Esencijalizam, antiesencijalizam,

orijentalizam, postkolonijalizam

Esencijalizam/primordijalizam
Epistemoloki esencijalizam verovanje u postojanje konanih
istina i sposobnost nauke da spozna sutinu stvari tj. da otkrije
realnost koja se nalazi ispod povrine pojavnog sveta
Naune definicije su opisi tih sutinskih svojstava stvari
predstavnici odreene kategorije poseduju prirodna, uroena,
nepromenljiva svojstva koja determiniu njihov idenitet, ponaanje i
izgled.
drutvenim konstruktima se pripisuju sutinske, prirodne, nepromenljive
osobine
Npr. razlike izmeu ena i mukaraca su prirodne, jasno odreene, uroene
i nepromenljive.

esto je implicitan, a u drutvenim naukama je kontroverzan zbog

posmatranja sloenih istorijski oblikovanih fenomena kao da su
objektivna stvarnost i uroena svojstva pojedinaca npr. rodni i
nacionalni identitet.

Antiesencijalizam/relativizam/konstruktiviz
am
Odbacuju se univerzalni, standardi i kriterijumi znanja i
istine; istina je relativna, uslovljena je lokalnom kulturom,
istorijskim periodom ili interesima
Naglaava se znaaj drutvenog konteksta, sredine i
strukturalnih faktora (ukljuujui ekonomske i klasne
odnose) u nastanku tj. konstrukciji drutvenih identiteta.
drutvene nauke se stoga sve vie fokusiraju na
prouavanje drutvenih i kulturnih okolnosti koje
proizvode odreenu vrstu klasifikacija i podela a manje
na nabrajanje i opisivanje razliitih kategorija.

Edvard Said 1935-2003

Orijentalizam, 1978
Slika orijenta - proizvod itavog sistema
miljenja i naunog znanja.

Orijentalizam
Orjentalizam (pre Saida) prouavanje egzotinih civilizacija
tehnloki slabije razvijenih, sa udnim obiajima
Said Analizira korpus zapadnoevropske knjievnosti koja na
specifian nain portretie Orijent
Diskurzivna poizvodnja drugog
Bipolarna podela sveta na: istok-zapad; oksident-orijent; civilizovanenecivilizovane.
Upotreba Orijenta za samodefinisanje Evropljana kao superiorne rase
u odnosu na Orijentalce

Orijentalac
Predstava o Orijentalcu je jednoznana,
stereotip nastao uoptavanjem;
Iracionalan, lenj, feminiziran, slab ali opasan
zbog svoje seksualnosti te predstavlja opasnost
po bele, ene Zapada.
Orijentalka je izuzetno egzotina i podatna,
rado se preputa dominaciji.

ORIJENT
pokriva ogromne prostore nastanje najrazliitijim
etnikim gupama razliiti jezici i kulture
Zaseban, ekcentrian, nazadan, oigledno
razliit, senzulan i pasivan.
Sklon despotizmu a nesklon razvoju, napretku.
enski je podatan, mek i plastian.
Njegov razvoj i vrednosti se procenjuju po
standardima Zapada to ga ini uvek Drugim,
inferiornim i podlonim osvajanju.

Orijent
Mnogo manje problematino bi bilo da su
ovakve reprezentacije samo deo politike
propagande to one svakako jesu. Za njih se
meutim vezuju objektivnost, pravednost i
nepristrasnost istoriara uz implikaciju da
Muslimani i Arapi ne mogu biti objektivni a da
Orijentalisti koji o njima piu po definiciji,
zahvaljujui svom obrazovanju i prostoj injenici
da su Zapadnjaci, jesu objektivni. Ovo je
vrhunac Orijentalizma kao dogme koja
degradira predmet svog prouavanja ali i
zaslepljuje svoje tvorce. Said

ORIJENT I ORIJENTALCI

Zakljuak
ORIJENTALIZAM proizvodnja Orijenta
ORIJENT oznaava sistem reprezentacija
oblikovanih politikom moi koja je Orijent unela
u zapadnjaki sistem znanja, zapadnjaku svest
i Imperiju.
Said ne poredi orijentalistike reprezentacije sa
nekim stvarno potojeim Orijentom
Orijentalistike predstave opstaju i nakon
dekolonizacije npr. Arapi necivilizovani,
Islam fundamentalistika, teroristika religija
Uloga medija i popularne kulture

KOLONIJALIZAM
Osvajanje, upravljanje i
naseljavanje (Amerike,
Australije i delova Azije i
Afrike) od strane
Zapadnoevropskih
zemalja XVI-XX vek.
1915 Evropske imperije
kontrolisale 85% teritorije
ostatka sveta

POSTKOLONIJALNA TEORIJA
Nastaje u drugoj polovini XX veka, nakon
treeg talasa antikolonijalnih pokreta i
borbi za nezavisnost u Aziji, Africi i na
Karibima
Suprotstavljanje imperijalizmu i
Evropocentrizmu
Kritika zapadnjakih modela proizvodnje i
distribucije znanja i bipolarnih podela;
insisiranje na uzajamnosti, proimanju,
hibridnosti

POSTKOLONIJALNO STANJE
Postkolonijane studije se fokusiraju na interakacije
izmeu evropskih drutava i kolonija, stoga ih
podjednako zanima i period kolonijalne vlasti i
period nakon ukidanja kolonijalne vlasti

POSTKOLONIJALNE STUDIJE ZNAAJ

Kritika analiza odnosa moi u razliitim kontekstima Teme:

Nastanak imperija;
Uticaj kolonijalizma na postkolonijalnu istoriju, ekonomiju, nauku...
Kako kolinijalizam oblikuje kolonizatore i kolonijalizovane;
Ostaci kolonijalnog obrazovnja, nauke i tehnologije u
postkolonijalnim drutvima; Kako utiu na odluke o pravcima razvoja
i modernizacije u bivim kolonijama;
Oblici otpora kolonijalnoj vlasti;
Na koji nain su kolonijalno obrazovanje i jezik uticali na kulturu i
identitet kolonizovanih;
Kako su zapadnjaka nauka, tehnologija i medicina promenile
postojei sistem znanja u kolonijama;
Forme identiteta koje se javljaju nakon prestanka kolonijalne vlasti ?

Reprodukcija orijentalizama nesting

orientalisms
tendencija da se kulture i religije nastanjene istono i
juno od vlastite gupe posmatraju kao primitivne i
konzervativne.
Skoro svaka grupa moe biti orijentalizovana od strane
neke druge grupe
Azija je istonija i razliitija od Istone Evrope a Balkan
najistoniji u okviru Istone Evrope. A ova vrsta
hijerarhije je prisutna i uokviru samog Balkana (Milica
Baki Hayden, Varijacije na temu Balkan)
U simbolikoj geografiji bive Jugoslavije, sever i zapad
su imali pozitivne konotacije za razliku od juga i istoka

Balkanizam
Varijacija podvrsta Orijentalizma tj. varijacija na
orijentalistiku temu Milica Baki-Hayden
Ista epistemoloka logika i retorika
Zasebna kategorija, nastala nezavisno od orijentalizma
zahvaljujui specifinom geo-politikom poloaju poseduje specifinu retoriku i karakteristike (Marija
Todorova, Imaginarni Balkan)
Geogafski u sastavu Evrope ali kulturno razliit, stran
Evropi
Ljudi koji nisu vie Orijentalci ali nisu jo Evropljani,
polutani; unutranji drugi; mraana strana Evrope;
maskulinizovane predstave.

BALKNIZAM POREKLO I
KARAKTERISTIKE
- Poetak XX veka u vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata
- Otomansko naslee izrazita etnika heterogenost, meavina Orijentalnih
i evropskih odlika
Heterogenost Balkana u evropskoj literaturi i politici patologizovana zbog navodno
inherentne nestabilnosti i neistote
posmatran je kao opasnost i pretnja Evropskoj istoti, redu i stabilnosti

Nino Raspudi, Jadranski

(polu)orijentalizam

Identitet, kultura, nacija

IDENTITETI
Identifikovati utvrditi poreklo, prirodu
ili karakteristike nekog ili neeg

Aktivnost na asu
Zadatak 1: Rad u paru navesti tri
karkateristike koje su sastavni deo
identiteta
Zadatak 2: Definisati srpski identitet ta
ga najbolje opisuje, iz ega se sastoji; ta
je osobeno u srpskom identitetu u odnosu
na druge nacije? Zato nije lako odrediti
ta je to specifino u srpskom identitetu.

Zadatak 2 potpitanja
ta ini srpsku kulturu (definisnu kao nain ivota)?
Po emu se ona razlikuje od drugih kultura?
Da li u okviru nacionalne drave postoji jedan,
jedinstveni nai ivota ili
vei broj razliitih mogunosti?
Da li se i kako razlikuju srpski, srbijanski, vojvoanski,
istonosrbijanski
identiteti
Da li su kategorije srpstva i srbijanstva neto fiskirno
(neto s ime se raamo)
Ili se pak menja vremenom (i nastaje)

OPIS BEBA identiteti koje

stiemo roenjem

OPIS LJUDI

LINI IDENTITET

DOIVLJAJ SEBE KO SMO MI

ini ga sklop razliitih karakteristika
nain na koji definiemo sebe u smislu svojih individualnih
karakterisitika i razlika u odnosu na druge. Ono to nekog ini
jedinstvenim u odnosu na druge.
uzrast, pol/rod, satrost, talenti, intelektualne i fizike sposobnosti i
ometenosti, porodino poreklo, iskustva...

DRUTVENI IDENTITET

Stie se u okviru grupa kojima pripadamo po razliitim

osnovama Kako sebe vidimo u okviru grupe kojoj pripadamo i
kako nas drugi vide. Nastaje u interakciji linih karakteristika sa
sociokulturnim kategorijama. U modernom drutvu
najznaajnije su: rod, klasa, etnicitet, nacionalna pripadnost,
religijsko opredeljenje, poreklo, drutvene mree, seksualno
opredeljenje,

LINI IDRUTVENI IDENTITETI

Svaka osoba tokom ivota formira itav spektar
idntiteta (linih i drutvenih) koji joj govore ko je, ta
je i ta svaki od tih identiteta podrazumeva nain
ponaanja, razmiljanja, delanja.
Znaaj svakog pojedinanog identiteta koji neko
poseduje menja se u zavisnosti od perioda ivota i
od drutveno-istorijskog konteksta.
Drutveno ponaanje se odvija na kontinuumu od isto
interpersonalnog do isto intergrupnog.
Ima situacija u kojima je drutveni identitet znaajniji, izraeniji
od linog identiteta kada se to desi nae ponaanje se
kvalitativno razlikuje i postaje drutveno ponaanje (npr. navijai,
mitinzi, nacionalni konflikti)

Identitet kao dinamian drutveni

konstrukt
Identiteti se esto doivaljavaju kao prirodni i
nepromenljivi mada su oni zapravo drutvene
konstrukcije, dinamini su (stalno su u procesu izgradnje
i menjanja) i njihovo znaenje se razlikuju se kroz vreme
i prostor
mladi relativno nova kategorija u Evropi (zadnjih 200-300
godina) pre toga 2 kategorije deca i odrasli
mesto starih u modernim evropskim drutvima se promenilo
Siera Leone stari imaju visok socijalni status jer se smatra da
se starenjem pribliava bogu, a senilnost ukazuje da dua
naputa telo to dodatno poveava soc. Status
dovoljno je da se osvrnemo na vlastito ponaanje i uverenja
tokom ivota pa da shvatimo dinamini karakter identiteta u
kojoj meri se razlikujete u odnosu na sebe u kolskom uzrastu

