Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

-2-

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

SADRAJ
Uvodna re (Ender71) .............................................................................. 5
Ustav SF tima (Kuli) .................................................................................. 7
Zanimljiva nauka
Automobili u SF-u (Garwor) ..................................................................... 9
Fermijev paradoks (Ender71) ................................................................... 15
Klut-Nikols-ova SF enciklopedija u nastavcima
SF Enciklopedija (Kuli) ............................................................................ 35
Autori biografije, bibliografije
Edgar Alan Po (Kuli) ................................................................................ 41
Kim Njumen (Ender71) ............................................................................ 49
Prie
Gavran, Anabel Li Edgar Alan Po (pripremio Kuli) .............................. 57
Ko se usudi, pobeuje Kim Njumen (prevod Ender71) ......................... 63
Obalski grad Kim Njumen (prevod Ender71) ........................................ 77
Pad Trantora Hari Turtldov (prevod Ender71) ...................................... 83
Postoji plima Lari Niven (prevod MasterYoda) ................................... 103
Strunjak Robert ekli (priredio Ender71) .......................................... 119

-3-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

sf vektor, fanzin SF tima, broj 1, januar 2007.

Urednik prvog broja:
Ender71
Priloge pripremili:
Ender71, Kuli, MasterYoda, Garwor
Prevod:
Ender71, Master Yoda
Tehnika priprema e-zina: Dan555
Tehnika priprema i oprema PDF izdanja: MasterYoda
Podrka:
SF team & SF friend.
Ovaj fanzin i prilozi u njemu mogu se slobodno dalje distribuirati, ali
obavezno naznaite da je SF tim autor i dodajte link ka naem sajtu
www.sftim.com . Nije dozvoljena bilo kakva prodaja ovog fanzina niti
prisvajanje autorstva.

-4-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

UVODNA RE
SF tim vam eli dobrodolicu u prvi broj elektronskog asopisa posveenog
umetnosti naune i epske fantastike i horora.
SF tim je neformalno udruenje entuzijasta o ijoj istoriji moete proitati
na http://sftim.com/sajt
Ovaj pilot-broj asopisa se za sada nalazi na Portalu SF-tima, nadamo se da
e, ukoliko bude dovoljno interesovanja za ovaj na amaterski poduhvat,
naredni brojevi biti u formatima zgodnijim za pregled i itanje.
U ovom broju nai ete niz priloga od lanova SF tima.
Umesto predgovora u prvom broju moete proitati "Ustav" SF-tima. Poto
je to popularna tema sada, reili smo da ni mi ne budemo nita gori od
drugih.
U KNJIEVNOST-i predstavljena su dva autora: Edgar Alan Po, po mnogo
emu otac anra fantastike, i Kim Njumen, moderni autor iji se radovi
kao i Poovi nalaze na granici izmeu naune fantastike i horora.
"Automobili u naunoj fantastici" razmatra nae omiljene etvorotokae u
kontekstu naune fantastike.
"Fermijev paradoks" odnosi se na klasinu temu naune fantastike,
vanzemaljsku inteligenciju.
Udarni deo magazina su, naravno, prie i u ovom prvom broju moi ete da
uivate u:
-

dve prie Kim Njumena, prvi put prevedene na srpski jezik;

poemama "Gavran'' i "Anabel Li" Edgara Alana Poa, starom, ali

uvek aktuelnom remek - delu;

prii ''Pad Trantora'' Hari Turtldova, takoe prvi put na srpskom

jeziku, smetenoj u univerzum Zadubine i Carstva Asimova;

''Postoji plima'' , pria Lari Nivena, sa Luisom Vuom u glavnoj

ulozi.

"Strunjak" Roberta eklija.

-5-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Za kraj, poslastica za sve ljubitelje naune fantastike, prvi nastavak

Enciklopedije Naune Fantastike Don Kluta i Pitera Nikolsa, koja e biti
prezentovana u nastavcima u onoj meri u kojoj nam mogunosti to budu
dozvoljavale.
Poto je ovo ipak samo amaterski poduhvat izvinjavamo se za sve greke
koje su nam eventualno promakle, a koje se profesionalnim izdavaima ne
bi desile.
Upuujemo poziv svim ljubiteljima fantastike kojima se ovaj na poduhvat
dopadne da nam se pridrue u tome svojim prilozima i originalnim,
prevedenim ili skeniranim priama i tekstovima.
Pored toga, moete uestvovati i u zabavnom kvizu na temu fantastike koji
SF-tim organizuje na Krstarici, jedinstven poduhvat na Internetu, koji je
sada, u vreme izlaska ovog fanzina stigao do 1000-tog pitanja.
Veliki pozdrav od SF-tima i Neka sila bude sa vama !
Priredio Ender71

-6-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

USTAV SCIENCE FICTION TEAM-a

lan 1.
Science Fiction Team (u daljem tekstu SF Team) je drava svih njegovih
lanova, prijatelja i italaca bez obzira na tematsku pripadnost (epska, hardcore, horor), vrstu umetnosti (knjievnost, film) i nivo SF obrazovanja.
lan 2.
SF Team je utemeljen na gikovskim vrednostima i pravima svakog
njegovog lana, ali se uprava kao vrhovno telo ne bira demokratskim
putem, ve je ona bila, jeste i bie veno iva vatra koja se s merom pali i s
merom gasi dokle god je ovog foruma.
lan 3.
Shodno lanu 1. i posebno lanu 2., kao dravni simboli odreuju se:
logotpi SF Team kao na avataru svakog lana vrhovnog tela, logotip SF
Friend na avataru svakog prijatelja.
SF Team ima svoju himnu, utvrenu Zakonom o Himni.
Auto oznaka je SF.
lan 4.
Kao glavni grad drave proglaava
(www.sftim.com/forum.php).
Deo dravnih institucija preselie se
(www.sftim.com/portal.php ).

se

forum

SF

Team-a

na

portal

SF

Team-a

lan 5.
Svaki graanin drave SF Team-a duan je da plati meseni PDV na forumu
u vidu to vie konstruktivnih postova ili porez na luksuz u vidu lanaka za
e-magazin SF Vektor iji je osniva SF Team.
lan 6.
SF Team se sastoji od autonomne pokrajine knjievnost i film, uz
tendenciju pridruivanja novih pokrajina kao to su strip, anima, muzika i
sve druge koje su u vezi s SF-om.
Distrikt SF-Caffe je kodominion svih autonomnih pokrajina. U njemu je
dozvoljeno neobavezno mijeanje kako stanovnika svih pokrajina tako i
svih lanova, prijatelja i italaca. Postoji samo jedan obavezujui element:
Jelenko.
-7-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

lan 7.
Autonomne pokrajine su jednake i mogu se meusobno udruivati,
preplitati i predstavljati svoje vienje ove druge na svoj nain, ne menjajui
pri tom postojenje dravne granice. Regije u autonomnim pokrajinama (na
primer serije, filmovi, prie, poezija) imaju prava na autonomiju u meri u
kojoj im to dozvoljava nedemokratski izabran moderator autonomne
pokrajine ili predsednik SF Team-a.
lan 8.
Predloeni amandmani postali su sastavni deo Ustava pa se Ustav sveano i
u skladu s nedemokratskim tradicijama SF tima, proglaava usvojenim bez
glasanja.

Priredio Kuli

-8-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

AUTOMOBILI U SF-u
Nauna fantastika se bavi svim sferama ljudskog ivota pa tako i
automobilima. SF touch ini da automobili, naravno, budu bri, lepi i
pametniji od obinih (a esto i od vozaa), a ipak zadre mek i ulogu
prevoznog sredstva. Pa, da malo bolje pogledamo jedno od tih 'prevoznih
sredstava'.
KITT (Knight Industries
Two Thousend)
Dok sam iao u osnovnu
gledao sam ponekad kod
drugara,
gastarbajterskog
sina, poznatu seriju Knight
Rider (koja se emitovala
svuda osim u Jugi i
Albaniji, ak i u Sloveniji!)
sa David Haselhofom u
glavnoj ulozi, kao usamljenim borcem za pravdu.
Drugarov matori je slao kasete na vapskom tako da nita nismo razumeli,
ali je ipak bilo jasno da je budui uvar plae tu sporedan lik a da je glavni
baja crni custom '82 Pontiac Trans Am po imenu KITT, sa opasnim crvenim
etajuim skenerom napred, koji, uz to, ide i bez vozaa, i sam se
obraunava sa kriminalcima!
Ali KITT je bio mnogo vie od automobila. On (He, a ne It!) je linost,
vetaka inteligencija kojoj auto slui samo kao telo. Pametan je, cinian,
sarkastian, a uzor je bio naravno HAL 9000 ( u nekim epizodama na
italijanskoj televiziji KITT je zvuao previse formalno, kao HAL; glumac
koji je pozajmljivao glas je ubrzo zamenjen). Bio je programiran da slui i
zatiti ljudsku vrstu, potujuci tri zakona robotike.
Dizajnirao ga je Wilton Knight, ekscentrini bogata i osniva FLAG-a
(Foundation for Law and Government) za koji radi Michael Knight
(Hasselhoff). KITT-ov najvei neprijatelj je zli brat blizanac KARR (Knight
Automated Roving Robot), prvi prototip koji je zbog greke u
programiranju (mamu li im laovsku!) postao zao i za razliku od brata nije
potovao zakone robotike.
-9-

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Evo nekih od KITT-ovih tehnikih podataka:

-

AI koja izmeu ostalog vozi bolje od svakog oveka (srce je

Knight industries 2000 procesor)
Molekularni oklopni tit, koji ga titi od skoro svih oblika vatrenog
oruja i eksplozivnih naprava, naravno titi i gume(!), a osetljiv je
samo na morsku vodu(!) i poneku kiselinu.
Izdrava optereenje od 28,5 tona po osovini. Sastav strogo
poverljiv!
Motor Knight Industries Turbojet sa modifikovanim
afterburnerima, i 8-brzinski menja su dovodili ovog viteza do 60
mph za 2 sekunde uz quarter mile time 4,286 sekundi!
Maksimalna brzina preko 200 mph (324 km/h). Kasnije je ugraen
superpursuit mod sa kojim je mogao ii i preko 300 mph (483
km/h)! Sa 70 mph do nule mu je uz pomo elektromagnetskih
hipervakuumskih diskova bilo dovoljno 14 stopa (manje od 5
metara)! VAUU!
Uz pomo nekoliko vektorisanih raketnih motora mogao je skakati
i do 13 metara u vazduh! A i pomerati razne prepreke i postizati
onako strana ubrzanja!
Sintetizator glasa, mogao je priati teno engleski a imao je
module i za francuski i panski, sve uz podesiv akcenat. A mogao
je i imitirati policijsku sirenu da uplai lopove, ili urlikom divlje
zveri uplaiti psa koji mu zapiava gumu.
Prednji skener ili elektronsko oko koje vidi na svim talasnim
duinama ukljuujui i rendgenske i infracrvene oblasti
Beumni mod za unjanje
Ometai,
trackeri, baca
plamena/ulja/d
ima, hidraulika
i klinovi na
gumama za
offroad, laser,
bombdetektor, EKG,
generator
kiseonika...
i sve to sa
potronjom od
- 10 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

2,37 na 100 km! Ludilo! Inicijalno gorivo mu je vodonik, ali

mogao je koristiti i sve ostalo (uz minimalan gubitak performansi)
Nije loe,a? Morau nabaviti jedan ovakav, ako nita ono zbog male
potronje. Loa vest je da kota 11.400.000 zelembaa.
Da vidimo ta je od ovoga jos uvek SF? Skoro sve, osim sklopivog krova?
Nije ba tako...
AI koja sama vozi jo je uvek SF, mada su kompjuteri u kolima sve
pametniji, blokiraju vonju ako je voza pospan ili pijan, a eksperimentie
se sa automatskim parkiranjem. Mada, deluje da se moe napraviti,
if auto_ispred_koi then
pritisni_konicu
else
dri gas
end
ta je tu problem? I ovek tako rezonuje. Dodue, imao bi malo problema
sa kretanjem na semaforu, kad mu se ubace tri, etiri taksista ispred, hehe.
Ali generalno, mislim da se sa sadanjim znanjima moe napraviti.
Molekularni tit je i dalje san, mada blindirane verzije danas nude neku
blau varijantu, ak i gume mogu biti otporne na metke, a i nisu osetljive na
morsku vodu :D, ali nisu toliko otporne i ne trpe tako velika optereenja.
Performanse: maksimalna brzina od 200 mph vie nije problem; jo pre 10 i
vie godina Corvette Sledgehammer je ila 409 km/h! Verzije sa raketnim
motorima idu i mnogo vie ali to je u praksi avionbez krila ali i bez ikakve
upravljivosti. Ubrzanje do 100 (oko 60 mph) za 2 sekunde moe postii
bolid formule 1 bez problema, quarter mile od 4.286 je skoro duplo bolje od
amerikih dragstera, zaustavni put od 5 metara je tu negde sa formulom
(mozda oko 10), obina kola imaju oko 35-40 metara. Ipak su
hipervakuumski diskovi zakon.. Eh da mi je jedan par, uda bih pravio!
Skakanje je mogue! Low rideri skau samo tako. Ali ne ba toliko. Ipak je
KITT nedostini cilj onim crncima sa buick rivierama iz 70-tih. Vektorisani
potisak je stara fora sa Sea Harrier aviona, a moda je i ugradnja nekoliko
malih raketnih motora u auto mogua, samo treba iskontrolisati tu snagu;
svi znamo koliko je eksperimenata sa raketnim pogonima propalo.
Sinteza glasa vie nije nikakav problem, ali, realno, emu to (bar na ovom
nivou glupih automobila)? 'Dobro jutro, dali ste kontakt, svi kontrolni
testovi su proli osim ABS-a. Treba da posetite najblii ovlaeni servis'.
- 11 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Jo mi samo fali da me i on podsea svako jutro na majstore. A glasovne

komande postoje odavno. Recimo, u najnovijem Leksusu, za podesavanja
sedita, retrovizora, volana i sl za odreenog vozaa, samo kaes ime, i on ti
podesi sve!
Svevidee oko, skeneri, radari, sonari, sve je to mogue ali jo uvek nema
primenu.
Beumno kretanje moe, ali kod elektrinih pogona. Ili kod hibridnih, pa se
switchnes na struju kad se unja.
Ometai, trackeri, bacai i sline svakodnevne potreptine postoje odavno,
to zna svako ko je bar jednom gledao James Bonda.
Potronja od 2,37 se teorijski moe postii sa nekim modernim dizelom i
lakom karoserijom (obian Polo dizela troi 4.2l pri umerenoj vonji).
Kao to vidimo, poneto se i moe dostii, ali ne sve odjednom. Ako ima
ubrzanje nema oklop, i obrnuto. Ali KITT sve to objedinjuje u jednom i
ostaje jo uvek za tri klase iznad danasnjih kola.
Ako zanemarimo potronju i tit, ostalo se jo i moe napraviti (samo to
niko ne bi imao para da plati, ona cena bi jo ispala premala), ali ovakav
kakav je teko da je mogue napraviti sadanjim i tehnologijama iz bliske
budunosti.
A zato ba Pontiac?
Izbor Trans Am-a kao
superauta je logian, jer je
Pontiac tih godina jedini
odravao imid muscle
car-a, koji su ostali
ameriki
proizvoai
izgubili posle naftne krize
sedamdesetih godina, a i
bio je najlepi ameriki
auto tih godina. Body kit
odlian, posle poetka
serije mnogi su bili
razoarani injenicom da se auto ne moe kupiti u toj verziji!? Naravno
kasnije su replike poele da niu kao peurke (i ja bih ga rado posedovao).
Samo to se crveni skener nije mogao ugraditi napred, naravno, jer ne bi bio

- 12 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

street legal. A taj skener je inae preuzet iz 'Battlestar Galactica', jer je isti
lik producent, Glen A. Larson.
I, da zakljuim, SF touch u ovom sluaju je dao odline rezultate; dobijen je
jedan poznat auto, nije preterano vizuelno nabuden nego ba onako, taman.
Prodaja Pontiaca je dosta skoila. Uticaj na autoindustriju je bio veliki;
ubrzo su poeli da se prave automobili koji priaju, putni kompjuteri,
poveana je bezbednost, mnogi su poeli da prave LED displeje na
kontrolnoj tabli, a sve po ugledu na KITT-a, a da i ne priamo o
tunning/styling-u. Po svetu postoji dosta replika, a originalni je dat
Hasselhoffu.
Uvek je imao sree!
Priredio Garwor

- 13 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 14 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

FERMIJEV PARADOKS
Gde su oni?
"Fermijev paradoks" je fiziki paradoks u po
kome je visoka verovatnoa za postojanje
vanzemaljskog ivota postavljena u kontrastu
sa nedostatkom dokaza. Starost Svemira i
ogroman broj zvezda navode na to da bi
vanzemaljski ivot trebao biti uobiajena
pojava. Pria kae da je, razmatrajui ovo sa
kolegama tokom ruka 1950. godine, fiziar
Enriko Fermi postavio pitanje "Gde su oni" ?
Ako postoje brojne napredne vanzemaljske
civilizacije u galaksiji Mleni Put zato do
sada nismo videli nijedan dokaz, kao to su
robotske letelice, svemirski brodovi ili radio
transmisije. Jednostavno pitanje "Gde su oni?"
(alternativno tome "Gde su svi?") je moda
apokrif, ali Fermiju se pridaje zasluga za
pojednostavljenje i pojanjavanje problema
verovatnoe vanzemaljskog ivota.
Bilo je pokuaja da se razrei Fermijev
Paradoks
pronalaenjem
dokaza
o
vanzemaljskim civilizacijama, zajedno sa
predlozima da takav ivot moe postojati bez
naseg saznanja o tome. Protivargumenti
sugeriu da vanzemaljski ivot ne postoji ili da
se javlja tako retko da nikad neemo
uspostaviti kontakt za vanzemaljcima.
(Grafika prezentacija prve Arecibo poruke,
prvog pokuaja oveanstva da saopti svoje
postojanje vanzemaljskim civilizacijama.)

- 15 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Verovanje da nedostatak dokaza konkluzivno demonstrira nepostojanje

vanzemaljskih civilizacija je poznato kao Fermijev princip.
Znaajan napor je uloen u razvoj naunih teorija i moguih modela
vanzemaljskog ivota i Fermijev paradoks je postao teorijska referentna
taka za mnoge od tih radova. Brojni nauni radovi su se direktno obraali
tom problemu, dok su brojna pitanja vezana za to obraivana u razliitim
poljima kao to su astronomija, biologija, ekologija i filozofija. Relativno
novo polje nauke, astrobiologija je donelo meudisciplinarni pristup
Fermijevom paradoksu i pitanju vanzemaljskog ivota.
OSNOVE FERMIJEVOG PARADOKSA:
argument veliine naspram nedostatka dokaza
Fermijev paradoks je sukob izmeu argumenta veliine i mogunosti i
nedostatka dokaza. Kompletnija definicija bi glasila:
Veliina i starost svemira navode nas da poverujemo da mnoge tehnoloki
napredne civilizacije moraju postojati. Ipak, ovo verovanje deluje logiki
nekonzistentno sa naim nedostatkom posmatrakih dokaza koje bi ga
podralo. Ili je inicijalna pretpostavka netana i tehnoloki napredan ivot
je mnogo rei nego to verujemo, ili su naa osmatranja do sada
nekompletna i jednostavno ih jos nismo detektovali, ili su nase istraivake
metodologije nedovoljne i ne traimo prave indikatore.
Prvi aspekt paradoksa "argument veliine", je funkcija sirovih brojeva:
procenjuje se da ima 250 milijardi zvezda u Mlenom Putu i 70 sekstiliona
(7 x 1022) u vidljivom svemiru. ak i ako se inteligentni ivot pojavio na
samo minimalnom procentu planeta oko njih, opet bi trebao postojati veliki
broj civilizacija samo u naoj galaksiji. Ovaj argument podrazumeva i
princip mediokriteta, koji navodi da Zemlja nije posebna, vec tipina
planeta, na kojoj vladaju isti zakoni, uzroci i mogue posledice kao na bilo
kom drugom svetu. Neke procene korienjem Drejkove jednaine
podravaju ovaj argument, iako su same pretpostavke iza tih prorauna
dovoene u sumnju.
Drugi kamen temeljac Fermijevog paradoksa je odgovor na argument
velicine: uzimajui u obzir sposobnost inteligentnog ivota da prevazie
nedostajue resurse i tendenciju da kolonizije nova stanita, deluje
verovatno da bi svaka inteligentna civilizacija traila nove resurse i
kolonizovala prvo njihov solarni sistem, a onda i oblinje solarne sisteme.
Kako nismo nali dokaze na Zemlji ili bilo gde drugde o pokuajima
vanzemaljske kolonizacije posle 13 milijardi godina istorije svemira,

- 16 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

moramo pretpostaviti da je inteligentni ivot redak i ili da su nae

pretpostavke o optem ponaanju inteligentnih vrsta pogrene.
Nekoliko autora je pokualo da proceni koliko brzo bi jedna inteligentna
vrsta mogla da se rairi kroz galaksiju. Procene su se kretale od 5 do 50
miliona godina za kolonizaciju cele galaksije; relativno mali vremenski
period na geolokoj vremenskoj skali, a kamoli na kosmolokoj.
ak i ako je kolonizacija nepraktina ili nepoeljna za jednu vanzemaljsku
civilizaciju, obimna istraivanja galaksije su jo uvek mogua sa malim
ulaganjima u energiju i resurse, o emu e biti vie rei kasnije u tekstu.
KONCEPTI KOJI PODRAVAJU FERMIJEV PARADOKS
Drejkova jednaina
Iako su brojne teorije i principi vezane za Fermijev Paradoks, najblie se na
njega odnosi Drejkova jednaina. Formulisana je od strane dr. Frenka
Drejka 1960, deset godina posle primedbi Enrika Fermija u pokuaju da se
pronae sistematini nain za procenu brojnih mogunosti vezanih za
vanzemaljski zivot.
Drejkova jednaina glasi:
N = R* x fp x ne x fl x fi x fc x L
Gde je:
N

- broj civilizacija u naoj galaksija za koje bi smo mogli oekivati da mogu komunicirati meusobno u bilo kom datom trenutku.

R*

- je stopa formiranja zvezda u naoj galaksiji.

fp

- je kolinik zvezda koje imaju planete u odnosu na ukupan broj

zvezda

ne

- je prosean broj planeta koje mogu podrati ivot po zvezdama

koje imaju planete.

fl

- je kolinik planeta na kojima se razvio ivot.

fi

- je kolinik planeta na kojima se razvio inteligentan ivot.

fc

- je kolinik inteligentnog ivota koji je sposoban i voljan da

komunicira meusobno.

- je oekivani ivotni vek takve civilizacije.

- 17 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Drejkova jednaina je koriena kako od strane optimista tako i pesimista,

sa razliitim rezultatima.
Dr. Karl Segan je 1966. doao do broja od 1 miliona komunicirajuih
civilizacija u Mlenom putu, mada je kasnije sugerirao da bi taj broj mogao
biti daleko manji. Druge objavljene procene se razlikuju, poev od Frenka
Tiplera koji je tu vrednost sveo na 1 t.j. ljudska bia su jedini postojei
inteligentni ivot. Kritiari Drejkove jednaine tvrde da, poto u nju
ukljuene promenljive jo uvek ne mogu biti odreene sa stvarnom
pouzdanou, takve procene broja vanzemaljskih civilizacija su metodoloki
pogrene; kritinost koja je podrana time to postoji iroki raspon razlika u
rezultatima dobijenim korienjem Drejkove jednaine. Jasno, dodeljivanje
smislenih vrednosti faktorima Drejkove jednaine e zahtevati empirijske
podatke, a tehnologija za prikupljanje nekih od tih podataka je jo uvek u
veoma ranim fazama razvoja.
Hipoteza retke Zemlje
Hipoteza retke Zemlje pokuava da razrei Fermijev paradoks sugerirajui
da Zemlja nije tipina ve neobina planeta, mozda ak i jedinstvena. Ovo
je odbacivanje principa mediokriteta i podrava Fermijev princip da
nepostojanje dokaza znai nepostojanje vanzemaljskog ivota.
Dok teza o jedinstvenoj Zemlji ima svoju istorijsku podrku na osnovu
filozofije i religije, Hipoteza retke Zemlje koristi kvantificirane i
statistike argumente kako bi dokazala da je vieelijski ivot izuzetno
redak u Svemiru jer su i planete koje lie na Zemlju izuzetno retke.
Zastupnici te teze iznose da su se brojne sluajnosti male verovatnoe desile
kako bi omoguile nastanak kompleksnog ivota na Zemlji.
Po privilegovanosti koju Hipoteza Retke Zemlje pridaje Zemaljskom ivotu
i procesu njegovog formiranja, to je varijanta antropikog principa.
Antropiki princip navodi da Univerzum deluje jedinstveno prilagoen za
razvoj ljudske inteligencije i da bi bilo koja varijacija u bilo kom od brojnih
univerzalnih konstanti uinila razvoj inteligentnog ivota mnogo teim.
Ovaj filozofski stav suprotstavlja se ne samo mediokritetu ve i
kopernikanskom principu uopte, koji smatra da nema privilegovane
lokacije u Univezumu.
Protivnici odbacuju i Hipotezu Retke Zemlje i antropiki princip kao
tautologije ako uslovi moraju postajati u Univerzumu za pojavu ljudske
rase, tada Univerzum ve ispunjava te uslove, jer mi smo tu i kao
nematovit argument. Prema ovoj analizi, Hipoteza Retke Zemlje brka
opisivanje kako je nastao ivot na Zemlji sa uniformnim zakljukom kako
- 18 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

ivot mora nastati. Dok je verovatnoa da bi specifini uslovi na Zemlji

mogli biti iroko replicirani vrlo niska, kompleksni ivot ne mora zahtevati
eksluzivno zemaljske uslove da bi evolurirao. (videti EVOLVING THE
ALIEN: THE SCIENCE OF EXTRATERRESTRIAL LIFE i
ALTERNATIVE BIOCHEMISTRY za dalje informacija).
Pokuaji empirijskog reavanja paradoksa: Mogunosti i metodi
detekcije
Jedan oigledan nain reavanja Fermijevog Paradoksa bilo bi pronalaenje
konanog dokaza o postojanju vanzemaljske inteligencije. Razliiti napori
da se doe do takvog dokaza su uinjeno od 1960. i neki od njih su jo u
toku. Kako ljudska bia nemaju sposobnost meuzvezdanog putovanja,
takve pretrage se sprovode na velike udaljenosti i oslanjaju na paljivo
analiziranje veoma suptilnih dokaza.
Ovo ograniava mogua otkria na civilizacije koje menjaju svoju okolinu
na nain koji je mogue detektovati ili proizvode efekte koje je mogue
primetiti sa daljine, kao to su radio-emisije. Malo je verovatno da emo
moi da detektujemo ne-tehnoloke civilizacije sa Zemlje u bliskoj
budunosti (osim eventualno mikrobiolokog ivota u Sunevom sistemu).
Jedna teskoa u potrazi je izbei previe anropomorfnu taku gledita.
Miljenja o vrsti dokaza koji bi najverovatnij mogli biti naeni esto se
fokusiraju na takve kakve ljudi sprovode, ili bi verovatno sprovodili sa
naprednijom tehnologijom. Inteligentni vanzemaljci mogu izbei takve
oekivane aktivnosti, ili sprovoditi potpuno drugaije aktivnosti koje ne
bismo ni pomislili da traimo.
RADIO EMISIJE
Radio tehnologija i sposobnost izgradnje radio
teleskopa su, pretpostavlja se, prirodan deo toka
razvoja tehnolokih vrsta,
teorijski stvarajui tako
efekte koji bi mogli biti
detektovani preko meuzvezdanih udaljenosti.
(Arecibo opservatorija:
radio - teleskop koji je
imao kljunu ulogu u
pokuajima
razreenja
- 19 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Fermijevog paradoksa.
(videti za dalje informacije: SETI, PROJECT OZMA, PROJECT PHOENIX,
SERENDIP i ALLEN TELESCOPE ARRAY))
Paljivi posmatrai naeg Sunevog sistema, na primer, bi primetili
neobino intenzivne radio talase za G2 zvezdu usled televizijskog i
telekomunikacionog emitovanja sa Zemlje. U nedostatku oiglednog
prirodnog uzroka, vanzemaljski posmatrai bi mogli zakljuiti o postojanju
zemaljske civilizacije.
Stoga, paljiva pretraga radio emisija iz svemira za neprirodnim signalima
moe voditi do detekcije vanzemaljskih civilizacija. Takvi signali mogli bi
biti ili sluajni nusprodukti civilizacije ili namerni pokuaji komunikacije
kao to je Communication with Extraterrestrial Intelligence's Arecibo
message. Brojni astronomi i posmatrai su pokuali i pokuavaju da dou
do takvog dokaza, uglavnom kroz SETI organizaciju, iako i drugi pristupi
kao sto je optical SETI, takoe postoje.
Nekoliko decenija SETI analize nije otkrilo nijedno sazvee sa neobino
jasnim ili znaajno ponavljajuim radio emisijama, iako je bilo nekoliko
signala kandidata za to. 15. avgusta 1977 . "Wow! signal" je primljen
teleskopom The Big Ear. Trajao je samo 72 sekunde i do sada nije
ponovljen. 2003. Radio source SHGb02+14a je izolovan od strane
SETI@home analize, iako je uglavnom odbaen daljim prouavanjem.
Postoje brojne tehnike pretpostavke u SETI programu koje mogu izazvati
da ljudi propuste radio emisije sa sadanjim tehnikama pretrage. Vie o
tome kasnije.
DIREKTNO PLANETARNO POSMATRANJE
Detekcija i klasifikacija egzoplaneta (exoplanets) nije dola kao deo potrage
za vanzemaljskim ivotom, ve od nedavnih unapreenja osnovnih
astronomskih instrumenata i analiza. Dok je ovo novo polje u astronomiji
prvi objavljeni rad kojim se tvrdilo otkrie egzoplanete je objavljen 1989.
mogue je da e planete sa verovatnoom da podre ivot biti otkrivene u
bliskoj budunosti. Direktan posmatraki dokaz za postojanje ivota kao to
je spektar absorcije (absorption spectrum) ili hlorofil u svetlu filtriranom
kroz atmosferu planete e biti mogui uz pretpostavku daljeg usavravanja
metoda detekcije.Lociranje mogue ili aktulene planete sa ivotom bi
pomoglo suenju potrage za inteligentnim ivotom, ili e moda ak voditi
do posmatrakog dokaza o vanzemaljskoj tehnolokoj civilizaciji.

- 20 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Egzoplanete su vrlo retko direktno posmatrane (prva tvrdnja da je to

uinjeno bila je u 2005.), o njihovom postojanju zakljuivano je uglavnom
na osnovu efekata izazvanih njihovom orbitom oko zvezde.

(Kompozitna fotografija Zemlje po noi. Ljudska civilizacija se moe videti

iz svemira.)
Trenutno, mogu biti dedukovani podaci o veliini i orbiti egzoplaneta. Ova
informacija, zajedno sa stelarnom klasifikacijom sunca, i naunim
pogaanjem njihovog sastava zasnovanog na njihovoj veliini i poreenjem
sa poznatim telima, dozvoljava grube procene okruenja na toj planeti.
Malo je verovatno da e sadanji metodi za detekciju egzoplaneta otkriti
ivot Zemaljskog tipa, uzevi u obzir da su veina otkrivenih egzoplaneta
mase Jupitera ili vee. Od 2005. otkriveno je samo nekoliko moguih
planeta zemaljskog tipa, i samo dve od ovih su locirane u orbiti oko zvezda
glavnog niza (main sequence stars): Gliese 876 d i OGLE-2005-BLG390Lb. Nije verovatno da bi ijedna od tih planeta mogla da podri ivot
kakav mi znamo. Usavravanje intstrumenata i analize e poveati anse za
otkrivanje egzoplaneta i verovatnou za pronalaenje drugih svetova nalik
Zemlji.
VANZEMALJSKE KONSTRUKCIJE
Sonde, kolonije i drugi artefakti
Vie informacija: Von Neumann probe, Bracewell probe, i Search for
Extraterrestrial Artifacts (SETA)

- 21 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kao to je ve reeno, pretpostavljajui da tehnoloki napredan

vanzemaljski ivot postoji ili je postojao u naoj galaksiji, i uzevi u obzir
starost Univrezuma, i relativnu brzinu kojom bi se inteligentni ivot mogao
rairiti ak i podsvetlosnim brzinama dokazi o vanzemaljskim
kolonijama moda bi mogli biti otkriveni. Dodatno tome, dokazi o
neivom istraivanju u obliku sondi ili drugih sprava za prikupljanje
informacija moda upravo ekaju na nae otkrie. Neke teoretske
istraivake tehnike kao to je Von Neumann probe mogle bi iscrpno
istraiti galaksiju veliine Mlenog Puta za manje od pola miliona godina,
sa relativno malo investiranja u materijalu i energiji. Ako je to makar jedna
civilizacija u galaksiji pokuala, takve sonde mogle bi se rairiti kroz celu
galaksiju. Dokazi o takvim sondama mogli bi biti pronaenu u naem
Sunevom sistemu, moda u asteroidnom pojasu gde je obilje lako
dostupnog sirovog materijala.
Druga mogunost za kontakt sa vanzemaljskom sondom onom koja bi
pokuavala da nae nas je vanzemaljska Bracewell probe. Takva maina
bila bi autonomna svemirska sonda ija bi svrha bila da trai i komunicira
sa drugim civilizacijama (kao suprotno od Von Nojmanove sonde, koje se
obino opisuju kao isto istraivake). Ovo je predloeno kao altenativa
sporom dijalogu brzinom svetla izmeu ogromno udaljenih susednih
civilizacija. Pre nego da se zadovolji sa dugim pauzama koje bi nastale u
dijalogu putem radija, sonda opremljena vetakom inteligencijom bi traila
druge civilizacije kako bi sa njima uspostavila komunikaciju na manjoj
udaljenosti. Nalazi takve sonde opet bi morali biti preneti do matine
civilizacije brzinom svetla, ali bi razmena informacija mogla biti
sprovedena u stvarnom vremenu.
Od 1950-tih sprovedeno je direktno istraivanje malog dela naeg sunevog
sistema i nije naen dokaz da je ikada bio poseen od strane vanzemaljskih
naseljenika ili sondi.
Detaljno istraivanje podruja sunevog sistema gde bi resursi mogli biti
obilni kao to su asteroidi, Kujperov pojas i Ortov oblak (asteroids, the
Kuiper belt, the Oort cloud) i razni planetarni prstenovi bi jo mogla dovesti
do dokaza o vanzemaljskim istraivanjima. Naalost, ovi regioni su takoe
masivni i teki za istraivanje.
Ipak, preliminarni napori da se uradi ba to su uinjeni; SETA(Search for
Extraterrestrial Artifacts) i SETV (Search for Extraterrestrial Visitation)
projekti su pokuali da pronau dokaze unutar naeg solarnog sistema.
Uinjeni su i pokuaji da se signalizira, privuku ili aktitiviraju Bracewell
sonde u naoj blizini, od strane naunika, Robert Freitas i Francisco
- 22 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Valdesa. Mnogi projekti koji spadaju pod ovo se smatraju graninom

naukom od strane veine astronoma i nijedan od raznih projekata nije
locirao nikakav artefakt. Kada bi vanzemaljci bili otkriveni, ak i ovde na
Zemlji, moda ne bi bili prepoznati kao takvi. Proizvodi vanzemaljskog
uma i napredne tehnologije moda ne bili prepoznati i shvaeni kao
vetake konstrukcije. Istraivaki ureaji u obliku bio-inenjerisanih formi
kreirani putem intetike biologije bi se verovatno dezintegrisali posle nekog
vremena, ne ostavljajui traga; vanzemaljski sistem za prikupljanje
informacija zasnovan na molekularnoj nanotehnologiji bi teoretski mogao
da se roji oko nas u svakom trenutku, potpuno neprimeen. Klarkov Trei
Zakon (Clarke's third law) kaze da vanzemaljska civilizacija znatno
naprednija od nae moe imati naine istraivanja koji su jo nepojmljivi za
ljudska bia.
ARTEFAKTI
VELIINE ZVEZDA
Dalje informacije: Dyson
sphere, Kardashev scale,
Alderson
disk,
Matrioshka
brain,
i
Stellar engine

(Varijanta
sfere)

Dajsonove

Takvi ogromni artefakti

bi drastino izmenili
spektar zvezda. 1959.
Dr.
Friman
Dajson
jezakljuio da svaka razvijena ljudska civilizacija stalno poveava svoju
potronju energije i teoretski, dovoljno stara civilizacija bi trebala svu
energiju koju njeno sunce proizvodi. Dajsonova sfera je reenje do koga je
on doao u tom teoretskom eksperimentu: koljka ili oblak objekata koji
obuhvataju zvezdu kako bi pokuali prikupiti to je vie mogue energije.
Takav poduhvat u astroinenjeringu (astroengineering) bi drastino
promenio posmatrani spektar sunca, menjajui makar delimino od

- 23 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

normalnih linija emisije prirodne stelarne atmosfere prema radijaciji crnog

tela (black body radiation) sa verovatnim vrhuncemu u infracrvenom.
Sam Dajson je spekulisao da bi napredne vanzemaljske civilizacije mogle
biti otkrivene ispitujui spektar zvezda, tragajui za takvom izmenom.
Od tada, predloeno je nekoliko teoretskih zvezdanih megastruktura, (gornji
linkovi) ali centralna ideja ostaje da bi visoko razvijena civilizacija Tip II
ili vii na Kardaevoj skali (Kardashev scale) mogla menjati svoje
okruenje dovoljno da bude uoena sa meuzvezdanih udaljenosti.
Ipak, takve konstrukcije mogle bi biti tee detektuovati nego to se mislilo u
poetku. Dajsonova sfera moe imati razliito spektralno zraenje zavisno
od nameravanog internog okruenja: ivot zasnovan na visokim
temperaturama moe zahtevati okruenje visokih temperatura, rezultujui sa
odbaenim zraenjem u vidljivom spektru, a ne infracrvenom.
Dodatno, predloeno je varijanta Dajsonove sfere koju bi bilo teko uoiti
sa vee udaljenosti. Matrioshka Brain je serija koncentrinih sfera, od kojih
svaka zrai manje energije po povrini nego njen unutranji sused. Spoljna
sfera takve strukture bi mogla biti blizu temperature meuzvezdanog
zraenja i kao takva nevidljiva.
Bilo je preliminarnih pokuaja da se nau dokazi o Dajsonovoj sferi i
drugim velikim Tip II i Tip III artifaktima Kardaeve skale koji bi menjali
spektar njihovih zvezda ali optika osmatranja nisu pronala nita. Fermilab
ima stalan program potrage za Dajsonovim sferama ali takve pretrage su
preliminarne i jo uvek nekompletne.
POKUAJI TEORIJSKOG REAVANJA PARADOKSA:
OBJANJAVANJE NAUKE
Neki teoreticari prihvataju da je oigledan nedostatak dokaza pokazatelj
nepostojanja vanzemaljaca i pokuavaju da objasne zato. Drugi pak nude
mogue okvire u kojima bi tiina mogla biti objanjena bez iskljuivanja
mogunosti takvog ivota ukljuujui pretpostavke o vanzemaljskom
ponaanju i tehnologiji.
Oni ne postoje...
Najednostavnije objanjenje je da smo sami u galaksiji. Nekoliko teorija na
ovoj osnovi je predloeno, objanjavajui zato bi inteligentni ivot mogao
biti ili vrlo redak, ili vrlo kratkovean.

