Pismonose

SAVEZ SPORTSKIH KLUBOVA
ODGAJIVAA GOLUBOVA
PISMONOA SRBIJE
1/ 2015.
www.savezodgajivacapismonosa.org.rs
email: sskogp.srbije@gmail.com
21000 Novi Sad, Subotika br. 2, Srbija
GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.
Potovani sportski prijatelji golubari
SAVEZ SPORTSKIH KLUBOVA

ODGAJIVAA GOLUBOVA
PISMONOA SRBIJE
1/ 2015.
www.savezodgajivacapismonosa.org.rs
email: sskogp.srbije@gmail.com
21000 Novi Sad, Subotika br. 2, Srbija
Zapoeli smo novi Olimpijski ciklus za predstoje

u, XXXV Olimpijadu u gradu Briselu u Belgiji, januara
2017. godine.
Sezona takmienja je na pragu, veina regija takmie
nje poinje krajem aprila. Ove godine, kao i prethodne,
takmienje e se odvijati sa sve etiri strane sveta.
Savez ove godine organizuje i etiri Nacionalna leta, iz
mesta Stomio-Rokopofamos iz Grke i Basano iz Italije
za seniore, i iz Nia, Poarevca i Strueca za juniore.
Kao i svih prethodnih godina, period (mart-april) je vre
me, kada se prikuplja neophodna dokumentacija za ulazak
za putanje golubova sa teritorija Hrvatske, Slovenije, Ita
lije, Bugarske, Makedonije i Grke.
Svetsko prvenstvo sa mladima golubovima ove godine
je u u Rumuniji, u gradu Arad. Na savez je poslao golu
bove koji e predstavjati Srbiju u kategoriji seniora i kate
goriji juniora, takmiara do 27 godina.
Kao i do sada, u prvom broju asopisa objavljujemo
pravilnike, planove leta i evidenciju prstenja.
Redakcija eli svim takmiarima uspenu takmiarsku
godinu, dobro i pogodne vremenske uslove i USPEAN I
DOBAR LET!
Mihajlo Mau
3
TAKMIARSKI PRAVILNIK SAVEZA ZA 2015. GODINU

I OPTI DEO
lan 1.
Na osnovu lana 36. Statuta Saveza sportskih klubova odgajivaa golubova pismonoa,
donosi se ovaj Takmiarski pravilnik (u daljem tekstu STP) koji e sluiti kao osnova za orga
nizovanje takmienja golubova pismonoa.
lan 2.
Sastavni deo ovih pravila je godinji plan takmienja odraslih i mladih golubova (lee
nih u godini takmienja), koji sastavljaju klubovi i prijavljuju Saveznom takmiarskom odbo
ru (u daljem tekstu: STO) najkasnije do 28. februara, za tekuu godinu.
Godinji plan takmienja mora sadrati sve planirane staze, sa terminima odravanja.
Ukoliko neki od planiranih letova ne bude odran iz objektivnih razloga ili vie sile, regija e
obavestiti STO. kojim e se redosledom nastaviti ostvarivanje plana takmienja.
Na svim takmienjima u organizaciji njegovih lanica mogu uestvovati samo registro
vani takmiari, odnosno dvojica ili vie mogu se udruiti i nastupati kao tim, uz obavezu pla
anja pojedinanih lanarina. Dozvoljava se i zajednika organizacija meunarodnih takmi
enja sa takmiarima koji pripadaju susednim i drugim priznatim savezima odgajivaa go
lubova pismonoa. Takmiari susednih zemalja mogu biti lanovi naeg saveza, pa samim
tim i nastupati u okviru svih takmienja. U takvim sluajevima mora postojati pismena sa
glasnost zainteresovanih strana.
Istovremeno, nai lanovi saveza mogu uestvovati na internacionalnim i meunarod
nim odobrenim takmienjima uz obavezu da o tome obaveste STO.
lan 3.
Uz prijavu plana takmienja ulazi i plan takmienja sa mladim golubovima (jesenje

takmienje), a to su golubovi koji su prstenovani sa prstenom tekue godine.
Prijava plana takmienja za mlade golubove dostavlja se najkasnije do 28. februara
za tekuu godinu.
lan 4.
Regije, grupacije i zone formira STO najkasnije do 31. decembra tekue godine, a iste
se primenjuju u naredne dve takmiarske godine (jedan olimpijski ciklus). Obraun rezul
tata za Savez vri se na nivou regija, grupacija i zona, uz obavezan uslov od 20 takmiara
i 250 golubova.
Jednu regiju moe prevoziti jedan ili vie organizatora prevoza uz uslov da su prevozni
ci sa svojim vozilima najmanje dva sata na dogovorenom (prijavljenom) mestu za putanje
golubova po prijavljenom planu leta za tu takmiarsku stazu. Ukoliko doe do kanjenja u
dolasku jednog od prevoza u predvienom vremenskom roku, automatski dolazi do diskva
lifikacije tog prevoza koji je kasnio.
Svi prijavljeni letovi su regijski, grupacijski i zonski. Grupacija u okviru regije moe da
organizuje samostalno maksimalno 2 leta u kategoriji A i 2 leta u kategorije B (ukupno 4 le
ta), ili 2 leta u kombinovanoj kategoriji A-B. U jednoj sezoni takmienja golubova, broj le
tova je ogranien na maksimalno 10 kratkih staza, 8 srednjih staza, 6 dugih staza, 4 super
maratona i 6 staza za mlade golubove (izuzev kada se termini preklapaju, odnosno kad se
istog termina leti sa vie mesta kratka, srednja, duga, supermaraton, pa tako golub ne moe
istovremeno da uestvuje na dve staze. Na primer: ako klub istog dana leti srednju i srednje
dugu stazu, broj pokuaja mu se na srednjoj stazi rauna kao jedan), za savezno takmienje.
Nacionalni letovi ulaze u obraun saveznih rezultata i ako se lete u razliitim terminima, i re
guliu se sa posebnim pravilnikom za nacionalne letove za tekuu godinu.
Dve i vie regija mogu se spojiti u jednu na letovima preko 500km. Ovako spajanje re
gija na dugim stazama moe se vriti uz pismenu saglasnost istih, a takoe i ako se nau na
istom mestu putanja (poklapanjem planova leta). Ukoliko jedna regija ne ispunjava jedan
od uslova za priznavanje rezultata, onda se moe formirati zajednika lista za tu dugu stazu
(preko 500km). Kada regija po planu leta leti stazu preko 500 kilometara, a ima uslov za or
ganizovanje paralelne staze koja nee prelaziti 500km, regija je u obavezi da uvrsti paralel
nu stazu u prijavu plana leta, uz obavezan uslov ravnopravnog uea svih zainteresovanih
takmiara u regiji, i ispunjavanja uslova 20 takmiara i 250 golubova.
Spajanjem dveju i vie regija na stazama preko (500) kilometara, obraunava se: vie
regijska, regijska i grupacijska lista, uz obavezan uslov 150/20 ili 250/20. Ako su u regiji for
mirane samo zone, iste e postati grupacija na ovako spojenim letovima. Kod obrauna, ako
je staza prijavljena kao srednje-duga (B-C) uzima se uslov 250/20 i radi se jedan regijski ob
raun za kategoriju (B-C) i jedan vieregijski za kategoriju (C), samo za regije koje imaju sa
glasnost za obraun.
Klubovi na teritoriji regije, pri formiranju novog olimpijskog ciklusa, sva sporna pitanja
reavaju veinom glasova klubova u toj regiji, po delegatskom principu Saveza do 15 lano
va 1 (jedan) glas, od 16 do 30, 2 (dva) glasa.
U sluaju da klubovi jedne iste regije ne mogu da postignu saglasnost zajednikog pla
na leta veinom glasova, eventualne nastale sporove neusaglaavanja planova leta reavae
STO, uz saradnju Strunog odbora.
Konana odluka o planu leta formulisae se na osnovu pismenih izjava veine od 11
najboljih takmiara na nivou sporne regije iz kategorije APSOLUTNO PRVENSTVO iz pret
hodne takmiarske godine.
lan 5.
Savezno takmienje organizuje SSKOGPS i svojim planom obuhvata sva klupska takmi
enja. Savez preko svojih organa ili ovlaenih lica kontrolie takmienja.
Nalog za kontrolu nekog leta ili kluba daje predsednik Saveza ili predsednik STO. Orga
nizatori takmienja i prevoza odreene regije su klubovi, ije rukovodstvo (ovlaeno lice od
strane regije) preuzima odgovornost za primenu ovog pravilnika u delu transporta, obezbe
enja pratilaca, pojenja i ishrane golubova (kod viednevnih takmienja i inostranih letova),
kao i obezbeenja potrebne pratee dokumentacije. Detaljne obaveze klubova organizato
ra takmienja-transporta regulisane su posebnim pravilnikom koji ini dopunu, odnosno sa
stavni deo ovog takmiarskog pravilnika.
Klub organizator potpisuje ugovor sa SSKOGPS, kojim preuzima celokupnu materijalnu
odgovornost, odnosno garantuje ispravnost prevoza i organizacije takmienja.
Organizator takmienja i prevoza se mora pridravati propisanog prostora za transport
golubova u specijalnim vozilima ili kavezima i to, na kvadratni metar minimalne unutra
nje visine 24 cm.
na stazama do 400 km pakuje se maksimalno 40 golubova,
na stazama preko 400 km pakuje se maksimalno 35 golubova, tako da svaki takmi
arski golub ima dovoljno prostora na raspolaganju.
Organizatori takmienja i prevoza duni su pre zakljuenja ugovora da stave na uvid
transportna sredstva (kabinete i kabinet prikolice), odnosno da se zapisnikim putem sa STO
konstatuje kapacitet preko koga se ne moe ii.
Prilikom transportovanja golubova kamionom, pored vozaa mora biti i pratilac golu
bova ili dva vozaa, s tim da jedan od vozaa preuzima kompletnu obavezu pratioca. U slu
ajevima kada regiju grupaciju prevoze dva ili vie prevoznika, svaki prevoznik mora imati
pratioca koji mora biti prisutan na utovaru golubova, i voditi evidenciju o upakovanim go
lubovima po klubovima.
Nepridravanje prednjih odredaba iz ovog lana, organizatori prevoza, klub organiza
tor i njegovi takmiari podleu AUTOMATSKOJ DISKVALIFIKACIJI za navedenu stazu koju iz
rie STO. Upakovani golubovi diskvalifikovanog kluba organizatora se uraunavaju u UKU
PAN BROJ iz koga se sastavlja lista 20%. Na ovaj nain se tite klubovi i takmiari grupacije
koji se nalaze u zajednikom prevozu od NEDOZVOLJENOG postupka organizatora prevoza.
lan 6.
Klubovi mogu organizovati svoja interna takmienja mimo propisa ovih pravila. Ova
kvi letovi i njihovi rezultati ne priznaju se u savezne rezultate, kao ni letovi koje klub nije pri
javio planom takmienja.
Za primenu ovog pravilnika odgovorni su predsednik kluba i predsednik klupske tak
miarske komisije (KTK).
Predsednici KTK formiraju REGIJSKU TAKMIARSKU KOMISIJU (RTK), i imenuju zastup
nika RTK.
Imenovani zastupa svoju regiju i postaje lan STO- a. Zaduen je za voenje takmienja,
informisanja svih klubova u regiji, praenja rezultata i prijavu rezultata u propisanom roku,
za regiju, grupaciju i zone regije koju zastupa.
Zastupnik regije preuzima sve obaveze i zadatke koje na njega prenese STO.
Takmienje se moe obaviti samo iz uredno prijavljenog golubarnika, odnosno rezul
tati se priznaju iskljuivo tamo gde su merenja koordinata izvrena od strane ovlaenog li
ca saveza.
Za formiranje regije u novom olimpijskom ciklusu, potrebno je minimum 60 (ezdeset)
takmiara, a za grupaciju u okviru regije 30 (trideset) takmiara iz jednog ili vie naseljenih
mesta. Zona se formira iskljuivo iz grupacije sa minimalno 20 takmiara. Regije, grupaci
je i zone formiraju se iskljuivo na teritorijalnom principu, a naseljeno mesto u centralnom
delu regije i grupacije ne moe se izdvajati. Jedno naseljeno mesto (grad, selo) ne moe se
deliti na vie grupacija ili zona. Novoformirana regija mora da ispuni uslov od 60 takmia
ra, na minimum 4 staze od prijavljenog plana leta, da bi stekla uslov za obraun i nagrai
vanje na Saveznom nivou.
Usvojeni predlozi na Skuptini odranoj u Senti 23. decembra 2012. godine i potvrene
odluke od strane U.O. 10. februara 2013. godine.
U sluaju da STO ustanovi da neka od novoformiranih regiju ne ostvari potrebne nor
me za takmienje, u novom olimpijskom ciklusu pripojie tu regiju prvoj susednoj, za novu
takmiarsku sezonu.

lan 7.
Za NACIONALNE LETOVE STO donosi poseban pravilnik za narednu takmiarsku godi

nu, najkasnije do 31. decembra, kao sastavni deo ovog Pravilnika. Pravilnikom o nacional
nim letovima odreuje se mesto, datum i vreme putanja golubova. Pravilnik se objavlju
je posle 28. februara tekue godine, i usklauje se prijavama plana leta i pravcima sme
rom leta.
lan 8.
Nacionalni letovi se odravaju na stazama koje odredi STO i Struni odbor, a ostvare
ni plasman se obraunava po stvarnoj udaljenosti koju je golub izleteo i ulazi u obraun za
kategoriju po kilometarskoj udaljenosti. U dane nacionalnih letova mogu se odravati sva
ostala takmienja koja e biti priznata kao savezni letovi.
lan 9.
Uslov za priznavanje rezultata i izrade jedinstvene liste od 20% na nivou regije, grupa
cije ili zona je minimalan broj od 20 (dvadeset) takmiara i 250 (dvestotine i pedeset) golu
bova, izuzev za duge staze i kategoriju D ALL ROUND 20 takmiara i 150 golubova, kao i
maraton 50 takmiara i 250 golubova. Letovi koji ne ispunjavaju navedene uslove ne mo
gu biti priznati.
lan 10.
Prilikom organizacije takmienja, odnosno pakovanja golubova, pokretanja satova i

elektronskih takmiarskih ureaja, ovim postupkom rukovodi predsednik KTK ili njegov za
menik.
Samostalno pakovanje golubova, pokretanje satova i elektronskih takmiarskih urea
ja, moe se obavljati iskljuivo kada je ispunjen uslov od 5 (pet) takmiara uesnika u tak
mienju i minimalno 100 (sto) golubova. Kada klub ne ispunjava uslov za samostalno pako
vanje (5/100), dva ili vie klubova to mogu obaviti zajedniki, uz uslov da zajedno ostvare 5
(pet) takmiara uesnika u takmienju i minimalno 100 (sto) golubova.
Ako se istog dana obavlja pakovanje na istom mestu u isto vreme, uz istu komisiju, za
dve paralelne staze, onda se uslov od 100 golubova i pet takmiara mora potovati samo za
jednu od te dve staze.
Timovi od dva ili vie uesnika se smatraju jednim takmiarem.
Kod zajednikih pakovanja, pokretanja satova, zavrenog topovanja, oitavanja traka
i skidanja podataka sa elektronskih takmiarskih ureaja, radi se iskljuivo u ZAJEDNIKIM
MEOVITIM KOMISIJAMA, primenjujui lanove od 29. do 35. ovog takmiarskog pravilnika.
Svi klubovi Saveza kod kojih postoji bojazan da do kraja takmienja nee imati obave
zan uslov za pakovanje (5 takmiara i 100 golubova), moraju uz plan takmienja da priloe
pismenu saglasnost kluba sa kojim e zajedno pakovati golubove, pokretati i otvarati sato
ve, odnosno da prijave adresu gde e se ove aktivnosti obavljati.
Klubovi koji imaju uslov za pakovanje 5 takmiara i 100 golubova, a golubove pakuju u
drugom kluba sa zajednikom meovitom komisijom, mogu samostalno otvarati mehani
ke satove i tampati liste doleta na prijavljenoj adresi svoga kluba.
Klubovi u regiji su u obavezi da prime golubove na pakovanje takmiara koji ima golu
barnik na teritoriji regije kojoj pripada i za nju se takmii, a lan je kluba iz druge regije, ili
ako je njegov klub odustao od takmienja.
lan 11.
Prijavu za takmienje svaki klub dostavlja STO u dva primerka. Prijava mora da sadri:
Spisak svih lanova kluba sa adresama stanovanja i adresama golubarnika,
Plan takmienja po datumima i nazivima staza, mesta i vremena putanja golubova.
Organizator takmienja prevoznik moe u ime svih klubova dostaviti jedan jedin
stven plan takmienja sa svim gore navedenim elementima za celu REGIJU.
NAZIV kategorije (kratka, srednja, duga) na koju se odnosi prijavljena staza i obra
unavaju rezultati,
VREMENA poetka pakovanja, poetnog topovanja, zavrnog kontrolnog topova
nja, vreme eventualnih kontrolnih topovanja kod viednevnog takmienja, kao i adresu ili
adrese mesta gde e se to sve obavljati,
Satnicu kretanja kamiona po mestima pakovanja golubova, koju mogu dostaviti i or
ganizatori prevoza,
Pismenu prijavu, potpisanu i overenu od svih klubova lanova regije, koja sadri
adresu eventualnog zajednikog pakovanja. Isto pravilo se primenjuje i u Pravilniku o na
cionalnim letovima.
Posle izvrene prijave leta, samo izuzetno se moe neto menjati u njenom sadraju, ali
iskljuivo uz odobrenje predsednika STO, na osnovu pismeno podnetog zahteva.
Sastavni deo prijave za takmienje ini i spisak svakog takmiara kluba koji e nastu
piti u toku tekue takmiarske godine, koji sadri sledee: prezime i ime takmiara ili tima.
Liste dodele rade se u 3 (tri) primerka, od kojih je prvi za kontrolora grupacije, drugi za li
ce koje vri obraun i trei za klub, a takmiari sa mehanikim satovima prijavljuju golubo
ve preko obrasca br. 1 na svakoj stazi. Klupska takmiarska komisija duna je da proveri po
datke prijavljenih golubova, odnosno predsednik KTK svojim potpisom overava listu pako
vanja ili obrazac br. 1.
Tanu adresu lokaciju (benzinska pumpa, motel i sl.) putanja golubova na stazi od
reuje STO.
Prijavljeno mesto za putanje golubova moe se korigovati uz obavezno korienje

GPRS ureaja i obavezno snimanje podataka sa GPRS-a za vreme snimanja video zapisa u
trajanju od 3 minute, video snimak pokriva period pre putanja i nakon putanja golubo
va bez prekida.
lan 12.
Pripadnost regiji, grupaciji i zoni svakog takmiara odreuje mesto i adresa njegovog
golubarnika, a ne lanstvo u klubu.
STO e se prilikom formiranja regija, grupacija i zona, rukovoditi duinom staza da pri
javljeni plan leta zadovoljava uslov da minimalno 80% takmiara u regiji ispuni kilometar
sku normu.
lan 13.
Svako nepridravanje odluka STO, a u vezi lana 12. povlai nepriznavanje rezultata re
gije, grupacije ili zone.
lan 14.
Ocenjivaka lista, obrazac br. 3, radi se u postotku 20% na osnovu prosene brzine le
ta metara u minuti.
Postotak 20% ne moe se poveavati u sluaju istih prosenih brzina. Na listu 20% uvr
tava se golub koji je u obrascu br. 1. upisan pod manjim rednim brojem.
lan 15.
Na takmienjima letovima mogu uestvovati samo golubovi koji su prstenovani save

znim prstenom za golubove pismonoe, bez obzira na zemlju porekla uz uslov da posedu
ju vlasniku karticu sertifikat ili pismenu izjavu vlasnika prstena na golubu, a upisani su
u takmiarski obrazac br. 1.
Golubovi leeni u godini takmienja (mladi golubovi) ne mogu uestvovati u senior
skom takmienju, ve iskljuivo u takmienju mladih golubova, koje je regulisano lanom
20. ovog Pravilnika.
Nije dozvoljeno da se u transportnim kabinetima i kavezima nalaze golubovi van kon
kurencije, kao ni golubovi bez gumenog takmiarskog ili elektronskog prstenja.
Savezno prstenje izdaje SSKOGPS i o tome vodi evidenciju. Mesto u reprezentaciji mogu
izboriti svi golubovi koji su uestvovali u saveznom takmienju bez obzira na poreklo save
znog prstena koji nose, uz uslov iz prethodnog stava, odnosno mogu predstavljati nau ze
mlju na meunarodnim izlobama.
Na takmienju ne mogu uestvovati golubovi bez prstena, sa proirenim prstenom, sa
seenim prstenom, kao ni golubovi za koje njihovi vlasnici ne poseduju dokaz porekla, vla
sniku karticu, ili pismenu izjavu vlasnika prstena.
Golub upisan u obrazac br. 1 bez dokaza o vlasnitvu diskvalifikuje se, odnosno brie iz
liste uesnika, odnosno umanjuje se broj golubova u zapisniku. Poinilac navedenog tak
miar automatski se diskvalifikuje za tu relaciju, a svi ostali njegovi golubovi ulaze u obra
unsku listu bez prava na obraun.
STO, odnosno RTK ili KTK ima pravo da kod svakog lana saveza izvri proveru golubar
nika i golubova.
lan 16.
Na takmienju ne smeju uestvovati bolesni golubovi, odnosno mogu uestvovati sa

mo golubovi koji su primili zatitnu vakcinu protiv paramyxo virusa (kuga). Golubovi mora
ju biti vakcinisani, a garanciju da je ista izvrena preuzimaju klubovi na sebe. Za kontrolu se
zaduuje veterinarsko-zdravstveni odbor. Vakcinacija mora garantovati efekat u trajanju od
najmanje pola godine.
lan 17.
Savezno takmienje, odnosno prvenstvo drave odvija se u dve konkurencije, i to:

