1

Savremene metode prikupljanja i obrade podataka u

Inenjerskoj geodeziji
1. Precizna elektronska tahimetrija
Tahimetrija je vrsta geodetskog premera u kojem se poloaj neke take na terenu odreuje merenjem
udaljenosti do nje, te merenjem horizontalnog i vertikalnog ugla ( polarne koordinate). Slui za brz
premer u primenjenoj geodeziji, te za kartiranje u krupnoj razmeri. Merenje se najee provodi
tahimetrom. Savremeni elektronski tahimetar univerzalni je geodetski instrument sa ugraenim
raunarom, digitalnim prikazom i zapisom, a ima i mnogobrojne mogunosti merenja i raunanja,
katkada i mogunost automatizacije celog merenja sa daljinskim upravljanjem. Elektronska tahimetrija
znatno je ubrzala merenje, poveala domet i tanost merenja.
2. GPS tehnologija i tahimetrijska snimanja
Prednost GPS tehnologije u odnosu na konvencionalne geodetske tehnike i instrumente je: radi u svim
vremenskim uslovima, rad ne zavisi od doba dana ili godine, nema potrebe za dogledanjem taaka,
mogunost dogledanja duina do nekoliko hiljada km.
GPS se sastoji iz 3 dela: kosmikog, kontrolnog i korisnikog. Kosmiki segment ine 24 satelita
rasporeenih u 6 orbitalnih ravni, po 4 u svakoj. Rad sistema kontroliu zemaljske pratee stanice, dok
treu komponentu ine korisnici koji primljene signale pretvaraju u koordinate poloaja. Kod
geodetskog premera (tahimetrijskih snimanja) treba voditi rauna o izboru adekvatne metode merenja,
obrade podataka i organizacije. Optimalni plan sadrai:-izbor poloaja take (koriste se topografske
karte 1:25000 do 1:100000, voditi rauna da elevacioni ugao nije vei od 15. Za povezivanje GPS i
dravne mree treba najmanje 3 take), -izbor perioda merenja (minimum 4 satelita), -izbor vremena
trajanja sesija (utiu br.vidljivih satelita, duina bazne linije, relativna geometrija satelita. Treba
nastojati da se opaanja u 2 uzastopne sesije poveu najmanje jednom zajednikom stanicom) ,
-obilazak terena, -stabilizacija taaka, -organizacija i izvoenje terenskih radova.
3. Georadar i njegova uloga
Georadar je ureaj namenjen za otkrivanje objekata podzemne infrastrukture. Koristi propagaciju
elektromagnetnog impulsa kroz zemlju i beleenje reflektovanog signala da odredi dubinu podzemnog
objekta. Poseduje antenu frekvencije od 100-1600MHz, u zavisnosti od namene. Vea frekvencija
noseeg signala obezbeuje bolju rezoluciju, ali manju dubinu skeniranja, i obrnuto. Postoji mogunost
generisanja 3D modela snimnjenog terena, ime se pokazuje opta dispozicija podzemnih vodova na
podruju od interesa. To je veoma bitno kod gradnje novih objekata.
4. Tragai podzemnih instalacija
Neotkriveni podzemni vodovi moraju se pronai kako bi se snimili. Podzemni vodovi koji imaju
mogunost provoenja elektriciteta otkrivaju se instrumentom koji se naziva traga. Ostali vodovi se
moraju otkopavati. Podzemni vodovi otkriveni tragaem na planovima i skicama oznaavaju se slovom
T. Tragaem rukuje geodetski strunjak koji e snimati vodove koje otkrije. Ispravnost tragaa se
2

ispituje u ovlaenoj metrolokoj laboratoriji ili na terenu gde se nezatrpan vod snimi geodetski sa
tanou po poloaju i visini na 1cm i uzima kao data vrednost. Rezultati ispitivanja u metrolokoj
laboratoriji dokazuju se sertifikatom te laboratorije, a rezultati ispitivanja na terenu unose se u poseban
zapisnik koji treba da sadri podatke o geodetskim merenjima koja se smatraju datim i merenjima
dobijenim tragaem. Dozvoljeno odstupanje po Pravilniku je 2cm.
5. Ehosonder i batimetrijska merenja
Batimetrija predstavlja tehnologiju merenja dubine vode za potrebe odreivanja digitalnog modela
korita reka, jezera, podmorja itd. Instrumenti koji slue za batimetrijska merenja nazivaju se
ehosonderi.
Princip rada sastoji se u generisanju zvunog signala pri emu se precizno meri vreme od povratka
reflektovanog signala, na osnovu ega se dubina odreuje iz opaanja preenog puta zvunoc signala.
6. Digitalna fotogrametrija
Pod fotogrametrijom podrazumevamo metodu merenja kojom se rekonstruu poloaj i oblik snimljenog
detalja na osnovu fotografija (snimaka) bez direktnog kontakta sa njima.
Do fotogrametrijskih snimaka se moe doi satelitskim, aerofotogrametrijskim i terestrikim
snimanjem.
Rezultat fotogrametrijske metode jeste fotomozaik, ortofoto, geodetski plan ili karta.
Digitalna fotogrametrija, kao savremena geodetska metoda prikupljanja podataka o prostoru, bazira na
digitalnoj slici dobijenoj digitalnom kamerom koja je smetena u razliite letelice (avion, satelit, itd.).
U radu se prikazuju postupci prikupljanja geoinformacija najsavremenijim poluautomatskim i
automatskim metodama na osnovu digitalnih aero i satelitskih snimaka Zemljine povrine.
Satelitski i aerosnimci prikazuju velike povrine terena ijim merenjem se omoguava akvizicija
ogromnog broja geoinformacija o snimljenom prostoru.Tako merenjem ovakvih snimaka (nekada
analognih a danas uglavnom digitalnih) dolazimo do velikog broja geometrijskih podataka, a na osnovu
njih i do razliitih karata i planova snimljene povrine terena.
Proces merenja i analize fotogrametrijskih snimaka nekada se izvodio manualnim merenjem analognih
(foto) snimaka Zemljine povrine dok se danas proces merenja izbodi poluautomatski ili automatski na
elektronskim raunarima, a uz korienje digitalnih fotogrametrijskih snimaka.
7. Satelitski snimci
Satelitsko snimanje je termin pod kojim se podrazumeva snimanje Zemlje ili drugih planeta sa
vetakih satelita. Satelitski snimci imaju iroku primenu u poljoprivredi, geologiji, umarstvu,
prostornom planiranju, kolstvu, konzervaciji biodiverziteta, regionalnom planiranju, edukaciji
obavetajne svrhe i ratu. Snimci mogu biti u vidu prikaza u vidljivom spektruali i mogu nositi
informacije iz ostalih delova elektromagnetsko spektra. Postoje elevacione karte, koje se izrauju na
osnovu snimaka nainjenih radarskim snimanjem. Interpretacija i analiza satelitskih snimaka obavljaju
se korienjem programskih paketa poput ERDAS imedina (ERDAS Imagine) ili Envija (ENVI).