Nastanak identiteta

Potreba da se objasne uoene razlike meu ljudima

Ove se razlike imenuju i klasifikuju/kategorizuju osobe sa istim
karakteristikama se svrstavaju u ove kategorije
Svaka kategrija dobija ili razvija odreene opte karaktristike koje
definiu tu kategoriju. Karkateristike koje jedno drutvo pripisuje
odreenoj kategoriji su vane zato to iz njih nastaje opta pravila vezna
za oekivano ponaanje
Karakteristike, zapravo, postaju oekivanja vezana za ponaanje osoba
koje pripadaju odreenom tipu/kategoriji (ta odrazumeva biti ena, dete,
mukarac)
posledica ovih razliitih oekivanja je da pripadnici razliitih kategorija
imaju razliita iskustva ivota u istom drutvu (mukarac u odnsu na
enu, dete u odnosu na odrasle itd.)
analogija sa drutvenim ulogama - drutvene uloge sastavni deo
drutvenog identiteta

mi sebe definiemo na osnovu optih karakteristika uloga koje smo odabrali

i/ili koje su nam nametnute (pripisane)

Kulturni/nacionalni identitet
Pojedinac se raa u odreenoj kulturi ali se ne raa sa
kulturom
Oseaj pripadnosti odreenoj grupi ine ga vrednosti,
ponaanja, obiaji, znaenja usvojena procesom
sociajlizacije
Kultura je dinamina kategorija
Razlike postoje kako meu kulturama tako i unutar
kultura
Kad se identifikujemo sa odreenom nacijom,
pretpostavljamo da posedujemo odreene karakteristike
koje se vezuju za tu naciju istovremno znamo da se i
razlikujemo od drugih pripadnika te nacije

Esencijalizam/primordijalizam
Epistemoloki esencijalizam verovanje u postojanje konanih
istina i sposobnost nauke da spozna sutinu stvari tj. da otkrije
realnost koja se nalazi ispod povrine pojavnog sveta
Naune definicije su opisi tih sutinskih svojstava stvari
predstavnici odreene kategorije poseduju prirodna, uroena,
nepromenljiva svojstva koja determiniu njihov idenitet, ponaanje i
izgled.
drutvenim konstruktima se pripisuju sutinske, prirodne, nepromenljive
osobine
Npr. razlike izmeu ena i mukaraca su prirodne, jasno odreene, uroene
i nepromenljive; ideja da se raamo sa odreenom kulturom

esto je implicitan a u drutvenim naukama je kontroverzan zbog

posmatranja sloenih istorijski oblikovanih fenomena kao da su
uroena svojstva pojedinaca npr. rodni i nacionalni identitet.

Antiesencijalizam/relativizam
Odbacuju se univerzalni standardi i kriterijumi znanja i
istine; istina je relativna, uslovljena je lokalnom kulturom,
istorijskim periodom ili interesima
Naglaava se znaaj drutvenog konteksta, sredine i
strukturalnih faktora (ukljuujui ekonomske i klasne
odnose) u nastanku tj. konstrukciji drutvenih identiteta.
Drutvene nauke se stoga sve vie fokusiraju na
prouavanje drutvenih i kulturnih okolnosti koje
proizvode odreenu vrstu klasifikacija i podela a manje
na nabrajanje i opisivanje razliitih kategorija.

DRAVA-NACIJA
Nacija = sociokulturna kategorija; pripadnici odreene nacije dele isti
jezik i kulturu ali ne moraju iveti u istoj politikoj zajednici.
Nacija je
ograniena (fleksibilne ali relativno stabilne granice);
i suverena samostalno i suvereno kontrolie svoju teritoriju.

Drava je politiki entitet koga ine: teritorija, populacija, dravna

vlast, i sposobnost uspostavljanja odnosa sa drugim dravama tj.
lanstvo u meunarodnim institucijama. Donosi zakone; upravlja
drutvom; usklauje funkcionisanje razliitih segmenata uz pomou
birokratije; gradi, neguje oseaj lojalnosti, pripadnosti dravi-naciji
Drava-nacija poklapanje politikih i kulturnih granca jedna
nacija jedna drava;
jedna ili vie nacija udruenih u formalnu politiku zajednicu

Nacija kao zamiljena zajednica

(Benedikt Anderson, 1983)
politika zajednica, inherentno ograniena i
suverena
zamiljena zajednica se od prave zajednice
razlikuje po tome to se ne zasniva na
svakodnevnoj direktnoj komunikaciji meu
lanovima zajednice (npr. porodica, susedstvo,
selo isl).
pripadnici nacije u svojim glavama imaju mentalne
predstave o zajednitvu- ali i pored toga to veinu
lanova svoje nacije ne sreemo i ne poznajemo, mi
putem raznih oblika komunikacije zanamo da su oni
tu i da sa nama dele odreene karakteristike
(knjievnost, tampa i ostali mediji)

Homogenizujua snaga nacije

Nacija je zamiljena zajednica i zbog
toga to bez obzira na stvarnu
nejednakost i eksploataciju koja postoji u
drutvu, ona se uvek zamilja kao neka
vrsta horizontalnog povezivanja koje potire
te stvarno postojee razlike pa se ini da
svi pripadnici zajendice imaju iste interese.
Bratstvo kao metafora

TAMPARSKI KAPITALIZAM
Kljunu ulogu igrao kapitalizam i pronalazak
tamparske prese, masovno izdavatvo.
Kapitalistiki preduzentici su poeli masovno da
tampaju knjige i dr. na narodnim jezicima
(vernakularima) umesto na Latinskom da bi poveali
tira pa time i profit.
- knjievnost i literatura (ROMAN) koju ita veliki broj
pripadnika date zajednice
- obavezno obrazovanje stiu se ista znanja (briu
dijalekti i uvodi standardni jezik , koji omoguavaju
komunikaciju; pripadnici nacije ue o svojoj
- zajednikoj tradiciji koja je u najveem broju sluajeva
izmiljena (Erick Hobsbowm izmiljanje tradicije).

Izmiljanje tradicije - primeri

jedan dijalekt postaje standardni jezik koji svi
ue u koli;
Kosovski ep koji pogreno interpretira istorijske
dogaaje - umesto nesloge vlastele i slabije
organizovane i malobrojnije vojske poraz se
tumai uzvienim idealima kralja Lazara;
Kraljevi Marko hajduk ili turski vazal;
Obiaji jednog kraja se univerzalizuju isl.,
Etnomuzikolozi odreuju ta je to tipino,
tradicionalno u muzikom folkloru.

Anderson - zakljuak
nacije i nacionalizam su proizvod moderne, i
nastale su kao sredstvo za ostvarivanje
ekonomskih i politikih ciljeva buroaske,
kapitalistike, preduzetnike klase. Dakle on
polazi od anti-esencijalistike epistemologije i od
pretpostavke da je
nacija drutveni konstrukt, da ne postoji od kad je
sveta i veka i da ne postoje, sutinske, uvek iste i
nepromenljive karaktersitike nacije, to bi bila
esencijalistika ili primordijalsitika perspektiva.

Muzika i identitet
Muzika ima ogromnu ulogu ne samo kao marker, obeleje identiteta
(himna, rok muzika), ve i kao aktivni agens u proizvodnji identiteta
(pank i rok muzika su u velikoj meri uestvovale u konstituisanju rok
i pank potkulture; danas su to tehno, dance, rave isl; himne, Hej
Sloveni i Boe pravde)
Muzika dakle istovremeno afirmie, problematizuje, razgrauje i
rekonstruie identitete - zgodno sredstvo za analizu drutvenog
konstruisanja, eksploatacje i kontrole identiteta i njegovih granica
socioloka prouavanja muzike i identitete treba podjednako da
vode rauna o tome ta muzika reprezentuje i ta ini; da se muzika
tretira kao aktivni inilac koji u sebi sadri politiki i moralni poredak i
vrednosti a pojedince povezuje u manje-vie jasno razgraniene
grupe. Takav pristup muziku posmatra kao sastavni deo odnosa
moi koji generiu konstantnu borbu kroz koju se konstruiu
autentinost, tradicija, etnicitet, potkultura, nacionalizam i
nacionalna drava.

1. ta su esencijalizam, antiesencijalizam (konstruktivizam)? / 2. Esencijalistie i

antisencijalistike odrednice identiteta?
Radikalni antiesencijalizam kroz proces dekonstrukcije koncepta utemeljenog identiteta nuno
uspostavlja referentnu taku u odnosu na koju se taj proces sprovodi. Taj referent je drugi koji se
dri nekog esencijalistikog obrasca nacionalnog, rodnog, rasnog I on kao takav uspostavlja
kao negativna vrednost, la, obmana, zabluda, mit primitivnog uma.
Esencijalizam pretpostavlja da postoje stalne, nepromenljive, esto uroene osnove
identiteta koje se iskazuju kao objektivne drutvene injenice. Antiesencijalistiki i
konstruktivistiki pristup insistiraju na identitetu kao proizvedenom i stvorenom u razliitim
istorijskim, diskurzivnim i drutvenim kontekstima, koji su promenljivi i u velikoj meri zavisni od
subjektivnog doivljaja ili odreenja. Esencijalistiku pretpostavku po kojoj identite postoji kao
stvar koju treba pronai, te da opis samih sebe reflektuje na sutinski identitet, smeten
duboko u nama, konstruktivizam premeta na socijalnu i kulturnu ravan, ime se identitet
relativizuje.
3. ta su izvori za stvaranje identiteta (Jelena orevi)?
Izvori za stvaranje identiteta nalaze se u jeziku, kulturnim praksama odreenog drutva,
istorijskom trenutku, poziciji u okviru drutvene strukture, to, jednostavno, znai da biti ena,
belac, starac ili pravoslavac ima razliita znaenja u razliitim drutvenim kontekstima.
4. Razliiti tipovi identiteta, Stjuart Hol, u Evropi, kroz istoriju. Koje su im karakteristike?
Identiteti se konstituiu u igri razlika, na osnovu njihove razliitosti od drugih identiteta, izvlaei
svoje pozitivno znaenje iz onoga to iskljuuju. Zato je drugi pratea tema savremenih diskursa
o identitetu: individualnom identitetu i konstituisanju ja (naroito u psihoanalizi) i kolektivnom
identitetu (u sociologiji, antropologiji, studijama kulture).
Kulturalistika paradigma, naroito u okviru studija roda, queer teorije i postkolonijalne
teorije diskursa, tematizuje probleme diskurzivne politike konstrukcije etnikih, nacionalnih,
kulturnih i rodnih identiteta, pri emu se identitet tumai kao i prostor otpora.
Smatra se da pripisani identiteti otvaraju mogunosti identifikacije, koje podrazumevaju
izbor i dogovaranje, pluralizam i razliitosti, umesto jedinstva, promene i transformacije, umesto
kontinuiteta. A Svako od nas je zapravo viestruki identitet (ena, majka, supruga, ljubavnica,
prijatelj, zaluenica hipi stila, srpkinja itd).
Hol analizira razliite koncepcije identiteta prisutne u stavovima zapadne kulture i
civilizacije. Te koncepcije jesu; prosvetiteljski subjekt, socioloki subjekt i postmoderni subjekt.
Prosvetiteljski subjekt zasniva se na konceptu da je ljudsko bie centrirana jedinstvena individua
koja ima kapacitet da radi, misli i dela, i koja poseduje unutranju sr. Individualni subjekt bi
podrazumevao da svaki pojedinac ima vlastiti identitet koji se ne moe razlagati. Najvaniju ulogu
u ovakvoj definiciji identiteta ima Dekartova filozofija mislim dakle postojim iz koje sledi da
svaka celovita osoba ume da misli i prepoznaje svet na jedan konsistentan nain i sasvim drugaije

od drugih pojedinaca, ime postaje slobodan u odnosu na drutvene okolnosti, uslovljavanja i