Ekipno,
Pojedinano.
lan 18.
EKIPNO
Ovo takmienje se boduje po formuli: (osvojeni plasman puta 1000 podeljeno sa bro
jem golubova uesnika), odnosno primenjuje se i nagrauje na nivou regije i Saveza, izuzev
APSOLUTNO PRVENSTVO, koja se primenjuje i nagrauje na nivou Saveza. A sistem obrau
na ekipa za APSOLUTNO PRVENSTVO primenjuje se i u kategoriji E prvak regije
Rangiranje ekipa se vri prvo po broju rangiranih golubova, a posle po osvojenim bo
dovima. tako da je najuspeniji takmiar koji u ekipi ima najvie golubova sa uslovom za ob
raun sa najmanje bodova.
Svaki takmiar ima pravo uea sa neogranienim brojem golubova u svim kategorija
ma, a rangiranje se vri iskljuivo po principu jedan takmiar jedna ekipa.
Golub sa istim plasmanom moe uestvovati u razliitim ekipnim kategorijama.
a) KRATKE STAZE od 100 do 400 km
Ekipu sainjava 5 (pet) najboljih golubova ili manje koji su osvojili najmanje FCI bodo
va, a golubu u ekipi se boduje 5 (pet) najboljih plasmana, uz uslov da ima najmanje 750 pla
siranih km stvarne udaljenosti.
b) SREDNJE STAZE OD 300 DO 600 km
5

va, a golubu se boduje 4 (etiri) najbolja plasmana uz uslov da ima najmanje 1400 plasira
nih km stvarne udaljenosti.
c) DUGE STAZE PREKO 500 km
va, a golubu u ekipi se boduju 3 (tri) najbolja plasmana, uz uslov da ima najmanje 1650 pla
siranih km stvarne udaljenosti.
d) KATEGORIJA MARATON
Ekipu sainjava 2 (dva) najbolja goluba ili manje koji su osvojili najmanje FCI bodova.
Golubu u ekipi se boduju 2 (dva) plasmana uz uslov da ima ostvarenih najmanje 1400 plasi
ranih km u konkurenciji minimalno 50 takmiara, i 250 golubova kao i uslovom da najkraa
staza bude 700 km stvarne udaljenosti.
e) KATEGORIJA APSOLUTNI PRVAK REGIJE
Prvak regije postaje takmiar iju obraunsku ekipu ini zbir bodova 5 i manje po ka
tegorijama, prvorangiranih golubova iz ekipnog takmienja na kratkim, srednjim, dugim,
takmienju mladi i 2 goluba u kategoriji maraton, po formuli kao u kategoriji Apsolutno pr
venstvo. Takmiar moe biti rangiran samo sa jednom obraunskom ekipom sa rezultatima
ostvarenim na nivou Saveza, a nagraen iskljuivo sa minimalno 16 (esnaest) rangiranih od
22 (dvadesetdva) goluba iz navedenih ekipa.
f) KATEGORIJA MLADIH
Ekipu sainjava 5 (pet) najboljih golubova ili manje sa tri (3) plasmana, a golubu u eki
pi se boduju 3 (tri) najbolja plasmana, iz 6 letova preko 100 kilometara i nacionalni letovi za
mlade ako su predvieni za tekuu godinu.
g) KATEGORIJA APSOLUTNO PRVENSTVO
Prvak postaje takmiar iju obraunsku ekipu ini zbir bodova 20 i manje prvorangira
nih golubova iz ekipnog takmienja na kratkim, srednjim, dugim i stazama za mlade. Ili 22 i
manje golubova ako 50% regija u savezu leti kategoriju MARATON.
Savez proglaava - nagrauje 5 (pet) Dravnih prvaka u kategorijama a, b, c, e, f i e
stog (6) u kategoriji (d Maraton ) ako se ispuni uslov da je u toj takmiarskoj godini 50 % sa
veza ostvarilo rezultate u kategoriji d Maraton.
Takmiar moe biti rangiran sa samo jednom obraunskom ekipom na nivou Saveza.
h) KATEGORIJA MLADI ODGAJIVA
Prvak kategorije postaje takmiar koji u godini takmienja nije stariji od 18 godina, od
nosno takmiar ije obraunske ekipe ostvare rezultat ekipnog takmienja, po kriterijumu
kao za dravno prvenstvo.
Ostvarene rezultate mladi takmiari su duni da prijave STO do 31. avgusta tekue go
dine.
i) KATEGORIJA NAJBOL JIH KLUBOVA
Najbolji klub u Srbiji postaje onaj ijih 3 (tri) najboljih takmiara, iz KATEGORIJE DRAV
NO PRVENSTVO osvoji najvie bodova na nivou saveza.
j) KATEGORIJA NAJBOL JA GRUPACIJA
Najbolja grupacija u Savezu Srbije postaje ona ija 5 (pet) najbolja takmiara iz KATE
GORIJE DRAVNO PRVENSTVO osvoje najvie bodova na nivou Saveza.
k) KATEGORIJA NAJBOL JA REGIJA
Najbolja regija u Savezu Srbije postaje ona ijih 10 (deset) najboljih takmiara, iz KATE
GORIJE DRAVNO PRVENSTVO osvoje najvie bodova na nivou Saveza.
lan 19.
POJEDINANO
Bodovanje ostvarenih rezultata vri se po formuli FCI, odnosno:

Osvojeni plasman 1000 podeljeno sa brojem golubova uesnika (maks. 5000 go
lubova)
JEDNOGODINJI REZULTAT
Golub pojedinac moe biti rangiran u svim kategorijama, ako ispunjava sve traene
uslove. Bodovi za obraun plasmana golubu pojedincu raunaju iz svih relacija prijavljenih
po lanu 5. ovog pravilnika.
KATEGORIJA A kratke staze od 100 do 400 km
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 5 (pet) najboljih plasmana, uz uslov da imaju ostva
renih najmanje 750 plasiranih km.
KATEGORIJA B srednje staze od 300 do 600 km
Golubovi se rangiraju sa osvojena 4 (etiri) najbolja plasmana uz uslov da imaju ostva
KATEGORIJA C duge staze preko 500 km
Golubovi se rangiraju sa osvojena 3 (tri) najbolja plasmana uz uslov da imaju ostvare
nih najmanje 1650 plasiranih km.
KATEGORIJA D ALL ROUND kombinovano kratke, srednje, duge staze
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 6 (est) najboljih plasmana, a od toga:
23 plasmana kratke staze (100400 km)
23 plasmana srednje staze (300600 km)
12 plasmana duge staze (preko 500 km)
A sve navedeno uz uslov da imaju najmanje 1750 plasiranih km, kao da u ukupnom re
zultatu moraju biti obuhvaene sve tri podkategorije (kratke, srednje i duge staze).
KATEGORIJA E MARATON MEMORIJAL LAKATO JOEF
Golubovi se rangiraju sa osvojena 2 (dva) najbolja plasmana uz uslov da imaju ostvare
nih najmanje 1400 plasiranih km., pod uslovom da staza bude preko 700 km.
KATEGORIJA F AS GOLUB (AS mujak i AS enka)
Golubovi pojedinci (mujaci i enke) na nivou saveza rangiraju se iskljuivo sa 10 re
gijskih plasmana iz prijavljenog plana leta, sa najmanje 2 (dve) staze preko 500 km, za te
kuu godinu.
Za AS GOLUBA SAVEZA proglaava se osvaja najmanjeg FCI boda na bazi regijskog
plasmana.
Posebno se rangiraju MUJACI a posebno ENKE.
KATEGORIJA G AS GOLUB REGIJE
Golubovi pojedinci (mujaci i enke) rangiraju se na nivou regije sa 10 (deset) regijskih
plasmana iz prijavljenog plana leta sa najmanje dve staze preko 500 km za tekuu takmiar
sku godinu bez obzira na pol.
U sluaju da regija u svom planu leta nema staze preko 500 km, onda se golubovi po
jedinci rangiraju sa 10 (deset) regijskih plasmana iz prijavljenog plana leta za tekuu godi
nu bez obzira na pol.
Za AS goluba regije proglaava se osvaja najmanjeg FCI boda na bazi regijskog pla
smana.
Golubovi pojedinci rangiraju se na nivou regije sa 10 (deset) regijskih plasmana iz pri
javljenog plana leta za tekuu takmiarsku godinu bez obzira na pol.
KATEGORIJA H AS JUNIOR
Mladi golubovi, pojedinci, u godini leenja rangiraju se sa osvojenih najboljih 3 (tri) FCI
boda, od maksimalno 6 (est) izletelih staza.
AS golub junior se posebno nagrauje i rangira na nivou Saveza. I rangira se u Olim
pijsku kategoriju jednogodinji rezultat OLIMPIJSKA KATEGORIJA SPORT F (tri najbolja FCI
plasmana).
KATEGORIJA MEMORIJALI
Golubovi pojedinci rangiraju se i nagrauju na nivou Saveza sa najveom ostvarenom
prosenom brzinom na memorijalima i to:
JUHAS TIBOR, koji se odrava prvog vikenda meseca maja tekue takmiarske godine.
Pobednik osvaja memorijalni pehar u trajno vlasnitvo.
SEAKOV URA, koji se odrava poslednjeg vikenda meseca juna tekue takmiarske
godine. Pobednik osvaja prelazni memorijalni pehar, a uz mogunost osvajanja u trajno vla
snitvo nakon tri pobede.
KATEGORIJA REPREZENTACIJA JEDNOGODINJI REZULTAT
Reprezentaciju Saveza ine golubovi u sledeim kategorijama:
AS JUNIOR, golub leen prethodne godine u odnosu na godinu nastupa na meunarod
noj manifestaciji sa 3 (tri) plasmana preko 100 km po FCI-bodu.
OLIMPISKA KATEGORIJA SPORT F
AS GODINJAK, sa 5 (pet) plasmana preko 100 km po FCI-bodu.
OLIMPISKA KATEGORIJA SPORT G
AS SENIOR, sa 6 (est) plasmana preko 300 km po FCI-bodu.
OLIMPISKA KATEGORIJA SPORT H
KATEGORIJA REPREZENTACIJA DVOGODINJI REZULTAT
Golub pojedinac moe biti rangiran u svim kategorijama, ako ispunjava sve traene
uslove po lanu 9 pravilnika.
Bodovi za obraun rezultata plasmana golubu pojedincu raunaju se iz svih preletenih
staza po lanu 5. ovog pravilnika u poslednje dve godine, a bezuslovno se priznaju po krite
rijumu FCI. Konaan rezultat (broj bodova) je uslov i kriterijum za nastup u reprezentaciji ze
mlje na olimpijadi i drugim meunarodnim manifestacijama.
KATEGORIJA A kratke staze od 100 do 400 km
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 10 (deset) najboljih plasmana, uz uslov da imaju
ostvarenih najmanje 1500 plasiranih km.
KATEGORIJA B srednje staze od 300 do 600 km
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 8 (osam) najboljih plasmana, uz uslov da imaju
ostvarenih najmanje 2800 plasiranih km.
KATEGORIJA C duge staze preko 500 km
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 6 (est) najboljih plasmana, uz uslov da imaju ostva
KATEGORIJA D ALL ROUND (kombinovano kratke, srednje i duge staze)
Golubovi se rangiraju sa osvojenih 11 (jedanaest) najboljih plasmana, a od toga:
35 plasmana kratkih staza (100400 km)
26 plasmana srednjih staza (300600 km)
12 plasmana dugih staza (preko 500 km), a sve navedeno uz uslov da imaju ostva
renih najmanje 3500 plasiranih km, sa minimalno 20 takmiara i 150 golubova, kao i da u
ukupnom rezultatu moraju biti obuhvaene sve tri kategorije (kratke, srednje i duge).
KATEGORIJA E MARATON

Golubovi se rangiraju sa osvojena 4 (etiri) najbolja plasmana, uz uslov da imaju ostva
renih najmanje 2800 plasiranih km u konkurenciji minimalno 50 takmiara i 250 golubova,
kao i uslovom da najkraa staza bude 700 km.
KATEGORIJA G STARI AS
Golubovi se rangiraju sa preko 10000 (deset hiljada) plasiranih km., u ivotnom veku
uz obavezan uslov da u tekuoj takmiarskoj godini imaju najmanje jedan osvojeni plasman.
KATEGORIJA REPREZENTACIJA
Reprezentaciju Saveza Srbije ine golubovi u sledeim kategorijama:
Kratke staze kategorija A
Srednje staze kategorija B
Duge staze kategorija C
All round kategorija D
Maraton kategorija E
AS junior kategorija F 3 plasmana preko 100 km jednogodinji rezultat
AS godinjak kategorija G 5 plasmana preko 100 km jednogodinji rezultat
As senior kategorija H 6 plasmana preko 300 km jednogodinji rezultat
Uslove nastupa za reprezentaciju propisala je Meunarodna FCI organizacija.
lan 20.
TAKMIENJE MLADIH
Takmienje mladih golubova podrazumeva takmienje istih u godini leenja i ono se

rangira i nagrauje po formuli FCI u pojedinanoj i ekipnoj konkurenciji.
Obraun se vri na nivou regije grupacije ili zone sa 3 (tri) najbolja plasmana od mak
simalni 6 (est) staza, izuzev ako se u tekuoj godini organizuje i nacional za mlade golu
bove, staze po planu leta moraju biti due od 100 kilometara najbliom takmiaru u regi
ji iz pravca leta.
Svaki takmiar moe biti rangiran ako je uestvovao na najmanje 3 (tri) staze.
Ostvareni rezultati se prijavljuju STO do 10. oktobra tekue godine.
lan 21.
Takmiarski letovi svakog kluba, pojedinani i zajedniki, unose se u godinji plan tak
mienja Saveza.
Nije dozvoljeno spajanje dva kluba u toku takmienja, ako se to u prijavi takmienja
nije najavilo.
Nije dozvoljen prelazak takmiara iz kluba u klub u toku takmienja.
lanstvo u klubovima i regulisanje prelaska iz kluba u klub regulie Registracioni pra
vilnik Saveza.
lan 22.
Takmiarski letovi se u principu ne odgaaju, osim u sluaju nevremena ili vie sile.
Kada se dve ili vie grupacija udruene u regiju i vie regija nau zajedno na istom me
stu putanja, golubovi svih regija moraju biti puteni istovremeno.
U sluaju najavljenog loeg vremena i odgaanja termina leta i pakovanja, klubovi u
regiji moraju biti obaveteni 48 sati pre prijavljenog plana leta, od strane regijske komisije.
U sluaju nepovoljnih vremenskih uslova ili vie sile, mesto putanja moe se pomeriti
na prvo naredno koje je planom takmienja predvieno u istoj kategoriji relacije (kratka na
kratku, srednja na srednju, duga na dugu stazu), uz iskljuivo odobrenje predsednika STO ili
kontrolora regije, takoe lana STO.
U sluaju onemoguenog transporta do planiranog mesta putanja (kad je loe vreme,
kvar kamion a ili druga via sila), golubovi se mogu vratiti na neku krau stazu, s tim da do
biju usmeno telefonsko odobrenje od Predsednika STO ili lana takmiarskog odbora kon
trolora regije zaduenog za kontrolu rezultata iste.
Odluku o odlaganju regijskog leta donosi komisija formirana na nivou regije. Komisi
ju ine tri lana iz tri razliita kluba i po mogunosti iz razliitih grupacija. Komisija se sastoji
od predsednika i 2 lana. Komisija za putanje na regijskim letovima se prijavljuje STO naj
kasnije do 28. februara tekue godine.
lan 23.
Najkraa udaljenost takmiarskog leta u kategorijama SPORT i STANDARD iznosi 100

km. Minimalni broj golubova na jednom letu u kategoriji SPORT (izuzev dugih, ALL ROUND i
MARATON) iznosi 250 golubova, dok u STANDARD kategoriji on iznosi 150 golubova, uz ue
e minimalno 20 (dvadeset) takmiara.
Za obraun normi koristi se STVARNA UDALJENOST GOLUBARNIKA. Norma o broju go
lubova po kategorijama je usklaena po odluci FCI sa Kongresa iz Poznana (Poljska), na za
sedanju 29. januar a 2011. godine, a kao takva ostaje na snazi dok je isti organ ne promeni.
lan 24.
Golubovi u STANDARD kategoriji moraju imati ostvarenu sledeu kilometarsku normu

za dve godine pre odravanja izlobe.
Norma za MUJAKE je 2500 plasiranih km srednje grupacijske udaljenosti. Norma za
ENKE je 2.000 plasiranih km srednje grupacijske udaljenosti.
Ova norma moe se ostvariti i u samoj zavrnoj godini takmienja, ili u dve godine, s
tim to u zavrnoj godini mora biti ostvareno minimalno 30% plasiranih kilometara od nor
me. Deo norme u zavrnoj godini koji se mora ostvariti je kod MUJAKA 750 km, a kod EN
KI 600 km.
lan 25.
Udaljenost planiranih takmiarskih letova meri se po Gauss-Krugerovoj metodi rau

nanja udaljenosti.
lan 26.
Svaki klub mora popuniti zapisnik o putanju golubova (obrazac br. 2) za sve izvre
ne klupske i zajednike letove u 3 (tri) primerka, od kojih se overena 2 (dva) dostavljaju STO.
Zapisnik o putanju golubova na prednjoj strani mora sadrati sledee podatke: broj
golubova, ig, datum i mesto putanja, potpise prilikom utovara, kao i putanja golubova.
Na poleini se upisuju u vidu specifikacije: prezime takmiara i broj upakovanih golubova.
Klubovima koji lete u regiji, zapisnik overava klub organizator. Od tri primerka, jedan
primerak se vraa klubu, a dva alju STO.
Organizator prevoza u ovom sluaju vodi i overava jedan zajedniki zapisnik (obrazac
broj 2), koji mora da propisno overi na mestu putanja. Jedan primerak ovakvog zapisnika
zadrava kod sebe, a dva dostavlja STO uz svoja dva redovna. Ovaj zapisnik na poleini sa
dri specifikaciju klubova, a u rubrici broj golubova ukupan broj putenih golubova. Klupski
zapisnici su prilog ovog zajednikog zapisnika.
lan 27.
Zapisnik o putanju golubova mora biti overen peatom koji u sebi sadri i naziv me
sta gde se golubovi putaju. Overa se moe izvriti na eleznikoj stanici, autobuskoj stani
ci, aerodromu, stanici milicije, carini, preduzeu ili da overu izvri klub golubara pismonoa
svojim peatom, a lan je Saveza iz mesta putanja golubova, odnosno za to odreeni i ve
rifikovani kontrolor putanja.
Pored navedene overe zapisnika od gore navedenih, u roku od 30 minuta nakon pu
tanja golubova, uzeti fiskalni raun za kupljeni artikal (vakaa guma, kisela voda, oko
lada itd.), koji se dostavlja kao prilog zapisniku o putanju golubova. U protivnom let e bi
ti DISKVALIFIKOVAN.
Vreme putanja golubova po radio-satelitskom satu, koga na mestu putanja mora
imati pratilac, u zapisnik unosi kontrolor saveza ili drugo lice koje peatom i potpisom ove
rava zapisnik o putanju golubova. Vreme putanja se upisuje kao i overa peatom, iskljui
vo posle putanja golubova.
Na mestima putanja organizator prevoza je duan da organizuje i snimi video zapisom
kako je proteklo putanje. Zapis treba da sadri:
Jedan minut pre putanja golubova, snimak vozila, funkura, termometra, GPS
Momenat izletanja golubova,
Prazan kamion nakon izletanja.
Zapis treba narezati na CD i uvati u dokumentaciji. Narezani CD uva organizator pre
voza.
Ukupan video zapis treba da traje najmanje tri minuta, bez prekida. U sluaju neuspe
log snimanja treba se javiti kontroloru regije.
Snimak se uva do verifikacije rezultata.
lan 28.
Kontrolu takmienja sa planom kontrole vre: STO, RTK, koordinatori regija ili predsed
nici KTK (klubskih takmiarskih komisija).
Svaki klub i svaki pojedinac takmiar, u sluaju kontrole, duan je da dozvoli kontrolu
golubova i dokumentacije u sledeim sluajevima:
Prilikom takmienja
Pri pakovanju golubova
Kod putanja golubova
Kontrolu takmiarskih satova
Kontrolu zdravstvenog stanja golubova
Kontrolu prispea golubova sa kontrolnim satom i duplim takmiarskim (gumenim)
prstenjem.
Izvetaj o kontroli treba napraviti u dva primerka. Jedan primerak dobija kontrolisani,
a jedan primerak se dostavlja STO da bi imala uvid o obavljenoj kontroli. Zapisnik o izvre
noj kontroli, pored kontrolora, treba da potpiu kontrolisani takmiar ili Predsednik kluba,
uz overu klupskim peatom.
U sluaju da kontrolisani klub ili takmiar odbiju da potpiu zapisnik, to treba une
ti u zapisnik.
II POSTUPCI U TOKU TAKMIENJA

lan 29.
Svaki takmiar itko hemijskom olovkom (plavom ili crnom) ili pisaom mainom upi
suje golubove takmiare u obrazac broj 1. Obrazac se popunjava u 5 (pet) primerka.
Mesto i vreme poetnog topovanja i pakovanja klubovi odreuju i prijavljuju STO. U to
ku takmienja se ovo moe menjati, uz uslov pismenog izvetavanja 48 sati pre obavljanja
ovih aktivnosti predsedniku STO, kontroloru regije.
U zakazano vreme poetka pakovanja u klubu moraju biti prisutni svi golubovi i takmi
arski satovi.a minimalan uslov za pakovanje je 5 takmiara i 100 golubova.
7