8. Digitalni topografski planovi

Digitalni topografski plan (DTP) predstavlja standardnu digitalnu topografsku podlogu koja je danas u
potpunosti zamenila klasinu topografsku podlogu u svim oblastima gde se za projektovanje koriste
CAD softveri. Sadraj DTP-a se danas najefikasnije prikuplja primenom digitalne fotogrametrijske
stereorestitucije, i to po pravilu na osnovu aerofotogrametrijskih snimaka sa krupnom razmerom
snimanja( nia visina leta aviona). Sadraj DTP-a se predstavlja korienjem GIS principa, tj. sadraj
plana se razlae na prostorne entitete (taka, linija, poligon) sa odgovarajuim atributima
(prostorni,tematski, kartografski). Kod raznih primena se vrlo esto javlja potreba da se poloajna
osnova topografskog plana kombinuje sa podacima DMT-a, bilo da je re o izohipsama generisanim na
osnovu DMT-a, ili na korienju DMT-a u formi TIN-a ili grida. Zato se ova dva proizvoda vrlo esto
izrauju zajedno. Podaci DTP-a se mogu vrlo uspeno koristiti i u kombinaciji sa DOF-om,gde DOF
znaajno doprinosi detaljnosti prikaza prostora, a obezbeena je i dodatna kontrola sadraja samog
DTP-a u smislu njegove kompletnosti, poloajne tanosti i sl.
9. Poduni i popreni profili
Poduni profil predstavlja vertikalni presek terena du osovine. Ovaj presek sa projektovanom
niveletom daje predstavu visinskih odnosa saobraajnice prema terenu, visinama postojeih objekata,
vodenim tokovima, obimu zemljanih radova, vetakim objektima koje treba na saobraajnici
izgraditi..Vertikalni profili ine osnov za izradu predmera i predrauna materijala i radova na gradnju
saobraajnice.
Popreni profili se snimaju na svakoj stacionanoj taki. Oni u odnosu na trasu stoje upravno. Metode
snimanja su:
detaljnim nivelmanom (kada nema veliki popreni nagib u odnosu na trasu),
ravnjaom i poravnjaom, i
terestikom fotogrametrijom.
U zapisniku se mora naznaiti strana profila, orjentacija prati rast stacionae. Postoje i kosi profili i to
kada trasa preseca vodotok, profil se tada snima du osovine vodotoka. Ovi su profili dui i mora se
odrediti ugao profila u odnosu na trasu. Pravac profila se pre snimanja obelei zakama, irina pojasa
ide levo i desno po 25m. Na poetku snimanja svakog profila prvo se oita letva na stacionanoj taki,
pa potom snimaju detaljne take, na taj nain obezbeena je kontrola rada na terenu metodom detaljnog
nivelmana.
10.
Kriterijumi za izbor metode akvizicije podataka topografskih
snimanja
11.
2D i 3D Computer Aid Design (CAD) tehnologija i njen znaaj u
izradi topografskih podloga kao osnova kompjuterskog
projektovanja
Savremeni tehnoloki postupci prikupljanja i obrade prostornih podataka omoguavaju 3D prikaz
prostornih formi (terena i objekata) ufull-color reimu. Praktino svi noviji geo-informacioni sistemi
imaju integrisan modul za 3D vizuelizaciju koja omoguava i 3D pozicioniranje objekata u relativnom i
apsolutnom modelu, odnosno koordinatnom sistemu. Mnogi od njih poseduju i neke dodatne
4

pogodnosti kao to su mogunost izvlaenja visine zgrada, simulacija leta iznad digitalnog modela
terena itd. Posmatrajui zemljinu povrinu u prostornom modu, korisnici mogu vizuelizovati,
interpretirati, meriti i ekstrahovati objekte u 3D okruenju. Kao to smo videli u radu, integracijom
geometrijskih podataka centimetarske gustine i digitalnih fotografija visoke rezolucije, postie se
odlian efekat prikaza i simulacije prostornog okruenja, na osnovu koga se mogu generisati prostorne
informacije bilo koje vrste. Graevinci, prostorni planeri, urbanisti, komunalne slube bie u
mogunosti da posmatraju gradove u 3D formi i da oblik zgrada, strukturu naselja, mostove, puteve i
druge objekte infrastrukture na efektan nain predstave javnosti. Inenjeri raznih struka povezanih sa
planiranjem prostorae ovakvu 3D analizu smatrati izuzetno korisnom za planiranje transporta i
telekomunikacija, zatitu ivotne sredine i sl. Polako se naputa konvencionalni nain prezentacije
prostornih podataka u 2D formi obogaen informacijama o nadmorskim visinama pojedinih taaka
(izohipse) i prelazi se na moderan koncept 3D prezentacije visinske predstave terena i objekata,
priemu se manipulisanjem 3D modela u odgovarajuem softverskom okruenju dobija mnogo
viegeometrijskih i vizuelnih informacija o konfiguraciji terena i vetakim objektima na njemu, u
odnosu na dosadanja iskustva

Lokalne geodetske mree u Inenjerskoj geodeziji

12.
Kriterijumi kvaliteta lokalnih geodetskih mrea
Geodetska mrea je potrebna za svako geodetsko snimanje i projektovanje. Kada geodetski zadatak
iziskuje veu tanost i kada dravna mrea ne zadovoljava postavljenu tanost zbog svog poloaja i
naina stabilizacije mi projektujemo lokalnu geodetsku mreu tj. mreu za posebne namene. Razlike
izmeu lokalne geod.mree i dravne su u TANOSTI I GEOMETRIJI. Tanost lokalne g.m. zavisi od
potrebne tanosti obeleavanja koju definie projektant i unapred je zadaje u projektnom zadatku.
Geometrija je prilagoena objektu , take su dovoljno blizu da se sa njih moe izvriti obeleavanje i
praenje stabilnosti, a da se zatite od oteenja. Kada projektant definie potrebnu tanost
obeleavanja treba
isprojektovati lok.g.m. sa potrebnim kriterijumom kvaliteta
1- KRITERIJUM TANOSTI
Treba definisati opti kriterijum tanosti i pouzdanosti
-odreujemo greku poloaja geodetske take definiemo srednju greku i elipsu greaka
- odreujemo relativnu elipsu greaka kojom se definie odnos tanosti izmeu dve susedne take
(apsolutna elipsa greaka se odnosi na taku , relativna elipsa greaka se odnosi na stranu u mrei)
- odreujemo greke merenih elemenata mree (duine, uglovi, visinske ralike) raunamo srednje
greke iz izravnanja srednja greka jedinice teine- standardna devijacija
- odreujemo greke nemerenih elemanata (direkcioni ugao, ugao, vis.raz) tanost nepoznatih
parametara zavisi zavisi od tanosti merenih veliina , raunamo standardnu devijaciju nepoznatih
elemenata
2- KRITERIJUM POUZDANOSTI su parametri koji se raunaju iz procesa izravnanja. Postoji dva
kriterijuma pouzdanosti :
HOMOGENOST mrea je homogena ako su elipse greaka ujednaene
5

IZOTROPNOST mrea je izotropna ako elipse greaka tee krugu Moe se desiti da popravka nije
uvek najvea kod take koja ima najmanju tanost. Projektujemo mreu i unapred definiemo
kriterijum tanosti. Definiemo tanost geodetske mree i tanost obeleavanja. Definiemo tanost
merenja uglova i duina i sraunavamo uticaj neotkrivene greke na popravku merenja da ne bude
razbacana na ostale merene veliine. Ako elimo da postignemo visoku tanost tada menjamo
geometriju mree tj. poguavamo mreu, ili poveavamo kriterijum tanosti.
SIMULACIONOM METODOM ODREUJEMO OCENU TANOSTI PA TEK
ONDA VRIMO PROJEKTOVANjE MREE.
13.
Datum mree, rang mree, defekt mree
Defekt mree- broj koji pokazuje koliko parametara definie koordinatni sistem u kome se mrea
nalazi.
Rang mree je razlika nepoznatih veliina i defekta mree (rang matrice A)
Datum mree neophodni parametri da bi mrea bila definisana po obliku, veliini i poloaju. Ako
parametre datuma definiemo proizvoljno to su slobodne mree,a ako se dobijaju merenjem
neslobodne.
14.