- 24 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

...i nikada nisu postojali

Oni koji veruju da vanzemaljski inteligentni ivot ne postoji u naoj
galaksiju iznose da su uslovi potrebni da ivot - ili barem kompleksan ivot
evoluira retki ili ak i jedinstveni na Zemlji (Hipoteza Retke Zemlje). Dok
neki naglaavaju da kompleksni ivot moe evoluirati putem mehanizama
drugaijih od onih koji su specifini za Zemlju, injenica je da je u
ekstremno dugoj istoriji ivota na Zemlji samo jedna vrsta razvila
civilizaciju do take svemirskog leta i radio tehnologiju, to daje vie
kredibiliteta ideji da su tehnoloki napredne civilizacije retkost u
Univerzumu. Na primer, pojava inteligencije moe biti evoluciona
sluajnost. Geoffrey Millerpredlae teoriju po kojoj je ljudska inteligencija
rezultat odbegle seksualne selekcije, koja je krenula u nepredvidljivim
pravcima .
...zato to negostoljubiv univerzum unitava kompleksni inteligentni
ivot.
Druga mogunost je da se ivot pojavljuje drugde, ali dogaaji kao to su
ledena doba, udari iz kosmosa (impact events) ili druge katastrofe
spreavaju pojavu kompleksnih formi ivota. ak i ako inicijalni uslovi za
razvoj ivota nisu jedinstveni za Zemlji, moglo bi biti da na veini svetova
takvi dogaaji periodino i rutinski unitavaju kompleksni ivot. ak i ako
blagotvorno lokalno okruenje moe postojati na nekom svetu dovoljno
dugo za konanu pojavu inteligentnog ivota, takav ivot bi mogao biti
istrebljen u kosmolokim dogaajima (kao to su super nove i eksplozije
gama zraka gama ray bursts) koji iznenada steriliu do tada gostoljubive
regione svemira.
...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava sebe.
Tehnoloke civilizacije mogu uglavnom ili neizbeno unitavati sebe pre ili
ubrzo nakon razvoja radio i tehnologije svemirskog leta. Mogui naini
unitenja ukljuuju nuklearni rat, bioloki rat ili sluajnu kontaminaciju,
nanotehnoloku katastrofu ili Maltuzijansku katastrofu nakon
upropaavanja planetarne ekosfere...
Ova opta tema je istraivana kako u fantastici tako i u mainstream
naunom teoretisanju. Zaista, postoje argumenti verovatnoe koji sugeriu
da e kraj oveanstva uslediti pre ranije nego kasnije (vidi Doomsday
argument). 1966. Sagan i Shklovskii su naveli da e tehnoloke civilizacije
imati tenju da se samounite u periodu u jednog veka nakon razvoja
meuzvezdanih komunikacionih sposobnosti ili e savladati svoje
samounitavajue tendencije i preziveti milijarde godina.
- 25 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Samounitavanje moe se takoe posmatrati i u terminima termodinamike:

dok je ivot ureeni sistem koji moe odravati sebe naspram tendencije ka
neredu, faza spoljne transmisije ili meuzvezdane komunikacije mogla bi
biti taka na kojoj sistem postaje nestabilan i samounitava se.
Iz Darvinistike perspektive samounitanje je paradoksalan kraj za
evolucioni uspeh. Evoluciona psihologija koja se razvila tokom
konkurencije za retke izvore i sredstva opstanka tokom ljudske evolucije, je
ostavila nau vrstu podlonom agresivnim, instiktivnim porivima da troi
resurse, produava ivotni vek i da se razmnoava delom to su upravo oni
motivi koji su doveli do razvoja tehnolokog drutva. Deluje verovatno da
bi inteligentni vanzemaljski ivot evoluirao podloan slinim uslovima i
stoga se susreo sa istom mogunou samounitenja. Smatra se recimo da bi
uspene vanzemaljske vrste bile superpredatori kao sto je to homo sapiens.
U nedostatku agresivnog, prisvajakog karaktera tehnoloka civilizacija bi
imala mnogo manje anse za razvijanje meu vanzemaljcima, uinivi ih
tako tekim ili nemoguim za otkrivanje.
...zato to je u prirodi inteligentnog ivota da unitava druge.
Druga mogunost je da inteligentne vrste koje preu odreenu taku
tehnolokih sposobnosti unitavaju druge inteligencije kako se one
pojavljuju. Ideja da neko ili neto unitava inteligentan ivot u univerzumu
je temeljno istraena u naunoj fantastici, recimo. Primarni motiv za to bi
bio percepirana konkurencija od strane agresivnih, ekspanzionistikih vrsta.
1981. kosmolog Edward Harrison je naglasio da bi takvo ponaanje takoe
bilo i postupak iz opreznosti: inteligentne vrste koje su prevazile sopstvene
tendencije ka samounitenju bi posmatrale druge vrste koje kreu u
galaktiku ekspanziju kao vrstu virusa.
Nasilna eksterminacija drugih vrsta nije nerealistian cilj. Koncep
samoreproducirajueg svemirskog broda ne mora biti ogranien na
istraivanje i komunikaciju, ve moe biti primenjen i na agresiju (videti
Berserker probe). ak i ako bi civilizacija koja je napravila takve maine
nestala, maine bi nadivele svoje kreatore, unitavajui civilizacije daleko
u u budunosti. Iako deluje logino da bi inteligentni ivot imao tendenciju
da ograniava drugi inteligentni ivot, ideja moe biti kritikovana kao lana
logika: ako inteligencija unitava druge inteligencije, zato smo mi jo uvek
ovde ?

- 26 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

...zato to je Bog stvorio samo ljude.

Iako se ne smatra proverljivim naunim objanjenjem, verovanje da je
boanstvo stvoritelj smestilo oveanstvo u jedinstveni fokus stvaranja ima
iroku istorijsku podrku. Osnove Judeo-Hrianske i Islamske religije su da
su ljudska bia jedistveno specijalna u Univerzumu, i stoga se moraju
smatrati jedinim fizikim stvorenjima sa inteligencijom i slobodnom
voljom. Iako ovo verovanje nije nuno rezultat Hipoteze Retke Zemlje, kao
i Retka Zemlja to je varijanta antropikog principa. U ovom sluaju princip
postaje teoloki:
Univerzum mora biti ovakav kakav je ili je stvoren da bude kakav je zbog
eksluzivnog cilja stvaranja ljudske inteligencije.
Oni zaista postoje, ali...
Moe biti da tehnoloke vanzemaljske civilizacije postoje, ali da mi ne
moemo komunicirati sa njima zbog raznih ogranienja: problema veliine
ili tehnologije, ili zato sto je njihova priroda jednostavno suvie drugaija za
smislenu komunikaciju, ili zato to mi odbijamo da prihvatimo dokaze o
njihovom postojanju.
...ne moemo komunicirati zbog problema veliine
suvie smo udaljeni u prostoru za komunikaciju

Moe biti da tehnoloki sposobne civilizacije postoje, ali da su

jednostavno
previe
daleku za smislenu
dvosmernu komunikaciju. Ako dve civilizacije razdvaja nekoliko hiljada svetlosnih
godina, vrlo je mogue
da jedna ili druga ili
obe kulture izumru pre
nego
to
smislen
dijalog
moe
biti
uspostavljen.
(Terrestrial Planet Finder: NASA-ina zamisao teleskopa sposobnog da
detektuje planete zemaljskog tipa van Sunevog sistema.)
- 27 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Moemo biti u mogunosti da detektujemo njihovo prisustvo, ali moe biti

nemogue da komuniciramo sa njima. Ovaj problem mogao bi biti umanjen
donekli ako se kontakt/ komunikacija uspostavlja preko Bracewell sonde. U
tom sluaju bar jedan partner u razmeni bi mogao doi do informacija.
suvie smo udaljeni u vremenu za komunikaciju
Ako pogledamo vremenski period u kome je inteligentni ivot postojao na
Zemlji ili je verovatno da e postojati, ''prozor mogunosti'' za detekciju ili
kontakt bi mogao biti vrlo mali. Napredne civilizacije bi mogle periodino
da se uzdiu ili propadaju irom nae galaksije, ali bi to mogao biti tako
redak dogaaj da bi anse da dve ili vie takvih civilizacija postoje u isto
vreme mogle biti vrlo niske. Moglo je biti inteligentnih bia u galaksiji pre
nas i moe ih biti i posle nas, ali mogue je i da smo mi jedini inteligentna
civilizacija koja postoji sada. Termin ''sada'' je donekle komplikovan zbog
ograniene brzine svetlosti i prirode prostor-vremena pod relativnou
(videti RELATIVITY OF SIMULTANEITY).
Pretpostavljajui da vanzemaljska inteligencija nije sposobna da putuje bre
od svetlosti, da bi otkrili inteligenciju 1000 svetlosnih godina udaljenu, ta
inteligencija bi morala biti aktivna pre 1000 godina.
Postoji mogunost da bismo mogli otkriti arheoloke dokaze o prolim
civilizacijama osmatranjem dubokog svemira posebno ako su ostavili iza
sebe velike artefakte kao to su Dajsonove sfere ali ovo deluje manje
verovatno nego otkrivanje znakova civilizacije u usponu.
preskupo je fiziki se iriti kroz galaksije
Mnoge pretpostavke o sposobnosti vanzemaljaca da kolonizuju druge
zvezdane sistema, da ne govorimo o dolasku u blizinu naeg sistema, su
zasnovane na ideji da je meuzvezdano putovanje tehnoloki isplativo.
Dok nae trenutno poznavanje fizike iskljuuje mogunost putovanja breg
od svetlosti, deluje kao da nema veih teorijskih barijera za konstrukciju
"sporih" meuzvezdanih brodova (videti PROJECT DAEDALUS,
PROJECT ORION i PROJECT LONGSHOT). Ova ideja se nalazi iza
koncepata Von Njumanove i Brejsvelove sonde kao dokaza o
vanzemaljskoj inteligenciji. Mogue je, sa druge strane, da sadanje nauno
znanje ne moe odgovarujue da balansira odnose isplativosti i trokova
takve meuzvezdane kolonizacije.
Teorijske barijere takvih napora jo uvek nisu dovoljno shvaene i troak
materijala i energije za takve poduhvate bi mogao biti toliko visok da bi bilo
malo verovatno da bi bilo koja civilizacija to pokuala.
- 28 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Ova mogunost je ispitivana u terminima tzv. Teorije Perkolacije:

kolonizacija se moe odvijati ne kao neadrziv juri, ve pre kao nejednaka
tendencija ka "probijanju", sa eventiualnim usporavanjem i zaus-tavljanjem
napora s obzirom na ukljuene ogromne trokove i injenica je da e
kolonije neizbeno razviti sopstvenu kulturu i civilizaciju. Kolonizaciju e
se tako deavati u "grozdovima" sa velikim podrujima koja uvek ostaju
nekolonizovana.
mi jo uvek ne traimo dovoljno dugo
"... begging your pardon sir, but it's a big-ass sky." Billy Bob Thornton
kao Truman u Armageddon-u.
Sposobnost oveanstva da otkrije i shvati inteligentan vanzemaljski ivot
postoji samo jedan kratak period od 1937. nadalje, ako se izum radioteleskopa smatra graninom linijom i Homo Sapiens je geoloski mlada
vrsta. itavo postojanje modernog oveka do danas (oko 200.000 godina) je
veoma kratko vreme na kosmolokoj skali, situacija koja se nee promeniti
ak i ako naa vrsta preivi jo stotine hiljada godina. Tako ostaje mogue
da niti je naa vrsta tragala dovoljno dugo da bi pronala druge inteligencije,
niti da postojimo dovoljno dugo da bi smo bili naeni.
Na primer, pre milion godina ovde nije bilo ljudi koje bi vanzemaljski
izaslanici mogli susresti. Svakim korakom dalje u prolost, bilo bi sve
manje moguih indikacija za takve emisare da e se inteligentni ivot kakav
znamo razviti na Zemlji.
U ogromnom i drevnom univerzumu, svemirski putnici su moda su ve
imali da posete mnogo drugih svetova koji vie obeavaju. ak i da su nas
vanzemaljski izaslanici posetili u skorije doba bili bi pogreno prepoznati
od ranih ljudi kao nadprirodni entiteti. Ova hipoteza je verovatnija ako
vanzemaljske civilizacije imaju tendenciju da stagniraju i izumiru, pre nego
da se ire.
Tako, iako bi inteligentni ivot negde bio u ekspanziji, postoji statistika
mogunost da bi ivot na Zemlji ostao neotkriven.
...ne moemo komunicirati zbog tehnikih razloga, ne sluamo kako
treba
Neke tehnike karakteristike SETI programa potrage bi mogle dovesti do
toga da ne primetimo signale ak da su danas prisutni. Na primer, radio
pretrage do danas bi potpuno promaile visoko kompresovane tokove
podataka (koji se skoro ne bi mogli razlikovati od belog uma za svakoga
ko ne bi razumeo algoritam kompresije).
- 29 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Vanzemaljci bi mogli koristiti frekvencije za koje smatramo da je malo

verovatno da prenose signale, ili koriste strategije modulacije koje jo
nismo pomislili da razmotrimo. Mogle bi biti u pitanju jednostavne tehnike
emitovanja, ali poslate sa ne-glavnih zvezda (videti MAIN SEQUENCE
STARS) koje su manjeg prioriteta za pretragu, trenutni programi pretrage
pretpostavljaju da e se vanzemaljski zivot najverovatnije nai oko zvezda
nalik na Sunce (videti SUN-LIKE STARS).
Najvei problem je sama veliina potrebne radio pretrage u potrazi za
signalima kao i ogranieni resursi na raspolaganju SETI programu.
SETI smatra, na primer, da bi sa radio teleskopom osetljivim kao to je onaj
u Arecibo opservatoriji, zemaljski televizijski i radio signali mogli
detektovati sa udaljenosti od najvie 0.3 svetlosne godine. Signal je mnogo
lake detektovati ako je energija signala fokusirana u uzak snop frekvencija
i/ili usmerena na specifican deo neba. Takvi signali bi mogli biti otkriveni
na udaljenostima od stotina do desetina hiljada svetlosnih godina. Ipak, ovo
znai da bi detektori morali sluati ba taj odgovarajui raspon frekvencija
ili biti u regionu svemira na koji je signal usmeren. Mnoge SETI pretrage su
zasnovane na pretpostavci da bi vanzemaljske civilizacije emitovale
nameran signal da bi omoguile da budu pronaene.
Tako, da bi otkrili vanzemaljske civilizacije preko njihovih radio emisija
Zemaljski posmatrai trebaju ili jo osetljivije instrumente ili se nadati
srenim okolnostima: da su emisije vanzemaljske radio tehnologije mnogo
jae od naih; da jedan od SETI programa slua na pravim frekvencijama iz
pravog regiona svemira; ili da vanzemaljci alju fokusirane transmisije kao
to je Arecibo poruka ka naem podruju svemira.
civilizacije emituju radio-signale koji se mogu detektovati samo tokom
kratkog vremenskog perioda
Moglo bi biti da je vanzemaljske civilizacije mogue otkriti preko njihovih
radio emisija samo tokom kratkog perioda vremena, smanjujui tako
verovatnou da ih primetimo.
Postoje dve mogunosti koje idu ovome u korist: civilizacije prerastu radio
kroz tehnoloki napredak, nedostatak resursa skrauje vreme u kojem vrste
emituju.
Prva ideja, da civilizacije prevaziu radio tehnologiju je delimino
zasnovana na FIBER OPTIC primedbi : korienje tehnologija za iroko
emitovanje za transmisije informacija na velike udaljenosti je fundametalno
bacanje u vetar energije i radio raspona jer se emisije prostiru u svim
pravcima jednako i potrebne su velike koliine energije. Ljudska
- 30 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

tehnologija trenutno odmie od radio tehnologije emitovanja za

komunikaciju na velike udaljenosti i zamenjuje je icama, optikim
kablovima, mikrotalasima uskog snopa i laserskim transmisijama. Najnovije
tehnologije koje koriste radio kao to su mobilni telefoni i Wi-Fi mree,
koriste transmitere niske snage i kratkog domet da komuniciraju sa brojnim
fiksnim relejima koji su izmeu sebe povezani icom ili radiom uskog
snopa. Televizija, razvijena sredinom XX veka, koristi transmitere snanog
uskog snopa koji su moda i ljudski signali koji bi najpre mogli biti
otkriveni na zvezdanim udaljenostima; ipak digitalna televizija zamenjuje
ovu tehnologiju i koristi signale irokog spektra sa mnogo manjom noseom
snagom. Raspravljano je da li e ove nove tehnologije uiniti Zemlju mnogo
manje vidljivom u radio spektru u narednih par decenija. Tako deluje
verovatno da bi i druge civilizacije mogle biti detektovane samo tokom
kratkog vremena od otkria radio do prelaska na efikasnije tehnologije.
Drugi argument je da bi nedostatak resursa doveo do opadanja tehnolokih
sposobnosti. Naa civilizacija je sposobna za meuzvezdanu radio
komunikaciju samo tokom par decenija i ve rapidno smanjujemo rezerve
fosilnih goriva i hvatamo se u kotac sa problemom nedostatka nafte.
Moda nas deli samo jo nekoliko decenija pre nego to energija postane
preskupa i potrebna elektronska i kompjuterska oprema previe
problematina za proizvodnju kako bi smo nastavili potragu. Ako isti uslovi
po pitanju snabdevanja energijom vae i za druge civilizacije, tada radio
tehnologija moe biti fenomen kratkog veka. Osim ako se ne desi da dve
civilizacije budu dovoljno blizu jedna drugoj i razviju sposobnost
komunikacije u isto vreme, bilo bi bukvalno nemoguce za bilo koga da
prica sa nekim drugim.
Kritiari argumenta o iscrpljivanju resursa istiu da energetski civilizacije
ne zavise u potpunosti od fosilnih goriva. Alternativni energetski izvori kao
to je sunevo zraenje postoje sa potencijalom da generiu vie energije
nego to je potronja. No ako bi iscrpljivanje fosilnih goriva dovelo do kraja
tehnoloke faze civilizacije neki oblik tehnolke regresije bi se neizbeno
dogodio, spreavajui eksploataciju obnovljivih resursa koji zahtevaju
visoku tehnologiju.
oni su doiveli tehnoloku singularnost
Druga mogunost je da tehnoloke civilizacije neizbeno dolaze do
tehnoloke singularnosti kao to je razvoj monih vetakih inteligencija ili
postljudskog karaktera. Teoretski, civilizacije ove vrste mogu biti tako
drasticno promenjene da uine komunikaciju nemogucom. Inteligencija
post-singularne civilizacije moe zahtevati vee obime razmene informacija
- 31 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

nego to je to mogue meuzvezdanomkomunikacijom, na primer. Ili bi

moda bilo koju informaciju koju oveanstvo moe da prui smatrala
nevanom. Zbog ovoga oni ne pokuavaju da komuniciraju, kao to ovek
ne pokuava da komunicira sa mravima.
Predloeni su ak i jo ekstremniji oblici post-singulariteta, uglavnom u
fantastici: bia koja su odvojila sebe od fizike forme, stvorila masivna
virtualna okruenja, prebacila se preko transfera uma u ta okruenja i
postoje potpunu unutar virtuelnih svetova ignoriui fiziki univerzum.
Koji god da su razlozi, deluje malo verovatno da bi pre-singularne i postsingularne civilizacije mogle smisleno komunicirati. Ako veina civilizacija
doivi tehnoloku singularnost ubrzo nakor razvoja tehnoloke civilizacije,
tada bi vremenski okvir za komunikaciju pre-singularnih civilizacija bio
veoma kratak.
...oni su izabrali da ne komuniciraju
Mogue je da vanzemaljske civilizacije ne dele na entuzijazam i elju da
komuniciramo sa drugim vrstama.
Zemlja je namerno izolovana (hipoteza zoolokog vrta)
Mogue je da je verovanje da bi vanzemaljske civilizacije komunicirale sa
nama pogreno i da oni ne ele da komuniciraju zbog razloga o kojima
moemo samo pekulisati, ak i ako imaju tehnike sposobnosti. Poseban
razlog zato bi izabrali da ne komuniciraju je tzv. ZOO hipoteza: ideja da je
Zemlja izdvojena za proucavanje od strane naprednih civilizacija, ili da je se
uva kao izolovano podruje divljine. Razlozi bi mogli biti etiki
(ohrabrivanje naeg samostalnog razvoja) ili strateki (ele da izbegnu
otkrivanje i mogue unitenje Zemlje od strane drugih civilizacija). Ove
ideje su slicne Primarnoj Direktivi Ujedinjene federacije planeta u STAR
TREK televizijskoj seriji. Ova mogunost je dovela do razmatranja da li bi
moda oveanstvo trebalo da prevazie odreena etika, tehnoloka ili
drutvena ogranienja pre nego to bi nam bilo dozvoljeno da stupimo u
kontakt sa postojeim vanzemaljskim civilizacijama.
Ova ideja je verovatnija ako postoji samo jedna vanzemaljska civilizacija
unutar opsega kontakta, ili homogena kultura ili zakon meu vanzemaljskim
civilizacija koji nalaze da Zemlja mora biti zatiena od kontakta. Ako
postoji pluralizam meu vanzemaljskim kulturama, ta se teorija rui usled
nedostatka u uniformisanosti motiva: dovoljno je da samo jedna jedina
kultura ili civilizacija odlui da deluje uprkos tom imperativu, tj da iz
sopstvenih interesa i elja stupi u kontakt sa nama, a mogunost za to raste
sa brojem civilizacija.
- 32 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

oni su suvie drugaiji

Sledea mogunost je da mi potcenjujemo koliko bi vanzemaljski ivot
mogao biti drugaiji od ivota na Zemlji. Njihova psihologija bi
jednostavno mogla biti suvie drugaija da bismo mogli komunicirati, i
poto su to shvatili oni ne pokuavaju da nas kontaktiraju. Takoe je
mogue da je sam koncept komunikacije sa drugim vrstama neto to oni ne
mogu da razumeju i prihvate. Ljudska matematika, jezik, upotreba alatki i
drugi temelji nae tehnologije i sposobnosti komunikacije mogu biti u tom
smislu ogranieni samo na Zemlju i neshvatljivi drugim oblicima ivota.
oni su ve ovde i mi ne znamo za to
Postoji iroko raireno verovanje, generalno smatrano za zastranjene od
strane glavnog naunog toka, da vanzemaljske ivotne forme ne samo da
postoje ve da su ve prisutne ovde na Zemlji. Mi ih ne otkrivamo jer oni to
nee ili smo tehniki nemoni za to ili zato to odbijamo da prihvatimo
dokaze.
oni se skrivaju od nas
Razumno bi bilo prihvatiti da bi ivotni oblik dovoljno inteligentan da
doputuje do nae planete bio i dovoljno inteligentan da opstaje ovde
neprimeen. Ako gledamo na taj nain, vanzemaljci su stigli i posmatraju
nas, ali jo nisu odluili kada i kako da uspostave kontakt. Takva
posmatranja mogla bi biti izvedena na brojne naine koji bi bili veoma teki
za otkrivanje, na primer putem molekularne nanotehnologije na Zemlji ili
pasivnim posmatranjem od drugde.
mi odbijamo da vidimo dokaze
Mnogi NLO istraivai i posmatrai tvrde da se drutvo u celini odnosi sa
negativnim predrasudama prema njihovim tvrdnjama o vanzemaljskim
otmicama, vienjima i susretima i kao rezultat ljudi nisu potpuno prijemivi
za tvrdnje o dokazima da vanzemaljci poseuju nau planetu. Drugi koriste
kompleksne teorije zavere da pokau da su dokazi o vanzemaljskim
posetama skriveni od javnosti od strane politikih elita koje tee da sakriju
pravi obim kontakata izmeu ljudi i vanzemaljaca.
Takvi scenariji su prisutni u popularnoj kulturi ve decenijama, sa trenutno
omiljenim Dosije X televizijskom serijom i Men in Black filmovima.
mi pogreno razumemo njihove pokuaje komunikacije
Drugi pak smatraju da su vanzemaljski entiteti komunicirali sa ljudima kroz
istoriju, ali koristei metode i tehnologije koje su van domaaja iskustva ili
- 33 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

mate veine ljudi. Signali su stizali do nas, ali samo ih je nekolicina ljudi
mogla primati i oni vrlo retko i nesigurno. Izvetaji o kominikaciji su moda
navedeni u drevnim religioznim tekstovima (irok izbor anela, demona i
slinog) ali su kao takvi odbaeni ili preskoeni.
Na primer: ako ljudski mozak koristi kvantno mehanicke procese u svom
radu (ROGER PENROSE, STUART HAMEROFF) tada bi mozda bio
moguc neki oblik nelokalne psihicke komunikacije.
Iznoeni su predlozi da bi neki izvetaji o misticima, amanima, izofreniji i
medijumima mogli biti takva komukicajima sa jakim umovima na
vezama emitovana od strane neljudskih inteligencija. Prema kvantnoj
mehanici transfer informacija u kontekstu teorije informacija nije mogu
korienjem kvantnih nelokalnih korelacija (veza). Ipak, zagovornici ideje
ovog oblika komunikacije veruju da ovo moe objasniti nejasnu,
asocijativnu i inspiriuu prirodu poruka zabeleenih u svetskoj
religioznoj i antropolokoj istoriji. Ova ideja takoe objanjava oigledno
odsustvo svemirskih putovanja, koja su nepotrebna za zajednicu
vanzemaljskih inteligencija koje komuniciraju na takav nain.
Druge neobine sugestije ukljuuju recimo ideju Terensa Mekene (videti
TERENCE MCKENNA)
da su psihoaktivne
droge (videti
PSYCHOACTIVE DRUGS, PSILOCYBIN) i dimethyltryptamine (DMT)
posejane ovdje na Zemlji od strane neljudske inteligencije kao deo
bioloke komunikacione strategije sa namerom da izmene perceptivne
procese ljudskog uma kako bi mogli primati poruke usmerene ka nama.
Dok ova odreena ideja deluje veoma sumnjivo, to je samo primer
teoretskih naina komunikacije koji bi delovali nama veoma strano i
najverovatnije bili pogreno shvaeni ili potpuno odbaeni.

NAPOMENA: sve reference za dalje prouavanje se odnose na lanke na

Vikipediji (Wikipedia)

Priredio Ender71

- 34 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

SF enciklopedija
Don Klut i Piter Nikols
1. ADAMOVIC IVAN (1967 jo zemljom hodi)
eki pisac i prevodilac, glavni urednik SF asopisa Ikarie i
saradnik enciklopedije naune fantastike Enciklopedija naune
fantastike (1992). U kasnim etrdesetim godinama njegova dela
se pojavljuju u SCIENCE-FICTION STUDIES marta 1990.
2. ADAMS, DOUGLAS (NOEL) (roen 1952)
Britanski pisac koji je pisao scenarije za filmove i romanopisac. U
periodu od 1978-80 radio je kao urednik TV serije DR Who.
Dve epizode iz serije Dr. Who (Shada i City of death) dale su mu
dovoljno osnova za nekoliko njegovih kasnijih romana, ali same
epizode kasnije nisu bile prenesene na papir. iru panju publike
Adams je privukao sa svojim Hitch hikers guide to the Galaxy
(kod nas preveden kao Autostoperski vodi kroz galaksiju)
serijalom, koji se prvi put pojavio kao dve BBC radio epizode.
Prva 1978, druga 1980. godine, a ukupno je objavljeno 12 delova,
a zadnja dva u saradnji sa producentom Donom Lojdom (John
Lloyd). Obe serije su nazvane Autostoperski vodi kroz
galaksiju. Originalni radio scenariji (1985) su takoe oborile sve
rekorde u formatu drugaijem od svih ostalih radio ostvarenja.
Drugi i trei rimejk serijala se objavio kao tv serija i kao prva dva
dela romana. Izgledalo je kao da su svetlost dana ugledali manjevie istovremeno i iako su postojale razlike izmeu TV serije i
romana, teko je odrediti prioritet bilo koje verzije i postaviti je za
osnovnu. U formi romana delo se sastoji od sledeih naslova: The
Hitch Hiker's Guide to the Galaxy (Autostoperski vodi kroz
Galaksiju - 1979), The Restaurant at the End of the Universe
(Restoran na kraju Vaseljene - 1980), Life, the Universe and
Everything (ivot, Vaseljena i sve ostalo - 1982), So Long, and
Thanks for All the Fish (Do vienja i hvala na svim ribama - 1984)
i poslednji deo Mostly Harmless (Uglavnom bezopasni - 1992).
Prva tri dela su objedinjena i nazvana Autostoperska trilogija
(1984), a kasnije je i etvrti deo bio ukljuen u ovu trilogiju, te je
ista nazvana Autostoperski vodi kroz Galaksiju: trilogija u etiri
dela (1986). I konano 1987. godine i peti deo je ukljuen u
roman i nazvan Vie nego kompletan vodi: pet pria.
- 35 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Zanimljivo je i to da se u ovom delu javljaju premise, tj. razliiti

delovi romana sadre prie koje su u kontradikciji sa prethodnim
delovima. Tako trei i etvrti deo romana odnose na novu
teritoriju, a peti deo pobija ovu priu sa melanholinim efektom.
ovekoliki vanzemaljac, po kojem je ovaj vodi dobio ime, je pod
imenom Ford Prefect proveo neko vreme na Zemlji sa Arturom
Dentom, glavnim likom ove prie. Kada je saznao da e Zemlja biti
unitena da bi se napravio intergalaktiki prolaz, Prefect i Dent
bee sa unitene planete i stopiraju irom Galaksije, pri emu
doivljavaju mnoge avanture. Ve ovde su napravljeni razni
satirini elementi koji se samo uveavaju kako se pria razvija do
zavrne epizode. Daglasove prljave lai ovde posatju sve vanije.
Dokazano je da je Zemlja konstruisana eonima ranije kao
kompjuter iji je zadatak da otkrije smisao ivota, ali njeno
unitenje samo nekoliko sekundi pre no to je dat odgovor, plaa se
tako to se izgubila svaka nada da e se smisao ivota na bilo koji
nain otkriti. Za milione fanova koji se uivali u radio emisijama,
gledali TV seriju, smejali se tokom prva dva dela romana, trei i
etvrti deo moraju izazvati oseanje tuge kod oveka, a u Mostly
harmless, ovo oseanje samo raste. Druga njegova pria Dirk
Gently's Holistic Detective Agency (1987) i The Long Dark TeaTime of the Soul (1988) samo potvruju Daglasov smisao za crni
humor. Daglas je jo poznat i po sledeim delima: The Meaning of
Liff (1983, a 1990.preimenovana u The Deeper Meaning of Liff),
The Utterly Utterly Merry Comic Relief Christmas Book (1986),
Last Chance to See (1991), Doctor Who. Scenariji: Pirate Planet
(1994), Don't Panic, The Official Hitch Hiker's Guide to the
Galaxy Companion
3. ADAMS, FREDERICK UPHAM (1859-1921)
Bio je ameriki pisac koji je napisao dve SF utopije - President
John Smith: The Story of a Peaceful Revolution (Predsednik Don
Smit: pria mirne revolucije, napisana 1920.) i The Kidnapped
Millionaires: A Tale of Wall Street and the Tropics (Kidnapovani
milioneri, napisana 1901. godine). ove dve prie je stavio u
ozbiljne forme u kojima argumentovano predstavlja kako bi
ameriki predsednik trebao da vodi narod ka dobrom socijalizmu i
kako da tajkuni (Eee, da nam je Slobo tu - prim. prev.) iz Wall
streeta budu uniteni.

