Ekonomski fakultet u Beogradu

Preduzee - pojam i karakteristike

Seminarski rad

Mentor: Paunovi dr Blagoje

Nevena Perovi 1168/13

Beograd, april 2014

Sadraj
1.Uvod.............................................................................................................................
2.Pojam i nain poslovanja preduzea.............................................................................
2.1.Kako preduzee posluje?........................................................................................
3.Nastanak preduzea kao privrednog subjekta..............................................................
4.Uslovi za nastanak preduzea......................................................................................
5. Osnivanje i registracija preduzea...............................................................................
5.1. Osnivanje preduzea.............................................................................................
5.2. Registracija preduzea..........................................................................................
6. Dokumentacija za osnivanje preduzea.......................................................................
7.Karakteristike preduzea..............................................................................................
8.Zadaci i ciljevi preduzea.............................................................................................
8.1. Ciljevi preduzea...................................................................................................
9.Elementi preduzea....................................................................................................
Sredstva za rad..........................................................................................................
Organizacija................................................................................................................
Rezultati poslovanja...................................................................................................
10. Veliina preduzea...................................................................................................
11. Preduzee kao sistem..............................................................................................
12. Najuspenije kompanije u Srbiji 2011.godine..........................................................
Naftna industrija Srbije...............................................................................................
13. Zakljuak.................................................................................................................
Literatura:......................................................................................................................

1.Uvod
Savremeni ovek tei da na to povoljniji nain zadovolji svoje materijalne potrebe. U tom
cilju pojedinci ili grupe ljudi, koji su sposobni za obavljanje odredjene vrste delatnosti
odluuju da se bave nekom privrednom aktivnou. Ljudi sa svojim ili pozajmljenim
novcem nabavljaju odredjena sredstva koja su im neophodna za izradu proizvoda ili za
pruanje usluga. Takve proizvode ili usluge kupovae oni ljudi koji nisu u mogunosti da ih
sami proizvode ili da nabavljaju po povoljnijim uslovima. Nain bavljenja nekom
privrednom delatnou naziva se preduzee. Preduzee moemo videti u vie sfera, kao to
su usluna i u oblasti proizvodnje. to se tie oblasti proizvodnje, preduzee se bavi
odreenim proizvodnim procesom u cilju dobijanja proizvoda koji mogu da podmire
potrebe iroke potronje i potrebe reprodukcije. U odnosu na vrstu proizvodne aktivnosti,
karakteristika i proces rada koji se obavljaju u samom preduzeu, moemo izdvojiti
najvanije i najosnovnije vrste proizvodnih preduzea, a to su: industrijska, rudarska,
poljoprivredna, graevinska, saobraajna... U nastavku seminarskog rada imaemo uvid u
osnovne karakteristike preduzea, kao i razvoj samog preduzea od njegovih skromnih
poetaka do velikih uspenih preduzea.

2.Pojam i nain poslovanja preduzea

Preduzee je osnovni subjekt trine privrede, koji se uspostavlja kao samostalna
organizacija ljudi i sredstva za proizvodnju, s odredjenim zadacima u okviru drutvene
podele rada. Kao osnovni privredni subjekt smatra se da se javlja u razliitim oblicima,
obavlja specifine delatnosti i po brojnim drugim karakteristikama. 1Postoje razliite
definicije preduzea u zelji da se istaknu bitne karakteristike preduzea, samim tim moe se
definisati na jo jedan nain: Preduzee je samostalna organizacija ekonomskih resursa koja
transformiui uloene resurse u rezultate stvara vrednost u cilju ostvarenja profita.
2
Preduzee se zasniva na drutvenoj podeli rada i preduzimljivosti pojedinca ili grupa ljudi.
to se tie preduzimljivosti podrazumeva grupu ljudi koja poznaje vetinu izrade odredjenih
1

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija, Zavod za udzbenike Beograd 19962009. godine, srtana 14.

proizvoda, svojom utedjevinama ili pozajmljenim novcem nabavljaju sredtsva kako bi

inpute preradili u autpute. Novcem koji naplate od autputa, proizvodjai e obavljati svoju
delatnost, a ostatak novca koji im ostane iskoristie za kupovinu potrebnih ivotnih
namirnica i za uveanje imovine.