Metodologija projektovanja lokalne geodetske mree

15.
Prethodna ocena tanosti odreivanja koordinata lokalne
geodetske mree
Prethodna ocena tanosti se vri simulacionom metodom do zadovoljenja kriterujma (TTM/3<PTO).
[5] Svrha prethodne ocene tanosti svodi se na planiranje celog procesa merenja i obeleavanja u cilju
ostvarivanja eljene tanosti sa najmanjim finansijskim sredstvima ili ostvarivanje maksimalne mogue
tanosti u datim uslovima. Ova ocena je globalna mera tanosti merenja u geodetskoj mrei, a zavisi od
popravaka merenih veliina.
U 2D mreema u izravnanju uestvuju kao nepoznati parametri koord.taaka, a iz izravnanja se
odreuju njihove odgovarajue eksperimentalne standardne devijacije izravnatih koord.taaka.
Eksperimentalnno stand.devijac.daju informacije o tanosti izravnatih koord.po x i y osi.
U 3D geod.mreama u izravnanju uestvuju nepoznate koord.taaka iz izravnanja se odreuju njihove
odgovarajue eksperimentalne stand.devijacije izravnatih vrednosti koord.taaka koje daju informacije
o tanosti izravnatih koordinata fx,fy,fz. Metoda najmanjih kvadrata se primenjuje kada imamo vie
merenih veliina od nepoznatih.
16.
Prethodna ocena tanosti odreivanja visina taaka lokalne
geodetske mree
U 1D geod.mreama visine uestvuju kao nepoznati parametri, a iz izravnanja se odreuju njihove
empirijske standardne devijacije koje daju informac.o tanosti izravnatih vrednosti visina taaka. Kada
imamo nivelmansku jednodimenzionalnu mrezu I kada sracunamo srednju gresku odredjivanja
visina, tada definisemo tu empirijsku standardnu devijaciju u vertikalnoj ravni.
17.
Analiza pouzdanosti lokalnih geodetskih mrea
Analiza pouzdanosti geodetskih mrea- ukazuje na mogunost otkrivanja grubih greaka ili na
utvrivanje njihovog uticaja na ocene traenih veliina ukoliko nisu otkrivene grube greke.
Analiza pouzdanosti se odnosi na unutranju i spoljanju pouzdanost.
Unutranja pouzdanost- znai mogunost otkrivanja grubih greaka na osnovu popravaka rezultata
merenih veliina dobijenih iz izravnanja.
Spoljanja pouzdanost bavi se uticajem neotkrivenih grubih greaka na
konane rezultate dobijene posle izravnanja geodetskih mrea (koordinata
taaka, izravnate vrednosti, funkcije iji su argumenti nepoznate veliine).
18.

Tunelska triangulacija, opti principi projektovanja

Pri izradi projekta mrea treba nastojati da se postigne direktna veza podzemnog vlaka za tunelsku
triangulaciju bez posretstva prikljune mree, koju ine 3-5 taaka iji se poloaj mora predvideti u
projektu a slue da se geodetska mrea priblii portalima. U nekim sluajevima prikljuna mrea moe
biti projektovana kao osnivaka mrea. Tada ima dvostruku ulogu u tunelskoj triangulaciji.
Stabilizacija taaka prikljune mree izvodi se armirano-betonskim stubovima za prisilno centrisanje
instrumenta i signala. Tanost je nieg ranga od tunelske triangulacije.
8

Osnovnu mreu za obeleavanje trase ini tunelska triangulacija. Obzirom da je trasa linijska projektuje
se prost lanac trouglova, a ree lanac etvorouglova. Oblik mree i raspored taaka zavisi od
konfiguracije terena. Osnovna karakteristika da je ova mrea samostalna trig.mrea i kao takva se
izravnava i vri njena ocena tanosti. Tunelska triangulacija treba da obuhvati najmanje 2-3 take
dravne triangulacije, da bi se izvrila transformacija koordinata taaka u dravni koordinatni sistem,
posle zavrenog graenja tunela
Nadzemnu mreu ini tunelska triangulacija koja prati trasu tunela i to je osnovna mrea za
obeleavanje tunela i postavlja se u uzanom pojasu u obliku lanca trouglova, lanca etvorouglova ili
lanca centralnih sistema.
Stabilizacija taaka treba da se radi armirano-betonskim stubovima sa ureajima za prisilno centrisanje
instrumenta i signala
Tunelska triangulacija za tunele zavisi od duine tunela, pa se i ova triangulacija razvija po bazisima i
izravnava se kao slobodna mrea. Za dobijanje poetne koordinate jedna od taaka tunelske triang.
vezuje za take dravne triangulacije ili ako dravna mrea ne postoji onda take geodetske osnove
koja je postavljena u tu svrhu. U lancu trouglova vezni uglovi moraju biti vei od 40stepeni. Treba
voditi rauna da je mrea obezbeena sa dva bazisa, rasporeena na krajevima mree.

19.
Portalne mree
Portalne mree se postavljaju da bi povezale nadzemnu i podzemnu mreu i obezbedile to bolji prenos
koordinata i direkcionoih uglova sa povrine osnovne mree na podzemnu mreu.
9

Trigonometrijske take pred portalom treba postavljati na stabilnim mestima odreenim prethodnim
prouavanjem svih pretportalnih zemljanih i graevinskih radova i analizom pred portalne organizacije
gradilita. Tunelska mrea se izravnava kao slobodna samostalna mrea po metodu izravnanja uslovnih
merenja. U procesu izravnanja treba u potpunosti predvideti ocenu tanosti dobijenih rezultata, to je
potrebno da bi se proraunali uticaji tunelske triangulacije na greku proboja tunela.
Greke svih mrea (nadzemne, portalne i podzemne) utiu na tanost proboja tunela. Poto je
tolerancija za nesusret radnih osovina tunela pri proboju vrlo mala, proizilazi da ukupan zbir greaka
ovih mrea mora biti takav da se susret suprotnih radnih osovina tunela ostvari u granici usvojenog
dozvoljenog odstupanja. Proraunom i detaljnom analizom obrasca za greku pri proboju tunela,
doiemo do zakljuka o tanosti koju treba postii pri merenju uglova i duina u mreama. Najee
se za prethodnu ocenu tanosti proboja tunela koristi relativna elipsa
greaka koja definie relativnu tanost izmeu dve take.
20.
Geometrija podzemne mree tunela
Podzemni deo mree se realizuje uporedo sa napredovanjem proboja tunela. Dugo vremena je taj deo
mree imao oblik slepog vlaka sa oba kraja tunela (portali). Vremenom je ustanovljeno da poligonski
vlak a pogotovo slepi ima malu pouzdanost pa se za podzemni deo mree primenjuje dupli poligonski
vlak, zatvoreni vlak, lanac trouglova i lanac etvorouglova. Tako je poveana pouzdanost geodetske
mree u tunelu koja slui za proboj tunela. Koji oblik mree e se koristiti zavisi od toga da li je tunel
pravolinijski ili krivolinijski

Analitiki definisana trasa moe se u celosti obeleiti sa geodetske mree taaka, odnosno sa taaka
podzemnog poligonskog vlaka, koje treba da se nalaze u blizini taaka trase za koje postoje sraunate
koordinate. Osnovna karakteristika ovog vlaka je da je otvoren, a vezan za tunelsku triangulaciju samo
sa strane ulaznog odnosno izlaznog portala. Vlak e biti povezan za trigonometrijske take sa obe
strane tek kada se izvri proboj. Vlak se projektuje ekscentrino pored trase tunela, odnosno prati
osovinu. Njegove take mogu biti stabilizovane i u bok tunelskog profila ili na plafonu ako ima vode.
Pri proboju odreuje se stvarna veliina podune, poprene i greke po visini na spoju osovina, a time
potvruje tanost izvrenih prorauna datih u geodetskom projektu obeleavanja. Obeleavanje taaka
na osovini tunela izvodi se sa taaka podzemnog vlaka primenom polarne metode. Pri obeleavanju
taaka na osovini na pravolinijskom delu moe se uoiti da linija krivuda to je zbog greaka merenja i
onda se radi rektifikacija odnosno kontrolna merenja.
21.
Geometrija lokalne mree brana
Geometrija mree za potrebe projektovanja i obeleavanja brane zavisi od njene sloenosti odnosno od
rasporeda i veliine njenih sastavnih delova. Oblik geodetske mree je mrea trouglova, geodetskih
10

