Rajko Maksimovi

PASIJA
Svetoga kneza Lazara
- libreto PROLOG

PROLOG

KAZIVA:
lovee ie Srpskije zemlje stupaje,
prilac li jesi ili suti tu
kto jesi i to si,
jegda pridei na polje sije
jee glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzrii
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobraena i znamenana
posrede zrii prosto stojeta

KAZIVA:
ovee koji Srpskom zemljom stupa,
bilo da si doljak ili ovdanji,
ma ko da si i ma ta da si,
kada doe na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu e ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznanog i kao steg videe
kako posred polja uspravno stojim

HOR :
lovee ie Srpskije zemlje stupaje,
prilac li jesi ili suti tu
kto jesi i to si,
jegda pridei na polje sije
jee glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzrii
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobraena i znamenana
posrede zrii prosto stojeta

HOR:
ovee koji Srpskom zemljom stupa,
bilo da si doljak ili ovdanji,
ma ko da si i ma ta da si,
kada doe na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu e ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznanog i kao steg videe
kako posred polja uspravno stojim

LAZAR:
Molju te, pridi
i priblii se ka mne, o ljubimi,
i rasmotri slovesa jae prinou ti,
ponjee istinu ti glagolju:

LAZAR:
Molim te, prii
i priblii se k meni, o voljeni,
i razmotri rei koje ti prinosim,
jer istinu ti govorim:

HOR:
Zde nekogda veliki samodrac,
udo zemljanoje i riga srpski

HOR:
Ovde nekada bejae veliki samodrac,
udo zemaljsko i riga (kralj) srpski

KAZIVA:
Zde nekogda veliki samodrac,
udo zemljanoje i riga srpski
ie naricajemi Lazar, knez veliki,
blagoastiju nepokolebimi stlp,
ognjani um i mudrosti glbina

KAZIVA:
Ovde nekada bejae veliki samodrac,
udo zemaljsko i riga (kralj) srpski
zvani Lazar, knez veliki,
pobonosti nepokolebimi stub,
ognjani um i mudrosti dubina
(STUB 190)

RAVANICA

RAVANICA

MILICA:
Crkov e prekrasnu
vazdvie va ime Gospoda
i spasa naego
Isusa Hrista vaznesenija
na meste naricajemem Ravanica.

MILICA:
Prekrasnu crkvu
podie u ime Gospoda
i spasa naega
Isusa Hrista vaznesenja
na mestu zvanom Ravanica.

HOR:
Prekrasnim mramorijem udobriv,
zlatom e i srebrom
boastavnije ikoni vaobraziv,
pirgovi e estimi tvrdimi stenami
i vsacemi ogradenmi utvrdiv
jakoe nigde takovim biti;

HOR:
Prekrasnim mramorom ukrasi,
zlatom i srebrom
boanstvene ikone obloi
a kule pak mnogim tvrdim zidinama
i svakakvim ogradama utvrdi,
kao to nigde uinjeno nije;

(D-III 87)

(KL 161)
MONAH:
I kelije sagradiv i prilepiv k zidu
jakoe gnezda ptiaja
va upokojenije inokom
i vsem hotetim spasti se.

MONAH:
I elije sagradivi i prilepivi ih uz zid
kao gnezda ptiija
za smirenje inocima (monasima)
i svima koji se ele spasti..

ix

PREDSKAZANjA

PREDSKAZANjA

KAZIVA:
Progneva se Gospod va leto
tisuta trista sedamdeset prvo!

KAZIVA:
Razgnevi se Gospod godine
hiljadu trista sedamdeset prve!
(ZiN br. 134)

HOR 1. i 2.:
Progneva se Gospod va sije leto
javi se opaata zvezda
i bist uma po vasoj zemlji;
slnce va tmu preloi se,
jako i zvezdam va pldne javiti se
i lune va krv,
pokazuje bedu hotetuju biti
ot sinov Izmailjevih.
Va to e leto potrese se zemlja
i bist smrtonosije va Novom Brdu.
Poginu slnce
meseca juna esnaesti dan!

HOR 1. i 2.:
Razgnevi se Gospod te godine,
pojavi se zvezda repatica
i bi kuga po svoj zemlji;
sunce se u tamu pretvori,
pa se i zvezde u podne pojavie,
a mesec se zakrvavi, pokazujui
nesreu koja e nastupiti
od sinova Izmailjevih.
Te godine potrese se zemlja
i bi pogibelj u Novom Brdu.
Pogibe sunce
meseca juna, esnaesti dan!