2.1.Kako preduzee posluje?

Svoju delatnost preduzee preduzimanjem odredjenih privrednih aktivnosti nabavljanjem

odredjenih elemenata proizvodnje- radne snage i sredstva za proizvodnju razmenom za
raspoloiv novac- kapital. Delovanje radne snage u tehnolokom procesu na materijal stvara se
proizvod koji se prodaje na tritu za novac. Dobijeni novac od prodaje preduzee ponovo ulae
u pribavljanje elemenata neophodnih za proizvidnju i u svoj razvoj. Na osnovu prethodnog
izlaganja, cilj preduzea je uveanje uloenog kapitala, koji se ispoljava u vidu profita kao
prinos na uloeni kapital. Ljudi tee da na to povoljniji nain zadovolje svoje materijalne
potrebe. Te tenje u poetku odvijale su se spontano, a kasnije sve vie organizovano. Tako je
dolo do uspostavljanja preduzea kao osnovnog subjekta robno-novane privrede, to je
uslovljeno razvojem trine razmene i izraavanje svih ekonomskih vrednosti u novcu. Drugim
reima funkcionisanje preduzea predstavlja proces u kome se transformiu odredjena ulaganja u
rezultate. To je proces stvaranja vrednosti, koji obuhvata tri bitne faze a to su ulaganje reseursa u
proizvodnju, pretvaranje ulaganja u rezultate i rezultati proizvodnje.
Slika 1. Proces stvaranja vrednosti u preduzeu

Paunovi, B.- Ekonomika preduzea, Beograd 2014.godina, strana 27.

5

Izvor: Jones, G.R- Organizational Theory: Text and Cases, Prentice Hall, 2001.

3.Nastanak preduzea kao privrednog subjekta

Razvojem ljudskog drutva formiraju se svojevrsne organizacije u procesu privredjivanja. U tim
organizacijama uspostavlja se podela rada izmedju lanova kolektiva kao i uskladjivanje
pojedinanih ljudskih aktivnosti, ime se postie to bolje zadovoljavanje ljudskih potreba. Kako
se proizvodnja i uspostavljeni ekonomski odnosi usavravali u skladu sa procesom
privredjivanja, omoguavale su zadovoljenje svih vrsta ljudskih potreba. Drutvenom podelom
rada razvile su se specijalizovane organizacije za obavljanje aktivnosti u procesu privredjivanja,
dok su se drutvene podele zadovoljavale na drugaiji nain, pomou delovanja drugih
kolektivnih jedinica. Proces razvoja trajao je hiljadama godina i razvijao se kroz karakteristine
faze. U svakoj fazi formirali su razliiti oblici nosilaca procesa privredjivanja koji su se stalno
razvijali i usavravali. Sa stanovita razvoja nosilaca procesa privredjivanja, faze se mogu opisati
na sledei nain:
U uslovima prvobitnog drutva osnovni nosioci kolektivnog privredjivanja bile su poludivlje
horde, a kasnije na viem stepenu kultivisanja oveka plemena i rodovi. To spontano povezivanje
ljudi ovladalo je prirodom radi zadovoljenja osnovnih potreba i produavanja ljudske vrste. U
tim uslovima vladala je primitivna proizvodnja sa malom efikasnou kolektiva u procesu
privredjivanja, jer tada ljudi su posedovali veoma skromna sredstvima za rad.
Pojavom klasnih odnosa i privatne svojine sredstva za proizvodnju, proces drutvene proizvodnje
obavlja se u usavrenijim organizacijama. Primer tih organizacija su robaovlasnika gazdinstva
koja su organizovana na osnovu rada robova i privatne svojine nad njima i nad sredstvima za
proizvodnju.
U epohi feudalizma proces privredjivanja organizovao se na feudima-zemljinim posedima
feudalaca. Karakteristino za ovu organizaciju da se privrdni ivot nije odvijao odvojeno od
ostalih drutvenih aktivnosti. Kmet je pripadnik potlaene klase bio je politikom prinudom
vezan za posed feudalaca, ime je bilo odredjeno i organizovanje privrednih jedinica- feuda. 3
Osnovni motiv organizovanja privredne aktivnosti u preduzeu je jeste profit, koji nastaje kao
razlika izmedju ostvarenog prihoda i uloenog novca u nabavku neophodnih elemenata za
proizvodnju. Motivisani profitom, vlasnici kapitala kao preduzetnici stalno usavravaju
organizaciju proizvodnje. Na usavravanje procesa privredjivanja preduzea su prinudjena

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija Zavod za udzbenike Beograd
1996-2009. godina, strana 15
6

delovanjem trine konkurencije, jer se opravdanost njihovog poslovanja proverava

nadmetanjem na tritu.

