Zvoncica&Foxy

~1~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Iva Mili

KOBNE ZABLUDE

~2~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Gospoo Smit, donela sam vam malo jaja i mesa. Ostavila sam u
kuhinji - rekla je Meri Vitli ulazei u usku, mranu sobicu.
Pored prozora je sedela ena srednjih godina, koja bi jo uvek bila
lepa da nije izgledala toliko izmueno i bolesno.
- Hvala ti, duo. Svakog dana se molim za tebe i mislim na tvoju
pokojnu majku, kako je samo bila dobra. Da nije bilo nje, ko zna ta bi do
sada bilo sa mnom i mojom decom. Ona nas je spasila gladi kad je moj
mu umro.

- Nemojte to opet da spominjete.

- ta se deava? Tvoj otac se ne javlja? Vidim da nije nita dobro, im
si se tako snudila.

- Nije. Zimus sam ila u London. Pokuala sam da ga urazumim da se

vrati na imanje, ali on nije hteo ni da uje. Bio je... - uzdahnula je Meri uglavnom je bio pijan. Nije hteo sa mnom ni da razgovara. Mislim da se
kocka. Bojim se ta e na kraju biti sa njim... i sa imanjem.
- I ja se bojim. Otkako je tvoja majka umrla, poslednje dve godine, on
kao da nije pri sebi. Dodue, ni pre se nije previe razumno ponaao.
Izvini, znam da ti je otac i da ti je teko da pria o tome, ali ja sam starija i
znam malo vie. On je vaspitavan kao mladi naslednik, oduvek je bio
svojeglav i razmaen, pa se to nije mnogo promenilo ni kad se oenio.
Imao je i ranije takve odlaske u London, gde se kockao i provodio.
- Znam. Majka je tada jako patila.
- Da, mnogo ga je volela. Verujem da je i on nju, na neki svoj nain.
Zna, devojke kada se udaju, uvek veruju da e moi da promene momka
kada postane mu, da e se on popraviti kada bude pod uticajem njihove
ljubavi. Ali to se ne deava. Vremenom se mane samo pogoravaju, ne
ispravljaju se. Tako je to i sa njim. Teko da e se promeniti nabolje. Samo
se nadam da nee nita nepromiljeno uraditi.
- I ja se nadam - rekla je Meri gledajui u stranu.

- Ne boj se, ma ta da se desi. Ja sam ti priala kako su mene izvrioci

izbacili sa dvoje male dece na ulicu kad je moj mu umro... Nego, jesi li me
posluala? Nadam se da si sakrila neto para u sluaju da ipak doe do
toga? Bolje da ovek bude pripremljen na svaku situaciju. Ja nisam bila.
- Kako sam mogla? Ve godinu dana nisu isplaene plate radnicima i
posluzi. Nee niko da radi bez para.

~3~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pusti ti poslugu. Novi vlasnik ima obavezu da isplati sve dugove,

jer on ih preuzima zajedno sa imovinom. Dobie oni svoje plate. Gledaj ti
sebe. Uzmi neto vredno i donesi ovamo kod mene, ja u da ti uvam.
- Ne znam da li je to mogue. Tetka Dekson dolazi svakog dana i
kontrolie da li je sve na broju. Navodno, boji se da posluga ne krade.

- Ah, Lujza je nemogua! Kakva posluga, to ona dolazi da se hrani

tuom nesreom! Da ne odnese neto vredno iz kue pre nego to dou
izvrioci! Izvini, nisam htela...

- Ipak, ona je mamina roena sestra...

- Da, da. Znam ta e rei, ona te odgajila, bila uz vas kad god je
trebalo. Ali nije samo njena pogana narav u pitanju, ima jo neto to ti
nisi znala, zato se ona sve ove godine tako ponaa. Trebalo je da se ona
uda za tvog oca. Nisi to znala? E, onda je naila tvoja majka, njena mlaa i
lepa sestra, i on se zaljubio do uiju, zaboravio na planove. A Lujza to
nikad nije mogla da im oprosti, ni njemu ni njoj. Verovatno se nadala da
e se bar sada oeniti njome, kad je konano ostao udovac. A on umesto
toga pobegao u London. Mislim da joj je sada jo gore nego kada ju je
napustio da bi se oenio tvojom majkom. Pretpostavljam kako ona
oekuje da on izmiri svoju nekadanju obavezu prema njoj, da joj to
nadoknadi bar sada.
- Nisam to znala.

- To se deavalo kada sam se ve udala, ali znam sve do detalja.

Lujza se onda udala za Deksona i izdejstvovala da on dobije
vau parohiju, da bi mogla da vam se utrapljuje u kuu svakog dana.
Mislim da je to tvog oca izluivalo. Ali zna i sama da je ona ena jake
volje i vrlo nametljiva. Mora da je i ona sad neto nanjuila pa zato dolazi
ee. ta ti kae?
- Kae... ako se desi neto nepredvieno, ona nema mogunosti da
hrani jo jedna usta. U tom sluaju trebalo bi da se obratim oevim
roacima u Jorkiru.

- Ah, kakva pokvarena, zla ena! Dodue, mi govorimo kao da je

propast sasvim izvesna. Moda se nee desiti nita katastrofalno - rekla je
gospoa Smit neubedljivo. Ali odmah se trgla. - Ako se bilo ta desi, ako ti
bude potrebna pomo, krov nad glavom, zna da si uvek dobrodola. Moja
deca nisu tu, Tom je u Londonu, Dejn se udala, ja sam sasvim sama. Ove
dve sobice sigurno nee biti isto kao Sajenfild, ali imala bi gde da prenoi
i ta da pojede.
- Hvala vam, gospoo Smit. Nego... ne znam da li ste stigli da mi
prepravite one stare mamine haljine...

~4~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Jesamm evo ih. Sad da odmah baci te tvoje stare, otrcane. Ipak si ti
naslednica Sajenfilda, trebalo bi da si doterana i da ima novu haljinu. I
dobro to si ih ugrabila pre nego to ih je tvoja tetka videla. Kakva je, ne bi
ti dozvolila ni staru majinu haljinu da uzme. Ba su lepe ispale. Moda
nisu ba po poslednjoj londonskoj modi, ali materijal je dobar i ove boje ti
lepo stoje.
- Hvala vam. Moda bih i ja to mogla, ali nikako da stignem...

- Samo ti meni donesi, ionako ne mogu da izlazim, nemam ta drugo

da radim. I nemoj da mi zahvaljuje. Tvoja majka mi se nala u prvim
danima nesree, kada mi je bilo najpotrebnije. Pomogla mi je da se
snaem, da naem posao. Kasnije, kada sam bila suvie bolesna da bih
bilo gde radila, dovela me je kod vas da vama budem guvernanta. Vie
sam se leila nego to sam radila. A ti me i dalje pomae, donosi hranu,
zar je to malo? Nemoj toliko da brine, ta god da se desi. Samo mene
pogledaj, pa e sve da ti bude jasno. Ja sada ne bih bila u ovakvom stanju
da sam mogla da budem jaa, da manje brinem. Brige rue zdravlje. Bila
sam oajna, na ivici samoubistva, ak i kada sam poela da radim. Ja sam
bila naslednica, kao i ti, imala sam sve to se moglo poeleti. A onda sam
preko noi ostala bez iega. Ukljuujui i zdravlje. Na kraju se sve sredilo,
preiveli smo i ja i deca. Ima dobrih ljudi, nemoj da ceni samo prema
tvojoj tetki. Bog se uvek pobrine za one koji se ne predaju, koji umeju da
se sami pobrinu za sebe. Sledei put kad dodje, sakrij od tetke neto to
bi moglo da se proda, pa donesi ovamo. Nee ni za jednu stvar da dobije
mnogo, ali oseae se sigurnije i bolje ako zna da nisi ba bez iega.

- Dobro, pokuau da vas posluam. Idem sada. Imam da radim u

bati, ostali smo bez veeg dela posluge, nema smisla da sve propadne.
- Ma ta da misli, ti si jaka i hrabra, dete. Divim ti se. Bori se kako
zna i ume i nikad se ne ali, a mogu da zamislim kako ti je. Celo imanje
je na tvojim leima. Onaj tvoj otac raspikua nije zasluio da ima takvo
dete. A i tvoja majka... Otkad je Keti umrla, ini mi se da je tebe zapustila.
Nije trebalo da toliko oajava, da se preda, kad joj je ostalo jo jedno dete.
Prepustila te svojoj sestri, a to za tebe nimalo nije bilo dobro.
- ao mi je to bar Keti nije ostala iva. Volela bih da imam sestricu.
Ne bih se oseala ovako usamljeno - uzdahnula je Meri.
- Samo nemoj da gubi nadu. I zdravlje. To je najvanije. Stari, mudri
ljudi uvek govore da e sve doi na svoje mesto, samo zdravlje da se ne
izgubi. Glavu gore i veruj. Ja nisam, i vidi dokle sam dola. Nisam imala
nikog mudrog i dobronamernog da me tada posavetuje. Samo se ne plai.
Nisi sama na svetu.
- Znam. Hvala vam.

~5~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Meri je razmiljala o ovom razgovoru na putu do kue. Volela je

usamljene trenutke dok je na svom konju jurila preko polja. Moda zbog
toga to je jedino tada mogla da se oseti slobodno i rastereeno. Poslednje
dve godine, posle majine smrti, bile su prava nona mora. Ni pre toga
nije bilo sjajno, ali tada je sve krenulo nizbrdo. Nadzornici su ih naputali,
posluga takoe nije htela da radi bez plate. Otac je dolazio povremeno iz
Londona, samo da uzme novac. Sav prinos sa imanja, pa i ostalo ta je
mogao, uzimao je i odnosio. Nita nije ostajalo da se ponovo uloi, da se
isplate dugovi, koji su se samo gomilali i od kojih je dobijala glavobolju.
Bilo je samo pitanje vremena kada e sve ovo otii doavola. Moda e
onda ak osetiti olakanje to e ovim mukama biti kraj.

Onda e poeti sasvim nove muke. Ali o njima nije elela da

razmilja dok ne doe vreme. Nije imala snage da se sekira za toliko stvari
odjednom. Ni sa ovim trenutno joj nije bilo lako.
U salonu, kod kue, ju je ekala njena tetka, gospoa Dekson.

- Gde si ti do sad? - upitala je odmah. - Smuca se okolo po ceo dan.

Nisi valjda ila do one prosjakinje Smit?
- Ona nije prosjakinja. To je vrlo fina, kolovana ena.

- Fina?! - frknula je tetka Dekson. - Ako je fina, zato ivi u selu na

spratu iznajmljene kue, u dve sobice? Da je bila fina, sada bi imala
penziju, kao ja. Nego se udala za vucibatinu koji je proerdao imanje i
ostavio je na ulici - rekla je tetka, gledajui je otro i pomalo
samozadovoljno.
Meri htede neto da kae, ali se predomislila. Znala je kako bi se
rasprava zavrila. Tetka nikome nije dozvoljavala da ima zadnju re.
- Dok se ti provodi, ja ovde moram da vodim rauna da posluga ne
krade - zakiljila je ponovo tetka.
- Gde je onaj veliki srebrni svenjak iz salona?

- Ne znam - odgovorila je Meri, prolazei pored nje.

Tetka je umela da bude zamornija i od najgoreg davea. Tea
Dekson umro je pre desetak godina. Meri je verovala da je Bog nekako
usliio njegove molitve za spasenjem, i zato ga uzeo sebi. ivot sa enom
kao to je Lujza Dekson mora da je bio pakao na zemlji.
- Ne sme da ne zna. Mora da pazi ta se deava, inae e posluga
da ti odnese i krov od kue - gledala je podozrivo.
- Stvarno ne mogu vie da se borim. Ionako nemam zbog ega vie
da se trudim.

~6~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pa, ne kaem da nisi u pravu. Tvoj otac je prava raspikua. Sva

srea da se ja nisam udala za njega. Dodue, ni onaj moj mokljan nije bio
mnogo bolji.
Meri je pogleda. Da li bi tetka bila drugaija ena, manje ogorena,
blaa i bolja osoba da se udala za oveka kog je voiela? Jer ona svog mua
nije voiela. Dodue, Meri nikako nije mogla da zamisli svoju tetku da bilo
koga voli, ak ni kao mlada devojka. Ako je ona ikada bila mlada devojka.
Ovako naroguena i namrtena, delovala je kao kakva vetica, stara koliko
i svet.

- Nije trebalo ni da ide u taj London. Ali on je oduvek bio sebian i

svojeglav. Tako je vaspitan. Da ne brine ni za ta i da proerda sve to ima.
Tu se ne moe mnogo ta uraditi. Navike su udo. Tvoja majka nije imala
gvozdenu volju da ga od njih odui, zato im se on sada ponovo vratio. Da
sam ja bila na njenom mestu, ne bi do ovoga dolo... - gunala je ona dalje.
Meri je tiho izala. Otila je pozadi u batu. Tu je mogla na miru da
se bavi cveem, jedinim poslom koji ju je odmarao, gde je mogla da se
iskljui iz neprestanih briga...

~7~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

II

Poslepodne se polako odmicalo. Meri je oamueno sedela na

krevetu u svojoj sobi. inilo joj se da sanja svoju najgoru nonu moru i da
nikako ne moe da se probudi. Tetka Dekson vadila joj je stvari iz fioka i
pakovala ih u stari putni koveg. Njen glas kao da je dopirao iz daljine.
- Staviu ono najnunije. Rublje, haljine, zimski ogrta, cipele...
Morae sve da stane u ovaj koveg. Ne verujem da e gospodin Raton
dozvoliti da ponese vie od osnovnog... - mlela je ona bez prekida, ne
previe potreena preokretom sudbine.
Meri je imala utisak da tone, propada i nikako da ve oseti tresak
padanja i konanog raspadanja. Tetkin glas bio je dosadan kao zujanje
bumbara i pitala se da li joj se priinjava da u njemu uje traak
pritajenog zadovoljstva i likovanja. Ili joj se to samo priinjava zbog onog
razgovora sa gospoom Smit.

Kad samo pomisli da je samo pre dva sata bezbrino radila u bati,
nita ne slutei. Onda su se na ulazu pojavila dva gospodina i saoptila da
je njen otac umro, a pre toga je uspeo da na kocki izgubi imanje i sve to je
posedovao. Gospodin Raton je sada bio vlasnik Sajenfilda, pokazao joj je
nekakav papir kao dokaz za to. Ona je, dodue, pokuala da proita ta
pie tamo, ali samo je videla beskrajnu belinu koja joj je zatreptala pred
oima.

Tetka Dekson je odmah uzela stvar u svoje ruke i poela da je

pakuje. Pominjao se i neki izvritelj koji je doao da obavi sve po zakonu,
ali Meri nije bila sigurna ni da je videla tog oveka, niti je vie bila svesna
ta se dalje deavalo.

Gospodin Raton bio je mlad, uljudan i neto joj je polako

objanjavao, ali Meri ga nije ula. Zujanje u uima poelo je skoro onog
momenta kada su joj saoptili da Sajenfild nije vie njen i da treba da se
pakuje i iseli to pre. To joj je objasnila tetka i ponudila se da je spakuje,
poto Meri to, oigledno, nije bila u stanju da sama uradi. inilo joj se da je
ipak nekako uspela da pre toga gospodinu Ratonu kae ono to joj je bilo
na dui, da ga zamoli da isplati zaostale plate radnicima i poveriocima, da
izmiri dugove, ali ni to nije bila sigurna.
Onda je u sobu uao jo neko, pa se tetka objanjavala sa njim.
Moda je to taj izvritelj kog su pominjali. Hteo je da progleda stvari. To je
ve bio period kada se zujanje smanjilo, ali poela je glavobolja. ula ih je
kako neto razgovaraju, ali opet se nije ukljuivala. Mozak kao da joj se
ispraznio, misli izbrisale.

~8~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Da li je ovo ok? Nije bila sigurna, jer nita nije oseala, ni mislila.
Samo je sedela, bez mogunosti da se pomeri i u jednom trenutku postala
je svesna blaene tiine.

Tek, kao da se probudila iz bunila. Ustala je kao mesear i prila

stoiu pored kreveta. Na njemu je stajala otvorena i otpranjena majina
kutija za nakit. Vrednije stvari, dragulji, ogrlice neko je odneo. Ostalo je
vrlo malo, nekoliko manje vrednih srebrnih komada. Meri uze dva
srebrna ukrasna eljia za kosu. Seala se kako ih je majka stavljala u
njenu kosu, kako je rukom neno privrivala njene uvojke...
- Mislim da to nee moi da ponese, draga moja - ree njena tetka
energino i uze joj eljeve iz ruku. - To je srebro, mislim da se gospodin
Raton nee sloiti da uzme bilo kakve dragocenosti.

- Teko da bi takva sitnica mogla da uznemiri Ratona. Mislim da bi

gospoica mogla da uzme te ukrase. Verujem da joj je to neka draga
uspomena - zauo se neki muki glas.

- Gospodine Bigzli, molim vas da se ne meate. Ja sam preuzela na

sebe obavezu da spakujem moju roaku, pa ja odgovaram za stvari koje
e ona odneti kad poe. Ne elim da mi gospodin Raton posle prebacuje
kako je nezakonito ostao bez vrednih stvari, jer je sad ovde sve njegovo,
izuzev njenih linih stvari. Koje sam ja ve spakovala.
- Ja govorim u ime mog prijatelja, meni moete verovati - zauo se
njegov glas jae.
Meri okrete glavu i spazi mladog gospodina kako stoji pored vrata.
Jo uvek joj se mutilo pred oima, pa je samo nazirala njegovu siluetu. Ali
glas mu je bio privlaan i energian dok se suprotstavljao tetki.
- U redu, - odvratila je tetka rezignirano - radite kako hoete, ali da
se zna da ja sa tim nemam veze. Ne elim da odgovaram za nezakonite
radnje.
- Dva eljia vie nee biti nezakonita radnja, verujte mi. Gospoice,
jeste li dobro? - sada se njegov glas uo izbliza i Meri vide kako je seo na
stolicu pored nje. -Imate li gde da odete?
Klimnula je glavom. Imala je oseaj da su joj usta puna vate, pa nije
ni pokuala da govori.
- Kuda ete?
- Idem... u selo, kod... gospoe Smit. Rekla je... da mogu da doem...
ako se desi ovako neto - uspela je nekako da promrmlja.

- ta? Ni sluajno! - viknula je njena tetka, skaui na noge. - Ta ena

je potpuni stranac, nije nikakav rod! Zar da dozvolim tako neto?
- Ona mi je bila guvernanta...

~9~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ni sluajno! To je ista uvreda! Da te pustim da ide kod potpunih

stranaca, pa da me posle svi ogovaraju kako sam smela to da dopustim... ljutila se tetka.
- Hoete li da vas obe odvezem do vae kue kad se gospoica
spakuje? - upitao je gospodin ljubazno.

- A, ne, nikako. Ja nemam mogunosti da hranim jo jedna usta, ve

sam i njoj to objasnila. Nikako neu moi da je primim kod sebe, to ne
dolazi u obzir...

- Pa onda, kuda e? - inilo se da je gospodin izgubio strpljenje.

Da je mogla da govori, Meri bi mu svakako skrenula panju da tetka
tako deluje na ljude.
- Kod roaka u Jorkir. Neka je oni prime. To su neki roaci njenog
oca, neka se oni brinu o njoj. Ja nemam mogunosti za to. ao mi je. I
dosad sam pomagala vie nego to sam mogla, dosta je vie.
- Gospoice, ne mrdajte odatle. Odmah se vraam - rekao je on i
izaao.
- Hajde, Meri, - tetka nije odustajala, kao da je ona lino sudski
izvritelj - ve je sluga izneo tvoj kofer dole. Ustaj, ta ti je. Nita ti ne
vredi da pada u nesvest, u ovakvim sluajevima zakon je vrlo jasan.
Hajde, mora da pouri. Veernja potanska koija nee ekati na tebe nastavljala je tetka da izdaje naredbe.
Meri posluno ustade, ali noge kao da su bile tue. Jedva je uspela da
se spusti niz stepenice. U holu je stajao njen putni koveg. Sela je na njega.
Verovatno nije prolo vie od desetak minuta, a njoj se inilo kao da se
vreme vue. I istovremeno istie brzo kao u peanom satu.
Odnekud se ponovo stvorio onaj gospodin od malopre.
- Gospoice, moete da se vratite u sobu. Razgovarao sam sa
gospodinom Ratonom, rekao je da nema nita protiv da ostanete jo neki
dan dok ne utvrdite kuda ete...

- Gospodine, bolje bi bilo da se ne meate... - upala je

gospoa Dekson otro, kao da je pitanje asti da Meri lino iseli jo
veeras.

Meri podie glavu. Sada je mogla da vidi malo bistrije. Tetka se

podboila pored njenog kofera i Ijutito odmeravala mladog gospodina
koji se usudio da joj protivrei i da Meri zadri u kui due nego to zakon
doputa.

- Gospoo, jeste li vi izvritelj? Bivi ili sadanji vlasnik imanja? upitao je drsko.
- Ne - procedila je tetka kroz zube.

~ 10 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Onda e mi biti ast da vas otpratim do vrata, poto vie nemate

ovde ta da traite. Odnosno, vae usluge nisu potrebne gospodinu
Ratonu, novom vlasniku Sajenfilda. A za gospoicu Vitli mi emo se
postarati sutra, tako da nemate potrebe da se brinete - ree on i uhvati
tetku za ruku.

Meri nije mogla da odvoji pogled od tako neverovatnog i divnog

prizora. Gospodin je odveo tetku do ulaza, utivo joj se naklonio i zalupio
joj vrata pravo u zapanjeno lice. A onda se okrenuo prema njoj i nacerio.
- Zar nisam sjajan? Ovakve stare gospoe misle da su nepobedive,
sve dok se ne sapletu o mene - rekao je zadovoljno.
Meri podie glavu i pogleda ga. Bilo je to u isto vreme neverovatno
ljubazno ali i runo lice. Uspela je da mu uzvrati osmeh.
- Ovako neto do sada nisam videla, da neko uspe da obuzda moju
tetku.

- Ni ja nisam ovako neto video, a svata sam u ivotu viao. Ba

vam i nije neka tetka - napravio je gadljivu grimasu. - Tako ne treba da se
ponaa brina roaka. Kao da je jedva ekala da vas odavde izbaci. Jeste li
dobro?
- Sada mnogo bolje - ponovo se osmehnula i uspela da se uspravi.

Zadovoljno je gledao njene napore.