stege.
Na pojavu socioloke koncepcije subjekta utiu industrijalizacija, urbanizacija i drutvene i
kulturne promene u XIX veku. Pojedinac vie nije bio zaokruena i samosvesna jedinka, ve se
sada formira u odnosima sa znaajnim drugima, na osnovu grupnih procesa i kolektivnih normi.
Pojedinac se vezuje za odreenu drutvenu grupu kao to je klasa, zanimanje, mesto roenja ili
nacionalnost, na osnovu kojih se stvara i njegov identitet. Putem socijalizacije prvo u porodici a
zatim u okviru drutvenih grupa kojima pripada, dolazi do interiorizacije odreenih normi i
vrednosti tih grupa, na osnovu kojih se konstituie i identitet.
Trei postmoderni subjekt karakteristian je procesu fragmentacije. Postmoderni subjekt
podrazume mnotvo protivrenih i nedovrenih identiteta. Politika identiteta uglavnom je
usredsreena na mogunost prepoznavanja zahteva za priznavanjem potlaenih drutvenih grupa
i zbog toga se vrlo esto i one nalaze u sreditu ispitivanja identiteta. Karakteristike postmodernog
subjekta je da subjekt preuzima razliite identitete u razliita vremena to osporava stav o
postojanju koherentnog sopstva. Unutar svakog od nas postoje kontradiktorni identiteti koji nas
vuku na razliite strane tako da se nae identifikacije menjaju i premetaju.
5. ta je to kulturna mo (J. .)?
Nacionalna kultura ili ono to se pod tim pojmom podrazumeva, zavisi od kulturne moi tj od onih
koji upravljaju kulturnim, obrazovnim i politikim resursima.
6. Ko je Benedikt Anderson? ta je po njegovom miljenju nacija kao zamiljena zajednica?
Autor knjige Nacija: zamiljena zajednica (1984) koja je ostavila posebno znaajan uticaj na
postkolonijalnu teoriju i studije kulture. Ona je podstakla analizu nacionalizma kao naracije tj. kao
pojma koji se izgrauje na zamiljanju zajednitva u uslovima u kojima pripadnici ak i
najmanje zajednice nikada nee upoznati veinu pripadnika svoje nacije, pa ak ni uti o njima, no
ipak u mislima svakog od njih ivi slika njihovog zajednitva. Anderson eli da pokae da pojam
zamiljanja nije isto to i izmiljanje, lanost, izmiljotina, ve da je nacija najsavremeniji i
najrasprostranjeniji nain predstavljanja u svesti heterogenog drutva kao jedinstvene drutvene
zajednice. Zamiljanje nacije je posledica simbolike obrade vremena i prostora, kao i izbora onih
elemenata kulturne prolosti koji u datom trenutku mogu da obezbede i potvrde ideju
kontinuiteta i pripadnosti.
7. ta su to postkolonijanle studije, kada i gde su nastale?
Postkolonijalne studije su jedna od komplementarnih disciplina i sastavni deo studija kulture, one
tee da razotkriju razliite aspekte kolonijalizma kao jednog od osnovnih uslova postojanja i
definicije modernosti i modernog sveta uopte (analiza ideolokog diskursa i diskursa moi,
kritika modernizma i evrocentrizma, tematska usredsreenost na podreene i marginalizovane
culture ili delove sveta). Razvijaju se 80ih godina XX veka u univerzitetskim centrima na Zapadu i
mnogim istraivakim ustanovama u nekadanjim kolonijama, naroito u Indiji. Najznaajniji

impuls sui male u oblasti teorije i kritike knjievnosti, ali i kao metod diskurzivne analize, postale
su deo antropologije, istorije, i naroito studija kulture.
8. Kakva je razlika izmeu postkolonijalnih studija i postkolon. teorije diskursa?
Postkolonijalne studije zahvataju iri spektar drutvenih, politikih, ekonomskih, kulturnih i
istorijskih aspekata kolonijalizma (obuhvataju iroko polje razliitih drutvenih disciplina
ukljuenih u istraivanje kolonijalizma, njegovih uzroka i posledica), a postkolonijalna teorija
diskursa usredsreena je na kulturu kao diskurzivnu kategoriju (vie se odnose na analize
kulturnih tekstova).
9. Koje su najznaajnije karakteristike postkolonijalnih studija?
3 karakteristike:
1. postteorijski tokovi koji u sreditu imaju kritiku koncepata i ideologije modernosti
(ekskluzivistike forme razlike i univerzalnosti koje je izgradila zapadna modernost u
sauesnitvu sa imperijalnom ekspanzijom i kolonijalnom vladavinom),
2. radikalni kulturalizam (naputajui interesovanje za drutveno-ekonomska pitanja, institucije
ili pokrete kolonijalnog otpora, klasnu borbu, koncepte sukoba civilizacija, postkolonijalna
teorija se ukljuuje u kulturalistiki obrt sa drutvenim i humanistikim naukama),
3. proizlazi iz prethodne dve orijentacije i istie napor da se analiza diskursa problematizuje da bi
se pokazalo da se heterogenost kolonizovanih drutava iskazuje kroz postojanje mnogih, esto
konfliktnih diskursa, to menja akcenat istraivanja elitnih oblika kulture ka popularnim. analiza
diskursa
10. Kako se u postkolonijalnim studijama posmatra odnos kolonijalizatora i kolonijalizovanog?
Odnos nadreenih i podreenih ne posmatra se kao neproblematina opozicija izmeu opresora i
rtve, ve kao sloen odnos koji nijednu stranu ne ostavlja netaknutom.
11. Kako postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam?
Antikolonijalizam ukazuje na jednu dimenziju kolonijalizma i to onu koju su definisali i proizveli
razne voe, partije i vlade, preuzimajui vlast u novim dravama (prevod: postkolonijalne studije
kau da je antikolonijalizam proces oslobaanja kolonijalizovanih drava od zapadnoevropskih
kolonijalizatora, ali, problem je u tome to se nove drave formiraju po modelu
zapadnoevropskih).
12. Ko je Edvard Said?
On je zasnovao savremene postkolonijalne studije. Napisao je knjigu Orijentalizam. Njegova
osnovna teorija se temelji na Fukoovom tumaenju produktivne prirode znanja/moi, koja
obezbeuje diskurzivnu konstrukciju saznanja i njegovo povezivanje s hijerarhijama moi.

13. ta je orijentalizam po Saidu?

To je sredinji pojam njegove teorije, kojim se obeleava diskurzivna konstrukcija Orijenta, tj.
tekstualno uobliavanje jednog prostranog i nedovoljno definisanog prostora u delima nauke,
umetnosti, filozofskim spekulacijama ili administrativnim dokumentima. Orijentalni diskurs
stvara jedan svet koji prestaje da bude izmiljen i postaje stvaran (tj. slika orijenta je ono to kroz
strune i nestrune diskurse [recimo, prie o Turcima i studiranje turske istorije] stvara zapadna
Evropa, kao drugo od sebe).
14. ta je orijentalizam u metodolokom smislu?
To je analiza diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno od toga da li se to oblikovanje koristi u
imperijalne svrhe, ekonomsko-politiku dominaciju, ili za prosto oblikovanje parcijalnih i za
odreeni politiki trenutak poeljnih stereotipa i predrasua.
15. ta Said analizira da bi izneo tezu o orijentalizmu?
Analizira nain na koji se pie u delima istoriografije, knjievnosti, nakue, socijalne teorije reju,
u kulturi Said nalazi dokaz o proizvedenom znanju kao snanoj podrci vekovima dugog
zapadnog imperijalnog osvajanja.
16. Koje teritorije obuhvata Orijent?
Bliski istok, arapski svet, Indija, ak i Daleki istok (ovo malo nema smisla orijentalizam je
referiranje na neevropsko, ali pre svega na Bliski istok. Ostalo potpada pod egzoticizam. Ili ne?).
17. ta su po Saidu obeleja orijentalizma u okviru orijentalnog diskursa koji proizvode znanja o
Orijentu i kako ti diskursi formiraju Orijent?
Orijent je pasivan, sklon despotizmu, povodljiv, senzualan, feminizovan, slab, lukav, nepredvidiv,
rasno inferioran, kulturno zaostao i kao takav, postaje apsolutno drugo u odnosu na Zapad. Ti
diskursi formiraju orijentalizam kao homogenu sliku, konsistentan diskurzivni sistem, neto to se
ne menja (naspram dinaminog zapada).
18. emu slui orijentalizam u samodefinisanju zapada?
Zapad gradi vlastitu superiornost i autoritet na tome, legitimiui pravo na osvajanje i vladanje. U
tome uestvuju znanje i mo. Tako se formira pogled na svet koji je Zapadnoj Evropi omoguio da
socioloki, vojno ideoloki, nauno i imaginativno upravlja Orijentom tokom prosvetiteljstva.
19. ta je to balkanizam?
Marija Todorova i Vesna Goldsvorti istrauju konstruisanje zapadnjakih diskursa na
osnovu kojih se konstruie Balkan. iroj javnosti je poznata politika konstrukcija slike Srbije i
Srba kao bestijalnog, neotesanog, genocidnog naroda koja se ostvarila i jo uvek se ostvaruje u
razliitzim medijskim, teorijskim, naunim, politikim i pravnim diskursima, koji nisu ostvareni
samo na zapadu ve i u srpskom drutvu. Otud inferiornost, ali i defanzivna agresija tog drutva.

Tako se Srbi predstavljaju kao antipod evropsk-og/ih drut-va/ava. Sa druge strane, Zapad se u
okviru srpskog drutva prikazuje kao veni i zakleti neprijatelj pravoslavne duhovosti,
nepopravljivo leglo licemerja i pokvarenosti, kultura u stanju raspadanja, izjedana vlastitim
protivrenostima. A onda dou mediji... gde je sve to suptilno upleteno.
20. Kako drava gradi oseaj jedinstva (antiesencijalistiki i esencijalistiki konstrukt identiteta)?
Popularna muzika ini integralni deo procesa izgradnje kulturnih identiteta, kako na
individualnom tako i na kolektivnom nivou; tavie, nain na koji razmiljamo o identitetu i
muzici povezan je sa nainom na koji razmiljamo o mestu". Umetnici, pa i itave zajednice, u
stanju su da sebe i sopstveni doivljaj mesta predstave kroz muziku, na slian naiin kao to se to
ini u knjievnosti i likovnoj umetnosti. U prolosti je najire bilo prihvaeno miljenje da se
zajednice i pojedinci mogu prepoznavati po relativno stabilnim identitetima - tradicijama,
kulturnim osobenostima, stavovima i praksama, koji se mogu prikupljati, mapirati i
objektifikovati; u nekim sluajevima takva perspektiva je strateki kreirana delovanjem iz same
zajednice radi postizanja eljenih ciljeva. Ipak, "fiksirani" identiteti su ee bili nametnuti kao
klieizirane predstave o mestu i kulturi posredovanjem turistikih promotera politike retorike i
senzacionalistikih medija, kao esencijalizmi koji ne moraju imati nikakve veze sa svakodnevnim
ivljenim iskustvom.Iz tog razloga je uloen napor da se identiteti opiu na nov nain - kao proces
umesto stanja, kao tok umesto fiksiranog svojstva, kao neprestano "postajanje- umesto
postojanja. Nain na koji individue, zajednice, regioni ili nacije sebe vide zasniva se na
potencijalno nepreglednom broju opcija: etnika pripadnost, veroispovest, pol, profesionalni
status, politika uverenja, itd. Muzika je vana kularna sfera u kojoj se identiteti afirmiu,
problematizuju, razgrauju i rekonstruiu. Tako muziki anr kao to je hip-hop, koji je nastao u
crnakim i latinoamerikim kvartovima amerikih gradova osamdesetih godina, u isti mah
pokree pitanja etnikog zalea, politike motivacije, rodnog identiteta i diskriminacije, klasne
pripadnosti i svesti, kulturnog nacionalizmai pripadnja odredeenom mestu.
Drave-nacije predstavljaju socijalno konstruisane tvorevine koje su uslovljene datom
epohom i nastaju kao rezultat proraunatih napora dravnika i stratekih analitiara usmerenih
na "kreiranje" oseaja zajednitva unutar (esto arbitrarno odreenih) granica. Drava-nacija je
"zamiljana zajednica koja operiee na odredenom geografskom prostoru generie oseaj
jedinstva delovanjem nacionalnih institucija (pravni sistern, policija, birokratija) i koristi razliita
kulturna sredstva za potrebe uvrivanja proizvedenog oseaja jedinstva unutar postavljenih
granica i pruanja podrke logici zasebnog postojanja u odnosu na susedne teritorijalne jedinice.
Centralnu ulogu u ovom projektu imaju obeleja poput nacionalnog jezka(mada je jezik retko kada
jedinstven i istovetan na itavoj teritoriji) i drugih kulturnih formi mobilisanih za potrebe
"stvaranja" nacije sa razvijenim oseajem pripadnosti i jedinstva.
Uz nacionalne umetnike tradicije, veroispovest, etniki identitet i obilje vizuelnih simbola
(zastave, amblemi, grbovi, valuta, oevi nacije), muzika se ugrauje u same temelje procesa
stvaranja (i odravanja) nacionalnosti. Muzika se esto koristi u razliitim politikim kontekstima
povezanim sa izgradnjom i odravanjem nacionalnog identiteta.