etvorouglova ili centralni sistem koji ine malu trigonometrijsku mreu i u najvie sluajeva
samostalnu. Tanost mree mora biti velika. Uticaj greaka u duini osnovice ima veliki znaaj, pa se
postavljaju dve osnovice. Kod ovakvih objekata se obavezno osovina objekta ukljuuje u geodetsku
mreu kao jedna trigonometrijska strana, ili ako je osovina objekta krivojinijska onda se ukljuuju
glavne osovine ili temna krivina. Metod koji se primenjuje kod obeleavanja je metod presecanja
pravaca napred ili konbinovanog presecanja.
Poguavanje mree na gradilitu vri se poligonometrijskim vlacima sa kojih se obeleavaju temeljne
jame i temelji objekta.
Za jednu akumulaciju sa branom, oblik geod.mree je lanac trouglova do kraja uspona akumulacije.
Oko brane moe biti i geod.etvorougao ili centralni sistem kada je reka mala. Pri izradi projekta mree
za obeleavanje jedne brane treba imati u vidu da li se radi o nasutoj ili betonskoj brani. Osnovne
razlike su u nainu graenja. Nasute brane grade se u slojevima, dok se betonske po lamelama. Ovo je
vana injenica za raspored taaka konkretno kod betonskih brana, za metodu presecanja pravaca
napred. Take moraju biti tako rasporeene da mogu stalno da pokrivaju pravcima za presecanje sve
lamele na svim visinama graenja. Zbog toga take moraju biti visoko na padinama brda sa jedne i
druge strane reke. Za nasute brane mrea treba da ima oblik pravougaonika pri emu su stranice
pravougaonika orjentisane tako da su paralelne i upravne glavnoj podunoj osovini brane. (slika)

22.
Geometrija lokalnih mrea mostova
Oblik geodetske mree za obeleavanje mostova je mrea trouglova ili geodetskih etvorouglova koji
ine malu trigonometrijsku mreu. Tanost mora biti velika jer uticaj greke u duini osnovice ima
veliki znaaj pa se u naveem broju sluajeva postavljaju dve osnovice. Obavezno se osovina objekta
ukljuuje u mreu kao jedna trigonometrijska strana ili ako je osovina krivojinijska ukljuuju se glavne
osovine ili temena krivuna. Metod koji se oristi za obeleavanje je metod presecanja napred ili metod
kombinovanog presecanja.
Mostovska triangulacija se tretira kao samostalna mrea, gde se za poetnu koordinatu jedne take
uzima koordinata odreena sa najblie take koja je koriena pri snimanju zemljita, a za pravac jedne
koordinatne osovine obino osovina mosta. Izravnanje se izvodi po nainu posrednih merenja. U
izravnanje se ukljuuju sve izmerene duine.

11

23.
Geometrija lokalnih mrea linijskih objekata
Veliku grupu objekata sainjavaju linijski objekti kao to su: putevi, el.pruge, kanali, iare,
dalekovodi, gasovodi idr. Poloaj njihove trase moe biti na terenu postavljen direktno, isticanjem
temena, ili direktnim obeleavanjem trase sa taaka geodetske mreze, bez temena. Temena slue na
projektu samo za raunanje koord.taaka koje se obeleavaju. Kada je trasa postavljena direktno na
teren , koord.temena i druge karakteristine take na trasi odreuju se iz podataka merenja. To se moe
izvesti sa taaka dravne mree pojedinano, npr.kod temena dalekovoda presecanjem pravaca sa
trigonometrijskih taaka, kod trasa puteva i eleznikih pruga, od poligonskih taaka premera. Obino
se kod trasa puteva pruga kanala formira vlak od temena izmeu taaka dravne triangulacije. Poligona
mree iz ranijeg premera ima malu tanost, pa se za obeleavanje trase postavlja poligonometrijski vlak
u pojasu gde pada trasa, oslonjen na trig.take. Kod ovakvog obeleavanja temena se ne obeleavaju,
ve samo glavne take krivine, a kod dugakih pravaca po neka taka na pravcu da bi pravac podelili
na krae deonice.
24.
Geometrija lokalnih mrea urbanih sredina
veliku grupu gra.objekata ine i sloeni inenjerski objekti, gradska naselja i aerodromi. Njihova
osnovna karakteristika je to se ovi objekti grade na relativno ravnim ili blago nagnutim terenima, i
ine obino veliki kompleks koji je pokriven objektima. Smatra se da je po obliku za ovu svrhu
najbolje postaviti gustu mreu osnovnih gepd.taaka, odnosno po obliku mreu pravougaonika a u
nekim sluajevima i mreu kvadrata. Poloaj ovakve mree, tj.njenih strana je takav da prolazi
paralelno sa buduim zgradama, odnosno da su paralelne ili se poklapaju sa regulacionim osovinama
buduih ulica. Posebnu vrstu mree predstavlja mrea regulacionih osovina. Za obeleavanje ovih
osovina se koristi gradska poligonska ili poligonometrijska mrea. Posle obeleavanja regulacionih
osovina izvre se potrebna merenja za odreivanje definitivnih koordinata taaka nove mree. Kod
detaljnog obeleavanja mree taaka mogu se osnovne figure podeliti na vie manjih. Duine stranica
osnovnih figura kreu se obino 250-500m. Duine stranica kod detaljnog obeleavanja mogu biti
nekoliko desetina do sto i vie metara.
25.
Projekat lokalne geodetske mree sadraj
Za uspenu izradu geod.mree potrebno je na osnovu projektnog zadatka izradeti projekat geod.mree
objekta, izvriti realizaciju projekta GMO i formirati elaborat o realizaciji projekta GMO. Projekat
treba da obezbedi sve neophodne podatke, uslove i uputstva kojih se treba pridravati pri realizaciji tog
12

projekta u cilju dobijanja GMO odgovarajueg kvaliteta. Projekat geod.mree objekta u osnovnom
sadri:
optu dokumentaciju o projektu;
projektni zadatak;
tekstualnu dokumentaciju;
grafiku dokumentaciju;
prateu dokumentaciju (geodetsku, geoloku idr..)
Tekstualna dokumentacija obuhvata naroito: -tehniki izvetaj, -predmere i predraun radova i
tehnike uslove izvoenja radova.
Tehniki izvetaj ima sledei okvirni sadraj:
opti podaci o projektu,
testiranje taaka postojeih mrea,
ocena stanja stabilizacije taaka postojee mree,
nain prestabilizacije taaka postojee mree,
oblik (geometrija) GMO,
izbor instrumenata,
optimizacija plana opaanja, teina i tanost GMO,
analiza metode merenja, --parametri za praenje i kontrolu,
modeli merenja, izravnanja i ocena tanosti,
nain stabilizacije i signalisanja taaka GMO,
koncepcija i organizacija geod.radova,
mere zatite na radu,
sadrina elaborata o realizaciji projekta GMO.
26.
Stabilizacija taaka lokalnih geodetskih mrea
Zavisi od obelezavanja i potrebne tacnosti, ako je potrebna decimetarska tacnost obelezavanja
postavljaju se prizemne belege, a ako je u pitanju centimetarska tacnost koristice se stativi u procesu
obelezavanja, na stativu ce se stavljati instrument. Ako je potrebna milimetarska tacnost pravice se
betonski stubovi i problem se resava uredjajima za prisilno centrisanje.Stabilizaciju treba uvek izvrsiti
pre pocetka merenja i pustiti da prodje izvestan period vremena da bi doslo do stabilizacije tla na kome
se tacke postavljaju. Ako je u pitanju stena taj period je kraci a ako je u pitanju oranica onda mora da
prodje bar 10-15 dana da se zavrsi sleganje tla. Takodje treba obezbediti da posle odredjivanja
najverovatnije vrednosti koordinata i kota takve tacke ne dodje do promena polozaja od sopstvene
tezine . Geodetske tacke mogu biti i ispod povrsine zemlje, a tu se postavlja odgovarajuca zastita koja
mora prvo da se skine pre nego sto se takve tacke koriste. Ovakav vid se obicno koristi u tunelima gde
preko njih mora da se predje jer nema druge alternative. Preko tacke se stavi celicna zastita pa se sve
zatrpa zemljom. Tacka moze biti i na povrsini, ako imamo neku stabilnu stenu moze se direktno u nju
zabusiti tacka koja ce predstavljati tacku lok geod mreze ili se moze postaviti konstrukcija slicna
tackama gradske mreze. Stabilizacija je jedna od ativnosti projekta geodetske mreze i dolazi posle
projekta lok geod mreze kao prva faza rekognosciranja i stabilizacije tacaka.