- Odlino. Sada ete se vratiti u svoju sobu, a za ostalo emo videti
ujutru. Momci, vratite ovaj kofer gore gospoici u sobu.
Momci spremno skoie. Posluga je volela gospoicu Vitli. Nisu
mogli da je osuuju zbog nemogunosti da im plati, jer su bili svedoci
njenih napora da odri imanje i spasi bar deo sredstava od bezumnog
troenja njenog oca. Bilo im je neizmerno ao zbog sudbine koju je
doivela, mada im se novi vlasnik svideo. Valjda e sada imanje videti
bolje dane.

Meri se popela u sobu i legla obuena na krevet. Nita nije vie

elela nego da spava, da ode u neki sasvim drugi svet i zaboravi na sve
ovo to ju je snalo. I to je tek eka.
Te noi je, prvi put za poslednje dve godine, spavala mirno, bez
snova.
Dodue, kada se rano ujutru probudila, videla je da je jo obuena u
onu haljinu od jue.

Nema veze, bar se dobro naspavala i sada se bolje oseala. Bolje i

spremnije da se uhvati u kotac sa svime to ju je snalo. Valjda.
Polako je sila niz stepenice. U salonu nije bilo nikog. Mora da su jo
svi spavali. Onaj gospodin rekao je da e danas sve da reavaju. Dra ga

~ 11 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

za re i nee juriti da uhvati jutarnju potansku koiju, poto i nije imala

kuda da se uri. Saekae da vidi ta e da joj kae gospodin Raton. Ako
treba, putovae veeras. Vano je da ima jo jedan dan da se na miru
pozdravi sa svojim imanjem, sa okolinom, sa gospoom Smit...
Pola je oko kue do tala. Njen konj kratko zarza kada ju je video
kako ulazi. Meri se osmehnu. Posle petnaest minuta ve je jurila na njemu
preko polja i livada prema selu.

~ 12 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

III

U trpezariji se u okupljalo drutvo. Tu je bio mladi gospodin Don

Bigzli, koji je sino bio tako ljubazan prema Meri. Takoe i gospodin
Raton, novi vlasnik Sajenfilda. U meuvremenu su im se pridruili i
prijatelji, gospodin Edmund Lentam, etvrti lord od Kauntvila i njegova
sestra, gospoica Rozalija. Svi su dorukovali.
- Bigzli, mislim da je velika greka to si zadrao tu gospoicu Vitli
da ostane jo neki dan. Tako se ne radi, zna i sam - prekorevao ga je
njegov prijatelj mladi lord Lentam. - Samo nam nedostaje da nam se ta
jadnica obesi oko vrata i pone da plae i moli da joj se smilujemo i ta ti
ja znam. Bie nam uasan teret. Vrlo je neprijatno izbacivati nekog na
ulicu, naroito ako si ga ve jednom vratio nazad, pa treba sve ispoetka.
Mrzim to. Mislio sam da ste to sve obavili sino, pre nego to smo Rozalija
i ja stigli.
- Slaem se. Doli smo ovamo da se provedemo i odmorimo od
vruine u Londonu. Nemam nameru da gledam i sluam kako mi neko
cvili i moli oko nogu - pridruila mu se sestra. Oboje su bili plavokosi i
prelepi.

- O, znao sam da ne volite da gledate kad neko propada. Ali preuzeo

sam rizik. Raton je novi gazda, pa poto je on pristao, sada je kasno.
Dobro, dobro, - zbrzao je Bigzli kada je video da se i Raton sprema da
progovori - u sluaju da neto krene naopako, lino preuzimam na sebe
da gospoicu Vitli spakujem i popnem u sledeu potansku koiju za
London. Ubeen sam da nee doi do toga. Mislim da e se sve reiti vrlo
tiho i razumno. Pa, treba devojci dati malo vremena da se pribere! Valjda
smo toliko ljudi! Da ste samo videli tu matoru veticu kako joj prebira po
stvarima i odvaja i vadi ono to vredi. Ratone, matora ti je spasila dve
srebrne nalice da ih gospoica Vitli kriom ne odnese! Mora da si
presrean zbog toga! - nastavljao je on da galami.
Raton se namrtio. Tamnokos i mlad, bio je skoro isto toliko lep
kao i Lentamovi, samo malo vie utljiv i zatvoren. Ni njemu se nije
mnogo dopadalo da mu se biva vlasnica i dalje mota po imanju, ali Bigzli
je sino bio ba uporan, pa nije mogao da odbije njegove molbe.

- Jesam dozvolio jer je Bigzli insistirao. Ali ako se desi ono to

Lentam predvia, ja neu da se bakem sa njom. Ne podnosim enske
suze i slabosti. Naroito histeriju i padanje u nesvest. Ti e biti zaduen
da je izbaci odavde ako do toga doe - rekao je on Bigzliju. eleo je da na
miru uiva u svom novom imanju, da mu to zadovoljstvo ne zagorava
stara vlasnica. Bila je jako bleda kada je jue razgovarao sa njom, kao da

~ 13 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

nije bila pri sebi. Samo mu nedostaje da mu se ovde ubije, pa da i tu guvu

ima na vratu!

- Uf, to ste smrknuti! Razveselite se malo! Devojka je potpuno

mirna i razumna. Spakovala se, otii e za neki dan, razgovarao sam sa
njom. Hteo sam samo da napakostim onoj staroj vetici, njenoj tetki. Da
vidite samo kako je lepo imanje. Jue sam malo bacio pogled. Ratone,
imao si sreu sa ovim, nema ta - priao je dalje Bigzli trpajui hranu u
usta. -Idemo posle da obiemo sve. Matori Vitli bio je prava budala kada
je ovako neto uspeo da prokocka.
- Neko budala, neko srenik - promrmljala je gospoica Lentam
bacivi ispod oka pogled na ozbiljnog Ratona.

- Tano, Raton je sada veleposednik. A mi smo njegovi sreni

prijatelji koje je on ljubazno pozvao u goste. Bie ovo dobro leto, oseam Bizgliju niko nije mogao da pokvari raspoloenje. - Hajde, mrdnite malo,
da idemo na jahanje. Vidite kako je lepo vreme, sunce sija, ptiice
cvrkuu!
- Ovaj se nikad ne umori - promrmljao je lord Lentam izlazei iz
trpezarije.
- uo sam te! I u pravu si! Kako ovek da misli na umor pored
ovakve lepote! Idemo malo da razgledamo okolinu. Hajde, Rozalija, ne
gnjavi vie, neemo da te ekamo do podne!
Ubrzo su sluge mogli da vide tri gospodina i gospoicu kako jau
prema reci.

Poslepodne su sedeli u salonu. Gospoica Lentam nije elela da joj

koa dobije grubu tamnu boju na suncu, a mukarcima nije smetalo da
sede pored otvorenih prozora. Svi su se okrenuli kada je sluga otvorio
vrata i zvanino najavio:
- Gospoica Vitli!

U salon je ula Meri i malo zbunjeno zastala kada je susrela etiri

para ozbiljnih oiju. Uopte nije sumnjala u to da ovde nije ni najmanje
dobrodola. Progutala je pljuvaku i zakoraila jo jedan korak.

- Gospoice! Pa, gde ste vi celog dana? - u susret joj je poao onaj
ljubazni mladi od sino, gospodin Bigzli.
- Malo sam jahala, ila do sela... Ruala kod prijateljice i tek malopre
se vratila. elela sam da se oprostim od nje - rekla je, pokuavajui da ne
pocrveni pod toliko prouavajuih pogleda, lako je jue bila potpuno
pometena, uspela je da prepozna Ratona, zato se sada njemu okrenula.

~ 14 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Gospodine Raton, elela sam da vam zahvalim na vaem

ljubaznom pozivu da me ovde zadrite neki dan kao gou. To je bilo
izuzetno lepo od vas, hvala vam - ljupko se naklonila.

Raton nije uspeo da sakrije iznenaenje, uprkos neprijatnosti koju

je osetio kada ju je video kako ulazi. ak su i Lentonovi zaueno
posmatrali ovo. Bigzli se cerio, kao da hoe da im kae ta sam vam
rekao.
- Gospoice Vitli, bie nam ast da ostanete sa nama jo neki dan posle nekoliko trenutaka oklevanja rekao je Raton.
Na prvom mestu, on je bio lepo vaspitan mlad ovek. Ozbiljno je
prouavao njeno malo zarumenjeno lice. Nije bilo ni traga histerije,
niti plaa, niti bilo kakvih oseanja ili ponaanja koje bi njima svima bilo
odbojno i uticalo da je odmah izbace. Primetio je njeno naglaavanje da je
zadre kao gou i to je verovatno bilo presudno u ovoj njegovoj odluci.
A i oi gospoice Vitli, sada kada je izgledala pribrano, delovale su veoma
lepo i toplo.
- Hvala najlepe. Poslala sam pismo mojim roacima kojima je
gospoa Dekson htela da me uputi. Nadam se da e za neki dan stii
njihov odgovor. Ali jo jednom zahvaljujem na vaem gostoljubivom
pozivu. To je veoma ljubazno i velikoduno od vas.
- Nita, nita - delovalo je da je Raton malo zbunjen njenom
smirenom i razumnom uglaenou. Ni traga one izgubljenosti od jue.
Dobro se pribrala. Ili samo glumi? On je po prirodi bio sumnjiav, naroito
prema onima nieg drutvenog sloja, kojima je ona sada pripadala.

- Taman da iskoristim priliku i zamolim vas neto - rekla je i sva lica

se istog trena smrknue. Ipak e da moli. - Volela bih da izmirite
dugovanja radnicima i slugama koja moj otac nije bio u stanju da plati. Ja
sam se trudila koliko sam mogla, ne znam da li ste stigli da pogledate
knjige...
- Jesam. Veoma su uredno voene. To ste vi radili? - Raton je ustao i
proao oko stola. Mogao je da nastavi da se uljudno ponaa, poto nije
molila za sebe.
- Ne znam ba da li je to sve bilo dobro. Gledala sam ono kako su
upravitelji to radili, pa sam pokuala da nastavim. Znate, moj otac nije ba
bio vian finansijskom niti bilo kakvom poslovanju. A upravitelji se nisu
mnogo zadravali. Niko ne voli da radi bez plate.
- to se tie knjiga, sve je vrlo uredno. Za plate ne brinite. Uskoro e
stii upravitelj sa mog drugog imanja da sve detaljnije pregleda. On je
veoma sposoban ovek, proverie i izmirie obaveze koje su ostale posle
smrti vaeg oca.

~ 15 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sada mi je mnogo lake - naklonila se jo jednom. - Mislim da e se

svi veoma brzo navii na promenu i da e biti sreni to je novi vlasnik
tako ozbiljan i odgovoran ovek. Hvala vam jo jednom. Mnogo mi znai
kad znam da su svi zbrinuti i u dobrim rukama.
- Nema na emu.
- Dozvolite da se sada udaljim.
- Izvolite.

Meri je izaa, jedva pogodivi vrata. Dok je stajala nasred salona,

noge kao da su joj bile od drveta, a jezik vezan u vor pod hladnim
pogledima tih uvaenih mladih ljudi. Nije bila gladna, stomak joj je celog
dana bio zgren, pa se odmah popela u svoju sobu. Svoju bivu sobu,
odmah se ispravila.

im je za sobom zatvorila i zakljuala vrata, suze su grunule na oi, a

grevit jecaj celu je protresao. Bacila se na krevet i ridala u jastuk,
pokuavajui, koliko je mogla, da se utia. Ne bi bilo dobro da neko od njih
proe ovuda i uje je kako oajniki plae. Odmah bi je spakovali i
utovarili u prvu koiju za London. Ili bilo kuda. U to ni najmanje nije
sumnjala.
Gospodin Raton je moda bio trenutno blagonaklon, ali videla je
uzdranost i oprez u njegovom dranju. Ovo sada je svima njima veoma
neprijatna situacija, a slutila je da svi oni, svo etvoro, nisu od onih koji bi
dozvolili da trpe bilo ta to im nije po volji.

- Vidite da je gospoica Vitli pitoma i ne ujeda - rekao je Bigzli im je

ona izala iz salona.
- Kako si ti naivan - odvratila je odmah Rozalija Lentam, iskosa
prouavajui Ratona. - Te takve, to nemaju vie ta da izgube, su
najopasnije.
- De, de, Rozalija, svi znamo da si ti najlepa i najprivlanija devojka
U preniku od pedeset milja, gde god da se nalazi - naalio se Bigzli
prilazei joj. - Ja sam tvoj najuporniji udvara, ivi dokaz za to.
- Oh, nisam ni rekla suprotno - odmah se opustila i osmehnula.
Raton nije reagovao na to, pa joj zadovoljstvo nije bilo potpuno.
- Ja i dalje mislim da joj nije trebalo dozvoliti da se i dalje smuca
okolo - javio se njen brat, mladi lord. - Nije mi prijatno kad pomislim da bi
mogla iznenada da se pojavi iza nekog ugla...
- Tebi je savest ovog puta ista, zato bi se toliko brinuo - odvratio
mu je zajedljivo Bigzli. - Ona nije jedna od onih tvojih ostavljenih jadnica,
ne mora da brine. Ovog puta je to Ratonova briga, a on je odluio.
Ratone, pobrinuu se da nam gospoica Vitli ne smeta dok je ovde.

~ 16 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U redu. To je tvoja odgovornost. Mada, i dalje mislim da nije

trebalo da ti popustim - odvratio je Raton.

Rozalija Lentam je ustala i mazno proetala do njega.

- I ja se slaem. Nikako mi se ne dopadaju te oajne jadnice, nikad
nisi naisto na ta su sve spremne...
- Rozalija, ne potpaljuj vatru - opomenuo je Bigzli. On je uglavnom
bio veseo i voleo da ih zadirkuje, naroito ih akajui po njihovim
manama, ali umeo je da bude i ozbiljan, kao sada. - Za neki dan javie joj
se ti roaci, spakovaemo je u potansku koiju i tvoje lepe okice nee se
ni seati njenog lika, niti da je ikada postojala. Nema potrebe da budemo
grublji nego to je neophodno. Vidi i sama da se nije bunila, ni histerisala.

- U redu, ba si dosadan. Hoemo li da malo igramo karte? -upitala je

ona, pogledajui na Ratonovu stranu.
On ustade i ode do stola.
- Nisam raspoloen za karte. Hou da pregledam jo neke papire.

Igrajte vi bez mene.

- Oh, nita, i ja u malo da itam - odvratila je odmah ona i polako
proetala do police sa knjigama.
Usput je bacila pogled da vidi da li je on gleda, ali on se udubio u
papire i nije obraao panju na nju. Ljutito je zgrabila prvu koja joj je
dola pod ruku i vratila se do fotelje.
- Nita ti ne vredi. I dalje te ne primeuje - apnuo joj je Bigzli kad je
sela pored njega.
Ona ga je besno oinula pogledom, ali inilo se da Raton ne obraa
panju na njih.
- Ne budi ljubomoran. Ima suvie bujnu matu.
- Ne bih rekao. Mislim da ak i tvoj brat zna da ti se on svia, vie
nego ja.
- O, opet ti. Nemoj ponovo da poinje.
- Ne brini, ovde ti neu dosaivati - nasmejao se tiho, pratei njene
poglede kojima je proveravala Ratona. - Samo hou da ti kaem da u i
dalje biti tvoj uporni oboavalac. Moda e ta taktika i da upali, ko zna.
Nita tako ne utie na ovekovu odlunost kao konkurencija - zadirkivao
ju je dalje, ali ona vie nije htela da se uputa u razgovor sa njim.
Lentam se zavalio na sofi i izgledalo je kao da e da drema. Bigzli
ustade i ode do prozora. Mrak je ve pao, video se samo deo dvorita. Nije
se ljutio na Rozaliju. Znao je da joj se ne dopada, ali voleo je da se zabavlja
peckajui ljude, i nije proputao nijednu priliku za tako neto.

~ 17 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IV

Dva dana kasnije bila je skoro ista situacija. Meri je dalje bila u kui i
trudila se da se njeno prisustvo to manje primeuje. Kad bi nekako mogli
da zaborave da je ona i dalje tu, pa da zauvek ostane... I sama je znala da
su to smene nade.
Ujutru bi uzela konja iz tale i polazila u obilazak okoline. Svraala je
na ruak u selo, kod gospoe Smit, trudei se da zaobie tetkinu kuu.

Sada je stajala na breuljku sa koga se najbolje video zalazak sunca.

Posmatrala je zelena polja, okupana zlatnim sjajem. Nije bilo lako, ali
trudila se da ne misli na probleme, da sve strepnje izbaci iz glave i samo
uiva u ovom lepom trenutku. Zatvorila je oi i uivala je u blagoj toploti
poslednjih sunevih zraka na svom licu. elela je da zapamti ovaj prizor i
ovaj momenat, da joj on ostane urezan u pamenje kao olienje mira i
slobode.

- Vi, izgleda, umete da uivate - zauo se neki glas iz blizine.

Trgla se i okrenula. Nekoliko metara od nje stajao je na konju
gospodin Bigzli i posmatrao je sa smekom. Malo se smela, kao uhvaena
u nekoj nedolinoj radnji, ali se na kraju i ona osmehnula. Njegov osmeh
je razouravao, niko nije mogao da mu odoli i bude dugo ozbiljan i
zabrinut u njegovoj blizini.

- Ovo je mesto sa kog se prua najlepi pogled na okolinu pri zalasku

sunca. A tamo, sa druge strane, najlepe je ujutru, kad sunce izlazi - rekla
je posle nekoliko trenutaka, kao da mu otkriva najveu tajnu.

- O, hvala. Ne verujem da e me Raton toliko dugo trpeti u svojoj

blizini da imam prilike da sam otkrijem takve stvari, pa e mi to utedeti
trud i vreme. Ne zbog toga to me ne eli ovde, - zbrzao je kada je video
gr na njenom licu - nego naprosto zato to e ovde vreme proleteti i brzo
e doi jesen. A onda emo morati nazad u dosadni London i provod.
- Verujem da je tamonji provod izuzetno dosadan - osmehnula se,
prihvatajui njegov aljivi ton.
- Vi mi ne verujete kad kaem da zaista jeste. Ali svake godine se isto
ponavlja, viamo iste dosadne ljude, samo se menjaju mlade devojke koje
dolaze da nau mua.
- Da li su i one dosadne? Nasmejao se i pogledi su im se sreli.

- One nisu dosadne. Sve su slatke i lepe, ali je dosadno to se sve

uvek zaljube ili u neodoljivog, ozbiljog Ratona, koji ima prihod od deset
hiljada godinje, a sada e verovatno i vie, ili u arobno privlanog
Lentama, sa njegovim vilinski plavim oima i kosom, etvrtog lorda od

~ 18 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kauntvila. Takoe sa prihodom od desetak hiljada godinje i plus titulom.

Tako da ja, siromah od samo est hiljada i sa ovako runim licem, nikako
ne mogu da doem do izraaja - jadao se.
Ona se glasno nasmejala njegovim jadikovkama.

- O, pa vi ste pravi prosjak u odnosu na njih! - zaikavala ga je. Bilo je

tako lako i prijatno razgovarati sa njim, daleko od njegovih zastraujuih
prijatelja.

- Da znate i da jesam. Vi se smejete, ali to mora da se vidi na delu. Jo

na poetku sezone, pola devojaka se zaljubi u jednog, pola u drugog, i za
mene, jadnika, ne ostane nijedna.
- Izvinite, ali ne mogu da vas alim. Da bi neko bio srean, ne treba
mu gomila oboavateljki. Dovoljna je samo jedna, ona koja se i vama
svia.
- Vae rei zvue zaista ohrabrujue - prihvatio je on i ona pomisli
kako je zaista udno koliko je fin i drugaiji od svojih prijatelja.

Sad joj se njegove nepravilne crte nisu inile onako rune. Iskrice iz
njegovih oiju nisu dozvoljavale da ovek previe obraa panju na
ostatak lica, kad ima tako lep, razoruavajui osmeh.
- Da li su vam se javili vai roaci? - upitao je, a ona se uozbiljila.
- Nisu jo. Problem je u tome... to ja ne elim da idem kod njih, ak
ni kad bi oni pristali, u ta iskreno ne verujem.
- Pa ta ete onda?

- Moja prijateljica je pisala nekim svojim prijateljima, pokuava da

mi nae mesto u nekoj dobroj porodici.
- Radiete?

- ta bih drugo? Ne bih bila ni prva ni poslednja devojka u ovakvoj

situaciji. Svakog dana poneko ostane bez svega to ima, pa mora da se
snalazi. Postau guvernanta, drubenica, ili neto slino - rekla je,
pokuavajui da i dalje zvui aljivo kroz svoje stegnuto grlo.
On ju je ozbiljno gledao. Bila je tako mlada, a iz njenih usta su
izlazile ovako ozbiljne izjave. Trudio se da ne oseti preveliko saaljenje
prema njoj, jer vie od ovoga nije mogao da joj pomogne, niti je eleo da
se previe vezuje ili ukljuuje u ovakve probleme.
- Hoemo li? Mora da vas vai prijatelji ekaju na veeri - rekla je
Meri da prekine tiinu.
- O, ako mislite da bi se oni zabrinuli to me nema, varate se. Mi smo
svi jedna gomila samoivih sebinjaka, niko ne se ne brine ni za koga
drugog osim za sebe.

~ 19 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Verujem da se alite. Vi ne delujete tako.

Zastao je tako da je i ona morala da zaustavi konja. Stajali su

uporedo, mnogo blie nego malopre. Meri je osetila kako joj se crvenilo
penje u lice. Ozbiljno se zagledao u njene oi.

- Voleo bih da moje rei shvatite ozbiljno, gospoice. Nisam mislio

samo na svoje prijatelje dole u vaoj bivoj kui. Mislio sam na sve
pripadnike mog sloja. Vi ste, naalost, sada preli na drugu stranu, vie
niste sa nama. Imaete priliku da se uverite koliko su moje rei istitnite i
iskrene. uvajte se. Mi smo ozbiljna pretnja tako finim i bespomonim
devojkama kao to ste vi. Nae bogatstvo i poloaj, ak i vie nego izgled,
ine da budemo najopasniji grabljivci koji bi mogli da vas ugroze.