21. Kako se muzika koristi za razne nacionalne separatistike ciljeve?

U situacijama kada separatistike grupe pokuavaju da se odvoje od ire drave-nacije, ili u vreme
nastajanja nacija, muzika ima vanu ulogu u izgradnji "zamiljene zajednice. Muzike tradicije i
etniko naslee se prizivaju kao elementi separatistike strategije, kao dokaz o kulturnoj razlici i
kao opravdanje logike secesije. U kotskoj se to dogodilo kroz proraunatu obnovu
'"tradicionalnih kotskih instrumenata (gajdi) i pesama u okviru folk scene iji je centar bio u
Edinburgu. Evociran je niz stratekih esencijalizama kojima se definie kotski duh, to je bilo
naroito izraeno u vreme konzernativne vlade Margaret Taer, u periodu koji je obeleen
neujednaenim ranzvojem i razlikma izmeu finansijski monog juga zemlje i kotske.
22. Kako Konel i Gibson procenjuju kulturnu politiku koja putem muzike kreira izolovane kulturne
identitete?
Nacionalne muzike se posreduju i manje formalizovanim sredstvima nego to su to dravne
kulturne politike ili nacionalne himne, kroz aproprijaciju lokalnog "zvuka" kao nacionalne
tradicije. Nacija" ostaje otvoreno polje znaenja, sporni termin, koncept koji prua osnovu za
debatu unutar drutva o kulturnim razlikama, jedinstvu i vezanosti za teritoriju. Slino nainu na
koji se muzike razlike koriste kao markeri jedinstvenosti pojedinih mesta na lokalnom nivou (pa
tako i kao osnova socijalne konstrukcije jedinstvenog "zvuka), razlike u muzikim tradicijama
pojedinih zemalja koriste se kao opravdanje njihove zasebenosti kao "nacija". Nacionalni
trendovi" treba da dokau kontinuirani oseaj "zajednitva, a nacionalni zvuk" se desto
konstruie naglaavanjem, slavljenjem i marketingom lokalnih razlika.
Kulminacija uloge muzike u konstruisanju nacionalnog identiteta jeste dravna himna ovaploenje nacije u pesmi. Veina takvih pesama uiva status neosporene muzike reprezentacije
odreenog mesta ali ima i onih koje sa promenama u dru$tvu i razumevanju nacije bivaju
dovedene u pitanje. (Waltzing Matilda i australijska himna). Himne su muziki tekstovi, istorijski
dokumenti kroz koje se gradi ili problematizuje savremeno oseanje nacije. Duboka politika
pomeranja unutar postojeih drava-nacija (kao i novi savezi izmeu drava-nacija) odraavaju se
u novim himnama.
23. Koji su ciljevi kulturne politike na polju muzike kulturne politike?
U mnogim zemljama aktivno se sprovode mere kulturne politike koje imaju za cllj da podstaknu
lokalnu (nacionalnu) muziku aktivnost. Takve kulturne politike imaju tri cilja: prvo, to je nain da
se cenzuriu oni zvuci za koje se veruje da ugroavaju dravne interese; drugi cilj je zatita lokalne
muzie industrije i otvaranje prostora za lokalne umetnike kojima treba omoguiti da snimaju,
budu emitovani i prisutni na muzikoj sceni zemlje; trei cilj je pruanje podrke 'lokalnoj kulturi
pred najezdom angloamerike populame muzike koju distribuiraju velike korporacije. To je
naroito izraeno tamo gde lokalni umetnici piu i pevaju na jeziku koji nije engleski.

24. emu slue i za ta se koriste razlike u muzikim tradicijama?

Muzika je shvaena kao proizvod odreene kulture i drutva, ali se ide i korak dalje. To
podrazumeva osvrt na muziku kao aktivnog inioca u konstruisanju kulture, drutva i etnikog
identiteta, to naroito dolazi do izraaja kada se radi o tradicionalnoj muzici. Tada se posmatra
ta te muzike zapravo predstavljaju, odnosno, na koji nain odreenu kulturu prezentuju
Drugome.
25. emu slue muzike tradicije u identitetima?
Odnos muzike i kulture mogue je sagledavati u vezi sa bilo kojim identitetom, tj, identitetom kao
optom kategorijom. Meutim, i etno i world muzika u svom odreenju sadre elemente koji
upuuju najpre na etniki identitet. Tako sam naziv etno muzika eksplicitno ukazuje na vezu
izmeu odreene etnike grupe i njene muzike, pa se te muzike dalje kategorizuju prema
kulturama, odnosno, zajednicama iz kojih potiu.
26. Identitet: muzika tradicija nije vezana za folklor. Koje su razlike i u kojim sluajevima
muzikih tradicija?
Uporedo sa terminom world music, prisutan je i termin etno muzika. Po pitanju odreenja ovih
koncepata postoje neslaganja i tekoe.
Stav veine je da je etno zapravo sinonim za neto tradicionalno, s tim to se neki ne slau
da je modernizovana verzija etno muzike i dalje tradicionalna muzika. Ober pod tradicionalnom
muzikom podrazumeva onu u javnom domenu, odnosno, iji su autori anonimni ili
neprijavljeni.
Mogua razlika izmeu koncepata world i etno bi mogla biti ta to je world music
popularan i sinkretiki muziki anr, dok bi se etno muzika mogla odrediti kao neto to je vezano
pre za jednu tradiciju nego vie, a i kao neto to je autentino. Imajui u vidu problematinost
koncepta tradicije, i samo pitanje autentinosti postaje sklono kritikom preispitivanju.
27. Koje su osnovne karakteristike muzike sveta (world music)?
Veina definicija - Pod world music-om se podrazumeva muzika koja je tradicionalna, narodna,
izvorna, koju stvaraju i izvode starosedeoci, koja obuhvata svaku kulturu i drutvo na planeti.
Loran Ober workd music se moe opisati kao popularna muzika u kojoj su isprepletana razna
iskustva mnogih kultura. Ova (ua) definicija akcenat stavlja na kulturnu i muziku hibridnost. U
irem smislu, moe da oznaava i tradicionalne muzike vrste nezapadnih civilizacija.
28. ta je hibridnost muzike sveta?
Hibridnost je meanje najrazliitijih nuzika koje esto podrazumeva ukrtanje muzika poteklih iz
zapadnih i nezapadnih kultura. Zbog hibridnosti je teko odrediti world music kao muziku
nezapadne civilizacije.

29. ta je to tradicija i koji su elementi tradicije?

Pojmovi tradicija i izvornost su problematini u smislu da nisu jasno odredivi i zbog toga mogu
lako da postanu ideoloko orue.
Pod tradicijom se obino podrazumeva specifian nain prenoenja kulture (...)
usmena predaja (predanje) kojom se u nekoj zajednici elementi kulture neposredno
prenose sa generacije na generaciju (...).
Isto tako, tradicija moe da oznaava i tip kulture skup verovanja, vrednosti, simbola,
pravila ponaanja i tehnika proizvodnje, koji se prenosi usmenom predajom i ije se
postojanje odrava i opravdava pozivanjem na prolost karakteristian za drutva koja ne
poznaju drugi nain prenosa znanja.
Kljuni elementi tradicije kontinuitet, prolost i zajednitvo.
30. Koje su karakteristike drutvenog konteksta u kojima nastaje muzika sveta?
U prilog tome da je koncept world music ist proizvod govore podaci kada je i zato nastao ovaj
termin. Roenje world music-a se vezuje za 1987. godinu u jednom londonskom pabu je
odran skup povodom zajednike marketinke kampanje, koja je za cilj imala osmiljavanje nove
kategorije, pod koju bi se mogle podvesti sve one muzike koje do tada nije bilo mogue na neki
smisleni nain razvrstati i prezentovati javnosti. Termin world music najvie toga je obuhvatao i
najmanje iskljuivao. Promovisanje nove, muziko-industrijske kategorije podrazumevalo je i
tampanje ploa, flajera, seriju reklama u magazinu The Music Week, itd... U poslednje 2 decenije
ova muzika je postala planetarni fenomen.
31. ta to muziku sveta ini novim romantizmom?
U 19. veku bila je aktuelna potraga za korenima i tradicionalnom muzikom kako bi se ona
sauvala od zaborava. U sveoptoj globalizaciji, poslednjih decenija se ovaj trend vraa, pa tako za
Telefa Kviftea world music predstavlja globalni romantizam. Prema ovom autoru, world music
postaje neto to je vezano za etvrti svet, tj, manje razvijene zajednice u tehnolokom,
ekonomskom i privrednom smislu. U takvom vienju, narodi etvrtog sveta danas postaju ono
to je koncept naroda bio u 19. veku (narod u smislu seljatva). Ova Kvifteova kritika muzike
sveta, a kroz nju i ideologije globalnog romantizma, se odnosi pre svega na doivljavanje
odreenih zajednica kao utoita, u kojima je ouvano jedinstvo identiteta uprkos sveoptoj
turbulenciji izazvanoj globalizacijom. Eksploatisanje ovaj autor vidi u potrazi za egzotinim i
autentinim u smislu geografskog porekla. Ovaj kritiki stav podravaju brojni kritiari koncepta
world music-a, koji smatraju da se tim terminom ozna;avaju samo ne-zapadne muzike to samo
produbljuje jaz na relaciji Zapad/ne-Zapad.
32. Kako odreena muzika postaje muzika sveta?
Da bi neka muzika bila world, nije dovoljno da sadri elemente neke tradicije ve i da bude
prepoznatljiva, jer je to muzika namenjena globalnom tritu, odnosno, itavom svetu (Kvifte).
Dakle, odreena muzika biva odabrana i oznaena kao tradicionalna i onda, obraena modernim

tehnologijama, postaje world, koji je, s jedne strane, iroko prepoznatljiv u smislu obrade, dok sa
druge strane, i dalje u sebi sadri taj momenat tradicije.
33. Koja je uloga muzike u konstrukciji kulturnih (etnikih) identiteta?
Samo deo izvoaa i sastava e se od mnotva probiti na strano trite i nastupati po festivalima,
praviti samostalne koncerte, odnosno, postati poznati i van svoje zemlje. Tako upakovana
muzika postaje ambasador, tj. predstavlja odreenu zemlju u svetu. Daljim uoptavanjem, postaje
sve jasnije da mi na osnovu sluanja neke muzike sa odrednicom etno, stvaramo odreene
predstave o kulturi iz koje ta muzika dolazi. To biva najintenzivnije povezano sa etnikim
identitetom, te etno (world) muzike u tom smislu predstavljaju otelotvorenje kolektiviteta,
zajednitva, pripadnosti istoj etnikoj grupi.
34. ta doprinosi klasifikaciji muzike sveta kao anra?
Period sve veih kulturnih kontakata, vee mobilnosti ljudi, sve breg tehnolokog razvoja, stvorili
s pogodnu podlogu za pojavu novog muzikog anra pod nazivom world music. Ova muzika
kategorija zamiljena je kao sveobuhvatna kategorija za razne tradicionalne muzike sveta. Bitnu
ulogu u irenju ovog muzikog obrasca imaju i mediji i trite, a pored toga, legitimitet nekoj
muzikoj pojavi daje i obrazovanje. Uvoenjem muzike sveta kao predmeta na mnogim
univerzitetima, ona postaje opte prihvaen fenomen, polako izjednaen sa ostalim muzikim
anrovima. Uvoenje ovog anra u studijske programe je povezano sa potenciranjem
multikulturalizma u obrazovanju.