- 36 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

4. ADAMS, HARRIET (STRATEMEYER) - (1892-1982)

Amerika spisateljica koja je posle smrti svog oca (Edvard
Stratemeyer) postala i urednik njegovog izadavkog sindikata. Ona
je bila odgovorna za pisanje oko 170 romana raznih pisaca u
okviru Stratemeyer sindikata. Neki od njih su Bobbsey twins, The
hard boys, Nancy drew (na osnovu ove knjige u poslednjih
nekoliko godina razvila se istoimena video igra u anru avantura.
Nancy drew igrica broji nekoliko nastavaka i treba da se objavi jo
nekoliko. Do sada je imala zapaen uspeh. Prim. prev.) i druge. Za
sledee naslove ona je davala osnovni materijal i grubi sadraj. Na
ovaj nain Victor Appleton objavljuje zadnji deo prvog serijala
Toms Swift (Tom Swift and his planet stone) i tako je uspeno
oivela Tom Swifta u novim romanima koji su se poeli
objavljivati od 1954. godine. U Stratemeyer sindikatu svoje radove
su objavili i sledei pisci: Carolyn Keene, Franklin W.Dixon,
Laura Lee Hope....
5. ADAMS, JACK
Ova spisateljica se istie po delu The problem of the ages (ili
Neqa) u kojem devojka po imenu Neqa i njen ljubomorni verenik
bivaju izgubljeni u polarnim oblastima. Spasavaju ih nastanjenici
Altrurije (William Dean HOWELLS kae da nema neke posebne
povezanosti njegove utopije i utopije opisane u ovom romanu) i
odvode ih u svoju dravu, koja se nalazi unutar Zemlje i tu im
pokazuju njihove letee maine i ostale udesne stvari. Takoe im
govore da kod njih vlada jednakost meu polovima i nehrianska
kultura. Neqa (koja u stvari predstavlja karakter spisateljice) u tom
trenutku odluuje da e se udati za svog verenika samo ako on
ovlada nekim znanjima ovih udnih ljudi.
6. ADAMS, NEAL (1941- )
Poseban uticaj je imao na razvoja Amerikog kominog stripa.
Specijalizacija su mu bili super-heroji koji su bili jaki, hrabri i
pravedni prema svima. Zavrio je kolu primenjene umetnosti na
Menhetnu, a po zavretku kole je radio za Archie comics (195960), a kasnije je i sam osnovao novinsku izdavacku kucu za strip
novine sa strip verzijom TV serije Ben Casey, koji je izlazio u
dnevnom i nedeljnom izdanju 4 godine (1962-66). Osim to je
pisao sopstvene stripove, Neal je bio i asistent prilikom izrade
mnogih poznatih stripova ukljuujui i: Bat Masterson (1961),
Peter Scratch (1966), Secret Agent Corrigan (1967) i Rip Kirby
- 37 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

(1968). 1967. godine je poeo da radi za Nacionalnu periodinu

izdavaku kuu (National Periodical Publications (DC Comics)),
crtajui Deadman-a (Strange Adventures 206-216).
Neki od likova koji su mu doneli veliki profit su: Spectre,
SUPERMAN, Batman, Flash, Green Lantern i X-MEN.
Strip Green Lantern-green arrow Adams je izdavao konstantno od
aprila 1970. do maja 1972. (od 76. og do 89. og broja). 85.
(Snowbirds dont fly) i 86. (They Say It'll Kill Me, But They Won't
Say When) broj ovog stripa karakterie pria o narkomanima i
drogi. Sa ova dva broja Neal Adams je osvojio Academy of
Comic-Book Art nagradu. Za izdavae za koje je radio, DC
(Detective comics) i Marvel Comics (kao i ostali vodei izdavai),
tokom 70-ih i ranih 80-ih Adams je izdao vnajvei broj stripova.
Pored stripova Adams je radio i naslovne stranice knjiga, filmske
postere, a i dizajnirao je kostime za neuspeni pozorini SF komad
Warp (1973). 1987. godine Adams je formirao sopstvenu
izdavaku kuu, Continuity Comics. Nil Adams je imao uticaja i u
kampanjama koje je vodio kao borba za prava strip kreatora.
Naroito je bio primetan kada je njegove kampanje finansirala
Detective comic za kampanju za kreatore Supermana, Jerry Siegel
i Joe Shuster. 1970. godine Nil Adams je pozvan da uestvuje u
organizaciji Academy of Comic-Book Art.
7. ADAMS, (FRANKLIN) ROBERT (1932-1990)
Jo jedan Amerikanac koji je pored toga to se bavio pisanjem bio i
vojnik. Delo po kojem se ovaj pisac najvie istie je Post
Holocaust horseclans. Ovaj roman pun avantura se, naravno,
sastoji iz vie delova, a radnja je smetena u 2500. godinu. Drave
koje su nekada inile SAD (USA) su okupirane od strane
besmrtnih mutanata kojima se jedino suprotstavlja jedna grupa
nezadovoljnih naunika iz tajne baze. italac uglavnom dri
stranu pokretu mutanata koji u stvari predstavljaju parodiju na
ekologiju pokret nastao u XX veku. Ovaj roman se sastoji iz
delova: The Coming of the Horseclans (Dolazak Horse klana,
1975.), Swords of the Horseclans (Maevi Horse klana, 1977.) i
Revenge of the Horseclans (Osveta Horse klana, 1977.). Ova tri
dela su objedinjena u jedan i nazvana Tales of the Horseclans
(Prie Horse klana, a dela su objedinjena 1985. godine). nastavci
koji slede posle treeg dela su: A Cat of Silvery Hue (1979), The
Savage Mountains (1980), The Patrimony (1980), Horseclans
Odyssey (1981), The Death of a Legend (1981), The Witch
- 38 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Goddess (1982), Bili the Axe (ovaj deo romana sadri i kratak
pregled svih prethodnih, a nazvana je Champion of the Last Battle,
1982. god.), A Woman of the Horseclans (1983), Horses of the
North (1985), A Man Called Milo Morai (1986), The Memories of
Milo Morai (1986), Trumpets of War (1987), Madman's Army
(1987) i poslednji The Clan of the Cats (1988). Robertova ena,
Pamela Adams, objavila je dve antologije ovog romana pod
nazivom Friends of the Horseclans (1987) i Friends of the
Horseclans II (1989). Njegova druga serija romana koja je usledila
(the Castaways in Time alternate-history) se odnosila na putovanje
kroz vreme. A delovi ovog romana nose sledea imena: Castaways
in Time (1980), The Seven Magical Jewels of Ireland (1985), Of
Kings and Quests (1986), Of Chiefs and Champions (1987), Of
Myths and Monsters (1988) i Of Beginnings and Endings (1989).
Veina njegovog preostalog rada i nezavrenih serija romana je
bila fantazija. A u ovaj deo spadaju: Robert Adams' Book of
Alternate Worlds (u pisanju ovog dela su mu jo pomogli ena
Pamela Crippen Adams i Martin H.Greenberg, 1987), Robert
Adams' Book of Soldiers (i u ovom delu su uestvovali Robertova
ena i Martin Greenberg, 1989). Ostala dela: The Stairway to
Forever (roman koji se sastoji iz dva dela, a to su The Stairway to
Forever (1988) i Monsters and Magicians (1988)). Kao urednik uz
pomo svoje ene i Martina Greenberga Robert Adams je objavio
jo nekoliko dela iz anra horora i fantazije.
8. ADAMS, SAMUEL HOPKINS (1871-1958)
Ameriki pisac, popularan autor romana i filmskih scenarija
ukljuujui i scenario za film It happened one night (1934).
Napisao je nekoliko SF romana zajedno sa Stjuart Edvardom, a to
su: The Mystery (u ovom romanu radi se o brodu koji je naen na
moru bez posade u njemu, a pisci nam daju SF objanjenje za
njihov nestanak: sporedni efekat novog radioaktivnog elementa,
1907), The sequel, The Sign at Six (1912). Romani koje je Samuel
sam napisao su: The Flying Death (neverovatna krimi pria ija se
radnja deava na Long island-u u New Yorku, a izazvana je od
strane pteranodona, 1908) i The World Goes Smash (pria o
graanskom ratu u Americi koji e se desiti u bliskoj budunosti i
u kojem e New York biti uniten, 1938).

- 39 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

9. ADAMS, TERRY A.
Ameriki pisac koji je pisao o moima putem oseaja. Roman koji
se sastoji iz dva dela nazvao je Sentience, a delovi su: Sentience: A
Novel of First Contact (1986) i The Master of Chaos (1989). Pria
poinje kada dolazi do konflikta izmeu ljudi i D'Neerans, koji su
u stvari ljudi koji imaju sposobnost telepatije. D'Neerans lutaju
Svemirom i otkrivaju u potrazi za novim rasama i izazovima. Oni
priaju ivahno, ali i istrauju mogunosti telepatske razmene
miljenja.
10. AD ASTRA
Britanski asopis malog formata, izdavala ga je Rowlot Ltd
izdavaka kua, a glavni urednik je bio James Manning. Za vreme
postojanja od octobra 1978. do oktobra 1981. godine ukupno je
izdato 16 brojeva, a izlazio je svakih 2 meseca. Ovo je bio prvi
nauno/nauno-fantastini britanski asopis (sadrao je neke
injenice na osnovu kojih bi se eventualno mogle razreiti neke
misterije). Oekivalo se da e pokriti mnogo razliitih oblasti koje
se uglavnom ne tiu realnosti. The fiction (fikcija, prie koje su
objavljivane i uglavnom su bile dve po jednom broju), uglavnom
su bile poreklom od Britanskih pisaca ukljuujui i John
BRUNNER, Garry KILWORTH, David LANGFORD i Ian
WATSON. Njihove prie iz ovog asopisa kasnije su pretoene u
film, knjigu, video igru, pozorini komad, kao i u crtane stripove,
SF vesti, naune vesti, mnogo tekstova o astronomiji, a i pseudo
naune tekstove.

Priredio Kuli

- 40 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Edgar Alan Po
Jedan od pesnika ponora
Ima ih prilian broj u svim velikim nacijama, a regrutuju
se izmeu najdarovitijih i najinteligentnijih, dodue, uvek
sa nekom manje-vie izopaenom naklonou u pravcu
intelekta, mate ili morala, ponajee i zdravlja. to bi
rekla poznata Franckuska izreka Ukleti pesnici. Nije
re o tome da su ljudi, recimo, za Dostojevskim ili
Bodlerom ili Poom zavitlali kamen osude i gonjenja; ili izmolili u boga ili
avola neku kaznu nad krivcima. Nego je re o tome da ti pesnici imaju u
biu svom, u talentu svom, u vokaciji svojoj, imaju mo izuzetno velikog
prostiranja u svim pravcim iskustva i slutnji, imaju intelektualnih
radoznalosti koje premauju oblast pet ovekovih ula. Slutnje njihove,
svesne il nesvesne, osobita znanja, to je rabota nenormalna.
Re je o pesnicima koji uporno putuju po ponorima i to svejedno da li u
ponor nanie ili u ponor navie, da li u dubinski podzemni haos i mrak ili u
visinske oblasti sublimnih i apsolutnih vrednosti.
Edgar Po pie ne samo udne, nego udovine pripovetke, ali u kojima sve
uasne kombinacije najzad realistiki skopava i razreava. A imajte na
umu da je za njega sve ponor. A kako tek srljaju pesnici ukleto roeni,
pesnici ponora. Edgar Po nam pria o srljanju oveka uveni Malstremski
vrtlog. Pa o propadanju oveka u bezdani bunar, kroz patos tamnice
inkvizitorske. Pa o ponornim radoznalostima, o mamljenju prostora, o
udovinim doivljajima Gordona Pima.
On, Gordon Pim bar tri puta je prolazio kroz uase podzemlja, podvoa,
materijalnog haosa. Jednom u brodu, zatvoren i sabijen u tovarni deo lae
gde mu je tovar zatvarao sve izlaze. Drugi put, okaen o donji u vodu
pogrueni deo lae. Trei put, u lavirintu u brdu. No svim timuasima na
kraju je dolazio kraj i Pim je izlazio iv, a njegovom izbavljenju prethodi
tano i realno razreenje problema. Dok na kraju nije odluio da poseti
Juni pol, mesto na kojem niko do tada nije bio, tj. da udje i u visinski
ponor tajanstvenoga, spiritualnog. Kada se konano posle mnogo muka i
iskuenja probio do kraljevstva vene beline, tu je ogranienog oveka
doekalo njegovo ogranienje.
U tom ponoru Pim je u halucinacijama i nesvesti najverovatnije umro.

- 41 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

A Edgar Po nam kae da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik

njegovih hartija (Nastavak avantura o Gordonu Pimu napisao je il Vern
u romanu Tajna ledene zagonetke).
Pesnici ponora sabiraju iskustva retka, muna, neovena i svakako
natovena. I ivot Edgara Poa bio je uasan.
O poeziji Edgar Po je pisao i teorijski u napisu Princip poezije. Pisao je
teorijski i o umetnikoj kompoziciji - tumaei svoju pesmu Gavran. Tvrdio
je Po, pre svega, da pesma mora biti kratka, jer je i poetsko uzbuenje
pesnika i uzvieno uzbuenje itaoca stvar apolutno kratkotrajna.
Po je vezao poeziju za duu, a o dui imao je sledeu pretpostavku: Dua
hoe lepotu i sublimno uzbuenje; e za lepotom je zapravo e oveka za
besmrtnou, ali dua je puna nemoi. Na sredini izmeu materije i spirita,
ona uzlee navie, ali i klizi nanie, i zato je ono to ona produkuje, poezija,
uvek tuna (U pesmi Eulalija Edgar Po ovo kae o stanju due: Usamljen
sam iveo u svetu jada, i dua mi bee kao voda ustajala, dok mi lepa i i
umilna Eulalija ne postade edna supruga tj. uz pomo poezije dua se
digla u viu sferu).
Edgar Po je ak imao potrebu da svoj haosni svet na neki nain uredi i
organizuje, da da tekst o dovrenom kosmosu sa svim stanjima i na kraju sa
svetlou apsolutnogakao sa poslednjim akordom. To je bila pesma
Heureka, koja nije uspela da ode dalje od mehanikog nastajanja sveta, i
nije uspela da objasni apsolutno.
Em je pesma ispala dugaka, em svetlost apsolutnoga nije prosula po njoj.
Kao Gordon Pim na Juni pol, Edgar PO je krenuo u oblast koja mu nije
bila dozvoljena.
Edgar Po nije dugo iveo i nije mnogo napisao. Ali to je napisao, u stihu i
prozi, taj ovek osobitih duhovnih darova, tako je samoniklo, tako lino
odreeno, tako osobitoga duha, i puno nekih meutajni, da to delo stoji
potpuno usamljeno. Pored jo 2-3 vrlo lepe pesme, najlepa je pesma
Gavran.
Gavran je ilustracija svega to je Po teorijski zahtevao od poezije.
Strukturalna gradacija, iako je intelektualna, pokorila se potpuno poeziji.
Ritmiki i fonetski, to je tvorevina velike lepote i uzbuuje sublimno.
Poetska tuga je opravdana , dokazano opravdana. Poeziju je Edgar Po uvao
kao neki eliksir. A kad bi mu dola opsesija mranih, haotinih nemira, iao
je u pripovetku. U svoju specifinu pripovetku, stranu na periferiji i u
centru, punu mraka i pretnji, ali kojoj je Po prilazio mirno, kao sa pisaljkom
- 42 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

i lupom u ruci. Intelekt, istina, proza, materija sve je to u haosu i na

samim granicama.
U haosu su borbe i nastajanja. Sva tendencija vasione je u tome da se
haotini nered pretvara u red i zakon, a ruilako, posle izvesnog procesa,
slui ivotu. U haosu, u ponorima su klice nauke i umetnosti; tamo su
fantastine sposobnosti genijalnih ljudi; tamo je simboliko i cifarsko i
razdvojeno i kombinovano; tamo je graa i tamo su koncepti za realistiko i
nadrealistiko; tamo se ponori dozivaju. Po, u prozi, bio je zaista ist
materijalist. Njegov haos, u prozi, to je prosto donji sprat gornjeg sprata.
Sve se dokazuje, vezuje i objanjava. A kad se stigne predvisinski ponor,
koji je zabranjena jabuka, pria se prekida, sa reenjem ili bez njega, kao
pria o Gordonu Pimu.
Pesnici sa velikom moi prostiranja, pesnici ponora u oba vertikalna pravca,
znaju esto mnogo od onoga to se ne zna i njihove totalnosti bivaju
ogromne i mune.pozitivne osobine njihove i mane, ili ba poroci i vrline,
retko su kad u ravnotei; ti pesnici su zato retko kad normalni, oni zapadaju
u izopaenosti. Edgar Po pita nas sve:Ko od vas nije inio sto puta neto
ludo i nisko, i naruavao zakon samo zato to zna da je zakon. Ali im u
svojoj razravnotenosti nagnu ka zdravijem, svim tim pesnicima je glavni
napor intelekta i volje da zakon povrate, da posrnulo usprave. Postupci
njihovi su stoga vrlo sloeni i u ivotu i u stvaranju; logika im je najradije
okolina.
Edgar Po je zato istovremeno i jasan i mraan, i normalan i perverzan, i
ovek fizike i metafizike.
Zadatak njegov, meutim, ostaje uvek: da razreava stvarnim
mogunostima, samo to su te mogunosti esto vrlo fantastine. Neto
magiko, maioniarsko: neverovatno a ubedljivo.
Velika elja Edgara Poa umetnika bila je da jednom bar da potpunu
realnost, da objasni svet. To je pokuao sa Heurekom, a ka tome je smerao i
sa svojim putopisnim romanom avanture GordonaPima; provesti Pima kroz
sve stepene i spratove, dii ga iz podzemlja u najvii ponor, omoguiti mu
da stekne neko iskustvo o apsolutnom, i da onda to i nama kae. Ali, eto, to
su bile one zabranjene stvari. U lavirintu u brdu uas je bio apokaliptiki,
krv je u Pimu ludila, ali se nalo reenje. Pred ponorom Junog pola uas je
postao rafinovan: sve mirno, sve belo, sve uti.
ivci su prestali da rade i oseaju; verovatno su gubljenje svesti i dreme
srca dovrili roman bez kljua... ovek nije kadar da integrira iskustva, i
srlja dok ne usrlja u zabranjenu oblast ...
- 43 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kapljica poezije u knjizi o Gordonu Pimu moda je u tome to je

ogranienje ovekovo tuna stvar.
Biografija
Edgar Alan Po, ameriki knjievnik, pesnik, urednik literarnih magazina i
jedan od najznaajnijih predstav-nika amerikog romantizma. Edgar Alan
Po, za ivota gotovo nepoznat, postao je jedan od najuticajnijih amerikih
pesnika kada su vrednost njegovog dela otkrili francuski pesnici Bodler,
Malarme i Valeri. Njegove kratke pripovetke smatraju se preteom
detektivskog romana.
Njegov otac i majka, Dejvid Po ml. i Elizabeta Hopkins Po (oboje glumci)
preminuli su u roku od dve godine (otac 1810., majka 1811.) nakon
njegovog roenja - nakon toga, Po je odveden u Rimond, gde je iveo kod
Dona Alana, te onda poslat u Englesku gde je od 1815. do 1820. pohaao
Manor School u Swindon Newingtonu. Nikad legalno usvojen, prezime
Alan uzeo je kao srednje ime.
Godine 1826., Po odlazi na studije na virdinijski univerzitet pod imenom
University of Virginia, no izbaen je zbog kockarskih dugova, to ga dovodi
u svau s Donom Alanom koji ga se tada odrekaokao sina. Godine 1827.
pridruio se vojsci, lagavi o svom imenu i starosti; 1830. stie do Vest
Pointa, ali je izbaen godinu kasnije zbog neizvravanja dunosti.
O sledeem periodu Poovog ivota malo se zna, osim da je 1833. iveo s
oevom sestrom u Baltimoru. Nakon to je s kratkom priom Poruka u Boci
osvojio 50 dolara, zapoinje karijeru pisca: u asopisima Southern Literary
Messenger (u Rimondu, gde je stvarao od 1835. do 1837.),te filadelfijskim
Burton's Gentleman's Magazine i Graham's Magazine (1839.-1843.), izlaze
neka odnjegovih najpoznatijih dela.
Godine 1835., Po se eni trinaestogodinjom roakinjom Virdinijom
Klem, koja e kasnije od posledica tuberkuloze postati invalid, te na kraju i
preminuti, to se smatra uzrokom Poovog neobuzdanog alkoholizma.
Slavna pesma Anabel Li (1849.) posveena je Virdiniji.
Njegova prva zbirka, Prie iz Groteske i Arabeske, pojavila se 1840.
godine, a sadri jedno od njegovih najpoznatijih dela, Pad kue Aerovih. U
ranim etrdesetim godinama 19. veka, izlazi i koljkareva prva knjiga,
njegovo najprodavanije djelo.Mrana poema o izgubljenoj ljubavi, Gavran
donela je Pou svetsku slavu kada je izdata 1845., a Ubistva u Rue Morgue te

- 44 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Ukradeno pismo, takoe iz tog perioda, smatraju se Poovim najpoznatijim

kriminalistikim romanima. Takoe, bio je aktivan knjievni novinar.
Godine 1848., depresivan i u oaju, Po pokuava samoubistvo. Nakon toga
je nakon zabave na putu novoj zarunici nestao na tri dana. Pojavio se u
vrlo udnom stanju u Baltimoru, gde je i na kraju preminuo 7. oktobra 1849.
Dela
Poov opus obiluje romanima, kratkim priama te pesmama i smatra se
oromnim doprinosom svetskoj knjievnosti, pogotovo u anru horora i
kriminalistike.
Kratke prie
1. Ubistvo
2. Berenica
3. Crni maak
4. Bava amontillada
5. A Descent into the Maelstrom
6. The Devil in the Belfry
7. Aneo svega udnog
8. Posed Arnhajm
9. Eleonora
10. injenice o sluaju gospodina Valdemara
11. Pad kue Aer
12. Zlatni kukac
13. avo perverznosti
14. The Island of the Fay
15. Landorov letnikovac
16. Krabulja crvene smrti
17. Mesmeriko otkrivenje
18. Ubistvo u ulici Morgue
19. Duguljasti sanduk
20. Jama i njihalo
21. Prevremeni pokop
22. Ukradeno pismo
23. Tiina
24. Izdajniko srce
25. The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade
26. Von Kempelen i njegovo otkrie
- 45 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

27. William Wilson

28. ovek svetine
29. Rukopis pronaen u boci
30. Ligeja
Romani
1. Avanture Artura Gordona Pima
2. Sfinga
3. The System of Dr. Tarr and Professor Fether
4. A Tale of the Ragged Mountains
5. The haunted Palace
Pesme
1. Alone
2. Anabel Li
3. Eldorado
4. Leonora
5. Sonnet: To Science
6. Zvona
7. Gavran
8. To Helen
9. Ulalume
Avanture Artura Gordona Pima
Avanture Gordona Pima, (ng. The Narrative of Arthur Gordon Pym of
Nantucket) pripovetka Edgara Alana Poa o bizarnim doivljajima Gordona
Pima objavljena 1838. U elji za pustolovinama bei od kue i ukrcava se
kao slepi putnik na brod Grampus. Na putovanju doivee zatoenje u
utrobi broda, pobunu mornara, borbu sa odmetnicima, buru, glad i e na
brodu koji polagano tone, kanibalizam, put na Juni pol. Pripovetka ima
prolog i epilog koji daju pseudo-dokumentarni okvir pripovedanju.
Sadraj
U dogovoru sa svojim prijateljem Avgustom bei od kue i ukrcava se tajno
na brod Avgustovog oca kapetana Bertranda. Dok se Pim krije u
potpalublju, na brodu dolazi do pobune posade, ubistvu veeg dela mornara,
dok jednu manju grupu pobunjenici ostavljaju usred mora u amcu sa
kapetanom. Za sve to vreme Pim je zarobljen u utrobi broda bez vode, hrane
- 46 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

isvetla. Na brodu dolazi do preokreta i do obrauna izmeu pobunjenika.

Jedan od pobunjenika Piters u obraunu sa ostatkom posade oslanja se na
Avgusta i Pima. Ova trojka uspeva da nadvlada pobunjenike.
Meutim, bura gotovo da unitava brod na kome ostaju njih trojica i jo
jedan pobunjenik Parker.
Danima bez hrane i vode lutaju na brodu koji polako tone. Izvlae slamicu
ko e biti rtvovan. Piters ubija Parkera koji slui kao hrana 4 dana. Spas im
donosi brod Jovanka Gaj koji plovi prema Junom polu. Zaustavljaju se
na ostrvu Tsalali, na kome uroenici pobiju celu posadu. U ivotu ostanu
samo Piters i Pim. Oni uspevaju da pobegnu sa ostrva i u unu kreu prema
Junom polu. Pim je u halucinaciji i nesvesti verovatno umro. U epilogu
pisac obavetava publiku da e knjigu o Gordonu Pimu zavriti urednik
Pimovih hartija.
U knjigu unosi crtee provalija sa ostrva Tsalili koje Pim i Piters istrauju
dok se kriju od uroenika.
U epilogu se oblici provalija dovode u vezu sa slovima koje daju rei koje u
osnovi znae biti mraan i biti beo. Mistifikacija je time dovedena do kraja.

Priredio Kuli

- 47 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 48 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

KIM NJUMEN
(Kim Newman)

Kim Njumen (roen 31. jula 1959.) je engleski novinar, filmski kritiar i
pisac fantastike.
Stalni interesi vidljivi u njegovom radu ukljuuju istoriju filma i horor
fikciju - to je kako on navodi poteklo od gledanja ''Drakule'' Toda
Brauninga kada je imao 11 godina - i alternativnu istoriju.
Dobitnik je Bram Stoker Award, International Horror Guild Award i BSFA
nagrade i bio je nominovan za World Fantasy Award.
Roen je u Londonu u odrastao u Aleru, Somerset. Obrazovan je u
Dr.Morgans Grammar School u Bridvoteru, postavka njegovog poluautobiografskog romana Life's Lottery (1999) smetena je u zamiljenoj
verziji Bridvotera gradu Sedvoter. Studirao je Engleski na Univerzitetu
Saseksa.
NE - FIKCIJA
Njumenove prve dve knjige, obe ne-fikcija, objavljene su 1985. i
demonstrirale su njegov stvaraki domet. Ghastly Beyond Belief: The
Science Fiction and Fantasy Book of Quotations ko-autorstvo sa njegovim
prijateljem Nilom Gejmenom, je odavanje poasti looj, no zabavnoj prozi u
fantastinoj knjievnosti. Nightmare Movies: A critical history of the
horror film 1968-88 je ozbiljna istorija horor filma.
Nakon Nightmare Movies su sledile Wild West Movies: Or How the West
Was Found, Won, Lost, Lied About, Filmed and Forgotten (1990) i
Millennium Movies: End of the World Cinema (1999).
Njumanovi ne-fikcijski radovi ukljuuju i BFI Companion to Horror
(1996) i Horror: 100 Best Books (ko-urednik, 1988), za koji je dobio
Bram Stoker Award for Best Non-Fiction.
FIKCIJA
Njumanov prvi objavljeni roman The Night Mayor (1989) bio je smeten
u zamiljenu stvarnost zasnovanu na starim crno-belim detektivskim
filmovima.

- 49 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Iste godine pod pseudonimom Jack Yeovil poeo je sa doprinosima seriji

romana objavljenih od ''Games Workshop'', smetenih u svetu njihovih
Warhammer i Dark Future RPG igara.
Njumanov najuveniji roman je Anno-Dracula, objavljen 1992. Radnja
romana odvija se 1888, tokom ubilake terevenke Deka Trboseka ali u
drugaijoj 1888. od one koju mi znamo, u kojoj Drakula uspeva da postane
vladar Engleske. U romanu, izmiljeni likovi ne samo iz Stokerovog
Drakule, ve i iz drugih knjievnih radova fikcije Viktorijanske ere
pojavljuju se naporedo sa istorijskim linostima. Jedan od glavnih likova,
vampirica Genevieve Dieudonne, se prethodno pojavila ( u drugaijem
okruenju) u njegovim Warhammer romanima koje je objavljivao pod
pseudonimom Jack Yeovil.
Anno Dracula je prvi od niza romana i kraih radova smetenih u istu
alternativnu istoriju (iako ne u isti vremenski period do 2003. godine
radnja u seriji je stigla u 1980. godinu ).
Drugi romani ukljuuju Life`s Lottery (1999) u kome se ivotna pria
protagoniste odvija po izboru itaoca ( slina, ali ozbiljnija verzija serije
dejih knjiga Choose Your Own Adventure ), The Quorum (1994),
Jago (1991), i Bad Dreams (1990).
Njumen je takodje plodan autor kratkih pria; njegova prva objavljena pria
bila je Dreamers, koja se pojavila u Interzone' magazinu 1982.
Njegove objavljene zbirke kratkih pria su:
''The Original Dr. Shade and Other Stories'' (1994) ,
''Famous Monsters'' (1995),
''Seven Stars'' (2000),
''Where the Bodies are Buried'' (2000),
''Unforgivable Stories'' (2000),
''The Man from The Diogenes Club'' (2006).
Takoe i ''Back in the USSA'' (1997) zbirka pria u koautorstvu sa
Judinom Birnom (Eugene Byrne), smetena u alternativnu istoriju u kojoj
je u Sjedinjenjim Dravama dolo do komunistike revolucije poetkom
dvadesetog veka, a u Rusiji nije.
Mnogo njegovih pria posebno one u zbirkama ''Seven Stars'' i ''The Man
from Diogenes Club'' sadre likove agenata ''Diogen Kluba'', kluba za
dentlmene koji je stvorio Artur Konan Dojl za priu o erloku Holmsu
''The Adventure of Greek Interpreter''. U Njumenovim priama Diogen
Klub je maska za super tajnu organizaciju britanske vlade, koja je opisana
- 50 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

kao institucija koja je tiho postojala kako bi izlazila na kraj sa stvarima

koje su van delokruga regularne policije i obavetajnih slubi...
Jedan poseban niz pria fokusira se na avanture psihikog islednika Riarda
Depersona; te prie predstavljaju Njimenovo odavanje pote raznim
aspektima britanske kulture `70-tih kroz avanture koje podseaju na
televizijske serije iz `70-tih kao to su ''The Avengers'' i Department S.
(verzija Diogen Kluba se takodje pojavljuje i u ''Anno Dracula'' serijalu,
zajedno sa alternativnom verzijom Depersona; i Diogen Klub serija
ponekad ukljuuje alternativne verzije likova koji su se prvo pojavili u
''Anno Dracula'' serijalu).
Zanimljiv je podatak da je kratka pria ''Famous Monsters'' u kojoj marsovci
koji su preiveli viruse u ''War of the Worlds'' H.D. Velsa dobijaju
zaposlenje u Holivudu, bila ukljuena u informacioni paket poslat na Mars
Ameriko-Ruskom sondom 1994.
Njumen je i autor jednog ''Doctor Who'' romana ''Time and Relative''
objavljenog 2001.
Tema kojoj se Njumen u svojoj knjievnosti stalno vraa je njegova
sklonost ka reinterpretiranju istorijskih linosti (posebno iz industrije
zabave) i likova iz dela drugih autora u drugaijoj okolini, ili u realistinim
alternativnim istorijama ili u potpunoj fantaziji. Neke od ovih likova kao to
je npr. Drakula je vrlo lako prepoznati. Mnoge druge, posebno manje vane
likove Njumen preuzima iz niza zaboravljenih i opskurnih filmova i
knjievnih radova i mogu se smatrati skrivenim iznenadjenjem za itaoce
koji ih mogu opaziti.
Na naim prostorima Kim Njumena moemo videti redovno kao
komentatora i kritiara u emisijama ''Sci-Fi Saved My Life'' na ''Discovery
Channel''
ANNO DRACULA serijal
''Anno Dracula'' serija romana i pria Kima Njumena nazvana po ''Anno
Dracula'' (1992) prvom romanu u seriji je fantazijska knjievnost
zasnovana na pretpostavci o alternativnoj istoriji u kojoj junaci romana
''Drakula'' Brema Stokera ne uspevaju da zaustave osvajanje Velike
Britanije od strane Grofa Drakule to rezultira svetom u kome su vampiri
uobiajena i sve vie dominantna pojava u drutvu.
Serijal je poznat po paljivo istraenim istorijskim postavkama i autorovom
korienju kako istorijskih linosti i izmiljenih likova u odgovarajuim
periodima. Iako je Drakula centralna figura oko koje je se odvijaju dogadjaji
- 51 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

u serijalu, u samim knjigama on se vrlo malo pojavljuje, i to obino na samo

nekoliko strana u klimaksu radnje svake knjige.
Delovi serijala su dobili nagrade od ''Dracula Society'' , ''Lord Ruthven
Assembly'' i International Horror Guild, i bili su nominovani za ''Bram
Stoker Award'' i ''Sidewise Award for Alternate History''.
Seriju trenutno ine tri romana i brojne kratke prie i novele.
ROMANI
ANNO DRACULA (oktobar, 1992.)
1888. Kraljica Viktorija je udovica i Drakula postaje njen novi mu i
poinje sa svojom vladavinom nad Velikom Britanijom. Pravi spisak
vampira (iz filmova i knjievnosti) izlazi na svetlo dana iz skrivanja i
zadobija novi drutveni status. Ali za novi reim ne ide sve glatko: Dek
Trbosek hara ulicama Londona ubijajui prostitutke vampirice. arls
Boregard (ljudsko bie) agent Diogen Kluba dobija zadatak da uhvati ubicu
i nadje se umean u zaveru za oslobadjanje Engleske od Drakuline
vladavine.
Neobino za ovaj serijal, nekoliko od pozajmljenih likova u ovoj knjizi nisu
direktno povezani sa vremenskim periodom dogadjaja. Na primer junakina
enevjev Dijedon potie iz jednog od Njumenovih ranijih romana, i Karl
Kolak ima kratko pojavljivanje kao reporter koji prati sluaj Trboseka.
Roman ''Anno Drakula'' je osvojio nagrade ''Dracula Society Children of the
Night Award'', ''Lord Ruthven Assembly's Fiction Award'', ''International
Horror Guild Award'' za Najbolji Roman, i bio je nominovan za ''Bram
Stoker Award'' za Najbolji Roman.
''The Encyclopedia of Fantasy'' klasifikuje ''Anno Drakula'' kao ''rekurzivnu
fantastiku'' i dalje objanjava rad kao ne sasvim striktan ''stempunk'', ve sa
odjekom obrade Londona 19. veka na nain ''gaslight romance''
(Encyclopedia of Fantasy, str. 803, 896)
''THE BLOODY RED BARON'' (novembar, 1995).
Prvi Svetski Rat. Drakula staje na stranu Nemake protiv Engleske, ali se
vampiri, sada deo svakodnevnog ivota, bore na obe strane. Crveni Baron je
nadimak istorijske linosti, pilota Manfreda fon Rihthnofena, koji u ovoj
izmenjenoj istoriji vodi eskadrilu udovinih leteih vampira. ''The Bloody
Red Baron'' je nominovan za ''Sidewise Award for Alternate History''.
''DRACULA CHA CHA CHA'' (novembar 1998, takodje objavljen i pod
naslovom ''Judgment of Tears'') 1959. Svi vampiri koji su neko i neto se
- 52 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

okupljaju u Rimu za Drakulino venanje, ali misteriozni ubica vampira

slobodno hara. Dogaaji se komplikuju dolaskom Britanskog tajnog agenta
Hemi Bonda u poteri za ruskim super-pijunom koji nigde ne ide bez svoje
make (veliki uticaj na postavku i atmosferu knjige imaju filmovi Federika
Felinija i nekoliko njegovih likova se pojavljuju u romanu).
''JOHNNY ALUCARD''
1980. Njumen je izjavio da radi na etvrtom romanu u serijalu. Nekoliko od
novela koje e sada biti navedene sadre materijale koji e biti inkorporirani
u tu knjigu.
KRATKE PRIE I NOVELE
''RED REIGN'' 1888.
Napisana 1991, ova novela je prvi rad u serijalu. Kasnije je proirena u
roman Anno Dracula. Prvi put je objavljena u ''The Mammoth Book of
Vampires'', 1992.
''CASTLE IN THE DESERT''
1977. Narator prie u prvom licu, privatni detektiv, istrauje smrt svoje
bive ene, koja je naena na dnu njenog bazena sa probodena elinim
kolcem, i nestanak njene erke, poslednji put vidjene u gomili vampirskih
kultista (detektiv iako nije imenovan u prii je oigledno Filip Marlou
Rejmonda endlera, a njegova biva ena je lik Linda Loring, kojom se
Marlou oeniou u endlerovom poslednjem nezavrenom romanu ''Poodle
Springs'')
''COPPOLA'S DRACULA''
1976. Frensis Ford Kopola pravi film po kome e uvek biti zapamen
adaptaciju ''Drakule'' sa Marlonom Brandom u ulozi Drakule i Martinom
inom kao Donatanom Harkerom (Da, to je ''Apocalypse Now'', u
kompletu sa svim uvenim citatima i pehovima tokom snimanja, sniman u
Rumuniji umesto na Filipinima.) Filmska ekipa se sprijateljuje sa mladim
rumunskim vampirom, koji odlazi sa njima kada se vrate u Ameriku.
''Coppola s Dracula'' je dobio ''International Horror Guild Award'' i
nominovan za ''Bram Stoker Award''.
Prvi put objavljeno u ''The Mammoth Book of Dracula'', 1997
''ANDY WARHOL`S DRACULA''
1978. Nju Jork. Doni Pop, mladoliki vampiri koji je doao u Ameriku sa
Kopolinom filmskom ekipom nalazi svoje mesto u novoj domovini, na putu
- 53 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

ka svom cilju da postane novi Drakula. Postaje bogat (stvara lanac prodaje
narkotika ''drak'' napravljenog od vampirske krvi) i drutveno uspean
(sprijateljuje sa mnogim slavnim linostima, ukljuujui Endi Vorhola), ali
rizikuje da sve izgubi kada se mnogi neprijatelji koje je stvorio udruuju
protiv njega.
''WHO DARES WINS''
30. april, 1980. Rumunsku ambasadu u Londonu su zauzeli borci za slobodu
koji ele da Transilvanija postane domovina za nemrtve. Dok se britanski
specijalci spremaju za napad, novinarka vampirica Kejt Rid je pozvana u
ambasada da se susretne sa vodjom terorista (ekvivalentni dogadjaj u
stvarnoj istoriji je opsada iranske ambasade u Londonu 1980.)
''THE OTHER SIDE OF MIDNIGHT''
1981. Orson Vels prima novac od misterioznog izvora da napravi konanu
filmsku verziju Drakule, i unajmljuje privatnog detektiva da sazna ko i zato
stoji iza toga (Naslov kombinuje naslove dva Velsova filma: Chimes of
Midnight i The Other Side of the Wind, koji nije zavren usled Velsove
smrti 1985. )
''The Other Side of Midnight'' je nominovan za ''Sidewise Award for
Alternate History''.
''YOU ARE THE WIND BENEATH MY WINGS''
1984. Tajna pijunska misija u kojoj agenti-vampiri rade na zbacivanja
aueskuovog reima u Rumuniji.
''CONCERT FOR TRANSYLVANIA''
Jo neobjavljeno. Verovatno e biti objavljeno kao deo Johnny Alucard
romana.
''DEAD TRAVEL FAST''
Objavljena u antologiji ''Dracula in London'', ovaj pria se bavi Drakulinim
delima tokom dogaaja u originalnom Stokerovom romanu. Iako tehniki
nije deo ''Anno Dracula'' serijala, poto se dogadja pre nego to se radnja
''Anno Dracula'' razdvoji od radnje u ''Drakuli'', moe se smatrati dodatkom
seriji. U ovoj prii, Drakula poseuje jednog od prvih proizvodjaa
automobila.
NJUMENOVI VAMPIRI
Njumenov serijal predstavlja vampire kao manje ili vie prirodna bia, koja
prolaze kroz bioloku promenu azmenom krvi. ''Mi smo prirodna bia, kao i
- 54 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

svako drugi...'' jedan vampir kae. ''Nema u tome magije...'' Iako suoena sa
injenicom neobjanjivog nedostatka odraza u ogledalu kod vampira
nastavlja ''Moda malo magije...samo dodir.'' ).
Njumenov serijal okuplja likove iz velikog broja legendi i fikcijskih radova
koji portretiu vampire na mnogo razliitih naina. On pokuava ovo da
delimino objasni konceptom ''krvne loze'', kojim se odredjene vampirske
osobine prenose od vampira do vampira. Lord Rutven, britanski premijer
govori o Drakuli:
''Postoji teko bolestan oblik u njegovoj krvnoj liniji. To je bolest koju on
iri. Smatraj sebe srenim to si od moje krvne loze. Ona je ista. Mi se ne
moemo pretvarati u slepe mieve i vukove, moj sine u tami, ali mi ne
nismo truli do kosti isto tako, i ne gubimo nae umove u ubilakoj pomami.''
Neki vampiri imaju averziju prema raspeima, svetoj vodi i slinom, ali
Njumen ovo objanjava kao sujeverje, vampiri bez takvih ''smenih ideja''
ne pokazuju ustezanje od religioznih simbola. Beli luk, takodje, ima efekta
samo na vampire koji veruju u folklorne prie o njima.
Jedna osobina koju svi vampiri imaju je sposobnost skoro momentalnog
zarastanja rana. ''Vampirska fiziologija je takva da rana koje su im nanesen
sa obinim orujem zarastaju skoro odmah...'' strunjak za vampire Dr.
Dekil kae u Anno Dracula. ''Tkivo i kost se regeneriu, kao to guteru
izrasta novi rep. Srebro ima protivdejstvo na ovaj proces. Ipak, bilo koji
znatan prodor kroz vitalne organe izgleda da uzrokuje pravu smrt...'',
objanjavajui zato je kolac kroz srce efikasna taktika protiv vampira.
Suneva svetlost je takodje opasna za vampire, posebno novorodjenje one
koji su nedavno pretvoreni u nemrtve. Stariji vampiri sa godinama ili
vekovima iskustva mogu tolerisati sunevu svetlost iako ih iscrpljuje.
Njumenovi vampiri moraju da piju krv kako bi preiveli, iako uzimanje krvi
ne mora da bude fatalno za rtvu i esto je dobrovoljno. Zaista, nekoliko
likova u ''Anno Dracula'' su vampirice prostitutke kojima toplokrvni ljudi
plaaju za privilegiju da im one siu krv tokom seksualnog odnosa.
ivotinjsku krv vampiri takoe koriste, kao drugorazrednu zamenu za
ljudsku krv.