13

Obeleavanje i kontrola obeleavanja

27.
Projekat geodetskog obeleavanja elemenata graevinskih
objekata
Sadri:
projekat geodetske mikromree taaka kao osnove sa koje e se izvoditi obeleavanje, sa
proraunom tanosti merenja elementarnih veliina (uglova i linearnih veliina),
podatke za obeleavanje glavnih osovina objekta,
podatke i postupak detaljnog obeleavanja,
postupak visinskog obeleavanja,
kada i gde u fazi graenja treba sprovoditi kontrole geometrije i koji su zadaci slube
geodetskog nadzora na gradilitu.
Za obeleavanje velikih i sloenih objekata najee je potrebno da se izradi posebna mrea taaka
koja mora imati odreenu tanost. Pri izradi projekta samostalne mree taaka treba nastojati da se u
ovu mreu ukljue 2-3 take iz postojee triangulacije. Ovim ukljuivanjem omoguuju se docnije
uklapanje mree u dravnu triangulaciju.
Pri obeleavanju graevina treba razlikovati dve posebne faze: u prvu fazu spada osnovno
obeleavanje, a u drugu detaljno. Posebne kontrole geometrije dolaze u raznim fazama graenja. Za
osnovno obeleavanje, potrebno je prvo izvriti razradu graevinskog projekta i sraunati koordinate
taaka koje definiu glavne osovine graevine. Potom sledi izbor metoda koje e se koristiti za
obeleavanje pojedinih osovinskih taaka. Detaljno obeleavanje izvodi se uglavnom na osnovu
podataka uzetih neposredno iz graevinskog projekta. Obeleavanje se vri sa ve obeleenih glavnih
osovina i osovinskih taaka.
28.
Polarna metoda obeleavanja take
Ako imamo zadatak da sa take G1, orjentacijom na G2 obeleimo polarnom metodom taku P iji je
teoretski poloaj odreen koordinatama (slika), sledi: Instrument se cenrie iznad take G1 a signal
postavi na taku G2. Vizira se signal iznad take G2 i proita pravac G2, ovom itanju se dodaje ugao
zadate veliine i dobija itanje na pravcu take P. Od zahtevane tanosti zavisie da li e se ugao i
duina d obeleavati obinom tanou, precizno ili visokom tanou. Pri obinoj tanosti
obeleavanje polarnog ugla izvodi se iz dva poloaja durbina a za definitivni krak prema taki P uzima
se sredina izmeu poloaja taaka. Postupak sa korekcijama poloaja primenjuje se kod preciznog i
visoko tanog obeleavanja, tj.i ugao i duina obeleavaju se metodom popravke.

14

29.
Obeleavanje take metodom presecanja pravaca
Presecanje napred, Ako sa datih taaka A i B treba obeleiti taku P koja ima teorijske koordinate,
sledi: prvo se sraunaju svi direkcioni uglovi i duine a=BP i b=AP, (slika). potrebne za precizno
obeleavanje. Iz razlike direkcionih uglova dobijaju se uglovi i , sabiranjem uglova dobija se i
kontrola. Ako bi se pojavilo odstupanje od 180 greka je uinjena samo prilikom raunanja uglova.
Iznad taaka A i B centriu se istovremeno teodoliti, pa se obeleavanje uglova i iz jednog poloaja
durbina dobijaju pravci ka taki P. U preseku vizura je taka P. Na tom mestu pobija se kolac, a na
njemu se, ponovo u preseku vizura pobija ekser koji predstavlja centar take P.
Presecanje nazad, obeleavanje take samo presecanjem pravaca nazad nije mogue izvesti na terenu.
Kod ovog sluaja privremeni poloaj take P obeleava se presecanjem pravaca napred obinom
tanou. Sa privremeno obeleene take P opaaju se pravci prema datim takama iz mree taaka, pri
tome ih treba biti najmanje tri. Ako je opaano vie pravaca vri se izravnanje i raunaju koordinate
take.

30.
Obeleavanje take ortogonalnom metodom
Ortogonalna metoda je specijalni sluaj
polarne metode, kada se obeleavanje take
P izvodi sa pomone take B (slika) na
datoj liniji, gde je =90. Ovde duina a
oznaava apcisu x, a duina o ordinatu y.
Kod kratkih ordinata umesto teodolita za
obeleavanje ugla =90 (podizanje
upravne) moe se upotrebiti dvostruka
trostrana ili dvostruka petostrana prizma sa
obinim ili krutim viskom.

15

31.
Obeleavanje take metodom lunog preseka
Uslov za primenu ove metode je da su duine za presecanje kratke, odnosno da
domenu pantljike 25m ili 50m. Pri tome potrebni je da je teren priblino
ravan da bi presecanje moglo da se izvodi horizontalnim duinama.
Duine se raunaju iz koordinata ili se skidaju grafiki sa planaprojekta. Pri obeleavanja lunim presekom moe se koristiti i
trea taka D za presecanje ime se poloaj obeleene take C u
pogledu tanosti znatno poboljava. (slika)

se kreu u

32.
Obeleavanje take metodom slobodnog
pozicioniranja
Ako na gradilistu nemamo mogucnost da stavimo tacku
lok.geod.mreze koja ce biti dovoljno blizu za obelezavanje
a opet dovoljno daleko da ne bude unistena zbog radova,
izvrimo slobodno pozicioniranje. Stane se sa
instrumentom gde je moguce u tom trenutku, prvo se
opaaju pravci prema datim takama iz mree taaka, kojih
pri tome mora biti najmanje tri. Ako je opaano vie
pravaca izvodi se izravnanje i raunanje koordinata take.
Popravka poloaja privremeno obeleene take na
najverovatniji poloaj moe se izvesti preko koordinatnih
razlika ili sraunatih polarnih uglova.Sa tako sraunatim i
izravnatim koordinatama take moemo dalje vriti
obeleavanje detaljnih taaka. Tako to projektovanu
koordinatu neke karakteristicne tacke objekta polarnom metodom se izvrsi obelezavanje te tacke. Na
ovaj nacin se vrsi obelezavanje i to sa visokom tacnoscu
.
33.
Obeleavanje taaka korienjem GPS tehnologije
Gps tehnologija omoguava direktna obeleavanja lokacija projektovanih taaka. Osnovni nedostatak
je neophodna doglednost sa najmanje 4 satelita. Tanost pozicioniranja (5mm+1ppm). Prednost
obeleavanja take: relativno dobra tanost, efikasnost u smislu brzine izvoenja premera, idealno za
kraa rastojanja. Inicijalizaciju (odreivanje bazne linije) do poznate take treba izvriti
centimetarskom tanou. Najei nain uspostavljanja inicijalizacije je postavljanjem prijemnika na
date take. Ili jedna data taka i jedna nepoznata sa dvofrekventnim prijemnicima. Ukoliko se u toku
merenja smanji vidljivost manje od 4 satelita treba ponovo izvriti inicijalizaciju. Terensku opremu
ini GPS prijemnici i pomoni pribor. Kod izbora GPS prijemnika treba voditi rauna: --mogunost
obrade jedne ili dve frekvencije, --brzina registracije podataka, --irina frekventnog opsega, --tip
antene. Prijemnici na terenu (i stacionirani i mobilni), vre kntinualnu registraciju podataka tokom
merenja i obezbeuju uslove za navigaciju rovera na koordinate projektovane take.
34.
Obeleavanje ravnih horizontalnih povrina
U praksi se esto javlja potreba za visinskim obeleavanjem ravnih ili zakrivljenih povri
16