Osetila je kako se jei od njegovih rei. Ali istovremeno je mislila da

je veoma lepo s njegove strane to je ovako prijateljski savetuje i upuuje
joj jedno ovako ozbiljno upozorenje. U poslednje vreme nije, osim
gospoe Smit, imala prilike da oseti bilo ije prijateljstvo ovako iskreno
pokazano.
- Gospodine Bigzli, verujte da u vae rei ozbiljno uzeti u
razmatranje.
- Zapamtite, mi vam nismo prijatelji. ta god da se deava, koliko
god da se neko od nas pokae ljubazno i armantno, to je samo zamka.
Raton e vas uskoro zamoliti da odete, i ja se tu vie neu meati. Ni
mene nemojte da odvajate od ostalih, nisam ja nita bolji od njih, uprkos
mojim naoko ljubaznim upozorenjima.
- Tu se ne slaem sa vama - rekla je ozbiljno, gledajui ga u oi. Neu traiti vae prijateljstvo, shvatila sam upozorenje. Mi nikada ne
moemo biti ravnopravni, ali ja u uvek misliti o vama kao dobrom
oveku, koji mi je podario nekoliko trenutaka iskrenog prijateljstva. Ne
brinite, neu nikada prei crtu koja nas odvaja. Gledau da za nekoliko
dana odem odavde. Samo ekam prvu mogunost za to, prvi pozitivan
odgovor. Zato i idem kod gospoe Smit svakog dana.
- Dobro. Drago mi je to ste tako razumni i ozbiljni. Najopasnije za
svaku mladu i samu devojku je njena potreba da bude zatiena, i njena
romantina mata koja bi je dovela u zabludu da je nala oveka koji e joj
to pruiti.
- Ne bih se bunila da imam zatitu, ali ne verujem da imam opasno
romantinu matu - nasmejala se kako bi sada okrenula razgovor na alu.
- Jo jednom, hvala vam na brizi. Nisam odavno imala nekog ko bi toliko
razmiljao o mojoj sudbini.
- Eto, vidite, upravo sam vas na ovo upozoravao - poeo je on da
negoduje. - Deava se ba ono na ta sam eleo da vam ukaem.

~ 20 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne brinite, nisam vas pogreno shvatila - nasmejala se ponovo. Zaboraviu da smo uopte i razgovarali na ovu temu i biu oprezna i sa
vama, isto kao i sa vaim prijateljima. Ni trunica poverljivih oseanja
nee se vie nikada sa moje strane oteti u vaem pravcu.
- Sada mi je mnogo lake - prihvatio je smeh. - Svia mi se vaa
inteligencija i razum... -izgledao je kao da je hteo da doda jo neto, pa se
predomislio. Okrenuo se od nje i zagledao napred.
Stigli su na vrh breuljka sa kog se videla kua Sajenfild. Zastali su i
gledali lepu, belu graevinu. On pogleda u njeno ozbiljno lice. Uzvratila
mu je osmehom, potiskujui suze koje su poele na naviru.
Bilo mu je ao i njene mladosti, i bespomonosti, ali nije hteo da
obeava i nudi vie nego to moe da prui. Nije eleo ni da se ona previe
vee za njega. Njihovi putevi su se ukrstili samo nakratko i nadalje se
razdvajaju.

Ona se u meuvremenu sabrala i povratila kontrolu nad sobom. Nije

elela da se preda samosaaljenju, naroito ne pred njim, da ga dovede u
neprijatnu situaciju. Videla je njegovo ozbiljno lice i to joj je bilo sasvim
dovoljno, da zna da na svetu postoji bar jedan dobar ovek, koji ne voli da
gazi po drugima.
- Nemojte da ste takvi - rekla mu je izazovno, jer je videla da
se uozbiljio. - Hoete da se trkamo? -i ve je podbola konja i pojurila niz
brdo.
On je uzviknuo i pojurio za njom, sustiui je pred kuom, ali i
kavaljerski putajui da pobedi. Nasmejala mu se, okreui konja prema
talama, kad su iza ugla naili ostali. Zastali su, videvi ih nasmejane.
Naroito je gospoica Lentam izgledala iznenaeno i ne naroito
obradovano njihovom neekivanom bliskou.
- Naiao sam na gospoicu Vitli dok se vraala iz sela. Pokazala mi je
mesto sa kog je najlepi zalazak sunca - rekao je Bigzli, a njegove rei
zazvuae kao pravdanje.

Meri je osetila kako crveni pod njihovim pogledima. Gospoica

Lentam nije krila neprijateljstvo, ak je i Raton izgledao neprijatno
iznenaen, kao da je zaboravio da je ona jo uvek tu. Samo je mladi lord
Lentam bacio Ijubopitljiv pogled na nju. Ona nehotice povue uzde kad joj
se u seanje vratie Bigzlijeva upozorenja od malopre.
- Oprostite, - promrmljala je prema ukoenom Ratonu - idem da
vratim konja u talu.
Ali nije dovoljno brzo to uradila da ne uje zajedljivi enski glas iza
sebe:

~ 21 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zar se ona i dalje mota okolo? Mislila sam da je ve otila.

Ula je u talu i poela da skida opremu sa konja, kad je naiao mladi

konjuar.
- Gospoice Vitli, ostavite, ja u. Nemojte da se muite - rekao je.

Mogla je da uje saaljenje u njegovom glasu. Ostavila je konja i

izala. Pola je prema kui koju je nekada smatrala svojom. Sada je ovde
bila viak, nepoeljna, oni stranci bili su vlasnici i mogli su da je izbace
odavde kad su hteli.
Stigla je do ugla i zastala. Mogla je da im uje glasove. Najglasnija je
bila gospoica Lentam.
- Ja stvarno ne vidim razlog zato je ti uporno titi...

- Ne titim je - zaula je Bigzlijev hladni glas.

Sva se najeila od njega. Kako je samo zvuao drugaije nego ono
malopre, gore na breuljku. Ali njegov ton nije joj bio neprijatan, poto
hladnoa nije bila upuena njoj, nego je imala za cilj njenu zatitu. Suze su
joj krenule na oi. Nije pamtila kada ju je poslednji put neko tako
otvoreno titio kao on sada. pred svojim prijateljima. Nju, potpuno
nepoznatu, koja mu nita nije, niti e mu ikada biti.
- Ne titim je, ali ni vas ne razumem, ta toliko imate protiv nje.
Ionako e za neki dan da ode, zato joj oteavati?

- Trebalo bi ve da ode. Mi nemamo nikakvu obavezu prema njoj prepoznala je Ratonov glas.
- Znam da nemamo. I nita loe nije radila. Samo nam se sklanjala sa
oiju. Zar ne vidite? Zato ide svakog dana da jae i ne vraa se do uvee.
eka vesti od te prijateljice, da moe da ode. Nee ti ukrasti konja,
Ratone, ako se toga boji.
- Ne bojim se. Ali mi se ne svia to je jo uvek ovde i to se ti toliko
zalae za nju.

- U redu, u redu. Rei u joj sutra da ide... - konano se Bigzli predao.

- Ja ne vidim razlog zato da je tako odjednom izbacimo - rekao je
iznenada Lentam.

Meri se zalepila za zid od zapanjenosti. On da se zaloi za nju? Pa on

je od poetka najhladniji prema njoj, najmanje je primeivao od svih, sa
najvie prezira je to pokazivao. Opet se ustresla, setivi se onog njegovog
pogleda od malopre. Moda bi trebalo zaista da sutra otputuje. Nije
mnogo pametno da se bavi ovde u kui sa tri mukarca, od kojih nijedan
ne moe da joj eli dobro. Kroz glavu joj na trenutak sinu Bigzlijjevo lice,
ali oterala je i njega iz misli. Niko joj ovde ne moe eleti dobro, rekla je
sebi, kao da utvruje lekciju. I on joj je sam to priznao.

~ 22 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Malo se vratila nazad, izala na stazu i energino krenula prema

kui, njima u susret. Svi su zastali i okrenuli se prema njoj.

- Gospodine Raton, oprostite to sam koristila vaeg konja ovih

dana, a da se vama nisam javila. To je bilo neoprostivo sa moje strane.
Verujem da i vi, kao i ja, jedva ekate da konano odem. Nadam se da u
jo sutra dobiti odgovor koji oekujem, i da vas moje prisustvo ovde nee
uznemiravati.
Nekoliko trenutaka svi su gledali u nju, i ona oseti neprijatnost zbog
te tiine.
- U redu, gospoice. Moete da ostanete jo koji dan, dok ne dobijete
odgovor koji oekujete. Ali onda ete zaista morati da odete - rekao je
Raton.
Gospoica Lentam ga je munjevito pogledala zbog ponovnog
poputanja, a onda se besno okrenula i pojurila prema kui.

- Gospoici Lentam nije prijatno moje prisustvo ovde - rekla je Meri

gledajui za njom. Nadala se da joj se u glasu nee osetiti raspoloenje
koje je pretilo da je ugui od tuge i jeda. - Gledau da to pre odem. Zaista
ne elim da vam budem na smetnji - okrenula se prema Ratonu.
Nehotice pogled joj je pao na Lentama, koji nije skidao oi sa nje. Od
njega je malice ustuknula i ponovo se okrenula Ratonu.
- Ne bismo eleli da pogreno shvatite nae gostoprimstvo... -poeo
je on, ali ona ga prekinu, zapanjena i sama zbog svoje smelosti.

- Vae gostoprimstvo nikako neu da zloupotrebim, budite sigurni.

Nisam elela da vas uznemirava moje prisustvo, zato sam svakog jutra
odlazila u selo i vraala se kasno. Ako elite, mogu da se spakujem i sutra
krenem.
- A kuda biste vi? - upitao je sada Lentam.

Bila je prinuena da pogleda u njega, ali odmah je skrenula pogled.

Njegova lepota bila je toliko upadljiva, toliko neprirodna, da ju je plaila.
Isto kao i njegovo iznenadno interesovanje za nju.

- Oekujem da mi nau slubu.

- Hm, moda bih ja mogao da pomognem... - poeo je, ne skidajui
pogled sa nje i dalje, ali ona i njega prekinu.
- Hvala, ali ne. Ne bih elela da se zbog mene uznemiravate - dodala
je da zabauri svoju drskost, ali je i dalje bila energina u svom odbijanju
njegove pomoi. -Oekujem da mi u tome pomogne prijateljica,
zahvaljujem - a krajikom oka videla je traak osmeha na Bigzlijevom licu.
To je dodatno ohrabrilo. - Nadam se da ete me se uskoro reiti. Dozvolite

~ 23 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

da se udaljim - naklonila se kratko i pola prema ulazu, ostavljajui ih da

gledaju za njom.

Pola sata kasnije sobarica je zakucala na njena vrata i prenela joj da

ele da im se pridrui u trpezariji na veeri. Meri je zbunjeno ustala.
Presvukla se u istu haljinu i malo sredila raupanu kosu, pa je
polako sila u trpezariju. Za ovih nekoliko dana poela je da se trudi da
prestane da ovu kuu smatra svojom. Sve joj je sad postajalo tue u njoj,
naroito etvoro uvaenih pripadnika najvie klase koji su je, kao preki
sud, ekali u trpezariji. Zastala je na vratima, ne ba sigurna u to ta dalje.
- Gospoice Vitli, hoeteli da nam se pridruite na veeri, molim vas
- Lentam joj je prilazio.

Dakle, to je bila njegova ideja. Poetna nada sa kojom je sila ovamo

ieze u sekundi. Preko njegovog ramena mogla je da vidi kako Bigzli seda
za sto, ne gledajui u nju, a gospoica Lentam motri na Ratona, koji je
pogledao u njenom pravcu.
- Hvala - rekla je kratko i zaobila Lentamovu pruenu ruku.

On se kratko osmehnuo i podigao obrvu na to njeno neveto

izbegavanje. Sela je na praznu stolicu prekoputa Bigzlija. Do njega je
sedela gospoica Lentam. Znai, lord Lentam e sedeti do nje. U redu,
treba da se navikava na ovo. Uskoro e napustiti ovu kuu, gde je sve do
sada bila zatiena i bezbedna, i krenuti u surovi svet, u kome vladaju
ovakvi ljudi. Sada e malo imati prilike da vidi kako e to, otprilike,
izgledati.

Uprkos elji da se dri dostojanstveno, grlo joj se potpuno steglo.

Gospoice Vitli, znai, postaete guvernanta? - okrenuo joj je
Lentam svoj najarmantniji izraz, gutajui je pogledom.
Otkako ju je malopre video kako rumena i vesela dojahuje
sa Bigzlijem, kao da mu se probudio apetit. On ionako nije navikao na
seosku dosadu. Udvaranje je bilo njegovo drugo ja.
- Najverovatnije - odgovorila je Meri kratko, gledajui kako se Bigzli
prekoputa smeka.
Mora da nije prvi put da gleda Lentama na delu. Moda e ovog puta
videti neto drugaije. Reila je da ne dozvoli da je taj mladi, lepi lord
zabljesne svojom slatkoreivom privlanou.
- Pa, ta mislite o svojoj budunosti, kako vam se to ini? -bio je on
uporan. Teko da e do jeseni, ako ovde ostanu, imati neku drugu priliku
za flert, pa ovu nije hteo da propusti, lonaku mu se gospoica Vitli
neoekivano dopala.

~ 24 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nema ta da mi se ini, to je neizbeno. I moram to to pre da

prihvatim i da se naviknem - rekla je i uhvatila Ratonov ozbiljan pogled.

Gospoica Lentam ga je takoe primetila, i odmah joj je otrov

potekao sa usana:

- Te guvernante, vaspitaice i drubenice su najjadnija stvorenja na

svetu. Edmunde, sea li se kako smo ih sve maltretirali kada smo bili
mlai? Ludele su od nas. Tako su bile dosadne i jadne...

- Draga Rozalija, ne treba se ponositi svojim dejim nestalucima, jer

kada smo odrasli, oni vie ne deluju onako zabavno, nego moda kako ne
elimo da izgledaju - opomenuo je Bigzli i Meri oseti ogromnu zahvalnost
zbog njegovog zalaganja da ublai otricu njenog udarca.

- Bigzli, ti me udi - nije odustajala gospoica Lentam. - Ne znam

zato se toliko zalae za ovu gospoicu, - nainila se da je zaboravila
njeno ime, a Meri proguta knedlu, pravei se da ne primeuje uvredu kad e ona uskoro ionako otii i vie je neemo nikad videti, kao to si i
sam rekao - nije propustila da naglasi.
Meri je gledala u tanjir, pa nije mogla da vidi njegovo lice.

- Naravno, draga Rozalija, ali nema potrebe da budemo nepotrebno

grubi - odvratio je on pomirljivo.

Naravno, oni su svi bili njegovi prijatelji, nije mogao da im okrene

lea, pomisli Meri, oseajui se zaista jadno, ba kao to je tvrdila prelepa
i nemilosrdna gospoica Lentam.

- Zato? To e ionako uskoro postati njena svakodnevica, bolje da se

na vreme navikava - govorila je i dalje u treem licu, kao da dotina nije
tu, ili je nedostojna da joj se lino obrati. - Sada nema nita, nije vie
naslednica, treba to pre da zaboravi sve to je bilo i da se priprema na
ono to joj sledi. A to sve je vrlo daleko od ovog ovde i ne treba da nas
interesuje.

- Rozalija... - poeo je opet Bigzli, kao da se obraa nerazumnom,

malom detetu.
- Ne, gospoica Lentam je u pravu. Moram to pre da ponem da se
prilagoavam. U stvari, ve sam se polako navikla na pomisao da ovo vie
nije moja kua. Gospodine Raton, hvala jo jednom na gostoprimstvu.
Takoe, molim vas za dozvolu da jo neki dan koristim konja iz vae tale
kog sam navikla da jaem. Bilo bi mi nezgodno da do sela idem peice uspela je da nekako izbegne izraz mog konja i bila je zadovoljna zbog
toga. Raton verovatno ne bi mogao da pree preko takvog lapsusa,
izgledao je kao ovek koji obraa panju na takve sitnice.

~ 25 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- To je u redu. Moete i dalje da jaete, sve dok ste tu - odgovorio je,

a gospoica Lentam je frknula tiho, ne gledajui u nju. Ali nije odustajala.

- Gospoica Vitli bi trebalo da bude na vreme upozorena na neke

opasnosti koje se kriju u njenom trenutnom i buduem poloaju - opet je
poela. - Kao na primer, ne bi trebala da obraa panju na ljubaznost
gospode. Obino se iza toga krije neto to nije preporuljivo za fine
devojke - rekla je, a Raton je Ijutito pogledao. Medjutim, ona mu
izazovno uzvrati.
Meri se pravila da to ne primeuje, ali nita nije moglo da joj
promakne.
- Rozalija, - nasmejao se njen brat - nemoj da plai gospoicu Vitli.

- Ako je pametna, prvo e se tebe uvati, dragi brate - nasmejala mu

se u lice, odvraajui pogled od Ratona. Meri je tiho jela i nije govorila. Moj brat je neodoljivi zavodnik. Devojke lude za njim, pokuavaju
samoubistva, ali on je i dalje, kao to vidite, neoenjen. Naroito je imun
na ari raznih guvernanti i slinih jadnica koje se ne obaziru na
nemogunost takve veze, pa se bezobzirno zaljubljuju u njega. I jo drsko
oekuju da njihova budalasta zainteresovanost bude uzvraena. Kao da je
tako neto uopte mogue. O tome vam govorim. Va i na svet se nikada
ne sreu i nemaju mogunost da budu zajedno. Vi ste dole, mi smo gore. I
tu je kraj.
- Zaista nemam ni najmanju nameru da tu neto menjam, niti da
oekujem neto drugaije nego to jeste - rekla je polako Meri. Tiho,
pomirljivo izraavanje trebae joj u buduem pozivu. Ma kakvo da je
ponienje, ne sme da se naljuti i uvredi. To je prva i najvanija lekcija za
danas. Treba da sagne glavu i otrpi.
- Vi ste vrlo inteligentna i razumna mlada dama - rekao je Lentam
upirui u nju svoj najbljetaviji osmeh.
Shvatila je ta je njegova sestra htela da kae.

- Ali razumem ta je vaa sestra htela da kae. Vi zabljeskujete ljude

svojim armantnim osmehom. Zaista alim te jadne devojke koje su
pogreno razumele vau obinu ljubaznost, na koju je mislila vaa sestra.
Niste vi krivi to ste toliko privlani - osmehnula mu se i nastavila da jede.

- Ho, ho! - zakihotao se Bigzli. -Jadni Lentam, ni kriv ni duan to

tolike ene izgubie glavu za njim. Bez ijednog povoda i razloga, nego iz
ista mira.

- Zavidljivcima ne dozvoljavam da me optuuju - odgovorio mu je

Lentam i nacerio se. - Ko ti je kriv to tebe ne gledaju?

~ 26 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Niko, ali uo si gospoicu Vitli. Samo se naivne, jadne glupaice

zaljubljuju u tebe. Nijedna pametna devojka nee te shvatiti ozbiljno.

- Gospoice Vitli, da li ste ba to hteli da kaete? - upitao je Lentam

naoko uvreen.
Meri je podigla glavu i, opet sva zadovoljna zbog svoje snage, izdra
bez problema njegov zavodljivi pogled.
- Nisam ba htela da to tako zvui. Gospodine Bigzli, vrlo ste grubo
interpretirali moje rei - rekla je, a nestane iskrice sa kojima je prihvatio
njen prekor, naterale su je da jedva suspregne osmeh. Uprkos tome to
pred prijateljima nije mogao otvoreno da je brani, oseala je njegovu
podrku.
- Oh! Ja sam uvreen i povreen! - zauo se Lentam, a Bigzli, ne
mogavi vie da izdri, prsnu u smeh.

ak je i Raton podigao glavu i sa izvesnim zanimanjem pratio

njihovu raspravu. Jedino je gospoica Lentam uvreeno i dalje okretala
glavu od njih. Ali onda se okrenula prema Bigzliju, kao da se neega
dosetila.
- Dragi moj, koliko si me puta prosio ove godine?

- Mislim samo jednom. Misli li da bi trebalo da nadoknadimo

proputeno? Prole godine to sam uradio barem etiri puta - propratio je
ovu izjavu irokim osmehom.

- Vidite, - ree gospoica Lentam gledajui preko stola u Meri - tako

to funkcionie. I niita ga nee promeniti. ma koliko se trudili i nadali.
- Ja se i ne nadam, ne brinite - rekla je Meri, crvenei. - Samo ekam
da mi jave i polazim odavde - ponovila je.
Gospoica Lentam je ba nasrtljiva, prosto kao da eli da je odmah
izbaci.

- Pustite vi Rozaliju, ona voli da pokvari dobro raspoloenje - rekao

je Bigzli, a Rozalija ga prostreli pogledom.

- Ako dozvoljavate, ja bih da se udaljila. Imam da obavim neto u

svojoj... u sobi, da piem neka pisma - brzo se ispravila Meri.

Nije ula ta su dalje razgovarali, da li su je ogovarali ili su potpuno

zaboravili na nju. Nije je ni interesovalo. Za danas joj je bilo dosta
ponienja i razgovora sa njima. Rozalija Lentam bila je neprijatna za ceo
enski rod, a njen brat zavodljivi grabljivac, ba kao to je Bigzli upozorio
danas. Zna on Lentama dobro, zato joj je ono i rekao, ba zbog njega.
Ipak, kad je uvee legla u krevet, nije mogla da zadri suze.
Natapale su joj obraze i slivale se na jastuk. Ovako e izgledati njen budui
ivot. Prezirae je kao gospoica Lentam, zavoditi kao njen brat, ak ni

~ 27 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

oni kojima je simpatina, kao Bigzli, nee moi da budu previe bliski sa
njom.

Bolela je i injenica da e moi ovde da sedi, u svom nekadanjem

domu, sve dok se pretvara da je jedna od njih, da nije jadna i bedna, kao
to je okarakterisala gospoica Lentam. Sve dok se ali sa njima, pravi se
da im je i dalje jednaka, dok ne pokazuje strah i poniznost, dok balansira
svakom svojom reju, osmehom i alom, sve dotle e je trpeti u svom
drutvu. Sve dok im je interesantna, kao kakav zanimljiv i nov kuni
ljubimac, sve dotle e joj dozvoljavati da sedi za njihovim stolom i udie
isti vazduh sa njima. im prvi put pokae slabost, uradi neto, bilo ta, to
e njima zasmetati, odmah e je udaljiti od sebe, odstraniti kao tetan
element, kao neto to im stvara neprijatnost, i odmah e zaboraviti na
nju, kao da nikad nije postojala. Ali ona e i dalje postojati, iveti svoj mali,
jedini, sebi dragoceni ivot, ma kakav se drugima inio.