U zakazano vreme poetka pakovanja, ako je takmiar spreen, golubove i sat moe
doneti druga osoba i predati petolanoj komisiji,koja je odgovorna za sve postupke do uto
vara i predavanja golubova i lista pakovanja pratiocu uz obavezno blombiranje upakovanih
golubova i klupske opreme.
Pakovanje se moe zapoeti tek po pokretanju takmiarskih satova, bez obzira na vr
stu ureaja.
Komisiju za pakovanje ine 3 (tri) lana, uz mogunost formiranja vie komisija. lan
komisije ne moe uestvovati u pakovanju svojih golubova.
Prilikom pakovanja golubova za koje se koriste mehaniki satovi i gumeno prstenje, ko
misiju ine 3 (tri) lana, od kojih jedan preuzima goluba od vlasnika i ita broj saveznog pr
stena goluba, drugi mu stavlja gumeni prsten i nakon to trei lan komisije upie podatke u
obrazac br. 1, goluba stavlja u transportni kavez.
Obrazac br. 1 potpisuju sva tri lana komisije za pakovanje.
Prilikom pakovanja golubova za koje se koriste elektronski takmiarski ureaji, koga
je vlasnik ili od njega ovlaeno lice prethodno pripremio za pakovanje, komisiju ine 3 (tri)
lana. Prvi lan komisije preuzima goluba od vlasnika i ita broj saveznog prstena i goluba
prevlai preko antene za pakovanje, drugi kontrolie broj saveznog prstena na displeju mo
nitora elektronskog ureaja, a trei lan komisije preuzima goluba i stavlja ga u transport
ni kavez.
Vlasnik elektronskog ureaja prilikom pakovanja moe stajati iza lana komisije koji
kontrolie podatke na displeju, pod uslovom da bude udaljen najmanje 1 (jedan) metar od
antene za pakovanje shodno lanu 38. ovog Pravilnika.
Odtampani obrazac listinga pakovanja golubova moraju potpisati sva 3 (tri) lana ko
misije.
Podaci o pogreno upisanom broju goluba ili godini leenja, koje komisija za pakova
nje nije primetila, mogu naknadno biti ispravljeni iskljuivo uz pismeni zahtev takmiara od
strane ovlaene komisije.
Ukoliko se golubovi prstenovani gumenim ili elektronskim takmiarskim prstenjem ne
ubacuju direktno u transportni kabinet, onda isti moraju biti smeteni u pripremljene pre
tovarne kaveze. Pretovarni kavezi iz kojih se golubovi prebacuju u kaveze transportnog ka
bineta moraju biti tako napravljeni, da u njima mogu biti lako vidljivi sa najmanje dve stra
ne, iz sigurnosnih razloga.
Posle unoenja svih podataka Komisija potpisuje obrazac. KTK 4 (etiri) primerka obra
sca br. 1 zadrava u za to posebnom ormanu, a jedan (peti) primerak obrasca br. 1 prati go
lubove od mesta pakovanja do mesta putanja. Posle povratka, ovaj primerak ostaje u arhivi
organizatora leta, do kraja takmiarske sezone.
lan 30.
KTK prstenovane golubove stavlja u transportne kaveze, popunjava zapisnik o putanju

golubova (obrazac broj 2) u 3 (tri) primerka i predaje ga pratiocu golubova, odnosno onome
koji e izvriti putanje golubova radi overe.
lan 31.
Jedan ili dva takmiara koji lete kao jedna ekipa, mogu koristiti samo jednu adresu go
lubarnika (koordinatu za obraun) (do 100 m moe biti jedna adresa golubarnika). Po FCI
pravilniku od 27. januara 2011. godine.
Golubovi jednog takmiara ne mogu biti smeteni u jedan kavez za transport ili boks u
kamionu, nego moraju biti rasporeeni u raspoloivi broj kaveza ili boksova.
Isti golub u jednoj sezoni takmienja ne moe da leti na ime 2 (dva) takmiara. U slua
ju da to bude uinjeno, diskvalifikuje se rezultat tog goluba, a takmiaru koji tog goluba nije
prijavio diskvalifikuje se staza na kojoj je golub uestvovao.
U transportne boksove ili kaveze se posebno pakuju mujaci i posebno enke zbog
metode takmienja.
Svi kavezi ili boksovi moraju biti plombirani pre polaska kamiona sa golubovima iz me
sta pakovanja.
Prilikom pakovanja golubova u matinim klubovima, kavezi kojima se golubovi preno
se na mesto ubacivanja u prevoz moraju biti blombirani. Na licu mesta formira se komisija
od 3 (tri) lana za svaku grupaciju koja e izvriti kontrolu prilikom ubacivanja golubova u
transport i o tome sainiti zapisnik.
Golubovi se prilikom ubacivanja peatiraju sa peatom na krilu. Izuzev ako se radi o ka
vezima po uzoru na tip Geraldy, koji se direktno ubacuju u kamion, na mestu utovara u ka
mion kavezi moraju imati blombe na svim vratima, blombama kluba koji ih dostavlja. Ovo
pravilo vai iskljuivo za paralelne letove, a za sve ostale redovne letove se ne dozvoljava
prepakivanje.
Ako organizator i prevoznik golubova poseduje prevozno sredstvo velikog kapaciteta,
po uzoru na tip Geraldy, koje nije u mogunosti da prie na sve adrese prijavljene za pakova
nje, odobrava se korienje dostavnog vozilo do mesta utovara, na kome e trolana komisi
ja sainiti zapisnik o ispravnosti utovara. Dostavno vozilo mora pratiti pratilac, koga imenuju
klubovi koji koriste dostavno vozilo.
lan 32.
Za topovanje mogu da se koriste samo oni satovi koji besprekorno funkcioniu i koji su
ispravni, odnosno oni kod kojih je jasno naglaeno otvaranje i zatvaranje.
Kod kompjuterskih satova elektronika mora biti zatiena.
Svaki takmiar u principu mora imati svoj takmiarski sat. Doputa se da vie takmia
ra koristi jedan takmiarski sat.
Ako vie takmiara koriste jedan takmiarski sat, takmiar koji mora da nosi kontrolni
prsten u tui sat ili na zbirno mesto ne dobija za to nikakvu vremensku bonifikaciju.
lan 33.
Svaki takmiar saveza samostalno odluuje o nainu takmienja, odnosno o vrsti ure
aja za topovanje golubova koji mogu biti mehaniki, kvarcni, kompjuterski ili elektronski.
Ni jedan takmiar ne sme da trpi tetu zbog naina topovanja za koji se opredelio.
Takmiar koji zapone sezonu elektronskim ureajem, do kraja iste mora elektronski
ureaj i koristiti. Dozvoljava se mogunost topovanja mehanikim satovima u sluaju kada
se na pakovanju pokvari elektronski sat, a da je kvar konstatovan od komisije iz drugog klu
ba, uz podatak da se ne moe pokrenuti, pa se onda, iskljuivo tada, moe odobriti samo za
tu trku korienje mehanikog sata, koji je prijavljen pre poetka takmienja.
Dozvoljeno je korienje dva mehanika sata za topovanje, s tim da se prvo mora po
puniti jedan sat, pa nastaviti topovanje u drugi. Prilikom obrauna uzimae se samo jed
na korekcija sata i to ona koja je nepovoljnija za takmiara, to je kod kanjenja sata vee ka
njenje.
Dozvoljeno je korienje dva elektronska ureaja, s tim da golubovi budu razdeljeni u
njima (dve dodele).
Dozvoljeno je da takmiar u toku takmiarske sezone pree na korienje elektronskog
ureaja ako obezbedi isti, i ako je poeo takmienje sa mehanikim satom.U cilju bolje kon
trole i olakanja sistema takmienja.
lan 34.
Svaki vlasnik sata satova, pre poetka takmienja duan je da proveri ispravnost ra
da svog sata - satova. U toku takmienja KTK proverava ispravnost rada sata prilikom pokre
tanja i otvaranja sata.
Obavezno je izvriti prvo kontrolno topovanje u danu kada su golubovi puteni. Ukoli
ko je sat ili ureaj pokrenut ranije, KTK e odrediti da li je potrebno vriti kontrolne otkucaje
za dane kada golubovi jo nisu puteni.
Tolerancija urenja i zakanjenja sata za period od pokretanja do prvog kontrolnog to
povanja, ili u viednevnom takmienju za svaka 24 (dvadeset etiri) sata, iznosi 5 (pet) mi
nuta. Kod veih odstupanja + ili sata, sat se smatra neispravnim i isti se diskvalifikuje za tu
relaciju.
urenje sata se ne koriguje, nego se rezultat rauna prema registrovanom-topova
nom vremenu.
Kanjenje sata se obraunava tako to se za obraun koristi KORIGOVANO VREME. Vre
me kanjenja se unosi u obrazac br. 1. Kod viednevnih takmienja za korekciju vremena ko
risti se najloije nepovoljnije vreme za takmiara.
lan 35.
Svaki takmiar pre pokretanja sata predaje papirnu traku na potpis KTK. Tako potpisa
nu traku stavlja u sat i nameta ga na ono vreme koje odredi KTK, radi istovremenog pokre
tanja svih satova.
Takmiar iji sat ima dve kontrolne trake, obavezno mora za konstataciju takmienja
da koristi unutranju, njemu nedostupnu traku. Spoljna traka slui za internu upotrebu tak
miara.
Ako takmiar koristi samo jednu od ove dve trake, ta obavezno mora biti unutranja.
Nametene satove KTK plombira i na dati znak istovremeno svaki takmiar vlasnik pokre
e svoj sat prema satelitskom radio satu.
Svaki klub mora voditi evidenciju pokretanja takmiarskih satova (izuzev elektronskih),
odnosno uredno popunjavati obrazac br. 5. Formu obrasca br. 5 odreuje STO i isti dostavlja
klubovima do 15. januara tekue godine.
Posle pokretanja takmiarskog sata svaki vlasnik pogleda da li je sat krenuo i da li su ru
pe za konstatovanje pravilno otvorene (kod dvorednih satova prvi red rupa). Klupska takmi
arska komisija KTK (predsednika ili neko od lanova) vri KONTROLNI OTKUCAJ i u obrazac
br. 5 upisuje broj rupe sa ovim otkucajem kao i tano vreme kontrolnog otkucaja. Ovi kon
trolni otkucaji vre se iskljuivo pojedinano (ne svi odjednom kao prvi kontrolni otkucaj,
prilikom pokretanja satova), a sve u cilju regularnosti.
KTK odreuje dan i sat kada e se satovi doneti radi otvaranja ili kontrolnog topova
nja kod viednevnih takmienja.
Za ispravnost rada i podeenost takmiarskog sata odgovara takmiar koji ga koristi.
Pre otvaranja satova mora se obavezno izvriti zavrno kontrolno topovanje. Zavrno topo
vanje ne moe da se ponovi ili da se izvodi nakon X sata. Ako takmiarski sat u toku takmi
enja stane i zbog toga ne moe da se uradi kontrolni otkucaj, sat se diskvalifikuje.
lan 36.
Kod konstatovanja (topovanja) prispea golubova u svaku rupu sata (sem poslednjeg)
dozvoljeno je staviti neogranien broj kontrolnog gumenog prstenja.
Poslednja rupa mora ostati prazna, osim kod satova koji imaju posebno fabriko obe
leje (primer kod BENZIG model 261 crvena puna rupa).
Ako je rupa prazna, odgovarajua konstatacija vremena (topovanje) se ne priznaje, ia
ko je takmiarski prsten negde u satu.

Posle prazne rupe u bubnju mehanikog sata sve ostale rupe se ne priznaju, ne rauna
ju se kontrolni otkucaji i poslednja rupa, to znai da je zabranjeno u toku topovanja golu
bova, napraviti otkucaj na prazno bez gumice.
lan 37.
Pre otvaranja takmiarskih satova na znak KTK, svi vlasnici satova izvre kontrolno to
povanje radi utvrivanja + ili sata.
Prema prethodnoj prijavi KTK preuzima takmiarske satove, otvara ih i prema kontrol
noj traci unese podatke u sva 3 (tri) primerka obrasca br. 1, obavezno upisuje vreme puta
nja golubova i udaljenost takmiara ili da se ti podaci nalaze na kompjuterskom obrascu.
Posle izvrenog leta, trake iz satova u roku od 48 sati klubovi obavezno dostavljaju STO,
odnosno kontroloru.
Trake kontrolori uvaju do konanog usvajanja takmiarskih rezultata te takmiarske
godine.
lan 38.
ELEKTRONSKI SISTEMI
Elektronske sisteme za konstatovanje prispea golubova, odobrava svojom odlukom

Upravni odbor saveza. Za dobijanje dozvole korienja klub podnosilac zahteva duan je da
dostavi uz istu tehniku dokumentaciju sa zvaninim prevodom o nainu upotrebe urea
ja. Dozvola se izdaje u vidu zapisnika sa svim pojedinostima. Dozvola za korienje moe biti
opozvana od STO, odnosno Upravnog odbora.
Elektronski sistemi za topovanje mogu se koristiti u klubovima iji lanovi sami sno
se trokove nabavke ureaja, elektronskih prstenova, programa (Hardver i softver), prate
e opreme, zvanino prevedene tehnike dokumentacije za primenu, upotrebu i kontrolu
i drugo.
Klubovi, odnosno lanovi kluba sa prethodno dobijenom dozvolom, mogu elektron
ski sistem topovanja koristiti na klupskim, zonskim, grupacijskim, nacionalnim i interna
cionalnim letovima.
Nijedan klub niti lan kluba ne moe biti prisiljen da koristi elektronski sistem topova
nja. Dozvoljeno je da takmiari tokom takmienja istovremeno koriste elektronski i klasian,
manuelni sistem za topovanje. Odgajivai koji koriste elektronski sistem, ravnopravni su sa
takmiarima koji ga ne koriste.
Prilikom korienja elektronskog sistema, umesto propisa iz lanova ovog pravilnika
koji govore o klasinim satovima, vae sledea pravila:
KTK mora registrovati matini elektronski ureaj svakog takmiara, broj dolaznih an
tena, kao i antenu itaa koja se koristi na pakovanju golubova, koja je zajednika za sve tak
miare, pod uslovom da svi koriste ureaje istog proizvoaa. Antene (dolazne) moraju biti
neposredno privrene na ulaz golubarnika. Ulazom se smatraju otvori mesta kroz koji
golubovi ulaze u golubarnik po povratku sa takmiarskog leta.
Pre pakovanja, lanovi KTK, odnosno komisije za pakovanje, moraju izvriti proveru
elektronskog prstenja u smislu dobre privrenosti za nogu goluba. Elektronski prsten sta
vlja privruje odgajiva. Elektronski prsten mora biti na nozi goluba prilikom evidenti
ranja putem antene itaa na pakovanju. Antena ita je povezana sa matinim elektron
skim ureajem takmiara. lan komisije za pakovanje kontrolie broj goluba na saveznom
prstenu sa brojem (kontrolnim) koji se pojavio na displeju matinog ureaja nakon to je go
lub sa elektronskim prstenom provuen preko antene za pakovanje. Prilikom pakovanja vla
snici takmiari ne mogu uestvovati u proceduri, ve moraju biti udaljeni najmanje 1 me
tar od mesta na kome se navedeno obavlja, odnosno nalazi njihov matini ureaj.
Zapisnik se tampa posle obavljenog postupka pakovanja i isti pored lanova komisi
je za pakovanje potpisuje i odgajiva takmiar. Svi podaci sa pakovanja se uvaju uz osta
lu takmiarsku dokumentaciju. Runo ispravljanje podataka odtampanih tampaem ni
je dozvoljeno.
Prilikom pakovanja golubova minimalno dozvoljena vremenska distanca izmeu dva
upakovana goluba je 5 (pet) sekundi.
Elektronski prstenovi se mogu koristiti za goluba takmiara dok mu se nalaze na no
zi. U sluaju da vlasnik tog goluba eli da likvidira, elektronski prsten se moe koristiti za sle
deu generaciju, ali ta promena mora biti zvanino evidentirana kod KTK.
DODELA elektronskog prstenja mora se obaviti za sve golubove jednog takmiara
PRE PRVE STAZE, a spisak dostaviti STO. NAKNADNA DODELA dozvoljena je iskljuivo uz pri
sustvo KTK na pakovanju, tako to e neispravan elektronski prsten, koga antena za pakova
nje nee da prihvati, biti skinut sa noge goluba. Novi prsten se odmah mora staviti na nogu
goluba i nakon toga izvriti NOVA NAKNADNA DODELA, koju e program verifikovati tam
panjem NOVE LISTE DODELE za sve prijavljene golubove. Nova lista se mora dostaviti STO,
potpisana i overena od strane KTK, za tu stazu.
Na osnovu odluke sa zasedanja STO-a 12. marta 2011. godine odlueno je da, ako tak
miar u sezoni ostane bez prijavljenih golubova, moe napraviti novu prijavu dodelu uz
odobrenje kontrolora regije i predsednika regijske takmiarske komisije.
Ako se nakon druge staze utvrdi da se u listi dodele takmiara nalaze dva ista bro
ja saveznog prstena sa razliitim elektronskim prstenjem, onda se oba goluba diskvalifiku
ju iz daljeg takmienja, a njihovi eventualno osvojeni plasmani briu sa liste 20%. Takmi
aru se diskvalifikuje cela staza kada je uoen dupli prsten. Ukoliko se ustanovi ova greka
na prvoj stazi odnosno da postoje golubovi sa dva ista prstena, onda je dozvoljeno napravi
ti novu dodelu sa ispravnim brojem saveznog prstena. Ovo se dostavlja kontroloru na uvid.
Kada ovu nepravilnost konstatuje, kontrolor grupacije ili lice koje vri obraun rezultata, ili
pak van kluba i to prijavi, onda se takmiaru diskvalifikuje i cela staza kada je to primeeno.
U sluajevima kada se utvrdi da se takmiar takmiio sa duplim prstenom, a da komi
sija za pakovanje to nije primetila, tj. da se na nozi goluba ne nalazi broj prstena koji odgo
vara broju na displeju, onda sankcije, odnosno kaznu za previd snose i sva tri lana komisija
za pakovanje, tako to e im automatski biti diskvalifikovani prvoplasirani golubovi na stazi
kada su bili lanovi komisije i kada greku nisu uoili.
Vlasnik matinog ureaja ne moe uestvovati u radu komisije prilikom skidanja (vae
nja) podataka za takmiarski let. Dozvoljeno mu je samo praenje rada komisije.
U sluaju da se podaci o dolasku goluba izbriu ili postanu neupotrebljivi, golub se dis
kvalifikuje. Isto vai i za golubove za koje se zakljui da se broj elektronskog kontrolnog pr
stena ne slae sa brojem evidentiranim na pakovanju, a pokazanim na displeju matinog
ureaja.
Podaci iz elektronskog sistema za topovanje moraju se odtampati. Odtampani zapi
snik je isto to i traka iz klasinog sata za topovanje. Odtampani zapisnik se potpisuje od
lanova komisije za pakovanje, pa je tako izvrena i verifikacija za takmiara.
Takmiari koji poseduju elektronske sisteme duni su da dostave svoje ureaje kao i svi
ostali takmiari kluba, u vreme kontrolnog otkucaja, kao i prilikom pokretanja mehanikih
satova. Isto vai i prilikom kontrolnog meu-otkucaja i prilikom zavrnog kontrolnog otku
caja, kao i za mehanike satove.
lan 39.
nje:
Od upravnog odbora saveza se dozvoljava upotreba elektronskog ureaja za topova
1. BRICONnv, St.-Niklaas (Belgija) Verzija BR 36 i 37

Tip Little BRICON 100, 500, 1000, tip 700 i BRICON SPEEDY i sve ostale tipove za koje
proizvoa proizvede.
Antena golubarnika BR-SA 33 (12,28,50,72 cm)
Antena za pakovanje BR-EA 02 i 33 kao i BR-IA
Elektronsko prstenje:
BRIKON 2000, 3000 i 3000p1, 5000, us AEG ID, Ulm
Ograniavajui softver: Univerzalni AUTOKON program saveza Verzija V002-V010
2. TauRIS-Eckhard Rueter-Sisteme GmbH Minhen (SR Nemaka)
System: TauRIS Compact Antena golubarnika sa jednim i etiri polja
Antena za pakovanje: TauRIS
Elektronsko prstenje:
AEG TauRIS 600 i TauRIS 600+ (AEG ID, Ulm) Softver: TauRIS i sve ostale tipove koje pro
izvoa proizvede.
Softver: TauRIS softver od 2004. za Srbiju
Takmiarski program: TS8.12-YU
Klubski softver: CS1.52 YU
3. Upravni odbor odobrava i upotrebu ostalih elektronskih sistem za topovanje golu
bova, uz odgovarajui softver po takmiarskom pravilniku saveza. Za nabavku istih takmiar
preuzima obavezu za servisiranje.
Uslov za korienje elektronskih ureaja za topovanje, odobrenih od strane Saveza, je
obaveza proizvoaa da obezbedi ovlaenog servisera za iste.
lan 40.
Prosena brzina leta odreuje se na osnovu udaljenosti golubarnika od mesta starta i

vremena leta goluba na toj distanci (metara u minuti), po formuli UDALJENOST (u metrima):
VREME LETA (u minutima) = met/min.
Prosena brzina izraunava se obavezno na najmanje 3 (tri) desetinke. Prema redosle
du prosenih brzina golubovi se rasporeuju u nagradnu listu 20%.
Na osnovu ovako izraunatih prosenih brzina RTK formira: regijsku, zonsku i grupa
cijsku listu 20%. Jedan primerak od zonske i grupacijske liste dostavlja se STO na kontro
lu i uvid.
lan 41.
Ukoliko neko takmienje traje vie dana ili se predvia da traje vie dana, u tom slu
aju KTK mora odrediti vreme kad se vre kontrolna topovanja svakog dana. Takmiaru ko
ji ne donesu kontrolni sat u zakazano vreme na kontrolu, ne priznaje se dalje takmienje.
lan 42.
Takmiar koji nakon prvog ili nekoliko dana, eli da odustane (kod viednevnih takmi
enja), mora to da najavi KTK na kontrolnom topovanju otkucavanju. KTK takmiarima
koji odustaju od takmienja moe odmah da otvori satove i u obrazac broj 1 unese vreme
topovanja prispea golubova.
Takmiar koji odustane od jednog viednevnog takmienja, nema prava da se u nje
ga ponovo ukljuuje.
lan 43.
Jedno viednevno takmienje moe da traje najdue 7 (sedam) dana, nakon puta
nja golubova.
9

lan 44.
Kod takmienja koje traje due od jednog dana vreme noi (mirovanja) obraunava se
8 sati, od 21,00 do 05,00 as.
Kod takmienja kada se radi kontrolni meu-otkucaj, u sluajima kada je nedovoljan
broj golubova prispeo prvog dana za formiranje liste 20%, isti se ima vriti najranije u 22 a
sa, kako bi takmiari sa elektronskim i mehanikim ureajima satovima bili u ravnoprav
nom poloaju.
lan 45.
Svaki klub je obavezan da osigura jedan takmiarski orman ili sanduk u kome KTK mo
e sa sigurnou, bez mogunosti malverzacije, da zakljuava sledeu takmiarsku doku
mentaciju:
Takmiarske liste
Koverte sa karticama od gumenog takmiarskog prstenja
Kleta za plombiranje peat KTK
Klupski satelitski radio sat po kome se pokreu takmiarski satovi
Obrazac br. 5
Identifikacionu karticu, radio sat i antene za pakovanje elektronskog sistema.
lan 46.
Za takmienje se koristi GUMENO TAKMIARSKO PRSTENJE i elektronsko takmiarsko

prstenje. Gumeno takmiarsko prstenje mora imati utisnut kontrolni broj sa spoljanje i
unutranje strane.
Ukoliko se upotrebljavaju gumeni kontrolni prstenovi, tada se kontrola brojeva utisnu
tih na prstenu radi breg i lakeg rada kontrolie pomou kontrolnog kartonia na koji se
prsten navue, a prethodno se brojevi pravilno upiu.
Brojevi i ifre na kontrolnom kartoniu moraju se slagati sa onima na prstenu. Opre
mljene kartonie sa prstenovima staviti u jednu kutiju ili vreicu i odatle vaditi radi prste
novanja golubova.
lan 47.
Kod upotrebe gumenog prstenja preporuuje se za svaku stazu druga boja, da bi se za

kasneli golubovi razlikovali od takmiara sa te nedeljne staze.
Ukoliko se jednovremeno obavlja takmienje sa dve relacije, MORA se za svaku relaci
ju upotrebiti prstenje druge boje.
lan 48.
Kartonii sa brojevima takmiarskog prstenja, posle obavljenog prstenovanja golubo

va jednog takmiara, ostavljaju se u kovertu na kojoj je napisano ime tog takmiara.
Koverti sa kontrolnim kartoniima stavljaju se u takmiarski sandui ili sigurnosni or
man, gde imenovani takmiar ne moe dospeti do njih.
lan 49.
Prispee golubova pismonoa sa takmienja takmiar konstatuje topovanjem u speci

jalnu topericu takmiarski sat za golubove pismonoe.
Satovi moraju biti potpuno ispravni, fabriki proizvedeni. Satovi ne smeju biti prepra
vljani ili doterivani prema nahoenju takmiara.
Prepravljeni satni mehanizmi ili neispravni takmiarski satovi ne mogu se koristiti za
topovanje konstataciju prispea golubova pismonoa sa takmienja. Takvi satovi se DIS
KVALIFIKUJU.
lan 50.
Za nedostatke kod takmiarskog sata smatraju se:

Nenavijen sat,
Slaba vidljivost, odnosno neitka traka,
Lo indigo,
Nepravilno postavljen bubanj za prihvatanje kontrolnih prstenova,
Neitljiv pojedini otkucaj,
Nepravilno postavljene kazaljke sata,
Nepravilno postavljena ili nedovoljno dugaka kontrolna papirna traka, itd.
Kazaljka dana kod starta dana mora uvek biti postavljena na 0 (nuli).
Za sve gore navedene nepravilnosti posledice snosi sm takmiar, a to je DISKVALIFI
KACIJA za tu stazu.
lan 51.
Radi utvrivanja urenja ili kanjenja takmiarskog sata, svaki sat mora OBAVEZNO
imati poetno i zavrno topovanje, a kod viednevnog takmienja za svaki dan i kontrol
no topovanje.
Ova topovanja-otkucaji moraju biti itki i jasni, jer u protivnom, ako ne mogu da se
proitaju, sat se DISKVALIFIKUJE, bez obzira na itkost ostalih otkucaja.
lan 52.
Kod pokretanja satova posle izvrenog poetnog startnog topovanja, traka sa tom
konstatacijom dovue se pomou kljua do vidnog dela sata radi kontrole tanosti sata, pra
vilnosti postavljenih skazaljki, kvaliteta otiska itd.
10
lan 53.
Takmiar kontrolie, posle pokretanja, da li sat radi i da li je otvorena pravilna rupa. Pre
ma fabrikom atestu, bubanj sata mora biti pravilno nameten.
Greke prilikom pokretanja sata takmiar moe otkloniti u narednim pokretanjima uz
konstataciju KTK o tim radnjama.
Nepravilnosti koje se utvrde tek prilikom otvaranja satova ili isteka vremena predvie
nog za naknadna pokretanja povlae DISKVALIFIKACIJU sata posledice snosi sm takmiar.
lan 54.
Ako takmiarski sat ne krene na dati znak, ili se utvrde nepravilno postavljene skazalj
ke ili otvorene pogrene rupe, takav sat se moe pokrenuti jo tri puta i to u x + 5 min; u x
+ 10 min; ili u x = 15 min. Posle ovih pokuaja, ako se utvrde neke nepravilnosti, sat se DIS
KVALIFIKUJE za tu stazu.
Takmiar koji zakasni na pokretanje satova, ne moe sat pokrenuti prema prethodnom
stavu ovog Pravilnika.
lan 55.
Ako se utvrdi neka od nepravilnosti prema stavu jedan lana 53. KTK sat otvara, ne
pravilnost konstatuje na traku, traku i taj otkucaj ne cepa, nego ostavlja kao dokaz prethod
ne radnje, nameta sat na novo vreme + 5, + 10, + 15, prema mogunostima i ponovo vr
i pokretanje sata.
Ako ovi pokuaji ne uspeju, postupa se u skladu sa odredbama lana 50 ovog Pravil
nika.
lan 56.
Prilikom takmienja, ako se papirna traka pocepa u satu, taj sat se ne moe uzeti u ob
zir i rezultati iz tog sata ne vae i ne priznaju se.
Golubove prispele posle kidanja trake, odgajiva takmiar moe da nosi u drugi sat.
lan 57.
Takmiarsko gumeno prstenje mora se stavljati u aure kod svih takmiarskih satova
koji ih po svome proizvodnom programu imaju.
Takmiarski satovi marke STB mogu se koristiti iskljuivo sa aurama. Ako se prili
kom otvaranja sata konstatuje da takmiar nije koristio aure, sat i takmiar se automat
ski DISKVALIFIKUJU.
aura se u sat stavlja sa zatvorenim delom na gore, odnosno sa otvorom na dole.
aura sa otvorom na gore se DISKVALIFIKUJE.
lan 58.
Jedan takmiar moe u dva svoja sata konstatovati rezultate vreme prispea svojih
golubova, shodno lanu 33. ovog Pravilnika. Ako se dogodi da satovi stanu ili se trake poce
paju pokidaju, tada taj takmiar nosi takmiarsko prstenje u drugi sat. U ovom sluaju ne
smatra se topovanje u dva sata.
lan 59.
Ako traka pukne u satu, takmiar nema prava sm da otvara sat nego prispele ili novo
prispele (ako je ve neki golub prispeo i bio registrovan u satu pre pucanja trake) golubove
odnosno njihovo takmiarsko prstenje nosi u susedni sat, a svoj sa pokidanom trakom, is
pravno plombiran, mora odneti na kontrolno topovanje, radi provere ispravnosti plombe.
Ako takmiar sm otvori sat i iz njega izvadi kontrolno prstenje, oplombira sat, sma
tra se da je neto uradio nedozvoljeno sa satom i taj se let stanica ponitava odnosno DIS
KVALIFIKUJE.
Sat koji je stao, nema pravo da otvara niko drugi, nego ga otvara KTK, na redovnom
kontrolnom topovanju.
Kod viednevnog takmienja, ako sat stane nakon dva ili vie dana, sat se otvara na re
dovnom kontrolnom topovanju navija i ponovo pokree od strane KTK. Dotadanja topo
vanja konstatacije do ispravnog kontrolnog otkucaja se priznaju. Takmiar ima prava da pr
stenje ubaeno u sat toga dana prilikom otvaranja sata od strane TK povadi i ponovo stavi
u pokrenuti sat.
Takmiar sm ne sme otvarati sat, jer e biti DISKVALIFIKOVAN za tu celu stazu re
laciju.
lan 60.
Takmiar mora staviti dovoljno trake u sat, kako bi pored svih topovanja konstataci
ja prispea golubova, na traci bio pravilno otkucan i zavrni otkucaj.
Svaki manjak trake je iskljuiva krivica takmiara i poto na takvu traku ne moe da se
otkuca zavrni otkucaj, sat se za tu stazu DISKVALIFIKUJE.
Takmiar u tom sluaju nema pravo da nosi takmiarsko prstenje u drugi sat.
Sat sa isteklom trakom, takmiar je duan da sa neoteenom plombom donese na za
kazano kontrolno topovanje otvaranje kao dokaz da nije pokuao neku mahinaciju prili
kom topovanja.
lan 61.
Posle zavrnog topovanja takmiar je duan da navije papirnu traku sa kontrolnim ot

kucajem u satu, toliko da posle otvaranja kontrolna rupa bude iza poslednjeg topovanja
(otkucaja), pa da ga tako preda KTK na kontrolu i otvaranje.

Nijedan lan komisije ne sme svoj sat da otvara niti da uestvuje u otvaranju istog.
KTK kontrolie ispravnost izvaene trake, odnosno proverava da li su poetno i zavrno
buenje na pravilnom mestu po fabrikom prospektu takmiarskog sata. Izmeu poetnog i
zavrnog buenja ne sme biti drugih buenja, jer to je znak nedozvoljenih radnji, a one po
vlae DISKVALIFIKACIJU sata za tu stazu.
lan 62.
KTK mora zapisnikom obavestiti STO o diskvalifikaciji svojih takmiara uz pismeno

obrazloenje.
KTK ne moe sama bez odobrenja STO da menja ve poslate rezultate KTK.
Takmiar moe jednom u jednoj takmiarskoj sezoni da opravdano zakasni na zavrni
kontrolni otkucaj uz obaveznu najavu PKTK, pre zakazanog termina za zavrni otkucaj. Dru
gi zavrni otkucaj vrie se 30 minuta ili punog sata nakon zakazanog redovnog otkucaja.
lan 63.
Na kontrolnoj traci prilikom pregleda pre pokretanja sata, treba upisati ime vlasnika
sata, datum korienja trake, potpis i peat ili dva potpisa KTK.
Na kontrolnoj traci, posle njenog vaenja iz sata, upisuje se tano vreme prispea go
luba, ime vlasnika goluba (ako sat koriste istovremeno vie takmiara), i broj matinog pr
stena goluba. Na kraju trake obavezno upisati konstatovati urenje ili kanjenje sata.
Kontrolnu traku posle pregleda, na kraju trake, potpisuju najmanje dva lana koji su
itali i kontrolisali traku.
lan 64.
Svako pisanje na traci mora da se vri hemijskom olovkom.

Svaka ispravka treba da bude tano oznaena i da je potpie onaj ko je istu izvrio.
III OBRAUNAVANJE TAKMIARSKIH REZULTATA

lan 65.
Ako pri prosenim brzinama veim od 1000 m/min. prvoplasirani golub na listi od 20%
ostvari brzinu koja je vea od brzine drugog goluba uveane za 10%, prvi se golub AUTO
MATSKI DISKVALIFIKUJE na stazama do 500 km. Na stazama preko 500 km ovo pravilo se
primenjuje uz uslov uveanja brzine drugog goluba za 20%.
lan 66.
Rezultati takmienja se obraunavaju po jedinstvenom programu koji odreuje Savez.

Rok slanja takmiarske dokumentacije kluba prema STO je 14 dana, za svaku pojedi
nanu stazu.
Klubovi svoju dokumentaciju sa zavrnim godinjim rezultatima dostavljaju STO naj
kasnije do 31. avgusta tekue godine.
Svako neuredno, nekompletno ili zakasnelo slanje rezultata povlai DISKVALIFIKACIJU
tog kluba za tu takmiarsku godinu.
STO je obavezan da objavi kompletne rezultate ukljuujui i dvogodinji, za takmiar
sku godinu, najkasnije do 15. oktobra tekue godine.
lan 67.
U cilju kontrole svake staze KTK je obavezna da STO dostavi sledee overene i popu
njene obrasce:
Sve trake iz takmiarskih satova i drugi primerak takmiarskog listia (obrazac br.
1) u roku od 48 sati.
Zapisnik o putanju golubova (obrazac br. 2) u jednom primerku u roku od 48 sati.
Ocenjivaku listu (obrazac br. 3) zonsku, grupacijsku i regijsku u jednom primerku, u
roku od 14 dana. Original takmiarskog listia (obrazac br. 1) sa obraunatim listama osta
je kod osobe koja vri obraun rezultata, do okonanja takmiarske sezone, a nakon toga se
dostavlja kontroloru grupacije.
Golubu se priznaje najbolji rezultat bilo da je zonski, grupacijski ili regijski, uz uslov
20/250, 20/150 ili 50/250, shodno lanu 9. ovog pravilnika.
lan 68.
Matini karton treba da sadri najbolji rezultat, ali tako da jasno bude naglaeno da li
se radi o zonskom, grupacijskom ili regijskom plasmanu.
Zavrni rezultati koje klub mora da dostavi STO na propisanim obrascima na uvid, kon
trolu i verifikaciju su:
EKIPNO:
Za KRATKE STAZE, sve ekipe koje su ostvarile uslov
Za SREDNJE STAZE, sve ekipe koje su ostvarile uslov
Za DUGE STAZE, sve ekipe koje su ostvarile uslov
Za SUPERMARATON, sve ekipe koje su ostvarile uslov
Za APSOLUTNOG PRVAKA sve ekipe koje imaju uslov
Za KATEGORIJU NAJBOLJIH KLUBOVA ukupan broj osvojenih bodova za 3 (tri) najbo
ljih takmiara iz kategorije APSOLUTNI PRVAK.
Za KATEGORIJA NAJBOLJIH GRUPACIJA ukupan broj osvojenih bodova za 5 (pet) naj
bolja takmiara iz kategorije APSOLUTNI PRVAK.
Za KATEGORIJU NAJBOLJIH REGIJA, ukupan broj osvojenih bodova 10 (deset) najbo
ljih takmiara iz kategorije APSOLUTNI PRVAK.
POJEDINANO:
Za KATEGORIJU A kratke staze, jednogodinji rezultat sa manje od 500, a dvogodi
nji sa manje od 1000 bodova,
Za KATEGORIJU B srednje staze, jednogodinji rezultat sa manje od 400, a dvogo
dinji sa manje od 800 bodova,
Za KATEGORIJU C duge staze, jednogodinji rezultat sa manje od 300, a dvogodi
nji sa manje od 600 bodova, i
Za KATEGORIJU D kombinovano (kratke, srednje i duge staze), jednogodinji rezul
tat sa manje od 700, a dvogodinji rezultat sa manje od 1.400 bodova,
Za KATEGORIJU E SUPER MARATON jednogodinji rezultat sa manje od 300, a dvo
godinji sa manje od 600 bodova,
Za KATEGORIJU F AS GOLUB (AS mujak i AS enka) sa 10 plasmana,
Za KATEGORIJU STARI AS, za goluba sa preko 10000 plasiranih km u ivotnom veku,
uz uslov da u tekuoj takmiarskoj godini ima najmanje jo jedan plasman.
Na kontrolu se obavezno dostavlja uredno popunjen i overen matini karton za sve
prijavljene golubove. Matini karton moe biti uraen i na kompjuteru, sa obavezom po
punjenih svih traenih rubrika. Matini karton se dostavlja u jednom primerku, a takoe
i svi ostali obrasci.
Zavrni konani rezultati dostavljaju se na poslovnu adresu Saveza, koju e odre
diti STO.
lan 69.
Za sprovoenje takmienja koriste se obrasci:

Obrazac broj 1 takmiarski listi,
Obrazac broj 2 zapisnik o putanju golubova,
Obrazac broj 3 ocenjivaki listi,
Obrazac broj 4 matini karton i
Obrazac broj 5 evidencija pokretanja takmiarskih satova.
Svi obrasci moraju biti itko, tano i potpuno ispunjeni, po svim traenim kolonama
i rubrikama.
IV NAGRADE
lan 70.
Regije i grupacije su u obavezi da nakon verifikacije rezultata preko Z.R.T.K ili Z.G.T.
K dostave spisak kandidata koji su stekli uslov za nagraivanje za tu takmiarsku godinu.
Najbolji takmiari su oni iji golubovi osvoje:
Kao ekipa najvie bodova, odnosno
Kao pojedinci u jednogodinjem i dvogodinjem ciklusu najmanje FCI bodova.
Savez nagrauje trofejima takmiare za golubove reprezentativce za postignute rezul
tate na zajednikim letovima po kategorijama u godinjem ciklusu:
Kao reprezentativci za evropske izlobe
Mladi (godina leenja) sa 3 (tri) plasmana preko 100 km
Godinjak sa 5 (pet) plasmana preko 100 km
Senior sa 6 (est) plasmana preko 300 km
Odnosno, reprezentativce za olimpijade u dvogodinjem ciklusu:
Kratke staze Kategorija A sa 10 plasmana
Srednje staze Kategorija B sa 8 plasmana
Duge staze Kategorija C sa 6 plasmana
All round Kategorija Maraton Kategorija E sa 4 plasmana.
NA NIVOU REGIJE:
Trofej za prvo, drugo i tree mesto ekipno.
Jednogodinji rezultat u takmienju: ekipni prvak regije (po kriterijumu dravnog
prvenstva), ekipa na kratkim stazama, ekipa na srednjim stazama, ekipa mladih, i ekipa na
maraton stazama, ako je regija letela.
Trofej za prvo, drugo i tree mesto pojedinano:
Kratke staze, Srednje staze, Duge staze, D Kategorija, Maraton, AS junior, i AS
golub regije.
NA NIVOU SAVEZA
Trofeji za prva tri mesta:
Pojedinano takmienje jednogodinji i dvogodinji rezultat na kratkim, srednjim,
dugim stazama, ALL ROUND kategorija i maraton memorijal Lakato Joef
AS mujak i AS enka (sa 10 plasmana) ekipna takmienja: na kratkim, srednjim
i dugim stazama, apsolutni prvak i maraton.
Trofej za prvo mesto:
Kategorija MLADI ODGAJIVA
Kategorija AS JUNIOR (kao jedan od kupova) kategorija STARI AS
Kategorija STANDARD (reprezentativci 5 mujaka i 5 enki)
Kategorija NAJBOLJI KLUB Trofej za prvo mesto
Kategorija NAJBOLJA GRUPACIJA Trofej za prvo mesto
Kategorija NAJBOLJA REGIJA Trofej za prvo mesto
Kategorija MAJSTOR GOLUBARSKOG SPORTA Diploma za osvojenu titulu
11

Takmiar ili svi takmiari jednog tima, koji u 10 (deset) godina osvoje prvo mesto 3 pu
ta na nivou Saveza u bilo kojoj kategoriji, proglaavaju se majstorom golubarskog sporta i
nagrauju adekvatnom uramljenom diplomom.
Klub koji 3 (tri) godine uzastopno osvoji prvo mesto na nivou Saveza, proglaava se
Najklubom Saveza i nagrauje se adekvatnom uramljenom plaketom.
Savez nagrauje na nivou Saveza i Regije. Sve osvojene nagrade dodelie se na svea
noj Saveznoj proslavi.
Sredstva za nagrade se obezbeuju putem lanarine. Visinu lanarine za svaku godinu
odreuje Savez, odnosno Upravni odbor Saveza.
lan 71.
Proglaenje zvaninih rezultata vri se na sednicama ili sveanostima posle zavrenog

takmienja. Datum proglaenja se javno objavljuje. Zvanina takmiarska lista objavljuje se
i u strunoj tampi godinjaku za tekuu godinu.
lan 72.
Izbor golubova za savezne i meunarodne izlobe vri se prema posebnim izlobenim

pravilima samo za STANDARD kategoriju.
Izbor za SPORT kategoriju se vri prema broju osvojenih plasmana i bodova u dvogodi
njem i jednogodinjem ciklusu, uz uslov ispunjenih normi koje propisuje FCI, a koji su uslov
za sastav reprezentacije.
Nijedan golub ne moe ii na meunarodnu izlobu ako nije bio na saveznoj smotri go
lubova pismonoa.
Golubovi plasirani u prvih 20 u svim kategorijama na nivou Saveza, odnosno prvih 5
pojedinano u kategoriji mladi golubovi na nivou nivou regije, moraju biti izloeni na Save
znim godinjim izlobama.
Golubovi koji ne budu izloeni na pomenutim manifestacijama bie izostavljeni iz na
graivanja. Neizloeni golub naredne godine ne moe uestvovati na takmienju.
Takmiari iji su golubovi obezbedili mesto u reprezentaciji, a ne poalju goluba na
olimpijadu ili slinu manifestaciju na kojoj treba da reprezentuju zemlju, povlai automat
sku suspenziju iz takmienja za narednu sezonu. Opravdavajua okolnost moe biti uginue
goluba, o emu potvrdu daje predsednik takmiarske komisije kluba. U ovakvom sluaju iz
ostalog goluba zamenjuje prva rezerva.
Ukoliko tokom takmienja doe do nestanka goluba, vlasnik je duan da odmah o to
me obavesti STO. Obavetenje mora sadrati datum nestanka sa naznakom staze, odnosno,
vlasnik je duan da prijavi datum eventualnog naknadnog povratka izgubljenog goluba.
V KAZNENE ODREDBE
lan 73.
U sluaju nepridravanja pravila iz ovog Pravilnika, odnosno neizvravanja sledeih

radnji:
Zakanjenja u dostavljanju podataka STO,
Slanja nepotpisanih, neoverenih i netanih podataka STO,
Svakog stavljanja u popis liste br. 1 golubova kojih nema u transportnom kavezu da
bi se na taj nain popunio broj od 250 komada, kao i
Svako namerno krenje propisanih pravila koje na licu mesta ustanovi predsednik
STO ili lice-ovlaeni kontrolor.
Povlai AUTOMATSKU DISKVALIFIKACIJU leta celog kluba na konkretnoj stazi.
lan 74.
Pokuaj ili zloupotreba ovog Pravilnika od strane kluba ili pojedinaca u cilju sticanja ko
risti, ili postizanja nezasluenih rezultata, povlai kao meru SUSPENZIJU, odnosno iskljue
nje iz daljeg takmienja do izricanja disciplinske mere.
Odluku o suspenziji kluba ili pojedinca donosi STO, a kompletnu dokumentaciju sa do
kaznim materijalom i zahtevom za voenje disciplinskog postupka dostavlja disciplinskom
odboru Saveza.
Odluka o suspenziji se dostavlja u pismenoj formi klubu ili pojedincu.
lan 75.
Takmiar i njegovi golubovi, koji je kanjen zabranom uea na takmienju, ne mogu

uestvovati na letovima ni u jednom drugom klubu odgajivaa golubova pismonoa (lani
cu SSKOGPS) sve dok kazna traje.
lan 76.
Nakon utvrenog injeninog stanja, rezultati diskvalifikovanih klubova i takmiara se

briu u godini kanjavanja, a broj golubova sa kojima je klub ili pojedinac uestvovao na sta
zi ili u takmienju ostaje isti. Lista 20% se ne preraunava.
Ukoliko je neko imao saznanje o uinjenoj nepravilnosti, koja povlai diskvalifikaciju
kluba ili takmiara, a to nije blagovremeno (odmah) prijavio nadlenom organu, snosie
iste sankcije kao i poinioci dela.
U toku jedne takmiarske godine sve ispravke od strane kluba moraju biti uraene i do
stavljene u pismenoj formi STO najkasnije do 30. avgusta, tekue godine.
12
VI ALBE I PRIJAVE
lan 77.
Svaki takmiar, svaki klub SSKOGPS ima pravo, a dunost mu je da upozori STO na gre
ke koje su se nehotice uinjene prilikom izraunavanja ili prepisivanja takmiarskih rezul
tata.
Uoene greke moraju se ispraviti, a o uinjenom izvestiti sve takmiare kluba gde je
greka uoena i STO u roku od 14 dana do najkasnije 30. avgusta, tekue godine.
lan 78.
Svaki takmiar ili klub ima pravo pismene albe na nepravilan rad KTK i STO nadle
nom Upravnom odboru.
Upravni odbor na svojoj prvoj sednici mora raspravljati o primljenoj albi i doneti odlu
ku o kojoj pismeno izvetava podnosioca albe.
Protiv reenja Upravnog odbora alba se moe uputiti redovnoj skuptini kluba ili Save
za kao vieg organa u roku od 15 dana od prijema odluke.
VII ANTIDOPING KONTROLA

lan 79.
Savez, STO i organizator takmienja, imaju pravo da urade doping kontrolu, ako se po
sumnja da su golubovi koji uestvuju u takmienju dopingovani. Trokove kontrole snosi vla
snik dopingovanog goluba, u sluaju da se to i dokae. U suprotnom, trokovi padaju na te
ret onoga ko je podneo nalog za kontrolu, nalog za kontrolu moe podneti regijska takmi
arska komisija.
Ako bude utvrena upotreba doping sredstava koja su nedozvoljena, takmiar (golu
bovi), vlasnik goluba biva automatski suspendovan, odnosno diskvalifikovan za tekuu i na
rednu sezonu.
Nedozvoljena doping sredstva su:
Glukokortikoidi,
Anabolini steroidi i seksualni hormoni,
Beta-agonisti (Clenbuterol),
Nesteroidni antiflogistici,
Tarna supstance.
Ako se, na dan takmienja, posumnja da je neki od golubova takmiara dobio neko od
nedozvoljenih sredstava, bie uraena doping kontrola putem izmeta.
Probe izmeta e biti uzete u roku od 48 sati iz golubarnika iz koga potie golub u ko
ga se sumnja da je tretiran nedozvoljenim doping sredstvima, a sve u prisustvu odgajivaa.
Za uzimanje probe izmeta za sumnjivog goluba, koristi se poseban boks koji mora biti oi
en, dezinfikovan, odnosno mora biti iskljuena mogunost postojanja tueg izmeta ili ne
kih drugih supstanci. Na podu boksa treba da bude ist beli karton ili perploa, na koju e
padati izmeti i sa koje e isti biti prikupljen u dve sterilne epruvete.
Kontrolori lanovi STO ili KTK duni su da epruvete predaju u dve razliite ustanove, ko
je e izvriti struno ispitivanje u cilju utvrivanja pozitivnog doping testa. Ustanove u koji
ma e se izvriti ispitivanje odredie Savez.
VIII ZAVRNE ODREDBE

lan 80.
Klubovi na temelju svojih Statuta donose Takmiarski pravilnik kluba, ali isti ne smeju
biti u suprotnosti sa propisima ovih Takmiarskih pravila.
lan 81.
Tumaenje takmiarskog pravilnika daje:

U I stepenu KTK
U II stepenu STO.
U sluaju sporova nadlena je:
U I stepenu Upravni odbor Saveza
U II stepenu Skuptina Saveza
lan 82.
Pridravanje ovih pravila je preduslov za uee na domaim i stranim (meunarod

nim) izlobama, a isto tako za pojedinana ili savezna prvenstva.
lan 83.
Ovaj Takmiarski pravilnik je jedinstven za celu teritoriju drave.
lan 84.
Ova Takmiarska pravila prihvaena su od skuptine SSKOGP Srbije odrane u Novom

Sadu 9. marta 2014. godine.
lan 85.
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika svi dosadanji pravilnici postali su nevaei za

takmienje golubova pismonoa SSKOGP Srbije.
Predsednik U. O. uzovi Zarko
PRAVILNIK ZA NACIONALNE LETOVE U 2015. GODINI

lan 1.
Nacionalni let organizuje Savez sportskih klubova
odgajivaa golubova pismonoa Srbije (u daljem tekstu
Savez).
lan 2.
Takmiar ima pravo uea na Nacionalnom letu sa
10 prvo pisanih upakovanih golubova u pojedinanoj
konkurenciji.
lan 3.
Takmienje e se odvijati pojedinano i ekipno. Eki
pu ini prvih 5 doletelih golubova. Takmiaru se rangija
ju ekipa sa 5, 4 i 3 plasirana goluba.
lan 4.
Svi golubovi koji uestvuju na Nacionalnom letu mo
raju pristii na zakazano vreme odravanja Nacionala
minimalno dva sata pre zakazanog vremena za putanje
golubova.
Prevoz golubova organizuje regija, a pojedinaan pla
sman se priznaje za savezne rezultate po kilometarskoj
normi.
lan 5.
Obraun e se vriti po sporazumu o formiranju vi
eregjiske liste, koje se mogu podeliti maksimalno na tri
grupe: junu, centralnu i zapadnu.
Juna: Regije Smederevo, Beograd, Vrac i Loznica;
Centralna: Regije Novi Sad, Zrenjanin i Ruma; Zapadna:
Regije Sombor, Subotica i Kikinda.
lan 6.
Koordinatori za putanje golubova iz pravca zapada
su: oti Jene, Gligi Radia i Ili Dragan, a iz pravca ju
ga: Priji Predrag, Brki Milenko i Burgi Petar.
lan 7.
Nacionalni let e se organizovati iz dva pravca, Ju
ga i Zapada.
Nacional Jug iz Grke Stomio-Rokopofamos
12.07.2015. i 26.7.2015 u 05 asova. Nacional Zapad
Basano 12.07.2015. i 26.07.2015 u 05 asova.
lan 8.
Osvojeni plasman na Nacionalnom letu golubu se pri
znaje za kategoriju po kilometarskom uslovu, srednje,
duge i maraton, u jednogodinjem i dvogodinjem ciklu

su.
lan 9.
Savez nagrauje najboljeg pojedinca i najbollu eki
pu sa svake obraunske vieregijske liste (za Nacional),
Nagrauje se i najbri golub koji je ostvario tog dana
najveu proseni brzinu, to ukupno iznosi 3 nagrade za
tri termina odravanja Nacionalnih letova, dva za senio
re i jedan za juniore.
lan 10.
Nacional za mlade golubove odrae se iz dva prav
ca smera leta: juga i zapada. Pravo uea na obadva
nacionala imaju svi registrovani takmiari za 2015. godi
nu, pod uslovom da imaju preko 100 kilometara od me
sta putanja.
lan 11.
Nacional za mlade obraunava se na regijskom i vie
regiskom i organizuje se u sklopu
6 redovnog leta za mlade golubove. Konani termin
odravanja leta je 27.09.2015 god i tog dana se zavrava
takmiarska sezona za 2015. godinu.
lan 12.
Takmiar moe uestvovati sa 10 prvoupisanih golu
bova na Nacionalu za mlade golubove, a ekipu mu ine 5
prvopristiglih od prvih 10 pisnih upakovanih golubova.
Savez nagrauje sa tri vieregijske liste prvog poje
dinano i prvu ekipu. Svi ostali golubovi idu na regij
sku listu.
Iz pravca juga Ni i Poarevac, 27.09.2015. godine
planirano vreme putanja je u 7:00 asova. Iz pravca za
pada Struec, 27.09.2015. godine planirano vreme pu
tanja je u 7:00 asova. Kontrolori za putanje golubova
navedeni su u lanu 6 ovog pravilnika.
Dopuna i izmena takmiarskog pravilnika za Na
cionalne letove uraena na sastanku STO a, u Kau
16.11.2014. godine, a na sastanku 01.02.2015. godine
usvojeni su Nacionali i sa Zapada.
Predsednik STO-a Predrag Priji
13
REGIJSKI PLANOVI LETA ZA 2015. GODINU

REGIJA 1
GRUPACIJA I - SOMBOR
GRUPACIJA III - VRBAS
R.B. Datum i mesto putanja Staza
1 25.4.Koceljevo
K
2 29.4.Valjevo-Rovn.
K
K
4 07.5.Koceljevo
K
5 10.5.Kraljevo
K
6 17.5.Merdare
K-S
7 24.5.Merdare
K-S
8 31.5.Merdare
K-S
9 07.6.Udovo
D-S
10 14.6.Udovo
D-S
K
12 21.6.Merdare
K-S
13 28.6. Udovo
D-S
14 05.7.Udovo
D-S
15 12.7.Stom-Rakop
D-M
16 26.7.Stom-Rakop
D-M
17 Rezervni termin
R
18 Rezervni termin
R
19 Rezervni termin
R
20 05.09.Plandite
M
21 09.09.Plandite
M
22 12.09.Poarevac
M
23 16.09.Plandite
M
24 20.09.Poarevac
M
25 27.09.Poarevac
M
PREDSEDNIK REGIJSKE KOMISIJE
Brki Milenko, Kontrolor Burgi Petar
R.B.
Klubovi
ifra
1 SEME 1955
24
2 SEVER
25
3 KORDUN
26
4 MLADO PERO
88
5 KOMPAS
16
6 HAJDUK
17
7 PLANETA VRBAS
100
8 AS ODACI
49
9 MARATONAC
89
UKUPNO LANOVA
14
ifra
15001
15002
15003
15004
15005
15006
15007
15008
15009
15010
15011
15012
15013
15014
15015
15016
15017
15018
15019
15020
15021
15022
15023
15024
15025
lan.
50
19
10
0
18
10
10
20
10
147
REGIJA 2
GRUPACIJA II - SUBOTICA; XXII - ANTAVIR
GRUPACIJA XXIII - BAKA TOPOLA
R.B. Datum i mesto putanja Staza ifra
1 26.4.Koceljvo
K 15026
2 03.5.Velika Plana
K 15027
3 10.5.Parain
K-S 15028
4 17.5.Ni
K-S 15029
5 24.5.Bonjace
K-S 15030
6 31.5.Bonjace
K-S 15031
7 07.6.Bonjace
K-S 15032
8 14.6.Bonjace
K-S 15033
9 21.6.Bonjace
K-S 15034
10 28.6.Bonjace
K-S 15035
11 05.7.Demir kapija
D-S 15036
12 12.7.Polikastro
D 15037
13 19.7.Agatanasios
D 15038
14 26.7.Polikastro
D 15039
15 01.8.Polikastro
D 15040
16 Rezervni termin
R 15041
17 Rezervni termin
R 15042
18 Rezervni termin
R 15043
19
15044
20 23.8.Mavanski P
M 15045
21 30.8.Mavanski P
M 15046
22 06.9.Koceljeva
M 15047
23 13.9.Koceljeva
M 15048
24 20.9.Poarevac
M 15049
25 27.9.Poarevac
M 15050
REGIJA 3
GRUPACIJA VI - NOVI SAD
GRUPACIJA XX - ABALJ
1 26.04.Velika Pl.
K
2 03.05.Parain
K
3 10.05.vladiin Han
K-S
4 17.05.Preevo
K-S
5 24.05.Preevo
K-S
6 31.05.Preevo
K-S
7 07.06.Preevo
K-S
8 14.06.Preevo
K-S
9 21.06.Anatoliko G
D
10 28.06.Preevo
K-S
11 05.07.Anatoliko G
D
12 12.07.Preevo
K-S
D
14 26.07.Stom/Rako
D
15 02.08.Stom/Rako
D
16 Rezervni termin
R
17 Rezervni termin
R
18
19
20 23.08.Velika Pl.
M
21 30.08.Velika Pl.
M
22 06.09.Velika Pl.
M
23 13.09.Parain
M
24 20.09.Leskovac
M
25 27.9.Ni/Naciona
M
ifra
15051
15052
15053
15054
15055
15056
15057
15058
15059
15060
15061
15062
15063
15064
15065
15066
15067
15068
15069
15070
15071
15072
15073
15074
15075

Bajtalo eljko, Kontrolor Gligi Radia
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 SEKCIJA
42
18
2 MAKOVA SEDM.
71
11
3 ZLATNA KRILA H.
68
15
4 KOSMOS
20
10
5 BAKA M.BOSNA
43
10
6 SPARTAK
21
12
7 IRALJ S.MOR.
19
11
8 P.Pota antavir.
41
23
9 ZLATNI GOLUB
97
11
10 Nemirna ravnica
121
13
11 BAKA TOPOLA
18
21
12 Sekcija Pism M.I.
114
10
13 ALEKSANDROVO
124
10
UKUPNO LANOVA 175

Burgi Petar, Kontrolor Fazeka Jozef
R.B.
Klubovi
ifra
1 15.JULI-elezniar
62
2 JEDINSTVO RUM.
65
3 POTAR
1
4 PISMONOA
7
5 PISMONOA
22
6 VARADIN
81
7 NEOPLANTA
85
8 AJKAKA
8
9 JUGOVI
59
10 Dunavska ptica
107
11 Plavi potar P.Va.
55
12 Golub Pism.urug
116
13 Plavi Pismonoa
123
UKUPNO LANOVA
lan.
21
0
11
16
10
13
16
11
10
10
0
11
11
140

REGIJA 4
GRUPACIJA IV - KIKINDA
GRUPACIJA V - SENTA
R.B.
Datum i mesto putanja
REGIJA 5
GRUPACIJA X - BEOGRAD
GRUPACIJA VIII - ZEMUN
Staza
ifra
1 26.04.Batrovci
15076
2 03.05.Batrovci
3 10.05.Sl.Brod
4 17.05.Sl.Brod
R.B.
REGIJA 6
GRUPACIJA IX - RMA
GRUPACIJA XVIII - ERDEVIK
Staza
ifra
1 19.04.Parain
15101
15077
2 22.04.Parain
15078
3 26.04.Aleksinac
15079
4 03.05.Dimitrovgrad
5 24.05.Dragovan.
K-S
15080
6 31.05.Dragovan.
K-S
7 07.06.Dragovan.
R.B.
Staza
ifra
1 26.04.Velika Pl.
15126
15102
2 03.05.Velika Pl.
15127
15103
3 10.05.Kraljevo
15128
15104
4 17.05.Kruevac
15129
5 10.05.Sofija-Verun
K-S
15105
5 24.05.Pukovac
15130
15081
K-S
15106
6 31.05.Bosilegrad
K-S
15131
K-S
15082
K-S
15107
7 07.06.Bosilegrad
K-S
15132
8 14.06.Dragovan.
K-S
15083
K-S
15108
8 14.06.Bosilegrad
K-S
15133
9 21.06.Dragovan.
K-S
15084
K-S
15109
9 21.06.Anatoliko G
D-S
15134
10 28.06.Nov.Gorica
D-S
15085
K-S
15110
10 28.06.Bosilegrad
15135
11 05.07.Dragovan.
K-S
15086
11 21.06.Stomio
D-S
15111
15136
12 12.07.Nov.Gorica
D-S
15087
12 02.07.Stomio
D-S
15112
12 12.07.Bosilegrad
K-S
15137
13 22.07.Bas.ili N.G
15088
13 12.07.Stom/Agrok
15113
15138
15089
14 26.7.Rakopofam.
15114
D-S
15139
15 Rezervni termin
15090
15 Rezervni termin
15115
15 26.07.Stom-Rako
15140
16 Rezervni termin
15091
16 Rezervni termin
15116
16 02.0.Stom/Agrok
15141
17 Rezervni termin
15092
17 Rezervni termin
15117
17 Rezervni termin
15142
18 Rezervni termin
15093
18 Rezervni termin
15118
18 Rezervni termin
15143
19
15094
19 Rezervni termin
15119
19 Rezervni termin
15144
20 24.08.Batrovci
15095
20 23.08.Parain
15120
20 23.08.aak
15145
21 31.08.Batrovci
15096
21 30.08.Parain
15121
21 30.08.aak
15146
22 07.09.Batrovci
15097
22 06.09.Parain
15122
22 06.09.aak
15147
23 14.09.Sl.Brod
15098
23 13.09.Parain
15123
23 13.09.Kraljevo
15148
24 21.09.Novska
15099
24 20.09.Aleksinac
15124
24 20.09.Kraljevo
15149
25 27.09.Popovaa
15100
25 27.09.Ni
15125
25 27.09.Ni ili Po.
15150

oti Jene, Kontrolor Brki-Gomilovi, Sombor
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 BUDUNOST
39
20
2 BUDUNOST I
33
11
3 BANAT
78
10
4 LASTA
3
10
5 OLJOM
4
17
6 AS GOLUB
101
11
7 POTISJE
119
10
UKUPNO LANOVA
89

Petrovi Igor, Kontrolor Krprdilov Neboja
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 AVALA
38
11
2 ZVEZDARA
67
12
3 TORLAK
117
14
4 Beograd ukarica
120
20
5 ZEMUN
84
15
6 PALE
72
10
7 SOKO S.Pazova
105
10
8 MIG 29 Podunavlje
106
10
9 PETROVI
118
18
10 KOLUBARA 2015
122
10
UKUPNO LANOVA
130

Mandi Nenad, Kontrolor Jovanevi Milisav
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 NAA KRILA
44
16
2 LET EKSPRES
93
12
3 MAVA
103
0
4 SREM 09 Laarak
52
10
5 PLAVA KRILA
79
11
6 ID 2006
34
11
UKUPNO LANOVA
59
15

REGIJA 7
GRUPACIJA XII - VRAC
R.B. Datum i mesto putanja
1 26.04.Batrovci
2 03.05.Batrovci
3 10.05.Sl.Brod
4 17.05.Sl.Brod
5 24.05.Dragovan.
6 31.05.Dragovan.
7 07.06.Dragovan.
8 14.06.Dragovan.
9 21.06.Dragovan.
10 28.06.Nov.Gorica
11 05.07.Dragovan.
12 12.07.Nov.Gorica
15 Rezervni termin
16 Rezervni termin
17 Rezervni termin
18 Rezervni termin
19
20 24.08.Batrovci
21 31.08.Batrovci
22 07.09.Batrovci
23 14.09.Sl.Brod
24 21.09.Novska
25 27.09.Popovaa
Staza
K
K
K
K
K-S
K-S
K-S
K-S
K-S
D-S
K-S
D-S
D
D
M
M
M
M
M
M
ifra
14151
14152
14153
14154
14155
14156
14157
14158
14159
14160
14161
14162
14163
14164
14165
14166
14167
14168
14169
14170
14171
14172
14173
14174
14175

Gligi Radia, Kontrolor Mandi Neboja
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 MLADOST 97
50
14
2 MLADOST
15
0
3 KARA - Dupljaja
61
10
4 1,OKTOBAR
35
13
5 MIRA-Uljma
95
10
6 GOLUB-EKSPRES
69
14
7 STRELA-V.Greda
73
13
UKUPNO LANOVA
74
16
REGIJA 8
GRUPACIJA XIV - VRANJE
GRUPACIJA XV - NOVI PAZAR
1 26.04,Zajear
K
2 03.05,Zajear
K
3 10.05.Petrovac M.
K
4 17.05.Petrovac M.
K
5 24.5.Kovacica
K-S
6 31.5.Melenci
K-S
7 07.06.Nakovo
K-S
8 14.06.Nakovo
K-S
9 21.06.Nakovo
K-S
K-S
10 28.06.Nakovo
11 05.07.Chisine.Ro
S
12 12.07.Chisine.Ro
S
13 19.07.Valea Lui
D
14 26.07 Kelebija
R
15 02.08 Kelebija
R
16
17
18
19
20 23.08.ajear
M
21 30.08.ajear
M
22 06.09.Despotovac
M
23 13.09.Despotovac
M
24 20.9.Petrovac N.M
M
25 27.09.Poarevac
M
Kontrolor Krprdilov Neboja
R.B.
Klubovi
ifra
1 JUG-VRANJE
30
2 TEKIJA
27
3 VLASINA
77
4 Porar Leskovac
87
5 NOVI PAZAR
94
6 Tirfan Berane
51
7 HAJLA-Roaje
28
8 Lim Berane
92
9 Belo Polje
112
10 Naissus
115
UKUPNO LANOVA
ifra
15176
15177
15178
15179
15180
15181
15182
15183
15184
15185
15186
15187
15188
15189
15190
15191
15192
15193
15194
15195
15196
15197
15198
15199
15200
lan.
10
10
12
10
37
0
0
0
0
10
89
REGIJA 9
GRUPACIJA XIII - SMEDEREVO
GRUPACIJA XIX - SM. PALANKA
1 03.05.Pukovac
K
2 10.05.Pukovac
K
3 17.05.Pukovac
K
4 24.05.Pukovac
K
5 31.05.Pukovac
K
6 07.6.Preevo
K
7 14.6.Preevo
K
8 21.6.Preevo
K
9 28.6.Preevo
K
10 05.7.Preevo
K
11 12.7.Rakopofam.
D-S
12 26.7.Rakopofam.
D-S
13 Rezervni termin
R
14 Rezervni termin
R
15 Rezervni termin
R
16 Rezervni termin
R
17 Rezervni termin
R
18
19
20 16.08.Pukovac
M
21 23.08.Pukovac
M
22 30.08.Pukovac
M
23 06.09.Pukovac
M
24 13.09.Pukovac
M
25 20.09.Pukovac
M
ifra
15201
15202
15203
15204
15205
15206
15207
15208
15209
15210
15211
15212
15213
15214
15215
15216
15217
15218
15219
15220
15221
15222
15223
15224
15225

Kontrolor Krsti Dragan
R.B.
Klubovi
ifra
1 SMEDEREVO
60
2 MIG Poarevac
32
3 POTAR
37
4 FAKO
75
5 POTAR Dolja.
70
6 MARATONAC
76
7 PISMONOA 2006
80
8 GLASNIK MIRA
99
9 AS-NEGOTIN
111
10 SPRINTER
104
11 FENIKS Aranelovac
113
UKUPNO LANOVA
lan.
10
12
0
11
0
19
18
12
10
0
10
102

REGIJA 10
GRUPACIJA XI - PANEVO
ifra
15226
15227
15228
15229
15230
15231
15232
15233
15234
15235
15236
15237
15238
15239
15240
15241
15242
15243
15244
15245
15246
15247
15248
15249
15250
REGIJA 11
GRUPACIJA VII - ZRENJANIN; XXVII - ADA MOL
XXV - CRNJA
R.B. Datum i mesto putanja Staza ifra
1 26.4.Panevo
G-24 15251
2 29.4.Panevo
G-24 15252
3 03.5.Poarevac
K 15253
4 10.5.Grza-Para.
K 15254
5 17.5.Aleksinac
K 15255
6 24.5.Boica
K-S 15256
7 31.5.Preevo
K-S 15257
8 07.6.Boica
K-S 15258
9 14.6.Preevo
K-S 15259
10 21.6.Boica
K-S 15260
11 21.6.Makrogialos
D 15261
12 28.6.Preevo
K-S 15262
13 05.7.Boica
K-S 15263
14 05.7.Makrogialos
D 15264
15 12.7.Preevo
S 15265
16 19.7.Makrogialos
D 15266
17 02.8.Makrogialos
D 15267
18 Rezervni termin
R 15268
19 Rezervni termin
R 15269
20 23.08.Poarevac
M 15270
21 30.08.Poarevac
M 15271
22 06.09.Poarevac
M 15272
23 13.09.Poarevac
M 15273
24 20.09.Poarevac
M 15274
25 27.09.Ni
M 15275

1 26.04.aak
2 29.04.Kraljevo
3 03.05.Kruevac
4 10.05.Pukovac
5 17.05.Bosilegrad
6 24.05.Bosilegrad
7 31.05.tip
8 07.06.Bosilegrad
9 14.06.tip
10 21.06.GR.Sol/Sto
11 28.06.Bosilegrad
12 02.07.GR.Sol/Sto
13 12.07.Stomio/Agro
14 19.07.Stomio/Agro
15 Rezervni termin
16 Rezervni termin
17 Rezervni termin
18
19
20 23.8.aak
21 30.8.aak
22 06.9.Kraljevo
23 13.9.Kraljevo
24 20.9.Kruevac
25 27.9.Ni

Jovanevi Milisav, Kontrolor Krsti Dragan
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 PANEVAC
13
24
2 NOVOSELAC
83
10
3 JEDINSTVO
12
10
4 DELIBLAANIN
96
18
5 BEOGRAD
11
11
6 TAVANDIJE
98
10
UKUPNO LANOVA
83

Kiprdilov Neboja, Kontrolor Petrovi Igor
R.B.
Klubovi
ifra lan.
1 MARATON
74
13
2 AMPION
5
11
3 JUGOSLAVIJA
9
10
4 BEGEJ
10
11
5 RUSANDRA
91
10
6 BANAANKA
40
23
UKUPNO LANOVA
78

Krsti Dragan, Kontrolor oti Jene
R.B.
Klubovi
ifra
1 DRINA
47
2 PODRINJE 1977
46
3 MAKOV KAMEN
48
4 JADAR
29
5 CER
45
6 CER 1978
125
UKUPNO LANOVA

1 24.4.Aleksinac
2 29.4.Pukovac
3 04.5.Preevo
4 10.5.Veles
5 17.5.Veles
6 24.5.Veles
7 31.5.Veles
8 07.6.Veles
9 14.6.Veles
10 21.6.Leptokarija
11 02.7.Leptokarija
12 12.07.Stom/Rako
13 26.07.Stom/Rako
14 Rezervni termin
15 Rezervni termin
16 Rezervni termin
17 Rezervni termin
18 Rezervni termin
19 Rezervni termin
20 23.8.Aleksinac
21 30.8.Aleksinac
22 06.9.Aleksinac
23 13.9.Aleksinac
24 20.9.Ni
25 27.9.Ni
1
2
3
4
5
6
7
Staza
K
K
K
K-S
K-S
K-S
K-S
K-S
K-S
D-S
D-S
D
D
R
R
R
R
R
R
M
M
M
M
M
M
NACIONALI 2015 god.