GRUPA A
1. Libes i Kac proucavali su kako nacionalno poreklo utice na nacin tumacenja americke TV serije Dalas.
2. Prema Burdijeu razlike u ukusima zasnovane su na pripadnosti klase.
3. Po Burdijeu, uz pomoc kulturnog kapitala elite odrzavaju granicu izmedju sebe i nizis klasa i prenose je
generacijski.
4. Habitus je internalizovani oblik klasnih okolnosti i uslovljavanja koje odatle potice.
5. Prema Petersonu i Simkusu univori su ljudi koji konzumiraju samo popularne umetnosti.
6. Kulturni svastojedi su pripadnici visih socioloskih slojeva.
7. Tia Denora proucava muziku i aktivnost ljudi. Htela je da razume na koji nacin muzika osmisljava svakodnevni
zivot.
8. Drustvene karakteristike koje su uticale na recepciju romana Dzordza Laminga u Velikoj Britaniji
su_____________.
9. Po Burdijeu da bi umetnik postao komercijalan, sta mora da uradi?
10. Neki teoreticari smatraju da postoje 3 kljucne razlike visoke forme umetnosti, od nize i masovne. Koje su?
11. Po V.A. koje su slicnosti u analizi Grizvoldove i Deonore?
Denorin koncept mogucnosti slican je ideji Grizvoldove da tekst citaocu pruza neogranicene mogucnosti znacenja.
Drugo, koriscenje umetnosti ukljucuje i aktivan odnos sa njom.
12. Sta su rekle klase o sapunici u istrazivanju Lila i Ovena?
-Radnicka klasa je koristila realisticki okvir a visa klasa je sagledavala kao konstruisanu pricu I bili su svesni da to
njihovoj klasi ne bi trebalo da se svidi.
13. Koja je razlika izmedju teorije o Bekerovim svetovima i teorije Burdijeovih polja?
-Burdije mnogo snaznije od Bekera naglasava odnose moci i drustvenu konstruisanost ideja unutar nekog polja.
Njegove ideje su kompleksne, bogato potkrepljene istorijskim referencama i izlozene u mnogim knjigama.
14. Karakteristike autonomnog pola?
-Nema zainteresovanost za ekonomsu vrednost. Ugled sticu na osnovu umetnickog rada I to u unoj meni u kojoj ih
cene pripadnici polja.
15. Na sta se deli autonomni pol?

GRUPA B
1. Lil i Oven su proucavali kako klasna pripadnost utice na recepciju sapunskih opera u Brazilu.
2. Kulturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umetnosti, visokog stepena prefinjenih znanja kao i
pozitivnog vrednovanja opsteg u upucenosti.
3. Kako po Burdijeu elite odrzavaju simbolicke granice u odnosu na druge klase?
-Odrzavaju granice tako sto mogu da prepoznaju druge clanove visih klasa na osnovu njihovog ukusa. Generacijski
odrzavaju tako sto su na poziciji da uredjuju druge institucije u sopstvenu korist.
4. Prema Petersonu i Simkusu, kulturni omnivori su ljudi koji konzumiraju sve vrste umetnosti, i visoke i popularne.
5. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno ekonomskim slojevima.
6. Po Burdijeu polje je jedan drustveni prostor uredjen prema osobenim pravilima, sa sopstvenim nacinom
izgradjivanja.
7. Burdije razlikuje 3 tipa ukusa-navesti koji su to ukusi i na koje vrste umetnosti se odnose.
8. Sta je uticalo na Americke ispitanike u istrazivanjima romana Dzordza Laminga?
To su visoki, srednji i niski kojima odgovaraju visoke, srednje popularne umetnosti.
10. Viktorija Aleksander poredi Burdijeovu teoriju polja sa Bekerovim umetnickim svetovima.
11. Prema Burdijeu, najautonomniji sektori umjetnickih polja su bogati kulturnim kapitalom.
12. Dve znacajne karakteristike Burdijeovog tumacenja umetnickog polja su: On ozbiljno shvata cinjenicu da polja
nose ideologije i druga je da se bavi produkcijom I konuzmiranjem, nudeci teorijsku sintezu oba pristupa.
13. Prema Burdijeu u okviru heternonomnog pola umetnickog polja u umetnost prodiru uticaji iz spoljasnosti.
14. Kako su Libes i Kac proucavali recepciju americke Tv serije Dalas?
15. Tia Denora je zakljucila da muzika nudi orudja za kreiranje reakcija, raspolozenja, saznajne svesnosti,
probudjivanje energije ili smirenosti.

1. Kulturna moc podrazumeva upravljanje kulturnim, politickim i obrazovnim resursima.

2. Po Benediktu Andersonu ,nacija podrazumeva predstavljanje(zamisljanje) heterogenog drustva kao jedinstvene
drustvene zajednice.
3. Izvori za stvaranje identiteta su jezik, istorijski momenat, kulturna praksa odredjenog drustva i polozaj u
okviru drustvenih struktura.
4. Stjuart Hol razlikuje 3 koncepcije identiteta u istoriji zapadne civilizacije: socioloski, prosvetiteljski i
postmoderni subjekat.
5.Pocetak postkolonijalnih studija se vezuje za period 80-ih godina 20og vijeka.
6.Za koji istorijski period se vezuje socioloski subjekat i kako ga opisuje?
- Vezuje se za drustvene i kulturne promjene, industrijalizaciju i urbanizaciju. Pojedinac vise nije
samosvjesna jedinka vec djeluje u drustvu.
7.Edvard Said analizira proizvodna znanja o Orijentu u delima: Orijentalizam, Kultura i imperijalizam.
8. U konstruktivnom kljucu identiteti su odredjeni kao proizvedeni i stvoreni u razlicitim istorijskim i
drustvenim kontekstima, koji su promjenljivi.
9. Da li Edvarda Saida zanima vernost slike u odnosu na original? Ne
10.Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.
11.Kritike Konelija i Gibsona: Drzavna kulturna politika na polju muzike moze ili treba da kreira izolovane
nacionalne identitete. Konelije I Gibson to smatraju nerealnim jer nisu uzeta u obzir raznolika iskustva
razlicitih nacionalnih pripadnosti u okviru drzave.
12.Istrazivanja recepcije u kulturi polaze od pretpostavke da znacenje i nacin upotrebe umetnosti zavise od publike.
13.Prema Petrsonu i Simkusu omnivori su ljudi koji konzumiraju i visoke i popularne umjetnosti.
14.Pjer Burdije smatra sa su razlike u ukusima zasnovane na pripadnosti klase.
15.Zapa na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje i vladanje.
16. Marija Todorova i Vesna Goldsvorti proucavaju zapadnjacke diskurse na osnovu kojih se konstruise Balkan.
17.Razlike u muzickim tradicijama pojedinih zemalja koriste se kao potvrda i opravdanje njihove zasebnosti kao
nacije.
18. Odredjena muzika postaje "muzika sveta: tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradi
modernim tehnikama.
19.Muzika sveta se oznacava kao novi romantizam zato sto je u doba romantizma u 19og vijeku bilo
popularno istrazivanje tradicionalne muzike da bi se sacuvala od zaborava. Poslednjih decenija u
globalizaciji taj trend se vraca i tako se fenomen muzike svijeta naziva novim romantizmom.
20. Navesti osnovne odrednice muzike sveta ( koje su obuhvacene i uzom i sirom definicijom) To su tradicija,
popularnost, izvornost, nezapadne civilizacije i hibridnost.
21. Stvaranje ili propadanje "nacionalnog zvuka" uvek je povezano sa vrstom geopolitickih komercijalnih uticaja i
potreba. Tacno

1. Stanoviste upotrebe i zadovoljstva tvrdi da ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.
2. Kluturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umjetnosti, visok stepen prefinjenih znanja i
pozitivni vrijednovanje opstih znanja u upucenosti.
3. Po Stjuartu Holu, prosvetiteljski identitet karakterise koncept da je ljudsko bice jedinstvena indiviuda,
sposobna da radi I misli. Svaki pojedinac ima sopstveni identitet koji se ne moze razlagati.
4. Po Stjuartu Holu identiteti su:
a) privremeno stanje
b) trajno stanje i ljudi ih dozivljavaju kao:
a)prirodni poredak
b)drustvene konstrukte
5. Po Benediktu Andersonu nacija je zamisljena zajednica.
6. Orijentalizam kao metod podrazumjeva analizu diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno da li se to
oblikovajne vrsi u imperijalne svrhe, ekonomsko-politicku dominaciju ili za odredjeni politicki trenutak
pozeljnih stereotipa I predrasuda.
7. Prema Edvardu Saidu, sa dekolonizacijom zavrsava se imperijalna, orijentalisticka prica:
a) tacno
b) netacno
8. Gdje su nastale postkolonijalne studije? Nastale su na Zapadu i mnogim istrazivackim ustanovama u
nekadasnjim kolonijama, narocito Inidiji.
9. U okviru postkolonijalnih studija odnosi izmedju kolonizatora i kolonizovanih posmatraju se kao odnos
podredjenih I nadredjenih, to je slozen i komplikovan odnos koji nijednu stranu ne ostavlja
netaknutom.
10. Postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam zato sto ukazuje na samo jednu stranu kolonijalizma I to
onu koju konstruisu vladari, vodje I partije preuzimajuci vlast u novim drzavama.
11. Orijentalisticki diskursi heterogene kulture opisuju kao jedinstvenu cjelinu:
a)tacno
b)netacno
12. Drzava koristi kulturna sredstva da bi ucvrstila osjecaj jedinstva.
13. Prema Koneliju i Gibsonu, mjere kulturne politike na polju muzike imaju sledeca tri cilja:
-Da cenzurise one zvuke za koje se vjeruje da narusavaju drzavne interese.
-Zastita lokalne muzicke industrije I otvaranje prostora za rad I napredovanje lokalnih umjetnika, kao
I njihovo pojavljivanje na lokalnoj sceni.
-Da pruzi podrsku lokalnoj muzici pred najezdom angloamerickih popularnih industrija umjetnosti.
14. Identiteti shvaceni u esencijalstickom ljucu su shvaceni kao identiteti sa nepromjenljivim I stalnim
urodjenim osnovama koje se iskazuju kao objektivne drustvene cinjenice.
15. Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.
16. Hibridnost muzike svijeta oznaca razlicita mjesanja, najcesce nezapadnih I zapadnih civilizacija.
17. Prema Mariji Ristivojevic, muzika svijeta je stekla legitimitet uz pomoc medija, trzista I uvodjenjem u
obrazovanja.
18. Odredjena muzika postaje "muzikom svijeta" tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradi
modernim tehnikama.
19. Zapad na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje I vladanje.
20. Orijent je u zapadnjackim diskursima opisan kao pasivan, slab, lukav, kulturno zaosto, rasno inferioran,
sklon despotizmu, nepredvidiv.
21. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno-ekonomskim slojevima.