Samoa njene sobice, koja joj je bila utoite od detinjstva opet je

obuzela. Suze su izlivale njenu usamljenost, strah od budunosti, od
surovog ivota koji je eka, od spoznaje da je njena elja za sreom, za
ljubavlju, potpuno uzaludna i prazna. Bezmerna usamljenost upala joj je
srce.
Sa neutaenom enjom seala se nekadanje davne majine
topline. Ili je to moda bila samo njena pusta elja i nedosanjani san. Kada
joj je sestra umrla i majka se ugasila. Odjednom se nad njeno detinjstvo
nadnela tetka Dekson i vie u njemu nije bilo sunanih dana. Otac je bio
svet za sebe, beskrajno privlaan i armantan, i beskrajno dalek i
nedodirljiv, potpuno nezainteresovan za sve osim ponekad za svoju
suprugu. Od trenutka kada je ona poela da vene, on se okrenuo od njih
svih, poeo sa sve eim odlascima u London i pokuajima da u svoj ivot
na drugi nain unese vedrinu i zabavu.
Plakala je, izlivajui iz sebe sav jad zanemarenog, zaboravljenog
deteta, sav jad usamljenosti usred najlepe mladosti. Dosadanja srea
bila je samo privid. Jedino to je bilo stvarno, bio je teret i odgovornost
koje je neprekidno oseala, obaveze koje je imala prema svima, prema
imanju, ljudima koji su ovde radili. Olakanje zbog skidanja te
odgovornosti, zbog toga to e svi oni ostati ovde zbrinuti, to olakanje
bilo je samo varka. Ono je zamutilo beznae koje se sada otvorilo pred
njom, pretee i zjapee, gotovo da je proguta.

Oaj se uvlaio u nju zapanjujuom brzinom. ak i dananja ljubazna

Bigzlijeva upozorenja odjednom dobie zastraujuu notu. Ma koliko bio
ljubazan, on je i dalje bio jedan od njih, to je sve vreme pokuavao da joj
kae. Sada ju je od njih delio nepremostivi jaz. Njena eventualna elja da
im se priblii verovatno bi bila i njena propast. Oni je nikada ne bi

~ 28 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

prihvatili kao sebi ravnu, ona bi za njih uvek bila plen, kako on ree, jer su
oni prirodni grabljivci prema slabijima od sebe. A ona ne eli da bude
plen, eli samo da je neko voli, da je titi, da joj prui ono malo koliko bi
joj bilo potrebno da bude srena i da tog nekog usrei. Ne mora taj neko
da bude ni bogat, ni lep, ni naroito privlaan. Samo treba da ima toplo
srce i da poeli da bude njen.

Suze su u meuvremenu presuile. Pridigla se na krevetu i ponovo

razmiljala o svemu. Vrtela se u krug sa svojim strahovanjima i eljama.
Eto, ba ta njena enja za tim nekim, ko bi joj bio spasenje iz njenog
mranog, opasnog sveta, ba to je njen najvei neprijatelj, ono na ta ju je
danas Bigzli upozoravao. Zbog nje bi upala u zamku zavoenja, kao i
tolike jadne devojke pre nje, eljne ljubavi i posle toga bezduno
ostavljene na dnu. Lentamovi ljubazni pogledi nisu mogli da budu nita
drugo. On je svakako bio svestan svoje privlanosti. Bilo je dovoljno samo
da dva-tri puta pogleda onim svojim neodoljivim pogledom kroz
trepavice, i svaka ena ili devojka bila bi potpuno sluena. Raton je, opet,
ulivao poverenje svojom zatitnikom uglaenou, koja je, moda, bila
samo paravan za obinu krutu hladnou i nezainteresovanost.

Kada bi pustila mati na volju, lako bi od njih dvojice nainila junake

iz bajki, vitezove na belim konjima, koji uleu i spaavaju unesreenu
princezu iz iznenadnih nevolja. Ali ona nije bila princeza. Niti su oni bili
vitezovi na belim konjima, zainteresovani za bilo kakve jadnice, kako se
slikovito izrazila gospoica Lentam, divna, bezbrina i bogata, kakva je
moda i Meri nekada bila, ili je mogla da bude.
Nitavilo, beznae, crna budunost, sve joj se to smealo i ona je
pala u nemirni san, u kome su je jurili crni, pretei konjanici, vetice su joj
se cerekale u lice, vadile i bacale dragocene uspomene iz jedinog kofera u
koji ih je spakovala, lepe vile osuivale su je na smrt i predavale u ruke
ljubaznom delatu, koji joj je kroz alu objanjavao kako je trebalo da
pobegne od njih dok je jo bilo vremena.

~ 29 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Meri se probudila naglo skoivi iz kreveta. Jutro je bilo na pomolu.

Otii e napolje jo pre svitanja. Ionako je jue najavila da e opet jahati.
Nije elela da se sa ukuanima sree vie nego to je bilo neophodno. Oni
su bili stalno, bolno podseanje ta ona vie nikada nee moi da bude i
olienje surovosti onoga to je eka. Ovo ovde, to gleda kako oni bez
posebnog zanimanja vade i bez pardona koriste njene stvari, koje je
uvala i u kojima nikada nije stigla da uiva, bio je samo poetak. Najvie
joj je bilo ao zbog toga to se odricala svog uivanja u tim stvarima, da bi
sada potpuno ostala bez njih. To nije trebalo da radi.
Zato nije uivala u tome kad je imala priliku? Majinu divnu ogrlicu,
na primer, nije htela da nosi esto, nego samo u posebnim prilikama.
Raton je tu istu ogrlicu poklonio gospoici Lentam, kao da je obina
bezvredna biuterija. Toliko se nisu obazirali na nju, nisu mogli da
saekaju da ona ode, pa da tek onda razbacuju i raznose njene stvari. Ali
to je ona bila za njih, obina stvar, koja ne govori, koja ne sme da ima
svoje miljenje i da se pobuni, jer bi odmah postala biva stvar, izbaena i
udaljena. Tu je bila jo uvek samo zato to se smekala i utala, to je
gutala i nije komentarisala. Jedino je tako mogla i dalje da hoda svojim
nekadanjim hodnicima i salonima, da dodiruje stvari uz koje je odrasla.
Nije vie znala da li je vei oaj zbog toga to je i dalje tu, i gleda kako se
njen nekadanji ivot topi pred njenim oima, ili to e sve to vrlo brzo
nestati i nastati potpuna tama.
Nije otila u selo. Produila je dalje. Jue joj je gospoa
Smit pomenula da se njena drugarica Lusi Peram vratila kui, i da je
bolesna. elela je da je poseti pre nego to ode odavde zauvek.
Sunce je ve bilo visoko kada je stigla do imanja Peramovih. Crveni
kapci gospoe Peram nisu slutili na dobro, kao ni drhtave ruke
gospodina Perama. Toplo su je pozdravili i zahvalili to je dola da vidi
Lusi. Lusi je bila u bati i gospoa Peram poe sa njom.

Meri je izdaleka mogla da vidi Lusi na improvizovanom leaju u

hladovini, ali tek kad je prila blizu, zapanjila se. Lusina koa bila je
prozirna i zategnuta preko ispupenih jagodica, svaka kost na licu iljato
je probijala kroz bledu, tanku kou. Ruka joj je bila kao granica, i jedva je
smogla snage da je malo pridigne u pozdrav.
Meri joj je pritrala i paljivo je zagrlila. Cela Lusina pojava kao da je
vritala pazi, lomljivo.

~ 30 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Gospoa Peram se lagano udaljila da ih ostavi same. Meri je mogla

da vidi kako ona ima svoje mesto u blizini, u susednoj hladovini iza kue,
odakle moe da motri na Lusi, ak i kada ova eli da bude sama.

- Sedi, Meri - rekla je Lusi, poto je Meri ostala bez teksta kada je
videla u kakvom je stanju njena drugarica. - Sedi i smiri se. Ve sam
navikla. Ti bar nisi poela da kuka i plae kada si me videla. Ve su mi
dosadile takve saaljive i uasnute reakcije. elim konano da sa nekim
vodim normalan razgovor. Da samo zna koliko sam srena to si dola da
me vidi - rekla je i skoro ostala bez daha od napora.

- ta se desilo? Kako... kako si dola u ovo stanje? Kad si prole

jeseni otila u London, bila si zdrava i... spremna da se uda - zamucala je
Meri.

- Da, - uzdahnula je Lusi -Henri, moj verenik, moja velika, jedina

ljubav, ostavio me je zbog veeg miraza i oenio se drugom - rekla je s
mukom. Svaka re izlazila je iz nje kao da je cedi na silu. A takav je bio i
osmeh kojim je propratila svoju izjavu, napet i iskrivljen. Vene na
slepoonicama su joj iskoile.
- Ne mogu da verujem. Pa, vi ste se toliko dugo i mnogo voleli.
Koliko ste bili vereni, dve godine? - nije mogla Meri da izdri, mada je
poela da budno pazi na Lusinu reakciju. Nije joj se dopadao izraz bola
koji se pojavio na njenom licu pri podseanju na Henrija. Bar je njena
majka bila u blizini i u pripravnosti, ako joj iznenada pozli.
- Malo vie od dve. Kad je doao da mi kae, samo sam ga pitala
zato me je uopte prosio, ako mu je otpoetka cilj bio da nae najbolji
miraz.

- A on?
- On se kleo da me je voleo. Ali kada je nju upoznao... bla, bla. Ne
verujem mu ni re. Ali ne mogu... - suze su se pojavile u njenim oima. - Ne
mogu da ga zaboravim. Ni da mu oprostim. Kad bi bar to mogla. Ovako...
ne moe da prestane da boli. Ovo... - ona rukom pokaza na svoje krhko,
smralo telo zavaljeno u lealjci i pokriveno debelim pokrivaem iako je
napolju bilo vrue - ovo je sve poelo posle toga. Dobila sam prvo
temperaturu, oseala sam kao da svaka elija u meni gori, vriti od bolova
i fizikih i psihikih. Bila sam potpuno slomljena zbog njegove izdaje.
Tako je bilo nepodnoljivo, da sam u jednom trenutku poelela da umrem,
samo da ta agonija prestane. Izgleda da mi se ta elja ispunjava uzdahnula je.
Meri nije znala ta da kae. Samo je uzela Lusinu hladnu ruku u
svoju i blago je stisla.
- Tako mi je ao. ta ste preduzeli?

~ 31 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ako pita za lekare, obili smo ih sve u Londonu i ire.

- I?
- Meri, ja umirem. Raspadam se. Ne treba neka naroita inteligencija
da se to proita izmeu redova, iz odmahivanja glavom svih lekara koji su
me pregledali, iz oevih i majinih oiju punih oajanja. Lekari nita ne
mogu. Samo je pitanje vremena, moda ak i dana.
- Zar zaista nema leka?

- Mislim da je sad ve kasno za to. I kad bi ga bilo, ja nemam snagu

za borbu. Tako sam umorna, ne vidim nikakav cilj pred sobom. Predala
sam se. Meri, nemoj nikad, nikad da dozvoli da ti zdravlje, srea i ivot
zavise od nekog drugog, da eka da te neko drugi usrei. To je moja
najvea greka. Prepustila sam Henriju moju sreu, moj ivot. Sad kad
njega nema, nee biti ni mene. Nije trebalo tako, sada znam. Sada bih
volela da sam drugaije ivela, razmiljala. Trebalo je da ga volim, u redu,
ali da volim sebe vie nego njega. Nita nije vredno ovoga, nikakva
zanosna ljubav, nikakva zamiljena srea i budunost. Samo ono emu ja
lino postavim temelj, da bude vrst i postojan, samo na to mogu da se
oslonim u ivotu, a ne na kule u vazduhu koje mi drugi nude. One samo
ispare, u jednom trenutku, puf, nema ih vie. I onda tresne na hladnu
zemlju, razbije se u paramparad. Roditelji, lekari, svi pokuavaju da
zalepe te krhotine, ali to ne dri. Vidi se da je to zalepljeno, vrlo lako se
odvoji, na svako gorko seanje, na svaku nesrenu misao, odvajam se
ponovo po tim pukotinama. I ma koliko se trudila, ne mogu u sebi da
razvijem klicu sree, ni majuni izdanak. Kasno je za to, otrov se
razgranao, jede me, oseam kako se iri mojim krvotokom, ulazi u kosti i
mozak i srce... Raspadam se, Meri - gorko je zaplakala, a i Meri sa njom,
pokuavajui da se bar malo obuzda, ali bezuspeno.

alila je svoju drugaricu iskreno i od srca. Kako je samo Lusi bila

slatka, vesela, zaljubljena. Da, tu se otpoetka krila velika zamka. Seala se
Henrija, bio je zanosni, privlani mladi u kog je bilo neodoljivo lako
zaljubiti se. Zavidela je Lusi kada se verila sa njim, isto kao i sve ostale
devojke u okolini. Ispada da ovek ne moe unapred da zna ta je zaista
srea. Ono to se tako ini u prvom momentu, moe da bude iskopana
raka za neiji grob. Stresla se kada se odvojila od Lusi. Lusi je brisala suze
i pokuavala da se umiri.
- Oprosti, Meri, ali ovako je svaki put kada se setim svega. Ne mogu
da se obuzdam. Moda, kada bih mogla da oprostim i zaboravim, moda
bih imala anse da ozdravim, da oni organi koji mi se cepaju od bolova
svaki put kada me i srce zaboli od seanja, moda bi mogli da zacele kada
bih ih pustila da se odmore od jada i patnje u koje ih bacam neprestano,
jer ne mogu da mislim ni na ta drugo, osim na ono u ta sam se uvalila.

~ 32 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Pitam se kako je dolo do ovoga, da li je moglo da bude drugaije... I uvek

zakljuim da je moralo ovako da se zavri. Kad nekog previe voli,
zamilja da je idealan, dostojan oboavanja, ti mu daje preveliku mo
nad sobom, mo da te uniti jednim svojim surovim ili nepromiljenim
postupkom, jednim razoaranjem u njegovu bezgrenost. Tako je
sa mnom bilo. Volela bih da ga nisam toliko mnogo, ludo i bezumno
volela. Da mu nisam dala tu mo nad sobom.
- Lusi, moda bi moglo...

- Nita vie ne bi moglo. Vidi kako je srea varljiva kad ne zavisi od

tebe. To je loe. Nego, ula sam ta se tebi desilo. Kako si ti? Kako sve to
preivljava? Ba mi je ao zbog svega. Nisu te jo izbacili iz kue?

- Nisu, ali mislim da jedva ekaju da mi vide lea. Ne znam ni sama.

Mislila sam da je dobro to sam ostala jo neki dan, ali teko mi je da
gledam druge kako se bakare u mojoj kui, kako koriste stvari koje ja
nisam htela ili smela... - uzdahnula je. - Moda je trebalo da odem odmah,
isto vee. Tetka Dekson me je odmah spakovala, kao da ju je gospodin
Raton lino unajmio da me se to pre rei - nasmejala se. -Mislim da je na
njega uticao njegov prijatelj, gospodin Bigzli. On je zaista najljubazniji od
njih.
- Oh, divno. Priaj mi sve - ozarilo se Lusino bledo lice. - To e mi biti
zanimljivije od bilo kakvog uzbudljivog romana. Nemam snage vie ni da
itam. Priaj, sa svim zanimljivim detaljima. Hou da me ogovaranje malo
razgali - nasmejala se i Meri je pomislila kako je to verovatno njen jedini
osmeh u poslednje vreme. Potrudie se da joj svoju situaciju ispria kao
kakvu alu, da je razveseli i nasmeje.

- Da vidim odakle da ponem.

Vest da je otac mrtav i da sam ostala bez iega zatekla me je u bati.
Tada su naili Raton i Bigzli. Moe da zamisli u kakvom sam oku bila,
nisam mogla da se priberem do uvee...
- Nemoj to sebi da dozvoli. To je opasno, da se toliko prepusti
oaju - upozorila je Lusi ozbiljno. - Vidi samo mene, to neka ti bude
lekcija. I ja sam tako reagovala.
- Uvee sam se malo pribrala. Tetka Dekson je dola lino da me
spakuje, svaku vredniju stvar je vraala iz kofera i govorila kako nemam
pravo da to ponesem. Bila je nepodnoljiva, kao da je ona lino izvritelj.
Onda je naiao gospodin Bigzli, on je bio zaista ljubazan. Mislim da je
izdejstvovao kod Ratona da me pusti da ostanem. Uz to je ljubazno ali
energino izbacio tetku napolje.
- Ma nije mogue! Pa to je divno!
- smejala se Lusi.

~ 33 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Meri je uivala u njenoj radosti.

- Da, ima nekoliko dana od tada. Ja svakog dana izaem rano, da me

nemaju pred oima stalno, da ih ne podseam kako mi tu vie nije mesto.
Idem do gospoe Smit u selo, ona se raspituje da mi negde nae mesto.
Vraam se tek uvee.

- Kakvi su oni? Ima ih trojica, jel' tako? Jesu li zgodni? - Lusine oi su

se malo usijale, a Meri je slutila da to nije samo od radoznalosti i
uzbuenja, nego je i temperatura malo doprinosila.

- Najzgodniji je lord Lentam. On je plav, boanstveno izgleda, pravi

zavodnik.

- Oh, divno.
- Pa... i nije ba. Verovatno misli da bi mogao da me smae u jednom
zalogaju. Sestra mu je jo gora, otvoreno preda mnom govori kako su sve
guvernante i drubenice jadna i bedna stvorenja, a i mene meu takve
svrstava. Hoe namerno da uvredi, i svia joj se Raton. U stvari se boji da
me on nije ostavio tamo iz sasvim drugog razloga, pa je ljubomorna trudila se Meri da joj pria bude zabavna, ali se i sama udila svojim
idejama. Delovale su sasvim logino i moda ak i tano. Zato bi joj ovako
lako padale na pamet, da ih nije podsvesno ili svesno primetila?
- A Raton? I on je lep?

- Prelep, samo crnomanjast, ozbiljan, ne flertuje i ne baca udice kao

Lentam, ali je na nedostinim visinama. Niko ne moe da mu se priblii,
niko mu nije dovoljno dobar. Gospoica Lentam je luda za njim, a on jedva
da je primeuje, kao to primeuje lepo aranirano cvee na stolu.
- Ha, divno! A taj trei, to je ljubazan? - Lusi je lukavo pogledala, a
Meri se ozari.
- Bigzli je ruan kako se samo zamisliti moe. Ali je ljubazan i veseo.
Jeste jedan od njih, ali mislim da oboava da ih malo sputa sa njihovih
nebeskih visina. On sam kae da je siromah jer ima upola manje prihode
od obojice, i mislim da se, kao, udvara gospoici Lentam. Ne znam da li to
ozbiljno misli, jer on sve govori kroz alu. Prosi je nekoliko puta godinje.

- To ne mora nita da znai. Svia ti se?

- Da... samo... ne znam. Ne znam da li smem sebi da dozvolim da mi
se dopadne bilo ko od njih. Bigzli me je upozorio na to.
- Kako to?

- Rekao mi je da su oni svi opasni grabljivci i da se uvam. Mislim da

nije eleo da se zaljubim i da patim, jer je veza sa bilo kim od njih
nemogua - zavrila je kroz malo stisnuto grlo. - Zaista je veoma fin.

~ 34 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Deluje mi kao da je taj Bigzli zaista najbolji od njih. Samo da nije

toliko ruan kao to kae.
- Oh, i nije, kad bolje razmislim. Ima tako lepe, vesele oi. Pa kad se
nasmeje, ba je divan... - zastala je, oseajui kako joj gore obrazi.

Lusi se smekala i vie je nije pitala. Meri je pomislila kako je moda

bolje da malo obuzda svoje oduevljenje. Ono je nigde ne moe odvesti.
Treba samo da ima Lusinu sudbinu pred sobom, pa e lake da prikoi.

- Hvala ti. Ne moe da zamisli koliko me tvoja pria razgalila i

razveselila. Tako ti zavidim - rekla je Lusi zamiljeno. - Znam, izgubila si
sve, sama si na svetu i smrtno uplaena. Ali si zdrava, sposobna da
promeni svoju sudbininu. Slobodna da upravlja svojim mislima,
oseanjima, svojim zdravljem i ivotom. To je najvea srea koju ja u
ovom momentu mogu da poelim. Da budem slobodna, da nemam Henrija
i patnju vezanu za njega u svojoj glavi i srcu i telu, da mogu sve ispoetka.
Sve bih drugaije radila, samo da imam drugu priliku. Pristala bih i da
sam siromana, sama, da me niko ne voli, samo da sam zdrava, da ne
iekujem smrt. Ne moe da zamisli koliko je lepo kad na trenutak
prestanu bolovi, kad na miru mogu da gledam kako nebom plove oblaci,
da sluam kako cvrkuu ptice, da uivam na suncu. Ne treba mi vie nita
od toga - pridigla se i nagnula prema Meri. - Ne elim da umrem. Ima
toliko toga to bih elela da doivim, da pomiriem, da dodirnem. Kad bih
nekako mogla da zaustavim vreme, da zaustavim bolest u telu dok ne
promenim i oistim misli, ini mi se da bih tada mogla da se oporavim.
Ma, makar da ostanem iva, da mogu svakog dana da leim ovde i
oslukujem cvrkut ptica tamo iz drvea, da udiem sve vazduh. Ne
marim i ako nikad vie ne mogu da ustanem na noge i ako nastavi da me
boli celo telo. Nita mi vie nije vano. Teko mi je kad vidim roditelje
kako propadaju sa mnom. Oni to nisu zaluili. A to sam im ja priredila,
svojom razmetljivom patnjom, svojim oajanjem. Ba me briga i za
Henrija - napravila je bolnu grimasu - i za sve momke na svetu. elim
samo da na miru mogu sledei put da udahnem bez razdiruih bolova koji
me pribliavaju kraju, koji me podseaju na to kako sam se okliznula i
pala, i nisam umela, ni mogla ponovo da ustanem, da se uspravim.
- Lusi, tako mi je ao...