4.Uslovi za nastanak preduzea

Bitne karakteristike robno-novane privrede jesu izraavanje elemenata i proizvodnje u novcu,
kao i razmeni na tritu. 4 Time je uslovljena mogunost velike pokretljivosti radne snage,
sredstva za proizvodnju i proizvoda. U naturalnoj privredi ekonomsko bogastvo izraavalo se u
prirodnim jedinicama mere, a proces privredjivanja bio je vezan za odredjen zemljini posed.
Zahvaljujui ulozi novca kao izraza ekonomskih vrednosti, privrdni subjekti se uspostavljaju kao
preduzea. U tim uslovima razvila se i konkurencija, koja predstavlja trinu utakmicu izmedju
privrednih subekata, kao i prebacivanje kapitala iz jedne u drugu delatnost, s jedne na drugu
teritoriju. To doprinosi uspenijem poslovanju, samim tim i poboljanju materijalnih uslova
drutva u celini. U uslovima robno-novane privrede i privatne svojine formirala su se
mnogobrojna preduzea kao subjekti raznih delatnosti u procesu drutvene reprodukcije.
Drutvena podela rada uslovila je trinu razmenu jednog preduzea za proizvode drugih
preduzea, pomou novca kao mere vrednosti.
Razvijajui se kao samostalna organizacija, u konkuretskim odnosima sa drugim privrednim
subjektima, preduzee tei da to bolje iskoristi materijalne uslove i ljudsku radnu snagu. Odatle
potie i nastojanje preduzea da postakne kod ljudi radne potencijale, to je navie dolo do
izraaja u periodu industralizacije privrede. Pojedinac se sada tretira kao strunjak koji se vie
koristi znanje, a manje fizikim sposobnostima. Cilj preduzea je da angauje to vie takvih
strunjaka kako bi uveao svoje konkurentske sposobnosti. Ovakvi razlozi uslovili su
opredeljenje za razvoj trine privrede iji su osnovni subjekti preduzea.

5. Osnivanje i registracija preduzea

5.1. Osnivanje preduzea

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija, Zavod za udzbenike 19962009.godine, strana 16.

Sutina osnivanja preduzea predstavlja ispunjenje niza pretpostavki kao zainteresovanost

osnivaa, njihova spremnost da uloe odredjena sredstva u preduzeu, da uestvuju u radu i
upravljanju, das nose rizik neuspeha i sl. Postoje dva kritrijuma osnivanja preduzea:
1) Sistem slobodnog osnivanja- preduzee se osniva kada su ispunjeni zakonski uslovi. Ti
uslovi mogu biti materijalni i formalini. Materijalni uslov za osnivanje predstavlja
obezbedjenje sredstava za osnivanje i poetak rada preduzea. Formalni uslovi
predstavlja donoenje osnivakog akta. Osnivaki akt sadri sledee elemente a to su
naziv osnivaa, naziv firme i sedite preduzea, delatnost preduzea, iznos sredstava za
osnivanje i poetak rada preduzea, prava, obaveze i odgoornost osnivaa prema
preduzeu, uslove i naine rasporedjivanja raspodele dobitka i snoenja rizika, odredbe
ozastupanju preduzea, odredbe o zatiti ivotne sredine I druga prava odredjena
osnivakim aktom.
2) Prema sistemu sistemu slobodnog odobrenja- osnivanje preduzea je uslovljeno
odobrenjem nadlenog organa. Pravo osnivanja preduzea nije dato unapred svim
osnivaima, prema ovom sistemu i ovaj sistem praen upisom preduzea u sudski
registar. U veini zemalja vodi se kombinovani sistem, tj. kombinovanjem ova dva
sistema.5
5.2. Registracija preduzea
Da bi preduzee moglo poeti sa radom, odnosno obavljanjem neke odredjene aktivnosti prvo
mora da se rgistruje. Uz registraciju preduzee mora pruiti i odgovarajuu dokumentaciju.
Relevantni propisi koji se primenjuju u postupku registracije u Registru privrednih subjekata su:
-