1. Kulturna moc podrazumeva upravljanje kulturnim, politickim i obrazovnim resursima.

2. Po Benediktu Andersonu ,nacija podrazumeva predstavljanje(zamisljanje) heterogenog drustva kao jedinstvene
drustvene zajednice.
3. Izvori za stvaranje identiteta su jezik, istorijski momenat, kulturna praksa odredjenog drustva i polozaj u
okviru drustvenih struktura.
4. Stjuart Hol razlikuje 3 koncepcije identiteta u istoriji zapadne civilizacije: socioloski, prosvetiteljski i
postmoderni subjekat.
5.Pocetak postkolonijalnih studija se vezuje za period 80-ih godina 20og vijeka.
6.Za koji istorijski period se vezuje socioloski subjekat i kako ga opisuje?
- Vezuje se za drustvene i kulturne promjene, industrijalizaciju i urbanizaciju. Pojedinac vise nije
samosvjesna jedinka vec djeluje u drustvu.
7.Edvard Said analizira proizvodna znanja o Orijentu u delima: Orijentalizam, Kultura i imperijalizam.
8. U konstruktivnom kljucu identiteti su odredjeni kao proizvedeni i stvoreni u razlicitim istorijskim i
drustvenim kontekstima, koji su promjenljivi.
9. Da li Edvarda Saida zanima vernost slike u odnosu na original? Ne
10.Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.
11.Kritike Konelija i Gibsona: Drzavna kulturna politika na polju muzike moze ili treba da kreira izolovane
nacionalne identitete. Konelije I Gibson to smatraju nerealnim jer nisu uzeta u obzir raznolika iskustva
razlicitih nacionalnih pripadnosti u okviru drzave.
12.Istrazivanja recepcije u kulturi polaze od pretpostavke da znacenje i nacin upotrebe umetnosti zavise od publike.
13.Prema Petrsonu i Simkusu omnivori su ljudi koji konzumiraju i visoke i popularne umjetnosti.
14.Pjer Burdije smatra sa su razlike u ukusima zasnovane na pripadnosti klase.
15.Zapa na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje i vladanje.
16. Marija Todorova i Vesna Goldsvorti proucavaju zapadnjacke diskurse na osnovu kojih se konstruise Balkan.
17.Razlike u muzickim tradicijama pojedinih zemalja koriste se kao potvrda i opravdanje njihove zasebnosti kao
nacije.
18. Odredjena muzika postaje "muzika sveta: tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradi
modernim tehnikama.
19.Muzika sveta se oznacava kao novi romantizam zato sto je u doba romantizma u 19og vijeku bilo
popularno istrazivanje tradicionalne muzike da bi se sacuvala od zaborava. Poslednjih decenija u
globalizaciji taj trend se vraca i tako se fenomen muzike svijeta naziva novim romantizmom.
20. Navesti osnovne odrednice muzike sveta ( koje su obuhvacene i uzom i sirom definicijom) To su tradicija,
popularnost, izvornost, nezapadne civilizacije i hibridnost.
21. Stvaranje ili propadanje "nacionalnog zvuka" uvek je povezano sa vrstom geopolitickih komercijalnih uticaja i
potreba. Tacno

1. Stanoviste upotrebe i zadovoljstva tvrdi da ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.
2. Kluturni kapital po Burdijeu se sastoji od poznavanja visokih umjetnosti, visok stepen prefinjenih znanja i
pozitivni vrijednovanje opstih znanja u upucenosti.
3. Po Stjuartu Holu, prosvetiteljski identitet karakterise koncept da je ljudsko bice jedinstvena indiviuda,
sposobna da radi I misli. Svaki pojedinac ima sopstveni identitet koji se ne moze razlagati.
4. Po Stjuartu Holu identiteti su:
a) privremeno stanje
b) trajno stanje i ljudi ih dozivljavaju kao:
a)prirodni poredak
b)drustvene konstrukte
5. Po Benediktu Andersonu nacija je zamisljena zajednica.
6. Orijentalizam kao metod podrazumjeva analizu diskurzivnog oblikovanja drugog, nezavisno da li se to
oblikovajne vrsi u imperijalne svrhe, ekonomsko-politicku dominaciju ili za odredjeni politicki trenutak
pozeljnih stereotipa I predrasuda.
7. Prema Edvardu Saidu, sa dekolonizacijom zavrsava se imperijalna, orijentalisticka prica:
a) tacno
b) netacno
8. Gdje su nastale postkolonijalne studije? Nastale su na Zapadu i mnogim istrazivackim ustanovama u
nekadasnjim kolonijama, narocito Inidiji.
9. U okviru postkolonijalnih studija odnosi izmedju kolonizatora i kolonizovanih posmatraju se kao odnos
podredjenih I nadredjenih, to je slozen i komplikovan odnos koji nijednu stranu ne ostavlja
netaknutom.
10. Postkolonijalne studije kritikuju antikolonijalizam zato sto ukazuje na samo jednu stranu kolonijalizma I to
onu koju konstruisu vladari, vodje I partije preuzimajuci vlast u novim drzavama.
11. Orijentalisticki diskursi heterogene kulture opisuju kao jedinstvenu cjelinu:
a)tacno
b)netacno
12. Drzava koristi kulturna sredstva da bi ucvrstila osjecaj jedinstva.
13. Prema Koneliju i Gibsonu, mjere kulturne politike na polju muzike imaju sledeca tri cilja:
-Da cenzurise one zvuke za koje se vjeruje da narusavaju drzavne interese.
-Zastita lokalne muzicke industrije I otvaranje prostora za rad I napredovanje lokalnih umjetnika, kao
I njihovo pojavljivanje na lokalnoj sceni.
-Da pruzi podrsku lokalnoj muzici pred najezdom angloamerickih popularnih industrija umjetnosti.
14. Identiteti shvaceni u esencijalstickom ljucu su shvaceni kao identiteti sa nepromjenljivim I stalnim
urodjenim osnovama koje se iskazuju kao objektivne drustvene cinjenice.
15. Muzika radnicke klase je transformisana u nacionalno muzicko obelezje u Juznoj Americi.
16. Hibridnost muzike svijeta oznaca razlicita mjesanja, najcesce nezapadnih I zapadnih civilizacija.
17. Prema Mariji Ristivojevic, muzika svijeta je stekla legitimitet uz pomoc medija, trzista I uvodjenjem u
obrazovanja.
18. Odredjena muzika postaje "muzikom svijeta" tako sto se uzme tradicionalna melodija koja se obradi
modernim tehnikama.
19. Zapad na orijentalizmu gradi vlastitu superiornost i legitimise pravo na osvajanje I vladanje.
20. Orijent je u zapadnjackim diskursima opisan kao pasivan, slab, lukav, kulturno zaosto, rasno inferioran,
sklon despotizmu, nepredvidiv.
21. Kulturni univori pripadaju nizim socijalno-ekonomskim slojevima.

SOCIOLOGIJA PRVI KOLOKVIJUM

1. TA SU PROSVETITELJSKA I ROMANTIARSKA TRADICIJA U POLJU KULTURE U
PERIODU 2. SVETSKOG RATA?
U prosvetiteljstvu je kultura ono najdublje, to je ovek u stanju da da civilizaciji. U romantizmu se
pojam kulture dovodi u vezu sa proizvodom duha.
2. TA SE U PROSVETITELJSTVU I ROMANTIZMU SMATRA KULTUROM?
Kultura se od pojave posvetiteljstva krajem 18. veka smatra dokazom onog najboljeg to ovek
moe da da civilizaciji. U prosvetiteljstvu se veruje u mo ljudskog razuma, u univerzalnost
civilizacijskih procesa, koje obeleava kultura zapada, usavravanje duha, uveanja prostora
slobode, poboljanje uslova ivota- sveopti napredak.
Prosvetitelji pod kulturom podrazumevaju:
a) sva stvorenja koja tee racionalnom organizovanju ljudskog i drutvenog ivota
b) sloen sistem koji ine ideje, tehnika i drutvene institucije
Kultura je bila delo ljudskih ruku i uma, ono to oveka izdvaja od prirode i to je prkosi kao
dokaz ljudske superiornosti.
Romantizam nastaje kao reakcija na geometrijski um prosvetiteljstva i razvija pojam kulture u vie
pravaca i definie njen status u okviru drutva. Romantizam je svedok napoleonovih osvajanja,
stvaranja nacionalnih drava, utemeljivanja buruazije, ekspanzije industrije, ubrzane
urbanizacije. Kultura se u romantizmu smatra kao delo posebno nadarenih pojedinaca koji
stvaralaku snagu crpe iz imaginacije i duboke veze sa prirodom, slikama i predstavama uma.
Romantiari u kulturu uvode:
a) individualnost umetnika; stvaralac- uspostavlja kriterijume i time kulturu stavlja na mesto
vodia kroz maglu banalnog ivota; simbol- umetniki genije, ovek koji moima imaginacije kao
posebnog stvaralakog principa uspeva da stvara nove svetove u mati i stvarnosti
b) tenja za smanjenjem jaza izmeu sirovog, svakodnevnog, empirijskog ivota i umetnikih dela
3. EMU SE SUPROTSTAVLJAJU PROSVETITELJSKI I ROMANTIARSKI POJAM
KULTURE?
Kultura u prosvetiteljstvu je bila protiv:
a) svega to je prethodilo
b) religijskih dogmi
c) predrasuda
d) sujeverja, mitova
e) lanih idola
Karakterisao ga je pogled ka budunosti do kojeg se stizalo aktivnou ljudskog razuma i njegovoj
moi da sazna istinu o svetu.
Romantiari kritikuju novi poredak sveta industrijske civilizacije, a insistiraju na superiornosti
proizvoda duha. Bilo je pokuaja ponitavanja njenih pogubnih posledica.
4. NA TA SE KULTURA ODNOSI U PROSVETITELJSKOM I
ROMANTIARSKOM POLJU KULTURE?
Kultura se u prosvetiteljstvu odnosila na svestrano oblikovanje uma, znanja i drutvenog
ponaanja, ime je u francuskom tumaenju poela da se identifikuje sa civilizacijom. Kondorse
najkorisniji mislilac kulture u okviru francuske prosvetiteljske tradicije ,,Skica o istorijskoj slici
progresa ljudskog razuma formulie ideju da svi ljudi u narodu imaju iste mogunosti za razvoj.
Pojam kulture u romantizmu uestvuje u stvaranju venih dela i dovodi se u vezu sa:
a)proizvodima duha
b)materijalni uslovi ivota: drutvene, ekonomske i politike strukture i tehnoloki razvoj se
pripisuje pojmu civilizacije razvija se i troi
Ovo romantiarsko gledite uspostavlja Rusoova koncepcija autentinosti i superiornosti kulture -

,, plemenit divljak
5. TA SU UNIVERZALIZAM I EVROPOCENTRIZAM (EVROCENTRINOST)?
Univerzalizam je pretpostavka o opteoveanskoj kulturi koja je zamiljena prema vrednostima o
nainu miljenja Zapada. On prati evropocentrizam , ostavljajui mnogostruke posledice.
6. KOJI SU PROCESI KARAKTERISTINI ZA EPOHU PROSVETITELJSTVA?
7. KOJE UMETNIKE DISCIPLINE ISTIE ROMANTIZAM KAO NAINE SPOZNAJE
SVETA?
Umetnike discipline koje istie romantizam kao nain spoznaje sveta su poezija i muzika. U njima
nalazi ishodite jedinog pravog znanja koje se moe suprotstaviti otuenju oveka u mehanizmu
novog industrijskog doba.
Romantizam se obruava na razum i njegovu osnovnu podlogu: nauku, razvoj tehnologije i
civilizaciju. Simbol individualnosti romantiarskog preokreta umesto racionalnog i obrazovanog
oveka dobrih manira sa smislom za nauke i napredak, bio on umetnik, genije, ovek koji moima
imaginacije kao posebnog stvaralakog pricnipa uspeva da stvara nove svetove u mati i stvarnosti.
Stvaralake moi su nerazumnog i iracionalnog tipa koji ukljuuje ula i srce odakle se raa
stvaralaka imaginacija koja smrtnog oveka pribliava bogovima. U romantizmu se umetnost
pozicionira i ima status koji do tada nije imala. Umetnost sama, u sopstveno ime, ume i moe da
stigne do sri smisla. Ovaj stav uvodi ideju originalnosti to predstavlja novinu.
8. TA RUSO I HERDER UVODE U POJAM KULTURE?
RUSO uvodi u pojam kulture ideju o nevinosti i neiskvarenosti jednostavnih predcivilizacijskih
drutava, izgradio je sliku homogene kulture zasnovane na jednakostima i idealima kolektiva, to je
slika koja e se kasnije vraati kao antipod degradirane kulture u kulturi masovnog drutva.
HERDER razvija neke elemente Rusojeve vizije skladne kulture jednakosti i bratstva stvarajui jo
jedan temeljni romantiarski koncept. Njegova ideja o specifinim, homogenim kulturama
razliitih naroda koje predstavljaju izraz njihovog unutranjeg bia reakcija je na prosvetiteljski
univerzijalizam. Kultura je skup razliitih simbolinih sistema koji izraavaju ono najdublje, isto i
autentino u svakom narodu. Na svetu postoji mnogo razliitih kultura. Herderov koncept kulture
sadri ideju jedinstvenih nacionalnih kultura.
9. TA SU SPECIFINOSTI ROMANTIARSKOG SHVATANJA KULTURE?
Romantizam kritikuje racionalizam u prosvetiteljstvu i odustaje od univerzijalizma i
progresivistike ideologije prosvetiteljstva.
Romantizam veruje u delotvornost imaginacije i u poeziji i muzici nalazi ishodite jedinog pravog
znanja koje se moe suprotstaviti otuenju oveka.
10. KRITIKA MASOVNE KULTURE?
Kritika masovne kulture se pojavila u 19. veku, a vrhunac dostie 20-ih i 30-ih godina 20. veka.
Koncept masovnog drutva podrazumeva da na istorijsku scenu stupi gomila, i posledica ovog
radikalnog prestrojavanja je uniavanje kulture.
Uporedo sa konceptom masovnog drutva javlja se i koncept masovne kulture koji ima tendenciju
koja vodi ka komercijalizaciji i industrijalizaciji kulture iji je cilj stvaranje profita.
Tehnoloke inovacije se smatraju kao pretnja. Kritika kulminira u periodu izmeu 2. svetskog rata
i bila je sveobuhvatna, estoka.
11. KOJI SU NAJPOZNATIJI KRITIARI U BRITANIJI U 19. I 20. VEKU
(ARNOLD I LIVIS)?
METJU ARNOLD - ,,Kultura je ono najbolje to je oveanstvo stvorilo
-dovodi proces demokratizacije u vezu sa moi masovne kulture
-kultura ima uzvieni smisao i funkciju moralnog usavravanja
-polazi od ideje opteg drutvenog dobra kao osnovni cilj kulturnog preobraaja