Geodetski posmatrano te povri se moraju podeliti na manje segmente u vidu mree

pravougaonika ili kvadrata ija temena (vorove mree) treba visinski obeleiti na terenu
Gustina grida zavisi prvenstveno od toga da li se radi o ravnoj ili zakrivljenoj povri (gua
mrea za zakrivljene povri)
Povri su visinski definisane podunim i poprenim padom (ravne povri) ili nekom
matematikom funkcijom (zakrivljene povri)
Najee je u pitanju obeleavanje nekog igralita, platoa i sl.
Projektovana povr je definisana graninim takama ije su koordinate i kote poznate

35.

Obeleavanje ravnih vertikalnih povrina

17

36.
Obeleavanje krivih linija (krug, klotoida, kubna parabola,..)
geometrijski

37.
Kontrola geometrije obeleavanja objekta po obliku poloaju i
veliini (jednakostranini trougao)
38.
Kontrola geometrije obeleavanja objekta po obliku poloaju i
veliini (kvadrat)
39.
Kontrola geometrije obeleavanja linijskog objekta
Svaka tacka koju obelezimo mora biti prekontrolisana, a ta metodologija zavisi od vrste objekta, od
nacina obelezavanja, uslova na gradilistu, od raspolozivosti instrumenata, ekipe koja ucestvuje u
obelezavanju i druge metode. Bitno je to da ukoliko je tacka obelezena sa jedne tacke, kontrola mora
da se vrsi sa druge tacke, ako moze potpuno nezavisno. Takodje je bitno da se kontrola vrsi priblizno
istim instrumentom i sa istom tacnoscu, u priblizno istim uslovima merenja i da kontrola obelezavanja
bude u granicama ocekivane vrednosti. Koeficijent sigurnosti je jedan parametar koji koriste
gradjevinci prilikom dimenzionisanja gradjevinskih objekata u celini ili pojedinih njihovih delova.
Obicno je izdrzljivost necega veca za 20%. Druga najjednostavnija kontrola je merenje frontova
izmedju obelezenih tacaka. Vrlo cesto se izvodi kontrola kombinacijom presecanja napred nazad,
narocito se koristi kod brana. Zatim za obelezavanje nekog objekta oblika pravougaonika treba
prekontrolisati dijagonale da bi bili sigurni da to ne bude romb.Zatim kod ortoonalnog snimanja
kontrola bi bila koso odmeranje, koje prakticno pokazuje kvalitet snimanja.
Vazno je to da
geodeta kada vrsi obelezavanje i kontrolu obelezavanja izabere metodologiju koja nece usporavati rad
drugih struka na gradilistu i da sve sto je obelezeno i pre nego predato nekom na koriscenje mora biti
prekontrolisano. Tacke koje se obelezavaju mogu biti u ravni a i trodimenzionalno. Uglavnom
diskretizacija tih tacaka se radi zajedno sa gradj inzenjerom jer on zna podatke na kojoj visini treba da
se nalazi svaka tacka.

Faze realizacije inenjerskih projekata

40.
Fizibiliti studija
prethodno se ekonomskim ispitivanjima i prouavanjima utvruje opravdanost ulaganja u izgradnju
nekog velikog objekta (hidrocentrale, autoputa, fabrike, mosta..). Zatim se prouavaju i uvruju
mogunosti za ostvarivanje postavljenog zadatka i na kraju bira najpovoljnije reenje. Studija se pravi
tako sto se taj isti infrastrukturni objekat mora prikazati na nekoj topografskoj podlozi. Topografsku
podlogu obezbedjuje geodeta, naprimer za izgradnju autoputa treba razmera od 1:25000 i naci ce se u
arhivi planova grada. Prvo sto treba utvrditi i proceniti je stepen azurnosti topografskih podloga.
Ukoliko nisu azurne treba projektantu skrenuti paznju, a podloge azurirati nekom od metoda
prikupljanja i obrade podataka i pravljenju 3D topografskih podloga na osnovu kojih se moze pristupiti
kompjuterskom projektovanju ostalih inzenjerskih struka koje ucestvuju u projektu. Kada fizibiliti
18

studija da pozitivan odgovor da taj infr. objekat moze da se gradi ulazi se u sledecu fazu a to je idejno
resenje.
41.
Idejno reenje
U okviru idejnog reenja definiu se kljuni elementi i faktori kao to su pozicija objekta u prostoru,
dimenzije objekta, konstruktivni sistem, primena materijala i drugo. Kompletno idejno reenje izmeu
ostalog daje i prikaz izgleda objekta, osnove svih etaa i preseka objekta, pojedine detalje i druga
tekstualna objanjenja.
Rad poinje na topografskim i geolokim kartama, fotogrametrijskim snimcima, profilima snimljenim
na terenu ili nacrtanim na osnovu podataka sa karte ili situacionog plana. Karte slue u prvom redu za
izbor lokacije. Izlaskom na teren prikupljaju se podaci i unose kao dopuna sadraja karte ili situacionog
plana (npr. granica delova terena sa visokom podzemnom vodom, delevi koji se plave, novopodignute
zgrade...) Na kartama i planovima ucrtava se opta dispozicija projektovanih objekata, odnosno
izrauje se idejno reenje. Idejnim reenjem se razjanjavaju tehnike mogunosti za graenje na
izabranom mestu, vri se neposredni izbor terena za graenje, utvruju izvori elektrine energije,
snabdevanje vodom, gasom, sirovinama...To zavisi od vrste objekta. Idejnim reenjem se utvruju
bitni parametri od znaaja za graenje. Idejno reenje treba da sadri optu kompoziciju idejnog
projekta kao i parcijalna arhitektonsko-graevinska reenja i obim ukupnih radova u toku graenja.
Ovaj deo u sutini predstavlja projektni zadatak sa dokumentacijom za ekonomsku opravdanost i
tehnike mogunosti graenja. Ovde se razrauju glavni elementi i uslovi projekta. Projektni zadatak
odreuje priblino i obim finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekta.
42.
Idejni projekat
Idejnim projektom se odreuju: poloaj, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike
objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi odravanja objekta, vrednost objekta i
opravdanost za izgradnju objekta.
Idejni projekat naroito sadri:
projektni zadatak potpisan od strane investitora;
postojee stanje sa visinskim kotama graevinske parcele, poloajem susednih katastarskih
parcela i zgrada i naziva okolnih ulica;
situaciono reenje sa prikazom graevinskih i regulacionih linija;
nivelaciono reenje sa prikazom spoljinh dimenzija postjeih i planiranih objekata;
tehniki izvetaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim, konstruktivnim oblikovnim
karakteristikama objekta, opis planirane infrastrukture i njenog prikljuenja na spoljnu mreu,
procenu investicionih ulaganja, kao i druge elemente u zavisnosti od vrste objekta;
potpis i overu odgovornog projektanta;
saglasnost investitora na idejni projekat
43.