(KZM 45)

(NKL 96)
(KZM 45)
(ZiN 269)

NAPAST

NAPAST

KAZIVA:
Amorat car, mnogi pokoriv jeziki
sa vasemi imi pride na nas

KAZIVA:
Amurat car, pokorivi mnoge narode
sa svima njima naie na nas

(SKL 110)

HOR 1. i 2.:
Prosipae se Izmailtene
i poletee po vasoj zemlji
jakoe ptica po vazduhu
Oveh ubo maem zakalahu,
oveh va zaplenjenije otvodahu,
a ostavih smrt bezgodna poe:
gladom pogubljeni bie.
A ih e glad ne pogubi
sih vlci notiju i danijju
napadajuti snedahu.
Uvi! Umiljen pozor be videti:
osta zemlja ot vseh dobrih pusta!

HOR 1. i 2.:
Prosue se Izmailani
i poletee po svoj zemlji
kao ptice po vazduhu
Jedne maevima koljahu,
druge u ropstvo odvoahu
a preostale neumitna smrt pokosi:
behu glau umoreni.
A one koje glad ne pogubi
njih vuci nou i danju
napadajui derahu.
Avaj! Jadan prizor se mogao videti:
Osta zemlja od svih dobara pusta!
(ZiN br. 4944)

MOLITVA

MOLITVA

KAZIVA:
Blagoestivi e
i velehvalni knez Lazar
sego grdago i veliavago
sverepoje naastvije uvedev,
prveje Boga iz glbini srdca
na pomot sebe prizvav,
glagolae:

KAZIVA:
Poboni
i mnogohvaljeni knez Lazar
uvidevi ovu groznu,
veliku i svirepu napast
najpre Boga iz dubine srca
sebi na pomo prizivajui,
govorae:

(D-III 89)

L A Z A R:
Boe, pridoe jezici
va dostojanije Tvoje,
oskvrnie crkvi svetije Tvoje,
i oruije izvlekoe
i napregoe luki svoje
streljati i zaklati i umrtviti nas.
Ti e, Gospodi,
ne ostavi nas n pomozi nam
da razumejut jako Ti jesi Bog jedin!
HOR:
Gospodi, Gospodi,
ne predad nas do konca
imena Tvojego radi
i ne razori zavet Tvoj ot nas!

L A Z A R:
Boe, dooe narodi
u Tvoj posed,
oskrnavie svete crkve Tvoje
i oruje izvukoe (iz korica)
i nategoe lukove svoje,
da bi nas streljali, klali i ubijali
Ti nas, Gospode,
ne ostavljaj nego nam pomozi,
neka razumeju da si Ti jedini Bog!

(PKL 252)

(D-III 89)

HOR:
Gospode, Gospode,
ne preputaj nas do kraja
Tvojega imena radi
i ne razaraj zavet Tvoj sa nama!

(PKL 252)

BESEDA I PRIEST

BESEDA I PRIEST

KAZIVA:
Tae vasposilaet
po blagorodnije svoje
i velmoe i vojevodi,
i voje velikih e i malih
k sebe prizvav,
o bezislanom inoplemenom naastvi
sim skazav:

KAZIVA:
Ovaj (Lazar) posla
po plemie svoje
i velmoe i vojvode,
i vojnike velike i male (po inu)
k sebi dozvavi,
o bezbrojnoj inoplemenoj najezdi
njima kazivae:

(D-III 89)

LAZAR:
Vi, o druzi i bratije,
velmoe i blagorodni vojini,
vojvodi velici e i mali

LAZAR:
Vi, o drugovi i brao,
velmoe i plemeniti vojnici,
vojvode velike i male

(D-III 89)
HOR 1. i LAZAR:
Idem bratije i eda,
idem v predleetij nam podvig.
Smrtiju dlnaja posluim,
prolejim krvi nae,
smrtiju izanj iskupim
i udi teles naih
dadim netedno na poseenije
za blagoastije i otaastvo nae
i vsako umilostivit se Bog
na ostanki nae
i ne potrebit rod
i zemlju nau do konca.
(KL 162-3)

HOR 1. i LAZAR:
Poimo brao i eda (sinovi)
poimo u predstojei nam podvig.
Neminovnoj smrti posluimo,
prolijmo nau krv,
smru ivot iskupimo
i udove naih tela
dajmo netedimice na seu
za pobonost i otadbinu nau,
a Bog e se svakako smilovati
na potomke nae
i nee satrti rod
i zemlju nau do kraja.