Priredio Ender71

- 55 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 56 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

GAVRAN
E. A. Po
1.
Jednom jedne strane noi, ja zamiljah u samoi,
itah crne, prane knjige, koje staro znanje skrie;
Dok sam u san skoro pao, netko mi je zakucao,
Na vrata mi zakucao, zakucao tiho, tie.
"To je putnik" ja promrmljah, "koji bei ispred kie" ,
Samo to i nita vie.
2.
Ah, da, jo se sjeam jasno, u decembru bee kasno
Svaki ugarak, to trne, duhove po podu rie.
eljno ekam ja svanue, uzalud iz knjiga vuem
Spas od boli to me mue, jer me od Nje rastavie.
Od devojke aneoske, od Lenore rastavie,
Ah, nje sada nema vie.
3.
Od svilenog, tunog uma iz zastora od baruna
Nikad prije osjeani uasi me zahvatie;
Dok mi srce snano bije, ja ga mirim sve hrabrije:
"Putnik moli da se skrije od te noi, bure, kie.
Putnik kuca na ta vrata, da se skrije ispred kie.
Samo to je, nita vie."
4.
Ohrabrih se iznenada, ne oklevah vie tada:
"Gospodine il gospoo, izvinjenje moje stie!
Mene teki snovi prate, a vi neno kucat znate,
Tako tiho i bez snage, vai prsti vrata bie,
Da sam sanjiv jedva uo". Tu se vrata otvorie.
Mrak je tamo, nita vie.
5.
Pogled mrak je prodret htio, udno zastraen sam bio,
Sumnjajui, sanjajui, sni mi paklenski se snie;
Nedirnuta bje tiina, znaka nije dala tmina,
- 57 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Reena je re jedina, apnuta od zvuka kie:

"Lenora", ja apnuh tiho, jeka mi je vrati tie,
Samo to i nita vie.
6.
Kad u sobu ja se vratih, celom duom tad zaplamtih:
Neto jai nego pre udarci se ponovie.
"Sigurno", ja rekoh, "to je na prozoru sobe moje;
Pogledat u trenom to je, kakve se tu tajne skrie.
Mirno, srce. Da, vidimo, kakve se tu tajne skrie Vetar to je, nita vie.
7.
Prozorsku otvorih kuku, kad uz lepet i uz buku,
Kroza nj ue gordi Gavran, svetih dana to ve bie,
Nit da poklon glavom mahne, ni trenutak on da stane,
S likom lorda ili dame kroz moju se sobu die
I na kip Palade sleti, to se iznad vrata die,
Sleti, sjede, nita vie.
8.
Ovaj stvor u crnom platu, nasmeja mi tunu matu
Tekim, mrkim dostojanstvom, kojim itav lik mu die.
"Nek ti kresta jadno visi", rekoh, "kukavica nisi,
Strani, mrani Gavran ti si, to sa ala Noi stie,
Kako te na alu zovu hadske noi otkud stie?"
Ree Gavran: "Nikad vie".
9.
Zaudih se tome mnogo, to je jasno zborit mogo,
Premda nejasne mu rijei malo tog mi razjasnie.
Ali priznat mora svako, ne dogaa to se lako,
Da iv ovek gleda tako, pticu to se nad njim njie,
ivotinju ili pticu, to nad vratima se njie
S tim imenom "Nikad vie".
10.
Ali Gavran sede tamo, govori re jednu samo,
Ko da dua mu i srce u tu jednu rije se slie.
To je sve to on mi ree - dalje krila ne pokree,
Dok moj apat mir presee: "Svi me druzi ostavie,
- 58 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Otii e i on kao nade to me ostavie".

Tad e Gavran "Nikad vie".
11.
Dok ja stajah jo zateen - odgovor bi spremno reen.
"Nema sumnje," rekoh, "ta je re tek trica, nita vie
Od nesretnog gazde uta, kojega je sudba kruta,
Pratila du njegova puta, dok mu sve se pjesme slie
U tualjke puste nade, koje teret u se zbie,
Od "nikada-nikad vie".
12.
Al taj stvor u crnom platu, jo mi u smeh goni matu,
Ja naslonja tad okrenuh bisti, gdje se Gavran njie
Na barun mi glava klone, a ja mislim misli one,
Stapam mate tune, bolne; kakvu meni sudbu pie
Ova strana kobna ptica, kakvu meni sudba pie
Graku stalno: "Nikad vie".
13.
Sedih trae smiso toga, ne govore niti sloga
Ptici, ije arke oi moju duu rasplamtie;
Tako misle misli bone, pustih glavu da mi klone
I u barun da mi tone, kojim svetlo sene rie,
Naslonit se na taj barun, kojim svetlo sene rie
Ona nee nikad vie.
14.
Zrak tad ko da guim stade, na me neki miris pade
Ko da anel lakih nogu kadionik udni njie.
"Ludo", viknuh, "to su glasi, bog e posla da te spasi
Bol i tugu da ti gasi, to te tako izmuie.
Pij nepenthe, da u srcu zaborav Lenoru zbrie."
Ree Gavran: "Nikad vie".
15.
"Zli proroe, ne znam pravo, da l si ptica ili avo,
Da li te je Satan poslo, il te bure izbacie
Sama, al nezastraena, u tu pustu zemlju sena
U dom ovaj opsednuti, - zaklinjem te, ah, ne uti
Reci, reci ima' l melem jada, to me izmuie?"
- 59 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Ree Gavran: "Nikad vie".

16.
"Zli proroe, ne znam pravo, da l si ptica ili avo,
Al u ime Boga po kom obojici grud nam die,
Smiri duu rastuenu, reci dal u u Edenu
Zagrliti svoju enu, od koje me rastavie, Aneosku tu
Lenoru, od koje me rastavie?"
Ree Gavran: "Nikad vie".
17.
"Dosta ti govorit dadoh, crna ptico!" Tad ustadoh,
"U oluje divlje bei, to se kroz no raskrilie!
Ne ostavi niti traga svojih lai kraj mog praga,
Meni je samoa draga - usne same dovrie Iz mog srca kljun svoj vadi, nek ti trag se ovde zbrie!"
Ree Gavran: "Nikad vie".
18.
I taj Gavran, ute samo, jo je tamo, jo je tamo,
Na Palade kip je seo, to se iznad vrata die,
Oi su mu slika prava zloduha to sniva, spava,
Svetlost, to ga obasjava, na dnu njegovu senu rie,
Moja dua iz tih sena, to mi celu sobu skrie
Ustat nee - nikad vie!

ANABEL LI
E. A. Po
U carstvu jednom pre mnogo leta
Tamo gde more sne svoje sni
ivljase deva zanosom cveta,
Ime joj bee Anabel Li
Jedna joj misao u misli bdi
Ljubavi nae sveu da zri.
Bila je dete, ja dete, davno,
Tamo gde more sne svoje sni,
Al voljasmo se mi nadljubavno,
Ja i premila Anabel Li.

- 60 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Aneli s neba zuahu stravno

Da takva ljubav u njima vri.
I eto razlog,znate ga svi,
I kob oajna,osveta glupa
podunu vetar s oblaka zli,
Tamo gde more sne svoje sni,
Pokosi moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stupa;
U grob je dalek od mene skri
Gde more alo romonom kupa
Al ljubav naa bi nadljubavna,
Ta ljubav nastajna je javna,
Nikad se slina ne desi, zbi
O,mni andjeli sa neba slavna
Demoni mrani dubina zli
Ne rastavie, gde more sni,
Mene od moje Anabel Li.
Mesec kad sine-duu mi vine
Prebajnoj, vazda, Anabel Li.
Zvezde kad zrae-oi mi znae
Vazda, prebajne Anabel Li.
No plimom bije- duh kraj nje bdije
kraj groba njena, gde tiho spiUz svirku vala, kraj romon ala
Gde more sinje sne svoje sni.
Priredio Kuli

- 61 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 62 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kim Njumen
KO SE USUDI POBEUJE
"Who Dares Wins" by Kim Newman
(Ova pria je deo Njumenovog Anno Dracula (1980.) serijala.)
Palata ''Grin'' je bila blokirana, oklopna kola su podcrtavala utisak za koji je
mislila da je sasvim dovoljno ustanovljen sa policijskim kombijima.
Uniformisani policajci - - Specijalna Patrolna Grupa, koju odnedavno bije
lo glas - - i vodovi u kamuflanim uniformama opremljeni za suzbijanje
pobuna, dok je mrmljanje lokalnih stanovnike koji su napustili svoje kue i
kancelarije prelazilo u nijansu nezadovoljstva uvreenih. Za Kejt Rid, ovo
pare Kensingtona je delovalo suvie kao Belfast da bi se oseala prijatno,
iako je prolazak pored trgovina na Embasi Rou - - ene u velovima sa
kesama iz Harodsa, ogorene diplomate svih nacija, kapetani ugroenih
industrija - - imao drugaiji kvalitet od bacaa flaa i danguba na Garvai
Putu. TV ekipe ograniene perimetrom su morale da se snalaze sa priama o
gomili pre nego o opsadi. Kejt ugleda En Dajamond, okovratnika
podignutog na gore i ispruenog mikrofona kako parta kroz uznemirena
lica na barijeri, gladna za nekim sa muem ili devojkom zatvorenim u
Ambasadi, ili jo bolje, meu teroristima.
''Vee, gospoice,'' ree joj stariji bobi, preiveli iz vremena srdanije
prolosti, zbunjen meu oklopljenim siledijama koje su sada nosile istu
uniformu kao on, ''bila je to udna nedelja u Palati Grin...''
Oseajui da sledi anegdota sa moralnom porukom, Kejt mu pokaza svoju
NUJ karticu i postie da se Sezam otvori. ''ekali smo vas,'' on ree, sa
oinskom brigom, podiui dasku sa barijere. ''Ovo su udna deavanja, bez
ikakve sumnje.'' En Dajamond i tuce drugih iz tampanih i TV medija su
razjareno posmatrali kako njihov najbeznaajniji predstavnik dobija
besplatnu ulaznicu na veliki karneval. Kejt nije ak ni bila jedini vampir
meu unajmljenim piskaralima na ulici. Ugledala je Paksmana, kako pluta u
netelesnom obliku maglice meu gomilom. Ona je, meutim, bila jedini
novinar sa kojim je Baron Majnster pristajao da razgovara. Ve dve godine,
ekala je da Transilvanac zatrai da joj vrati uslugu koju joj je uinio
izbavivi je iz Rumunije putem svoje podzemne eleznice. Znala je da joj je
pomogao da bi napakostio aueskuu, sa kojim je bio u dugotrajnom
smrtnom neprijateljstvu, ali njegova intervencija je ipak spasila njen ivot.
Ovo nije bilo ono to je oekivala, ali ovakav razvoj dogaaja nije je ni

- 63 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

iznenadio. Od Teherana, opsade ambasada su postale prioritetan naina za

nemone da postignu dominaciju nad monima. to ne znai da bi Baron,
samozvani Prvi Stareina Transilvanijskog Pokreta, ikada sebe smatrao
nemonim.
Visoki, brkati vampir u policijskoj uniformi je preuzeo Kejt uz snanan
stisak na njenoj nadlaktici. Njen ljudski policijski vodnik ostane na distanci,
i povue se bez nuenja tradicionalne olje aja.
''Danijel Dravo'' ona ree, ''prolo je mnogo vremena.''
''Da, gospoice Rid, '' ree vampir, bez osmeha.
''Jo uvek vodnik Dravo, vidim. Iako nisi stvarno u Metropoliten Policiji,
kladila bih se.''
''Sve u slubi kraljice, gospodjice Rid.''
''Svakako.''
Odetala je do komandnog mesta, velike naranaste radnike barake
podignute iznad rupe u asfaltu. Dravo podie zakrilce ulaza i sprovede je
unutra. U tom neudobnom smetaju ona se nae meumonim ljudima.
Policajac u civilu sedeo je na hoklici, zgrbljen iznad poljskog telefona ije
su ice sa hvataljkama bile privrene na razvodnu kutiju. Dole u jami, sa
slualicama kao stetoskopom ispod duge kose, bio je mravi, srdani ovek
neodreene starosti; nosio je Novo-Romantiarsku odedu - - iseeni
nebesko plavi ogrta drumskog razbojnika, izme do kolena, naduvane
pantalone boje sleza, trorogu kapu sa perom - - i belenicu sa reima
navljanim ljubiastim mastilo. Iznad njih, bukvalno i figurativno, naginjala
su se tri vampira: smrtno ozbiljna eminencija umotana u prljavi
nepromoivi kaput, oruje u ljudskom obliku u crnoj padobranskoj uniformi
sa komandoskom maskom na licu i vitki mladi u elegantnom sivom odelu.
Prepoznala je sve ove ljude. Policajac je bio inspektor eri, koji je esto
dobijao sluajeve u koje su umeani vampiri: solidni, pomalo udljiv aca.
Kico u jami je bio Riard Deperson, predsedavajui Vladajue Kabale
Diogen Kluba, najdugovenijeg i najnezavisnijeg ogranka Britanske
obavetajne slube. On je nasledio Dravoa od svojih prethodnika, sa kojima
je obojicom Kejt bila vrlo bliska, arlsom Boregardom i Edvinom
Vintropom. Vampiri su bili: Kejleb Kroft, na visokoj poziciji u onome, ta
god to bilo, to je Ujedinjeno Kraljestvo zvalo svojom Tajnom Policijom
ovih dana; Hemi Bond, pijun ije umrlice ona nikada nije ozbiljno
shvatala, i Lord Rutven, Domovinski Sekretar.

- 64 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Kejti Rid, dobro vee'' ree Rutven ''Kako armantno videti te ponovo, iako
u ovim donekle zamornim okolnostima. Veoma mi sve svideo va lanak u
Graunijadu o Kraljevskoj veridbi. Svi smo se kikotali.''
Rutven, koji je nekada bio nezamenljivi Premijer, se vratio u Kabinet poto
je celu generaciju bio izvan vlade. Glasine su priale da je on omiljeni
vampir Margaret Taer, i bilo je strano verovatno da e je naslediti u Broju
Deset i povratiti svoj stari posao. Doneo je itav vek politikog iskustva na
ministarsku poziciju, i znatno due vreme iskustva u preivljavanju uprkos
svim ansama protiv sebe. Ako se seao da su on i gospodin Kroft raspisali
nagradu za njenu glavu 1890-tih, to taktino nije pominjao.
''Ona je stigla.'' ree eri, u telefon.
Policajac joj doda aparat, sa rukom preko mikrofona.
''Pokuaj da sazna koliko ih je tamo,'' ree Deperson glasom pozorinog
aptaa, ''ali nemoj da to bude previe oigledno.''
''Ne mislim da mi trebamo da uimo Kejti Rid bilo ta,'' ree Domovinski
Sekretar. ''Ona je bogata razliitim iskustvima.''
Neobjanjivo, ta ocena je uini samosvesnom. Znala je sve o ovim ljudima,
ali i oni su znali dosta toga o njenoj karijeri punoj uspona i padova. Kao i
svi oni, i ona je isplivavala na povrinu ili se povlaila u anonimnost tokom
veka, esto pokrivena krvlju koliko i slavom. Jo od njenog preobraanja,
bila je u blizini Velike Igre moi i inteligencije. Kejt prisloni telefon uz
svoju glavu i ree ''halo.''
''Ketrin,'' zaprede Baron Majnster. Njegovi neuvlaivi onjaci davali su mu
pomalo bljuzgav glas, kao da govori kroz usta puna krvi.
''Ovde sam, Barone.''
''Odlino, drago mi je da to ujem. Da li je Rutven tamo ?''
''Ja sam dobro, hvala na pitanju, a kako ste vi?''
''Znai jeste. Kako je to prijatno. Deset godina dostojanstvenih peticija i
protesta, kada je sve to mi je trebalo da dobijem panju bilo da zauzmem
jednu jedinu zgradu. Kako ti se sviaju zastave ? Misli li da bi ih On
cenio? ''
Ona je znala na koga Majnster misli kada kae ''On.''
Zastave Socijalistike Republike su bile strgnute, i dva trospratna barjaka
razmotana su sa gornjih prozora ambasade. Sa njih je plamteo visoki crni
zmaj, velikih onjaka i crvenih oiju.
- 65 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Vreme je da se oivi Red Zmaja.'' ree Majnster. ''Tako je On dobio svoje

ime.''
Ona je to naravno, znala.
''Ljudi ovde hoe da znaju ta elite, Barone.''
''Ljudi tamo znaju ta ja elim. Govorio sam im godinama. elim ono to je
nae. elim domovinu za nemrtve. elim Transilvaniju.''
''ini me se da misle na ono to elite odmah. ebad ? Hranu ?''
'' Ja elim Transilvaniju, odmah.''
Ona pokri mikrofon i progovori.
''On eli Transilvaniju, Sekretare.''
''Ba teta, to nije u naoj moi da mu damo. Da li bi uzeo, recimo, Vels ?
Siguran sam da mogu da ubedim Margaret u to. Oni su ionako svi prokleti
Laburistiki glasai, pa bi nam bilo drago da ih predamo drakulolikom
kicou. Ili, ta znam, moda Foklandska Ostrva ? Ona su dovoljno daleko
da budu otpisana bez mnogo vriske kod kue. Baron bi mogao provesti
svoje pozne godine iajui ovce. To ionako jedino ime se bave i na
Karpatima.''
''Mogli bi smo ponudi neto u zamenu, Barone,'' ree ona u telefon. ''U
junom Atlantiku. ''
''Dobri Boe, eno, nisam mislio ozbiljno. Recite mu da bude dobar mali
imi i digne ruke. Udariemo mu packu i osuditi zbog uznemiravanja
naeg starog prljavca aueska i njegove drage Elene, a onda emo pustiti
da uradi sat vremena intervjua sa Majkom Parkinsonom na BBC-u. On bi
trebalo da zna da nam se on mnogo vie svia nego prokleti Crveni.''
''Da li je to zvanina ponuda?''
''Ne za mog ivota, gospodjice Rid. Hoe li da govori sa mnom ?''
''Hoete li da govorite sa Domovinskim Sekretarom ?''
Pauza - - ''Ne osobito. On je skorojevi. Nije od Drakuline loze.''
''uo sam to,'' ree Rutven. ''Ja sam vampir mnogo due od Vlada dooh
kasno Majnstera. On je preobraen 1870-tih, i jo je jedva neto vie od
skitnice iz Bukureta. Ja sam ve bio stareina kada je on tek cuclao svoju
prvu smrdljivu ankericu.''

- 66 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Mogu biti iz razliitih krvnih loza, ali Rutven i Majnster su slini tipovi.
Preobraeni u svojoj zlatnoj mladosti, ostali su mrzovoljni deaci zauvek,
iako su se nakupili bogatstva i moi. Za njih svet e uvek biti samo ogromni
set vozova igraki, a udeavanje sudara vozova je uvek velika zabava.
''Ketrin,'' ree Majnster, ''bolje da doete u posetu kod mene.'' Nije bila ba
eljna za tim. ''On hoe da uem unutra.''
''Ne dolazi u obzir,'' ree Kroft.
''To nije mudro Kejt,'' nadoveza se pijun. ''Majnster je pobesneli pas.
Ubica.''
''Komandiru Bond, vaa zabrinutost je dirljiva. Da li ste u SAS-u sada ? Ili
svi nose pogrene uniforme veeras ? Kako to zovete , poricanje''?
''Zar ti ne bi trebalo da bude tajni agent, Bond,'' otro izjavi Domovinski
Sekretar.
''Da li ba svako zna ko si ?''
''Upoznao sam gospodjicu Rid na ranijem zadatku, gospodine.''
''To je jedan nain gledanja na to, Hemie Bond.'' odvrati Kejt.
''Rim, 1959,'' ree Deperson, iz jame. ''Ne ba meu znaajnijim uspesima
Kluba. Prikriveni atentat. I Drakulina smrt.''
Lord Rutven zviznu. ''Bila si umeana u to, zar ne ? Kako se ti samo
pojavljuje Kejti. Bukvalno preko cele mape. Neko bi mogao pomisliti da to
radi namerno.''
''Ne stvarno.''
''Ne moemo dopustit da civil - - irske nacionalnosti, povrh toga - kompromituje situaciju,'' ree Kroft. ''Samo kaite i poslau Bonda da
raisti Majnsterovu zbrku. Scene kao ove su razlog zato imamo ljude kao
to je on.''
Bond je stajao sa panjom, spreman da ubija za Englesku.
''Margaret bi natakla nae glave na koleve, Kroft. A ja nisam spreman da
postanem ornament jo uvek. Kejti Rid, da li sveano obeavate da neete
podlei Stokholmskom sindromu ? Majnster prenosi zastraujuu trule na
ljude, znate. Dobar izgled ne garantuje dobar karakter.''
''Srela sam ga ranije. Nisam ba bila oarana.'' ''To je dovoljno za mene. Ima
li drugih miljenja?'' Svi su delovali kao da imaju neto da kau, ali ih

- 67 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Domovinski Sekretar presee. ''Tako sam i mislio. Kejti, naa srca e te

pratiti.'' ''Ne bi li radije da ti dam pitolj?'' upita Deperson.
'' Ugh, Ne.To su ogavne stvari. ''
Izmarirana je ponovo, sa Dravoom koji je drao njenu ruku na tano istom
mestu, prema prednjim redovima na ploniku ispred Ambasade. Dovod
struje je bio iseen za uline lampe, kao i za zgradu, ali veliki reflektori su
osvetljavali zmajske barjake, projektujui ljudske siluete na zidove. Mora
da deluje veoma dramatino na televiziji, iako je naula kako se Paksman sa
oblinjeg telefona raspravlja sa BBC kontrolorom koji je hteo da, ako niko
nije ubijen do sada, prebaci emitovanje na finale u bilijaru.
Dok se pribliavala Ambasadi, doe do neto uzbuenja meu masom,
uglavnom od ljudi koju su zapitkivali ko je do avola ona. Kejt pogleda
nagore i ne ugleda nijedno lice na prozorima. Snajperisti SAS-a sa srebrnim
mecima u svojim pukama su verovatno bili skriveni na najbliim
krovovima. Ljudi kao Hemi Bond su bili obueni da koriste samostrele sa
strelicama srebrnih vrhova. Bilo je ak i streliara sa dugim lukovima
obuenim u vetinama sa Ainkurta, eljnih da nataknu nemrtve na svoje
duge vrbove strele. Sa jedne njene strane, Deperson je uglaeno iznosio ta
oni znaju o situaciji u Ambasadi, sa druge Kroft je brutalno ispaljivao ta bi
sve hteli da saznaju. Koliko je do sada razumela, bili je oko dvadeset petoro
talaca, ukljuujui Rumunskog ambasadora, koji nikome nee naroito
nedostajati poto je bio bezlini aparatik, i Patriu Rajs, lepukastu
studentkinju iz gornje-srednje klase koja je bila u ambasadi radi
organizacije obilaska zadrugarskih farmi za njenu Marksistiku Studentsku
Grupu. Kao isueni le, Rajsova bi bila nona mora za odnose sa javnou:
njen pra-pra ujak ili tako neko je nekada bio uveni komiar, i novinske
prie su se ve fokusirale na nju. Gledaoci su pratili opsadu samo da vide da
li e ptiica iz otmenog drutva preiveti no. Pored Majnstera, bilo je jo
petoro vampira terorista. Bilo je imperativno da ona potvrdi njihov broj, i
dozna ta su sve od oruja uneli osim zuba i kandi. Koliko se ona seala
Majnsterove deurlije sa Karpata, nita im vie i nije bilo potrebno. Kada su
doli do prednjih vrata, Dravo je pusti. Svi se povukoe od nje u polukrugu,
tanke senke koje rastu zidovima Ambasade. Teorijski, Kejt bi mogla biti
uhapena ako pree preko praga. Ambasada je legalno bila Rumunska
teritorija, a ona je jo uvek begunac od pravde njihove drave. Sinu joj kroz
glavu da bi ovo bio bespotrebno zaobilazan nain da se ona strpa nazad u
zatvor iz koga je uspela da noktima izgrebe svoju slobodu.
to ne znai da Sekuritatea, prema kojoj je Specijalna Policijska Grupa bila
obian vrti, ne bi bila spremna na tako neto. Pomislila je da pritisne zvono
- 68 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

na vratima, no priseti se da nema struje. Zakuca ustro na vrata. Odgovor je

bio iznenaujue buan. Oruje zazvecka i ona zaita da ih uveri. Ako bi
neto bilo gore nego biti strpan u diplomatsku poilju i pokopan u
Bukuretanskoj tamnici, to bi bilo biti upucan ovde od nekog nervoznog
revolveraa. Vrata se otvorie i uvukoe je unutra.
U tamnom predvorju, njene oi se trenutno prilagodie. Upaljene svee su
bile postavljene svuda naokolo. Preuzelo ju je dvoje vampira. Pacoliko
strailo koje je zvualo kao insekt, njegov neprirodno izdueni torzo usko
umotan u dugu musavu jaknu sa tucetima sjajnih malih dugmia kao
paukovim oima. I novoroena devojka sa maramom oko glave, krvavim
mrljama na bradi, uskom mukom jaknom, izmama martinkama i
automatskom pukom. Devojine crvene oi su joj tano govorile ta osea
prema njoj: mrnju, nepoverenje, zavist i strah.
''Patria Rajs ? '' Kejt upita.
Novoroena zaita. Bila je preobraena nedavno, u poslednjih etiri dana
otkako je opsada poela. Niko joj nije rekao da Majnster pravi vampire od
taoca. To je bio najsigurniji nain izazivanja Stokholmskog sindroma, ona
pretpostavi. Rajsova je odustala od marksizma i zaloila sebe za novu stvar.
Seala se Majnstera u planinama, kako joj objanjava zato Transilvanijski
Pokret mora pobediti.
''Moemo da napravimo vie nas,'' rekao joj je. ''Moemo da ih podavimo.''
Rajsova uhvati njenu ruku i povue. Kejt je stajala vrsto. Ona je bila
vampir skoro itav vek. Ovoj sveoj besmrtnici treba odrati lekciju o
stareinstvu. Majnster je bio fanatik kada su u pitanju krvne loze, zvocao je
za redom i potovanjem za starije. To je bio jedan od razloga to je njegova
dugorona strategija bila pogrena: mogao je lako da napravi jo vampira,
ali ne i jo kao to je on. Kao to je Rutven rekao, on je bio skorojevi
ionako, nazovi-stareina jedva stariji od Kejt. Da je Drakula jo uvek Kralj
Maaka, Majnstera niko ne bi shvatao ozbiljno. Kejt raskinu zahvat
Rajsove.
''Samo me odvedi kod tvog voe'' ona ree.
Pacoliki je iao napred. Kretao se grevito, kao nemi film u pogrenoj
brzini. On je bio jedan od veoma starih, daleko od bilo koje ljudske norme.
Kejt je sretala stvorenja kao to je on i ranije i znala je da su meu
najopasnijima u vampirskoj vrsti. Kod njih je sve bilo crvena e, bez
pretvaranja o civilizovanosti ili maginosti. Odveli su je stepenicama do
konferencijske sale visoke tavanice. Svenjaci na postoljima bacali su
- 69 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

pokretne senke na zidove. Taoci su bili vezani, nabacani du zidova,

njihove ruke iarane krastama, ali ne i njihovi vratovi. Majnster je vodio
rauna o izvoru svoje moi u ovoj situaciji. Baron je stajao u jednom oku
sa svojim porunicima. Bila su to deca vampiri, dejih tela, ali sa starou u
oima.
To su bile njegove omiljene trupe, ne samo zato to i on sam nije bio
osobito visok ili pleat. Na ''Ne-Vestima u Devet'' imitaciju njega (i to vrlo
dobro) je izvodila Pamela Stefenson. Majnster je nosio vrlo moderan sivi
ogrta, povrh malo tamnije sivog kaputa i jahaih izama. Njegova nabrana
koulja bi bolje izgledala na Adamu Antu. Njegova kosa je bila neverovatno
zlatna, uvrena gelom u nepomini talas. Njegov osmeh je delovao jo iri
zbog onjaka. Jedan od njegovih porunika je imao puku istovetnu sa
onom koju je nosila Rajsova; drugi je drao Majnsterove dve pudlice. U
umi, Kejt je videla Majnstera kako ubija drugog vampira zbog
ismenjavanja njegovih voljenih pasa.
Bili su to vampiri ljubimci, mala psea udovita sa naotrenim onjacima,
ugojena na kapima krvi beba. Mora biti da su prokrijumarene u zemlju
uprkosom karantinskim pravilima da se nemrtve ivotinje kao one zadre
van granica - ozbiljniji zloin od terorizma po miljenu mnogih britanskih
vlasnika kunih ljubamaca.
''Ketrin, dobro te je susresti.''
''Barone,'' ona mu potvrdi.
''Bila je bezobrazna,'' proita Rajsova. ''Ve je mrzim.''
''Tiho, Peti-Pat.'' ree Majnster.
''Ne treba nam ona. Sve to nam treba sam ja. Tako si rekao, kada si me
preobratio. Rekao si da trebam samo ja . Ja.''
''Poinjem da primeujem poznati ton ?'' umea se Kejt. ''Ja Pesma ?''
Rajsova zamahnu da je oamari, ali Kejt zgrabi njen zglob u vazduhu i
uvrnu joj ruku iza njenih lea. Ona se uplete u remene svoje puke.
''Ti si preobratio ovu devojku, Barone ? ''
Majnster se nasmeja prepredeno, deak uhvaen u nestaluku.
''Mora biti da si postao stvarno oajan.'' nastavi Kejt.Ona pusti Rajsovu.
Novoroena se naduri, transformiui lice u nadutu masku ozlojeenosti i
samosaaljenja. Trebalo bi da pazi na tu tendenciju ka menjanju oblika, jer

- 70 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

bi joj ta smrknutost mogla ostati za stalno. Imala je gospodina Pacolikog

ovde kao porazan primer sindroma.
''Mogu li ti ponuditi neto da popije, Ketrin. Imao lep izbor pljesnivih
starih birokrata. Oh, i tri kulturna ataea koji priznaju da su pijuni.''
''Samo tri ?''
''Za sada. Moemo da ponudimo Rutvenu neka interesantna dokumenta iz
tajne arhive. Nikolaj i Elena govore svetu o modernizaciji i harmoniji sa
Zapadom, ali oboje znamo da kod kue igraju drugaiju igru. Moj stari drug
ima mnogo toga da sakrije i ja bih bio vrlo voljan da to podelim sa vaom
milom gospoom Taer.''
''Ona nije moja. Ja sam Irkinja, sea se.''
''Naravno, Ketrin. Gladi zbog krompira, Ginis, Dana. Ja sam dobro upoznat
sa Zapadom. Kao ovek sa strane morao sam da nauim sve te stvari. Kao
to je i On, pre jednog veka.''
Kada bi makar samo nagovestio to ime, njegove oi su postajale zraee.
inilo joj se da vidi male imie kako lepeu u njegovim oima.
''Toliko eli da bude on, Barone. Koliko dobro si ga poznavao?''
''Bio je za mene vie otac nego u bilo kojoj ljudskoj porodici. Vie majka.
Vie sve.''
Po tom pitanju, Majnster je bio slep. Za njega, Drakula je bio Kralj Maaka,
izvor mudrosti i sudbine, Bog i ampion. Kejt je znala suvie vampira kao
to je Baron, koji su prisiljavali sebe da budu ono to su zamiljali da je
Drakula bio, nadajui se da e postati sve to i on, ali ne znajui celu priu.
''Na kraju, on je eleo da umre,'' ona ree. ''Videla sam to.''
''Videla si ono to si elela da vidi, Ketrin. Ti nisi od njegove direktne
krvne loze.''
''elela bih da je to istina.''
''Jeres,'' uzviknu Rajsova, podiui svoju puku i petljajui sa neim to bi
mogao biti osigura. ''Ona skrnavi ime Oca u -tami.''
Majnster klimnu, brz kao zmija. Stari nosferatu, dok su mu se glodarske ui
trzale, oduze puku od novoroene.
''Hvala ti, Orloe,'' odade mu Majnster priznanje.

- 71 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kejt pogleda ponovo na tu stvar neprijatnog mirisa. Znala je ko je bio Graf

fon Orlok . Tokom Terora, kada se London podigao protiv Drakuline
vladavine, on je komandovao Tauerom, gde su drani izdajnici. Da je
imala manje sree tokom svog vremena u podzemnom pokretu otpora,
mogla je sresti Orloka i ranije. Nekoliko njenih prijatelja ga jeste srelo, i
nisu to preiveli. Ponekad, zaboravila bi da bude uplaena od vampira.
Najzad, ona je bila krvopijea pijavica takoe i niko se nikada nije plaio od
nje. Ponekad pak, setila bi se. Sada, gledajui iskru u Orlokovim umrljanim
oima, setila se susreta sa prvim vampirima koje je videla, kada je bila
toplokrvna devojka i mrtvi su se dizali svuda okolo. U njenom srcu, grila
se nona mora.
''Ketrin, ja u prevladati.'' ree Baron.
''Kako ? Britanska vlada ne pregovara sa teroristima.''
Majnster se nasmeja.
''ta je terorista, Ketrin ? Ti si bila terorista. A upravo si imala razgovor sa
Domovinskim Sekretarom. Jednom davno, ti si bila traeni pobunjenik, a
Orlok je bio autoritet zakona. Jednom je Nikolaj auesku bio terorist, moj
partizanski drug, a nacisti su bili na neprijatelj.'' To je bila istina.
''I , u naoj domovini, ti si bila nepravedno optuena za ubistvo, lovljena od
strane korumpirane policije. Tada, kada si dola kod mene u planine, imali
smo zajedniki cilj. Nita se nije stvarno promenilo, samo smo bili
preputeni struji, to priznajem. Otkako je On preminuo, pretvarali smo se da
smo ljudi, da smo samo jo jedna od mnogih rasa oveanstva, ali mi to
nismo. Ti nikada nisi ivela sa svojom vrstom, Ketrin. Provela si ceo vek
radei sa njima, vodila si borbu za stoku. Ipak oni te se plae i gnuaju.
Ovde u Engleskoj, toplokrvni su utivi i pretvaraju se da nas ne preziru, ali
u naoj domovini, tamo si morala videti istinu. Vampiri su omrznuti. I
moraju nas mrzeti. Nama inferiorni moraju nas mrzeti i plaiti nas se i
potovati nas. On je to znao.
Njegova vizija je bila da se moramo boriti kako bismo to ostvarili. Mi
moramo biti prinevi Zemlje, ne sluge oveka. Tada, veruj mi, On e ustati
ponovo. Ono to si ti videla je bila iluzija. Drakula ne umire i ne postaje
praina.'' Majnster je drhtao od uzbuenja, deak koji sanja o Boinem
jutru. Kejt pogleda Patriu Rajs, kako oboava svoj oca-ljubavnika-zlog
duha.
''Prvo. Transilvanija...''
Majnster ostavi rei da vise u vazduhu.
- 72 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Videla sam ko je tamo napolju,'' ree Kejt. ''Znam ta oni mogu da urade.
To to imate taoce nee biti od pomoi. Imao si samo jednu kartu, i loe si
je odigrao.''
Ona klimnu ka Patrii Rajs.
''Naprotiv, ona je bila moj majstorski potez. Zar nisi, najdraa Peti-Pat ?''
On posegnu i dodirnu lice Rajsove. Ona se promekolji na njegov dodir, kao
jedna od njegovih zubatih pudlica.
''Ona e biti moja Elena, kada ja budem vladao. Prva od mojih Elena.''
Baron dade nareenja Orloku, na brzom rumunskom govoru. Kejt uhvati
jasno samo par rei. Jedno od njih, naravno, bila je smrt .
''Prvo, vatra'' ree Baron, obarajui veliki svenjak Plamenovi zahvatie
stolnjak i zagmizae preko nametaja. Taoci poee da vrite. ''Sada emo
izvesti dramatian izlazak.''
On skoi na prozorsku dasku i zauze pozu u visokom prozoru. Svetla
reflektora od spolja zanjihae se kako bi ga osvetlila. Bio je razmetljiva
figura sa ogrtaem prebaenim preko ramena.
''Ka meni, moje neveste.''
Rajsova poskoi i ugnezdi se ispod jedne njegove ruke. On isprui drugu,
prizivajui Kejt.
''Postani Drakulina nevesta, moja estoka irkinjo.''
''To je preterano arogantno, Barone.''
Orlok je pokupi i dobaci je Majnsteru.
''Udobno ?'' upita ih. Kejt je videla da se Rajsova skoro onesvestila od
ushienja, ali sama nije to razumela. ak i kada se sve uzme u obzir, ona se
mogla zakleti da je Majnster peder. On se nagnu prema prozoru i smrvi ga
prolazei. Za trenutak, Kejt pretpostavi da Baronu, kao i njegovom
pretpostavljenom ocu-u-tami, mogu da izrastu krila i da poleti. Tada ih
gravitacija i stvarnost preuzee. Oni se stropotae prema ploniku.
Majnster odskoi kao maka. Kejt, jako potresena, otkotrlja se u odvodni
ljeb. Rajsova, kolena i zglobova polomljenih, zavijala je dok su joj se
slomljene kosti trle jedna od drugu. Ljudi pojurie ka njima.
''Predajem se,'' Majnster objavi. ''Ovim cvetovima Engleskog i Irskog
vampirsko devojatva.''