Njegova ideja je da se destrukcija britanskog druva dogodila zbog velike slobode nekultivisane
mase (opte pravo glasa mukaraca od po *** godina 20. veka i upad radnikih slojeva u
privilegovan prostor nekultivisanih manjina)
Arnoldov pojam kulture je sadrao podelu na visoku i nisku kulturu i ukazivao je na kulturnu
klasnu privilegiju.
-koncept obrazovanja
-na intelektualnoj eliti lei zadatak da preuzme prosvetiteljsku ulogu
LIVIS
30.-te godine 20. veka reakcija na kulturu masovnog drutva dostie vrhunac, a znaajnu ulogu
ima Livis. On okuplja grupu koja oivljava Arnoldove ideje. Smatrali su da je neophodno sprovesti
temeljnu reformu obrazovanja koja bi se zasnivala na izuavanju najboljih dela engleske
knjievnosti u kulturi. Tako uspostavljaju kanon dela klasine engleske knjievnosti kao temelj
novog obrazovanja koje bi osvestilo mlade generacije zavedene amerikom kulturom novih medija
i kulturom lake zabave. Osnovna pretpostavka je da kulturu stvaraju elite duha i da je ono uvek
bilo u rukama manjine sa ciljem ponovnog uspostavljanja merila vrednosti.
Arnoldov i Livisov program je uvoenje dravne kulturne politike koja bi svoje uporite nala u
obrazovanju. Uticaj na englesku kulturnu sredinu otre reakcije onih koji su oseali i videli da se
novo ne moe lako diskreditovati. Livisti prvi zapoinju analizu popularne kulture i nude literarna
sredstva za analizu.
12. KARAKTERISTIKE DESNIARSKE KRITIKE MASOVNE KULTURE?
Desniarska kritika se oslanja na elitistike pretpostavke prosvetiteljstva i romantizma po kojima
se visokoj kulturi intelektualne i umetnike elite ispreila niska kultura nepismenih, neobrazovanih
potragaa nove kulture. Degradacija kulture je posledica drutvenog haosa, demokratizacije i
politikog legitimisanja niih slojeva. Nova kultura se prilagoava uivaocima lakih sadraja, nudi
povrna zadovoljstva kojima se predaje bez razmiljanja. Bljetavi sjaj kia, prolazne senzacije,
lake zabave predstavljaju dijagnozu omasovljenog drutva i njegovog proizvoda- masovne kulture.
Ona predstavlja zamenu za ono to su urbane mase izgubile naputajui svoje tradicionalne
zajednice.
13. KO SU PREDSTAVNICI FRANKFURSTSKE KOLE I KAKO KRITIKUJU MASOVNU
KULTURU (DESNA I LEVA KRITIKA MASOVNE KULTURE)?
Teodor Adorno i Maks Horkhmajer, delo: Dijalektika prosvetiteljstva
Razvijaju pojam industrije kulture na osnovu koga se masovna kultura posmatra kao deo
kapitalistike ekonomije. Mediji kontroliu i manipuliu masom, oni stvarne potrebe i elje
zamenjuju iracionalnim i nametnutim potrebama kulturne industrije.
14. PO EMU SE LIVISTIKA I FRANKFURTSKA KOLA RAZLIKUJU A TA IM
JE ZAJEDNIKO?
Zajedniko sa desnim taborom je to to predstavnici frankfurtske kole u masovnoj kulturi takoe
vide opasnost.
Razlike: Nasuprot davanja volje gomili, frankfurtska kola u masovnom drutvu vidi mo da kroz
komercijalizaciju kulture stvara pasivne potroae. Kod prvih je masa uzrok modernog zla, a kod
drugih je rtva. Za razliku od desne kritike, Horkhajmer i Adorno ne vide masovnu kulturu kao
proizvod haosa, anarhije koju je podstakla demokratizacija, ve kao element ireg sistema moi. U
radu frankfurtske kole, istie se gledite da su kulturni proizvodi roba!
Zajedniki stavovi:
a) uverenje da je masovna kultura ugrozila autentinu kulturu slojeva i visoku umetniku kulturu
b) poverenje u mo umetnosti u kojoj obe kole vide spasenje od otuujue kulturne mase
Livis se oslanja na klasine pisce, Adorno veruje u potencijal avangarde i novih principa umetnosti
(atonalna muzika oliena u delima enberga)
kulture koje otvara frankfurtska kola:

a) kako je mogue odupreti se manipulaciji i propagandi koja snai u kapitalistikom drutvu?

b) kako toliki broj ljudi na novu kulturu dobrovoljno pristaje?
v) uticaj i irenje masovne kulture na marksistiko polazite o ulozi ekonomije kao uslova
nadgradnje (kultura i umetnost)
15. KO JE PREDSTAVNIK KRITIARA MASOVNE KULTURE IZ AMERIKE (VAJT
MEKDONALD I STUDIJE KULTURE)?
,,Teorija masovne kulture (spaja tradicionalnost Livisizma i Frankfurtske kole, stvarajui
mranu sliku savremene kulture). Smatra da su uzrok politika demokratija i opte obrazovanje
uticali na razbijanje monopola vie klase na kulturu, a da su profitabilno trite i tehnoloki
napredak odgovorili zahtevima novoprobuenih masa. Masovna kultura je direktno povezana sa
proizvodima kia. Ona se donekle razvija iz narodne koja izrasta odozdo kao spontani izraz naroda
i nasuprot njoj izrasta odozgo jer je proizvode tehniari i ljudi zainteresovani za profit. Masovna
kultura podrava otuenje ,,usamljena gomilo. MekDonald ne ostavlja mogunost da se visoka
kultura moe regenerisati i izmai iz komercijalizacije kako su verovali livisti.
16. GDE I KAD SU NASTALE?
Zvanian poetak razvoja studija kulture 1964. stvoren je centar za istraivanje savremene
kulture u Birmingemu.
17. TA JE BIRMINGEMSKI CENTAR ZA ISTRAIVANJE MASOVNE KULTURE I
NJEGOVI OSNIVAI?
Osnivai: REJMOND VILIJAMS, RIARD HOGART I EDVARD TOMPSON
Uvoenje pojma kulture u praksu obinog ivota. Oni otpoinju reviziju kritike masovne kulture.
Radovi frankfurtske kole su podstakli prve istraivae studije kulture, oni su one frankfurtske
smatrali isuvie pesimistinim. Protiv osnovnog segmenta frankfurtske kole studije kulture grade
svoj osnovni princip (potroai masovne kulture nisu pasivni kulturni idioti). Akcenat se pomera sa
manipulacije na ljude koji u novim sadrajima nalaze zadovoljstvo i znaenje.
18. S KOJIM TEORIJSKIM ORIJENTACIJAMA SU PREDSTAVNICI BIRMINGEMSKOG
CENTRA U DIJALOGU, A KOJE KRITIKUJU I KAKO GA REDEFINIU (REVIZIJA
KRITIKE MASOVNE KULTURE DRUTVA)?
U dijalogu su sa livisizmom i ekonomskim determinizmom ******* marksizma
19. TA JE POETNI PREDMET KRITIKE STUDIJA KULTURE U RANIM FAZAMA (IMA
VEZE S MASOVNOM KULTUROM)?
Bavili su se revizijom kritike masovne kulture drutva.
20. TA ZNAI SLOGAN KULTURA JE OBINA U STUDIJAMA KULTURE (NA TA SE
ODNOSI)?
To je reenica koju Rejmond Vilijams neprekidno ponavlja u svom delu ,, Kultura i drutvo
.Obinost kulture podrazumeva:
a) obino ne znai loe, manje vredno, tako da obini ljudi podjednako uestvuju u stvaranju
kulture, kao i elite
b) obino podrazumeva ukljuivanje u pojam kulturno razliitih aspekata drutvenog ivota,
svakodnevne navike, obiaje,ponaanje. Tako nastaje koncept kulture kao ,,celokupnog naina
ivota. Kultura je mogla da podrazumeva sve to se ticalo ljudi u emu su ljudi, pripadnici
razliitih klasa davali odreeno znaenje, a time je i elitna kultura i dalje zauzimala vano mesto.
Rejmond Vilijams smatra da je kultura koju propagira elita proizvod onih koji imaju mo, smatra
da kultura nije homogena.
21. KOJE SU TEME KOJE ANALIZIRAJU TRI OSNIVAA STUDIJA KULTURE I KOJA SU
IM DELA (HOBARD, TOMPSON, VILIJAMS)?
Kultura je promenljiva spoj starog i novog
Rejmond Vilijams - ,,Kultura i drutvo
Koncept kulture: 1. nivo se bavi idealnim aspektima kulture
2. nivo je dokumentarni i odnosi se na dela kulture i umetnosti koji su podloni analiziranju i