12.07.2015. Stom-Rakop
26.07.2015. Stom-Rakop
12.07.2015. Bassano IT
26.07.2015. Bassano IT
27.09.2015. Poarevac
27.09.2015. Ni
27.09.2015. Struec
15301
15302
15303
15304
15305
15306
15307
1
2
3
4
GRUPACIJA XIV UPRIJA

KLUBOVI
ifra
Zoran Jefti-Tai
66
umadija Kraguje.
31
Moravac Paracin
109
uprija uprija
108
REGIJA 12
GRUPACIJA XVII - LOZNICA
Staza
K
K
K
K
K-S
K-S
K-S
K-S
K-S
D-S
K-S
D-S
D
D
R
R
R
M
M
M
M
M
M
ifra
15276
15277
15278
15279
15280
15281
15282
15283
15284
15285
15286
15287
15288
15289
15290
15291
15292
15293
15294
15295
15296
15297
15298
15299
15300
lan.
16
17
10
12
10
10
75
lan.
17
EVIDENCIJA IZDATOG PRSTENJA ZA 2015. g.

KLUB
ZEMUN
PREZIME I IME
RODI NIKOLA
ADRESA
VOJNI PUT 7/ 1,11080 ZEMUN
SEVER
MIJI PAJA
STEVANA MOKRANJCA 17, 25000 SOMBOR
SEVER 1955 SEME RAKOEVI ZORAN STANKA OPSENICE 1 LA, 25000 SOMBOR
KORDUN
PLAVIPOTA
MIHAJLOVI GORAN NIKOLE TESLE 17, 25221 KLJAJIEVO

KELEMEN ANDOR UDARNIKA 1, 24220 ANTAVIR
KOSMOS
BAKA
MAKOVA
SEDMICA
VUKOVI FRANJA
TOTJAKOV
USO GEZA
JNA 8, 24210 BAJMOK

SUBOTIKA 30, 24217 MALA BOSNA
ZAGORSKA 3, 24000 SUBOTICA
ZLATNA KRILA
SEKCIJA
DUDA ROBERT
CVIJIN MIKO
TUK UGARNICE 30, 24413 PALI

BEOGRADSKI PUT 71/15, 24111 SUBOTICA
SPARTAK
ZLATNI GOLUB
NIMEVI DRAGAN JOKAI MORA 94, 24000 SUBOTICA

SAVI JOVAN
M. VUKOVIA 11, 24000 SUBOTICA
IRALJ
BAKA TOPOLA
KOMPAS
IVANJO JOEF
NARANI DUAN
DRAKULI NIKOLA
PLANETA
HAJDUK
FEDOVI NIKOLA
P. BORACA 19E, 21460 VRBAS
STEVOVI VLADIMIR VELJKA VLAHOVIA 14, 25230 KULA
MARATONAC
ZEKOVI
ALEKSANDAR
PETKOVI SLAVKO
BRDARI
BRANISLAV
DURAN ILIJA
PLAVI AS
LASTA
BUDUNOST
18
BRATSTVA 41, 24340 STARA MORAVICA

VET. STAN. MLINSKA 11, 24300 BAKA TOPOLA
IVANA MILUTINOVICA 51/A, 21460 VRBAS
SARAJEVSKA 4, 21465 BAKO DOBRO POLJE

NIKOLE TESLE 2, 25250 ODACI
LOLE RIBARA 50, 23305 MOKRIN
KRALJA PETRA PRVOG 151, 23300 KIKINDA
BR.PRSTENA
615401-615860
603401-604000
653201-653400
654001-655800
626921-626980
612701-612800
612401-612500
650001-653100
660801-661000
655001-655800
667001-669400
623741-623780
609501-610000
KOLIINA
460 kom
600 kom
200 kom
800 kom
60 kom
100 kom
100 kom
3100 kom
200 kom
800 kom
2400 kom
40 kom
500 kom
641601-642000
613901-614000
669301-669400
669241-669300
664001-664900
678001-679000
637501-637600
618601-618700
612301-612400
630001-630200
657741-657160
657261-679280
647981-648000
615881-615900
614981-615000
623441-623480
673901-673940
638861-638900
613001-613860
644701-645000
642901-643000
612801-612900
606401-606480
673001-673800
670001-672200
630201-630300
632001-632600
636701-636800
631901-632000
678961-678980
659801-660000
630301-630800
634801-634900
666701-666800
647001-647600
618701-619000
669481-669500
642001-642800
605001-605100
627501-628000
677001-678000
624961-625000
400 kom
100 kom
100 kom
60 kom
900 kom
1000 kom
100 kom
100 kom
100 kom
200 kom
20 kom
20 kom
20 kom
40 kom
20 kom
40 kom
40 kom
40 kom
860 kom
300 kom
100 kom
100 kom
80 kom
800 kom
2200 kom
300 kom
600 kom
100 kom
100 kom
20 kom
200 kom
500 kom
100 kom
100 kom
600 kom
300 kom
20 kom
800 kom
100 kom
500 kom
1000 kom
40 kom
ukupno
Telefon
1260 063/234150
1060
064-133-9770
3300
025/420-708
800
2440
025/853-692
063/637-410
500
660
024/762-161
069/133-3620
062/134-1375
900
1740
060/092-1108
063/852-8835
860
580
060/755-4144
063/760-7103
800
2200
1320
064/032-7205
063/503-549
021/705-657
500
800
021/705-657
025/722-944
320
064/569-2341
800
600
025/746-326
064/243-7781
1040
064/140-2977

KLUB
AS GOLUB
BUDUNOST I
PREZIME I IME
VUJASIN SAA
NEDUCIN MILAN
ADRESA
SRBOBRANSKA 144, 23300 KIKINDA
UGLJESE TERZINA 96, 23300 KIKINDA
BANAT
CARA DUANA 135, 23300 KIKINDA
BANAANKA
BADRLJICA MILAN
ML.
RADIJEVAC SAVO
OLJOM
AMPION
OTI JENE
VEREB KAROLJ
POTANSKA 11, 24400 SENTA

TERBIK PETERA 16, 24430 ADA
MARATON
15 JULI
PETEFI ANDORA 16, 24435 MOL

PRIMORSKA 64, 21000 NOVI SAD
POTAR
PISMONOA
TADI BRANISLAV
ALEKSANDAR
FRACUN
POPOVI SLOBODAN
FIRJE LADISLAV
PISMONOA
IPO ITVAN
B. OPIA 28, 21235 TEMERIN
JEDINSTVO
VARADIN
NEOPLANTA
ETINSKI NEMANJA KLARE FEJE MIRE 52, 21201 RUMENKA

MILINOV DIMITRIJE PALMOTIEVA 3, 21131 PETROVARADIN
TITOV DEJAN
CARA LAZARA 37, 21000 VETERNIK
AJKAKA
BELJIN JOVAN
JUGOVI-KA
NIKOLAEV NOVAK KRALJA PETRAI 67, 21241 KA
JUGOSLAVIJA
BEGEJ
RUSANDA
KIRANSKIIVAN
OZVALDJANO
KIPRDILOV
NEBOJA
KRSTI DURO
TOE JOVANOVIA 43, 23000 ZRENJANIN

VRAKA 99, 23000 ZRENJANIN
ZDRAVKA MIROSAVLJEVA 13, 23270 MELENCI
VOJINOVI
TOMISLAV
GOI RADOVAN
SPASOJEVI M. BELI 4, 22202 MAV. MITROVIC
NAA KRILA
LETR EKSPRES
CER
MAVA
BRANKA RADIEVIA 23, 23220 SRPSKA CRNJA
TEMERINSKA 38, 21000 NOVI SAD

VLADANA DESNICE 24, 21131 PETROVARADIN
ZMAJ JOVINA 2/A, 21230 ABALJ
PAVLOVAKA 83, 22400 RUMA
PROTE SMILJANICA BR.L
BEOGRAD
UGLJEI BRANIMIR MIE PERIIA 2, 15356 GLUCI

NOVAKOVI
IVE LOLE RIBARA 86/A, 15211 TABANOVI
MIOMIR
UBOVI MILE
OSMA SUTJESTKA 31 D, 11210 KRNJAA-BGD
ZVEZDARA
TORLAK
PRIJI PREDRAG
BIJELI BRANKO
ZEMUN
PALE
GAVRILOVI GORAN B. LJUBINKOVIA 5, 11282 PETROVI

MILOBRATOVI
ZABREKIH PARTIZANA 3, 11505 ZABREJE
ANIA
PROFESORA VASIA 36, 11351 VINA

TORLANI VIS 4 G, 11000 BEOGRAD
BR.PRSTENA
643601-644000
602001-603000
647741-647800
673961-673980
627001-627400
618001-618600
KOLIINA
400 kom
1000 kom
60 kom
20 kom
400 kom
600 kom
616001-617000
679101-678260
627401-627500
607001-607800
609101-609400
679301-679400
607801-608500
600101-602000
625801-626000
674001-674800
672601-673000
605801-605980
669401-669440
605101-605400
639701-639800
657001-657740
ukupno
Telefon
400 0230/423-505
1480 063/811-2842
600
064/193-0206
1000 kom
160 kom
100 kom
800 kom
400 kom
100 kom
700 kom
1900 kom
200 kom
800 kom
400 kom
180 kom
40 kom
300 kom
100 kom
740 kom
1260
063/8823750
800
500
063/833-4014
063/821-4557
700
2100
024/861-433
021/6313-662
800
920
065/851-2786
021/643-4360
840
060/084-1722
637001-637500
672201-672600
623881-623900
673981-674000
628801-629000
626901-626920
614001-614900
673941-673960
676001-676100
636801-637000
500 korn
600 kom
20 kom
20 kom
200 kom
20 kom
900 kom
20 kom
100 kom
200 kom
500
880
605501-605600
662001-663500
634721-634800
658001-659100
648001-648100
100 kom kom

1500 kom
100 kom
1100 kom
100 kom
480 kom
100
1600
062/210-597
1200
022/474-059
640001-640500
679001-679100
642801-642900
663601-664000
634961-634980
500 kom
100 kom
100 kom
400 kom
20 kom
600
063/330-904
420
062/882-4366
666001-666700
606001-606100
604001-605000
654901-655000
656001-656900
632601-632800
645001-646000
639801-640000
631801-631900
679401-679500
700 kom
100 kom
1000 kom
100 kom
900 kom
200 kom
1000 kom
200 kom
100 kom
100 kom
800
063/302-751
1000
1000
063/375-803
064/304-3050
200
1400
064/260-7961
063/893-6082
021-6216322
021/643-4127
920
021/832-472
300
064/333-2887
023/523-864
063/854-4452
19

KLUB
JEDINSTVO
PREZIME I IME
JONA EMIL
ADRESA
NALEPKOVA 12, 26210 KOVAICA
PANEVAC
MARKOV BOIDAR
CARA DUANA 97A, 26000 PANEVO
NOVOSELAC
DELIBLAANIN
SUDOM NIKOLA
NEDELJKOV JOVAN
M. TITA 147, 26314 BANATSKO N. SELO

M. GORKOG 10, 26225 DELIBLATO
MLADOST 97
EJI NIKOLA
ZMAJ JOVINA 49, 26300 VRAC
1. OKTOBAR
STEHLIK JAROSLAV SVETOSAVSKA 47, 26340 BELA CRKVA
KARA
GOLUB-EKSPRES
MIRA
LUKI RADOMIR
STOJANOV SAA
GAVRILOV IVICA
DORDA MILETIA 58, 26346 JASENOVO

LAZE NANIA 48/A, 26300 VRAC
JNA 15, 26330 ULJMA
MIG POAREVAC
BOI MILO
BOE DIMITRIJEVIA 148, 12000 POAREVAC
FAKO
BOGDANOVI
BRATISLAV
VASI NEBOJA
OKI NENAD
STANKOVI GORAN
STANKOVI
DRAGAN
MITI LJLIBIA
STOJILJKOVI
DEJAN
SELO BABUINAC, 12000 POAREVAC
SMEDEREVO
MORAVAC
VLASINA
POTAR
TEKIJA
JLIG
NOVI PAZAR
KNEZ MIHAJLOVA 23/1, 11300 SMEDEREVO

LAZE KOSTIA 2, 35250 PARAIN
DR. RAJSA 15, 17530 SURDULICA
IKICE. JOVANOVI P. 37, 16000 LESKOVAC
BRAE VELJKOVI 17, 17000 VRANJE
SIME POGAAREVIA 64, 17000 VRANJE
STEFANA NEMANJE 26, 36300 NOVI PAZAR
DRINA
KARAAHMETOVI
ALAN
MILIEVI GORAN
MAKOV KAMEN
KRSTI DRAGAN
ANDRIJE HABUA BB, 15314 KRUPANJ
JADAR
PANTELI ZORAN
KARADORDEVA 84, 15341 LIPNIKI OR
PODRINJE
SREM 2009
GLII MIOLJUB
KORONSOVAC
ZORAN
MIROSAVLJEVI
SLAVKO
BOGDANOVI
NEDELJKO
DRINSKA 99, 15300 LOZNICA

1. NOVEMBAR 18, 22221 LAARAK
OBRADOVI SAA
MILICE RADOVANOVI 3, 12374 ABARI
PLAVA KRILA
ID-2006.
MARATONAC
20
MIARSKA 9, 15300 LOZNICA
PINKIJEVA 72, 22230 ERDEVIK

MOKRANJEVA 10, 22240 ID
BR.PRSTENA
641001-641600
623901-624000
623781-623800
617001-618000
615901-616000
640501-640900
659101-659800
669501-669600
625001-625800
653901-654000
679741-679800
631901-632000
653901-654000
634001-634500
673801-673900
675001-676000
631001-631800
613881-613900
669291-669220
674801-674900
657781-658000
644001-644700
KOLIINA
600 kom
100 kom
20 kom
1000 kom
100 kom
400 kom
700 kom
100 kom
800 kom
100 kom
60 kom
100 kom
100 kom
500 kom
100 kom
1000 kom
800 kom
20 kom
40 kom
100 kom
220 kom
700 kom
643001-643600
ukupno
Telefon
720 062/804-3663
1100
013/331-602
400
800
063/841-6579
064/665-8756
960
064/134-6388
700
063/73-19-815
100
1000
960
069-761-429
063/845-7257
064/267-8053
920
012/551-958
064 2345 130
064/802-6025
600 kom
600
621001-621500
621501-621840
664901-665000
615001-615400
655801-655900
665901-666000
624901-624960
674901-675000
647401-647740
612901-613000
610001-612300
500 kom
340 kom
100 kom
400 kom
100 kom
100 kom
60 kom
100 kom
40 kom
100 kom
2300 kom
500
440
026/225-117
063/774-3322
063/821-6834
016/256-157
400
500
017/410-685
065/515-5055
2300
063/312-322
622601-622201
605681-605800
606481-606500
666901-667000
653101-653200
653401-653460
632201-632440
626501-626900
657761-657780
634701-634720
622001-622600
606501-60700
600 kom
120 kom
20 kom
100 kom
100 kom
60 kom
240 kom
400 kom
20 kom
20 kom
600 kom
500 kom
621841-621880
606501-607000
660001-660700
655901-655960
613861-613880
679721-679740
606301-606400
628001-628800
40 kom
500 kom
700 kom
60 kom
20 kom
20 kom
100 kom
800 kom
840
015/
400
015/861-023
480
015/860-646
600
500
015/
062/887-5950
540
062/887-5954
800
062/887-5949
900
065/500-4440

KLUB
GLASNIK MIRA
PREZIME I IME
GRUJI DUAN
ADRESA
TANASKA RAJIA 20, 34300 ARANDELOVAC
PISMONOA
2006.
STRELA VELIKA
GREDA
GORAN MITROVI
LOVAKA 10, 11420 SMED. PALANKA
BRANKO POI
MIROSLAVA ANTICA 11, 26360 PLANDITE
UPRIJA
DORDEVI DRAGAN PETRA DOBRNJCA 11, 35230 UPRIJA
SPRINTER
TAVANDIJE
POTAR
MALIIO
FENIKS
PAVICA SLAVKO
SELO RAANAC, 12315 RAANAC
MATOVI MILORAD IV-TA GRGE ANDRIJANOVIA 9, 11210 KRNJAA
KATAI ANDOR
LEHELOVA 15, 24321 MALIIO
SOKO
BR.PRSTENA
636001-636600
669441-669480
634981-635000
621881-622000
665001-665900
638901-638960
632801-634000
623801-623880
623501-623740
669600-670000
647601-647700
KOLIINA
600 kom
40 kom
20 kom
120 kom
900 kom
60 kom
1200 kom
80 kom
240 kom
400 kom
100 kom
603001-603400
619001-620000
UROA PREDIA 2, 34300 ARANDELOVAC

POLJSKA 3, 22300 STARA PAZOVA
1020
064/813-2153
1580
060/086-1602
500
063/615-980
400 kom
1000 kom
400
1000
069/562-0490
011/3317014
063/778-568
636601-636700
100 kom
1000
064/174-0401
626001-626500
634601-634700
637560-638000
500 kom
100 kom
440 kom
600
064/6470863
440
064/156-2138
638501-638900
614901-614980
624001-624800
639001-639700
666801-666900
663501-663600
608501-609100
618651-618700
638001-638500
400 kom
80 kom
800 kom
700 kom
100 kom
100 kom
600 kom
50 kom
500 kom
480
022/570-443
800
700
200
064/333-4446
011/865-1381
065/683-0803
650
063283381
654801-654900
661001-661400
605401-605500
648101-648160
661401-662000
20 kom
100 kom
60 kom
100 kom
400 kom
100 kom
60 kom
600 kom
20
100
60
660
VLADIMIR JASENKO
606101-606500
400 kom
400
DOZET GORAN
635001-636000
660201-660300
676101-676300
1000 kom
100 kom
200 kom
1100
630801-631000
200 kom
200
655961-656000
40 kom
40
676400-677000
647801-647900
605661-605680
626981-627000
653501-653900
629001-630000
649001-650000
620001-621000
648001-649000
600 kom
100 kom
20 kom
20 kom
400 kom
1000 kom
1000 kom
1000 kom
1000 kom
840
MAJSTOROVI
DRAGAN
PAKLAR DRAGAN
MIG 29 JELOVAC BRANISLAV KRALJA PETRAI 150A, 22306 BELEGI

PODUNAVLJE
DUNAVSKA PTICA ZDJELAR IVKO
JUG BOGDANA 23, 22324 BEKA
NAJSISS
AVALA
GOLUB
PISMONOA
KANJIZA
PETKOVI MIKICA
GAVRI DARKO
BLAGOJEVI
MIODRAG
LERINC ERVIN
AS NEGOTIN
KARBUNAREVI
SLOBODAN
SOINAC JOVAN
STEVOVI VELJKO
BARTULOV IVAN
AAK
MOE PIJADE 39 PLAVNA
TORMA ILES
SALAS BR.819
ALEKSANDROVO
NEMIRNA
RAVNICA
TAVANKUT
PISMONOA
URUG
UKARICA
MLADENOVI
BOBAN
SOMBORAC
BRANISLAV
NENADOVI
LJUBOMIR
NA STANJU U
SAVEZU
ukupno
Telefon
660 064/272-8240
LAZE LAZAREVIA 1, 18000 NI

ELEZNIKA 127, 11232 RIPANJ
M.OBILIA 29 / A, URUG
STEVANA SREMCA 8
624801-624900
500
0645042473
600
200
4000
21
POMAITE, MOJI MLADUNCI NE TRENIRAJU
Ad Schaerlaeckens
Uspjeno takmienje sa mladima moe da bude mo

gue jedino ako sami treniraju po sat vremena oko golu
barnika. Ako nee, onda nisu spremni ak ni za krae tre
ning letove.
U Holandiji i Belgiji veina golubara praktikuje zim
ski odgoj. Krajem januara njihova prva runda iz te godi
ne po prvi put izlazi vani.
Mada ima i golubara koji to rade drugaije. Da bi iz
bjegli grabljivice, oni po prvi put putaju mlade kada na
pune 10 nedjelja. Nekoliko starijih golubova moraju da
im pomognu da nau ulaz u golubarnik.
Neki golubari jedino putaju mlade kada su stariji.