- 73 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Figura u crnom sjuri se ka zidu ambasade, prema polomljenom prozoru.

Plamenovi su ve izbijali spolja, zacrnjujui prozorski okvir. Bilo je
pucnjave unutar zgrade. Riard Deperson joj pomoe da ustane i da se
oisti od praine, pokazujui stvarnu zabrinutost. Njegov stil je vie
podseao na arlsa Boregarda nego na Edvina Vintropa, pitala se koliko e
dugo on potrajati pod takvima kao to su Rutven i Kroft, da ne spominjemo
Margaret Taer. Za policijom, TV ekipe nagrnue napred. Ona zau
komentatore kako brbljaju, pekuliui o rapidnom toku dogaaja. Jo jedan
vampir bi izbaen kroz prozor, pretvarajui se u kiu pepela.
Hemi Bond je radio svoj posao. Kejt pomisli kako bi mu Orlok mogao dati
nekiotpor, tada ugleda Dravoa, bez njegovog policijskog lema, kako daje
signal grupi ljudi u crnim nina uniformama, sve vampirima, da se pokrenu.
Britanija je itav vek radila na tome da stvori vampire kakvi joj trebaju, pre
nego da trpi one koji su joj nametnuti. Prednji ulaz je probijen. Vampiri
spuznue glavama nadole sa ravnog krova i ugmizae kroz prozore gornjeg
sprata. Sve je bilo gotovo za nekoliko trenutaka. Deperson i ona su bili
odvojeni od akcije pritiskom ljudi. Izmeu providnih titova policije, ona
ugleda Majnstera i Rutvena licem u lice, delovali su ratoborno, ali nisu
skakali jedan drugome za guu. Bilo je to kao da gledaju u svoje odraze u
ogledalu, prvi put od svojih preobraanja.
''ta je bila svrha svega ?'' ona upita. ''Ovo su sve aranirali njih dvojica.
Ovo nije bila opsada, ovo je bila pantomima. To nije bilo zbog vampira, to
je bilo zbog komunizma.''
Depersonu se videla tuga u oima.
''Ti od svih ljudi dobro poznaje Rumuniju.'' on ree. ''Videla si ta se
deava u zemljama satelitima. Nema pravog detanta. Moramo da se
otarasimo celog tog loeg sistema, a Nikolaj auesku je udovite.''
''A Majnster je bolji ?''
''Nije gori.''
''Riarde, ti ne zna. Nisi bio tu za vreme Terora. Kada su ljudi kao Majnster
i ljudi kao Rutven oni koji odluuju, tada ljudi kao ti i ljudi kao mi bivaju
nagurani u zakatanene kutije. To se deava sporo, bez revolucije, bez
vatrometa i svet postaje hladan i tvrd. Rutven se vratio i ti podrava
Majnstera. Koliko e proi pre nego to ponemo da se molimo za Drakulin
povratak ?''
''ao mi je Kejt. Znam dosta toga o tebi, razumem te.''

- 74 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Zato sam ja bila ovde ?''

''Da bude svedok. Za istoriju. Boregard je to rekao o tebi. Neko van Velike
Igre mora da zna. Neko mora da ocenjuje.''
''I odobrava ?''
Deperson se ohladi. ''Ne obavezno.''
Tada, i on bi povuen. Bila je u masi. Uzvici se podigoe nad gomilom. Red
ljudi, s rukama na glavama, sagnuti, pourie kroz vrata Ambasade. Taoci.
Meu njima je bio Orlok, sa pudlicama. Mogla se kladiti da e on preiveti.
Ona se saplete preko debelog kabla, i krene pratei ga dalje od pritiska tela.
Reportani kombi BBC-a je brujao od aktivnosti. Ovo su bile vesti. Ona je
bila novinarka.
Negde u blizini, pronai e telefon. Dolo je vreme da pozove svog
urednika.

Prevod Ender71

- 75 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 76 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kim Njumen

OBALSKI GRAD
"Coastal City" by Kim Newman
(Ova pria prvi put je objavljena u The Time Out Book of New York Short
Stories)
Sa prozora svoje kancelarije na 38. spratu, Fransis X. Rorden je mogao
videti Kip Oslobodjenja u zalivu, sa bakljom visoko podignutom, zgradu
taba Saveznikih Nacija, koja je reflektovala grad kao ogromno crno
ogledalo i Imperijal Stejt jo uvek najvii oblakoder na svetu.
U retkim trenucima kada Obalski Grad nije bio u krizi, ef Rorden je voleo
da stoji pred svojim panoramskim prozorom i gleda metropolis, na retku
maglu nanetu oko tornjeva najviih zgrada, na diriable koji prave okrugle
rupe u niskim oblacima, na letei narod. Rorden se nije mogao setiti
vremena kada nije bilo leteeg naroda. Nije mogao da se seti datuma, ak ni
decenije, i u glavi bi mu malo zazujalo ako bi pokuavao. Ali postojalo je
vreme pre udesnog. Neke stvari su ogromno promenile, vie nego to se
moe verovati u stvari, ali druge, druge obine stvari koje bi oekivali da se
promene, su ostale iste. Vie nije imao pojma koliko je star. U poetku,
imao je jo samo par godina do penzionisanja. Negde u kasnim 50-tim,
elino-sive kose, belih brkova, sa lulom u zubima.
Jo uvek je bio tamo, uhvaen u tom trenutku. Ratovi su doli i proli,
televizija je zamenila radio, knjige sa fotografijama zloinakih njuki i
policijske crtae zamenile su digitalne veze sa Federalnim Istranim Biroom
i interaktivni slikovni kompjuteri, ovek je stigao na Mesec i jo dalje. Ali
ef Policije Frenk Rorden jo uvek nije bio penzionisan.
Krajem oka zapazi neto to je izgledalo kao zlatni metak ispaljen preko
neba. Bila je to prva od leteeg naroda, najvoljenija, Amazonska Kraljica.
Dola je u Obalski Grad pre Rata Drugog Svetskog, Velikog i objavila
svoj lini rat, protiv kriminalaca i petokolonaa i drugih zloinaca. Rorden
se seao kada ju je prvi put ugledao, posle spreavanja velike sabotae na
nadzemnoj eleznici. Bila je boginja u zlatnom ogrtau i kupaem kostimu,
sa tramvajem podignutim iznad glave koji je neno sputala dole, sa tijarom
u kosi koja sija pod sunevim zracima. Iskovali su re za nju, hiperheroj.
Uskoro, bilo je i drugih: neki su leteli, neki ne. Strik, koji je mogao trati
bre od zvuka.
- 77 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Zelena Maska, koji se oblaio kao neka od devojaka iz plesnih predstava i

lomio reketae visokim udarcima. Mrani Andjeo, koji je lovio u noi u
potrazi za prestupnicima. Geko-ovek, duhoviti mladi penja po zidovima.
Tinsi Tin, Smanjujua Navijaica, i njen pomonik Blaber-Deko.
Izgnanici, srednjokolci sa hipermoima i bubuljicama. Odbranilac, kiborg
osvetnik napravljen u Vijetnamu kao nepomirljivi neprijatelj zla. Hiperi su
izneli na svetlo dana najbolje i najgore Obalskog Grada.
Oni su postavljali primer, titili nevine, uvali mir. Ali bilo je isto tako
monih, isto tako hiper, zlikovaca; efovi bandi prevaranata kao to Maks
Multipl, Krug i Gosp. Kosti, ludih naunika kao Dr.Megalomanijak i Drug
Atomski ovek, nakaza kao Mrtva Stvar i Puzavac, misterioznih likova kao
Diler i ovek-Senka, kitnjastih sociopata kao Kuga i arnavatra. I to su bili
samo oni manje ili vie ljudski. Ogromna udovita ispod mora ili iz
podzemlja: Tentaklo, desetoruki titanski oktopod; Sgvarrg, ivi zemljotres;
Anti-Ljuski Talas.... Vanzemaljski osvajai sa Marsa, Merkura, Planete Kju,
Aldebarana, Zandora i iz Dimenzije Terora. Demoni iz Pakla: Asmodeus
Mladji, Lilit, Dibenajnosej.
Obalski Grad je bio sravnjen vie puta nego to je Rorden to mogao
izbrojati. Izgledalo je kao da svaki od hiperheroja provodi deset meseci u
godini obraunavajui se redom sa jednim za drugim hiperzloincem,
demolirajui gradske blokove u njihovim borbama. Ponekad, hiperi bi
oformili timove i ruili cele ulice. I jednom godinje, bila bi opta tua,
svako-protiv-svakog, esto ukljuujui i neto uasno mono iz druge
galaksije, i svi hiperi bi unitili grad dok bi spasavali univerzum. ef
Rorden, koga su neki zvali srcem i petljom grada, je preiveo kroz
srednjovekovne kuge, vanzemaljske invazije, noi duge mesecima, demoske
pojave, nuklearne vatre, prebacivanje celog grada nazad u doba dinosaurusa
ili na jedan od meseca Zandora, i hiljadu i jedan talas hiperzloina. On lino
je bio posednut od Asmodeusa Mladjeg, privremeno su mu date moi Gekooveka i za njegovu glavu je Maks Multipl raspisao nagradu od milion
dolara.
Uvek, pretrpeo bi samo par modrica. Grad je mogao biti ponovo izgradjen
preko noi, i esto i jeste.
U poetku nije se ak ni zvao Obalski Grad. Tokom vrlo kratkog vremena,
tokom bitke Amazoske Kraljice sa Naci Damom, bio je Nju Jork, i postojala
je Statua Slobode i Bruklinski Most. Tada, kada je Strik doao u grad, grad
je promenjen, zgrade su postale vie i blistavije, senke su postale dublje i
tamnije.

- 78 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Amazonska Kraljica je spasla Predsednika Ruzvelta od otrovnih poljubaca

Naci Dame. I Strik je poeo svoj decenijama dugi progon ludog mafijakog
gazde, Maksa Multipla. Iznenada, svako je zvao mesto Obalski Grad i stvari
su postale grozniave. Mora da je bila 1939. ili 1940. Tada, bila je tu
uramljena fotografija u Rordenovoj kancelariji, njega u Francuskoj, kako
pozira pored svog dvokrilca posle njegove uvene pobede nad Hansom Fon
Helhundom, demoskim asem. Kasnije, slika ga je prikazivala sa posadom
bombardera Eudora Fe, posle bacanja tree atomske bombe na privatnu
armiju Samuraja Satane. Sada, njegova mladja verzija, pokazujui
Niksonov V znak pobede, bila je pored eksperimentalnog hipersoninog
Stad lovca na nosau aviona pored obale Vijetnama. Znao je da e ako sedi
ovde jo mnogo due, slika koja ga prikazuje u tom ramu pokazati da se pre
dvadeset godina u njegovoj prolosti deavao rat. Ali taj rat je odravao
korak sa sadanjicom, uvek zaostajui na istoj udaljenosti u njegovoj
prolosti. To je bila samo jedna od stvari koje su se menjale.
Nije imao stvarna seanja, pomislio bi ponekad, samo doterane anegdote,
sevove prolosti koji su bledeli. Ako bi se koncentrisao na uramljenu
fotografiju, video bi sve slike odjednom, sve ratove, sve avione. Samo je
njegovo lice stalno ostajalo isto, ak i ako su se brkovi menjali: od izgleda
Daglasa Ferbanksa preko Klarka Gejbla do Denisa Hopera.
uo je rafale pucnjave po gradu. Amazonska Kraljica je plesala u vazduhu
sa tri mala, brza, insektoidna humanoida. Bacai plamena su se rascvetavali
i pruge vatre su padale prema ulicama gde su ljudi gledali i pokazivali
nagore. Retko su bivali povredjeni od padajuih ruevina. Bio je to novi dan
u Obalskom Gradu. Samo trenutak ranije bile su 30-te godine. Velika
Depresija se zavravala i Rat je tek dolazio. Uvek je bio taj trenutak u
Obalskom Gradu, iako su se Depresije i Ratovi menjali. Sada, bila je...koja
bi sada bila godina? Uvek je bila Sledea Godina u Obalskom Gradu, samo
malo poto su hiperizumi sili sa crtaih stolova, ali ne toliko napred da bi
aktuelni Predsednik zavrio mandat. Zeleni oblik sunu nagore preko zgrade,
prelazei preko prozora u zelenom bljesku, ostavljajui tragove sisaljki koje
je muka bilo obrisati. Rorden isprui vrat da pogleda, ali Geko-ovek je
otiao. Rorden se oseao mnogo komotnije sa Amazonskom Kraljicom i
Strikom, bez obzira to su bili van dometa ljudskih shvatanja, nego sa
omladinom kao to su Geko-ovek i Izgnanici. Amazonska Kraljica i Strik,
prva generacija hipera, su bili od njegove sorte i imali njegove stavove. Bili
su uredni, dobroudni, stabilni, neukaljanog pouzdanja u svoju estitost.
Geko-ovek kao da nita nije uzimao za ozbiljno, ali je oigledno bio pun
neuroza; bio je samo smueni klinac iako se je tu jo otkako su se Britlsi
pojavili iz Liverpula i Kenedi bio upucan od onog vanzemaljca u Dalasu.
- 79 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

ak i Geko-ovek je bio obian u poredjenju sa Odbraniocem, koji je

najpre bio hiperzloinac kada se prvi put pojavio sa njegovim blokbaster
pitoljem, ali je postao dovoljno popularan da bude klasifikovan kao jedan
od dobrih momaka. Stari hiperi su uvek vezivali u sveanj ak najgore
zloince i ostavljali ih policiji, ali Odbranilac je skupljao otkinute glave.
Odeljenje je imalo policajce, nove ljude i ene, koji su razumeli svet
Odbranioca. Ali ef Rorden e uvek biti ovek iz vremena Nju Dila.
Hiperheroji sa moima koje su ih svrstavale u polubogove dolazili su kod
njega da zatrae oinski savet, prihvatali njegove stavove kao konane. I
grad se uzdizao i padao. Ponovo i ponovo.
Dinder, njegova asistentica, je donela izvetaj. Tri stvorenja koje
Amazonska Kraljica tukla bila su poslednje magijsko prizivanje njenog
arhi-neprijatelja, Lilit. Amazonska Kraljica moe da se pobrine za to.
Dinder je bila sa njim od poetka.
U poetku, bila je razbaruena sekretarica, i izgledala kao Dinder
Roders. Sada, ona je bila Asistent efa i izgledala kao eron Stoun. Tokom
vremena, podseala je na Loren Bekol, Dun Alison, Dejn Fondu i Meril
Strip. Bila je fatalna ena, utirkana domaica, radikalna omladinka,
feministiki radoholiar. Ali je ostala sa imenom iz 30-tih , Rorden ree
Dinder da poalje rutinsku uzbunu Pukovniku Gritsbiju u
C.O.M.M.A.N.D. (Centralna Operacija za Odranje Masivne Amerike
Nacionalne Odbrane) da su hiperljudi ukljueni u pucnjavu iznad
naseljenog podruja.
Lilit? Dinder se zamisli. Da li je ona nadprirodni entitet ili
vanzemaljsko bie?
Ona je demoska arobnica iz Dimenzije Teror. Zaokrui oba. Dinder
slee ramenima i napusti kancelariju.
Decenijama Obalski Grad je bio skoro prijatan kutak. Zgrade su unitavane,
ali nevini prolaznici su na vreme sklanjani sa puta. rtve su bile udesno
male, ograniene na hiperzloince koji su nepametno davali svoj poslednji
otpor na uzvisinama iznad zaliva baklja Kipa Oslobodjenja bila je veoma
popularna i sluajno padali ka svojoj uobiajeno privremenoj smrti u vode
zaliva.
Hiperheroji ih nikada nisu gurnuli u to, iako je bilo preutno dogovoreno da
niko ne treba da smatra
Strika, koji mogao uraditi bilo ta u deliu sekunde, odgovornim to nije
jurnuo da spase Dr.Megalomanijaka od fatalnog pada na nain na koji bi da
- 80 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

je kojim sluajem Dinder, prema kojoj je imao tajnu naklonost, visila sa

ivice.
Kako se to deavalo, ni desetine padova, vatri, eksplozija, pogubljenja,
proterivanja u Dimenziju Terora i srednjeevropskih rulja za linovanje nije
uspelo da naini nikakvu trajnu povredu Dr.M., sve to je pre par meseci
godina ? poelo da se menja. Nekoliko manje znaajnih hipera, uglavnom
onih o kojima se due nije nita ulo, bilo je ubijeno u udno velikim
tuama. Hiperi su se okupljali na sahranama, iako se teko moglo oekivati
da se seaju mnogo toga o palom. Prvo, kada je Iridijum-ovek bio uniten
od Gosp. Kosti, Rorden je oekivao da e se I-ovek vratiti za mesec dana,
ali izgledalo je da je njegova smrt dua nego veina do tada. Za ivota, nije
bio neko ime samo druga-violina u kratkovenoj grupi, Tinejderi
Atomskog Doba, koja se muvala okolo neko vreme pre nego to se Gekoovek pojavio. Ali, kao mrtvi hiperheroj, dobio je status totema.
Ako Iridijum-ovek moe umreti, tako moe bilo ko drugi. Otprilike u isto
vreme, Odbranilac je poeo ozbiljno da sakuplja glave. Raspoloenje grada
se promenilo, ak i njegov izgled. Ivice su bile otrije, senke dublje.
Depresija se irila, utiui na vie od samo par slikovitih i zahvalnih
siroia koji su dobijali Boine poklone kada bi Strik jednom godinje
glumio gradskog Deda Mraza. Bilo je beskunika, mentalno obolelih
veterana, ak i udnih kurvi tinejderki. Za nekoliko ulinih policajaca se
pokazalo da korumpirani. Rordan to nije mogao razumeti. Jednom, zatekao
je sebe kako podie slualicu i trai da govori sa Predsednikom Ruzveltom.
Tada, u svom umu, se zapitao sa kojim od njih ? Srebrni tornjevi i elegantni
diriabli su jo bili tu, u svetu leteeg naroda. Ali tamo dole u lavirintu ulica
i prolaza, Mrani Andjeo je terorom uvao krhki mir. ak je i Odbranilac
poeo da deluje kao da je omekao. Najtgaunt gradski najnoviji hiperheroj,
bio je demon otpadnik iz Pakla koji je jeo utrobu pobijenih neprijatelja.
Jednom, grad je bio Ameriki Ideal. Svi problemi su reavani brzo i sa
veselim raspoloenjem. ak i najgori od najgorih su bili nevaljala deca,
koja su slana u svoje sobe do sledeeg nestaluka. I hiperheroji su svi bili
velika deca, koja uivaju u igri. ta se promenilo ? Sada Obalski Grad je bio
Nona Mora Amerike.
Stari grad je jo uvek bio tu, ako se potrai.
Rorden shvati da je problem u njemu. Kao i Maks Multipl, on je skakutao
izmedju mnogih linosti.
Bio je razliit za raznim ljudima: oinska figura sa Amazonskom Kraljicom,
naprasit sa Mranim Andjelom, budalast sa Geko-ovekom, tuan no strog
sa Odbraniocem, skoro senilan kada je u pitanju Najtgaunt. Bio je u
- 81 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

svaijem svetu, i oni su svi bili unutar njega, rastrui ga na delie. Samo
meseci do penzije. Ali meseci su veni u Obalskom Gradu. Proli su samo
meseci od Votergejta (kada je Dr.Mego zamenio Predsednika sa zlim
robotom), od Zaliva Svinja, od Ancija. Rorden se pitao, I-ovek je otiao i
ak je i slatku, priglupu Tinsi Tin pregazio Diler. Neko vreme je delovalo
ak i da je Amazonska Kraljica stvarno umrla, usisana u Vrtlog Nepovratne
Prazninu, ali ona se vratila, ponovo rodjena i obnovljena i sa jo oskudnijim
kostimom, i crtom zlobe u karakteru. Ali Zelena Maska, koji je bio tu skoro
toliko dugo kao Amazonska Kraljica , je pao kao rtva serijskog ubice,
Kuge, i stvarno je nestao iz kontinuiteta, retko se vidja ak i kao duh. To se
moe desiti. On moe umreti. Ironino, na korak od penzije. Bie dostojno
oplakan i munjevito osveen.
Ali on je bio anahronizam. Ovim vremenima bi bolje posluilo ako bi ef
policije Obalskog Grada bila ena ili psihopatski hiperzloinac ili crnac.
Bilo je vie mogunosti u bilo kome od njih, vie ansi za konflikt ili krize.
Na kraju, sve je to bilo zbog pria, zbog materijala za zaplete. On nije bio
jedan od besmrtnika. Dr. Megalomanijak je bio tamo napolje, bive smetalo
koje se uzdiglo do masovnog ubice. I toliko mnogo drugih. Kivni na njega,
sa hipermoima. ivei kroz mesece koji se proteu decenijama,
primeujui povremene promene kada su one ve odavno tu, teturajui se
od krize do krize, Frenk Rorden je bio istroen. U poetku, polako, sada
rapidno. Koliko dugo e se ovo nastaviti ? Pogledao je kroz prozor
kancelarije dok je no padala. Baklja Kipa Oslobodjenja je jasno sijala,
njenja vatra reflektovana na tabu Saveznikih Nacija. Ogromni, desetoruki
oktopod se bolno uspinjao uz Impajer Stejt zgradu pipak po pipak.
Beskorisne granate su eksplodirale svuda okolo. Masa na ulicama je
panino beala. Rorden zaboravi na svoje nevolje i privue zlatni telefon.
Odgovoreno mu je posle prvog zvona, ali kao i obino ona nije govorila,
samo je sluala.
Imamo krizu u Obalskom Gradu, ree tihoj sagovornici. Ako si nam
ikada bila potrebna, trebamo te sada.
Preveo Ender71

- 82 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Hari Turtldov

PAD TRANTORA
"Trantor Falls" by Harry Turtledove
Carska palata uzdizala se u centru
stotina kvadratnih milja zelenila.
U normalnim vremenima, ak i u
abnormalnim, takva izolacija bila je
dovoljna da zatiti glavnog stanovnika palate od gungule ostatka
metalnog sveta Trantora. Sadanja
vremena, ipak, nisu bila normalna,
nisu se mogla opisati ni tako blagom
rei kao sto je "abnormalna".
Bila su katastrofalna. Zajedno sa
magnolijama i ruama, raketni
lanseri su iznikli u vrtovima. ak i
unutar palate Dagobert VIII je
mogao uti prigueno reanje.
Jo gore od toga, ipak je bio strah
koji je ulazio sa tim.Vojnik je banuo
u komandni centar gde su Car i
njegovi oficiri jos traili nain da
potisnu Gilmerov poslednji nalet. Bez iega nalik na salutiranje, ovek je
izdahnuo, "Jo jedno uspeno iskrcavanje gospodine, ovog puta u Nevrask
sektoru."
Dagobertov zabrinuti pogled bljesnu ka stolu sa mapama. "Suvie blizu,
suvie blizu," promrmljao je. "Kako prokleti bandit uspeva da napreduje
tako brzo ?"
Jedan od Carevih marala otro pogleda glasnika. "Kako su se njihove
snage iskrcale tamo? Nevrask je jako utven."
Vojnik je stajao zanemeo. "Odgovori mi !" zalaja maral.
ovek proguta pljuvaku, i oklevajui konano odgovori, "Neke trupe su
pobegle, Marale Rodek, kada su Gilmerovi ljudi sleteli. Ostali" zastao je

- 83 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

ponovo, nervozno liui usne, ali morao je da izgovori. "Ostali su prili

pobunjenicima, gospodine."
"Jo izdaje !" Dagobert zastenja. "Zar se niko nee boriti da me odbrani ?"
Jedini civil u sobi tada progovori: "Ljudi e se boriti gospodaru, kada imaju
razlog za koji misle da je vredan borbe. Univerzitet izdrava protiv Gilmera
ve etiri dana do sada. Mi mu se neemo pokoriti."
"Tako mi svemirskog demona, Doktore Sarns, ja sam zahvalan vaim
studentima, i ponosan na njih, takodje," Dagobert ree, "Pokazali su se
hrabrijim borcima nego veina mojih vojnika."
Jokim Sarns utivo sagnu glavu. Maral Rodak, sa druge strane, je shvatio
ono to je suveren propustio. "Velianstvo, oni se bore za sebe i svoje
gradjevine, ne za vas." ree. Kako je to izgovarao, jo jedan sektor na mapi
ispred njega zasija i predje iz plave u crvenu boju: crvenu za krv koju je
Gilmer prosipao preko celog Trantora, Sarns pomisli gorko.
"Znai nema nade za nas ?" upita Car Galaksije.
"Za pobedu ? Nikakve." Rodakova vojna procena bila je brza i konana. "Za
bekstvo, moda ponovnu borbu, da. Nae vazdune i svemirske letelice jo
uvek dre koridor iznad palate. Ipak, sa iskrcavanjem u Nevrasku Gilmer e
uskoro moi da dovue svoje rakete i uperi ih na njih - i na nas."
"Bolje bekstvo nego pasti u ape udovita," Dagobert ree, stresajui se.
Pogledao je ponovo na mapu "Siguran sam da imate spreman plan za
evakuaciju. Primenite ga, i to brzo."
"Da, gospodaru." Maral progovori u mikrofon na grlu. Car se okrete
Jokimu Sarnsu. "Hoete li poi sa nama profesore ? Trantor pod
Gilmerovim izmama nee biti mesto za ljude od nauke."
"Hvala, gospodaru, ali ne" Dok je Sarns odmahnuo glavom odreno, vlati
mije smedje kose, koju je nasuprot modi nosio vrlo dugom, zalelujae oko
njegovi uiju. "Moje mesto je na Univerzitetu, sa mojim osobljem i
studentima."
"Dobro reeno," Maral Rodak promrmlja, suvie tiho za Dagoberta da uje.
Ali Car, delovalo je, jo uvek imao jedan carski gest koji mu je preostao.
Okrenuvi se Rodaku, ree "Ako doktor Sarns eli da se vrati na
Univerzitet, on e se vratiti. Pripremite vazduna kola odmah, dok jo ima
nade da stigne tamo bezbedno."

- 84 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"Razumem, gospodaru" maral ponovo ree. Pruio je ruku ka Jokimu

Sarnsu. " A vama elim sreu. Mislim da e vam biti potrebna.
Do trenutka kada se pilot vazdunih kola pribliio zemljitu Univerziteta,
Jokim Sarns je zadobio delikatnu nijansu zelene. Pilot je leteo metrima ponekad centimetrima - iznad Trantorovog elinog krova, i krivudao kao
podivljao da bi zbunio pobunjenike nianske kompjutere.
Kola tresnue na vrh zgrade biblioteke. Dr. Sarnsovi zubi sretoe se sa
ujnim klikom. Pilot otvori izlazni otvor. Sarns se pribrao dovoljno da
izgovori."Er- hvala vam mnogo", ree pilotu, otkopavajui svoj sigurnosni
pojas.
"Samo izadjite, nadjite zaklon i pustite me da uzletim" ona mu otro
odgovori. Sarns se otetura dalje od kola prema ulazu. Udar vetra dok su
kola ubrzavala udaljavajui se skoro ga obori sa nogu.
Vrata se otvorie. Dvoje ljudi u lemovima jurnue napolje i uvukoe Sarnsa
unutra.
"Kako stojimo ovde ?" on upita.
"Naih par starijih klasa diplomaca su se istanjile" Marijan Drabel odgovori
mrano. Do Gilmerove pobune, ona je bila bibliotekar. Sada, Sarns je
pretpostavio, naelnik taba bi bila odgovarajua titula za njen posao.
"Ipak jo uvek se drimo - izbacili smo ih iz Studentskog Doma Sedam
ponovo pre par minuta."
"Dobro," Sarns ree. Bio je komandant amater koliko je ona bila adjutant,
ali sirova hrabrost njihovih studenata dobrovoljaca je nadoknadjivala ono
to im je nedostajalo u iskustvu. Mladi su se borili kao da brane svetu
zemlju - i na neki nain i jesu, Sarns pomisli. Ako Gilmerovi ljudi poharaju
Univerzitet, uenost u celoj Galaksiji e primiti smrtni udarac.
"ta e Dagobert uiniti ?" upita Egril Jons. Jednom Univerzitetski
dietetiar, brinuo se o ishrani armije ovih dana.
Sarns nije imao naina da ublai novosti. "On e krenuti u bekstvo."
Pod prozirnim vizirom njenog lema, lice Marijan Drabel postade smrknuto,
ili pre jo smrknutije.
"Tada smo mi ostavljeni na cedilu ?"
"Zajedno sa svima ostalima koji su podravali sadanju dinastiju." Dve
generacije, dinastija ! Sarns pomisli. Kako je istorija Galaktikog Carstva
jurila ovih par poslednjih alosnih vekova, ipak, dve generacije jesu bile
- 85 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

dinastija. I sa uzurpatorom kao to je Gilmer koji grabi Trantor, delovalo je

kao da e ta istorija ii samo nizbrdo od sada nadalje.
Marijan kao da je pokupila misao iz njegovog uma. "Gilmer je takav
varvarin kao da dolazi pravo sa Periferije," ona ree.
"eleo bih da jeste na Periferiji," Egril Jons izgovori, "Tada ne bismo mi
morali da izlazimo na kraj sa njim."
"Na nesreu, ipak, on je ovde," ree Jokim Sarns.

Debeli tepisi Carske Palate, tepisi po kojima su gazila stopala Dagoberta

VIII, Kleona II, Stanela VI svemir-skog mu demona, ak i Amenetika
Velikog ! - sada su umekavali topot izama Gilmera I, samoproklamovanog Cara Galaksije i Gospodara Svega. Gilmer udari nogom po
tepihu za blagim nezadovoljstvom.
Navikao je na zveket dok hoda, da njegove izme objave njegovo prisustvo
pola hodnika daleko. ak ni ovek napravljen od metala za zvona ne bi
mogao da odjekne na tepisima Carske Palate.
Zabacio je glavu unazad prinosei bocu usnama. Tena vatra potee niz
njegovo grlo. Posle dugog cuga, baci bocu od sebe. Razbila se o zid.
Zaplaene sluge pohitae da poiste nered.
"Ne rasipaj to," Vergis Fen ree.
Gilmer mrko pogleda svog komandira flote. "Zato ne ? Ima jo dosta tamo
odakle je ta dola."
Njegov pogled probode slugu. "Donesi mi jo jednu istu, i jednu za Fergisa
takodje." ovek pojuri po njegovoj naredbi.
"Eto, vidi ?" Gilmer ree Fernu. "Tako mi Galaksije, ne bi smo mogli
proerdati sve to je Trantor sakupio da pokuavamo i stotinu godina."
"Pretpostavljam da je tako," Fen ree. Bio je tii od svog vodje, mogue i
bolji taktiar, ali ne i vodja ljudi. Posle trenutka, nastavi zamiljeno,
"Naravno Trantor je proveo vie od sto godina prikupljajui sve ovo. Vie i
od hiljadu rekao bih."
"Pa, pa ta i ako jeste ?" Gilmer ree. "Zato smo ga i eleli, zar ne? Tako mi
jaja koje Dagobert nije imao, niko nikada do sada nije poharao Trantor.
Sada sve ovde je moje !"

- 86 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Sluga se vratio sa bocama. Postavio ih je na sto od kristala i srebra i

pobegao. Gilmer je pio.
Posle svega sto je sipao niz grlo ovih poslednjih par dana, ne bi trebalo da je
sposoban da vidi, a kamoli da hoda i govori. Ali trijumf ga je ostavio
pijanijim nego alkohol. Gilmer Osvajac, eto ko je on !
Vergis Fen je takodje pio, ali ne tako naglo. "Da, ceo Trantor je na, osim
Univerziteta. Ve sedam dana do sada, i ti ludaci jo uvek izdravaju."
"Nema onda vie tih malih pucnjava sa njima," Gilmer zarea. "Tako mi
Galaksije, razneu ih u radioaktivnu prainu i zavriti ! Pobrini se za to Fen
i to odmah."
"Kako elite gospodaru, ali..." Fen ostavi poslednju re da visi u vazduhu.
"Ali ta ?" Gilmer smrknuto ree. "Ako se bore za Dagoberta, oni su
izdajnici prema meni. I gaenje izdajnika e zaplaiti Trantorce." Zatreptao
je, zadovoljan i iznenadjen sopstvenom igrom rei.
Zasmeta mu to Fen to kao da nije ni primetio. Fen ree, "Ja ne mislim da se
oni jo uvek bore za Dagoberta, samo protiv nas, da sauvaju ono to imaju.
Moglo bi biti da bi smo se lako mogli dogovoriti sa njima. A ako mi - - ako
ti - - baci nuklearku na Univezitet, uenjaci irom Galaksije e klevetati
tvoje ime zauvek."
"Uenjaci irom Galaksije mogu da jedu svemir, to se mene tie," Gilmer
ree. Ali, otkrio je, to nije bilo sasvim tano. Deo toga to znai biti Car je
postupati na nain na koji Carevi trebaju da postupaju. Sa jadnom
gracioznou, malo se povukao: "Ako me priznaju i prestanu da se bore,
pretpostavljam da sam voljan da ih pustim da ive."
"Hou li onda da pokuam prekid vatre ?" Fen upita.
"Samo napred, poto izgleda da misli kako je to dobra ideja," Gilmer mu
ree, "Ali ne ako me ne priznaju, razume ?" Ako i dalje priznaju Carstvo
tog kukinog sina Dagoberta, raznesi ih sa lica planete."
"Da, gospodaru." Ovog puta, Fen nije zastao kod titule. I on je takodje moj
sluga, pomisli Gilmer.

Novi Car Galaksije potee dobar gutljaj iz boce. Zamahnuo je kao da e je

baciti na jednog od lakeja palate, pa smejui se spustio je neno kada je
ovek zalegao po podu.