Zakon o privrednim drutvima (Slubeni glasnik RS, br.36/11, 99/11)

Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (Slubeni glasnik RS, br.
99/11)
Zakon o javnim preduzeima (Slubeni glasnik RS, br. 119/2012)
Zakon o zadrugama (Slubeni glasnik SRJ, br 41/96, 12/98,Slubeni glasnik RS, br.
101/2005, 34/2006)
Pravilnik o sadrini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za
registraciju ( Slubeni glasnik RS, br. 6/12)
Odluka o visini naknade za poslove registracije i druge usluge koja prua Agencija za
privredne registre (Slubeni glasnik RS, br. 119/13).

U skladu sa navedenim propisima u Registar se upisuju sledee pravne forme:

5

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija, Zavod za udzbenike 19962009.godine, strana 41.

privredna drutva (ortako, komaditno, akcionarsko drutvo I drutvo sa ogranienom

odgovornou)
ogranak stranog privrednog drutva
predstavnitvo stranog privrednog drutva
javno preduzee
zadruga
zadruni savez
drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom6

6. Dokumentacija za osnivanje preduzea

Za osnivanje preduzea neophodno je prilikom podnoenja zahteva APR-u priloiti
odgovarajuu dokumentaciju. Dokumentacija privrednih drutva se razlikuje. Postoje sledea
privredna drutva, a to su ortako, komaditno, akcionarsko drutvo i doo.
Za drutvo sa ogranienom odgovornou, uz registracionu prijavu, prilae se dokaz o identitetu
osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica), akt o osnivanju drutva sa overenim
potpisima osnivaa, potvrda banke o uplati novanog uloga na privremeni raun ili overena
izjava osnivaa o tome da je obezbedio novani ulog, odluka o imenovanju zastupnika drutva,
ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom, overen potpis zastupnika.
Za ortako drutvo, uz registracionu prijavu, prilae se dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija
line karte ili pasoa), ugovor o osnivanju drutva, sa overenim potpisima osnivaa, overen
potpis zastupnika.
Za komanditno drutvo, uz registracionu prijavu, prilae se, dokaz o identitetu osnivaa
(fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica), ugovor o osnivanju drutva, sa overenim
potpisima osnivaa, potvrda banke o uplati novanog uloga komanditora na privremeni raun ili
njegova overena izjava o tome da je obezbedio novani ulog, odluka o imenovanju zastupnika
drutva, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom, overen potpis zastupnika.
Za akcionarsko drutvo uz registracionu prijavu, prilae se dokaz o identitetu osnivaa
(fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica), akt o osnivanju drutva, sa overenim potpisima
osnivaa, izvetaj banke o upisanim akcijama, izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima
na privremeni raun, dokaz o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija
(prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadlenog organa, procena ovlaenog
procenjivaa vrednosti nenovanog uloga osnivaa, odluka o imenovanju zastupnika drutva, ako
zastupnik nije odreen osnivakim aktom, overen potpis zastupnika.
6

www.apr.gov.rs Agencija za privredne registre

9

Kod zatvorenog akcionarskog drutva se ne prilae se izvetaj banke o upisanim akcijama, dokaz
o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija, procena ovlaenog procenjivaa
vrednosti nenovanog uloga osnivaa.
Za preduzetnika, uz registracionu prijavu, prilae se dokaz o identitetu ( fotokopija line karte ili
pasoa ).7

7.Karakteristike preduzea
Preduzee ima odreene karakteristike po kojima se razlikuje od drugih privrednih subjekata.
Krakteristike preduzea moe se grupisati u nekoliko kriterija po kojima se ono razlikuje, a to su:

Osnovni subjekt trine privrede

Organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstva za proizvodnju
Samostalno privredno-pravno lice.8Prva kriterija se zasniva na razmeni svojih proizvoda sa
drugim privrednim subjektima posredstvom trita. to se tie drue kriterije, preduzee
predstavlja odredjeni skup ljudi i sredstva za proizvodnju skladno povezanih u celinu, tj.
organizacioni sistem. Kada kaemo da je preduzee samostalni privredni subjekt smatra da je
samostalno u procesu privredjivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima drutvene
zajednice. Samostalnost preduzea se ogleda u tome da vlasnik preduzea ili menadzeri koji u
ime vlasnika preduzea upravljaju preduzeem donose samostalne odluke o tome sta e
proizvoditi, na koji nain e proizvoditi i kako e rasporedjivati rezultate funkcionisanja
preduzea. U toj osnovi, to su odluke o alokaciji resursa kojima preduzea raspolau. Preduzee
prilikom donoenja takvih odluka nije sasvim nezavisno, mora obratiti panju na niz ogranienja
iz okruenja. Privredno lice preduzea nastaje udruivanjem privrednih linosti lanova
radnogkolektiva, radi izvravanja datog zadatka u procesu drutvene reprodukcije. Udruivanjem
lanova radnog kolektiva, sa njihovim pojedinanim ciljevima i interesima, u privrednom
drutvu kao oraganizacije ostvaruje se vei stepen privredjivanja.Pravno lice preduzea ispoljava
se kao odnos lanova radnog kolektiva i prema drugim preduzeima i prema drutvenoj
zajednici. U procesu drutvene reprodukcije, preduzee se javlja kao samostalna organizacija.
Ona se uspostavlja u okviru odgovarajuih odnosa elemenata proizvodnje, koiji su uskladjeni:
-Kvalitativno uskladjenost (uskladjenost izmedju elemenata proizvodnje predstavlja dobar izbor
radnika odgovarajue kvalifikativnosti za nabavku sredstava za rad i materijala)
7

Privredni registar Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 36/11, 99/11

8
10

-Kvantitativno uskladjenost (uskladjenost se ogleda kao srazmera veliine radnog kolektiva i

obima sredstava za proizvodnju).
-Vremenska uskladjenost (uskladjenost se ogleda u obezbedjenu kontinuiteta poslovanja)

8.Zadaci i ciljevi preduzea

Preduzee je nosilac odredjenih zadataka u procesu privredjivanja koje obavljaju odgovarajuim

sredstvima za rad. Zadaci preduzea proistiu iz drutvene podele rada. Na osnovu toga, vlasnik
preduzea i radni kolketiv tei ka ostvarenju odredjenih ciljeva, tako to se specijalizujuza
odredjenu delatnost. Vlasnik kapitala na osnovu istraivanja trita i procene svojih finansijskih
sredstava, opredeljuje se za ulaganje u odredjenu aktivnost. Njegova odluka tei ka postizanju
uspenosti u poslovanju, odnosno sticanju profita na uloeni kapital.

8.1. Ciljevi preduzea

Ciljevi preduzea zavise od vrste delatnosti. Osnovni cilj preduzea koja su u privatnom
vlasnitvu je ostvarivanje profita.9Osnovni cilj javnih preduzea je efikasno obavljanje
delatnosti koje su od drutvenog znaaja.

Ciljevi svakog privrednog subjekta su:

postii zadovoljenje ljudskih potreba proizvodnjom odredjenih dobara, ili pruanjem

odredjenih usluga,
da se sa to manje ulaganja u elemente proizvodnje ostvari to vei rezultat,
obezbediti sopstveni razvoj, proirenjem postojeih kapaciteta,
ostvariti zadovoljenje ekonomskih potreba radnog kolektiva, putem odgovarajuih zarada
i uslova rada.
9

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija,Zavod za udzbenike

1996-2009.godine, strana 17.
11

9.Elementi preduzea
Cilj svakog preduzea je ostvarenje rezultata, to se postie uskladjenim delovanjem osnovnih
elemenata preduzea. Da elementi preduzea mogli biti uskladjeni pre toga moraju biti
organizovano povezani u celinu. Na osnovu toga, proistie zakljuak o strukturi preduzeea.
Osnovni elementi svakog preduzea su radni kolektiv kao nosilac radne snage, sredstva za
proizvodnju, organizacija, rezultati poslovanja.10
Radni kolektiv