- Nemoj da ti bude. Hou da ne misli sa tugom na mene, da me ne

saaljeva. elim da poe odavde dignute glave, hrabra, da veruje kako
si srena to ima zdravlje i ivot, to ima mogunosti. Ja to vie nemam.
Ti si mlada, zdrava, zaista ima bezbroj mogunosti. Moe tako da
posmatra, ili da se plai. Strepnja i strah gue nae telo, bacaju ga u
vatru, uznemiravaju nae misli. A misli treba da su rastereene, otvorene i
optimistine. Nemoj da misli da ti ovo priam tek onako. Imala sam

~ 35 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

dovoljno vremena, i previe, da o svemu dobro promislim. A nikome

nisam mogla da kaem, ni roditeljima, ni bilo kome. Znam da e me
jedino ti razumeti, a tebi i treba ovakvo iskustvo, jer se bojim da si u
slinoj situaciji kao ja kada sam se razbolela. Mir, stabilnost i vera da e
sve biti dobro, samo to ti treba. Zamisli kako se svaki problem pretvara u
priliku... elim da ivi i za mene i umesto mene. Sve to odlui u ivotu,
za ta stisne petlju i bude hrabra, da zna da si to i u moje ime uradila.
Nemoj da se plai, naroito da e pogreiti. Greke su sastavni deo
ivota. A ivot, sve dok ga imamo, nepresuni je izvor prilika, ne samo
problema. Ti si inteligentna, pametnija si od mene uvek bila. Da nisam
bila ovakva glupaa, ne bih dovde dola.
- Nemoj tako da govori, pa upravo si mi drala predavanje o tome
da ne sme negativno o sebi da misli. Znai, nisi glupa, samo si napravila
greku koju nisi uspela na vreme da ispravi.

- To si ba lepo rekla. U pravu si. Ti si uvek bila u pravu. I kad bih

imala snage, sada bih ti zavidela. Ali nemam snage, a i zavist je samo
gubljenje dragocenog vremena. Svi mi mislimo da je ivot dugaak, da e
za sve biti vremena... A nije tako. Treba iveti za svaki trenutak, uivati u
svakom lepom prizoru, u svakoj miloj misli i oseanju i smejati se to
vie...
- Ja sam mislila da si ti najsrenija od svih nas, kada si dobila
Henrija. Nekad kad mislimo da smo sreni to neto imamo, nije ba tako
- rekla je Meri zamiljeno.
- A nekad, kad mislimo da nismo sreni, kad nemamo nita, kad nam
se ne smei privlana budunost, moda je to ba prilika da bez tereta iz
prolosti krenemo napred, sa lepim oekivanjima i eljama. Bog nam,
najverovatnije, zaista ispunjava nae najdublje elje, prizvane
iz podsvesti, samo je na nama da smislimo zaista neto to e nam
odgovarati. Ja sam u jednom trenutku slabosti poelela da umrem, i evo,
ekam da mi se ta nesrena elja ispuni. Ti budi pametnija, pa eli neto
bolje za sebe. Znaj, Gospod uje nae misli i to tumai kao elje.
- Moda.

- Hvala ti na poseti. Sad moram da spavam, umorila sam se. Nemoj

vie da dolazi, biu u jo gorem stanju, ne elim da me vidi takvu. Hou
da zapamti ovaj razgovor, da me se sea ovako mudre i pametne.
Razmisli i radi potpuno drugaije od mene, to ti je moj savet za rastanak.

Meri se sagla da je poljubi u obraz. Gospoa Peram je ve prilazlila

sa napaenim izrazom na licu, kao da je budno pratila njihove kretnje da
moe odmah da prie kad bude trebalo.

~ 36 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ubrzo je Meri bila na konju, na povratku kui. Uzela je samo

nekoliko zalogaja kod Peramovih, na silu, da ih ne uvredi, nije ni znala
ta je pojela. eludac joj se grio od oka, od tuge. Lusi, njena prelepa,
predivna drugarica, nekada tako srena, tako vesela, sada umire. Ila je
polako, pustila je konja da brsti grmlje pored puta u prolazu. Nije se
urila. Bilo joj je potrebno da razmisli, da bude sama.
Podigla je glavu i zatvorila oi, udiui punim pluima. Nije do
sada razmiljala koliko je sve ovo lepo, previe zauzeta brigama oko
imanja. Eto, brinula je kako da odri imanje, kako da rastegne mrave
finansije, kako da omogui svima da preive... i ostala u trenu bez svega
toga. Ispada da su njene brige, koje su je jele i nisu joj davale noima da
zaspi, bile nepotrebne. Gospodin Raton e se pobrinuti da svi dugovi
budu isplaeni. Gubila je i zdravlje i vreme na zahvatanje vode u reeto.
Sada vie nema imanje, nema te brige.

Bila je spremna na nove, ve je poinjala glava da je boli od strahova

koji su je obuzimali pri pomisli na to ta je sve eka. Nee vie tako.
Brinue se samo ako zaista doe do problema, ne unapred. Dobro, lake je
to rei nego uraditi, ali, da ne bi dozvolila da joj mozak ponovo napune
strepnja i strahovi, zaposlie ga uivanjem u ovom prizoru, mislima o
tome kako je ovde divna priroda, a zelenilo lekovito i isceljujue.

Otvorila je oi i zastala. Pred njom je pucao pogled na dolinu, sunce

na zalasku bacalo je predivne nijanse na umarke i proplanke. Osetila je
kao da joj se plua oslobaaju, kao da puca neki nevidljivi oklop koji ih je
stezao, i sada moe da udahne do kraja, oputeno i duboko, bez guenja i
plitkog daha. Pustila je prijatnu toplinu iz misli i glave da joj se razliva po
rukama, telu, sve do nogu, zamiljajui kako je to srea koja je
preplavljuje, isceljuje, povezuje one rastreene delove, kako je to srea
koja potiskuje strah i strepnju, puta ih da odu daleko od nje.

Kada je reila da poseti Lusi, nije ni znala koliko e joj to znaiti.

ovek ne zna kada e neka reenica, neija usputna ili namerna izjava,
uticati da vam se u trenutku promeni ceo svet, pogled na ivot i
budunost. U odnosu na Lusinu sudbinu, njena je delovala kao ovaj
suncem obasjani proplanak. Bila je mlada i zdrava. ivot je pred njom. I
nikome ga nee pokloniti. Sama e njime upravljati. A pre toga e oistiti
svoje preplaene misli i napuniti ih ovom milinom koja je okruuje, a koju
do sada nije imala kad da primeti. I zahvalie Bogu na njegovim
poklonima, na onome to joj daruje, to e joj jo darovati, ta god da je
odabrao lepo za nju.

Te misli su je ispunile lekovitim mirom. Dola je do one uzviice sa

koje je najlepi pogled na zalazak sunca. Dolazila je ovde ovih dana, ali tek
je sada zaista mogla da doivi punu lepotu prizora, da primi u sebe divotu

~ 37 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

koju je on pruao. Sada je osetila koliko je ovih dana bila stegnuta,

uplaena, kao bespomoan vrapi koji je ispao iz gnezda. Ali onda je
naila na jednu dobru duu, koja joj je prenela svoju mudrost, skupo
plaenu, podsetila je kako je vano da uiva u svakom trenutku, da na
svakom koraku, u svakom udanu, vidi lepotu i blago, neto to moe da
donese zadovoljstvo.
Bog nam je darovao ovaj ivot kao najlepi poklon, i mi ne smemo
da ga bacimo neotvoren i neraspakovan. Treba da mu se radujemo,
upotrebimo ga na najbolji mogui nain.

Ve je bila blizu kue, stigla bi tamo za pet minuta da je poterala

konja, a to nije elela. Htela je da jo malo bude sama sa svojim novim,
osveavajuim, boanski divnim i istim mislima, pa je sila sa konja i
lupnula ga po sapima da ode. On je znao put do kue. A ona je elela jo
malo da proeta.
Poela je da pevui svoju omiljenu pesmu. Laganim hodom imae
jo skoro pola sata, nee se uriti. A nije je ni briga za njih. Postalo joj je
sasvim svejedno da li e je neko mrko gledati ili probati da je vrea.
Oseala je kao da oko sebe ima neki svetlei, zatitni sloj lepog
raspoloenja koji onemoguava da do nje dopru tua zloba ili pakost. Nije
vie oseala strah i ustezanje od uljeza u njenoj kui, niti da treba da im se
umiljava da bi tu ostala due. Kao da je popila neko okrepljujue pie, koje
je razbistrilo njene misli, pa sada vidi jasnije, osea se jae i
samouverenije.

Bili su ovo divni trenuci koje je elela da produi. Zato se popela na

jednu drvenu ogradu i sela, odmarajui mozak prijatnou koja je jo
treperila u njoj, sveinom koja joj je oistila misli i oseanja. Oseala se
okrepljeno i skoro sreno. To oseanje prosto ju je plailo, jer nije imalo
nikakvu realnu osnovu. A ipak se tako oseala. I nije elela sebi da kvari
razmiljajui o razlozima. Vano da ona osea kako e ipak sve biti u redu.
Kako i ne bi bilo, kada se osea ovako ispunjeno i sreno.
Kada je zaula kako joj se pribliava neko na konju, samo je malkice
okrenula glavu. Naravno, to je bio Bigzli i jahao je pravo prema njoj.
Iznenadilo ju je oduevljenje i olakanje koje je osetila kada ga je videla.
Kao da se i on vrlo prirodno uklopio u njeno blaeno raspoloenje i
oseanje.
- Gospoice Vitli, jeste li dobro?

- Da.
- Zabrinuli smo se kad smo videli da se va konj vraa sam, pa sam
poao da vas potraim... Vi ste zaista dobro? - skoro optuujui je upitao
pre nego to je sjahao i priao joj. Njegov konj je poeo da pase iza njega, a

~ 38 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

on stade ispred nje. - ta vam se desilo? - gledao je radoznalo u njeno

obasjano lice.

- Nita, sve je u redu. Samo sam poelela da se jo malo nadiem

vazduha, pa sam ga pustila da se sam vrati. On to ume. A ja sam ostala
ovde da se odmorim i razmislim.
- O emu to, ako smem da pitam? - upitao je pre nego to joj se
pridruio na ogradi.

- O ivotu, o prilikama i mogunostima, o strahu, bolesti, srei,

lepoti... - nabrajala je bez reda, murei. Osetila je kako njene rei zvue,
pa se malo osmehnula.

On se iskosa zagledao u njeno lice. Zaista je izgledala drugaije nego

ovih dana... nego jue. Iskoristio je priliku da izbliza proui njene
zaobljene jagodice, savijene trepavice i senku koju su bacale, njene usne
izvijene u smireni, blaeni osmeh, ivicu brade koja se izdizala iznad bele
linije vrata... I neobinu sveinu kojom su joj zraili obrazi i celo lice.
Prosto nije mogao da odvoji pogled od nje.
- ta se to sa vama desilo? Drugaiji ste - upitao je tiho, kao
hipnotisan zurei i dalje u detalje na njenom licu, obasjanom vatrenim
sjajem zalazeeg sunca. I sama je bila kao sunce, ne bljetavo, nego toplo i
neophodno, ono koje daje ivot i svetlost.

Osetio je kako mu se neki marci sputaju niz kimu, kao da se

popeo na Olimp i tamo zagledao u usnulu boginju svetlosti i lepote, koja
god to bila. Mozak mu se zavezao i jedva da je znao kako se i sam zove.
Jedino to je bilo vano, to je bila njegova elja, potreba da ovako zuri u
nju, da bude pored nje, da upija mir i blaenstvo koji su zraili iz nje.
- Bila sam kod prijateljice koja umire. To je veoma pouno iskustvo.
Natera vas da razmislite o sopstvenom ivotu - rekla je i otvorila oi, koje
je odmah uperila u njega.
Sedeo je prilino blizu, ali raspoloenje koje je jo uvek vladalo
njome nije joj dozvolilo da zbog toga oseti nelagodu.
Toplo joj je uzvratio pogled, i od njega joj je krv prokljuala u
venama. Pustila je da joj oseanja poteku iz oiju, ako ne sa usana. Gledali
su se tako nekoliko trenutaka...
- Voleo bih da se ne ljutite na Rozaliju - uzdahnuo je, nevoljno
prekidajui aroliju. - Znam da je htela da vas uvredi sino, i verovatno i
jeste, ali mislim da je samo ljubomorna. Nije navikla da oko nje budu i
druge devojke... naroito lepe.
- Nisam ljuta. Moda mi sino nije bilo pravo, ali sada ne mislim
tako. Ima i ona svoje probleme i neostvarene elje.

~ 39 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Vrlo je lepo od vas to je tako branite iako vas je uvredila.

- Ali vama se i dalje svia, i pored svih tih mana - rekla je Meri.
Nekoliko trenutaka gledali su se u oi.
- Znamo se prilino dugo. Svi su oni moji prijatelji - odgovorio je
polako.
- Njoj se svia gospodin Raton - zakljuila je.

- O, da. Potpuno je opsednuta njime, teta to je on ne primeuje.

Mislim da e je to izludeti. On je jedini mukarac koji joj odoleva.

- Vama to ne smeta? Mislim, poto vam se ona svia - ispipavala je

ona dalje.
Njegova ravnodunost dok je priao o tome ohrabrivala je.
Interesantno je bilo to se oseala toliko oputeno i sigurno da joj nikakvo
ohrabrenje nije ni trebalo. Kao da je samo trebalo da prui ruku prema
njemu i... uzme ta eli. A elela je njega.

- Pa... nekada mi je moda i smetalo. Vie ne.

- teta to ona zbog njegovog poloaja, bogatstva i lepote ne moe
da vidi koliko ste vi superiorniji i vredniji - rekla je gledajui ispred sebe.

- ta hoete da kaete? Da sam bolji momak od njega? - nasmejao se,

ali i ustao sa ograde i udaljio se nekoliko koraka.

- Vi ste dobar ovek, veseo, prijatan, hoete da pomognete uvek

kada je potrebno, vae prisustvo je naoko neprimetno, ali vi ste sr ovog
vaeg drutva. Samo zahvaljujui vaem veselom raspoloenju vi
odravate sve njih na okupu.
- Mora da ne primeujete dobro - opet se nasmejao. - ene imaju oi
samo za Ratona i Lentama, gde god se pojavimo.
- ene umeju da budu zaslepljene lepim osmehom ili
komplimentom. Govorim o pravim vrednostima. Prava je teta
ako gospoica Lentam to ne uvidi na vreme. Bie na velikom gubitku rekla je i skoila sa ograde.
Nije htela da se ovaj razgovor otme kontroli i krene u nekom
neprilinom pravcu. Za sada je dovoljno. Ve su dovoljno rekli, naoko kroz
alu.
- Idem ja sada polako, proetau, a vi moete da se vratite i vaem
zabrinutom drutvu prenesete da sam dobro - rekla je, obuzdavajui
osmeh.
- Brinu oni vie nego to mislite.
- Verujem. Pretpostavljam da se gospodin Raton zabrinuo da mu ne
ukredem konja i odgalopiram na njemu sve do Londona.

~ 40 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nasmejao se. Vie nije branio Ratona, ni ostale.

- Znate ta? - pogledala ga je svetlih oiju, od kojih nije mogao da

odvoji pogled. - To me vie savreno ne interesuje, ko ta misli. Verujem
da e sve biti u redu i ne brinem se vie toliko. Druge ne mogu da
promenim. Jedino to mogu, to je ono u meni. Ionako e biti kako je
sueno, zato brinuti unapred.
- Gospoice Vitli, ne znam otkud vam izvire ta iznenadna pozitivna
filozofija. Kao da ste me omaijali njome.

- Rekla sam vam. Ila sam danas da posetim drugaricu koja umire.
Taj prizor deluje na oveka. Tek u prisustvu bolesti i smrti setimo se
koliko smo, zapravo, bogati kada smo daleko od toga. Uivau u stvarima
koje su mi trenutno na raspolaganju. U lepom prizoru pri zalasku sunca, u
jahanju ili etnji na sveem vazduhu, u vaem drutvu sve dok ne
pobegnete od mene...
- Neu da beim, zato ste takvi. Evo, ba u da proetam do kue sa
vama.
- Eh, izlaete se riziku. Vi ste mene jue upozorili na vas, bogate
grabljivce. Ja sada moram da upozorim vas, na nas siromane devojke
koje love takve grabljivce - smejala se ona, da malo ublai svoje rei. Ali
vie da ga provocira.
elela je da ga zagolica svojim reima, svojim mislima. Otkud
odjednom ovolika nadmona sloboda u njoj, ovolika samouverenost,
uverenost da je on pravi ovek za nju i da e sa njim biti srena? Oseala
se mono i privlano, kao da moe sve to poeli. Moda i jeste tako, sve
ono to joj je Lusi rekla. Sviao joj se Bigzli. Izgledao je kao ovek uz koga
je lako i lepo iveti i uivati u smehu i svim ostalim sitnicama koje ine
ivot, ko ume da i sam prepozna prave vrednosti.

- Preuzeu rizik. Ionako moji prijatelji misle da sam budala, pa neka

jo vie budu ubeeni. A vi ete se predomisliti ve za pet minuta, im ih
ponovo vidite, shvatietei koliko su privlaiji od mene, bilo Lentam, bilo
Raton, pa ete poeti da zabacujete udicu prema njima - nastavljao je on
njihovu alu.
- Ni sluajno. Pametnoj eni ne treba mukarac koji samo slui
kao iviluk za lepo odelo. Nego neko ko ume da je nasmeje, da razume
svaku alu, da prepozna kada treba da priskoi u pomo. Hvala vam za
svaku vrstu pomoi koju ste mi dali, za svaki savet.

- Mislim da sam se malo prevario u vama. Moda vama i ne treba

nikakav savet. Vi sami kao da ste stari pustinjak koji je celog veka
razmiljao o sutini ivota i sad samo prosipa mudrosti.

~ 41 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Mudrosti moda i nisu, ali meni su znaajne. Evo, stiemo do kue.

Vai prijatelji izgledaju prilino zabrinuto to vas jo nema - rekla je i a on
se nasmejao.

Svo troje sedeli su ispod senice na batenskoj garnituri i nisu uopte

obraali panju na njih, svako zauzet onim to radi, ili se pravio da radi. U
meuvremenu je Bigzli pustio konja i on otkasa prema tali. Ali pre nego
to su se preko travnjaka pribliili grupi, neko im je presekao put.
- Meri Vitli! - uzviknula je gospoa Dekson, podboivi se u
ratnikom raspoloenju. - Koliko vidim, ti si jo uvek ovde, nisi
otputovala! etka okolo u prijatnom drutvu, ivi u kui sa tri mlada
mukarca. To je vrhunac nepristojnog ponaanja. To odmah mora da
prestane.

- Gospoo Dekson. Kakvo prijatno iznenaenje. Drago mi je da vas

vidim u dobrom zdravlju - rekla je Meri mirno. - to se tie ivota u kui
sa mladom gospodom, hoete li da na tu temu popriate sa gospoicom
Lentam, sestrom mladog uvaenog lorda Lentama? Jer i ona, takoe ivi
sa tom istom trojicom dentlmena u istoj kui. I to ne samo ovih nekoliko
dana, nego svaki put kad negde putuju. Da priemo do nje, da popriate
sa njom na tu temu? Ili sa njenim bratom, lordom Lentamom?

Gospoa Dekson je tako izbeila oi u nju, da se Bigzli jedva

uzdrao da se ne nasmeje pred njom. A onda se demontrativno okrenula i
izmarirala iz dvorita.

- Gospoice Vitli! Pa ovo je bilo predivno! Pravo majstorstvo! Vi ste

se zaista promenili! - poeo je Bigzli da se oduevljava.

- Nemojte nikome da kaete, ali jo uvek mi klecaju noge - rekla je

Meri ozbiljno.
- Nema veze, nije hrabrost u tome da nemate straha, nego da neto
uradite uprkos njemu! A to to ste vi upravo sada uradili je vrhunac
hrabrosti! Kakva divota, kakvo zadovoljstvo ste meni priredili to sam
prisustvovao ovako zabavnom trenutku!

- Jedino vi umete da prepoznate zabavu u ovim glupim situacijama progunala je ona dok se polako oputala. A taj zakljuak samo je pojaao
povoljan utisak o njemu.

Pogledala je njegovo nasmejano lice sa odobravanjem. Da,

oputenost i lakoa ivljenja kao da su izbijale iz njega sa svakom
njegovom reju, svakog trenutka i potvrivale da ga je dobro procenila.

je.

- Ali u tome i jeste lepota ivota, da se svemu smejete, zar ne? -rekao
Sada su stajali nasred travnjaka. Podigla je pogled i susrela njegov.

~ 42 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U pravu ste. Ali ovo je za mene bio veliki i okantni korak.

Verovatno e me ve za nekih desetak minuta pljuvati na sva usta u selu.

- Da li vam je stalo do miljenja gospoe Dekson? Ne. Verovatno jo

manje do miljenja nekih vama nebitnih ljudi u selu, pa prema tome,
ponaajte se kako vama odgovara.
- Znam. Od sada u uvaavati miljenje samo meni dragih i
dobronamernih ljudi. Vae miljenje i podrka su mi meu
najznaajnijima. Znala sam da ete me braniti ako se ona razgoropadi, pa
sam imala dodatnu hrabrost - smejala se.
Ve su se pribliili, pa su se glave ostalih okrenule prema njima. Prvi
se javio Lentam, iznenaen i zainteresovan:

- ta vi to tako zanimljivo raspravljate? Kaite i nama, da se i mi

nasmejemo. Umiremo od dosade ceo dan. Ovde jeste lepa priroda, ali se
nita zanimljivo ne deava - prikukao je prilazei im.

- Presrela nas je moja tetka... -poela je Meri da objanjava. - I

pokuala je da me isprovocira...
- Ali joj je onda gospoica Vitli odgovorila tako da mislim da stara
vetica nee vie ovamo dolaziti da nam dosauje - zavrio je Bigzli.

- Zaista je bila dosadna. Mislio sam ve da joj poruim da se ovde

vie ne pojavljuje - rekao je Raton.
Bigzli je razvukao usta u veliki osmeh i pogledao Meri, kao da joj
potvruje da se alom i smehom sve reava.
- Gospoica Vitli nas je spasila te vetice - rekao je Lentam i
pogledao je.
Ona mu se samo malkice osmehnula i odmah se okrenula Bigzliju,
koji se iroko cerio.

- Gospoica Vitli je doivela preobraenje danas, dok je bila u poseti

umiruoj bolesnici, i sada je potpuno promenila svoj pogled na ivot priao je on dalje, dok su se radoznali pogledi okretali prema njoj.

Bilo joj je malo neprijatno, ali ni trunku kao prvih dana, kada ih se
plaila i smatrala da su moni i iznad nje. Sada je znala da su to samo
beskrajno dosadni i uobraeni ljudi, pa je vie nije bilo briga ni ta e
misliti o njoj, ni ta e joj rei. Nije joj vie bilo stalo do njihovog dobrog
miljenja o njoj, jer oni dobro miljenje nisu imali ni o kome.
- Gospoice! Pa priajte nam o tome! - opet se ubacio Lentam,
prinosei drugu stolicu tako da sedne pored njega.
Ona se samo malo osmehnula na to, prozrevajui njegove namere.