- 87 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gilmer ode do komandnog centra u utrobi Carske Palate, komandnog centra

odakle se , do nedavno, jadni glupi Dagobert VIII borio da ga zadri van
Trantora, Gilmerove izme su odjekivale ovde vrlo zadovoljavajue. Ko
god je dizajnirao komandni centar u izgubljenim danima veliine
Galaktikog Carstva, imao je razumevanje za komandante i njihove izme.
Televizijski ekran ispred Vergisa Fena postade prazan. On okrete svoju
stolicu i klimnu u iznenadjenju kada je ugledao Gilmera iza sebe.
"Gospodaru, imamo prekid vatre izmedju naih snaga i onih sa
Univerziteta," ree "Bilo je lako da se aranira. Nae i njihove trupe e
ostati na poloajima dok se konano primirje ne postigne."
"Dobro," Gilmer ree. "Dobro uradjeno."
"Hvala vam. Vodja Univerziteta vas je pozvao da se susretnete sa njim na
njegovom zemljitu da utvrdite uslove primirja. On nudi taoce kao garanciju
za vau bezbednost, i kae da zna ta e biti sa svime za ta se borio ako vas
izigra. Da ga pozovem i odgovorim mu sa ne, za svaki sluaj ?"
"Ne, ii u tamo," Gilmer ree. "ta ti misli, da se plaim od nekoga ko
nema nijedan jedini zvezdani brod ? Osim toga " - - nasmeja se pohlepnim
osmehom - - "kao da neu baciti pogled na kakva god blaga su se tako
srano borili da sauvaju. Ako ne mogu da im ih otmem batinama, oteu im
ih porezima - - to je ono to znai biti Car uostalom. Tako samo napred i
dogovori sastanak sa tim - - koje je njegovo ime, Vergis ? "
"Jokim Sarns."
"Jokim Sarns. Kako da ga zovem kada se sretnem sa njim ? General Sarns ?
Admiral ? Poglavica ?"
Fenov izraz je nagovetavao da se blago zabavlja. "Jedina titula koju
prisvaja je Dekan gospodaru."
"Dekan ?" Gilmer zabaci glavu i zasmeja se glasno i dugo. "Aj, sreu se sa
surovim Dekanom Jokimom Sarnsom, biem uionica. Zato ne ? Dogovori
to za mene Vergis. Za to vreme" -- okrete se na drugu stranu -- "proveriu
ta radimo na ostatku planete."
Redovi ekrana, koji su prenosili slike sa celog Trantora, rekoe mu ta je
eleo da zna. Ovde je video vod svojih vojnika kako nose plasticne cevi
pune dragulja na svoje brodove; tamo vojnike kako pljakaju stambeni blok;
negde drugde drugi vod, veina ljudi pijanih, pratilo je duplo Trantorskih
ena, neke uplaenog izgleda, druge pak nasmejane i drske.

- 88 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gilmer se iskezi. Zbog ovoga je on zauzeo Trantor, da pohara svet nedirnut

pedeset generacija, ak vie zbog toga nego da vlada njime nakon pohare.
Gledajuu kako se njegov san odvija pred njim ta dolazi posle delovalo je
kao od oskudne vanosti u poredjenju.
Gledajui...njegov pogled odluta nazad na trei ekran. Sve ene tamo bile bi
neprevazidjene lepotice na drugim svetovima, ali na Trantoru bile su plen
obinih redova. Sa tako mnogo milijardi ena da se izabere, sve ija lepota
nije blizu spektakularnoj bile su jednostavno ignorisane.
Osmehujui se u iekivanju Gilmer se pope spiralnom stazom prema
Carskim spavaim odajama. ak ni u svojim najdivljijim snovima nije
zamiljao neto takvo. Hiljadama godina najbolja ingenioznost koju je
novac mogao da kupi je rasipana ovde na nita drugo osim na svrhu
zadovoljstva.

Bilija se nasmejala takodje, kada je on uao. Njena utomrka kosa prosipala

se niz gola ramena.
Zanemarujui sve detalje koje je spavaa odaja nudila, Gilmer je uze u
svoje ruke i potonu na pod sa njom. Tu je uskoro otkrio prednosti debelih
tepiha na koje ranije nije pomiljao.
Ona je mrmljala lenjo i leala u njegovim ruka sijajui. Bila je njegova ena
jo otkako je bio samo ambiciozni porunik. Uvek je mislio da je izuzetna,
kako za gledanje tako i za voljenje.
I jo uvek to misli, ree sebi. Oseao je ak i istinitost te misli. Ali to nije
bila potpuna istina, ne vie.
Televizijski ekran pokazao mu je da je, po Trantorskim standardima, ona
sasvim obina. I kako po razumu i pravdi moe Car Galaksije i Gospodar
Svega da ima pratilju koja je samo prosena.
On zagrokta, meko. "Centikredit za tvoje misli," ree Bilija.
"Ahh, nita naroito," on ree, i stisnu je. Njen glas takodje nije bio
savreno sladak, on pomisli.

"Evo ga, dolazi." Marijan Drabel pokaza na figuru oveka koji je silazio iz
vazdunih kola koja su se spustila na niiju zemlju izmedju Gilmerovih
linija i onih koje su drali studenti - vojnici Univerziteta. "Sam je," Jokim
Sarns ree sa blagim iznenadjenjem. "Rekao sam mu da smo voljni da mu
- 89 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

dozvolimo bilo koji razuman broj telohranitelja koji eli. Ima vie hrabrosti
nego to sam smatrao."
"Kakva je razlika, kada ne moe -- ili ne eli -- da kontrolie svoje trupe ?"
Marijan Drabel ree ogoreno. "Koliko silovanih ena imamo na naoj
klinici sada ?"
"Trideset sedam, " Sarns odgovori. "I petoricu mukaraca."
"I to je samo iz ovog jednog siunog kutka Trantora, i to samo od naroda
koji je uspeo da se prodje kroz Gilmerove trupe do naih," ona ree. "Koliko
irom cele planete, gde ima etrdeset milijardi ljudi na raspolaganju da
terorie? Koliko pljaki ? Koliko poara zapoetih samo iz zabave? Koliko
ubistava, Jokime? Kakvu znaaj ima hrabrost jednog oveka naspram
toga?"
"Nikakav." Sarns prodje umornom rukom preko ela. "Znam to isto tako
dobro kao i Marijan. Ali ako on ima hrabrosti, ne moemo izai na kraj sa
njim kako bi smo to mogli drugaije."
"To je tano," ona prizna. "Tiho, sad - - skoro je stigao."
Gilmer, Sarns pomisli, izgleda vie kao varvarski poglavica nego Car, iako
se ljubiasti ogrta vijorio iza njega dok je napredovao. Ispod toga nosio je
kombinezon iaran u nijansama smedje i zelene kakav su i njegovi vojnici
koristili. Sarns je pretpostavi da je to kamuflana odea, ali u bljetavim
hodnicima Trantora ee je izlagala nego titila vojnike. Neupadljivo sivilo
samog Sarnsovog kaputa i pantalona je bilo mnogo tee primetiti ovde.

Uzurpatorove izme udarale su ritmini tonom. Velianstvo, Sarns ree,

znajui da on treba da progovori prvi i takodje znajui, od kako je Gilmer
zauzeo Trantor, titula je bila tana de facto iako ne i de jure. Sarns nije
odobravao zaobilaenje istine.
Ti si Dekan Sarns, eh ?'' Gilmerova granitna tutnjava je dola iz tog tvrdog,
bradatog lika. Car Galaksije poea svoj nos, te nastavi. ''Ima neke vrste
borce iza sebe, Sarns. Rei u ti to odmah, ne bih imao nita protiv da
uzmem mnovo njih u moju flotu.''
''Dobrodoli ste da razglasite taj poziv, gospodaru, ali sumnjam da ete
pronai mnogo dobrovoljaca,'' Sarns odgovori.
''Ovi mladi mukarci i ene nisu vojnici od zanata, ve radije studenti. Oni - i ja - - vie obraamo panje na apstraktna saznanja nego na najbolji
raspored ete strelaca.''
- 90 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gilmer klimnu. ''Ve sam to uo, i bilo mi je teko da poverujem. Da pravo

kaem, Sarns, i jo uvek mi je. Vi provodite svoje itave ivote jurei to - kako si ga nazvao ? - - apstraktno saznanje?''
''To mi inimo,'' Sarns ree ponosno. ''Najzad, ovo je Univerzitet , destilat
sve mudrosti akumulisane tokom milenija istorije Carstva. Mi ga
kodificiramo, sistematizujemo, i , gde to moemo uveavamo.''
''Deluje kao metiljav nain da se provede vreme,'' Gilmer primeti, ne
obraujui panje na Sarnsova oseanja ili - - verovatnije - - smatrajui da
e se Dekan sloiti sa njima kada je izneo oiglednu istinu. ''Od kakve je
koristi znanje koje ne moe da jede, pije, spava sa njim ili puca na
svoje neprijatelje?''
On je zaista varvarin, Sarns pomisli, iako je proveo ceo svoj ivot u okviru
onoga to se zove, sa sve manje i manje razloga, Galaktiko Carstvo. On
ree, ''Pa, dopustite da vam dam primer, gospodaru: kako ste vi i vae
pobednike armije stigli na Trantor ?''
''Pa zvezdanim brodovima, naravno.'' Gilmer se zapilji. ''Kako drugaije,
ovee? Jesi li oekivao da hodamo?''. Nasmejao se na sopstveni humor.
Sarns se nasmei ljubaznim osmehom. ''Naravno da ne. Ali ta se deava
ako neka od vaih basipki izgori ili hidrohron treba da se popravi ?''
''Udesimo ih, najbolje to moemo. Izgleda kao da se niko u celoj prokletoj
Galaksiji vie ne razume u hiperatomske motore,'' Gilmer ree, piljei. Tada
se ukoi u pokretu. ''To je znanje takodje, zar nije ? Tako mi svemirskog
demona, Sarns, da li mi to govori da ima univerzitet pun tehniara koji
stvarno znaju ta rade? Ako je tako, ubaci ih u moju flotu i nainiu te - - i
njih - - toliko bogatim da im nikada nee nedostajati njihove filmoknjige, to
ti obeavam.''
''Imamo neke ljude - - ne mnoge, bojim se - - koji studiraju takve stvari. Kao
to sam rekao ranije, dobrodoli ste da razgovarate sa njima. Neki moda i
izaberu da vam se pridrue, zbog izazova u radu sa pravom opremom.''
Sarns napravi pauzu za trenutak. ''Imamo takodje obuene
doktore,kompjuterske specijaliste i studente mnogih drugih disciplina od
vrednosti za Carstvo.''
Gledao je kako Gilmer zagriza mamac. '' I oni bi radili sve te stvari za mene
?'' uzurpator upita.
''Neki moda bi,'' Sarns ree. ''Drugi - - verovatno veina - - bili bi voljni da
obuavaju vae tehniare i osoblje ovde. Naravno,'' dodade milozvuno,

- 91 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''imali bi mnogo manje entuzijazma ako se probijete unutra pucajui.

Mnogo od njih bi i bilo protraeno na taj nain.''
''Hrmmp,'' Gilmer promrmlja. I posle trenutka, nastavi '' Ali svaki brod sa
koga bi otili tehniari, medicinari, kompjuterai - - bio bi nam koristan isto
kao i da je staro gvodje.''
'' Ne momentalno, moda, ali kasnije bi vam bili od jo vee vrednosti nego
to su ikad dosad sa neadekvatno obuenim posadama kakve pretpostavljam
da sada imaju.''
Gilmer spusti svoj glas. '' Sarns, ja ne mogu da priutim sebi da razmiljam
ta e biti kasnije. Kladim se sa milion kredita nasuprot izgorelom punjenju
blastera da sada ima bar tri flote koje kreu na mene na isti nain na koji
sam ja krenuo na Dagoberta. Sada kada je Trantor pao, svi psi svemira e
hteti da glodju njegove kosti - - i moje.''
Za sebe, Sarns je mislio da je uzurpator u pravu u tome. I bilo bi to samo
ono to Gilmer i zasluuje. Ali dekan koji je postao general oseti kako
ga svejedno preplavljuje tuga. Nema vremena da se naui nita novo, nema
vremena da se misli o bilo emu osim o trenutku - - to je predugo bilo
oboljenje Galaktikog Carstva. Gilmer je imao tei sluaj nego carevi pre
njega, ali koren bolesti je bio isti.
Sarns nije uzdahnuo. On ree, ''Pa, u svakom sluaju ovo je odvelo nau
diskusiju dosta dalje od svrhe pred kojom smo, to je nakon svega, samo da
dogovorimo primirje izmedju vaih snaga i studenata i osoblja Univerziteta,
kako bi smo i mi i vi mogli da se vratimo onome to smatramo naim
odgovarajuim tenjama.''
''Aj, tako je,'' Gilmer ree.
Iako nije uzdahnuo, Sarns se nije ni nasmeio. Pokai varvarinu kratkoroni
cilj i on nee gledati dalje od toga, pomisli. '' Da li biste eleli da pregledate
nae objekte ovde, kako bi ste mogli videti koliko su bezopasni pod
normalnim okolnostima ?'' on ree.
''Zato ne? Vodi, Dekane Sarns, i da vidimo ta si to pretvorio u vojnike. Ko
zna ? Moda u regrutovati tebe...'' Gilmer se zasmeja. Isto, bez ustezanja,
uini Jokim Sarns. Nije oekivao da Gilmer moe rei neto tako zabavno.
Prvo to je zapanjilo Gilmera unutar Univeziteta bila je tiina. Skoro svi
okolo ili su u cipelama sa mekim djonovima, bez zvuka na metalnim
podovima. Gilmerove izme odzvanjale su kao i uvek, ak izazivale i eho
koji je odjekivao hodnicima ispred njega. Ali i zveket i jeka bili su samo
sitan ljunak baen u okean tiine.
- 92 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Ljudi su udni kao i mesto, Gilmer pomisli. Oni koji su se borili sa

njegovim ljudima su jo bili u sivom kao Sarns. Ostatak je nosio meke
pastelne boje koje su inile da lebde kao duhovi du hodnika. Njihovi
sputeni glasovi stvarali su dodatni utisak kao da nisu sasvim stvarno tu.
U Gilmerovom umu javie se poluzaboravljene prie o duhovima iz
detinjstva. Zadrhtao je i potrudio se da ostane u blizini svojih vodia- ''ta
oni to rade ovde?'' upita, pokazujui. Njegov glas izazivao je eho takodje,
eho koji brzo zamirao.
Sarns baci pogled u laboratoriju. ''Neto u vezi sa neurobiologijom,'' ree.
''Trenutak.'' On zaroni unutra. ''Tako je - - rade na tome da poboljavanju
efikasnost indukatora spavanja.''
Nekako Dekan je tonirao svoj glas tako da je bio jasan, ali nije izazivao
odjekivanje. Gilmer rei da ga imitira u tome. ''I ta se deava tamo?'' Car
Galaksije upita. Tada se namrtio, jer mu je samo uspelo da to izgovori sa
promuklim apatom koji delovao pun straha.
Na njegovo olakanje, delovalo je kao da Sarns to nije primetio. ''To je
psihostatistika istraivaka grupa,'' Dekan odgovori nonalantno. Nastavio
je dalje, pretpostavljajui da Gilmer zna ta je to psihostatistika.
Gilmer nije znao, ali nije nameravao da to i pokae. Uperio je prst prema
drugim vratima. Neki ljudi u toj sobi su radili na kompjuterima, drugi sa
neim to je delovalo kao komadi stena. ''ime se oni to bave ?'' upita. Jo
uvek nije mogao da parira Sarnsovom lagodnom tonu.
''Ahh, to je jedan od najfascinantnijih projekata, siguran sam da e te to
ceniti.'' Gilmer, koji nije bio ba siguran u to, saekao je da Sarns nastavi.
''Koristei drevne zapise i sintetizatore glasa, ovaj tim lingvista pokuava da
rekonstruie mitski jezik poznat kao engleski, iz koga se na moderni
Galaktiki razvio pre mnogo hiljada godina.''
''Oh,'' je bilo sve to je Gilmer rekao. Nikada nije uo za engleski, takodje.
Pa, ba teta, pomisli. On je znao mnoge stvari o kojima ovi mekuni
akademici nikada nisu ni sanjali, stvari kao to su rastavljanje blaster
pitolja na bojnom polju, stvari kao to je taktika malih jedinica. Jokim
Sarns kao da je izvadio misao iz njegove glave i tada je izvrnuo na nain
koji mu se nije svideo:
''Uglavnom, ipak, borili smo se protiv vas da bi zatitili ono do ega sada
dolazimo: Biblioteku.''
''Sve to je oveanstvo ikada nauilo je sauvano ovde,'' ree Sarnsova
pomonica Marijan Drabel.
- 93 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gilmer uhvati notu ponosa u njenom glasu. ''I vi ste zadueni za to?'' upita.
Ona potvrdi glavom i nasmei se. Gilmer umanji za deset godina
pretpostavku koju je imao o njenim godinama na osnovu njenog ozbiljnog
lica i bezbojne odee. Ona ree, ''Ova dvorana ovde je pristupna prostorija.
Studenti i istraivai dolaze ovde, da bi dobili odtampane filmoknjige i
lanke dostupne u naim arhivama o temama koje ih interesuju.''
''Gde su sve vae filmoknjige?'' Gilmer isprui svoj vrat. Posetio je
biblioteke na drugim svetovima jednom ili dva puta i tada je bio do kolena u
filmoknjigama. Nije video nijednu ovde. Sumnja poraste u njemu. Da li je
sve ovo bila neka vrsta kolosalnog blefa, da bi se prikrilo ko zna ta ? Ako
jeste, ceo Univerzitet e platiti za to.
Ali Marijan Drabel se samo nasmeja. ''Jo niste spremni da vidite
filmoknjige. Pre nego student uopte vidi filmove, on ili ona moraju imati
neku ideju o tome ta je u njima: vie nego to samo naslov daje. Ono do
ega sada dolazimo je Sekcija Apstrakcije, gde ljudi pleve kroz verovatne
liste za itanje dokumenata koji im deluju obeavajue za njih.''
Jo ljudi koji se baku sa jo kompjutera. Gilmer je skoro uspeo da ugui
svoje zevanje. Marijan Drabel nastavi. ''Imamo takodje odeljenje za
akviziciju i katalogizaciju, koje integrie nove filmoknjige u nau zbirku.''
''Nove filmoknjige?'' Gilmer ree. ''Mislite ljudi ih jo uvek piu?''
''Ne tako mnogo kao kada je Univerzitet osnovan,''' bibliotekarka ree tuno.
'' I, naravno, sada kada su se Periferija i ak i neki od unutranjih regiona
odvojili od Carstva, ne vidimo dosta toga to se pie, ili dobijemo kopiju tek
nakon mnogo godina. Ali jo uvek pokuavamo, i svakako nijedna druga
zbirka u Galaksiji nije ni blizu tako kompletna kao naa.''
Doli su do lifta. Jokim Sarns pritisnu dugme. Trenutak kasnije, vrata se
otvorie. ''Ovuda, moli vas,'' Sarns ree, koraknuvi unutra. Marijan Drabel
i Gilmer su ga pratili, ovaj sa neto sumniavosti. Ako su Univerzitetlije
htele da ga ubiju, koje je bolje mesto za to od stenjene i skrivene
unutranjosti lifta? Ali ako su hteli da ga ubiju, bio je njihovim rukama jo
otkako je obilazak poeo. Morao je da pretpostavi da to ne nameravaju.
Lift zabruja nadole, stade. Vrata se ponovo otvorie ''Ovo su itaonice,''
Marijan Drabel ree.
Gilmer vide red za redom kocaka. Vei deo od njih prazan. ''Uobiajeno,
ovde bi bilo mnogo uposlenije,'' primeti Jokim Sarns. ''Ljudi koji ih inae
koriste su na borbenim poloajima umesto toga.''

- 94 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kao da potvrdjuju njegove rei otvorie se vrata na jednoj od zatvorenih

kocaka. Mlada ena koja se pojavila nosila je sivo vojnika Univerziteta i
imala blaster puku preko svojih ledja. Delovala je prljavo i umorno, kako
vojnici sa prvih linija i treba da izgledaju. Gilmer takodje primeti da ona
izgleda kao da je savim zaboravila na borbu i svoje oruje: njena panja je
sasvim bila usmerena na kalkulator na kome je kucala dok je hodala prema
redu liftova.
''Da li vas zanima da pogledate unutranjost itaonica?'' Marijan Drabel
upita.
Gilmer razmisli za trenutak, pa vrtei glavom to odbi. Bio je u nekoliko
itaonica, sve su sline irom Galaksije. Njihov broj ovde je impresivan, ali
jedna sama po sebi ne osobito.
''Da li je ovo sve to imate da mi pokaete?'' upita.
''Jo jedna stvar,'' Marijan Drabel mu ree. Slegajui ramenima, on udje
nazad u lift sa njom i Sarnsom.
Ponovo su krenuli nadole, sve dublje i dublje. ''Vi ste posebno
privilegovani, da vidite ono to emo vam sada pokazati,'' Jokim Sarns ree.
''ak i sa Univerziteta samo nekoliko ljudi je to videlo. Mislimo da e vam
to pomoi da nas bolje razumete.''
Lift stade. Gilmer iskorai, i zapanjeno se obazre okolo. ''Tako mi
svemirskog demona,'' promrlja, proaputavi u tihoj zaudjenosti.
Dvorana se produavala mora biti kilometrima. Od poda do tavanice, svaka
polica je bila prepuna filmoknjiga. ''Kompjuter moe da im pristupi i
projektuje ih u odgovarajuu itaonicu na zahtev.'' Marijan Drabel ree.
Gilmer odeta do najbliih polica. Njegove izme su tupo udarale umesto da
odzvanjaju. Pogleda dole. ''Ovo je stenovit pod,'' ree ''Zato nije metalni
kao sve ostalo.''
''Skladita filmoknjiga su ispod izgradjenog dela Trantor,'' Jokim Sarns
objasni. ''Ne bi bilo mesta za njih gore - - taj prostor je potreban ljudima. To
to su ovde dole takodje daje izvesnu eksta zatitu od katastrofa. ak i
udarni talas radijacijskog oruja detoniranog iznad nas verovatno ne bi
dospeo ovde dole.''
''Takodje morate razumeti da je ovo samo jedna dvorana filmoknjiga od
mnogih,'' Marijan Drabel dodade. ''Koristili smo kako rasuta skladita i
mnogo redundancije kako bi smo najbolje osigurali bezbednost zbirke.''

- 95 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gilmer je imao iznenadnu viziju Univerzitetlija kako bue tunele kao krtice
godinama, vekovima, milenijumima, pretvarajui u sae samu stenovitu
povrinu Trantora dok kopaju skladita za znanje koje su nagomilali.
Jo i gore, u oku svog uma on zamisli svu teinu stene i metal iznad svoje
glave. On je odrastao na farmerskom svetu punom otvorenog prostora, i
proveo je vei deo ivota u svemiru. Zamisao da bi sve iznad njega moglo
da kolapsira, drobei ga da ne bi ostala ni crvena mrlja od njega, uinila je
da mu se hladan znoj pojavi na obrvama.
''Hoemo li se vratiti gore ?'' ree promuklo.
''Svakako, gospodaru.'' glas Jokima Sarnsa bio je utiv. ''Nadam se da ste
uvideli - - sada - - da smo mi potpuno posveeni svrsi uenja, i da se
neemo meati u poliki ivot Carstva dok god ne ugroava na Univerzitet.
Pod tim uslovima, mislim, moemo aranirati primirje zadovoljavajue za
obe strane.''

Sve to je Gilmer eleo da uradi - - sada - - je bilo da pobegne iz ovih

katakombi i vrati se svojim ljudima. Primetio je da Sarns nije pritisnuo
dugme lifta. Moda Sarns i nee, dok se on ne sloi. ''Da, da, naravno.''
Mogao je uti kako brzo govori, ali nije mogao da stane. ''Neka vai ljudi
odloe oruje, i moji e se drati van Univerziteta.''
''Dovoljno dobro,'' Sarns ree. I kao da je bio odsutan u mislima ranije - - i
moda je zaista i bio - pritisnu dugme koje poziva lift. Gilmer se kretao
nagore u tiinu punoj olakanja, svaka -sekunda penjanja lifta kao da je
podizala bezbrojne tone sa njegovih ramena.
Kada se on i njegovi vodii vratie na nivo sa koga su krenuli, ovek krenu
ustro prema njima sa dva lista pergamenoida u rukama. ''Ovo je Egril
Jons,'' Sarns ree. ''ta ima za nas, Egril ?''
''Kopije ugovora o primirju, za va potpis i Cara Gilmera,'' Jons odgovori.
Ispruio je pisaljku.
Gilmer je uze. On prelete pogledom preko jednog primerka dokumenta,
potpie ga i prui ruku za drugim od Jokim Sarnsa kada iznenada pomisli da
se zaudi kako su uslovi primirja mogli biti spremni odmah kada se sloio
sa njima nekoliko trenutaka ranije. ''Prislukivali ste,'' zarea na Egrila
Jonsa.
''Primite moje izvinjenje, ali jesam,'' Jons ree. Praenje zvuka je deo
bezbednosnog sistema za filmoknjige. Ovog puta samo sam to iskoristio da
- 96 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

pripremim dokumenta to je pre mogue. Oekivao sam da e vae

velianstvo imati druge brige koji zahtevaju vau panju.''
Gilmer se priseti koliko je jako hteo eleo da se vrati medju svoje trupe.
''Oh, u redu, neka bude tako,'' ree. Potpisao je drugu kopiju sporazuma.
Ovaj drukan Jons je bio vie u pravu nego to zna, vie u pravu nego to
moe znati. Trantor mora biti pripremljen za odbranu od napada iz svemira i
to brzo, ili e Gilmer Car Galaksije uskoro biti Gilmer vaporizovani
uzurpator.
Gilmer Car Galaksije smota svoj primerak sporazuma, odsutno zakai
pisaljku Egrila Jonsa u dep tunike, i ree, zvuei zaista vrlo carski, ''Sada
ako biste bili tako dobri da me ispratite nazad do mojih linija.''
''Svakako.'' Jokim Sarns dodade drugi primerak primirja Marija Drabel.
''Ovim putem, ako izvoljevate.''

Otpozadi, Marijan Drabel pomisli, Gilmer je izgledao mnogo vie kao car
nego spreda. Bljetavi purpurni ogrta davao mu je oreol velianstvenosti
koji se nije slagao sa kamuflanom odeom koju je nosio ispod njega.
Gledan spreda, ogrta je samo liio na alosni komad ukradenog plena.
''Car ne bi trebalo da izgleda kao lopov,'' ona ree.
''Zato ne?'' Egril je jo oseao iganje zbog svoje ukradene pisaljke. ''To je
ono to on jeste.''

''arobnjaci !'' Bilija je vikala. ''Otiao si u jazbinu arobnjaka, i oni su te

omadjijali !''
''Nema takvih stvari kao to su arobnjaci !'' Gilmer joj uzvrati vikom.
''Ne ? Onda zato nisi doneo bilo ta to je vredno sa Univerziteta, kada su
bili nama u naim rukama ?'' ona ree.
''Jesam. Mi vie ne pucamo na njih, i oni vie ne pucaju na nas. Priznaju me
kao Cara Galaksije. ta bih vie mogao poeleti ?''
''Da utuvi strah od hladnog svemira i vrele smrti u njih, eto ta. Ako si ti
Car Galaksije oni bi trebalo da se ponaaju kao podredjeni, ne kao jednaki.
Moe li Car da ima sebi jednakog ? I ti si ih to pustio.'' Bilijina kosa je letela
oko nje kao bronzani oblak dok je tresla glavom u zapanjenosti.

- 97 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Ne mogu da verujem da si im to dozvolio. Ima sve tvoje ljude, itavu flotu
- - zato ih nisi smrvio zbog njihove drskosti ?''
''Oh, ostavi me na miru,'' Gilmer ree mrzovoljno. Nije mu trebalo da slua
to od Bilije; ve sve je to uo, ljubaznijim reima, ali istim tonom od
Vergisa Fena. Fen ga je pitao zato, ako su Univerzitetlije bile voljne da
obuavaju njegove ljude, se ta volja nije pojavila u sporazumu o primirju.
Bio je mrzovoljan sa svojim komandirom flote takodje, jer nije hteo da
prizna da nije imao petlje da trai promene u spisu. Zato nije? Sva stvarna
mo je bila na njegovoj strani. Ali ipak - - on to nije uradio.
''Ne, neu da te ostavim na miru,'' Bilija sada ree. ''Neko mora da vrati
kimu u tebe, posebno jer izgleda ti je ispala kroz tvoje - - ''
''Zavei !'' Gilmer zarika glasom kome nijedan od njegovih svemiraca polupirata ili vojnika nije smeo uskratiti poslunost.
Bilija je smela. ''Neu da zaveem. I arobnjaka ima. Svaka pria koja
dopluta ovde sa Periferije govori o njima.''
''Lai o njima, misli.'' Gilmeru je bilo drago to moe da promeni temu, bar
malo. Bolela ga je glava. Ako e Bilija biti ovako una , moda e on ipak
nai sebi jednu lepu malu Trantorku koja e usta otvarati samo da kae da.
''To nisu lai,'' Bilija ree tvrdoglavo.
''Pa, ta onda drugo mogu biti?'' Gilmer ree. ''Nema takve stvari kao to je
polje sile veliine oveka. Ne moe biti - - Carstvo to nema, a Carstvo ima
sve to postoji. Nema naina da se otvori Lina Kapsula, a da se nemaju
vlasnikove karakteristike. Tako prie koje govore o takvim stvarima moraju
biti lai.''
''Ili arobnjaci rade takve stvari, i rade ih svojom magijom,'' Bilija ree. ''A
ta drugo osim magije te je moglo naterati da Univerzitetu ukae ne samo
milost ve - - ve - - ne znam ni ja ta. Tretira ih kao da je to mesto njihovo
po pravu, kada Car ima na raspolaganju sve to jeste.'
''Ako to moe zadrati,'' Gilmer promrmlja. On izadje iz spavae odaje - nee nai utehu ovde, to je jasno. Kurirski brod sa porukom ga je ekao
kada se vratio sa Univerziteta: flota se prikupljala na manje od deset
parseka daljine, flota koja nije njemu pripadala. Ako misli da zadri Trantor
morae da se bori za to ispoetka. ak i arka sa Univerzitetom moe
nakoditi u takvom trenutku.

- 98 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Zato Bilija to nije mogla da uvidi? Bes iznenada ispuni Gilmera. ''Ako nije
mogla, neka je nosi svemirski demon !'' Uperi prst na prvog slugu koga je
ugledao. ''Ti !''
ovek se trgnu. Za razliku od Bilije, on kao i sva posluga palate znali su
da Gilmer nije neko sa kime se treba aliti. ''Gospodaru?'' upita on
zastraeno.
''Uzmi onoliko lakeja, koliko ti treba, onda idite izbacite onu devojuru
velikih usta iz moje spavae odaje. Nadji mi neku novu - - oekujem da
ima naina da se pobrine za to. Neku dostojnu Cara, opominjem te. Ali
najvie od svega, neku tihu.''
''Da, gospodaru.'' Sluga je rizikovao mali osmeh. ''Da, velianstvo. Mislim
da se moemo postarati za to.''

Soba u Biblioteci - - soba koju Gilmer nije video !

Jokim Sarns, Marijan Drabel, Egril Jons....dekan, bibliotekarka,
dijetetiar....general, naelnica taba, indendant....i neto jo vie. Stajali su
ispred zida ispunjenog sa jednainama, crveni simboli na sivoj pozadini.
Jokim Sarns, ija je privilegija bila da progovori prvi, ree, ''Nisam mislio
da e to biti tako lako.''
''Nisam ni ja,'' sloi se Marijan Drabel. ''Oekivala sam - - verovatnoe su
predvidjale - - da emo morati da utiemo na Gilmerov um da bi smo se
osigurali da e nas ostaviti na miru.''
''Ta hrabrost koju smo videli je znatno pomogla,'' Sarns ree. ''Navela ga je
da stekne potovanje prema naim studentima vojnicima tamo gde bi
potpuno pragmatian ovek jednostavno odbacio njihovo rtvovanje jer se
sukobljava sa njegovim linim interesom.''

''Pomeaj to sa sujevernom zadivljenou prema akumulaciji drevnog

saznanja koje mi predstavljamo, pustiti ga da vidi da su nai ciljeve i tenje
- - nai tobonje ciljevi i tenje irelevantni u odnosu na njegove ili blago u
njegovu korist, i pokazao se sasvim sposobnim da sam donese odluku da
nas ostavi na miru,'' Marijan Drabel ree. ''Izali smo iz neega to je moglo
biti vrlo gadno predvidjanje vrlo lepo, zaista.''
Egril Jons je prouavao brojeve i simbole, mogue putanje odluivanja koje
su vodile od dana Hari Seldona kroz skoro tri veka do sadanjice - - i iza.
Sada on ree, ''Verujem da e ovo biti jedina runda.''
- 99 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

''Jedina runda haranja Trantora?'' Jokim Sarns je proui korelacije na koje je

Jons ukazivao, jednaine su se posluno uveale na zidu Primarnog
Radijanta kako bi ih mogao bolje videti. ''Da, tako zaista deluje, ako su
podaci koji su doli do nas sa cele planete tani. Gilmer je odradio tako
efikasan posao unitavanja da Trantor nee biti vredan za pljakanje jednom
kada se ovaj krug gradjanskih ratova zavri.''
''To je do sada bila manja verovatnoa, takoe,'' Jons ree. ''Vidi - - bilo je
vie od sedamdeset posto ansi za dva haranja bar etrdeset godina
razdvojena, i barem petnaest posto ansi za tri ili vie, moda ak i u toku
jednog veka.''
''Nai ivoti i rad e svakako biti laki na ovaj nain,'' Marijan Drabel ree.
''Znam da smo mi dobro zatieni, ali zalutali projektil - -'' Ona zadrhta.
''To je rizik koji e nam jo neko vreme pretiti,'' Sarns ree. ''Gilmer je tako
oigledan uzurpator da e drugi pokuati da ukradu od njega ono to je on
ukrao od Dagoberta. Ali opasnost od dalje vee tete za Trantor u celini je
opala u velikoj meri, i opadae jo vie kako se pria o Velikoj Pohari bude
irila.'' Pokaza na brojke koje su podravale njegov zakljuak; Marijan
Drabel razmisli,pa klimnu.
''I sa Trantorom odsada efektivno uklonjenim iz psihoistorijskih jednaina,
tako je i Galaktiko Carstvo,'' Egril Jons ree.
''Prvo Galaktiko Carstvo,'' ispravi ga Jokim Sarns blago.
''Pa, naravno.'' Jons prihvati ispravku dobroduno. ''Sada, ipak, biemo
sposobni da na rad usmerimo prema Drugom Carstvu bez potrebe da
brinemo o prikrivanju svega to radimo od zabadanja noseva carskih
slubenika i agenata.''
''Carstvo je za nas uvek bilo najvea opasnost,'' Marijan Drabel ree.
''Morali smo biti ovde u njegovom srcu kako bismo mogli tititi Prvu
Zadubinu, ali biti u srcu Carstva je isto tako znailo biti pred njegovim
oima, da je ikad dolo do toga da nas primeti. U danima pre nego to smo
potpuno razvili mentalni dodir, jedan ozbiljno neprijateljski nastrojen
komesar javne bezbednosti mogao nas je sruiti.''
''Verovatnoa je bila da nee biti takvog, i nije bilo,'' Egril Jons ree.
''Verovatnoa, da, ali psihoistorija ne moe da predvidi ponaanje
pojedinaca nita vie nego to ti fizika moe rei kada e se raspasti jedan
atom radijuma,'' ona ree tvrdoglavo. Istina je bila tako oigledna sama po
sebi da je Jons morao da je prizna, ali ne tako ljubazno kao to je to Jokimu
Sarnsu.
- 100 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Sarns ree, ''Sluajte oboje, nije to vano. Ako pogledate ovde'' -- Primarni
Radijant, primajui upustva od njegove volje, otkri deo Seldonovog Plana
jo korak unapred ''vidite da ulazimo u period konsolidacije. Kao to ste
oboje istakli, Prvo Carstvo je mrtvo, dok e proi jo nekoliko vekova pre
nego to novo Carstvo koje e izrasti iz Prve Zadubine proiri svoj uticaj
na ovaj deo Galaksije.''

''Mirno more za neko vreme,'' Jons ree, ''I bilo je krajnje vreme, takodje.''
'''Ne budi tako samouveren.'' Marijan Drabel ree.
''Upozorenje koje Druga Zadubina treba uvek da ima na umu,'' Jokim Sarns
ree. ''Ali, gledajui matematiku, moram da se sloim sa Egrilom. Osim
neega nepredvidljivog recimo, da neko van naih redova otkrije mentalni
dodir ne bi trebalo da imamo veih tekoa u usmeravanju ka
odgovarajuem kursu. A '' -- on se nasmeja iroko, ak malo
samozadovoljno '' koji su izgledi za to ?''

Pad Trantora prvi put je objavljen 1989. u zbirci pria koju je uredio
Martin Grinberg, zbirka je predstavljala odavanje poasti Isaku Asimovu od
strane njegovih kolega autora. Sve prie su smestene u okvir univerzuma
Robota, Carstva i Zaduzbine i pored H.Turtldova u njoj je uestvovao itav
niz znamenitih autora kao sto su Ben Bova, Robert Silverberg, Orson Skot
Kard, Frederik Pol i drugi, sa predgovorom od Reja Bredberija.
Sama pria Pad Trantora govori o poslednjim danima Trantora i
Galaktikog Carstva i smetena je u 270. godinu Zadubinske Ere, odnosno
12.338. godinu Galaktike Ere.
Vie o ivotu i radu Hari Turtledova moete proitati na forumu SF Tima:
http://sftim.com/forum/viewtopic.php?t=108

Preveo i priredio Ender71

- 101 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 102 -

Broj 1

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Lari Niven

POSTOJI PLIMA
"There is a Tide" by Larry Niven

Tada, planeta nije imala ime. Kruila je oko zvijezde koja je te 2830. godine
leala iza ruba poznatog svemira, udaljena oko etrdeset svjetlosnih godina
od Sunca. Zvijezda klase G3, neto crvenija od Sunca, i neto manja.
Planeta, kruei priblino krunom putanjom udaljenom oko 130 miliona
kilometara od zvijezde, bila je malo suvie hladna za ljudski ukus.
Te 2830. godine, Luis Gridli Vu sluajno je proao tuda. Istiem sluajno,
bez namjere. U svemirskim razmjerama, skoro sve to se moe desiti, desie
se. Uzmimo sluajnost ovog susreta- Ali, doi emo do toga. Luis Vu bio je
star sto osamdeset godina. Kao stalni korisnik Osnaujueg zaina, nije
pokazivao svoje godine. Ako mu ne dosadi, ili ako ne nastrada, mogao bi
doivjeti i hiljaditu.