Radni kolektiv je nosilac radne snage i predstavlja skup umnih i fizikih sposobnosti lanova
radnog kolektiva za odgovarajui rad i predstavlja osnovni elemenat proizvodnje. Uzimajui u
obzir znaaj radne snage kao bitnog elementa proizvodnje, radni kolektiv mora biti sastavljen od
odredjenog broja radnika i odredjene kfalifikativnosti. Broj radnika i kvalifikativnost radnika
uslovljena je vrstom delatnosti preduzea i obimom posloanja preduzea. Interesi pojedinaca i
preduzea u globalu usaglaeni. Oni mogu biti u uzajamnoj suprotnosti, koja se otklanja
uskladjivanjem uslova rada, kao i prilagodjavanjem radnika mogunostima preduzea. Kako su
ciljevi i interesi radnika i preduzea vie uskladjeni, stepen ukljuenosti pojedinaca u radni
kolektiv je vii. Kakav e radni kolektiv postojati u preduzeu zavisi od sastava radnog kolektiva
koji podrazumeva kvalifikativnosti radnika, odstupanje od optimalne veliine radnog kolektiva,
kao i od strunog usavravanja, fluktuacija radnika, motivisanja radnika, zatita interesa radnika.
Radni kolektiv mora odgovarati delatnosti i obimu poslovanja preduzea U preduzeu postoji
posebna sluba koja zapoljava radnike i bavi se njihovm obuavanjem za odredjenu aktivnost u
preduzeu. Podelom rada u preduzeu svako radno mesto ima svoje parcijalne zadatke u okviru
ukupnog poslovanja. Da bi se ti zadaci uspeno obavili mora postojati odredjena kvalifikativnost
radnika tj. po vrsti strune spreme mora odgovarati poslovima koje obavljaju na svojim radnim
mestima. Takodje svaki suvan radnim ometa uspeno obavljanje poslovanja preduzea. Svako
preduzee tei optimalnom sastavu radnog kolektiva odnosno da zaposli radnike tako da se na
svakom radnom mestu nadje radnik sa odgovarajuim kvalifikativnou.
Sredstva za rad
Sredstva za rad su stvari pomou koje radnik prenosi svoje delovanje svoga rada na predmete
rada. Ova sredstva preduzee nabavlja na tritu, zato se ovaj elemenat proizvodnje gleda kao
10 Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija, Zavod udzbenike 19962009.godine, strana 18.

12

orudje koje radnik koristi kako bi preneo svoje delovanje na proizvod. Pre razliitim tehnikim
karakteristikama ju procesu proizvodnje, razlikuje se nekoliko grupa sredstava za proizvodnju, a
to su alati, maine, postrojenja, uredjaji, gradjevine i slino. Svaka od ovih vrsta sredstava ima
posebnu ulogu u procesu proizvodnje, razliitu duinu veka upotrebe i razliitu vrednost
izraenu u novcu. Sve karakteristike ovih sredstava za rad se odraavaju se na njegovo troenje
u procesu proizvodnje.
Organizacija
Da bi preduzee moglo da funkcionie, nephodna je dobra organizacija svih elemenata
preduzea. Organizacija poslovanja predstavlja povezivanje delova u celinu kao sistem, u cilju
da to uspenije deluje. Kao specifian sistem, predstavlja da je jedan od vidova jeste preduzee i
karakteristie se po to to je ovek neophodan element preduzea. Za uspeno poslovanje
preduzea, pored obezbedjena elemenata preduzea, neophodna je odbra organizacija.
Organizacija je bitan elemenat i na njoj se posveuje panja, i to ne samo u proizvodnji, nego i
prilikom nabavke, prodaje i drugim aktivnostima.
Rezultati poslovanja
Rezulatati poslovanja preduzea predstavljaju uslov podmirivanja materijalnih potreba, koje se
zadovoljavaju proizvodnjom, razvojnom i optom drutvenom potronjom. Osnovni cilj
preduzea je sticanje profita. Profit je krajnji rezultat poslovanja preduzea u jednom periodu.
On predstavlja neto-efekat poslovanja preduzea iz koga se podmiruju obaveze prema
drutvenoj zajednici i uveava kapital preduzea.