Ovo je razlog.
NEMA PROBLEMA
Veina Belgijanaca poinje sa takmienjem mladih
krajem maja, kada imaju oko 45 mjeseci starosti. U Ho
landiji mjesec dana kasnije.
Deava se da u martu i aprilu nee da lete ni jedan me
tar. Golubar mora da ih istjerava iz golubarnika, nakon
toga oni slete na krov golubarnika, i tamo sjede.
Neke ovo zabrinjava, strah ih je da ne izgube godinu,
ali u veini sluajeva to nije nikakav problem. Jednom je
veterinar Norbert Peters rekao: Mlade koji ne treniraju
neete izgubiti. Naravno, ovo ne smije da traje predugo.
JA
Po pitanju ovoga, ja neu lako zaboraviti ta mi se
jednom desilo 1993. godine. Te godine sam imao eki
22
Priredio: Ertan Fetahovi
pu mladih koji nisu htjeli da treniraju oko golubarni

ka. Zatim, u aprilu ekipa sa kamerama iz Koeriera
je dola da napravi video o mojim golubovima i me
ni. Htjeli su da naprave nekoliko snimaka mojih mla
dunaca koji su bili na golubarniku, leei, kao da spa
vaju.
Bilo me je sramota i preklinjao sam ih da to ne ine.
Doite kad se zavri sezona rekao sam. Tada moe
te da napravite poseban film o mom timu mladih golu
bova.
Gledali su me zaueno. Hoe li ovakvi golubovi da
lete?
I stvarno, morali su kasnije te godine da dou i napra
ve drugi video snimak, u kojem sam opisan kao najbo
lji takmiar sa mladim golubovima u Holandiji. Jedan od
kamermana je bio golubar. Od te godine je vrsto vjero
vao da imam tajne pilule. Kako su drugaije ti golubovi
mogli da lete tako senzacionalno?
ZATO I TA INITI?
Naravno, takvi golubovi mogu biti i bolesni. A bole
snim pticama treba pomo. U veini sluajeva su u pi
tanju disajni organi, a tada nemate izbora; antibiotici bi
trebali da pomognu. Najbolje je koristiti irok spektar
antibiotika. Druga mogunost je da su u pitanju crijeva.
U prolosti smo tretirali golubove Altabactinom i Roni
dazolom zajedno i u isto vrijeme hranili dijetalno. Sko
ro svaki put je uspijevalo. Zato sam rekao u prolo
sti? Jer Altabactine (koji je bio Zlatni proizvod bazi
ran na Chloramphenicolu i Furaltodonu) se vie ne pro
izvodi.
Ali, kao to sam rekao, isto tako je mogue da golubo
vi koji ne treniraju NISU bolesni. Najbolje to tada mo
ete da uradite je: Dajte malo i hranite dijetalno. Narav
no, hrana bez graka. Graak ne spada u hranu za mlade
golubove. Tako sam ja radio 1993. godine. Problem koji
sam ja imao je tada to mi niko nije vjerovao.
BEZ IZBORA
A ta kada malo i dijetalno hranite, a to nema efekta, a
trke poinju uskoro? Tada nemate izbora i morate da ide
te na put sa njima. Budite paljivi. Prvi trening letovi mo
raju da budu sa kraih distanci, samo nekoliko kilometara
je dovoljno. U poetku e se neki mladunci izgubiti, ali
kasnije, malo po malo, ti golubovi e poeti da treniraju.
Njihov organizam je upao u neku vrstu tromosti i zavi
sio je od prinudnih treninga.
U ivotu ima jo stvari osim golubova

MOJE STANJE
Kao to sam rekao, ja imam dobru reputaciju kao tak
miar sa mladim golubovima. Da bih to zasluio, morao
sam naporno da radim. Decenijama su mi golubovi bili
ispred svega. Druge stvari su bile manje bitne. Ali to se
promijenilo.
uvajte se ovakvih proizvoda to je vie mogue.

Ali neki put nemate izbora
Sada imam 3 unueta: deak od 3 godine i bliznaki

nje od 8 godina. Oni su mi mnogo vaniji od golubova,
i iskreno govorei, ne udovoljavam im onoliko koliko bi
trebalo. Naravno, mislim na golubove. Kada unuci ele
da idemo na more, ja idem sa njima.
ak i na vie dana.
Pa ak i u vrijeme takmienja.
Takve stvari, preskakanje trka, su bile nezamislive ra
nije. Sada je to neto sasvim normalno. Ipak, moji mla
di golubovi treniraju prilino dobro ovih dana kada ima
ju oko 3 mjeseca. Bar veina njih.
Zato moram da napomenem, skoro svake godine
imam po nekoliko njih koji ostaju u golubarniku kada im
otvorim vrata da treniraju, ili im se ne leti, dok ostali nor
malno treniraju.
Poslednje to tada radim je lijeenje. Kada su 40 go
lubova iz istog golubarnika sa istim tretmanom dobri, ne
ma izgovora za ostalih 5 ili 10.
Njima stavljam obiljeavajue karike, tako da znam
koji su lijenji. Kada, nakon nekog vremena, vidim da je
ova averzija prema treningu postala navika, takve golu
bove selektiram.
90-ih sam bio nepobjediv sa mladim golubovima.
Ovo je tada svaki golubar dobro znao. Ohrabreni su po
novo da se klade na svoje golubove, kada su to meni za
branili. Jedna od najveih greaka kod golubara koju pra
ve u ovom sportu je da lijee itav tim da bi izlijeili ne
koliko golubova.
A ZATIM
Naravno, u pedigree gledam nakon to ih eliminiem.
Tako sprjeavam da padnem u iskuenje da ih zadrim
zbog pedigrea. Takvi golubovi su bez budunosti.
Ono ta sam zapazio je da su to redovno 2 komada iz
istog gnijezda koje moram da eliminiem. U tom slua
ju njihovi roditelji takoe imaju problem, veliki problem
usuujem se rei. Ostati u ivotu se zove ta pojava.
A kada nema vie tih lenjivaca, neete vjerovati ka
ko to lekovito djeluje na ostale golubove. Izgleda da nji
hova odsutnost dovodi u formu druge bolje nego bilo ka
kav lijek.
OBAVETENJE
Obavetavaju se klubovi lanovi Saveza sportskih klubova odgajivaa sportskih golubova pismonoa Srbije, da se uplate prstenja za 2016. godinu po ceni od 23 dinara vre do 1. jula 2015. godine. Uplata mora
biti zaokruena na 100 komada prstenova. Savez e izvriti naruivanje prstenova 1. jula 2015. godine
po broju koji bude uplaen do tog roka. Prstenove mogu da kupuju iskljuivo lanovi saveza (klubovi
udruenja), a ne pojedinci samostalno, mimo klubova. Uplatu vriti na ito raun Saveza sportskih
klubova odgajivaa golubova pismonoa Srbije 205-45774-21 Komercijalna banka.
Tehniki sekretar SSKOGP Srbije, Miko Cvijin
23
Ad Schaerlaeckens
SVAKO ZA SEBE
Kada ujem da neki klub RASTE sa lanovima, to mi

daje neku toplinu iznutra. Isti me osjeaj obuzima kada
vidim golubarnik do golubarnika ili kada vidim nekoga
pored puta sa korpama.
I suprotno se deava.
Kada vidim sve te prazne golubarnike u Belgiji, ili
oglase gdje neko nudi sve svoje golubove na prodaju, ili
listu lanova koja se smanjuje, te stvari me ine tunim.
Zato ima toliko golubarnika bez golubova u Belgiji,
a u Holandiji nema?
To je pitanje kulture. U Holandiji ih razmontiraju, u
Belgiji ne.
ZAMALO
Zamalo sam uspio da pokrenem jednu osobu da po
ne sa golubovima, ali je prvo htio da zna malo vie o go
lubarstvu.
Skupo, pomislio je. Zbog golubarnika, sata, hrane i
prije svega kupovina golubova sve se to gomila.
Rekao sam mu da nije kako on misli; golubarstvo mo
e SAM uiniti skupim.
Prije svega, ne treba ti mnogo golubova da bi uivao
sa njima, i sa malo kreativnosti moe napraviti pristojan
golubarnik za malo para.
Cijena za polovan sat nije velika kada plati u rate. I
ne mora da si stalno kod kue sa golubovima, kako ne
ki govore.
Ja smijem da odem po nekoliko dana kada je mirni
ji dio sezone, a da niko nema obavezu da brine o njima.
Samo im ostavim mnogo hrane i vode, i nikad ni jed
nom golubu zbog toga nita nije falilo.
Imao sam osjeaj da emo se pojaati za jednog go
lubara vie, ali sam se preraunao. Zabrojao sam se u
vezi njegove ene.
Ona je htjela da svake godine ide u paniju, i to ko
lima.
DRUGAIJE
Svako ima pravo na svoj izbor (iako odmor i golubo
vi mogu da se usklade), ali kada dovode u pitanje uitak
golubarenja sa svim istinama i poluistinama, to ne mogu
da shvatim.
Jednom (jedini put) sam bio primoran da idem u
LAutoroute du Soleil na jugu Francuske, u pravcu sun
ca, i ne plaim se da objavim da mi se to ni malo nije svi
djelo, to upravo nije istina:
To je bila prava nona mora!
24
Sa milionima ljudi iz ove nae kine zemlje, bio sam

na ovom auto-putu, sa ciljem da to prije stignem.
Da ostavim sav stres iza sebe?
To oni govore, da.
Broj potpuno iscrpljenih zombija je bio ogroman. Ba
ka i beba su se muile sa nosiljkom, a na svim stranama
su bili automobili.
Put prema suncu je bio glupost, jer ova vozila nisu bi
la prikladna za to.
Stalno mijenjanje brzina, koenje, ubrzavanje, 1.000
kilometara?
Neto je moralo da krene naopako.
Naravno, ja razumijem ove ljude; negdje su rezervi
sali za vikend i hoe da stignu tamo to je prije mogue.
Voze po noi u nadi da e sve biti mirnije. Ali na a
lost veina isto misli, i zato skoro svi voze po noi.
Izgleda kao da je pola holandske populacije na pu
tu, a druga polovina je jo prije njih tamo. Na radiju stal
no sluate o nesreama, a ljubitelji programa slomljene
grane mogu da sluaju svoj omiljeni sadraj.
Da bi ostavili sav stres iza sebe?
Ma dajte!
Nisam mogao da smislim bolji nain da se dobro is
traumiram.
GOLUBOVI
Dajte mi jedan miran i tih dan u golubarniku. Tamo
ni o emu ne razmiljam, i ljudi ne mogu da zamisle ka
kav je to ugoaj.
Znam golubara/biznismena, koji ima toliko posla da
je morao da angauje menadera za svoje golubove. Ali
nije htio da ga slua.
Nakon posla, on ide prvo kod golubova, pa tek posli
je kod svoje ene i djece. eli da vidi stanje lino, da ih
hrani lino, i pakla njihov izmet lino.
Za njega to nije teret, nego ista relaksacija. Sav stres
nestaje, tako kae.
Ili uzmimo studenta koji ne moe da radi. Preko go
lubova on ima drutveni ivot.
Ne prestaj da se bavi golubarstvom, rekao je
doktor ovjeku koji je izgubio enu.
Na kraju moete pomisliti da je golubarski sport za
starije ljude, ili ljude sa problemima.
To nije daleko od istine.
Golubarskim sportom moe SVAKO da se bavi.
Sva nervoza koja prati ovaj sport, uskogrudost, krat
kovidost i rasprave, iscrpljuju i mue ljude.

DA, ALI
Veliko zadovoljstvo priinjava kada se super golub,
za kojeg ste mislili da se izgubio, iznenada vrati kui.
Ono ta osjeate tada je teko opisati rijeima. Za me
ne je to bolje od osvajanja prvog mjesta.
Isto tako veliko zadovoljstvo priinjava kada prije ne
go to ste to oekivali vidite razbacane takice visoko na
nebu. Te takice postaju sve vee i vee, i tada vidite da
je to golub. Jedan od vaih. On sklapa krila i obruava se
prema golubarniku.
Trenutak kasnije slijedi jo golubova, i tada poinje
telefon da zvoni.
Ima li kojeg goluba? pitaju.
Ljudi koji znaju taj osjeaj nee dozvoliti da ga izgu
be tako lako.
PROLOST
Nikada neu zaboraviti prolost. Svi su ili u crkvu
nedjeljom. Katolici, liberali i socijalisti, jer si tada bio
jedno od troje.
Liberali su se borili za pravdu. Za njih je to bilo va

no, ali pop nije bio ba tako uvjeren u to. Za vrijeme
njegove propovedi on je ponekad govorio da ti ljudi u
pozadini ne mogu mnogo da se nadaju za budui svi
jet.
Socijalisti takoe idu u crkvu, ali pop misli da ni oni
nemaju anse. Oni e goreti. U pozadini su takoe bi
li golubari, nervozni jer ne znaju jesu li golubovi pute
ni. Neki su ak rizikovali ne idui u crkvu. ena mojeg
komije nije vjerovala da joj je mu bio u crkvi, pa ga je
pitala o emu je pop priao. On je ve bio spreman za ta
kvo pitanje.
O razvratu, odgovorio je samouvjereno.
Kako se sve promijenilo.
Razvrat?
Veina ljudi vie ni ne zna za ovu rije.
Kao i prije, kada ljudi nisu znali za rije stres.
Tada su se mnogo smijali.
Mnogo vie nego sada.
Bar ja tako mislim.
WILLEM DE BRUIJN, NAJBOL JI OD NAJBOL JIH
Ad Schaerlaeckens
PRVI DEO
U 2000. godini Nacionalni golubarski asopis NPO

je pitao svoje itaoce ko je po njima najbolji takmiar u
Holandiji. Ovoga se sjeam mnogo dobro, jer nakon to
su prebrojani glasovi naao sam sebe na 3. mjestu u dr
avi. Naravno, mnogo mi je prijalo. Ali od 2000. godine
je prolo mnogo vremena. 2000. nije 2013. Ako bi danas
ponovo bila postavljena ista pitanja, pojavila bi se dru
ga imena.
Na kraju smo se sloili: Apsolutni broj JEDAN u

golubarstvu je trenutno WdeBruijn. Rezultati zubara ko
ji ne spava su vrhunski u toku itave godine. Kratke sta
ze, srednje ili jednodnevni letovi? Stari ili mladi golubo
vi? Za njegove golubove to nema nikakve razlike.
Svaka trka u toku godine, on je ovjek koji pobjeuje,
uvijek je favorit za pobjedu.
Ne samo Regionalno, nego i Provincijalno, takoe.
Ne mogu da se sjetim nikoga ko je osvojio toliko NACI
ONALNIH titula u posljednih desetak godina.
U KLUBU
Raspravljao sam o ovome (ko je najbolji) sa svojim
prijateljima.
Imena vd Merwe, Verkerk, de Bruijn i Koopman su
najee pominjana.
Istina je, svi su oni golubari koji takmie mnogo golu
bova, ali bez mnogo golubova teko je biti najbolji danas.
P v d Merwe? On ima vrhunske rezultate, ali treba
da bude ustaljeniji.
Verkerk? On je sigurno najbolji takmiar na jedno
dnevnim letovima, ali njegova slaba taka je takmienje
sa mladim golubovima.
Koopman je takoe ime, ali i on bi trebalo da bude
malo ustaljeniji.
POVRATAK U PROLOST
Jo kao mladi Willem je bio opsednut golubovima,
to ustvari nije ni udno. Pola njegovih drugova iz odje
ljenja su tada imali golubove.
Ozbiljniji rezultati njegove izvanredne karijere su na
pravljeni 1984. godine. Tada je kupio farmu sa velikim
hangarom u malom gradu Reeuwijku, smjetenom nekih
25km sjeverno od Rotterdama.
Golubarnici su brzo postavljeni, jedino to je nedosta
jalo su bili golubovi. Dobri golubovi, naravno, jer je ovaj
ovjek roeni pobjednik, i jedna od rijei koje on mrzi je
prosjeno.
A gdje je mogao da dobije bolje golubove nego od
brae deWit? Ovo su mnogo poteni ljudi (vano!), a na
25

takmienju su nepobjedivi. Zbog ega nikada nisu dobili
internacionalnu slavu koju zasluuju, nije bitno.
De Wit uglavnom imaju Klak golubove, znai Janssen
linija. Danas svaki Holananin zna koliko su bili dobri
deWit golubovi tada.
Oni sada pobjeuju kod Verkerka, Verbreea i vdMer
wea. Ti ljudi i de Bruijn naravno, su bili dovoljno pamet
ni da odu i nabave DeWit golubove, dok je ostatak na
cije spavao.
BAZINI GOLUBOVI
Otiao je kod De Wita i kupio je 30 mladunaca. To je
bilo 1984. godine.
Samo godinu dana kasnije, imao je svog prvog vr
hunskog goluba. Nazvao ga je Sterkweker (Breeding
Star 85340) i to ime nije preuveliano. Ovaj golub je
poetak ere golubarnika koji je sada napunjen super go
lubovima.
De Bruijn ih je imao toliko, da moram da se odlu
im. Rezultati su vjerovali ili ne, NACIONALNI Aso
vi, Olimpijski golubovi i pobjednici protiv 10.000 i vi
e golubova.
Starbreeder (85340)
Starbreeder je bio ist DeWit golub. Preko Klak i
Ouwerkerk (linija Verbarth) ima dosta Janssen krvi u nje
mu. Starbreeder je bio:
Otac najboljeg muijaka u zemlji 1993. godine.
Djed najboljeg muijaka Holandije u 1995. godini.
Takoe djed najboljeg NACIONALNOG mladog
goluba u 1996. godini.
Moda najspektakularniji nasljednik Starbreeder je
Super Schalie (90089). Schalie znai Slaty, to je
osobina Janssen linije.
Super Schalie (90089)
Jednostavno ne moete opisati koliko su bili dobri na
sljednici ovog matinog uda. U veini de Bruijn Aseva
dananjice tee krv ovog goluba.
Kao to sam ve rekao, on je unuk Sterkwekera ali
je Super Schalie isto tako direktni sin 86186, jo je
dan Klak golub preko De Wita i jo jedan bazini golub.
Potomci Super Schalie su bili:
3. Najbolja enka Holandije 1992.
Posebno golub zvani King, jo jedan od potomaka
86186 bio pobjednik svog vremena. Osvojio je:
1.
4.410 golubova
1.
3.818 golubova
2.289 golubova
1.
1.
3890 golubova
26
Veina de Bruijnovih najboljih matinih golubova

ima impozantan takmiarski rezultat. Jedan od njih je
Super Schalie. Osvojio je:
9.119 golubova
1.
4.734 golubova
1.
2.976 golubova
1.
737 golubova
1.
3.106 golubova
2.
691 golubova
1.
2.891 golubova
8.
Dao je mnogo dobrih golubova koje je Willem zabo
ravio da mi napomene, jedan od njegovih najboljih sino
va je: Apollo (01694) koji takoe potie od Sterkwe
kera.
Apollo 01694.
Apollo je bio 4. golub na srednjim stazama u Ho
landiji: Njegovi najbolji rezultati su:
3.777 golubova
1.
4.492 golubova
4.
4.274 golubova
4.
6.409 golubova
7.
i jo mnogo.
Ukrtanja sa Apollom su osvojili:
5. Najbolji muijak u Holandiji.
Bourges 8.548 golubova
3.
Sens 1.018 golubova
1.
Orleans 6.036 golubova
1.
Nanteuil; 14.669 golubova
1.
1.
Mantens 11.778 golubova
1.
Peronne 19.278 golubova
1.
Duffel 5.535 golubova
Duffel 4.530 golubova
1.
Peronne 608 golubova
1.
3.
Vierzon 14.964 golubova
6.
Morlinourt 8.345 golubova
Strombeek 2.247 golubova
1.
Nijvel 4.853 golubova
5.
2.
Pommeroel 4.092 golubova
1.
Sezanne 1.202 golubova
Pont 3.777 golubova
1.
I JO DOSTA DRUGIH!
Olympic Zeus (01452)
Poznati Olympic Zeus potie od Super Schalie i
stare linije deWit. Ako pogledate njegove rezultate ne
e vas iznenaditi to je krunisan za 2. najboljeg muija
ka Holandije u 2002. godini i to je bio Olimpijski golub.
Osvojio je:
6.156 golubova
1.
1.
2.555 golubova
1.453 golubova
2.

6.409 golubova
4.
3.894 golubova
5.
2.299 golubova
6.
4.178 golubova
9.
I, opet (!), to je samo dio rezultata.
Ovi plasmani su osvojeni na letovima od 125 do 600
kilometara.
To objanjava zato je Olympic Zeus otac i djed
mnogih dobrih golubova, ali sada u vam skrenuti panju
na neto drugo.
Jedan od golubova koji je W de Bruijna uinio po
znatim.
SENZACION
ALNA POJAANJA
Golubovi koje sam pomenuo su uglavnom od bra
e deWit ukrteni po malo sa Griekspoor, Ouwerkerk i
vanBreemen.
Poetak novog vijeka je bio za WdeBruyna takoe
start nove ere.
Uvezao je neke golubove da ih pari sa svojim i nije
mnogo prolo prije nego to su nove de Bruijn ptice za
panjile naciju. PONOVO!
U Holandiji je dobro poznato da sam ja dugo prijatelj
sa Willem de Bruijnom. Iako u mnogim stvarima razmi
ljamo isto, golubarimo na razliite naine.
On takmii mnogo golubova, dok ja to inim sa ne
koliko komada. Zatim treba da znate da je on prije 2000.
godine rijetko bio u Belgiji.
Za mene je to drugaije, ja ivim na granici, dok on
ivi u sredini Holandije.
Kada je Willem rekao 2001. godine Trebalo bi da
ubacim neto novo, ja sam odgovorio Idemo u Belgi
ju. Tako smo i uradili.
Naa prva meta bio je potpuno nepoznati golubar ta
da, a ivio je blizu Francuske granice. Bio je to Gilbert
Meire. Kako sam saznao za njega? Kada je Leutenez bio
na svom vrhuncu, najbolji golubovi su mu bili preko nje
ga.
Tako smo otili kod Meire. Willem je kupio punu kor
pu, i jedan golub je bio vrhunski, kao leta i matini.
Nazvao ga je Gilbert. Osvojio je 40 plasmana u 3
godine od kojih 3 prva mjesta. Kao matini je bio odli
an, jer je otac ili djed golubova koji su osvojili preko 20
prvih mjesta. Njegovi potomci su osvojili:
17.730 golubova.
4. S National Ablis
1. Duffel
3.912 golubova.
20,755 golubova.
1. S National Blois
3.984 golubova.
1. Orleans
15. S National Bourges
9,000 golubova.
4.673 golubova.
6. S-National Blois
Poznata Mystery Lady i Olympic Anita, su tak
miari Vanlinta.
Mystery Lady je osvojila 12 plasmana u top 100 Na

cional Belgija. Olympic Anita je bila Olimpijski golub.
5. Nacionalni As.
8. Najbolji muijak Holandije.
9. Nacionalni As Belgije.
5. Nacionalni As i jo mnogo!!!
Zubar je tako bio srean sa svojim Gilbertom da mi
je rekao: Ako ikada sazna za ovjeka sa golubovima
ovog kvaliteta, mora mi rei.
Bilo je to 2005. godine, a ja sam znao takvog ovjeka.
Njegovo ime je bilo Leo Heremans, u to vrijeme nepo
znat kao i Meire, ali u svom okrugu je ve bio neka vrsta
legende. Zato smo otili kod Leo Heremansa. Sjeanje na
tu posjetu e mi ostati u vjeitom pamenju.
LEOVA ROBA
Mislim da ni jedan Holananin nije bio kod Hereman
sa tada.
Njemac Mr Roeper me je nadmudrio i bio je prvi stra
nac koji je bio kod Heremansa i kupio je golubove.
Leo je tada bio ponosan na posjetu iz inostranstva, i
primio nas je srdano. Sa ponosom nam je pokazao svo
je najbolje golubove. Nikada neu zaboraviti ljepotu pti
ca koje smo Willem i ja imali u rukama. Bili smo toli
ko impresionirani, da smo jedva progovorili koju rije na
povratku kui, a uvee nismo ni oka sklopili. Imali smo
osjeaj da treba da pobijemo dosta svojih golubova, jer
nisu mogli da se porede sa Heremansovim.
Ja sam kupio 6 golubova kod njega, Willem je kupio
60, sve od najboljih.
Ovo je tipino za WdeBruijna. On nikada ne kupu
je golubove za lude cijene da bi ih stavio u matini golu
barnik, nego suprotno: Za isti iznos za koji drugi ponekad
kupe jednog goluba on kupi jato i takmii ih.
Moraju prvo da se dokau kao takmiari prije nego
to dobiju ansu za leenje. Ipak treba napomenuti da je
u poetku de Bruijn bio sumnjiav. Kada je dobio Here
mans golubove mnogo puta me je pitao:
Da li stvarno misli da su ovi golubovi toliko dobri?
Nema sumnje u to, a to pita? bila je moja reakcija.
Ovi golubovi su previe lijepi da bi bili dobri pona
vljao je on stalno.
Prvi trening let je odagnao njegove sumnje.
Nakon pet trka je zahvaljivao Bogu to je kupio ove
golubove. A nakon prve sezone je znao da ima zlato u
golubarniku. Od 60 mladih 12 su bili vrhunski, golubovi
koji mogu da pobede protiv 10.000 i vie golubova.
IZVJETAJ
Izvjetaj o Nacionalnim Asovima Holandije. Mi ima
mo NACIONALNA takmienja od kojih svako ima svo
ja pravila:
27