ZAVET RATNIKA

ZAVET RATNIKA

KAZIVA:
Oni e vsi vakupe
k slatkomu i preljubaznomu
svojemu gospodevi otveavahu:

(D-III 90)

KAZIVA:
A oni svi zajedno
slatkome i preljubaznome
svojemu gospodaru odgovarahu:

(D- III 90)

HOR 2. i MILO
Gospodaru na,
(otkada) mi od oca i matere bejasmo roeni,
Boga i tebe poznadosmo;
Bog nas podie a ti vaspita,
kao eda svoja ishrani,
i kao sinove darova
i kao brau zavole
i kao drugove potova.

HOR 2. i MILO
Gospodi na,
mi otcem i materiju rodeni bihom,
Boga e i tebe poznahom;
Bog e ni vazrasti a ti vaspita,
jako eda vaskrmi
i jako sini utedri
i jako bratiju vazljubi
i jako drugi sapoate.
MILO:
Ljubov e i ast
vasa obilno ot tebe vasprijehom
to mnogo jee za te
i o blagoastiji
i za otaastvo nam umreti.
HOR 2.
Lue jest nam va brani
manuju koninu podjeti
nee li pleta
vragom naim podati!
HOR 1.
Umrem da vsegda ivi budem!

(D- III 90)

MILO:
Ljubavi i asti
sve obilno od tebe primismo
da silno za tebe
i za pobonost
i za otaastvo umremo.

(D- III 89)

HOR 2.
Bolje nam je u boju
da nas od maa kraj snae,
negoli plea
neprijatelju naem okrenuti!
HOR 1.
Umrimo da uvek ivi budemo!

(SKL 111)

MILO:
Lue jest nam va brani
manuju koninu podjeti
nee li pleta vragom naim podati!

MILO:
Bolje nam je u boju
da nas od maa kraj snae,
negoli plea neprijatelju naem okrenuti!

xi

HOR 1.
Umrem da vsegda ivi budem!

HOR 1.
Umrimo da uvek ivi budemo!

MILO:
Bolje jest nam da jedin grob
vseh vkupe primet nas
nee zreti roditelje
i srodniki nae
va tuduju otvodimi zemlju.

MILO:
Bolje nam je da jedan grob
sve zajedno nas primi,
nego gledati roditelje
i srodnike nae
kako u tuu zemlju odvode.

(SKL 110)
MILO:
Lue jest nam va podvize smrt
nee li sa stidom ivot!
(D- III 89)

MILO:
Bolja nam je u podvigu smrt
negoli sa stidom ivot!

HOR 2.
Ate ma, ate rani,
ate i tmu samrteji kljuit se nam

HOR 2.
Ako ma, ako rane,
ako i tama smrti nam se dogodi,
(D- III 89)

MILO:
slatko po Hriste
i o blagoastiji otaastve naem
poloim duu svoju za drugi svoje
jakoe ree Gospod!

MILO:
slatko za Hrista
i za vernost otaastvu naem
poloiemo duu svoju za drugove svoje
kao to ree Gospod1
(SKL 111)

HOR 1. i 2.
Umrem da vsegda ivi budem! (fugato)

HOR 1. i 2.
Umrimo da uvek ivi budemo! (fugato)

BOJ

BOJ

KAZIVA:
Knez Lazar sa vasemi simi sretajet
onogo ljutago vojinstva naelnika
na nekojem zelo velice polji;
I be obojih plk velik zelo, zelo:
sih ubo mnoaje sto tisut,
oneh e jezik ne manje trista tisut.
N, priklonite mi misal vau,
o sveteni i bogoljubivi sabore,
da sliite stranije
i udnije oni povesti:
(SKL 111)

KAZIVA:
Knez Lazar sa svima ovima susree
naelnika (poglavicu) one ljute vojske
na nekom vrlo velikom polju:
I obe ljudske sile behu velike vrlo, vrlo:
naih vie od sto hiljada,
a onih naroda ne manje od trista hiljada.
Ali, priklonite mi misao vau,
o sveteni i bogoljubivi sabore,
da sluate strane
i divne one povesti:

HOR 1.
Teme saglasno
mnogoje bezislanoje mnoastvo
vakupe sa dobrim
i velikim gospodinom
na vragi ustrmie se

HOR 1.
I tako slono
veliko bezbrojno mnotvo
zajedno sa dobrim
i velikim gospodinom
na neprijatelja se ustremie

(STUB)

HOR 2.
Amorat car, jako aspid gluhi
zatikaje ui svoji
ustrmljajet se jako sverepi lav..