10. Veliina preduzea

Za ekonomiju svakog preduzea bitna je njegova veliina. Prema veliini preduzea se mogu
diferencirati na mikro, mala srednja i velika preduzea. 11 Ova preduzea se ne razlikuju samo po
veliini, nego se mogu razlikovati i po pravima i obavezama, ali isto tako i po nainu
organizovanja, upravljanja, strukturi. Veliina preduzea odredjuje njegovu ulogu i karakteristiku
tih preduzea. Osnovni problem kod podele prema veliini preduzea je izbor indikatora
veliine. Obino se veliina preduzea izraava brojem zaposlenih, visinom sredstava kojom
preduzee raspolae, visinom ukupng prihoda preduzea, visinom profita i sl. Problem koji moe
nastati prilikom izbora indikatora veliine je da ovo merilo ne uvaava specifine karakteristike
11 Ekonomika poslovanja Dr. Blagoje Punovi, Beograd 2014.godine,
strana 43.
13

preduzea i tako ne pokazije njegovu stvarnu veliinu. Jos jedan bitan faktor koji utie na podelu
preduzea prema veliini je visina granine vrednosti izabranih indikatora. To npr. znai: koliko
radnika preduzee treba da zaposli da bi se smatralo malim ili srednjim preduzeem, ili kolika
treba da bude vrednost sredstava da bi se preduzee smatralo velikim?
Klasifikacija prema veliini je bitna ne samo zbog prouavanja, moemo rei da to ima i
posledice jer mala i srednja preduzea mogu imati razliita prava i obaveze u odnosu na veliko
preduzee.
Imajui u vidu prednosti podele i problemi koji mogu da nastanu u razliitim privrednim
granama, kao prvi pristup mogu se navesti indikatori veliine koji je usvojio Boltonov komitet
osnovan od strane Velike Britanije sa zadatkom da proui probleme malih preduzea.

Ovaj komitet definie malo preduzee kao preduzee koje u:

Industriji zapoljava do 200 radnika

U trgovini ostvaruje prihod od 50.000 funti godinje
U gradjevinarstvu zapoljava do 50 radnika
I u transport ima 5 vozila12

Prema naem zakonu malo preduzea su ona koja ispunjavaju dva od tri sl. kriterijuma, a to su:

Prosean broj zaposlenih u preduzeu vei je od 10, a ne prelazi 50

Godinji prihod je vei od 700 hiljada, a ne prelazi 8,8 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti
Prosena vrednost poslovne imovine vea je od 350 hiljada, ali ne prelazi 4,4 miliona
evra u dinarsdkoj protivvrednosti

11. Preduzee kao sistem

12 Shafto, T.,Old, J.-Bolton Committee Report on Small Firms, op.cit., strana 130.
14

Radi boljeg razumevanja preduzea i odnosa njegovih delova, kao i odnosa koji vladaju u
preduzeu preduzee moiemo da posmatramo kao sistem13. Sistem preduzea se sastoji od
niih sistema koji se nazivaju podsistemi.

Slika 2. Sistemi i podsistemi preduzea

Izvor: Daft, R.L.-Rganization Theory anad Design, West Publishing Company, 1992.

Karakteristike preduzea kao sistem su da je preduzee organizacioni, sloen i otvoren

sistem.Kad govorimo da je otvoren sistem smatra se da preduzee da bi opstalo esto zavisi od
okruenja, odnosno njeghove sposobnosti da iskoristi prilike u okruenju i da se snadbeva retkim
resursima i da se prilagodjava neprestanim promenama u okruenju.
Preduzee je organizacioni sistem jer predstavlja sistem koji je rezltat ljudskog stvaralatva, jer
ljudi ih osnivaju radi zadovoljenja ekonomsih ciljeva. Sloenost preduzea je rezultat
raznolikosti elemenata njegove structure, kao i odnosa koji se uspostavljaju u okviru preduzea. 14
U poetku se formiraju sloeni odnosi izmedju samih ljudi a potom izmedju sredstava, ljudi i
sredstava.