~ 43 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nema tu ta mnogo da se pria. ivot je kratak i ne treba ga traiti

na budalatine, na dosadne i zle ljude. Treba primeivati lepe stvari oko
sebe i uivati u njima. Uivati u prirodi, muzici, ak i u svojim prijatnim i
ohrabrujuim mislima - rekla je hrabro. Nije je bilo briga da li e je
razumeti, ili pomisliti da je luda i skrenula s uma.
Lentam se zagledao u nju kao da je neko divno udo. Raton ju je
ozbiljno ali zainteresovano gledao, a gospoica Lentam je grizla usnu.
- Pa ste vi reili da ivite punim ivotom? - upitala je zajedljivo.

Meri se osmehnu. Njen mir i savrenu ravnoteu vie nije bilo lako
naruiti.
- Zavisi ta smatrate pod tim. Svoje navike neu mnogo menjati.
Samo u vie gledati da se oseam ispunjeno i zadovoljno.

- Kao da je to mogue - progunala je opet gospoica Lentam. - Ako

ovek nije bogat, kao to vi niste, ne moe ni da bude srean. To su samo
vae prazne prie kojim hoete da privuete nau panju.

- Pa... - poela je Meri - mislim da mi nije neophodno da budem

naroito bogata. Nisu mi potrebne ni zlatne koije, ni preskupi nakit, ak
ni udvaranje najzgodnije gospode - bacila je pogled na Lentama - da bih
bila srena. Neki minimum za pristojan ivot ne bi bio naodmet, ali mogu
da kaem da sam i sada prilino zadovoljna. Sedim ovde u smiraj
ispunjenog dana, imam prijatne sagovornike i priamo o temama koje me
interesuju. Trenutno mi ne treba nita vie od toga.
- Priam ti priu. A ne izjeda vas to sedite ispred kue ukojoj ste
odrasli, a sada vam vie ne pripada - ubacila se Lentamova otrovno.
- Rozalija - upozorio je brat. Ona se izazovno okrenula kada je videla
da su i Ratonove tamne oi uperene u Meri Vitli u oekivanju odgovora.

- Smeta mi, naravno. Ali nisam vie nesrena zbog toga. Ako nita
drugo, bar mi je laknulo to ne moram vie da razbijam glavu time kako
da ovo veliko domainstvo dalje vodim sama. Sada sam tu obavezu
prebacila nekome drugome, - pogledala je Ratona - ko e to mnogo bolje
i lake da radi.
- I sada ste potpuno bezbrini, kao ptica na grani. To je nemogue. Vi
nemate apsolutno nita. Ne moete biti sreni - nije odustajala gospoica
Lentam.

- Zaista nemam. Zbog toga ovo moda i zvui tako budalasto. Ali
verujem da me Bog nee napustiti, da postoji neka budunost koja me
eka, koja e ispuniti moje potrebe. Znam da e sve biti u redu.
- To je sve izvetaeno i nemogue. Ne mogu da verujem u te lai.

~ 44 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ne morate da verujete. Ja ovo ne priam da bih bilo koga od vas

uverila u ono to mislim ili oseam.

Vi ste me sami pitali ta mi se desilo, i eto, ja priam. Moda je bolje

da vie ne govorim, poto mi niko ne veruje, a ja ne elim da vas uvredim
nastavljanjem ovih, vama neverovatnih, pria.
- Ne, ne, samo nastavite - rekao je udvoriki Lentam. - Ba nam je
interesantno da vas sluamo.

- Eto, vidite. Do malopre vam je bilo dosadno, trebalo je samo da po

vama pospem malo arobnog praha i sve se menja - nasmejala se ona.
- Hoemo li da uemo, poinje da bude prohladno - predloila je
Lentamova.
Svi su ustali da uu u kuu, a njen brat se prilepio za Meri.

- Gospoice Vitli, vi ste jedna zaista neobina osoba. Voleo bih da vas
malo bolje upoznam.

- Hvala, gospodine. Ne verujem da bih vam bila ba toliko

interesantna kad biste me bolje upoznali. Pretpostavljam da vas ne
zanimaju devojke koje vole da oslukuju kako trava raste i slino.

- Naprotiv, moda mogu da nauim kako da cenim te stvari zatreptao je prema njoj.
- Vaa dosada moe da bude veoma opasna. Sada ste uoili igraku
koja bi mogla da vam je odagna, pa ste se bacili na nju. Moda ta igraka
ne eli da se bavi otklanjanjem dosade kod gospode - upozorila ga je.

- A moda e se smilovati jednom jadnom, usamljenom srcu koje

ezne za drutvom u ovoj lepoj prirodi - odvratio je sa naroitim
osmehom.
Meri se samo nasmejala i pourila lakim korakom za ostalima,
ostavljajui ga da gleda za njom.

~ 45 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VI

Za vreme veere Lentam je pokuavao da uvue Meri u razgovor,

udvarajui joj se na svoj uobiajen armantni nain, ali ona se pravila
neveta i sa alom odbijala njegova nasrtljiva udvaranja, to je imalo za
rezultat njihovo pojaavanje. Postajao joj je pomalo dosadan. Verovala je
da nikad nije imao potrebu da se ovoliko trudi. Moda mu je taj otpor
upravo poveavao interesovanje. Nije elela da ga na taj nain drai i
privlai. Neko drugi je sve vie privlaio njenu panju, a Lentam joj je
samo oduzimao vreme.

Bigzli je prekoputa sa potajnim zanimanjem posmatrao njihovu igru

udvaranja, Lentamove pokuaje i neoekivano odolevanje. Bio je
zainteresovan vie nego to je sebi priznavao. Brinulo ga je to to je znao
da su Lentamove metode uvek uspene, ali ga je i radovalo to se inilo da
do sada ovde nemaju uspeha. Sviala mu se Meri Vitli, vie nego to je to
oekivao. Od ovog popodneva, oseao je kao da pada u nekakvo bunilo,
zavisnost, da ne moe da odvoji pogled od nje, da mora da vidi i uje sve
to ona ima da kae. Ali nije eleo da se gura ili stoji u redu iza drugih
oboavalaca.
- Gospoice Vitli, ne damo vam da opet pobegnete u vau sobu. A ni
sutra ne smete da se ujutru izgubite na ceo dan! - javio se opet Lentam
pred kraj veere. - Mi se ovde zlopatimo primajui posete, nema nikog da
nas malo odmeni, primi bar deo tog dosadnog tereta na sebe. Zahtevamo
da sutra ostanete sa nama i skinete nam susede s vrata!

Meri se nasmeja njegovoj tiradi. Nije bila svesna kako joj se lepo
rumene obrazi, kako joj oi sjaje, a kosa pomalo razbarueno bei iz
ukosnica. Jedino to je videla, to je da je veeras svi gledaju, ali na
potpuno drugaiji nain. ak se i gospoica Lentam primirila i nije vie
davala pakosne izjave. Mora da je primetila nezadovoljno mrtenje sa
kojim ih je Raton primao.
- To nije loa ideja. Gospoice Vitli, vi susede bolje poznajete, hoete
li da nam uinite to? Priznajemo da smo lenji za upoznavanje seoskih
posednika i da su nam prilino dosadni. Moete li da primite to na sebe? dodao je Raton.
Meri ga je pogledala i videla kako i gospoica Lentam podie glavu,
gleda u njega, pa odmah u nju. Nakratko su im se pogledi sreli.

- Hvala na pozivu. Zaista mi nee biti teko da sa njima razgovaram.

Ali morau da vam ih predstavim, ne moete da pobegnete od tog
upoznavanja sasvim. Vi ste sada ovde gospodar i morate da ih poznajete upozorila ga je.

~ 46 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

On je zadrao malo due pogled na njenom licu. Od njega se

zarumenela jo vie. Bilo je nekako lake i bezbednije da gleda u Bigzlija
prekoputa, iako je i on imao potajno zadivljen izraz na licu. Bilo je zaista
prijatno gledati u njegovo nesavreno, prijateljsko, nasmejano lice. Neka
toplina poela je da joj se iri srcem.

Gospoica Lentam podigla je glavu i poela da zuri u razmenu

njihovih pogleda preko stola, pa je Meri spustila glavu.

- Hoemo li da preemo u salon? Gospoice Vitli, hoete li biti

ljubazni da nam se pridruite? -sada je zvanino i Raton uputio poziv.
Meri je ustala i pogledala ih preko stola. Iz njenih oiju izbijala je
neka nova toplina i snaga kojih pre nije bilo, koje su inile da niko ne
moe da odvoji pogled od njih.
- Vrlo rado, hvala - rekla je ljupko, vrlo malo svesna privlanosti
koju je obilato zraila iz sebe.

Lentam se odmah stvorio pored nje i pruio joj ruku. Pogledala ga je

se prekornim osmehom i spustila svoju ruku na njegovu, dozvoljavajui
mu da je zvanino odvede u salon.
- Mislila sam da se vi mukarci povlaite posle obroka na puenje,
bilijar ili tako neto - zadirkivala ga je dok su prelazili u salon.
- To vai samo kada nemamo ovako lepo i zanimljivo drutvo. A i
moja sestra bi nas ubila da je ostavimo samu - dodao je brzo.

Meri se nasmejala, a on kao da je upijao svaku promenu na njenom

licu. To joj je bilo pomalo neprijatno, pa se okrenula napred i nije vie
htela da ga gleda dok nisu stigli. Sela je na sofu, pretpostavljajui da su oni
u meuvremenu ve odabrali omiljene fotelje. Rozalija Lentam je sela na
drugi kraj sofe, to dalje od nje. Meri to nije smetalo. Maksimalno je
uivala u svom novom i neoekivanom uspehu. Zaista, ta se to dogodilo
sa njom? Zar je mogue da se za jedan dan ovoliko promeni, ojaa,
prestane da ih se plai i sklanja od njih, ak pone da se ali sa njima i da
ih zadirkuje, kao da im je ravna u svemu?
Pogledala ih je dok su se smetali i etkali po njenom salonu kao da
je sad zaista njihov. Pa... kad bolje razmisli, zaista i nisu zasluivali da se
osea inferiorno u odnosu na njih. Oni su imali vie para i bolji status u
drutvu od nje, ali to nije znailo da zaista vrede vie od nje. Oigledno im
je nedostajalo neto iznutra, neka potpora, neka ispunjenost, jer zato bi
im bila potrebna da im razgoni dosadu?
Bacila je pogled na gospoicu Lehtam. Ona je sedela, neraspoloena
i gledala ispred sebe, pokuavajui da prikrije svoju ozlojeenost. Jedini
ovek za kojim gine i uzdie je ne primeuje. Meri je mogla da oseti
dubinu tog razoaranja iako ga sama nikada nije iskusila.

~ 47 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Lentam je bio slian sestri, samo to se on bolje organizovao da

zabavi sebe, pomislila je malo ljutite Kao mukarcu, bile su mu dozvoljene
mnoge aktivnosti koje ene nisu imale. On je mogao da se kree vie, da
ide kad hoe i gde hoe, da bez posledica po sebe igra surovu igru
zavoenja i ostavljanja. Meri je brzo skrenula pogled sa njega kada je
videla da se on okree prema njoj.

Ratona je najmanje mogla da proita. Bio je zatvoren, krut u

dranju, pomalo tajanstven. I dalje je prema njemu oseala izvestan strah,
ali via nije dozvoljavala da je on paralie. Susrela je jedan njegov taman
pogled i ak izdrala nekoliko sekundi. Odlino, nije vie prestravljena
kada je sa njim u drutvu. To je veliki napredak za nju. Kako je
samopouzdanje veliko i mono oruje! Dovoljno je to je samo malo
ubedila sebe da se opusti, i vidi ta se sve deava! Veera sa uzvienom
gospodom, sedi u salonu i ravnopravno razgovara sa njima.

Sada je oseala kao da im je zaista ravna, da se ne pretvara samo da

je jedna od njih, ak je oseala i izvesnu superiornost. Nije njoj bilo
potrebno njihovo drutvo, nego obrnuto. Dodue, postojao je jedan
izuzetak. Bigzli se etkao po salonu i ona ga je pratila pogledom. Zato je
ikada pomislila za njega da je ruan? Moda zbog upadljve, skoro
neprirodne lepote ove druge dvojice. Ne mogu oni nikada da se uporede.
Jesu oni, i Raton i Lentam, imali savrene crte lica, gordo plemiko
dranje, ali nisu ni priblino bili privlani kao Bigzli.
Meri ga je posmatrala slobodno, poto je trenutno niko od njih nije
gledao, svi zauzeti neim drugim. Bio je visok i zgodan, smea kosa, malo
dua po poslednjoj modi, uokviravala mu je lice. A to lice bilo je toliko
prijatno i toplo, tako je zrailo nekim unutranjim sjajem, od kog nije
mogla da odvoji pogled. Usne su mu i sada titrale, spremne na osmeh, dok
je listao neke knjige, kao da bira ta e da ita.

A onda se iznenada okrenuo i uhvatio njen pogled. Nije uzmakla,

nastavila je da ga gleda preko salona, kao da eli da mu poalje sve svoje
pozitivne misli i oseanja. Nekoliko trenutaka trajala je ta topla razmena
pogleda, a onda se on okrenuo i vratio knjigu na policu. Sva ustreptala,
prizivala ga je da joj prie, da sedne pored nje i potpuno joj zaokrui ovaj
neverovatan dan.

Umesto toga, do nje se neoekivano spustio Lentam. Njegova sestra

ustala je nekoliko trenutaka pre toga, kao da mu ustupa mesto. Meri se
malo ukoilo, bacivi kradomice jo jedan brzi pogled na Bigzlija, koji je
ba krenuo u njenom pravcu. A onda zastao i seo na fotelju prekoputa. Oh,
zato nije bio bri, zato odmah nije seo do nje? Ili bar da je ona na vreme
ustala i prila njemu. Sada ne bi bila primorana da sedi do Lentama i trpi
njegova zaslaena, mazna udvaranja.

~ 48 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ipak je izdrala nekih pola sata, ne zapaajui uopte o emu

razgovaraju. Automatski, mada ljubazno mu je odgovarala i pomalo se
izmicala kada bi se on previe pribliio i poeo da joj se unosi u lice.
Uhvatila je nekoliko Bigzlijevih pogleda, malo zamiljenih i ozbiljnijih
nego inae, ali nikako nije mogla da se izvue. Lentam je stalno odravao
razgovor, ne dozvoljavajui joj da nae neki izgovor i ustane od njega.
Nije bila navikla na udvorike teme, lagani flert i dvosmislene izjave, pa ju
je ovaj razgovor zamarao, isto kao i napadna panja kojom ju je Lentam
obasipao.
Na kraju je ipak nekako uspela da ustane. Prila je stoiu na kome
je stajala vaza sa cveem i poela da ga nameta, dajui Lentamu aljivi
odgovor na neku njegovu srceparajuu muko-ensku temu. Pogledala je
preko cvea i videla da svi mukarci gledaju u nju. Pocrvenela je i
nastavila da razmeta stabljike. ta je ovo, zar je odjednom postala toliko
privlana? Ili je neto drugo u pitanju. Moda je njena dosadna tetka bila u
pravu, moda nije trebalo da se zadrava u kui punoj nepoznatih mladih
mukaraca.
- Mislim da bi vaa sestra moda bolje umela da da odgovor na vae
pitanje - rekla je Lentamu, kada joj je ve potpuno dosadilo da odbija
njegovo flertovanje. - Ja se odavde nisam makla celog ivota, pa zaista ne
znam kako to izgleda u visokom drutvu. Gospoice Lentam, hoete li da
mi pomognete? Va brat me zasipa pitanjima na koja ne umem da
odgovorim - pozvala je Meri zapostavljenu gospoicu, koja je otro
pogledala, verovatno se pitajui ta se krije iza toga. Merin ljubazni i blagi
izraz trebalo je da joj kae kako samo eli da je ukljui u razgovor.
- Ja mislim da ne treba da zovete nikog u pomo kada vam se neko
udvara - rekla je gospoica Lentam pomalo izazovno.

Naravno, ma koliko Meri bila loa prilika za njenog brata, njoj je vie
odgovaralo da Raton ostane slobodan, njoj na raspolaganju. Jer je poelo
da je zabrinjava interesovanje koje je i on poeo da poklanja ovoj
gospoici.
- Oh, ja ovo ne doivljavam kao udvaranje - rekla je brzo
Meri, preletevi pogledom po ostalima u sobi. - Lordu Lentamu je ovde na
selu prilino dosadno, verujem da su ovo obini laki razgovori da mu bre
proe vreme.
- Gospoice Vitli, sada ste me za srce ujeli! - povikao je on teatralno,
uhvativi se za grudi.
Ona se na to nasmejala i prola po sobi, zaobilazei iza Bigzlijeve
fotelje, da bude to dalje od Lentama.

~ 49 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nee vama nita biti, verujem da vam je srce od elika, tako da ne

brinem mnogo za njega - odvratila je. - Gospodine Bigzli, vi ste se neto
uutali? To ne lii na vas.
- Ja sluim samo da zabavljam narod u pauzama predstava - rekao je
sa poluosmehom.

Za trenutak ga je ozbiljno pogledala, kao da time hoe da se obrati

samo njemu, a onda se okrenula i ponovo nasmejala.

- Moda ste u pravu. Ovo do sada sve lii na prilino uspenu

predstavu lorda Lentama - trudila se da zvui bezbrino i aljivo. Verujem da on ovako neto ne izvodi prvi put, zar ne, gospodine Raton?
- Moglo bi se rei - odgovorio je ovaj i pogledao u Lentama.
Jedan trenutak kao da su se borili pogledima, a Meri se malo povue.
Nije trebalo da se obraa Ratonu, njegova oboavateljka e poludeti, jo
vie e je mrzeti.
- Niko ne moe da porekne da je Lentam ovde glavni zavodnik,
odnosno miljenik ena i devojaka.
- De, de, nisi ni ti cveka - odmah je uzvratio pogoeni Lentam, kome
je bilo krivo to mu kvare udvaranje.

- Kad te vide tako tamnokosog, tajanstvenog, pola devojaka se

odmah zaljubi u tebe.
- To je tako nepravedno. Vi onda tako podelite oboavateljke, i nita
ne ostavite za gospodina Bigzlija? -osmehnula se, sedajui na fotelju blizu
ovog poslednjeg. On joj je uzvratio pogled i malo se osmehnuo.
- Ko e pogledati u njegovo runo lice? - nasmejao se Lentam, a Meri
se trecnu na njegove bezoseajne rei.

- Zato? - odmah je reagovala, malo otrije nego to je planirala. Moda devojka mora da bude lepa da bi se dopala, ali za mukarce su
vaniji dranje i pojava, da budu armantni i duhoviti, pouzdani i
zatitniki nastrojeni da bi bili privlani.
- Gle, gle, izgleda da je ovog puta Bigzli dobio oboavateljku odvratio je Lentam ne mogavi da obuzda ljubomoru.

Meri ga je prekorno pogledala.

- Ja samo hou da ublaim vae rei, koje nisu bile dostojne
prijatelja - prekorila ga je.
- Oh, u redu, izvinjavam se. Ali da znate, ni on mene ne tedi!

- I ne treba da vas tedi, ali ne na ovako grub nain - rekla je, a sama
sebi zazvuala kao neka stroga uiteljica. - Gospodin Bigzli je suvie
ljubazan, ako vas ponekad i pecka, on to radi kroz alu.

~ 50 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- O, verujte da i njegove ale vrlo esto imaju zube - nacerio se

Lentam.

Bigzli ga je pogledao, pa uzvratio irokim osmehom, kao da

potvruje njegovu optubu.

- Lentame, toliko si sujetan, da ne moe da dozvoli da makar jedna

gospoica stane na moju stranu umesto na tvoju - izazivao ga je Bigzli, ali
bilo mu je toplo oko srca to je ta gospoica tako ustro skoila u njegovu
odbranu.

- Da je bilo koja druga, dozvolio bih. Ali za miljenje gospoice Vitli

moram da se borim - odvratio je nadureno Lentam.

Raton je sve vreme utao i posmatrao, ali Meri nije vie smela da
mu se obraa, budno praena pogledom gospoice Lentam. Stvari ovde
nisu nimalo bile jednostavne.

I dok je uvee leala u krevetu, Meri je razmiljala. U stvari, nije

mogla da trene, ponovo se vraajui na sve ono to se danas desilo.
Obuzela ju je tuga zbog Lusi i njene nesree.
Ustala je i irom otvorila prozor. Moda e se bre smiriti i uspavati
ako udahne malo sveeg vazduha. Naslonila se rukama na dasku, udiui
zatvorenih oiju. Iz nekog razloga, stalno joj se vraala Bigzlijeva slika
pred oi.

Bigzli, kako joj se smeka, Bigzli, kako je gleda tamo na ogradi

poslepodne, a iz oiju mu izbija neka posebna toplina... Otvorila je oi. Nije
pametno tako se prepustiti matanju. Prokleti Lentam, kako je samo
nasrtljiv. Ako misli da e mu i ona biti laka meta, grdno se vara. Jedini
problem je to svojom nametljivom panjom moe da otera onog drugog,
ije je udvaranje retko i dragoceno. Pomislila je i na Ratona i stresla se.
inio joj se simpatiniji od Lentama, ali ni njegova panja ne bi bila
dobrodola. Setila se nekoliko njegovih pogleda od veeras i obgrlila
kolena rukama. Oh, kad bi samo znala ta Bigzli misli, ta osea...

I da ga natera da bude brz u izjanjavanju. Nije bila u situaciji da

odbija uvaene prosce, tako da je imala samo dve opcije. Ako bi neko od
njih bio bri od Bigzlija, mogla je da odabere da ga odbije, i odmah se
odavde odseli, ili da ga prihvati, ne znajui da li e se Bigzli izjasniti ili ne.
A to joj se takoe nije mnogo dopadalo. Bila je potpuno sigurna da eli
samo Bigzlija.
A onda se trgla. Kako je samo glupa! Vidi se da je naivna, odrasla na
selu, gde se ljubav i romantika odmah kruniu brakom. Kao da bi je bilo
ko od njih zaprosio! Za njih je ona samo igraka, razbibriga, to ne treba da
smetne s uma. Uzdahnula je, pitajui se da li svi oni to vide u njoj. Osim
toga, ak i da doe do neke prosidbe, treba samo da se seti Lusi i onoga

~ 51 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

to je ona doivela. Veridba ne mora da bude garancija za buduu sreu.