(PKL 252)
(D-III 89)

KAZIVA:
I vojske udrie se

(A 54)

HOR 1.
Tu mai obnaahu se
streljanmi e jako na gludu naadu
medusobno jazvljahu se
HOR 2.
Toliko zvek i grohot bist
i jako i potresti se mestu
idee sija sbie se

(D- III 93)

(KL 163)

HOR 2.
Amorat car, kao aspida gluva
zatiskujui ui svoje
ustremljuje se kao svirepi lav
KAZIVA:
I vojske se sudarie
HOR 1.
Tu se maevi ogoljavahu
i ciljajui kao na naenu metu
meusobno se ranjavahu
HOR 2.
Toliko bee zveke i jeke
da se potresalo i mesto
na kome se to zbivalo

xii

KAZIVA:
I be videti vapalj konj i lovek
i klopot oruija,
jako zemlji toj dostuiti se,
seu bivu ot utra do pldne
HOR 1. i 2.
I to beje bahat neki
i tutanj neskazan sliae se.
loveci vapijahu,
konji viskahu,
oruija zvek tvorahu,
streli letehu slnce zastupajute,
treskove ognjani treskahu;

(A 54)

KAZIVA:
I mogao se videti vapaj konja i ljudi
i zveket oruja
da je zemlji dojadilo od see
koja je trajala od jutra do podne

(SKL 111)

HOR 1. i 2.
I to bee topot neki
i tutnjava neopisiva u se.
Ljudi zapomagahu,
konji njitahu,
oruja zveket tvorahu,
strele letehu sunce zaklawajui,
treskovi ognjeni treskahu;

Slnce ubo ot praha pomre,

(A 69)
krvem prolivajemo i jako rekam tekutim
telesem e ih jako snopije
pometajemom i leutim.
(D- III 93)

Sunce se od praine pomrai,

prolivena krv kao reka tecijae,
a telesa leahu
kao zdenuto snoplje.

Zemlja velmi buae,

vazduh grmee
i jakoe dimom mranim obvivae se
i vojinstva ot obojudu
drug na druga naskakajute.

Zemlja jako buae,

vazduh grmee
i kao mranim dimom obavijae se
a vojske sa obeju strana
jedna na drugu nasrtahu.

(SKL 111)

KAZIVA:
I toliko krvi izlija se
jako i sled konjem poznati se
skroze krvi izlijanej
i mnogo mrtvac bez isla bee

KAZIVA:
I toliko se krvi proli
da se i konjima trag poznavao
zbog prolivene krvi
i mnogo mrtvaca bez broja bee
(KL 163)

HOR 1. i 2.
na vraga ustrmie se
i sutago zmija poprave
i umrtvie zvera divijago
i velikago suprotivnika
i nesitago ada vasejadca,
reku e Amurata i sina jegova,
aspidovo itedije i jehidnovo,
tene lavovo i vasiliskovo!

(STUB)

HOR 1. i 2.
na neprijatelja se ustremie
i pravog zmaja zgazie
i umrtvie divlju zver
i velikog protivnika
i nenasitog ada svepodrljivca,
velim Amurata i sina njegova,
aspidin i gujin porod,
tene lavovo i vasiliskovo!

KAZIVA:
Togda e, togda, uvi mne!
(SKL 111)
obstuple jego mnoastvo Agaren
i jeme jego,
priveden bist s mnoastvom vlastel jego
jako ovce na zakoljenije;
(KL 163)
i blagoastivomu i blaenomu
velikomu knezu Lazaru
glavu otsekoe!
(SKL 112)

KAZIVA:
Ali tada, tada, avaj meni!
mnotvo Agarjana ga opkolie
i uhvativi ga, bee priveden
s mnotvom njegove vlastele
kao ovce na klanje;
i pobonom i blaenom
velikom knezu Lazaru
glavu otsekoe!

HOR:
I mnoastvo blagorodnih
i blagovernih hristijan prijem izbie
i vsi kupno vencem uvezoe se.