12. Najuspenije kompanije u Srbiji 2011.godine

13 Gigch, J.P.-Applied General System Theory, Harper and Row, 1978.year,

strana 1-55.
14 Ekonomika preduzea Dr. Blagoje Paunovi, Beograd 2014.godina,
strana 33.
15

Najbolje preduzee u Srbiji po ostvarenom poslovnom prihodu i dobiti u 2011. godine bilo je
Naftna industrija Srbije (NIS), dok najvei gubitak je imala firma U.S. Steel Srbija, prema
Agenciji za privredne registre. NIS je u 2011. godini ostvario tri puta veu dobit u odnosu na
2010. godinu. Kompanija je bila lider u vlasnitvu Gasprometa, ali takodje je i ostvarila gubitke.
Na drugom mestu se nalazi Telekom koja je imala rast dobiti sa 15,7 milijardi dinara na 22,2
milijardi dinara, kao Elektroprivreda Srbije koja belei prihod od 126 milijardi dinara. Medju tim
liderima se nalazi i Delta capital, Zeleznica Srbije i Hidroelektrana erdap. Privreda je 2011.
godine ostvarila pozitivan finansijski rezultat, tj. ostvarena je neto dobit id 458 miliona dinara to
je poveanje od 42,3% u odnosu na 2010.godinu. Medjutim u 2011. godini mnoge firme su
osetile velike gubitke kao EPS, Zastava automobile, Vip mobile i US Steel.
Naftna industrija Srbije (NIS)
NIS kompanija je u 2010. godini ostvarila dobit od 192 milijardi dinara, al i neto gubitak od 41
milijardi dinara. Prema statistikim podacima, NIS je smanjio zaposlenost sa 10.583 na 9.680
radnika. Kompanija je 2011. godine usvojila dugoronu strategiju razvoja kompanije na Balkanu
do 2020.godine, kojom su definisani pravci razvoja prema tri horizonta postavljenih ciljeva za
period 2011.-2013.-2020.godine.15 Tom strategijom odreeno je da obim prodaje naftnih derifata
NIS-a preko kanala sa premijskom marom, u 2020.godini dostigne 5 miliona tona. To bi znailo
poveanje za 91% u odnosu na 2010.godinu. Planirano je da se obim prerade nafte povea za
75%, a obim proizvodnje uvea za 306%. Cilj NIS-a je da 2020.godine postane kompanija koja
je u stanju da konkurie na tritu June Evrope i da bude regionalni igra sa najbrim rastom na
Balkanu.16 Prema usvojenoj strategiji poveanje rentabilnosti poslovanja NIS-a najvie e
doprineti razvoj proizvodnje i prometa, a to predvia i aktivan razvoj na spoljnom tritu.

13. Zakljuak
Preduzee imaju svoje nedostatke i prednosti, ali iz navedenih osobina, mislim da su preduzea
jedan vaan element privrede, samim tim i bitan faktor jednog drutva i drave sa svojim stopm
rasta i ekonomskom jainom. Znaajan razlog zato treba formirati preduzea jeste prednost
zajednikog rada ljudi u odnosu na jednog samog pojedinca. Kad ljudi rade zajedno oni
15 www.nis.eu
16 www.nis.eu

16

predstavljaju celinu i to dovodi do niih trokova, a isto tako do bolje efikasnosti u preduzeu u
odnosu na pojedinca koji sam stvara vrednost odnosno proizvod. Veoma je bitno udruenje ljudi
koji imaju jaku motivaciju i kreativnost, jer posao mogu da obave delotvornije, efikasnije, to
dovodi do poveanja produktivnosti, prihoda, a time su zadovoljniji i vlasnici preduzea. Proces
stvaranja vrednosti u trinoj privredi ostvaruje se aktivnou velikog broja preduzea. Poto
preduzea nisu jedini privredni subjekti, ali su najefikasniji oblik za obavljanje privredne
aktivnosti. U savremenoj privredi postoji veliki broj preduzea koji se razlikuje po
mnogobrojnim karakteristikama.

Literatura:

Paunovi, B. Ekonomika preduzea ,Beograd 2014.godine

Stavri, B., Paunovi, B., Bojovi, B. -Poslovna ekonomija, Beograd
1996 -2009. Godine
www.apr.gov.rs Agencija za privredne registre
Privredni registar Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 36/11, 99/11
Gigch, J.P.- Applied General System Theory, Harper and Row, 1978.year
www.nis.eu

17