Vrlo se lako moe raskinuti, sa veim posledicama po devojku, nego po
momka iz visokog drutva koji lako nastavlja dalje, kao da se nita nije
desilo, kao da nikome nije slomljeno srce i uniten ivot. Stresla se. Ona
svakako nee dozvoliti da se toliko zaljubi i da posle pati kao Lusi.
Poto je situacija takva, nee lupati glavu oko nemoguih prilika,
nego e se opustiti i uivati jo neko vreme. Zaista se ne moe rei da
udvaranje ne prija, makar i ovakvo nasrtljivo i nepoeljno. Svako voli da
je u centru panje. Pitala se da li je Bigzlijevo udvaranje Rozaliji Lentam
samo prijateljska podrka kojom joj pomae da privue Ratonovu
panju? Zato bi on podmetao sebe da bi bilo kome pomogao da se
doepa nekog kog eli? Osim ako nije izuzetno, velianstveno dobar,
divan, topao, velikoduan...
A ona sama je glupaa neviena to sebi dozvoljava da ga i dalje
zamilja kao princa na belom konju, pomislila je ljuta na sebe. Bolje bi bilo
da se dobro naspava, inae e sutra imati crne podonjake, i nijedog
udvaraa. Okrenula se na drugu stranu i vrsto stisla oi.

~ 52 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VII

Jo tri dana nastavljala se ista pria. Iz neobjanjivog razloga Lentam

je proganjao Meri na svakom koraku, a ona je pokuavala na ljubazan, ili i
ne ba ljubazan, nain da ga odbije. Ostali se nisu meali, ali primetila je
da posmatraju situaciju. Mora da se pitaju koliko e mu vremena biti
potrebno da nju smota oko malog prsta, razmiljala je Ijutito,
pokuavajui da mu umakne, ili mu da neki odgovor koji e obeshrabriti
njegov entuzijazam.
Naalost, izgleda da ga je njeno odbijanje jo vie podsticalo, davalo
mu zamah, pa je situacija bila jo gora nego na poetku. Tako da, kada ga
je videla kako stoji ispred tala, u mestu se okrenula i pourila nazad
prema kui. Meutim, on ju je video i stigao je u nekoliko koraka.

- Gospoice Vitli, vi ba hoete da me izbegnete - rekap je,

zagledajui joj se izbilza u oi, kao to je ve stekao naviku, a ona nije
mogla da ga odvrati od toga.

Stisla je usta. Sada su bili sami, pa vie nije imala strpljenja da ga

ljubazno odbija. Dolo je vreme da se ozbiljno razjasne, da mu ozbiljno
kae kako zahteva da je ostavi na miru.
- Trebalo vam je malo vie vremena da to shvatite.

- Zato me odbijate? - nije se predavao.

- A zato toliko uporno vi mene progonite? Dosadno vam je ovde, pa
ste nali razonodu, da jednu devojku bez zatite muite i kinjite? - otvorila
je ep na prepunom balonu i ozlojeenost je sada slobodno tekla iz nje. Ja sam vam ovde zabava, ali ne razumem zato ste toliko nesnosni da me
ni sekund ne ostavljate na miru...

- Razumem va stav, - rekao je gledajui je zamiljeno - ali moram da

dodam da sam iskren kada kaem da mi se do sada nijedna devojka nije
toliko dopala kao vi. Vi imate neto posebno u sebi...

- Sigurna sam da nisam ni prva ni poslednja kojoj ste tako neto

rekli - prekinula ga je i okrenula se da poe, ali on je lako uhvatio za lakat
i zadrao. Izvukla je ruku iz njegove i udaljila se korak, sevajui oima
prema njemu. - I ne dodirujte me. Za tako neto nemate dozvolu, i nikada
je neete dobiti.
- Ne znam ta u sa vama. Izluujete me. Tako ste mili i staloeni, ali
istovremeno iz vas izbija tako vatreni temperament da me to dovodi do
ivice - oi su mu sijale na nain koji joj se uopte nije dopadao.
- Ne zanimaju me vae teorije i izmiljotine. Pustite me da idem. I
ostavite me na miru - ponovo je pola, ali je on opet zadrao.

~ 53 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Odmah je pustio njenu ruku, im je stala. Gledao ju je nekoliko

trenutaka, a onda duboko uzdahnuo.

- Nikako ne uspevam da vas uverim kako su mi namere ozbiljne.

Preostaje mi samo jedno da vas pitam: hoete li da se udate za mene? Jer
jedino na taj nain mislim da mogu da doprem do vas.
Izbeila se u njega, ne mogavi da shvati kakvu to surovu igru igra.
Sad je zaista preterao.

- Vi zaista ne prezati ni od kakvog oruja u vaim namerama -Ijutina

je kiptela iz nje.
Pribliio joj se jedan korak, uivajui u vatrenom izrazu njenih oiju.
Ni najmanje se nije brinuo zbog njenog izliva besa. Oboavao je ene koje
se otimaju i brane. To je znak da umeju i da vole sa istom estinom,
kasnije, kada se predaju. Njeno uzbuenje prelazilo je i na njega, ali u
drugom vidu. Osmehnuo se, ne obazirui se na njenu ljutnju. Znao je da je
njegov osmeh razoruavajui, nee ni ona moi dugo da se brani, lako za
sada odoleva due nego bilo koja do sada.
Trupnula je nogom o zemlju, ni sama ne verujui da to radi.
- Bezobrazni ste, prelazite sve granice, i jo se i smejete. Odmah da
ste prestali sa takvim ponaanjem.

- Draga moja gospoice Vitli. Meri. Sasvim sam iskren. Nikog u

ivotu nisam poeleo kao vas. Evo, pitajte moju sestru.

- Vi terate egu sa mnom, i to vam neu dozvoliti - rekla je i

odmarirala prema kui.
ula je iza sebe njegov smeh. Ovog puta nije hteo da je zaustavi.

Za rukom je situacija bila jo gora. Ponaao se kao da je sve u redu,

kao da je njena ljutnja samo neki detinjasti hir.

- Gospoica Vitli ne veruje da imam sasvim ozbiljne namere, zato je

ljuta na mene - rekao je nonalantno, na Merin nevieni uas.

Podigla je glavu i odmah susrela Bigzlijev paljivi pogled.

Komplikacije su se irile, i inilo joj se da je udaljavaju od njega. A i
njegovo ponaanje ju je ljutilo. to je vie Lentam nasrtao, on se vie
povlaio. Bila je sigurna da je zainteresovan. Zato onda uti? Zar e je
prepustiti prijatelju bez borbe?
- Ja sam vas zamolila da prestanete sa takvim ponaanjem. Vae ale
su uvredljive i neprihvatljive. Neu to vie da sluam - rekla je otro,
oseajui poglede svih prisutnih.
Lentam se i dalje smejao.

~ 54 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Danas sam je zaprosio i ona smatra da je to neslana ala. Rozalija,

objasni joj, molim te.
- Gospoice Vitli, morate da znate da on do sada nikada nijednu
devojku nije prosio - rekla je njegova sestra skoro ljubazno.

Meri podie pogled. Bigzli je gledao u tanjir, a Rozalija direktno u

nju, isto kao i Raton. Njegov pogled nije mogla da protumai, kao i uvek.
Izgledao je uzdrano ali zainteresovano, kao da je prouava, kao da je ona
neki zanimljivi eksponat koji treba bolje zagledati da bi se proniklo u
njegovu sutinu. Mora da ih je ipak udilo Lentamovo ponaanje.
- Bez obzira na to, moj odgovor je ne - rekla je durnovito i poela da
jede. Ruke su joj se tresle, pa je spustila viljuku. Nije elela da pogreno
protumae njeno uzbuenje.
- Meri, ne budite detinjasti, ozbiljno sam to mislio - Lentam se nije ni
najmanje ljutio.
- I ja sam - odvratila je pokuavajui da zvui smirenije. Ako bude
poverovao da njeno odbijanje nije u afektu, nego promiljeno, moda e
odustati da je proganjanja.

Njegova sestra ozbiljno ju je posmatrala preko stola sve vreme dok

su ruali. Vie nisu priali na tu temu, osim to je Lentam i dalje bio
napadno ljubazan, nutkao joj i dodavao hranu, a ona izgledala glupo sa
svojim durenjem. Ali tu nije bilo pomoi.
Bigzli je na licu imao neprozirnu masku. Nije mogla da dopre ispod
nje i vidi ta osea i misli, mada je i dalje imala onaj dobar oseaj u vezi sa
njim od pre nekoliko dana. Samo kad bi hteo ve jednom da se izjasni.
Morala je svakog dana da ga gleda prekoputa za vreme obroka, da tumai
njegove izraze lica i uzdrane ale, da se pita da li se on to ipak povlai, ili
je i dalje zainteresovan, kao i najvanije - ta misli da preduzme.

Najavila je da ide posle ruka u svoju sobu. Nije htela da svi vide
kako je pola napolje, jer bi Lentam mogao da joj se ponovo prilepi. Zato
je saekala da se svi rasture, a onda se polako iskrala do tale. Umela je
sama da osedla i spremi konja, navikla je da ne eka na tuu pomo. Tiho
je izala, a onda poterala konja u galop.

Usporila je tek kada je bila daleko. Provukla se kroz neke ivice i

skrenula sa svoje uobiajene staze za jahanje, opet za sluaj da Lentam
poe za njom. Zaista nije vie elela njegovo drutvo.
Jahala je dok se nije dobro umorila, dok iz sebe nije izbacila bar pola
besa, a bilo ga je poprilino. Onda je pustila konja da polako hoda. Na
jednoj uzviici ugledala je jahaa kako je posmatra.

~ 55 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Trgla se, odolevajui nagonu da pobegne. Ali kada je bolje pogledala,

videla je da je to Bigzli. Podbola je konja prema njemu i za minut stajala
pored njega.
Posmatrao je njeno zajapureno lice.

- Jeste li se iskrali na jahanje? -upitao je sa poluosmehom.

- Priznajem da jesam. Lord Lentam je... nesnosan - progunala je.

On nita nije komentarisao. samo ju je posmatrao. Okrenula se i

pogledala direktno u njega, skoro kao da ga izaziva.

- Treba da znate da je on vrlo uporan kad sebi zacrta neki cilj - rekao
je polako.
- I ja sam uporna.

- I zaista ste vi prva devojka koju je prosio. Nikada ga nisam video

ovakvog... Sada je kao lovaki pas na tragu. On ovo ozbiljno misli za
prosidbu.
- Ba me briga.

- Ljuti ste na njega. On ba nije uzor ponaanja. Ali ipak je... lord.
Pogledala je opet u njega.

- Mislim da ste me dovoljno upoznali da znate da mene takve stvari

ne zanimaju. Lord Lentam mi se ne svia i taka.
- Nee tako lako odustati. Vi ste sada suvie veliki izazov za njega.
Bie veoma uporan. A nisam video nijednu devojku da toliko dugo
istrajava u odbijanju.
- Jel' se vi to zalaete da popustim? - sada je zaista zvuala
izazivaki. - Hoete da posredujete za njega? Toliko vam je stalo da
pristanem? Toliko vam je dobar prijatelj da ete sve uiniti da dobije ono
to eli?

Gledao ju je nekoliko trenutaka. Da je mogla da ue u njegovu glavu

i proita ono to sada misli. Da li on uopte neto osea prema njoj? Ako
osea, zato se ne bori za nju, zato neto ne kae? Moda mu se i dopada,
ali ona nema ni miraz, ni veze, nema nita to bi ga podstaklo da se vee
za nju.
Uzdahnula je i zagledala se prema horizontu. Jo uvek nije htela da
se preda. Sve dok on jasno i glasno ne kae da je nee. A nadala se da do
toga nikada nee doi. Zato bi inae imala ovako dobar oseaj u vezi sa
njim? Kao da e... biti zajedno, sreni i u ljubavi. Imala je tu sliku prosto
opipljivu pred sobom. ta je onda sad ovo?
- Ne razumem te vae igre. I ne elim da razumem. Ja sam
jednostavna osoba. Nije mi stalo da imam mua sa titulom, prestini

~ 56 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

poloaj u drutvu, skupe stvari na kojima e mi druge ene zavidete. I

istovremeno pokuavati da mi preotmu mua. elim jednostavan
porodini ivot, bez lai i pretvaranja, bez surovih igri zavoenja, bez
preljuba. elim mir, iskrenost, poverenje. Volim da se smejem, da budem
oputena. Moda ga ja trenutno interesujem jer se odupirem, ne
pristajem. ta e biti kad pristanem i ne budem mu vie interesantna? ak
i da se udam za njega, koliko e vremena proi pre nego to me ostavi
negde na svom imanju, na selu, i krene da se provodi u Londonu? Moj otac
je tako radio. Ne elim to za sebe. Moje je odbijanje iskreno. On jeste lord,
ima poloaj, ak je veoma privlaan, priznajem. Ali meni to nije dovoljno.
Mene to ne privlai. Ja elim... neto sasvim drugo - dovrila je tiho i
pogledala ga ozbiljno, skoro moleivo.
Posle nekoliko trenutaka je odvratio pogled.
- Ja samo znam da nijedna ena Lentamu nije mogla da odoli. Kadtad pristanu. Bolje je da prihvatite njegovu branu ponudu, jer drugi vid
njegovog osvajanja nije tako pristojan i velikoduan - rekao je skupivi
oi. Netremice ju je gledao, kao da hoe da ulovi i najmanju njenu reakciju
na svoje rei.
- Vi ste jo gori od njega. Ne znam zato sam o vama imala toliko
lepo miljenje, zato sam smatrala da ste mi prijatelj - odjednom se guila
od besa. - Niste nita bolji od njega. Prvo date nadu da se iza vaeg
ljubaznog stava krije neto vie, a onda se povlaite i ostavljate me na
cedilu.
- Rekao sam vam da smo mi svi grabljivci - odvratio je malo otrije,
gledajui je u oi. - Ba tu negde blizu smo bili, isto ovako stajali, kada sam
vas na to upozorio. A vi, oigledno, niste to moje upozorenje shvatili
ozbiljno.

- Jesam, shvatila sam. Nemojte da mislite da e mi srce prepui zbog

vas ili bilo koga drugog. Svi ste vi isti. A vi jo gori od ostalih - doviknula
mu je pre negoto je poterala konja, obnevidela od suza.
Zastala je na sledeem breuljku, pokuavajui da se smiri. On je
posle nekoliko trenutaka bio opet pored nje, stigavi je, i pokuavao da joj
zaviri u oi. Uperila je pogled u njega, znajui da su joj oi crvene i
oteene, isto kao i nos.
- Evo, pogledajte me. Vidite kako izgleda jedina devojka koju je va
prijatelj zaprosio, i jedina koja e ga odbiti. Ne verujem da e mnogo
tugovati zbog toga. Pretpostavljam da e se ve za neki mesec uteiti,
odmah im pone balska sezona nai e drugu zanimaciju. Moi ete da se
kroz alu seate kako ste se ovde na ovom imanju lepo zabavljali. Zar
stvarno elite da se udam za njega?

~ 57 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Gospoice Vitli... Meri, - poeo je meko i ona je uguila jecaj i

pogledala na drugu stranu - nemojte da o meni mislite loe. Ja samo...
mislim da e sve nekako ii svojim tokom, da e sve biti dobro. Inae e
biti bolno... po oboje.
- ta e biti bolno? - upitala ga je, doputajui da on vidi suzu koja joj
je skliznula niz obraz. - To to ste vi kukavica, i neete da se borite protiv
njega? Oh, pardon, kao fina devojka ne bih trebala da govorim takve
stvari. Ja samo treba da sedim skrtenih ruku i ekam prvog ko me
zaprosi, bez mogunosti da biram ko bi to mogao da bude.
- Ja samo elim da budem sasvim siguran. Ne bih eleo da budem
naputen ili prevaren kada se jednom nekome obaveem - rekao je tiho,
gledajui napred. - Ja njega znam, kaem vam, nema ene koja je mogla da
mu odoli, udata, neudata, on je nekakav otrov za njih.
- To ste lepo rekli, za njih. Da li me razumete kad kaem da ne volim
takve mukarce? Ja njega ne vidim kao privlanog, zanosnog ili tako
neto. Ja ga vidim samo kao nasrtljivca, koji ne preza ni od ega da se
doepa onoga to poeli. On nikada nee moi da promeni miljenje koje
imam o njemu. Samo ste me vi mnogo razoarali. Mislila sam da ste
potpuno drugaiji... bolji - mrknula je i okrenula se od njega.
Kad je poterala konja, videla je da je ostao da stoji i gleda za njom.
Ovog puta naterao je sebe da ne poe za njom. A eleo je da pojuri
kao vihor, da je stigne, skoi s konja i povue i nju, da je zgrabi i ne puta
je od sebe nikada vie. Moda ga zaista voli, moda e se odupreti
Lentamu, ona, jedina od svih zbog koje mu je srce zaigralo, pa ga je na silu
primirio. Moda zaista ne treba da je puta da se bori sama. Nije joj dao
nikakvu nadu da e osim Lentamove dobiti bilo kakvu drugu ponudu. A
ipak ga je odbila, i dalje ga odbija, ve nekoliko dana, iako Lentam samo
to ne klei i puzi pred njom. Svi su u oku, i Rozalija i Raton. Odbija ga,
vrlo postojano, pazei i na Lentamovo dostojanstvo, sve kroz alu i
naivnost, iako je trebalo da ga oberuke prihvati, jer joj preti opasnost da
bi, ako ostane neudata, jednog dana mogla da doe u situaciju da prosi za
hleb.

Mora da je luda. Ili da ima nekog drugog kog voli vie nego to se
plai siromatva i samoe.
Srce mu je udaralo kao ludo kada je poao za njom. Nee je vie
putati da se mui, nije kavaljerski. A i ne moe da izdri bez nje ni jedan
jedini dan. Potpuno razume Lentamovo ludilo. Ni on se ne osea nita
bolje. Kao da ih je omaijala, kao da sa svakim svojim osmehom i
pogledom, a potpuno nesvesna svoje moi, povlai konce kojima su
vezani za nju.

~ 58 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VIII

Blizu tale Meri je srela gospoicu Lentam. Imala je utisak da je ona

ovde eka, kao da hoe da razgovara sama sa njom. I nije se prevarila.
- Gospoice Vitli, mogu li da progovorim sa vama nekoliko rei? odmah joj je prila i Meri je uljudno stala. - Tie se mog brata. I vas. Hou
da vam kaem da on prema vama ima zaiste ozbiljne namere. Ne treba se
olako odrei takve prilike. On je ve lord, iako je ovako mlad. Vidite i sami
kako je privlaan. Bogat je.

- I vi odobravate njegov izbor? -upitala je Meri gledajui je u oi i

Rozalija spusti pogled, pa je opet pogledala.

- Odobravam. Biu iskrena prema vama. Verujem da ste i vi takva

osoba i da mi neete zabiti no u lea. Primetila sam... -uzdahnula je, kao
da joj je teko da nastavi - primetila sam i kod gospodina Ratona izvesno
interesovanje za vas. A to ne smem da dozvolim -Rozalija nastavi, ne
obazirui se na njeno uenje, kao da eli da ovo obavi to pre. - Ne znam
ta je to u vama to ih tako privlai. Mogue je da ni vi sami niste svesni
toga. Ali elim da Raton ostane na sigurnom. Zato se ne udate za mog
brata? - upitala je. - Vi mu ne verujete, ali mogue je da se on potpuno
promeni pod vaim uticajem. Vi ste mnogo jaa linost nego to izgledate
na prvi pogled. Verovatno je vae vaspitanje uticalo na to, ili vai stavovi.
Moda i ova vaa nezgodna situacija, u kojoj tako dobro plivate. Moram da
priznam, mada nerado, da ste zaista privlani. Iz vas prosto zrai neki mir,
neka srea... a ne bi trebalo, s obzirom na vau sitaciju. To je meni
potpuno neobjanjivo. Neto ima u vama to privlai ljude, ne samo
mukarce. Tako ste smireni, prihvatate sve sa dejim optimizmom, sa
verom da e sve biti dobro, da su svi ljudi dobronamerni. I izgleda da tako
i biva, kao da privlaite sreu svojim mislima. Tako ste strpljivi, ne
pokazujete ni snishodljivost ni strah. To je veoma udno... i neoekivano.
Zavidim vam.
- Gospoice Lentam, - Meri je nehotice uhvatila za ruku - ne znam
ta da vam kaem. Iznenadili ste me - trudila se da ne uvredi tu gordu
devojku nekom trunicom saaljenja ili saoseanja. Bila je sigurna da e
se gospoica Lentam ve za pola sata gorko kajati to se tako ponizila
pred njom da je ovako moli i da joj sve ovo priznaje.
- Meri, molim vas. Edmund, nikada do sada ni u koga nije bio ovako
zaljubljen. On vas zaista voli. Mislim da jedino sa vama moe da bude
srean. Nemojte da prokockate ovako dobru priliku, moda se nee
ponoviti - zavrila je brzo i tiho, jer im se ve pribliavao Bigzli.

~ 59 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Jesam li vas prekinuo u neemu? - upitao je, a Meri se uini da u

njegovom neobaveznom tonu moe da nasluti prikrivenu napetost.

Moda se predomislio? Srce joj je bre zalupalo pri pogledu na

njegovu ozbiljnu priliku. Razmenili su kratak pogled.

- Ne, ve smo zavrile razgovor.

- Nisi valjda opet bila neprijatna prema gospoici Vitli? - nasmejao
se on, ali ne onako oputeno kao ranije.
Meri je utala.

- Ne, ovog puta sam ba bila fina i nagovarala sam je da se

predomisli i uda se za Edmunda. Eto, jesi li sad zadovoljan? - zavrila je
Rozalija Ijutei se.
- Oh, izvini zbog moje radoznalosti. Pa... jeste li se dogovorile?
- nije mogao da se obuzda.

Meri je bacila brz pogled na njega, pun prekora i uvreenosti.

Mada... da li joj se uinilo ili je u njegovom glasu zaula i ljubomoru?

- Verujem da e gospoica Vitli ponovo razmotriti svoj stav po tom

pitanju - rekla je Rozalija kad su uli u kuu i otila na sprat do svoje sobe.
Meri je ula u mali salon, po navici, i svalila se u fotelju pored
prozora. Zamiljeno je zurila u jednu taku, kad se otvorie vrata. Skoila
je na noge, kao da su je zatekli u krai. Potpuno je zaboravila da ovo vie
nije njena kua, i da moda nije u redu da se tako oputeno ponaa dok je
ovde sa tuim doputenjem.