HOR:
I mnotvo blagorodnih
i blagovernih hriana pohvatavi pogubie
a ovi, svi zajedno vencem uvezoe se.

KAZIVA:
Dobropobedni e
i novi muenik knez Lazar,
blaenuju koninu prijet;
jegoe astnoje telo
vazeme ot priblinih gradov,
glagoljemi Pritina
i prinese vanutar boastavnije crkve
vaznesenija Hristova;

(SKL 112)

(D-III 94)

N i mnog narod ot vseh okrstnih i ot daljnih stranj

sabirahu se muije i eni i deti;

KAZIVA:
Dobropobedni
i novi muenik knez Lazar,
blaeni kraj primi;
njegovo asno telo
uzee iz oblinjeg grada,
zvanog Pritina,
i donesoe ga u boanstvenu crkvu
Vaznesenja Hristova;
I (skupi se) mnogo naroda iz susednih i dalekih krajeva;
skupljahu se ljudi i ene i deca;

xiii

I ubo sinove jego

pred kivotom idute i alostno
jako e sirini neci prekrasni
pojute i plaute vetavahu.

pred ivotom idui i alosno

kao Sirini neki prekrasni,
pojui plakahu.
A mati njihova kad vide ovo,
pade kao polumrtva
nad sveto ono telo
i zadugo bee izbezumljena.

Mati e ih jako vide sija,

padi jakoe ispolu mrtva
nad svetoje ono telo
i na mnog as istupivi umom be.
Po sih e
jakoe ot nekojego glboka sna vazbanuvi
i razdri lice
i vlasi svoje trzajuti,
krianijem zelnim plauti
vazivae:
(SKL 116)

A zatim kao iz nekoga

dubokoga sna prenuvi se,
izgrebavi lice
i kose svoje upajui,
uz silne krike plaui,
zazivae:

PLA MILIIN
PLA MILIIN
MILICA:
Avaj meni, svetlosti moja,
kako zae od oiju mojih,
kako pocrne lepota moja,
kako uvenu slatki moj cvete,
kako s mukom prolazi pored nas.

MILICA:
Uvi mne, svete moj,
kako zaide ot oiju mojeju,
kako porne dobrota moja,
kako uvenu sladki moj cvete,
kako mle mimohodii nas.
O gori i hlmi i dreva dubravnaja,
vasplaite sa mnoju danas!
Ot ninja toita oi moji
slz potoki okrvavljeni..

O gore i humovi i drveta dubravna,

usplaite sa mnom danas!
Od sada toite, oi moje,
suza potoke okrvavljene!
(SKL 116)
SAHRANA

SAHRANA
KAZIVA:
Sija zre vas narod
bijute prsi svoje
i pla k plau prilagajute ridahu
i sa svetami i kadili
svetuju raku provodahu.
MONAH:
Blagi rabe i verni
vanidi va radost Gospoda svojego!

KAZIVA:
Ovo gledae sav narod,
bijui se u grudi svoje,
i pla plau pridodajui, ridahu,
i sa sveama i kandilima
svetu raku provoahu.
(SKL 117)
MONAH:
Blagi rabe i verni
ui u radost Gospoda svojega!
(SLUBA)

HOR:
Blagi rabe i verni
vanidi va radost Gospoda svojego!

HOR:
Blagi rabe i verni
ui u radost Gospoda svojega!

EPILOG
EPILOG
KAZIVA:
lovee, ie Srpskije zemlje stupaje,
prilac li jesi ili suti tu
kto jesi i to si,
jegda pridei na polje sije
jee glagoljet se Kosovo,
i po vasemu uzrii
plno kostij mrtvih,
mene krstovaobraena i znamenana
posrede zrii prosto stojeta

KAZIVA:
ovee, koji Srpskom zemljom stupa,
bilo da si doljak ili ovdanji,
ma ko da si i ma ta da si,
kada doe na polje ovo
koje se zove Kosovo,
po svemu e ugledati
puno kostiju mrtvih,
mene krstoznanog i kao steg videe
kako posred polja uspravno stojim
Da ne promine i da ne previdi!

Da ne prominei i da ne prezrii!
(STUB)
Ovaj libreto sastavio je kompozitor od preko 50
fragmenata iz 10 originalnih srednjovekovnih
izvora (vidi tabelu na sledeoj stranici)
I sinovi njegovi

Srpskoslovenski original prilagodio savremenom pismu

i na savremeni jezik preneo
ore Trifunovi

xiv