Glavni projekat

Faza izrade glavnog projekta predsatvlja kljunu fazu u izradi tehnike dokumentacije. Jedan od
razloga je to se glavni projekat predaje uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Dakle, nakon
19

usvajanja glavnog projekta i izdavanja graevinske dozvole, izmene projekta nisu dozvoljene sem u
posebnim sluajevima koje definie Zakon.
Glavni projekat predstavlja projekat kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona
reenja za izgradnju objekta, vrednost objekta i uslovi njegovog odravanja [1]. Kako je gore ve i
reeno, izrauje se za potrebe graenje objekta i pribavljanja graevinske dozvole.
Glavni projekat naroito sadri i:
situaciono reenje,
detaljne inenjerskogeoloke-geotehnike uslove izgradnje objekta,
geodetske podloge,
podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta,
razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama,
proraun graevinskih konstrukcija, stabilnost i sigurnost objekta,
reenje temeljenja objekta,
podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje,
tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina,
uslove zatite objekta i susednih objekata,
tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za izradu objekta,
razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz
odgovarajui tehnoloki proces,
trokove izgradnje i odravanja objekta,
druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta
44.
Realizacija projekta
Moe poeti kada je projekat tehniki ispravan, odnosno pregledan, kontrolisan i izvreno obeleavanje
na osnovu podataka razraenih i sreenih u elaboratu obeleavanja. U zavisnosti od vrste graevine u
toku graenja postoji stalna potreba za geodetskim merenjima u vezi sa obeleavanjem kao i vezi sa
ispitivanjem i odreivanjem pomeranja i deformacija. Geodetski radovi u procesu graenja najvie se
satoje od radova na detaljnom obeleavanju pojedinih delova kako je predvieno projektom. Kontrole
geometrije imaju za cilj da otklone mogue deformacije u procesu graenja kao to su izlaenje iz
vertikale kod visokih objekata, odstupanja od pravca osovine (kod tunela)... Usled heterogenog sastava
tla ispod temelja (obzirom na njegovo optereenje), dolazi do pomeranja koja ima za posledicu sleganje
temelja i deformacije konstrukcija. Radi toga se kod svih veih graevina jo u toku graenja krene sa
ispitivanjima pomeranja i deformacija primenom geodetskih i drugih metoda merenja. Merenja traju i
posle zavrenog objekta i po nekoliko godina, zato je potrebno da se jo u izradi projekta izradi
projekat ispitivanja geodetskim metodama.
45.
Projekat izvedenog stanja
Projekat izvedenog stanja jeste glavni projekat, sa izmenama nastalim u toku izvoenja radova,
dopunjen situacionim planom izvedenih radova u odgovarajuoj inenjersko-tehnikoj oblasti
Geodetske radove na snimanju stanja izvedenog objekta potrebno je izvriti nakon izgradnje objekta, s
tim da je potrebno voditi rauna o delovima objekta koji e nakon kompletne izgradnje biti nedostupni
za snimanje (uzidani, ubetonirati...). Takve delove objekta potrebno je planski snimati tokom same
20

izgradnje. Snimanje izvedenog stanja objekta potrebno je kako bi se geodetskim merenjima dobili
podaci o geometriji izgraenog objekta koji e kasnije sluiti za:
tehniki prijem objekta i dobijanje upotrebne dozvole,
formiranje projekta izvedenog stanja (arhivski projekat), i
formiranje integralnog informacionog sistema objekta

Primena geodezije u raznim fazama projektovanja i realizacije

inenjerskih projekata
46.
Primena geodezije kod projektovanja i gradnje brana
Projektovanje bilo kog graevinskog objekta, pa i brane, nezamislivo je bez prethodnih geodetskih
radova. Geodetski radovi, kao to je ve reeno, prate objekte od faze idejnog projekta, pa sve do
procesa eksploatacije u nekim sluajevima. Kao to se moe vidjeti, geodetski radovi kod
projektovanja brana su obimni i veoma raznovrsni. Osnovni cilj svih ovih radova je dobijanje podloga
za projektovanje. Pri tome se koriste razliite tehnologije i metode, od klasinih do najnovijih. Sve bri
razvoj tehnologije omoguava dobijanje podloga sve vee tanosti. Ove podloge se zatim detaljno
prouavaju kako bi se kao krajnje rjeenje usvojilo ono najpovoljnije.
47.
Primena geodezije kod projektovanja i gradnje tunela
Tuneli su sastavni delovi saobraajnice, pri izboru trase tunela potrebne su karte razmere 1:5000 i
1:10000, kod dugakih tunela a kod kraih tunela poloaj osovine tunela uslovljen je poloajem trase
saobraajnice. Kod dugakih tunela obino se bira najpovoljniji poloaj za tunel tj.poloaj u smislu da
tunel bude to krai, a zemljite stabilno, stenovito i pogodno za graenje tunela. U tom sluaju trasa
saobraajnice se prilagoava poloaju osovine budueg tunela. Razmera zavisi od duine tunela. Tuneli
su objekti koji pred geodetske strunjake postavljaju otre zahteve tanosti pri obeleavanju. A da bi se
kriterijum ispotovao potrebno je dobro predvideti, snimiti teren sa svim svojim neravninama u 3D
projekciji kako bi se projekat uradio na najbolji mogui nain, a samim tim i njegov prenos na teren
tokom gradnje. Nain probijanja tunela je od znaaja za geodetskog strunjaka radi ispravne izrade
projekta obeleavanja.
48.
Primena geodezije kod projektovanja i gradnje mostova
Za izradu projekta potrebno je izvesti obimne inenjersko geodetske radove. Geodetski radovi ovde
sadre detaljna snimanja terena za izradu situacionih planova na kojima se dalje mogu izraditi glavni
projekti. Snimanje treba izvesti za kartiranje i izradu planova 1:1000 za velike mostove i 1:500 za
manje mostove. Ekvidistancija je 0,5m. Obim terena koji se snima kree se du osovine mosta, od
jedne i druge obale u duini 150-200m. Uzvodno i nizvodno od osovine mosta irina pojasa se kree
100-150m. Snimanjem treba obuhvatiti reljef zemljita za to verniju visinsku predstavu, sve postojee
objekte: Zgrade, crpne stanice, odbrambene nasipe, stubove dalekovoda, telefonskih linija...Naroito se
obraa panja ako reka plavi. Reno korito se snima po profilima koji se postavljaju upravno na glavni
tok reke, a fiksiraju se kao poligonske take na obalama reke, na taj nain dobijaju se dva vlaka du
toka reke. Situacioni plan koji se izrauje na osnovu svih ovih merenja izrauje se u koordinatnom
sistemu mree taaka dravnog premera. Pored toga plan treba da ima i apsolutne kote.
21