To je bio Raton. to je jo gore, nije se povukao, nego je uao i za

sobom zatvorio vrata. Meri oseti kako joj obrazi postaju vrui. Nikada nije
bila nasamo sa njim i bilo joj je izuzetno neprijatno zbog njegove tamne
ozbiljnosti.
Ustala je stala ispred ogledala, na pola puta do vrata, kao da hoe da
pobegne. Izgleda da je on ovu sobu odabrao za svoj kabinet. A ona upala
ovamo zaneta svojim mislima. Sad mora da smisli kako da se odavde
izvue. Odjednom joj se Lentam uinio kao lak protivnik.
Gospoice Vitli, sedite slobodno. Ba sam hteo da popriam malo sa
vama.
- Neete valjda i vi da me nagovarate da se udam za vaeg prijatelja izletelo joj je nepromiljeno.
Odmah se ugrizla za jezik od pogleda koji joj je upitio.
- Pa... ne ba. Sedite.

~ 60 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Bilo je teko ne posluati takvu ponudu koja je vie zvuala kao

nareenje. Raton je posedovao neprikosnoveni, tihi autoritet, kome je
bilo teko ne povinovati se.

Sela je na ivicu fotelje. Poela je da se brine. Da li e je usloviti da se

uda za Lentona izbacivanjem iz kue? Ona jo uvek nema gde da ode. Nije
htela da im kae kako je jo pre nekoliko dana stiglo prismo od njenih
roaka iz Jorkira u kome je ljubazno ali odluno obavetavaju da ne
mogu da je prime i da e morati sama da se snalazi. Gospoa Smit takoe
nije dobijala pozitivan odgovor za njenu slubu, tako da jo uvek nije
imala kuda da ode. Njegov dolazak ovde, oigledno nameran, nije slutio na
dobro. Sva se skupila na seditu.
- Moram da priznam da nisam oekivao da e doi do ove situacije.
Izgleda da ste potpuno oarali lorda Lentama - poeo je sedajui na fotelju
sa druge strane stola.
Podigao je pogled i ona susrete njegove oi. Slutila je da se iza njih
kriju elina volja i srce. Ni sama nije znala zato joj je palo na pamet da je
on ovek koji verovatno nikad ne prata. Izgledao je privlano, zaista tu
nije bilo prigovora, ali i daleko i hladno. Nije mogla da zamisli zato je
Rozalija Lentam toliko opsednuta njime. Moda je isti sluaj kao i sa
njenim bratom, verovatno je bio jedini koji joj je odolevao.
utala je, strepei od njegove ozbiljnosti i neumoljivosti.

- Znate, drago mi je to sam posluao Bigzlija i ostavio vas ovde.

Znala je da je Bigzli umeao svoje prste u njen ostanak, ali sada nije
mogla da sa zahvalnou misli na to. Bila je suvie uvreena i ljuta na
njega. Danas samo to mu nije izjavila ljubav, a on nita.
- To mi je dalo priliku da vas bolje upoznam - nastavljao je Raton, a
ona se svojski trudila da iz misli izbaci Bigzlija, koji se u njih stalno
vraao, i da se usredsredi na ovo to joj Raton govori.
Mora da je bilo vano, im joj se obraao sa ovako teatralnom
ozbiljnou.
- Imao sam priliku da vidim vae odlino vaspitanje i manire, vae
prijatno ophoenje u drutvu i oputenost sa kojom nastupate, kao i
ozbiljnost sa kojom ste se starali o imanju. To su sve pozitivne stvari, koje
o vama govore sve najbolje. Osim toga, u vama postoji neka crta koja ini
da ste uvek dobro raspoloeni, da niste namor ili zlopamtilo, da umete
da oraspoloite druge i napravite dobru atmosferu, to je uvek korisno za
domaicu i suprigu... - nastvljao je on, a ona se ukoi na ove njegove
poslednje rei.
U poetku joj nije bio jasan njegov uvod, ali sada je sa uasom poela
da nasluuje kuda ovaj razgovor vodi. Jedino to se nije usuivala da mu

~ 61 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

upadne u re i prekine ga, jer on nije bio Lentam, sa kojim je mogla da se

prepire. On je bio Raton, ija re je bila zakucana i zacementirana.
Ukoeno je buljila u njega, nesposobna da se pomeri ili oseti bilo ta
drugo osim nemerljivog straha.
Sada je zaista imala samo dve mogunosti. Ako ovo stvarno vodi u
pravcu zbog kog je strahovala, ili e morati da pristane, uniti i sebe i
Rozaliju, za ta ne bi trebalo da ju je ba toliko briga, ili ga odbije i
momentalno se pokupi odavde. Jer ne postoji nikakva mogunost da bi
posle takve nerazumne odluke, odbijanja jedne ovako povoljne prilike,
mogla jo da ostane.

- Vi verovatno slutite kuda ovaj razgovor vodi. Ja sam o svemu

dobro razmislio. Tano je da vi od imovine nemate vie nita, ali meni to
ne smeta. Ja imam sasvim dovoljno. Svakom problemu prilazim analitiki,
pa tako i ovom pitanju. Meni je potrebna supruga koja e me istovremeno
dostojno reprezentovati u drutvu, koja nee pokleknuti pred izazovima
bilo koje vrste, a koja e se istovremeno brinuti da se odrava porodina
toplina i oputeno raspoloenje... -nastavljao je.
Meri je poela da se jei pri pomenu na zadatke koje je namenio
svojoj buduoj supruzi. Zar je on svemu tome tako hladnorazumski
pristupio? I procenio je da e ona moi da odrava porodinu toplinu
bez trunke njegovog doprinosa?
Stresla se, grevito traei nain da se izvue iz ove miolovke, kada
su se otvorila vrata. Na njima je stajala bleda Rozalija.
Meri je skoila na noge i brzo joj prila, kao da bei. Naravno da
mora da iskoristi ovu priliku.

- Gospoice Lentam, jeste li dobro? Vrlo ste bledi. Hoete li da

pozovem sobaricu, da vam donese malo aja? - brbljala je Meri.

Raton je ostao da sedi, sa nezadovoljnim izrazom na licu. Ona mu

se okrenu, pokuavajui da se osmehne, ali imala je utisak da joj se usne
gre.

- Gospodine Raton, neete se ljutiti da kasnije nastavimo ovaj

razgovor. Trebalo bi da se pobrinemo za gospoicu Lentam. Doite
ovamo, gospoice. Seemo u salon.
Uzela je Rozaliju pod ruku i odvela je do sofe. Rozalija je
razrogaenih oiju, punih optube, zurila u nju.

- O emu ste razgovarali sa gospodinom Ratonom? - upitala je

hladno.
- Priznajem da je razgovor tek poeo. Jo nije stigao da kae ta je
hteo - rekla je Meri ne gledajui u nju.

~ 62 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Vi ste mi obeali... od vas sam oekivala da mi budete prijateljica...

- poela je Rozalija da trai rei. Meri je uhvatila za hladnu ruku, pa

se odmakla kad se ova trgla.
- Verujte da nije nita reeno to bi moglo da povredi vaa oseanja rekla je Meri, ali i odmah uutala. To je bilo samo delimino tano.
Nije nita jo reeno, ali bilo je u planu. Zato je skrenula pogled.
Trgla se kada je u salon uao Raton, ozbiljno ih gledajui. On nije bio
ovek koji bi dugo ekao odgovor. Zato se sva zgrila.
Rozalija je ila pogledom izmeu njih, pokuavajui da pronikne.
Mora da je shvatila da pitanje nije jo bilo postavljeno i da verovatno ne bi
sa radou bilo doekano, jer se skoro istog momenta pribrala.

- Hvala vam, Meri, zaista ste ljubazni. Malo mi je bolje. Ali, ako biste
bili ljubazni da sedite jo pored mene, moglo bi ponovo da mi bude loe rekla je brzo.
- Svakako, ne brinite. Neu se odmicati od vas - odvratila je Meri jo
bre.
Razmenile su brz pogled razumevanja od koga se Meri malkice
opustila. Rozalija je nee pustiti, da on ne bi postavio svoje nepoeljno
pitanje. A ni ona nee ostaviti Rozaliju, iz istog razloga. Neoekivani savez
bio je sklopljen.
Raton je nezadovoljno produio pored njih i seo za sto u uglu, malo
dalje, gde je inae provodio veeri, zadubljen u neke papire i prepisku. I
odatle je lako mogao da motri na njih.
Uskoro je uao i Bigzli. Preleteo je pogledom po svima i seo blizu
njih dve. lako je bila ljuta na njega, Meri je i dalje ostajala pri svom
miljenju da on ima neki specijalni dar da oseti raspoloenje prisutnih, da
popravi atmosferu.
- ta je bilo, ta ste se snudile? - upitao je odmah ispod glasa.
Meri je bacila uplaeni pogled preko Rozalijinog ramena, ali Raton
je neto itao i inilo se da ne obraa panju na njih. I Bigzli je pratio njen
pogled. Malo su mu se suzile oi od zakljuka do kog je verovatno doao.
Rozalija ga je ozbiljno pogledala, kao da ga upozorava da ne pravi svoje
uobiajene ale ovog puta, a i Meri kao da je zaboravila da je danas bila
ljuta na njega. Uzvratio joj je pogled, pokuavajui da shvati ta se deava.
Sumnja mu se uvlaila u srce, vea nego ona prethodnih dana.
- ta je bilo? Rozalija? Neu moi da pomognem ako ne znam ta se
deava - upozorio je on.
Rozalija kao da je premiljala da li da glasno izgovori uasavajuu
injenicu.

~ 63 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Raton je hteo da zaprosi gospoicu Vitli... - poela je bledih usana i

Bigzli uperi munjevit pogled u Meri. - Ali nije stigao. Ja sam ula u sobu.

- Gospoice Vitli, vi zaista harate ovim domom - rekao je kao da je

prekoreva. - I ta je bilo dalje?

- Izala sam sa gospoicom Lentam, kojoj nije bilo dobro - rekla je

Meri jedva ujno, da su oboje morali da sagnu glavu da je bolje uju.
On ju je zamiljeno gledao. Uzvratila mu je na trenutak, i zadrhtala
od onoga to joj se uinilo da vidi u njegovim oima.
- Vama se ne dopadaju ponude koje ovde dobijate? - upitao je sa
tragom ironije.

- Mislim da vam je odgovor vie nego jasan - odgovorila je hladno,

odmiui se.
tako.

Rozalija ih je posmatrala sa novim izrazom na licu.

- Kakav je trebalo da bude va odgovor? - bio je on uporan. Meri isto

Okrenula se na drugu stranu da bi potvrdila svoj stav kako nee da

mu odgovori na to pitanje. Oseala je da njen ponos nije ba preporuljiv
u ovom momentu, ali nije mogla da izdri.
- Hoete da kaete da ne biste prihvatili ni ovu, jo primamljiviju
ponudu?
Podigla je bradu, ne gledajui u njega. Ali zato ga je Rozalija
znaajno pogledala. U tom momentu u sobu je uao vrlo raspoloeni
Lentam.
- O, divno, svi smo na broju. Da li je drutvo raspoloeno za
malo brida? Ne? A vista? Ih, kakvi ste. Gospoice Vitli, neete da mi
pravite drutvo da se malo proetamo po bati?
- Ne, vaoj sestri nije dobro.
- Rozalija je zdrava kao konj... -poeo je, ali ga presee ljutit pogled
tog konja. - U redu, u redu, mogue da i njoj ponekad bude loe. Pa,
onda, malo u da se pravim da itam ove vae zanimljive knjige - seo je u
jednu fotelju malo dalje.

Meri nije primetila poglede koje su Bigzli i Rozalija razmenili. On je

odjednom ustao, promrmljao neto i izaao iz sobe. Meri sakri
razoaranje. Naslonila se i turobno razmiljala.
Raton joj se jo manje dopadao posle one njegove tirade. Nije
volela kad ljudi u svakoj prilici dramatino diu glas do neba. Nije iza
njegove uzdranosti bilo niega, osim hladnoe i proraunatosti. Kako je
samo mogao da se dopadne Rozaliji, da ga tako oajniki voli, da se ponizi

~ 64 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

i upadne mu usred prosidbe drugoj? Pogledala je u Rozaliju i vide da je

zaista bleda i grozniavih oiju.
- Meri, da li biste bili ljubazni da za trenutak izaete i donesete mi...
ovaj... jedan lek iz moje sobe? -reklaje jedva ujno.

- Kakav lek? - upitala je Meri jo tie, bacajui pogled opet preko

njenog ramena.
Tamo su sedeli Lentam i Raton, naoko udubljeni u neto, ali niko
nije mogao da garantuje da nee odmah ustati i sustii je na stepenicama.
- Pa... ima na mom stoicu jedna boica... videete. Zna Bigzli, on e
vam pomoi - rekla je Rozalija i pogleda je u oi.

Sumnja se uvukla u Meri. ta se ovde deava? Zar je Rozalija alje na

sastanak sa Bigzlijem?
- Molim vas, izaite. On je napolju, ekae vas. A njima neu dozvoliti
da izau za vama, ni jednom ni drugom - rekla je Rozalija moleivo.

- Vi... me aljete... a va brat? Danas ste me nagovarali da pristanem...

- Znam da ga neete. Nije mi bitno, odaberite kog hoete, osim
Ratona. Molim vas. Hoete li? Vidim da je Bigzli taj koga vi...
- U redu. Samo pazite...

- Ne brinite. Bilo ko da poe za vama, zadrau ga - Rozalija ju je

epala za ruku.
Meri je neujno ustala. Glave obojice dentlmena u tom momentu se
podigoe prema njoj. Rozalija takoe ustade i poe sa njom do vrata.
- Samo da malo udahnem vazduh. Odmah se vraamo - rekla je i
izala u hol sa Meri, kad je videla da to nee ii ba tako lako.

Bigzli je stajao na ulaznim vratima, kao da je eka. Brzo je priao i

uzeo je za ruku. Meri je zaueno pogleda u Rozaliju, koja kao da je vrila
primopredaju.
- Saekau malo ovde, a onda se vraam unutra. Idite.

Bigzli ju je ve vukao kroz vrata napolje. Posluno je trkala za njim,

sve do zadnjeg dela vrta gde se zavravala trava i poinjala umica. Srce je
pretilo da joj iskoi iz grudi, ta je ovo? Nada je bubnjala u njenim venama
i pela se do uiju. Kada su konano stali, dovoljno daleko i duboko u senci
drvea da niko ne moe da ih nae, naslonio se na jedno stablo, ne
skidajui pogled sa nje i ne putajui joj ruku.
- Dakle, gospoice Vitli... - obratio joj se on malo grubljim glasom
nego to je navikla da uje od njega.
Sva se najeila od prijatne izvesnosti. Ovo ni najmanje nije bio onaj
aljivi, nasmejani Bigzli. Izazivaki se podboila i uzvratila mu pogled.

~ 65 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Dakle, gospodine Bigzli... - imitirala ga je.

- ta je sve ovo trebalo da znai? Nije znala da li joj njegove

tamne oi ili njegove rei izazivaju tu prijatnu jezu koja je poela da je
pecka niz kimu.

- To ete vi meni sada ljubazno da objasnite. Nisam ja vas dovukla

ovamo u umu, nego vi mene - i pored sve hrabrosti, glas joj je drhtao.
- Meri... - uzdahnuo je povlaei je prema sebi. Sada je stajala sasvim
uz njega, sa rukom u njegovoj. ekala je, teko diui. -Da li vi, Meri Vitli,
hoete mene sasvim da izludite? - upitao je promuklo.
Malo mu se pribliila, kao da je taj njegov glas magnet koji je
privlai, kome ne moe da odoli.
- A vi mene?

- Poludeu od vas. Prvo Lentam, sad i Raton. A sebe da ne

pominjem. Mora da smo svi poludeli, a ja najvie. ta je to u vama da
toliko privlaite ljude? Mislim da sam bio na kraju ivaca ovih poslednjih
dana. Da li ima jo neko na svetu ko bi mogao da vas zaprosi?
- Da li bi trebalo da me jo neko zaprosi, pa da vi reagujete? Mislim
da je i ovo do sada bilo sasvim dovoljno - rei su bile ljutite, ali ton se
topio od sree koja se irila njenim krvotokom.
- Jeste li odbili Ratona?
- Ne, nije jo stigao da me pita. Vi dobro znate da bih sada ve bila
gore u sobi i pakovala svoje prnje da jesam.

- Ali biste ga odbili?

- ta vi mislite? - pribliila se jo malo. Jo milimetar i bila bi
naslonjena na njegove grudi.
On stee svoje ruke oko nje, privlaei je u elini zagrljaj.
- Ne elim nita da mislim - odvratio je, zagnjurivi lice u njenu kosu.
Naslonila se na njegovo rame, obuhvatajui ga rukama oko struka.

- Zato ste mi ovo radili? - upitala je negde u njegov kaput. - Zar

ste morali da ekate da me ba svi vai prijatelji pitaju? Srce samo to mi
nije prepuklo zbog vas.

- Oprostite. Nisam mogao da verujem ta nam to radite. Video sam ja

da se i Raton premilja. A ve Lentam... Oni su obojica bolje prilike. I
finansijski i u svakom pogledu.
- Svata - promrmljala je ona opet negde prema njegovom ramenu. Vi ste bili moj izbor od prvog trenutka.

~ 66 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Nisam ni znao da sam se ovoliko zaljubio u vas. Sve do malopre. A

onda me ta injenica tresnula posred srca - uzdahnuo je.

- Rozalija vam pomae. Mislila sam da navija za svog brata.

- Ona je meni mnogo duna. A shvatila je malopre sve. Nije ona loa.
Zna da e se njen brat brzo uteiti. Ili moda i nee...
- Niko me drugi ne zanima - dahnula je u njegovu koulju. Sada je
sve bilo dobro.

- Sutra idem da sredim papire za venanje. Veeras emo objaviti

veridbu, venavamo se za neki dan i idemo na moje imanje. Ne putam te
vie nikud. Zamalo da ostanem bez tebe - rekao je, ljubei je u elo.
- Nikad - tiho se nasmejala u njegovu koulju.

Uzeo je njeno lice u ruke i malo je odvojio od sebe, kao da hoe da je

bolje pogleda. Podigla se prema njemu. Nekoliko trenutaka trajao je
treperavi trenutak iekivanja, pre nego to su se njegove usne spustile
na njene. Privila se uz njega i uzdahnula. Taj dodir usana nije bio dovoljan.
Priljubila se uz njega, traei neto to e bolje utaiti enju i ekanje na
ovaj trenutak.
Njene rastvorene, meke usne bile su poziv kome nije mogao da
odoli. Zaronio je u njih, lud od sree. Dugo, dugo je trajala njihova
razmena nenosti i poljubaca ispod starog stabla. Kada su se konano
razdvojili i poli polako prema kui, drei se za ruke, ona se nasmejala.
- ta je smeno? - upitao je odmah, privlaei je u zagrljaj.
- Tvoje upozorenje da si opasan grabljivac.

- Pa, vidi da sam te ugrabio - promrmljao je na njeno uvo.

Morala je da zastane, zadrhtavi od njegovog daha. Pronala mu je
usne pod slabom svetlou meseine. Tano je znala da e biti ovako
slatkog ukusa, ovako nene, snane i neumoljive.

~ 67 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IX

Prolo je nekoliko meseci. Balska sezona je ve poela, ali mladi par

Bigzlijevih nije nameravao da se udalji iz svog gnezda na njegovom
imanju. Njegovi prijatelji Raton i Lentam trebalo bi da su se do sada
odljutili, naroito Raton, koji je zakljluio da bi mu ipak Rozalija Lentam
bila dovoljno dobra i pogodna supruga, pa su se nedavno venali. Njen
brat je bio vie ljut, i ve je nekoliko ljubavnica promenio od letos. Njih to
nije previe zabrinjavalo.

Bili su sami u spavaoj sobi. Obuhvatio ju je oko struka dok je

ostavljala ealj i privukao sebi.
- Nita jo ne moe da se napipa. Ono je sada kao zrno pasulja upozorila je Meri kroz smeh svog supruga, zavlaei ruke u njegovu kosu.
Sklonio je ruke sa nje i prislonio glavu.

- ta misli, hoe li biti deko ili devojica? - upitao je mrmljajui u

njen jo uvek ravan stomak.
- Moda je bolje da ovog puta bude deko, a sledei put devojica.
- Znai, bie i sledeeg puta? -pitao je eretski, podiui pogled
prema njenom licu. - Zato to je praksa, zna, da suprunici, kad obezbede
naslednika, uzmu zasebne spavae sobe. Ponu zaseban ivot.
- A tome li se ti nada! -uzviknula je. Tano je znala da e ivot sa
njim biti ovako bogat smehom i radou. Svaka sekunda pored njega bila
je ispunjena treperavom sreom, od koje je njihova ljubav jo vie cvetala.
- Jel' ti to hoe da se izvue iz supruinskih dunosti? - zgrabila ga je za
vrat i privukla sebi.

On je iskoristio priliku da je poljubi. Pa onda jo malo da produi

poljubac. Posle nekog vremena pustio ju je i neno pomilovao vrhovima
prstiju od slepoonice, preko obraza, pa sve do brade. Zadrhtala je od
njegovog dodira.

- Neu da se izvuem, samo se brinem - objanjavao je dok je rukom

ponavljao pokret od koga je opet drhtala, zatvarajui oi. - Ako bude
devojica, verovatno e biti mila i slatka kao ti. Ali ako bude deko, i lii na
mene, bojim se da mu se ne zaglavi nos kad bude izlazio...
Cunula ga je pre nego to je prsnula u smeh.
- Ovo u shvatiti kao potvrdu, da ti ne smeta to sam ovako ruan promrmljo joj je u uvo, ljubei je.

- I sam si rekao da se ionako nita ne vidi kad se ugasi svetio zadirkivala ga je, grlei ga.

~ 68 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Istina. I ti si se sloila sa tim.

- Rado.
A onda mu je uzela lice i privukla ga sebi. Gladno ju je poljubio,
povlaei je na krevet.

- Jesi li sigurna da mu nee smetati... da mu malo doem u goste? upita je on, po ko zna koji put.

- Sigurna sam - odvratila mu je kroz tihi kikot.

Ali smeh je zamro kada joj je prekrio usne svojima. Nije to bio vie
onaj neni poljubac od malopre. Ovo je bio zahtevan i estok, koji je traio
i davao mnogo vie i koji je ona odmah uzvratila, pripijajui se uz njega.

KRAJ

~ 69 ~

Bosnaunited