- 103 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Ali, ponekad bi rekao sam sebi, ne ako bilo kad vie odem na koktelparti, lov na Bandersnae, ili obojene ravnozemce koji se roje u bezvlau
ravnice premale za njih s faktorom deset. Ne ako ivim za jo jednu
ljubavnu aferu za jednu no ili jo jedan dvadesetogodinji brak ili jo jedno
dvadesetminutno ekanje na prevoz koji je otkazao ba kad sam ja na redu.
I, ljudi. Ne ako moram ivjeti s ljudima, dan i no, kroz ta beskrajna
stoljea.
Kada bi se poeo tako osjeati, on bi otiao. To se desilo triput u njegovom
ivotu, a sada i etvrti put. Vjerovatno, to e se i dalje dogaati. U tom
stanju odstupanja, akutnog anti-svega, nije bio dobar ni za koga, posebno za
prijatelja, a najvie za sebe samog. Tako, on bi otiao. U malom ali
odgovarajuem svemirskom amcu, sam, naputajui sve i svakog, idui
izvan granica poznatog svemira. I ne bi se vraao dok oajniki ne zaeli
vidjeti ljudskia lica, uti ljudski glas.
Na drugom putovanju bio je odluan oajniki ekati dok ne sretne Kzina.
Bilo je to dugo putovanje, sjeate se. I, poto je bio samo tri i po mjeseca u
svemiru na svom etvrtom putovanju, stegnutih zubi poto iz pamenja jo
uvijek nije u potpunosti potisnuo ljudski glas... zbog svega toga dodao je
Mislim da u ovaj put oajniki ekati dok ne upoznam Kdatlina. enu,
naravno.
Neki njegovi prijatelji smatrali su da ga spaavaju iscrpljivanje i raskid tih
putovanja. I njih. Provodio je mjesece itajui dok mu je biblioteka svirala
orkestarsku muziku. I konano, osloboen poznatog svemira, okrenuo je
brod za 90 stepeni i poeo krug s Suncem u sredini.

Pribliavao se nekoj zvijezdi tipa G3. Iskoio je iz hiperpogona kroz

singularnost koja u hipersvemiru okruuje svaku veliku masu. Ubrzao je
kroz sistem pomou glavnih potisnika, osmatrajui prostor ispred
dubinskim radarom. Nije traio nastanjive planete. Traio je Slejverove
stazis kutije.
Ako ne bude odjeka na radaru, ubrzavao je dok ponovo ne sklizne u
hipersvemir. Zadravao je brzinu i koristio je za prolazak kroz sledei
sistem u kome e pokuati, i sledei, i sledei. uvao je gorivo.
Nikad nije pronaao Slejverovu stazis kutiju. To ga nije sprijeilo da trai
dalje.

- 104 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Dok je prolazio kroz sistem, dubinski radar pokazao je planetu kao mutnog
duha, svijetlo sivi krui na bijelom ekranu. G3 sunce bilo je veliki sivi
disk, tamnei gotovo do crnog prema sredini.
Skoro-crno oznaavalo je pritiske pri kojima dolazi do potpunog kolapsa
elektronskih orbita.
Ve je bio proao zvijezdu i nastavio ubrzavati kad se na ekranu pojavila
siuna crna mrlja.
Nema savrenog sistema, naravno, mrmljao je dok je iskljuivao pogon.
Govoriti sam sa sobom bila je dobra stvar ovdje gdje ga niko nije mogao
prekinuti.
Obino uvam gorivo, rekao je sebi sedmicu kasnije. Ali ve je bio van
singularnosti, u praznom svemiru. Uveo je brod u hiperpogon opisujui
polukrug oko sistema i poeo koiti. Postepeno je gubio brzinu koju je
skupljao prve dvije sedmice. Negdje u blizini mjesta gdje je primijetio crnu
mrlju na projekciji dubinskog radara, zaustavio se.
Nikada do sada nije ovo radio; njegov sistem uvanja goriva zasnovan je na
pretpostavci da nikada nee pronai Slejverovu kutiju. Ali, mrlja je ponovo
bila tu, crna taka na sivom duhu planete.
Krenuo je prema njoj.
Svijet je bio donekle slian Zemlji. Priblino iste veliine, slinog oblika,
donekle iste boje. Nije bilo mjeseca.
Uperio je teleskop prema planeti i podesio razluivost. Iskidani bijeli oblaci
iznad zamuenog plavog ...nerazgovjetni obrisi kontinenata...uraganski
vrtlog blizu ekvatora. Polarne kape izgledale su velike ali je klima bila
toplija blizu ekvatora. Vazduh je izgledao ist i bezopasan prema
spektrografu. I nije bilo nikoga. Ni ive due. Bez komije do vas. Bez
glasova. Bez lica.
Doavola, promrmlja.
Pronaao sam svoju kutiju. Proveu ostatak putovanja ovdje. Bez
mukaraca. Bez ena. Bez djece. On namrteno dodirnu pramen kose. Da
ne idem prebrzo? Moda trebam prvo pokucati.
Pretraio je sve radio opsege i nije pronaao nita. Svaka civilizovana
planeta zrai kao mala zvijezda na radio opsegu. Takoe, s visine od
nekoliko stotina kilometara, nije se vidio nikakav znak civilizacije.

- 105 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Dobro. U redu, prvo da naem tu staru stazis kutiju... Bio je siguran da je

to. Nita osim stazisa i stazis kutija nije bilo dovoljno gusto da bi se
prikazalo kao crna refleksija hipertalasnog impulsa.
Slijedio je sliku oko ispupenja planete. I otkrio da, na kraju krajeva,
planeta ipak ima mjesec. Na udaljenosti oko 1800 km i prenika oko 3
metra.
I zato, iznenaeno uzviknu, su ih Slejveri postavljali u orbitu? Tako ih
je lako tu otkriti. Bili su u ratu, nakraju krajeva! I zato je ovo ostalo
ovdje?
Mali mjesec bio je hiljadama kilometara udaljen, nevidljiv golim okom.
Teleskop je davao dovoljno jasnu sliku. Srebrna lopta, oko tri metra
prenika, bez ikakvih oznaka.
Milijardu i po godina nalazi se ovdje, ree Luis sam sebi, i dodade Ako u
to povjerujete, povjerovaete u bilo ta. Neto ih je moralo sruiti. Praina,
meteori, solarni vjetar. Magnetska oluja.
Neto. Provue prste kroz svoju preraslu vrstu crnu kosu. Mora biti da je
skrenula ovdje s nekog drugog mjesta. Nedavno. ta....
Jo jedan brod, mali i ovalan, pojavio se iza srebrne lopte. Bio je u
potpunosti zelen, sa tamnije zelenim oznakama.

II
Prokletstvo, ree Luis. Nije poznavao tip. Bio je to nezemaljski brod.
Dobro, to nije loe. Tu nee biti ljudi. Ukljui komunikacioni laser.
Drugi brod se zaustavi. Utivo, Luis uradi isto.
Moete li to povjerovati? pitao je sam sebe. Tri godine stvarnog vremena
potroio sam u potrazi za stazis kutijama. Konano sam pronaao jednu, i
sada, neto drugo je uradilo isto!
Svijetlo plava iskra drugog lasera pojavi se na vrhu stranog konusa. Luis
oslunu autopilot-kompjuter
cereui se sam sebi dok je pokuavao da razmrsi signale nepoznatog
laserskog ureaja. Ipak, oni koriste lasere, ne telepatiju, treperanje krakova
ili brzu promjenu boje koe.
Lice se pojavi na Luisovom ekranu.

- 106 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Nije to bio prvi vanzemaljac koga je vidio. Ovaj je, kao i neki drugi, imao
prepoznatljivu glavu; skup ula grupisanih oko usta, s prostorom za mozak.
Tri okaprimijetio je, usaena duboko u duplju, dobro zatiena ali s
ogranienim vidnim poljem. Trougaona usta, takoe, sa utim otrim
zubima koji vire iza tri hrskaviave usne.
Definitivno, bila je to nepoznata vrsta.

Djeki, ala ste vi runi, uzdra se da kae Luis. Strani prevodilac moda
ve radi.
Njegov vlastiti autopilot zavrio je prevoenje prve poruke. Ona je glasila:
Odlazite. Ovaj objekat pripada meni.
Neobino, odgovori Luis.
Jesi li ti Slejver? To nije bilo prevedeno kao Slejver, a Slejveri su izumrli
eonima ranije.
Ta rije nije prevedena, ree vanzemaljac. Ja sam otkrio objekat ispred
vas. Boriu se da ga zadrim.
Luis se poea po podbratku, s dvije nedelje starom otrom bradom. Njegov
brod bio je suvie mali za borbu. Takoe, energetski dio koji snabdijeva
potiskivae, kreiran je da bude siguran.
Laserska bitka, voena komunikacionim laserom stavljenim na maksimum,
bila bi puni test izdrljivosti, i on bi izgubio. Strani brod imao je veu masu
i apsorbovao bi mnogo pogodaka. Nije imao pravo oruje. Pretpostavljao je
da ga vanzemaljci imaju. Ali, stazis kutija je bila velika.
Tnuktipon-Slejverski rat zbrisao je veinu inteligentnih vrsta u galaksiji,
milijardu i po godina ranije.
Bezbrojne manje bitke vodile su se prije nego to su Slejveri razvili
konano oruje i upotrijebili ga.
Slejveri su esto, gubei bitku, smijetali vrijednosti u stazis kutije i skrivali
ih do dana kada e moi ponovo doi do njih. Vrijeme nije prolazilo u
unutranjosti zatvorene stazis kutije. Vanzemaljac bi, nakon milijardu i po
godina, iz svog skrovita izronio jednako mlad. Oruje i alat nisu pokazivali
ni trunku re. Jednom kad stazis kutija izbljuje svoj sadraj, proces starenja
nastavlja se normalno.
Slejverske stazis kutije bile su neprocjenjive. Bilo je poznato da su
Tnuktipuni znali tajnu direktne konverzije materije. Mogue i njihovi
- 107 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

neprijatelji. Jednog dana, u stazis kutiji negdje izvan poznatog svemira, bit
e pronaen neki takav ureaj. Tada e fuziona energija biti zastarjela kao
to je i obino sagorijevanje.
A ova sfera, tri metra u preniku, bila je najvea stazis kutija ikada
pronaena.
I ja u se boriti da zadrim artefakt ree Luis. Ali razmisli o ovome:
Nae vrste srele su se sada, i sree se ponovo bez obzira ko uzme artefakt
sada. Moemo biti prijatelji ili neprijatelji. Zato bismo poeli ubijanjem?
Vanzemaljska ula nisu odavala nita: ta predlae?
Kockajmo se, s jednakim rizikom za obe strane. Kockate li se vi?
Empatski da. Tok ivota je kocka. Izbjei iznenaenja je ludilo.
To je to. Hmmm Luis pogleda vanzemaljsku glavu koja je izgledala sva
trouglasta. Moe naglo ibnuti oima okolo, brzo i lako licem okrenuti
nazad i na isti nain vratiti nazad. Vidjeti svoju stranjicu.
Govori li? upita vanzemaljac.
Ne. Nee slomiti vrat na taj nain?
Zanimljivo pitanje. Kasnije moramo razgovarati o anatomiji. Imam
prijedlog.
Lijepo.
Sletiemo na svijet ispod nas. Sreemo se izmeu naih brodova.
Oekujem da e biti ljubazan da izae prvi. Hoe li ponijeti svoj
prevodilac?
On je povezao kompjuter na radio u odijelu. Da.
Sreemo se izmeu naih brodova i odigrati jednu jednostavnu igru,
poznatu obojici, zavisnu iskljuivo o sluaju. Slae li se?
Zasad. Koju igru?
Slika na ekranu namreka se u dijagonalne linije. Neto je interferiralo sa
signalom? On je brzo objanjavao. Postoji jedna matematika igra,
govorio je vanzemaljac. Nae matematike sigurno su sline.
Istina Luis je uo za neke uvrnute specifinosti vanzemaljskih
matematika.
Igra obuhvata screee Neka rije koju autopilot nije preveo.
Vanzemaljac podie ruku s tri lakta, drei predmet slian povealu.
- 108 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Vanzemaljac istovremeno obrnu prste i pokaza ih tako da je Luis mogao

vidjeti razliite oznake na svakoj strani. Ovo je screee---. Ti i ja podii
emo ih svaki po est puta. Ja u izabrati jedan simbol, ti izaberi drugi. Ako
se moj simbol pojavi podignut vie puta nego tvoj, artefakt je moj. Rizik je
podjednak.
Slika se zatalasa a onda isisti.
Prihvatam, ree Luis. Bio je malo iznenaen jednostavnou igre.
Sada emo se oba udaljiti od artefakta. Hoe li me slijediti dole?
Hou, ree Luis.
Slika nestade.

III
Luis Vu poea se po nedeljama staroj bradi. Kakav nain da pozdravi
vanzemaljskog ambasadora.
U ljudskim svjetovima Luis Vu je uvijek bio besprijekornog izgleda, ali
ovdje, napolju osjeao se osloboenim i volio je to.
Ali, kako bi uopte Trooki mogao pretpostaviti da se on brije. Ne, to nee
biti problem.
Da li je bio budala ili genije?
Imao je prijatelje; mnogi od njih ivjeli su slino njemu. Dva su nestale
decenijama ranije; vie se nije sjeao njihovih imena. Sjeao se samo da su
obe pola traiti stazis kutije u ovom pravcu i da se propustili da se vrate.
Da li su i oni sreli vanzemaljske brodove?
Postojalo je vie drugih objanjenja. Pola godine ili vie, sam u svemiru u
malom brodu jednosjedu dobar je nain da ovjek uvidi da li se svia sam
sebi. Ako je odgovor NE, ne postoji ni razlog da se vrati u svjetove ljudi.
Ali, postojali su i vanzemaljci, ovdje, napolju. Naoruani. Jedan je mirovao
u orbiti 800 km ispred njegovog broda., s vrijednim artefaktom u sredini.
Svakako, kocka je bila sigurnija od borbe. Luis Vu ekao je sledei potez
protivnika.

On poe propadati kao kamen. Vanzemaljski brod mora da je koristio

ubrzanje od najmanje 20 g.
- 109 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Nakon trenutka zapanjenosti, Luis ga je slijedio uz isto ubrzanje, podesivi

gravitaciju u kabini. Da li vanzemaljac provjerava nejgove sposobnosti
manevrisanja?
Vjerovatno ne. Nije izgledalo da je spreman na trikove. Luis se, pratei
vanzemaljca na pristojnoj udaljenosti, sada naao mnogo blie srebrnoj
sferi. Pretpostavimo da okrene brod, uhvati artefakt, smjesti ga u skladite i
dadne se u bijeg?
Ustvari, to nije bilo izvedivo. Mora bi se kretati sporo da bi uhvatio sferu,
dok vanzemaljac moe napasti iz pune brzine. Dvadeset g bilo je blizu
maksimuma za njegov brod.
Mada, bjeanje moda i nije loa ideja. Ko mu garantuje da e se
vanzemaljac boriti poteno. ta ako bude varao?
Taj rizik mogao se minimizovati. Njegov skafander imao je senzore koji su
nadgledali tjelesne funkcije. Luis podesi autopilota da detonira fuzionu
energetsku jezgru broda ako njegovo srce prestane da kuca. Postavio je i
jedno komandno dugme kojim moe runo pokrenuti detonaciju.
Vanzemaljski brod uari se svijetlo narandasto kad ue u atmosferu Naglo
je usporavao, kilometrima iznad okeana. Krasno promrmlja Luis
pripremajui se da imitira manevar.
Konini brod nije imao mlaznike. Mora da je imao pogon na bezinercijskom
principu, slian njegovom, ili indukciono-gravitacioni pogon slian
kzinskom. Oba su bila lijepi i isti, tihi, sigurni za korisnike i veoma
napredni.
Ostrva su bila razbacana po okeanu. Vanzemaljac je kruio, naizgled
sluajno izabrao jedno i spustio se kao pero.
Luis ga je slijedio nanie. Bio je to nezgodan trenutak dok je oekivao da
neko nezamislivo oruje zapuca iz prizemljenog broda i da spali njegov
brod s neba dok mu je panja skoncentrisana na sputanje. Ali, spustio se
bez sukoba, nekoliko stotina metara od vanzemaljskog konusa.
Eksplozija e unititi oba broda ako ja bidem povrijeen ree
vanzemaljcu preko signalnog snopa.
Sve vrste razmiljaju na isti nain. Sada u izai.
Luis ga je posmatrao kako izlazi kroz iroku okruglu vazdunu komoru
blizu nosa broda. Pratio ga je sve dok se nije njeno spustio na pijesak. Tada
spusti svoju kacigu i ue u vazdunu komoru.

- 110 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Da li je donio pravilnu odluku?

Kocka je sigurnija od rata. I mnogo zabavnija. Najbolje od svega, davala
mu je vie ansi.
Ali ne elim otii kui bez te kutije pomisli. Za skoro dvjesto godina
ivota, nikada nije uradio nita tako vano kao to je pronalaenje stazis
kutije. Nije napravio nikakvo otkrie, osvojio izbore, oborio vladu. Ovo je
bila njegova velika prilika.
Par, nepar, ree i ukljui interkom dok je silazio.
Njegovi miii i ulo ravnotee neto su primali. Stotinjak metara dalje,
talasi su se umei obruavali po istom bijelom pijesku. Talasi su bili
zeleni i ogromni, savreni za jahanje; plae je definitivno bila savrena za
parti.
Kasnije, moda e uzjahati ove talase, ako vazduh bude pogodan a voda bez
opasnih stanovnika. Do sada nije imao vremena da provjeri planetu.
Pijesak se vukao za njegovim izmama kako se pribliavao vanzemaljcu.
Vanzemaljac je bio visok oko metar i po. Izgledao je mnogo vii dok je
silazio iz svog broda. Bilo je to zato to je dvije treine visine otpadalo na
mrave noge. Tijelo je liilo na pivsko bure. I nije imao vrat. Nevjerovatno
kako je njegov bezvrati vrat bio tako savitljiv. Trake debele ute koe oko
dna njegove glave sakrivale su anatomske detalje.
Skafander mu je bio prozirni, grubi balon vanzemaljske konstrukcije,
stegnut na krajevima, iznad i ispod sloenog pregiba lakta, na runom
zglobu, bokovima i koljenima. Mlaznici na zglobovima i nonim lancima.
Razni pribor rasporeen u omama na grudima. Iza lea ranac okaen oko
vrata, ispod odjee. Luis je osmotrio sve te alatke s jezom; bilo ta od toga
moglo bi biti oruje.
Mislio sam da e biti vii, ree vanzemaljac.
Laserska slika ne govori mnogo, zar ne? Mislim da moj prevodilac mijea
lijevo i desno, tekoe. Ima li novi?
Screee? zazvua iz vanzemaljskog prevodioca.
Zar to ve nismo dogovorili? Moje ime je screee.
Moja maina nije to prevela. Ili nije izgovorila. Moje ime je Luis. Da li je
vaa vrsta ve srela moju?
Da, dvaput. Ali ja nisam strunjak za to polje.
- 111 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Ni ja. Ali, ostavimo ljubaznost strunjacima. Ovdje smo radi igre.

Izaberi svoj znak, ree vanzemaljac, i dodade mu novi.
Luis ga pogleda. Bila je to lea od platine ili neeg slinog, otrih ivica, s
troprstom rukom njegovog
protivnika tampanom na jednoj strani i planetom s velikim polarnim
kapama na drugoj. Moda to i nisu bile polarne kape nego kontinenti.
Drao je novi i pokuavao izabrati. Smicalica. Ti mlaznici izgledali su
kao mlaznici za pridravanje, ali moda nisu to. Pretpostavimo da pobijedi?
Da li je to samo prilika da bude ubijen?
Ali, obojica e umrijeti ako njegovo srce stane. Vanzemaljac nije mogao
znati koja vrsta oruja e mu pomoi a da ga ne ubije.
Biram planetu. Ti baca prvi.
Vanzemaljac baci novi u smjeru Luisovog broda. Luisove oi pratile su
njegov pad, a onda napravi dva koraka i podie ga. Vanzemaljac je stajao
iza njega kad se ispravio.
Ruka, ree on.
Moj potez. Gubio je. Baci novi. Dok se novi vrtio, on prvi put
primijeti da je vanzemaljski brod nestao.
ta to izvodi? upita.
Nije potrebno da svi umremo, ree vanzemaljac. Dohvatio je neto to je
visilo u omi na njegovim prsima.
Ovo je oruje, ali obojica emo umrijeti ako ga upotrijebim. Molim te da
ne pokuava prii svom brodu.
Luis lijevom rukom dodirnu dugme za detonaciju njegovog pogona.
Moj brod je uzletio kad si okrenuo glavu da prati novi. Sada je van
dometa bilo kakve eksplozije koju ti moe izazvati. Nema razloga da
umremo, osim ako se ti ne pokua pribliiti svom brodu.
Pogreno. Ostaviu tvoj brod bez pilota. Ostavio je lijevu ruku na mjestu.
Radije e nastaviti igru...

Pilot je jo uvijek na mjestu, s navigatorom i screee. Ja sam samo

comunikacioni oficir. Zato si pretpostavio da sam sam?

- 112 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Luis uzdahnu i spusti ruke. Zato to sam glup, ree gorko. Zato to si
koristio jedninu, ili je moj kompjuter pogrijeio. Zato to sam vjerovao da si
ti kockar.
Igrao sam na to da ti nee vidjeti odlazak mog broda, da e ti novi
skrenuti pogled, da ti vidi
samo prednjom stranom glave. anse su bile vee od polovine. Luis slee
ramenima. Sve je izgledalo isto.
Postojale su takoe anse da me ti privlai dole da bi me unitio.
Kompjuter je jo uvijek prevodio u prvom licu jednine. Tada bih izgubio;
jo jedan istraivaki brod koji je odletio u ovom smjeru.
Nije loe. Dakle, tu smo. Ta misao ga presijee pa ree, Dokai da dri
oruje.
Vanzemaljac to i uini. Nije se vidjela nikakva zraka ali pijesak eksplotira
lijevo od Luisa, uz zloslutni prasak i sijevanje raznobojnih munja.
Vanzemaljac je imao neto to pravi rupe. Toliko o tome. Luis se sage i
podie novi. Kad smo ve ovdje, hoemo li zavriti igru?
Zbog ega?
Da vidimo ko e pobijediti. Zar se tvoja vrsta ne kocka iz zabave?
Zbog ega? Mi se kockamo zbog opstanka.
Na kraju e pokorili cijelu vau rasu! promrmlja i spusti se na pijesak.
Njegova prilika da pobijedi je nestala, napustila ga. Postoji plima koja
upravlja ljudskim sudbinama... a ovdje je nastupila oseka, odnosei u svom
toku statue Luisa Vua, istorijske knjige o Luisu Vuu.
Tvoje stanovite je zbunjujue. Neko kocka samo kad je kockanje
neophodno.
Bzvz.
Moj prevodilac nije preveo tvoj komentar.
Zna li ta je taj artefakt ustvari?
Znam od vrste koja ga je izgradila. To je svetionik.
Nikada nismo pronali stazis kutiju te veliine. Mora da je vana iz nekog
razloga.
Vlada miljenje kako je ta vrsta iskoristila jedno oruje kojim je zaustavila
rat i zbrisala njegove uesnike.
- 113 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Njih dvojica se pogledae. Vjerovatno su oba pomislili na isto. Kakva bi

nesrea bila ako i jedna osim moje vlastite vrste bude osvojila takvo
konano oruje!
Ali, bilo je to ljudsko gledite. Luis je znao ta bi Kzin rekao: Sada u
osvojiti svemir, jer to je moje pravo.
Zadovolji moju radoznalost! procijedi Luis kroz zube: Zato ste se
pojavili u isto vrijeme kada i ja?
To nije potpuno sluajno. Moji instrumenti pronali su tvoj amac kad si se
vraao u sistem. Da bih stigao u blizinu artefakta na vrijeme, trebalo je da
upotrijebim toliku snagu koja bi otetila moj brod i ubila neke lanove
posade. Da bih potvrdio vlasnitvo nad artefaktom....
avrljanjem, proklet bio! Luis ustade...
I neto zaigra izmeu njegovog mozga i ula za ravnoteu.

IV
Jedna gravitacija.
Gustoa planetne atmosfere zavisi od gravitacije i njenog mjeseca. Veliki
mjesec ukrade veinu atmosfere tokom milijardi godina evolucije. Svijet
bez mjeseca, veliine i mase Zemlje, imao bi lou atmosferu, nemogue
gustu, goru od Venerine. A ova planeta nije imala mjesec. Osim....
Vanzemaljac je govorio neto, snano ejakulirajui tako da je to kompjuter
odbio prevesti.
udno! Gdje je nestala voda?
Luis pogleda. Ono to je vidio zbuni ga samo na trenutak. Oken se
smanjivao, neuhvatljivo se povlaei, gotovo kilometar udaljen, pokazujui
golo morsko dno.
Gdje je nestala voda? Ne razumijem.
Ja razumijem
Gdje je otila? Bez mjeseca, ovdje ne moe postojati plima. U svakom
sluaju, plima nije toliko brza. Objasni, molim te.
Bilo bi jednostavnije ako iskoristimo teleskop na mom brodu.
U tvom brodu moda ima oruja.

- 114 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Obrati panju, ree Luis. Tvoj brod je veoma blizu potpunog unitenja.
Nita ne moe spasiti tvoju posadu osim komunikacionog lasera na mom
brodu.
Vanzemaljac je oklijevao ali onda popusti. Da ima oruje, mogao si ga
upotrijebiti ranije. Ne moe zaustaviti moj brod sada. Uimo u tvoj brod.
Zapamti ovo: Ja drim svoje oruje.
Vanzemaljac se smjesti iza njega u maloj kabini. Luis aktivira teleskope i
monitore. Uskoro se pojavi zvjezdano nebo. Takoe i konini zeleni
svemirski brod s tamno zelenim oznakama. Na samom dnu slike, mrlja
guste atmosfere.
Vidi li? Artefakt mora biti nisko na horizontu. Kree se brzo.
Ta injenica jasna je i nekom s malo inteligencije.
Da. A da li ti je jasno da ovaj svijet mora imati masivni satelit?
Ali on ga nema, ukoliko satelit nije nevidljiv.
Nije nevidljiv. Samo je suvie mali da bi ga vidjeli. Ali onda, on mora da
je veoma gust.
Vanzemaljac nita ne odgovori.
Zato smo pretpostavili da je sfera Slejverova stazis kutija? Oblik joj je
pogrean; veliina je pogrena. Ali ona je sjajna, kao lice stazis polja, i
sferina, kao artefakt. I planete su sfere, ali gravitacija nee oblikovati neto
veliine tri metra u sferu. Dakle, to mora biti ili veoma teno ili veoma
gusto. Da li me razumije?
Ne.
Ne znam kako rade vae sprave. Moj dubinski radar koristi hiperpogonski
impuls za nalaenje stazis kutija. Kad neto zaustavi hiperpogonski impuls,
to je ili stazis kutija, ili neto gue od degenerisane materije, materije u
unutranjosti normalne zvijezde. A ovaj objekat je dovoljno gust da
prouzrokuje plimu
Siuna srebrna perlica pojavi se u vidnom polju ispred konusa. Na
teleskopskom prikazu izgledalo je kao da se nalazi pored samog broda. Luis
pokua da se poee po bradi ali mu ruka zasta na viziru.
Mislim da sad razumijem. Ali, moe li im pomoi?
Mislim da mogu. Dakle?
Pozovi moj brod. To e ih ubiti. Moramo ih spasiti!
- 115 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

elio sam biti siguran da me nee sprijeiti. Luis Vu prihvati se posla.

Uskoro zasija lampica; kompjuter je pronaao vanzemaljski brod svojim
komunikacionim laserom.
Govorio je bez uvoda. Morate se smjesta udaljiti od sfernog objekta. To
nije artefakt. To je tri metra veliki objekat od neutrona, moda dio neke
neutronske zvijezde.
Nije bilo odgovora, naravno. Vanzemaljac je stajao iza njega ali nije
progovarao. Moda njegov vlastiti brodski kompjuter nije mogao obaviti
ovaj dvostruki prevod. Ali, vanzemaljac je stalno ponavljao jedan ili dva
pokreta rukama, ponovo i ponovo. Zeleni konus otro zaokrenu, bokom
prema teleskopu.
Dobro, pucae bono, ree Luis sam sebi. Moda e koristiti
hiperboliki prilaz. On pojaa glas.
Koristite svu raspoloivu snagu. Morate se odmai.

Izgledalo je kao da se dva objekta privlae. Luis je sumnjao da je to privid,

kada su dva objekta skoro u istoj liniji. Ne dozvolite da vas zavara
veliina, ree. Kompjuter, kolika je masa neutronske sfere od 3 metra?
Oko dva puta deset na minus estu puta masa ove planete, to je prilino
mali dio mase planete, siuno, ali, ako priete suvie blizu... Kompjuter,
kolika je povrinska gravitacija? Ne mogu vjerovati.
Izgledalo je da se dva objekta ponovo pribliavaju. Dovraga, pomisli Luis.
Ako oni ne mogu nastaviti, ja mogu.
Nastavio je govoriti. Vie nije bilo vano, osim da se sam malo opusti. Moj
kompjuter kae, deset miliona gravitacija na povrini. To je prema
Njutnovoj formuli za gravitaciju. ujete li me?
Suvie su blizu, ree vanzemaljac. Sada je suvie kasno da ih spasimo.
To se dogaalo dok je govorio. Brod se poeo raspadati u dijelove sekundu
prije udara. Udar nije izgledao nita opasnije od udarca uleta u zid utvrde.
Siuno srebrno zrno naprosto je skliznulo kroz zid broda. Ali, brod se
zguvao trenutno, kao list papira u jakoj ruci. Zguvao i nestao. U siunoj
trometarskoj sferi, ili neto malo veoj.

Ja tugujem, ree vanzemaljac.

- 116 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Sada razumijem, ree Luis. udio sam se ta ometa nae laserske

poruke. Gruda neutrona nalazi se tano izmeu naih brodova, savijajui
svjetlosne impulse.
Zato nam je postavljena ova zamka? uzviknu vanzemaljac. Imamo li mi
toliko mone neprijatelje koji se mogu igrati takvim masama?.
Napad paranoje? Luis se iznenadi. Moda sve vrste imaju to. Samo ista
sluajnost, razbijena neutronska zvijezda.
Neko vrijeme vanzemaljac nije progovarao. Teleskop, nemajui bolje mete,
ostao je fokusiran na zrncu. Njegov sjaj se gasio.
Vanzemaljac progovori, Moj skafander nee me moi dugo odravati u
ivotu.
Zato emo morati pouriti. Moemo stii do Margrave za par sedmica.
Ako moe izdrati toliko dugo, izgradiemo ti prostor prema tvojim
potrebama, koji e te odrati dok ne smislimo neto bolje. Potrajae par sati
dok se sve podesi. Nazvau odmah.
Vanzemaljeve trostruke oi su ga fokusirale. Moete li slati poruke bre
od svjetlosti?
Naravno.
Vi imate znanja vrijedna za trgovanje. Poi u s tobom.
U, ba ti hvala. Luis Vu poe pritiskati dugmad. Magrave, Civilizacija.
Ljudi. Lica. Glasovi. Fuj.
Brod se prope, cijepajui atmosferu. U kabini, gravitacija se malo ustalasa,
pa se smiri.
Dobro, ree sebi, Uvijek se mogu vratiti.
Vratie se ovdje?
Mislim. Odluio je.
Nadam se da e biti naoruan.
Zato? Jo paranoje.
Vaa vrsta je nedovoljno sumnjiava, ree vanzemaljac. Nadam se da
ete preivjeti. Posmatrajmo ovaj neutronski objekat kao odbranu. Njegova
masa uvlai sve to dotakne u
unutranjost. Ako bilo koje vozilo proe pored ovog svijeta, njegova posada
brzo e ga pronai.
- 117 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Pretpostavie da je to artefakt. ta drugo i mogu pretpostaviti? I prii e mu

radi blieg ispitivanja.
Dosta dobro, ali planeta je prazna. Nikoga koga treba braniti.
Moda.

Planeta je nestajala pozadi. Luis Vu usmjeri brod prema dubokom svemiru.

Laurence (Larry) van Cott Niven je ameriki SF pisac orijentisan

prvenstveno na tvrdu naunu fantastiku. U svojim radovima koristi
koncepte velike nauke i teorijske fizike.
Moda najpoznatija njegova djela su romani iz serijala
(Prstenasti svijet) za koje je dobio

Ringworld

Hugo, Locus, Ditmar i Nebula nagrade. Iako sama pria Postoji plima ne
pripada serijalu Ringworld, njen junak, Luis Vu, glavni je lik serijala.
Pria je objavljena u zbirci "A Hole in Space" 1974. godine.

Preveo i priredio MasterYoda

- 118 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Robert ekli

STRUNJAK
Fototonska oluja udarila je bez upozorenja, sruivi se na Brod iza skupine
dinovskih crvenih zvezda. Oko je imalo taman toliko vremena da uputi
opomenu u poslednjem trenutku preko Govornika, kada ih je ona zahvatila.
Bilo je to tree Govornikovo putovanje u duboki svemir, a prva oluja
svetlosnog pritiska.
Proela ga je iznenadna plima straha u asu kada se brod estoko trgao,
prihvativi silinu udarnog talasa, i zaljuljao sa strane na stranu. A onda je
straha nestalo, da bi njegovo mesto zauzeo snaan talas uzbuenja.
Zato bi se bojao, upitao se on - zar nije bilo valjano obuen ba za ovu
vrstu neprilika.
Upravo je razgovarao sa Hraniteljem kada je oluja udarila, to ga je nagnalo
da razgovor naglo prekine. Nadao se da je sa Hraniteljem sve u redu. Bilo je
to malianovo prvo putovanje u duboki svemir.
icolike niti koje su sainjavale pretean deo govornikovog tela pruale su
se kroz ceo brod.
On je brzo povukao sve izuzev onih koje su ga spajale sa Okom, Motorom i
Zidovima. Sada je sve bilo iskljuivo u njihovim rukama. Ostali lanovi
posade morae sami da se staraju o sebi sve dok oluja ne proe.
Oko je priljubilo svoje diskoliko telo uza zid, isturivi jedan organ za
gledanje izvan broda.
Da bi usredsreenost bila vea, ostali organi za gledanje sabrali su se i
sklupali oko njegovog tela. Posredstvom organa za gledanje, Oka,
Govornik je posmatrao oluju. Prevodio je Okovu optiku sliku na jezik
razumljiv Motoru, koji je provodio Brod kroz talase, drei se saoptenog
mu pravca. U meuvremenu, Govornik je ovaj pravac prevodio u brzinu za
Zidove, koji su se ukruivali kada je trebalo da prime udare. Koordinacija je
bila brza i sigurna: Oko je merilo talase, Govornik je prenosio poruku
Motoru i Zidovima, Motor je drao eoni deo Broda napred da bi najlake
savlaivao talase, a Zidovi
su se ravnali prema udarima. Govornik je smetnuo s uma i poslednje
primese straha, udubljen u besprekorno funkcionalan timski rad. Nije imao
vremena da razmilja. Kao Brodov komunikacioni sistem, morao je da
- 119 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

prevodi i prenosi poruke najveom brzinom, da koordinira obavetenja i

upravlja delanje.
Oluja je prestala posle svega nekoliko minuta.
"Dobro", ree Govornik. "Da vidimo ima li neke tete." Niti su mu se
umrsile za vreme oluje, ali on ih je brzo otpetljao i pruio kroz Brod,
uspostavivi vezu sa svim jedinicama. "Motor?"
"Sa mnom je sve u redu", ree motor. Zastraujue star, on je nakvasio
svoje ploe za vreme oluje, priguivi atomske eksplozije u stomaku. Nije
bilo takve oluje koja je mogla iznenaditi jednog iskusnog svemirca kakav je
bio Motor.
"Zidovi?"
Zidovi stadoe da se javljaju jedan za drugim, to je potrajalo prilino dugo.
Bilo ih je gotovo hiljadu, tankih i pravougaonih, koji su sainjavali
celokupnu oplatu Broda. Razume se, ojaali su ivice tokom oluje, od ega je
ceo brod stekao elastinost. Jedan ili dva, meutim, bili su prilino gadno
ulubljeni.
Doktor je saoptio da je dobro. Iskopao je iz glave vezu sa Govornikom,
iskljuivi se tako iz veze, i uputio se da opravi ulubljene Zidove. Sazdan
poglavito od ruku, Doktor se drao za jedan Akumulator tokom oluje.
"Pourimo malo", ree Govornik, prisetivi se da su i dalje suoeni sa
problemom odreenja trenutnog poloaja. Uspostavio je vezu sa etiri
Akumulatora. "Kako ste?" upita on.
Nije bilo odgovora. Akumulatori su spavali. Drali su otvorene prijemnike
tokom oluje i nabokali
su se energije. Govornik cimnu svoje niti oko njih, ali oni nisu reagovali.
"Pusti mene", ree Hranitelj. Prilino se namuio pre no to je uspeo da
privrsti svoje usisnice za jedan Zid, ali samouverenost mu je bila
nepoljuljana. On je bio jedini lan Posade kome nikad nije bila potrebna
Doktorova panja; telo mu je posedovalo sposobnost da se bez po muke
samo opravlja.
Stao je da hitro gamie po podu sa desetak pipaka, a onda je ritnuo najblii
Akumulator.
Velika, kupasta, skladina jedinica otvori jedno oko, a zatim ga ponovo
zatvori. Hranitelj ga ponovo utnu, ali opet ne dobi odgovor. Onda posegnu
prema Akumulatorovom sigurnosnom ventilu i ispusti malo energije.
- 120 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"Prekini", ree mu Akumulator.