Isto tako i za obeleavanje mosta pre poetka graenja i u toku graenja potrebna su geodetska
merenja za reavanje raznih zadataka geometrijske prirode. Takoe su potrebna geod.merenja pri
ispitivanju mostova, kako probnih, tako i povremenih, radi utvrivanja deformacija nastalih usled
zamora ili oteenja konstrukcije.
49.
Primena geodezije kod projektovanja i gradnje hidrotehnikih
objekata ( regulacije reka, melioracije, navodnjavanje, ...)
Geodetski radovi kod regulacija reka podrazumevaju izradu topografskih i hidrografskih planova,
izradu podunog profila vodenog toka, plovidbenih karata, trasiranje prilaznih puteva i pruga,
pristanita brodovima, graenje pristanita. Karte i planovi slue za odravanje plovnog puta koji se
mora proiavati bagerom zbog renog nanosa. Pre svega potrebna je geodetska mrea taaka,
odnosno triangulacija, pa utvrivanje profila na kojima se izvode snimanja renog dna, da bi se pratio
nanos. Krajnje take profila se stabilizuju betonskim belegama 0,40x0,40x1,5m. U novije vreme se
koriste EXO ureaji za merenje dubine vode pomou ultrazvuka. Iz ovog ureaja polazi elektrozvuni
signal koji se odbija od dna reke i vraa na povrinu. Greka imerene dubine je oko 1-2%.
Melioracije su sistem mera privrednih i tehnikih usmerenih ka poboljanju zemljinih hidrogeolokih i
klimatskih uslova. To je u stvari izmena vodnog reima sunih reona i tada se zovu irigacije. Mada
melioracija moe biti i isuivanje zemljita od prevelike vlage. Navodnjavanje je najee nadzemno.
Izvorita su reke, kanali i pozemne vode. U ovom sistemu postoje: --magistralni kanal za dovod vode
od izvorita, --kanali 2. reda koji rasporeuju vodu po povrini i kanali 3. reda iz kojih se puta voda
po povrini i tako zaliva zemljite. Osnova za obeleavanje projekta kanalske mree ze melioracije je
postojea geodet.mrea, koja je sluila za snimanje terena. Nakon izrade projekta melioracije treba
napraviti i projekat obeleavanja pre poetka radova na izvoenju projekta. Treba kontrolisati
obeleavanje a nakon izvrenja radova kontrolisati nivelete kanala. Odstupanja od projekta ne smeju
biti vea od 0,05-0,10%.
50.
Primene geodezije u projektima urbane infrastrukture
Pre poetka izrade projekta regulacije projektovanje poinje prouavanjem podruja koje gravitira
prema naselju. Kao podloga za ovo izavanje slue karte 1:50000, 1:25000, 1:10000. Za mala naselja
1:5000. Tu se jasno sagledava putna i eleznika mrea naselja koja gravitiraju prema naselju, vode i
poloaj seoskih naselja. Perspektivni ekonomski razvoj treba se sagledati za narednih 30-50god.
Projekat regulacije naselja izrauje se na geodetskim situacionim planovima koji moraju da sadre
visinsku predstavu terena. Deo projekta na kome su prikazani visinski odnosi pojedinih objekata naziva
se nivelacioni plan. Pri projektovanju imaju se u vidu i horizontalna i vertikalna regulacija jer tek obe
projekcije ine celinu. Izgradnja jednog naselja se realizuje kroz dui vremenski period i ne moe se
zamiseti bez projekta regulacije. Projektom se reavaju pitanja razmetaja nadzemnih i podzemnih
objekata na prostoru namenjenom za gradnju. Obeleavanje projekta regulacije u novim naseljima
izvodi se u sledeim fazama: 1)obeleavanje mree osovina ulica i stabilizacija betonskim belegama
svih osovinskih taaka., 2)merenje duina i uglova za raunanje koordinata,
51.
Primena geodezije u projektima prostornog planiranja i
ekologije

22

Deformaciona merenja
52.
Osnovni principi deformacionih merenja
Cilj i svrha osmatranja objekta jeste otkrivanja oteenja konstrukcija radi pravovremenog reagovanja.
Da bi konstrukcija objekta imala dui vek trajanja, neophodno je intenzivno osmatranje u cilju provere
njene stabilnosti. Osmatranje objekta podrazumeva njegovo idealizovanje odreenim brojem diskretnih
taaka koje u potpunosti karakteriu objekat tako se geometrija objekta modelira. Treba reiti i
problem izbora stabilnih taaka referentnog dela geodetske osnove deformaciona analiza. Vrlo je
bitan i izbor optimalne metode i tanosti odreivanja koordinata i komponenti prostornog pomeranja
(procenat deformacionih merenja), kao i nain realizacije merenja i prezentacija rezultata.

GIS tehnologija i njena primena u inenjerstvu

53.
GIS tehnologija i njen znaaj u inenjerskoj geodeziji
Pojavom TEHNOLOGIJE GIS SISTEMA dobili smo mocni alat sa kojim mozemo projekat izvedenog
stanja da uradimo kvalitetno, da se obezbede uslovi da se to stalno azurira i da se drugim sluzbama
pruze sve potrebne informacije kada je to potrebno.To je jedan slozen sistem koji ima nekoliko
komponenti, a najvaznije su baze podataka.BP se kreiraju tako sto se realni svet aproksimira na
odgovarajuci nacin, a iz GIS-a se aproksimira sa jednim od tipa entiteta koji se deli na tacke, linije i
poligone, kojima se dodeljuju atributi. Za tacku prvo se definisu koordinate, pa onda se navodi sta ta
tacka predstavlja (saht, okno...). Za liniju definisu se koordinate pocetka i kraja, a treci tip entiteta su
poligoni, koji mogu biti u ravni ili kao prostorni poligoni. Entitete prostora mi prikupljamo kada vrsimo
snimanje terena. Mi aproksimiramo sadrzaj fizicke povrsi zemlje tako sto pravimo prikaz toga tackama,
linijama i povrsima. Drugim recima mi nas rad pretvaramo u digitalnu formu ali koja je organizovana,
jer ti podaci se mogu medjusobno povezati. Kakvi ce biti ti podaci unapred je definisano. Sto je stepen
aproksimacije veci dobija se grublji prikaz realnog sveta i obrnuto.
Drugi segment su
programi koji nam omogucavaju da se ovi prikupljeni podaci prikazu graficki u vidu digitalnih
planova. Programi su ustvari alati sa kojima se ti podaci organizuju i sa kojima se vrse razna
pretrazivanja.
Vazan segment je i korisnik, koji mora biti osposobljen da koristi programe za
koriscenje podataka koji se nalaze u bazi. GIS se sastoji iz 4 komponente: hardver, softver, geografski
podaci i korisnici. Geografski podaci se dobijaju aproksimacijom sa fiz povrsi zemlje, softver su alati
sa kojima se podaci obradjuju i oni su korisnicki orijentisani. Ukupna vrednost jednog GIS projekta se
moze podeliti na nekoliko segmenata, najveci medju njima se odnosi na prikupljanje podataka u cilju
formiranja BP, 75-80% ukupne vrednosti. Preostalih 20-25% se deli na hardver, softver i obuku
korisnika za koriscenje. Podaci jednog IS su raslojeni po slojevima ili lerima, gde je uspostavljena
automatska relacija izmedju entiteta prostora koji ima svoj identifikator u svakom od slojeva sa
podacima koji se nalaze u tabeli.
54.
Projekat izvedenog stanja objekata kao GIS aplikacija
Svaki projekat izvedenog stanja kao GIS aplikacija mora da prodje kroz nekoliko faza, prva je
osmisljavanje ili projektovanje izvedenog stanja, a to znaci da se mora sagledati koje podatke treba
dovesti u tu bazu, znaci svi potrebni podaci koji ce moci da se menjaju kroz vreme. Kada se prave
korisnicki orijentisane aplikacije da jednim klikom na njih dobiju se svi potrebni podaci. U toj prvoj
fazi izrade projekta IS moraju ucestvovati projektanti IS, zatim buduci korisnici IS i oni koji prikupljaju
i organizuju te podatke. Posle kontrole projekta izvedenog stanja ulazi se u fazu prikupljanja podataka,
23

ali sobzirom da radimo projekat izvedenog stanja tu fazu smo prosli od pocetka do zavrsetka gradnje,
uneli smo u projekat sve promene koje su nastale u toku gradnje i prakticno sa zavrsetkom gradnje
objekta mi imamo bazu. Kada se ti podaci reorganizuju tako kako odgovaraju buducem korisniku tada
se vrsi povezivanje entiteta prostora sa odgovarajucim atributima.
Atributi mogu biti
alfanumericki ili graficki podaci. Usvakom slucaju iz projekata izvedenog stanja kao GIS aplikacije
mogu se dobiti svi podaci neophodni za brze intervencije na samom gradilistu. Kada se izvrse
povezivanja onda se prave korisnicki orijentisane aplikacije koje podrazumevaju da se direktno iz
projekta izvedenog stanja mogu generisati izvestaji koji su potrebni sluzbama za odrzavanje. GIS
resenje projekta izvedenog stanja omogucava efikasnije, lakse i brze pronalazene podataka neophodnih
za odrzavanje gradjevinskog objekta u procesu eksploatacije.

24