NPO. Ovo je kao KBDB.
WHZB: Tradicionalno takmienje asopisa NPO.
BOTB: Takmienje Holandskog asopisa Het Spoor.
DRUGI DEO
U prethodnom tekstu sam opisao kako je Willem de
Bruin, super star iz Holandije oformio svoje jato.
I pomenuo sam zlatni potez koji je napravio na poet
ku ovog vijeka: Nabavka golubova od Meire i dominaci
ja golubova od Leo Heremansa koji su de Bruina uinili
jo boljim nego to je bio.
Heremans golubovi su bili nepobedivi, za ukrtanja
ovih golubova sa njegovim, ja nemam rijei.
Usuujem se da kaem da su rezultati de Bruina ta
kvi zahvaljujui nadmonosti Heremans golubova. 12 od
60 golubova koje je uvezao su bili stvarno dobri, ili 20%.
Naravno, eliminisao je ostalih 80%.
SAMO 80% karta?
Dva goluba od deset koji su pravi? Svi koji su realni
e se sloiti da je ovo rijetkost. Neke od tih Heremans go
lubova u navesti. Ovo e biti manje dosadno nego inae
ako dobro pogledate rezultate.
entje (majka Jana), Olympiad 003, Wonder Aske,

Goudklompje.
Ona je morala da se dokae na letovima prije nego to
zaslui svoje gnijezdo u matinom golubarniku, tipian
de Bruin stil.
Favori je bila 10. Nacionalni As BOTB u 2006. i
majka je:
Zidane (07614)
koji je bio 2. Nacionalni As BOTB i 6. Nacionalni As
kratke staze NPO u 2008.godini.
Carina (3. S Nacional Breisach 8.445 golubova).
Blue Favori (07749) sa osvojenim:
1. Peronne 43.623 golubova.
1. Orleans 10.375 golubova.
6. Creil 20.236 golubova.
12. Peronne 22.790 golubova
13. Marienbourg 19.602 golubova.
Rosalinde (08464), 3. najbolja enka Holandije.
I Favori je majka Charony koji je osvojio u 8
dana:
1. Nanteuil 17.186 golubova i 2. Bourges (16.843 go
lubova) !!!
Kleine Blauwe (B-056045556).
Fairy tale (061071928).
Belgijski prsten dokazuje da je ovo direktni Here

mans golub. Otac je brat poznatog goluba Rossi.
Majka je izleena od Blauw Kampioentje, majke
Jana i polusestra Wonder Aske. Kleine Blauwe je
otac i djed:
1. iz Creila 2.648 golubova.
Joep koji je osvojio 3 x 1. i 5 x 2. mjesto.
Jeroen koji je bio 4. Nacionalni As golub.
11. Najbolji golub Holandije.
Fairy Tale je izleena kod de Bruijna od dva DI

REKTNA Heremans goluba: Fantast x Fina. Fina
je erka poznatog Rossi x Spinneke.
Fairy Tale je osvojila 1. mjesto protiv 693 golubo
va i 1. Provincijalno iz Ablesa (2.764 golubova). To je bi
lo dovoljno dobro da bi zavrila u matinom golubarni
ku. Ona je majka:
Olympic Hurricane (10185) koji je osvojio:
1. Ablis 2.193 golubova.
1. Pommeroel 2.753 golubova.
7. Duffel 5.535 golubova i mnogi drugi.
Olympic Hurricane je bio 3. Nacionalni As mladih
golubova (BOTB), bio je Olimpijski golub, i otac je:
Olympic Froome (11433) koji je osvojio:
1. Argenton 1.262 golubova.
1. Peronne 1.689 golubova.
4. Mantes 10.466 golubova.
4. Pommeroel 3.105 golubova.
10. Nijvel. 6.019 golubova.
I, zapanjujue je, on je isto Olympic Froome Olim
pijski golub (Nitra).
Olympic Schanulleke
koji je bila 1. Nacionalni As golub na dugim stazama
u ITAVOJ Nacionalnoj konkurenciji i Olimpijski golub
takoe. Osvojila je, itajte i drhtite:
8. Tours 9.061 golubova.
26. Vierzon 11.674 golubova.
10. Argenton 3.128 golubova.
Njena majka je Granieda jo jedna unuka Super
Schalie.
Favori (B-056045542).
Favori je jo jedan direktan Heremans, i to ka
kav. U njenom pedigreu vidimo poznate golubove kao
to je Brother Kannibaal van Dijck, Blauw Kampio
28
Zatim Fairy tale je majka:

Tineke (111742359) koja je bila iz Peronna 19.278
golubova - 1.
Lisa (11182), jo jedna erka Fairy Tale, osvo
jila:

650 golubova 1.
672 golubova 1.
387 golubova 1.
3.062 golubova 2. i
S Nacional Bourges 7.586 golubova 8.
Da li Fairy Tale zasluuje svoje ime?
Fairy Tale je polusestra Blue Fame (07760) koja
je bila 5. Nacionalni mladi As golub i 11. Najbolja enka
Holandije u 2009. godini (WHZB).
Blue Flame je osvojila:
6. 255 golubova Tale 6.
4. 727 golubova Tale 2.
5. 8.851 golubova Tale 11.
20.236 golubova Tale 23.
12.768 golubova Tale 22.
Blue Flame je majka:
1. 1.994 golubova.
2. 1.992 golubova.
1. 5.535 golubova.
2. 1.063 golubova, itd.
Vrti li vam se u glavi? Ima jo dosta, ne bi trebalo da
propustite, ali u navesti jo samo jednog: Hestia.
Hestia (B-056045569).
Hestia je opet direktan Heremans golub. Bila je 5.
mladi golub Holandije WHZB i majka je:
1. Nanteuil 14.669 golubova.
1. Mantes 11.778 golubova.
1. Chalons 11.853 golubova.
1. Pommeroel 6.082 golubova. I naravno jo mnogi.
Hestia je baba Forezza, 4. Mladog goluba Holan
dije u 2010. godini. Zavrio bih sa najboljim takmia
rem u golubarniku 2012. i 2013. godine. Jacob mu je
ime.
Jacob (111742183).
Jacob je unuk Zidana, koji je ve spomenut. Maj
ka Janneke (08341) je erka Kleine Blauwe x Gra
nieda. Glavni rezultati Jacoba su:
1. Lisquin 4.904 golubova.
2. Lille 16.450 golubova.
9. Chateauroux 13.512 golubova.
1. Pommeroel 719 golubova.
13. Nanteuil 8.986 golubova.
21. Tours 11.759 golubova.
7. Meer 3.062 golubova.
12. Duffel 4.454 golubova i ponovo mnogi dru
gi naravno.
Jacob je 4. golub Holandije u 2013. godini i osvojio
je 15 puta plasman u 1%.
I ta je tipino za de Bruin golubove generalno, a po

sebno za ovog goluba?
Jacob je bio najbolji iz Chateaurouxa (9. plasman
protiv 13.512 golubova), sa 621 kilometar udaljenosti.
Jak grudni vjetar i mala brzina od 1.131 mm.
Isto tako bio odlian i iz Meera (7. mjesto protiv
3.062 golubova) a udaljenost je samo 62 kilometra. Vje
tar u rep sa brzinom od 1.511 mm.
Golub je doao u picu sa teke duge staze, a isto ta
ko i sa istog sprint leta sa vjetrom u rep. Zatim Jacob
je takmien od kraja marta do sredine septembra! Za me
ne je to nevjerovatno.
TETA
Naalost moram da se zaustavim da ovo ne bi postala
knjiga. Mnogi dobri golubovi nisu pomenuti, a u drugim
golubarnicima bi bili ukovani u zvijezde.
Golubovi kao to je:
Nationaaltje: Najbolji golub Holandije u 1996.
godini.
88854. (Prins) 5. golub Holandije u 1990. godini
96411: 6. golub Holandije.
98995: (majka Olympic Zeus) 9. enka Holandije.
04363: Pobedila 10.652 golubova 1. i 4.250 golu
bova - 1.
97611: 2. Svjetski ampion V L 1997.
96505: 5. Mladi golub Holandije i godinu dana ka
snije 5. enka.
02468: (Pettachi) Osvojio 4 prva mjesta.
13357: (Wiske) Osvojila:
10.7672. 4.530 golubova 1. i 4.092 golubova 2.
09617: (Katinka) Osvojila: 1.675 golubova 2.,
2.381 golubova 3., 608 golubova 1., 4.078 golubo
va - 12.
Katinka je majka Sietske (09185) sa osvojenim
14.964 golubova 3., 8.345 golubova 6., 12.765 golu
bova 15., 6.9851 golubova 9.
I JO:
Nisam pomenuo:
11348: (Vanilla) 3. Nacionalni As BOTB
09288: (Rowi) majka 8. protiv 13.199 golubova
i 2. protiv 9.015 golubova.
10120: (Koen) 10. Najbolji muijak Holandije.
11359: (Tineke) 1. Peronne 19.278 golubova.
05589: (Borias) 5. Najbolji muijak Holandije.
00045: 1. Nacionalni As NPO.
94021: (Victory) 1. Najbolji muijak Holandije
u 1995. godini.
96405: (Jaap) Najbolji mladi golub Holandije.
10012: (Naila) sa osvojenim: 1. - 14,699 golubo
va i 1. - 11.778 golubova.
29

07805: (Brutus) koji je osvojio: 19.602 golubo
va 3., 1.308 golubova 1., 1.202 golubova 1., 22.790
golubova 7. Da li pretjerujem kada kaem: Willen de
Bruin je najbolji?
Ove godine (2013) u nacionalnom takmienju
BOTB devet golubova de Bruina su klasifikovani u pr
vih pedeset u kategoriji All Round.
REZULTATI:
Nakon ovoga ete se pitati:
Je li de Bruin lociran tako dobro?
Da li je za njegove rezultate zasluan trening, spe
cijalno hranjenje, lijekovi ili moda neke tajne? Goluba
ri koji su pomenuti u nastavku imaju odgovor na ova pi
tanja.
Oni su uvezli de Bruin golubove i ubrzo nakon toga
postali pobjednici na NACIONALNOM nivou. I vjero
vali ili ne, moram ponovo da donesem odluku. Previe ih
je. Asovi meu tim ampionima su direktni de Bruijn go
lubovi ili izleeni od de Bruijn golubova. Ko na svijetu
moe da pokae takvu listu?
G and S Verkerk:
3. Olimpijski golub (2007).
1. NPO S Nacional Blois 20.755 golubova (!).
Prijatelj, komija i Super ampion
Bas Verkerk.
Nakon to je polu de Bruin golub tukao 20.755 golu
bova iz Bloisa ima razloga za smijeh.
L Sioen Belgium:
1. NACIONAL Poitiers 13.135 godinjaka sa istim
de Bruijn golubom (2013).
K Lippens Belgium:
2. NACIONAL Bourges 11.883 godinjaka, isti de
Bruijn golub (2013).
Michel Vanlint Belgium (i to je STVARNO IMPRE
SIVNO):
1. NACIONAL Geuret, najbri protiv 14,497 golubo
va (2013).
1. NACIONAL La Souterraine 3.150 golubova. Izle
en od de Bruijna!! (2004)
1. NACIONAL Vichy 2.458 golubova u 2004. i Olim
pijski golub u 2005. Izleen kod de Bruijna.
1. NACIONAL La Souterraine 13.965 golubova.
(2006)
3. OLIMPIJSKI GOLUB duge staze. Poznan. Izleen
kod de Bruijna. (2011).
T Bosma:
2. Olimpijski golub godinjak (2013).
C Everling (jedan od de Bruijnovih najboljih prija
telja)
1. OLIMPIJSKI GOLUB godinjak u 2011. i 1.
OLIMPIJSKI golub godinjak 2013.
30
J v d Pasch:
2. OLIMPIJSKI golub all round (2013).
3. OLIMPIJSKI golub godinjak (2013).
1. S-Nacional NPO Pithiviers 12.987 golubova.
1. NACIONAL AS mladi 2013.
2. NACIONAL AS mladi 2010.
1. S-Nacional NPO Tours 13.244 golubova.
1. Nacionalni As mladi golub 2009.
1. enka Holandije u 2012.
V d Pasch veliki ampion. On je kupio golubove od
de Bruijna i iskreno kae: Ovo je najbolje to sam ikada
uradio. Willem ima vrhunske golubove.
Albert Derwa Belgija:
Ovaj simpatini golubar je postao NACIONALNI
ampion Belgije sa mladim golubovima u 2012. godi
ni. Dva super goluba su zasluna za to. Jednog je izle
gao de Bruin.
Cassaert-Senechal Belgium:
Ovaj ovjek je imao super golubove itavog ivota,
i oni su poznati u itavom svijetu. 2011.godine je imao
goluba koji je bio bolji od svih njegovih. Bio je 2. NA
CIONALNI AS KBDB srednje staze i ISTI je de Bru
ijn golub.
G i S Verkerk:
3. Olimpijski golub (2007).
1. NPO S Nacional Blois 20.755 golubova (!).
A v d Burg:
1. Provincijal Mantes 23.851 golubova!!
1. Provincijal Nanteuil 30.013 golubova!! ovog golu
ba je izlegao de Bruijn.
Anton v d Burg, jedan od mnogih koji je imao uspje
ha sa de Bruijn golubovima.
H Calon:
1. Provincijal Orleans 6.036 golubova. Bred by W de
Bruijn.
Borgmans Bros:
1. NPO S Nacional Sens 9.437 golubova. (2013).
J Kuijzer
Najbolji kratkopruga Holandije NPO (2013).
JESAM LI JA?
Da li sam rekao da je de Bruijn imao SEDAM naj
boljih enki Holandije u NACIONALNOJ konkurenciji
WHZB? Ne, nisam. Da li sam pomenuo takmiarske re
zultate ovog golubarnika? Ne, nisam.
Ali ima toliko dobrih golubova, senzacionalnih rezul
tata i As golubova koje nisam pomenuo. Meutim ima
JEDAN rezultat koji elim da vam pokaem. To je re
zultat sa poslednje trke 2013. godine iz Mantesa, 400 ki
lometara. Upakovao je 160 golubova, da, to je mnogo,
ali 124 su osvojili plasmane, a to je isto tako mnogo!

Na ovom provincijalnom letu je bilo 2.050 golubova. De
Bruin je osvojio SEDAMNAEST PLASMANA U PR
VIH DVADESET:
Ili da budem precizniji protiv 2.050 golubova: 2, 3, 4,
5, 6, 7, 9, 10, 11, 12, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20.
Ranije sam mislio da je slaba konkurencija tamo gdje
se on takmii. Sada Belgijanci znaju bolje, ja takoe. Ja
imam de Bruin goluba, ima samo godinu dana starosti.
Osvojio je: 2. NPO S Nacional Pithiviers protiv
15.770 golubova. Preko 400 kilometara i jak grudni vje
tar.
3. NPO S Nacional Orleans 7.743 golubova. 450
km.
2. Sint Quentin 6,069 golubova.

Da su ovi plasmani osvojeni od strane tri goluba bili
bi zapanjujui. Ali njih je osvojio samo jedan golub. Ko
drugi osim Willem de Bruina moe da izlee takvog go
luba? Iz Sint Quentina ga je tukao jedino golub iz njego
vog golubarnika, unuk od Home Alone. Uzevi sva prva
mjesta koja je osvojio de Bruijn pitam se koliko Home
Alona on ima! Ko se ne bi nasmijao sa golubom dobije
nog na poklon koji je osvojio:
S-Nacional NPO Pithiviers 15.770 golubova 2.
S- Nacional NPO Orlans 7.743 golubova 3.
St Quentin 6.069 golubova 2. (Pobedio ga golub iz
istog golubarnika).
FCI WORD CHAMPION SHIP 2015

www.federatianationalacolumbofila.ro/worldchampionship/submeniu-galerie-gallery.html
FINALNA TRKA 12. SEPTEMBAR 2015. U RUMUNIJI. NAU REPREZENTACIJU PREDSTAVLJAJU:

ZA SENIORE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
653054-15
653005-15
652077-15
652063-15
650101-15
650107-15
618700-15
609067-15
607248-15
668608-15
668609-15
640003-15
640063-15
679668-15
697646-15
679662-15
679665-15
679663-15
655976-15
655977-15
655978-15
655979-15
655980-15
600140-15
600722-15
601072-15
601073-15
608877-15
641843-15
612663-15
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
Bjelo Nikola
Bjelo Nikola
Demir Igor
Demir Igor
Kovaevi Branko
Kovaevi Branko
Lerinc Ervin
Lerinc Ervin
iri Borivoje
Orai Josip
Orai Josip
Goi Radovan
Goi Radovan
Radeljevi Borislav
Radeljevi Borislav
Radeljevi Borislav
Radeljevi Borislav
Radeljevi Borislav
Nenadovi Ljubomir
Nenadovi Ljubomir
Nenadovi Ljubomir
Nenadovi Ljubomir
Nenadovi Ljubomir
uzovi arko
udicki Arpad
Rui arko
Rui arko
Firje Ladislav
uso Geza
Gruji Ljubomir
ZA MLADE ODGAJIVAE DO 25 GODINA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
619426-15
673068-15
673069-15
666673-15
666674-15
666662-15
606013-15
656177-15
656180-15
656281-15
656012-15
656251-15
656285-15
656299-15
651657-15
651658-15
650007-15
650034-15
676373-15
664555-15
627273-15
640286-15
640285-15
640349-15
640350-15
656778-15
656178-15
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
serb
Paroci Petar
Silai Hundor
Silai
Nikolovski Vidak
Nikolovski Vidak
Nikolovski Danilo
Nikolovski Danilo
Milica Vukevi
Milica Vukevi
Milica Vukevi
Milica Vukevi
Marko Vukevi
Marko Vukevi
Marko Vukevi
erko Dejan
erko Dejan
Kohleher Martin
Kohleher Martin
Vrai Stefan
Gece David
Badrljica Nemanja
Markovic Jelena
Markovic Jelena
Kovaevi Nikola
Kovaevi Nikola
Mianovi Ljubomir
Marko Vukevi
31

Pismonose

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pismonose

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SAVEZ SPORTSKIH KLUBOVA

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Potovani sportski prijatelji golubari

SAVEZ SPORTSKIH KLUBOVA

Zapoeli smo novi Olimpijski ciklus za predstoje

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

TAKMIARSKI PRAVILNIK SAVEZA ZA 2015. GODINU

Uz prijavu plana takmienja ulazi i plan takmienja sa mladim golubovima (jesenje

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Za NACIONALNE LETOVE STO donosi poseban pravilnik za narednu takmiarsku godi

Prilikom organizacije takmienja, odnosno pakovanja golubova, pokretanja satova i

Prijavljeno mesto za putanje golubova moe se korigovati uz obavezno korienje

Na takmienjima letovima mogu uestvovati samo golubovi koji su prstenovani save

Na takmienju ne smeju uestvovati bolesni golubovi, odnosno mogu uestvovati sa

Savezno takmienje, odnosno prvenstvo drave odvija se u dve konkurencije, i to:

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Bodovanje ostvarenih rezultata vri se po formuli FCI, odnosno:

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Takmienje mladih golubova podrazumeva takmienje istih u godini leenja i ono se

Najkraa udaljenost takmiarskog leta u kategorijama SPORT i STANDARD iznosi 100

Golubovi u STANDARD kategoriji moraju imati ostvarenu sledeu kilometarsku normu

Udaljenost planiranih takmiarskih letova meri se po Gauss-Krugerovoj metodi rau

II POSTUPCI U TOKU TAKMIENJA

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

KTK prstenovane golubove stavlja u transportne kaveze, popunjava zapisnik o putanju

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Elektronske sisteme za konstatovanje prispea golubova, odobrava svojom odlukom

Od upravnog odbora saveza se dozvoljava upotreba elektronskog ureaja za topova

1. BRICONnv, St.-Niklaas (Belgija) Verzija BR 36 i 37

Prosena brzina leta odreuje se na osnovu udaljenosti golubarnika od mesta starta i

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Za takmienje se koristi GUMENO TAKMIARSKO PRSTENJE i elektronsko takmiarsko

Kod upotrebe gumenog prstenja preporuuje se za svaku stazu druga boja, da bi se za

Kartonii sa brojevima takmiarskog prstenja, posle obavljenog prstenovanja golubo

Prispee golubova pismonoa sa takmienja takmiar konstatuje topovanjem u speci

Za nedostatke kod takmiarskog sata smatraju se:

Posle zavrnog topovanja takmiar je duan da navije papirnu traku sa kontrolnim ot

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

KTK mora zapisnikom obavestiti STO o diskvalifikaciji svojih takmiara uz pismeno

Svako pisanje na traci mora da se vri hemijskom olovkom.

III OBRAUNAVANJE TAKMIARSKIH REZULTATA

Rezultati takmienja se obraunavaju po jedinstvenom programu koji odreuje Savez.

Za sprovoenje takmienja koriste se obrasci:

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

Proglaenje zvaninih rezultata vri se na sednicama ili sveanostima posle zavrenog

Izbor golubova za savezne i meunarodne izlobe vri se prema posebnim izlobenim

U sluaju nepridravanja pravila iz ovog Pravilnika, odnosno neizvravanja sledeih

Takmiar i njegovi golubovi, koji je kanjen zabranom uea na takmienju, ne mogu

Nakon utvrenog injeninog stanja, rezultati diskvalifikovanih klubova i takmiara se

VII ANTIDOPING KONTROLA

VIII ZAVRNE ODREDBE

Tumaenje takmiarskog pravilnika daje:

Pridravanje ovih pravila je preduslov za uee na domaim i stranim (meunarod

Ovaj Takmiarski pravilnik je jedinstven za celu teritoriju drave.

Ova Takmiarska pravila prihvaena su od skuptine SSKOGP Srbije odrane u Novom

Stupanjem na snagu ovog Pravilnika svi dosadanji pravilnici postali su nevaei za

Predsednik U. O. uzovi Zarko

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

PRAVILNIK ZA NACIONALNE LETOVE U 2015. GODINI

duge i maraton, u jednogodinjem i dvogodinjem ciklu

GOLUB PISMONOA GODINA XIV 1/2015.

REGIJSKI PLANOVI LETA ZA 2015. GODINU

PREDSEDNIK REGIJSKE KOMISIJE

PREDSEDNIK REGIJSKE KOMISIJE