"Probudi se i podnesi izvetaj", ree mu Govornik.
Akumulatori redom potvrdie da je sa njima sve u redu, to je i svaka budala
mogla da vidi. Bili su privreni za pod tokom oluje. Ostatak inspekcije
iao je brzo. Sa Misliteljem je bilo sve kako treba, a Oko je bilo jo pod
utiskom lepota minule oluje. Postojao je samo jedan nesreni sluaj.
Gura je bio mrtav. Budui dvonoac, nije posedovao stabilnost ostalih
lanova Posade. Oluja ga je zahvatila nasred poda, bacila ga o jedan
ukrueni Zid i slomila mu nekoliko vanih kostiju. Doktor tu vie nita nije
mogao da uini. Neko vreme vladala je tiina. Situacija je uvek bivala
ozbiljna kada bi nastradao neki deo Broda. Broj je predstavljao saradniku
jedinicu i sastojao se iskljuivo od Posade. Gubitak bilo kog lana znaio je
gubitak za sve ostale.
Stanje je sada bilo naroito ozbiljno. Upravo su isporuili teret u jednu luku
nekoliko hiljada svetlosnih godina od galaktikog sredita. Nikako se nije
moglo ustanoviti gde se trenutno nalaze.
Oko je dopuzalo do jednog Zida i isturilo napolje organ za gledanje. Zid ga
je propustio, a onda se vrsto zatvorio oko njega. Okov organ dovoljno se
odmakao od Broda, tako da je mogao da vidi itavu kuglu zvezda. Slika je
prola kroz Govornika i stigla do Mislitelja. Mislitelj je leao u jednom uglu
prostorije, slian kakvom velikom, bezoblinom mehuru protoplazme. Tu
su se nalazila zapretana sva seanja na njegove pretke koji su takoe
putovali svemirom. Razmotrio je sliku, brzo je uporedio sa ostalima koje su
mu se nalazile uskladitene u elijama i rekao: "Nema galaktikih planeta u
dosegu."
Govornik je to automatski preveo svima. Toga su se i bojali. Uz pomo
Mislitelja Oko je izraunalo da su za nekoliko stotina svetlosnih godina
skrenuli sa kursa ka galaktikoj periferiji.
Svaki lan posade znao je ta to znai. Bez Guraa koji bi ubrzao Brod do
brzine viestruko vee od svetlosne, nikada nee uspeti da se vrate na
polazite. Povratak bi, bez Guraa, potrajao due nego to iznosi ivotni vek
veine njih.
"ta predlae?" upita Govornik Mislitelja.
Pitanje je, meutim, bilo odve neodreeno za Mislitelja, koji je najbolje
poimao konkretne stvari. Zatraio je da se pitanje preformulie.

- 121 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"ta bi najbolje bilo da sada uinimo", upita Govornik, "kako bismo se

vratili na neku galaktiku planetu?"
Mislitelju je bilo potrebno nekoliko minuta da razmotri sve mogunosti koje
su mu bile uskladitene u elijama. U meuvremenu, Doktor je zakrpio
zidove i sada je traio da mu se da neto da pojede.
"Uskoro emo svi jesti", ree Govornik, nervozno uvijajui pipke. Iako je u
ovoj Posadi od njega bio mlai samo Hranitelj, na Govornikovim pleima
leala je velika odgovornost. I dalje su se nalazili u stanju uzbune; on je
morao da koordinira informacije i da rukovodi akcijama.
Jedan Zid je predloio da udare brigu na veselje i da se poteno napiju. No,
ovo nerealistino reenje bilo je smesta odbaeno. Ovakve misli bile su,
meutim, tipine za Zidove. Oni su bili dobri radnici i pouzdani oslonci, ali
su se esto drali onoga 'lako emo'. Kada se budu vratili na matini svet,
po svoj prilici da e svu zaradu straiti na pijankama.
"Gubitak Guraa onemoguava Brodu da razvije brzine vee od svetlosne",
poe Mislitelj bez najave. "Od najblie galaktike planete razdvaja nas etiri
stotine pet svetlosnih godina."
Govornik je to smesta preveo kroz svoje talasasto telo.
"Postoje dve mogunosti za akciju. Prvo, Brod moe da se uputi prema
najblioj galaktikoj planeti na automatski pogon iz Motora. Za to bi nam
bilo potrebno priblino dve stotine godina. Motor bi u to vreme moda jo
bio iv, ali to ne bi bio sluaj ni sa kim vie. Drugo, treba locirati neku
primitivnu planetu u ovom podruju na kojoj se nalaze latentni Gurai.
Zatim valja odabrati jednog i uvebati ga, a onda bi on odgurao Brod do
galaktike teritorije." Mislitelj zauta, izloivi sve mogunosti koje je
mogao da pronae u seanju predaka.
Usledilo je brzo glasanje i bila je izabrana druga mogunost koju je
predloio Mislitelj. U stvari, pravog izbora i nije bilo. Ovo je bilo jedino
reenje koje im je prualo kakvu-takvu nadu da se vrate na matine svetove.
"U redu", ree Govornik. "Hajde sad da jedemo. Mislim da smo svi to
zasluili."
Telo mrtvog Guraa ubaeno je u usta Motora, koji ga je smesta progutao,
poevi odmah da pretvara atome u energiju. Motor je predstavljao jedinog
lana posade koji je iveo od atomske energije.
Sa ostalima je bilo drugaije. Hranitelj se odmah dao na posao, napojivi se
energijom iz najbliih Akumulatora. Zatim je u sebi pretvorio hranu u
- 122 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

supstance koje jede svaki lan. Telesna hemija mu se menjala, preinaavala,

prilagoavala, pripravljajui razliitu hranu za Posadu.
Oko je ivelo iskljuivo na jednom, sloenom hlorofilnom lancu. Hranitelj
mu ga je pripremio, a zatim je posluio Govornika njegovim sledovanjem
ugljovodonika, pa Zidove jedinjenjem hlora. Za Doktora je napravio
faksimil jedne vrste silikatnog voa koje je raslo na Doktorovoj rodnoj
planeti.
Konano, hranjenje je zavreno i Brod se vratio u normalno stanje.
Akumulatori su stajali naslagani u jednom uglu, ponovo blaeno utonuli u
san. Oko je bacilo pogled to je dalje moglo, podesivi organ vida za visoko
razluen teleskopski prijem. ak ni u stanju uzbune ono nije moglo
obuzdati pesniko nadahnue. Objavilo je svima da radi na novoj narativnoj
poemi, pod naslovom Periferni sjaj. Kako, meutim niko nije hteo da je
uje, Oko ju je saoptilo Mislitelju, koji je uskladitavao sve odreda, bilo
dobro ili ravo, tano ili pogreno.
Motor nikada nije spavao. Napunjen Guraem do vrha, potiskivao je Brod
brzinom nekolika puta veom od svetlosne.
Zidovi su raspravljali meu sobom o tome ko se najvie nacvrcao na
poslednjem dopustu.
Govornik je reio da sebi malo ugodi. Otkaio se od Zidova i stao da se
njie u vazduhu, dok mu je malo, okruglo telo visilo na izukrtanoj mrei
niti.
Zakratko je pomislio na Guraa. Bilo je to udno. Gura je bio prijatelj svih
ostalih lanova Posade, a sada su ga svi zaboravili. Ali uzrok tome nije bila
ravnodunost, ve injenica da je Brod predstavljao jedinicu. Gubitak
jednog lana se alio, ali najvanija stvar je bila da jedinica nije ugroena.
Brod je jurio kroz sunca na periferiji.
Mislitelj je ispruio tragalaku spiralu, izraunavi da verovatnoa
pronalaenja planete sa Guraima iznosi etiri prema jedan. Nedelju dana
kasnije otkrili su planetu sa primitivnim Zidovima. Spustivi se nisko,
uspeli su da razaberu smeurane, pravougaone drukane kako se vare na
suncu, gamiu preko stena i istanjuju da se prepuste lebdenju na lahoru.
Sve zidove na brodu preplavila je plima nostalgije. Ovo ih je tako podsetilo
na matini svet.
Sa Zidovima na ovoj planeti jo nije stupio u vezu nijedan galaktiki tim,
to znai da su oni i dalje bili nesvesni svoje velike sudbine prikljuenja
- 123 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

velikoj galaktikoj Zajednici. Postojalo je mnotvo mrtvih svetova u spirali,

kao i onih koji su bili premladi da bi sadrali ivot. Pronali su jednu
planetu Govornika. Govornici su rasprostrli svoje pauinaste
komunikacione veze preko dobre polovine jednog kontinenta. Govornik ih
setno pogleda, posredstvom Oka, na ta ga obuze plima samosaaljenja.
Prisetio se doma, porodice, prijatelja. Na um mu pade drvo koje e kupiti
kada se vrati. Za trenutak, Govornik se upita ta radi ovde, kao deo jednog
Broda u zabitom uglu Galaksije.
Ali odmah odbaci crne misli. Trebalo je da pronau planetu Guraa, samo
ako budu istrajni.
Bar se nadao da je tako.
Dok je Brod jurio neistraenom periferijom, naili su na mnogo jalovih
svetova. Zatim su u jednom radioaktivnom okeanu otkrili mnotvo
primitivnih Motora koji su zaludno plivali.
"Ovo je bogata teritorija", ree Hranitelj Govorniku. "Galaktika bi trebalo
da poalje ovamo ekipu za Kontakt."
"Verovatno e to uiniti kada se vratimo", uzvrati Govornik.
Bili su dobri prijatelji, iznad i preko uobiajenog prijateljstva koje je vladalo
meu lanovima Posade. Uzrok tome nije bila samo injenica da su bili
najmlai na Brodu, premda je i ta okolnost imala uticaja. Obojica su vrila
isti tip funkcija, to ih je neizbeno zbliilo. Govornik je prevodio jezike;
Hranitelj je pretvarao hranu. Osim toga, donekle su i liili jedan na drugoga.
Govornik se sastojao iz jezgra iz koga su se zrano pruale niti, dok je
Hranitelj predstavljao takoe jezgro iz koga su nicali pipci. Govornik je
smatrao da je Hranitelj najsvesnije bie na Brodu, odmah iza njega samog.
Nikako mu nije uspevalo da dokui kako su se kod nekih lanova posade
uopte odvijali procesi svesti.
Nova sunca, nove planete. Motor je poinjao da se pregrejava. On se obino
koristio samo za uzletanje i sletanje, kao i za fino manevrisanje unutar
nekog planetskog sistema. Sada je, meutim, radio neprekidno ve
nedeljama, kako iznad tako i ispod brzine svetlosti. Napor je poeo da ga
ophrvava.
Uz Doktorovu pomo Hranitelj mu je montirao sistem za hlaenje. Bio je
grub, ali morao se njime zadovoljiti. Hranitelj je na naroiti nain ustrojio
azotove, kiseonikove i vodonikove atome kako bi dobio hladnik sistema.

- 124 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Doktor je naloio dug odmor za Motor. Galantni stari prijako ne bi mogao

da izdri ove napore jo ni punih nedelju dana.
Traganje se nastavilo, dok je polet Posade polako kopnio. Svima je bilo
jasno da su Gurai prilino retki u Galaksiji, u poreenju sa plodnim
Zidovima i Matorima.
Zidovi su postajali ospiavi od meuzvezdane praine. Poeli su da kukaju
kako e im biti potrebna celokupna estetska obrada kada se vrate na matini
svet. Govornik ih je uverio da e sve trokove snositi kompanija.
ak je i Oko postalo zakrvavljeno od neprekidnog buljenja u svemir. Naili
su na novu planetu. Njene osobenosti dostavljene su Mislitelju, koji se
zamislio nad dobijenim podacima. Blie i moi e da razaberu oblija:
Gurai! Primitivni Gurai! Povukli su Zum natrag u svemir da bi skovali
planove. Hranitelj je napravio dvadeset tri razliita opojna sredstva da
proslave srean dogaaj. Naredna tri dana Brod je bio potpuno
neupotrebljiv.
"Jesmo li svi najzad spremni?" upita Govornik, pomalo zapliui jezikom.
Mamurluk mu je jo optereivao sve nervne zavretke. Koliko je samo pia
polokao! Mutno se seao kako je grlio. Motor i pozvao ga da podele
njegovo drvo kada se vrate natrag. Sada je uzdrhtao na tu pomisao.
Ni ostalim lanovima Posade nije bilo ba najbolje. Zidovi su doputali da
vazduh iscuri u svemir; bili su odve klimavi da bi valjano zaptili procepe
oko rubova. Doktor se onesvestio.
Ali najgore je proao Hranitelj. Budui da se njegov sistem mogao
prilagoditi svakoj vrsti goriva osim atomskog, probao je pomalo od svega
to je zgotovio, bez obzira na to da li je posredi bio neuravnoteni jodin,
isti kiseonik ili supernaelektrisani ester. Stvarno je bio u jadnom stanju.
Njegovi pipci, koji su se obino odlikovali zdravom bojom vode, sada su
bili proarani narandastim prugama. Sistem mu je radio mahnito, istei se
od svega, a Hranitelj je i te kako teko podnosio ovo ienje.
Jedini trezni bili su Mislitelj i Motor. Mislitelj uopte nije pio, to nije bilo
tipino za svemirce, ali jeste za Mislitelja; Motor nije mogao da pije.
Paljivo su sluali dok je Mislitelj izlagao neke neobine injenice. Na
osnovu slike povrine planete, koja je dobijena posredstvom Oka, Mislitelj
je ustanovio prisustvo metalnih konstrukcija, to ga je navelo na
uznemirujuu pretpostavku da su ovi Gurai osnovali mehaniku
civilizaciju.

- 125 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"To je nemogue", rekoe glatko tri Zida, sa im je pretean deo Posade bio
pripravan da se sloi. Sav metal koji su ikada videli nalazio se ili zakopan u
tlu ili je leao razbacan u vidu bezvrednih, oksidisanih komada.
"Hoe da kae da prave predmete od metala?" upita Govornik. "Od
obinog, mrtvog metala? Pa ta od toga prave?"
"Nita im ne bi uspelo", ree Hranitelj samouvereno. "Stvari bi se stalno
raspadale. To je zato to metal ne zna kada slabi."
Ali ipak je izgledalo tano. Oko je uvealo slike i svi su mogli da vide da su
Gurai uspeli da naine velike zaklone, vozila i druge stvari od neivog
materijala. Razlog ovome nije bio neposredno oigledan, ali prizor je bio
prilino nelagodan. No, ono najtee je obavljeno. Pronaena je planeta
Guraa. Preostaje jo srazmerno lak posao da se ubedi neki lokalni itelj.
To ne bi trebalo da bude odve teko. Govornik je znao da je saradnja
kamen-temeljac Galaksije, ak i meu primitivnim narodima.
Posada je odluila da se spusti na neko nenastanjeno podruje. Razume se,
nije bilo razloga da se oekuju neprijateljstva, ali za uspostavljanje kantakta
sa Rasom bio je zaduen naroiti tim, dok je njima bio potreban samo jedan
pojedinac.
Izabrali su jedno retko nastanjeno kopneno podruje i spustili se na njega
dok se ta strana planete nalazila u tami. Gotovo odmah su uspeli da lociraju
jednog usamljenog Guraa. Oko se prilagodilo za gledanje u tami i oni
poee da prate Guraeve pokrete. Posle izvesnog vremena on je leao
pored male vatre. Mislitelj je objasnio da je to dobro poznata navika Guraa
kada se odmaraju. Neposredno pred svanue Zidovi se otvorie i napolje
izioe Hranitelj, Govornik i Doktor.
Hranitelj se isprui i potapa stvorenje po ramenu. Govornik ga je pratio
pipkom za komunikaciju.
Gura otvori svoje organe za gledanje, zatrepta njima, a onda naini kretnju
organom za hranjenje. Zatim skoi na noge i poe da tri. Tri lana Posade
naoe se u udu. Gura ak nije ni saekao da vidi ta su hteli od njega!
Govornik hitro suknu jedan pipak i uhvati za nogu Guraa, koji je odmakao
pedesetak stopa. Gura pade.
"Postupaj blago prema njemu", ree Hranitelj. "Moda ga je uplaio na
izgled." Pipci mu se zgrie pri pomisli da bi Guraa jedno od
najneobinijih stvorenja u Galaksiji, sa svojim umnoenim organima mogao
da zaplai izgled nekog drugog bia.

- 126 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Hranitelj i Doktor nadvie se nad palog Guraa; podigoe ga i ponee u

Brod.
Zidovi se zatvorie za njima. Oni pustie Guraa i stadoe da se pripremaju
za razgovor.
Istog asa, meutim, kada je postao slobodan, Gura skoi na udove i pojuri
prema mestu gde su se Zidovi zaptili. Stao je mahnito da udara po njima,
dok mu je organ za jedenje bio otvoren, vibrirajui.
"Prekini s tim", ree Zid. Ispupio se i Gura pade na pod. Istog asa se,
meutim, pridigao i opet jurnuo napred.
"Zaustavite ga", ree Govornik. "Moe da se povredi."
Jedan od Akumulatora probudio se ba u dobar as da se otkotrlja Gurau
meu noge. Gura se spotae i pade, ali ponovo ustade i pojuri dalje.
Govornik je imao niti svuda po Brodu i on ih na jednom mestu isprui,
uhvativi Guraa ako pasa. Gura stade da mu kida pipke i Govornik ga
urno pusti.
"Ukljui ga u komunikacioni sistem!" viknu Hranitelj. "Moda se moemo
sporazumeti sa njim!"
Govornik prui jedan pipak prema Guraevoj glavi, mahnuvi njime
univerzalnom znakom komuniciranja. Ali Gura nije prestajao neobino da
se ponaa, trzajui se i skaui u stranu. U ruci je drao komad metala i
njime je mahnito uzmahivao. "ta misli da e time da uradi?" upita
Hranitelj.
Gura je poeo da kidie na bok Broda, udarajui po jednom Zidu. Zid se
nagonski ukruti i metal pue.
"Ostavite ga", ree Govornik. "Dajte mu priliku da se smiri."
Govornik razmotri situaciju sa Misliteljem, ali nisu mogli da odlue ta da
preduzmu oko Guraa.
On nije prihvatao komunikaciju. Svaki put kada bi Govornik pruio jednu
od svojih niti, Gura bi ispoljio sve mogue znake estoke panike. Tu za
sada nije bilo puta. Mislitelj je odbacio plan da se na planeti pronae novi
Gura. Smatrao je da je ponaanje ve uhvaenog sasvim tipino; nita se
ne bi desilo ako bi se srea okuala sa novim. Osim toga, tako bi se ve
umeali u posao tima za uspostavljanje kontakta: ako ne budu kadri da
komuniciraju sa ovim Guraem, nee to biti ni sa jednim drugim na celoj
planeti.

- 127 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"Mislim da znam u emu je nevolja", ree Oko. Ono uspuza na jedan

Akumulator: "Ovi Gurai su razvili mehaniku civilizaciju. Razmotrimo
samo neke stvari. Koriste se prstima, kao i Doktor, da oblikuju metal.
Koriste organe za gledanje, kao i ja. A verovatno i mnotvo drugih organa.
"Ono zastade da bi napravio efekat.
"Ovdanji Gurai postali su nespecijalizovani!"
Nekoliko asova razmiljali su o tome. Zidovi su bili miljenja da nijedno
inteligentno bie ne moe da bude nespecijalizavano. Tako neto bilo je
nepoznato u Galaksiji. Pa ipak, dokaz se nalazio pred njima: gradovi i
vozila Guraa... Kao egzemplar svih ostalih, ovaj Gura je bio kadar za
mnotvo stvari.
Bio je kadar za sve ostalo osim za Guranje! Mislitelj je pruio delimino
objanjenje. "Ovo nije primitivna planeta. Srazmerno je stara i trebalo bi da
je ukljuena u Saradnju ve mnogo hiljada godina. Budui da to nije sluaj,
Gurai na njoj lieni su svog prava po roenju. Njihova specijalnost jeste
Guranje, ali nije postojalo nita to bi Gurali. I tako, prirodno, razvili su
devijantnu kulturu."
"Moemo samo da nagaamo ta je tano ova kultura. Ali na osnovu
raspoloivih injenica postoje razlozi za verovanje da ovi Gurai nisu
skloni... saradnji."
Mislitelj se odlikovao navikom da najuznemirujuije iskaze izgovori na
najmirniji nain.
"Sasvim je mogue", nastavi Mislitelj neumoljivo, "da ovi Gurai nee hteti
da imaju nikakva posla sa nama. U tom sluaju, nai izgledi da pronaemo
neku drugu planetu Guraa iznose jedan prema priblino dvesta osamdeset
tri."
"Ne moemo biti sigurni da oni nisu voljni da sarauju", uzvrati Govornik,
"sve dok sa ovim ne uspostavimo kontakt." Izgledalo mu je gotovo
nemogue da poveruje kako neko inteligentno bie moe odbiti da
dobrovoljno sarauje. "Ali kako to da uinimo?" upita Hranitelj. A onda je
doneta odluka. Doktor lagano krenu prema Gurau, koji stade da uzmie
pred njim.
U meuvremenu, Govornik je proturio jednu nit izvan Broda, produio je
do izvesne duine, a zatim je ponovo vratio unutra, iza Guraa.
Gura se pripio leima uz jedan Zid a Govornik gurnu nit kroz Guraev um,
prema odeljku za komunikaciju u sreditu njegovog mozga. Gura se srui.
- 128 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Kada je doao k sebi, Hranitelj i Doktor morali su da ga dre za udove,

inae bi se otrgao iz komunikacione veze. Govornik je bio u svom
elementu, uei Guraev jezik.
To nije bilo odve teko. Svi jezici Guraa pripadali su istoj porodici. Ni
ovaj nije bio izuzetak.
Govornik je srazmerno lako registrovao dovoljno povrinskih misli da bi
odgonetnuo optu shemu.
Pokuao je da uspostavi komunikaciju sa Guraem. Gura je utao.
"Mislim da mu je potrebna hrana", ree Hranitelj. Smetnuli su s uma da su
protekla ve dva dana od kako su doveli Guraa na Brod. Hranitelj brzo
zgotovi nekoliko standardnih uzoraka hrane Guraa i ponudi mu ih.
"Blagi boe! Odrezak!" ree Gura.
lanovi Posade uskliknue du Govornikovih komunikacionih vodova.
Gura je izgovorio prve rei!
Govornik ispita rei i stade da prebira po seanju. Znao je oko dve stotine
jezika Guraa i znatno vie jednostavnih varijacija. Ustanovio je da ovaj
Gura govori svojevrsnu meavinu dva druga jezika Guraa. Kada se Gura
najeo, on se osvrnu oko sebe. Govornik mu uhvati misli i saopti ih Posadi.
Gura je na udan nain posmatrao Brod. Video ga je kao rasko boja.
Zidovi su mu izgledali talasasto. Pred njim se nalazilo neto to je
podsealo na dinovskog pauka, crno i zeleno, sa pauinom koja se vukla
po celom Brodu, ulazei u glave svih bia. Oko je video kao neobinu,
bezdlaku ivotinju, negde izmeu odranog zeca i umanca ma ta ove stvari
predstavljale.
Govornik je bio oaran novim perspektivama koje mu je otvarao Guraev
um. Jo nikada nije video stvari na taj nain. I odista, kada mu je Gura
pomogao da malo promeni optiku, Oko je odista predstavljalo stvorenje
prilino smenog izgleda. I konano, dolo je do uspostavljanja
komunikacije.
"ta ste vi, do vraga?" upita Gura, znatno mirniji sada nego prethodna dva
dana. "Zato ste me uhvatili? Jesam li ja to enuo, a?"
"Nisi", uzvrati Govornik, "nisi psihotian. Mi smo galaktiki trgovaki
brod. Oluja nas je oduvala sa kursa i pri tom je poginuo na Gura."
"Dobro, ali kakve sve to veze ima sa mnom?"

- 129 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

"Voleli bismo da se pridrui naoj Posadi", ree Govornik, "da postane

na novi Gura."
Gura se zamisli nad ovim objanjenjem situacije. Govornik je uspevao da
razabere protivurena oseanja u Guraevim mislima. Nije bio naisto da li
da prihvati ovo kao stvarno stanje stvari ili ne. Konano, Gura zakljui da
ipak nije siao s uma.
"Sluajte, momci", ree on. "Ne znam ko ste vi, niti ta je smisleno u svemu
ovome. Jedino znam da moram napolje odavde. Nalazim se na odsustvu i
ako se uskoro ne vratim, vojska e postati veoma ljubopitljiva."
Govornik zatrai od Guraa da mu podrobnije objasni ta znai 'vojska' a
onda to prenese Mislitelju.
"Ovi Gurai preduzimaju meusobne okraje", zakljui Mislitelj.
"Ali zato?" upita Govornik, pomislivi tuno kako ima osnove da se
poveruje u tanost Misliteljevih rei; ovaj Gura nije ba ispoljio veliku
volju za saradnjom.
"Voleo bih da vam pomognem da se izbavite, momci", ree Gura, "ali ne
znam odakle vam pomisao da bih mogao da guram neto ovako veliko. Bila
bi potrebna itava tenkovska divizija samo da vas pomerimo."
"Odobrava li ti ratove?" upita Govornik, podstaknut Misliteljevom
opaskom.
"Niko ne voli ratove bar ne oni koji ginu u njima."
"Pa zato ih onda vodite?"
Gura naini pokret organom za jedenje, koji uoi Oko i odmah o tome
obavesti Mislitelja.
"Pa, u pitanju je ubiti ili biti ubijen. Pa i vi, momci, znate ta je rat, zar ne?"
"Mi nemamo ratove", ree Govornik.
"Ba ste sreni", uzvrati Gura smrknuto. "Mi ih imamo. I to koliko ti dua
hoe."
"Razume se", ree Govornik. Sada je imao puno objanjenje od Mislitelja.
"Da li bi voleo da ih okona?"
"Naravno da bih."
"Onda poi sa nama. Budi na Gura."

- 130 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Gura se pridie i prie jednom Akumulatoru. Seo je na njega i udvostruio

krajeve svojih gornjih udova.
"Kako bih ja to, do vraga, mogao da okonam ratove?" upita on. "ak i
kada bih otiao do glaveina i kazao im..."
"Nee to morati da uradi", ree Govornik.
"Dovoljno je samo da poe sa nama. Odguraj nas do baze. Galaktika e
poslati tim za uspostavljanje Kontakta i tako e vai ratovi biti okonani."
"Hoe, vraga", uzvrati Gura. "Nasukali ste se ovde, a? Ba fino. Nee
nikakva udovita da osvoje Zemlju."
Zbunjen, Govornik pokua da dokui znaenje poslednjeg iskaza. Da li je
on moda kazao neto pogreno? Da li je mogue da ga Gura nije
razumeo?
"Mislio sam da eli da okona ratove", ree Govornik.
"Sigurno da elim. Ali ne elim da nas niko nagna na to. Ja nisam izdajnik.
Ako treba, boriu se."
"Niko vas nee primoravati. Prestaete zato to vie nee biti potrebe za
borbom."
"Znate li vi zato se mi borimo?"
"Pa to je oigledno."
"Ma nemoj! E ba bih voleo la ujem tvoje objanjenje."
"Vi, Gurai, bili ste odvojeni od matice Galaksije", ree Govornik.
"Odlikovali ste se vlastitom posebnou, guranjem, ali niste imali nita da
Gurate. Bili ste, u stvari, lieni pravog posla. Igrali ste se stvarima...
metalima, neivim predmetima... ali u tome niste nalazili pravo
zadovoljstvo. Onemogueni da se posvetite pravom zvanju, borili ste se
meusobno iz iste osujeenosti.
No, kada jednom budete nali svoje mesto a sklopu galaktike Saradnje... a
uveravam te da je to vano mesto... vae e borbe prestati. Zato biste se
borili, to predstavlja neprirodno zanimanje, kada moete da Gurate? Isto
tako, okonae se vaa mehanika civilizacija, zato to ni za njom vie nee
biti potrebe."
Gura zavrte glavom na nain koji je Govornik protumaio kao izraz
zbunjenosti.
"ta je to guranje?"
- 131 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Govornik mu objasni to je bolje umeo. No, budui da taj zadatak nije

ulazio u njegov delokrug, imao je samo optu predstavu o tome ta radi
Gura.
"Hoe da kae da je to ono to bi svaki Zemljanin trebalo da radi?"
"Razume se", ree Govornik. "To je vaa velika specijalnost."
Gura se zamisli nekoliko minuta. "Mislim da vi traite psihiara,
mentalistu ili tako neto. Nikada ne bih mogao to da radim. Ja sam mlai
arhitekta. Osim toga... pa, ovaj, teko je objasniti."
Ali Govornik je ve dokuio Guraevu misao. Video je Guraevu enku u
njegovoj svesti. Ne, dve, tri. Takoe je razabrao oseanje usamljenosti,
otuenosti. Guraa su ispunjavale sumnje. Plaio se.
"Kada stignemo do Galaktike", ree Govornik, nadajui se da je na pravom
putu, "sree se sa drugim Guraima. I enskim. Svi vi Gurai meusobno
nalikujete, tako da e se sprijateljiti sa njima. to se tie usamljenosti na
Brodu, nje naprosto nema. Jo ne shvata ta je to Saradnja. Niko nije
usamljen u okviru Saradnje."
Gura je i dalje razmiljao o tvrdnji da ima i drugih Guraa. Govornik nije
mogao da razume zato ga to toliko zbunjuje. Pa Galaksija je puna Guraa,
Hranitelja, Govornika i mnogih drugih vrsta, beskrajno dupliciranih.
"Ne verujem da bilo ko moe okonati sve ratove", ree Gura. "Otkud
mogu da znam da ne lae?"
Govornik se oseti kao da je primio udarac u jezgro. Mislitelj je nesumnjivo
bio u pravu kada je kazao da ovi Gurai nee biti skloni saradnji. Hoe li
ovo biti kraj Govornikove karijere? Hoe li on i ostali lanovi Posade
provesti ostatak ivota u svemiru zbog gluposti bulumente Guraa?
Ne, ak i pri pomisli na to, Govorniku je i dalje bilo ao ovog Guraa. To
mora da je strano, pomisli on. Sumnjiav, nesiguran, nepoverljiv prema
svakome. Ako ovi Gurai ne budu pronali svoje mesto u Galaksiji, oni e
se meusobno istrebiti. Dobrano su ve kasnili sa zauzimanjem mesta u
sklopu Saradnje.
"ta da uinim da te ubedim?" upita Govornik. U oajanju, on otvori sve
vodove prema Gurau.
Dopustio mu je da vidi dobroudnu nabusitost Motora, nehajni humor
Zidova; pokazao mu je pesnike oglede Oka i Hraniteljevu samouverenu
prijaznost. Otvorio mu je i vlastiti um i prikazao Gurau sliku svog

- 132 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

matinog sveta, svoje porodice, drveta koje je nameravao da kupi kada se

vrati.
Slike su ispriale priu o svima njima, sa razliitih planeta; odlikovali su se
razliitim etikama, ali spajala ih je ista veza: galaktika Saradnja. Gura je
gledao u tiini.
Posle izvesnog vremena, on zatrese glavom. Misao koja je pratila ovu
kretnju bila je nesigurna, slaba ali negativna.
Govornik ree Zidovima da se otvore. Oni to uinie, a Gura se zbunjeno
upilji.
"Moe da ode," ree Govornik. "Samo otkai komunikacionu vezu i
slobodno poi."
"A ta ete vi uiniti?"
"Krenuemo u potragu za novom planetom Guraa."
"Gde? Na Mars? Na Veneru?"
"Ne znamo. Preostaje nam samo da se nadamo da postoji jo neka u ovom
podruju."
Gura pogleda prema otvoru, a zatim ponovo upravi panju na Posadu.
Oklevao je, a na licu mu je stajala grimasa neodlunosti.
"Je li istinito sve ono to ste mi pokazali?"
Nikakav odgovor nije bio potreban.
"U redu", ree Gura iznenada. "Poi u. Moda sam vraja budala, ali poi
u. Ako je tano ono to vi tvrdite, onda mora biti tako!"
Govornik razabra agoniju Guraeve odluke i prekide mu vezu sa
stvarnou. Sada je verovao da je u snu, gde su odluke lake i nevane.
"Postoji samo jedna mala potekoa", ree Gura sa primesom histerinosti
u glasu. "Momci, vrag me odneo ako znam kako se Gura. Kazali ste neto o
brzinama veim od svetlosti? Pa ja ak ne mogu da pretrim nijednu milju
za jedan sat."
"Razume se da moe da Gura", ospokoji ga Govornik, nadajui se da je u
pravu. Znao je kakve su sposobnosti Guraa, premda, dodue, u ovom
sluaju...
"Samo ti probaj."
"Vai", sloi se Gura. "Verovatno u se tako probuditi iz svega ovoga."
- 133 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

Broj 1

Brod je bio zaptiven za uzletanje, dok je Gura razgovarao sam sa sobom.

"Ba smeno", ree on, "mislio sam da e mali izlet u prirodu biti ba
zgodan da se provede odsustvo, kad ono, samo none more!"
Motor podie Brod u vazduh. Zidovi su bili zaptiveni, a Oko ih je vodilo sa
planete. "Nalazimo se u svemiru sada", ree Govornik. Oslukujui Guraa,
nadao se da mu um nije o otkazao.
"Oko i Mislitelj dae pravac, ja u to preneti tebi, a ti e Gurati."
"Potpuno ste ludi", promrmlja Gura. "Mora da ste naili na pogrenu
planetu. Hajde, komari, raziite se ve jednom!"
"Sada si u Saradnji", ree Govornik oajno. "Evo ti pravac. Guraj!"
Gura za trenutak nita nije uinio. Lagano je izranjao iz matarije,
shvatajui da, ipak, ne sanja.
Osetio je Saradnju. Oko Mislitelju, Mislitelj Govorniku, Govornik Gurau,
a sve to u saglasnosti sa Zidovima i ostalim elementima.
"ta je ovo?" upita Gura. Iskusio je jedinstvo sa Brodom, veliku toplotu,
bliskost koja se stie jedino u Saradnji. On Gurnu. Nita se nije dogodilo.
"Pokuaj ponovo", zamoli ga Govornik.
Gura stade da prebira po vlastitom umu. Pronaao je dubok zdenac sumnje
i straha.
Zurei u njega, ugledao je svoje iznureno lice. Govornik mu ga osvetli.
Gurai su iveli sa svojim sumnjama i strahovima stoleima. Ubijali su se
zbog sumnje, borili zbog straha. Upravo se tu nalazio organ za Guranje!
ovek - strunjak - Gura potpuno se stopio sa Posadom, postao jedno sa
njom, pruio mentalne ruke oko ramena Mislitelja i Govornika.
Najednom, Brod suknu napred osmostrukom brzinom svetlosti, nastavivi
neprekidno da ubrzava.

Priredio Ender71

- 134 -

Fanzin SF Tima

SF VEKTOR

- 135 -

Broj 1

Pripremili smo ovaj fanzin s uitkom i stavljamo ga na uvid svim

zainteresovanim, uz nadu da nas neete osuti drvljem i kamenjem. Jer,
svi smo mi amateri: amateri prevodioci, amateri u web dizajnu, amateri
u prelomu i opremi. Zato, nemojte nam previe zamjeriti zbog propusta
i nedosljednosti kojih sigurno ima. Iskustvo koje smo stekli u pripremi
ovog prvog broja kao i sve dobronamjerne kritike koje ete uputiti na
www.sftim.com pomoi e nam da sledei broj, za koji se nadamo da e
izai u martu ove godine, bude bolji od ovog.
Za SF Tim: Master Yoda, Jedi Council Member