prouavanju
3. nivo obuhvata odnose, oseanja *** iz svakodnevnog ponaanja, vrednosti, obiaje, nain ivota,
proizvodnju porodinih odnosa u institucijama odreenog drutva
Ove aspekte ivota ujedinjuje specifina ,,struktura oseanja kao spoj emotivnih i racionalnih
inioca. Istie da nijedno drutvo ne moe imati odreenu, nepromenljivu kulturu, ve da je svako
spoj novog i starog i zavisi od tradicije i kreacije novih odnosa i vrednosti kulture materijalizma*.
Kultura treba da se razume kroz praksu svakodnevnog ivota, ali u kontekstu materijalnih uslova.
Riard Hogart analiza kulturne radnikre klase pre pojave popularne kulture ,,Upotreba
pismenosti. Kulturno degradirane radnike klase uporeene sa promenama koje je u njen ivot
unela masovna kultura i amerikanizacija tradicionalne britanske sredine. Govori o problemima o
kojim govore i livisti, ali on u onom u emu Livis vidi pad i degredaciju kulture vidi i autentine
radnike klase. Pristupa analizi kulture radnike klase i eli da objasni njenu autentinost u
vremenima pre pojave masovnog drutva. Radnika klasa je sklonjena da se prikloni masovnoj
kulturi. Pokazuje da je radnika klasa bila ,,proizvoa vlastite kulture, a ne gomila. Kultura
radnike klase zasnovana je na vrednostima i obiajima nasuprot koje stoji kultura te klase iz 20.
veka.
Hogart se slae sa Livistima da se zdrava kultura moe pokvariti i da je umetnost jedan od puteva
da se ivot prikae u najveem bogatstvu.
Edvard Tompson konflikt
,,Stvaranje engleske radnike klase stvaralac ideje o konfliktnim karakteristikama kulture.
Klasa je neto to se ostvaruje u okviru ljudskih odnosa. Kulturni konflikt lei u samoj sri
stvaranja klasnog drutva.
22. TA SE SMATRA PREOKRETOM U SHVATANJU POJMA KULTURE?
Preokreti u shvatanju pojma kulture su:
a) antielitizam
b) pokuaji da se smanji jaz izmeu visoke i niske kulture
c) leviarska orijentacija istraivaa
23. KOJE SU ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE ISTRAIVANJA U STUDIJAMA KULTURE
(4 ZAJEDNIKE TAKE)?
4 zajednike take u studijama kulture:
a) koncept kulture koji je ukljuivao i sainjavao razliite aspekte drutvenog ivota ime studije
kulture zamagljuju granice kulture i drutva
b) povezuje ih potreba da se u govor o kulturi ukljui popularna kultura i marginalne grupe. U
poetku klase, a kasnije feminizam (ene), rasa, etnike i seksualne manjine.
c) sve pojave objedinjuje konflikt, sukob sa dominantnom, zvaninom kulturom.
d) sukob poinje da se posmatra kao sukob na kulturnom planu, odakle potie misao da je kultura
arena i poprite borbe.
24. TA JE CILJ STUDIJA KULTURE? TA ELE DA OBJASNE?
Cilj studija kulture je da se ukae da u svakom drutvu naroito u savremenom postoji blok moi
koji stvara poeljan poredak kroz slike predstave, reprezentacije, naroito prisutne u novim
medijima komunikacije u potroakoj kulturi to podreene segmente drutva nagoni da na
razliite naine osporavaju tu mo.
25. ALTISEROV POJAM IDEOLOGIJE (LUJ)?
Marisovu teoriju Altiser tumai kao antihumanistiku jer odbacuje mit da su pojedinci subjekti
istorije. (ta ene ele da objasne) Ljudi uvek imaju aktivan odnos. Oni su uesnici u ,,proizvodnji
znaenja, a ne pasivni primaoci u igri nametanja i ne prihvatanja.
26. KOJA SU DVA LICA IDEOLOGIJE O KOJIMA GOVORI?
Dva lica Altiserove ideologije:
a) Ideologija formira poglede na svet, istinske uslove pomou kojih ljudi ive, konstruie poglede na
svet pomou kojih ljudi doivljavaju i shvataju svet. U tom smislu ideologija nije lana
b) ideologija se poima kao vie elaborirani skup znaenja koji daju smisao svetu, u smislu da ta

znaenja predstavljaju iskrivljenu, pogreno shvaenu sliku o odnosima moi.

Altiserov pojam ideologije organski deo svakog drutvenog totaliteta, to znai da nije zabluda
niti lana svest, ve sutinski uobliava istorijski ivot drutva. Ona je zahvaljujui Altiseru poela
da se shvata kao ,, sistem koji ima vlastitu egzistenciju i ulogu u odreenom drutvu i poseduje
vlastitu ****** i strogost.
27. U EMU SE RAZLIKUJE ALTISEROVO SHVATANJE IDEOLOGIJE U ODNOSU NA
KLASIAN MARKSIZAM?
Altiser prihvata ideju o sveobuhvatnom delovanju ideologije u svakom drutvu za razliku od
marksistike postavke ideologije kao iskrivljene svesti.
28. TA JE POJAM ARTIKULACIJE KOD ALTISERA?
Kod Altisera se drutvene formacije sastoje od ekonomskih, politikih i ideolokih slojeva i stupaju
u meusobne odnose, to se naziva pojmom artikulacija.
drutvene formacije (politike, ekonomske) < ideologija slojeva < odnos
29. HEGEMONIJA, KO JE TVORAC I ZATO JE ZNAAJAN ZA STUDIJE KULTURE I TA
JE ORGANSKI INTELEKTUALAC?
Tvorac Antonio Grami, uspeva da odgovori na kljuno pitanje koji su bili zaokupljeni
marksistiki i postmarksistiki teoretiari: ,, Kako se moderna kapitalistika drutva dre na
okupu ukoliko postoje konflikti i opasna borba? Hegemonija je neprekidan proces formiranja i
smenjivanja nestabilnih odnosa i njihovog uravnoteavanja, naroito odnosa izmeu dominantne i
podreenih grupa. Ispostavilo se da interesi domintne grupe preovlauju, ali samo do odreenih
taaka.
Organski intelektualac Grami, predstavlja osobu koju svaka drutvena grupa ima
intelektualnog vou koji ima sposobnost da organizuje i mora da poseduje znanja iz mnogo sfera:
kulture, politike i ivota i da ga prenois i utie na one koji znanje ne poseduju. Tu osobu ne ini
samo znanje ve volja da se ono pretoi u opciju za dobrobit grupe koju predstavlja.
30. TA JE EPISTEMOLOKI PREOKRET?
U jezikom preokretu epistemologije postoji filozofska disciplina od prvorazrednog znaaja iji je
cilj da preispita odnose izmeu znanja i istine. Glavno pitanje je: Da li subjekat ima mo da sazna
objektivnu stvarnost ili je ta stvarnost nesaznatljiva.
31. KARAKTERISTIKE ESENCIJALIZMA I ANTIESENCIJALIZMA?
32. REPREZENTIONISTIKE, REALISTIKE I ANTIREALISTIKE PRETPOSTAVKE?
Realistie teorije pretpostavljaju da se stvarnost moe saznati, da postoji za sebe i da u sebi krije
istinu do koje je mogue doi.
Esencijalizam verovanje da ljudi i pojave imaju nepromenljive karakteristike.
Antirealistike teorije tvrde da je svako znanje u osnovi uslovljeno jezikom; jezik oblikuje
stvarnost; objektivna stvarnost ne postoji; antiesencijalizam fokusiranje na jezik
33. FERDINAND DE SOSIR (KOJU DISCIPLINU JE OSNOVAO, IME SE BAVIO,
TUMAENJE ZNAKOVA, KAKO SE FORMIRA ZNAENJE U OKVIRU ZNAKA, NA KOJI
NAIN SU ZNAK I OZNAITELJ POVEZANI, BINARNE OPOZICIJE)?
vajcarski lingvista
- Kurs opte lingvistike- delo daje potsticaj o znaajnim strujama strukturalizmu i
poststrukturalizmu
- Osniva jedne od dve kole koje su obeleile preokret u jeziku
- Osnovni lingvistiki princip je pretpostavka da se svaki znak u jeziku sastoji od dva elementa:
a) oznaen- stvar i mentalni pojmovi; objekat- sto, pojam na koji se oznaitelj odnosi
b) oznaitelj- zvuna slika ili njen grafiki ekvivalent- re (izgovorena ili napisana) novi, veza
izmeu oba 2 elementa je ARBITRARNA sluajna- oblikovana drugim kontekstom

Primer Eskimi
Pojmovi koji postoje u nekom jeziku su u direktnoj vezi sa drutvom. Oznaeno i oznaitelj se
zasnivaju na drutvenoj navici, obiajima i konvencijama
a) ne postoji nita u prirodi ili stvarnosti na ta se znak odnosi ve samo mentalna slika tj. pojam
sjedinjen s ulnom slikom koja ga predstavlja
b) ne postoji nikakva nuna veza oznaenog i oznaitelja, ona je arbitrarna- proizvoljna.
- Svaki znak ne dobija znaenje na osnovu unutarnjih svojstava ve u odnosu prema drugim
znakovima.
- Znaenje gradi u odnosu na druge pojmove; primer boje na semaforu
- Svaki sistem se zasniva na sistemima razlika u ijoj osnovi stoji binarni par, koji podrazumeva da
su lanovi opozicije ravnopravni
- relacioni odnos meu znakovima ini strukturu jezika i ona je primarna, stalna, vrsta i odreena
iako postoje mogunosti za jezikom igrom
34. LEVIS PROS- PRINCIPI STRUKTURALNE ANALIZE, STRUKTURALIZAM I KAKO GA
PRIMENJUJE?
Strukturalizam je moderan zbog toga to veruje da iza pojave postaje dublja, skrivena realnost
(zajedniko sa Levi Strosa i Maisa*****). U njegovom univerzalizmu strukturalizam pretpostavlja
da svi ljudi imaju iste mentalne karakteristike i da je to mnogo znaajnije od podela koje nastaju
na osnovu kulturno rasnih ili opasnih predispozicija i shvatanja. Stvaranje varijacija unutar
strukture Levi Stros
35. TA LEVIS PROS INI MODERNOM TEORIJOM ZA RAZLIKU OD POSTMODERNE
KAKO JE LINGVISTIKI / EPISTEM / SL?? / STRUKTURALIZAM IZVRIO UTICAJ PO??
STRUKTURALIZAM U DRUGIM NAUKAMA
2. kolokvijum
1. POREKLO ISTRAIVANJA RECEPCIJE (TRADICIJE) TJ. ISTRAIVANJA MEDIJIMA I
IME SE BAVE?
Istraivanja o recepciji kulture oslanjaju se na dve glavne tradicije, a to su: studije kulture (Velika
Britanija) i knjievna kritika (SAD). Ove dve struje teorija dovele su do niza teorija, od kojih sve
naglaavaju znaaj primaoca u kreiranju znaenja.
2. TA JE STANOVITE UPOTREBE I ZADOVOLJSTVA I TA POKUAVA DA OBJASNI?
70-ih godina 20. veka novi model razumevanja korienja kulture, stanovite upotrebe i
zadovoljstva, proistekao je iz istraivanja medija. On ukazuje na to da je publika aktivna u
korienju kulture. Ljudi koriste kulturu da bi zadovoljili sopstvene potrebe.
3. KOJE POTREBE LJUDI ZADOVOLJAVAJU GLEDAJUI TELEVIZIJU?
Blumer i Kac tvrde da ljudi gledaju televiziju da bi zadovoljili 4 potrebe:
- razonodu
- socijalne odnose, sa likovima na ekranu i ljudima sa kojima je gledaju
- lini identitet, uporeivanje sopstvenog ivota sa onima koji se prikazuje na televiziji
- informiranost, dobijanje podataka o deavanju u svetu
4. HOLOV KONCEPT DEKODIRANJA, EMU SLUI (4 TIPA)?
Holov rad, koji se oslanja na semiotiku, usredsreen je na kodiranje i dekotiranje tekstova kulture.
Umetniki predmeti se smatraju tekstovima koji sadre znaenja. Znaenja su predstavljena
vizuelnim ili verbalnim kodovima. Stvaraoci umetnikih predmeta unose znaenja u njih. Da bi
publika shvatila umetniki predmet, ona mora da dekodira tj. protumai poruku. Nameravano
znaenje autora teksta naziva se pretpostavljeno znaenje.
Hol smatra da postoje 4 osnovne kategorije dekodiranja:
1- dominantno- hegemonijska pozicija, primaoci tumae poruku onako kako je autor hteo

2- suprotstavljena pozicija, primaoci razumeju nameravano znaenje, ali se opredeljuju za

alternativno znaenje, koje nije bilo namera stvaraoca umetnikog predmeta
3- pregovaraka pozicija, kad primaoci kombinuju prvu i drugu poziciju
4- pozicija odstupanja, nastaje kad primalac ne razume kodiranje i tumai tekst na neobian nain
5. TA JE CILJ HEBDIDOVIH ISTRAIVANJA POTKULTURA MLADIH?
Hebdidev rad oslanja se na Gramijeve ideje i razmatra kako se ljudi odupiru hegemonijskim
porukama. Mladi u suprotstavljenim potkulturama stvaraju sopstvena znaenja tako to aktivno
prerauju umetnost, modu i robu koja potie iz potroakih i industrijskih kultura.
6. TA JE BRIKOLA?
Postupak opiranja mladih ljudi iz radnike klase kulturi odraslih i vrednostima srednje klase.
Odreene proizvode kulture kombinuju na neoekivane naine, koje odrasli smatraju
zapanjujuim, i stvaraju nove muzike stilove pomou kojih se odreuju kao grupa.
7. TA JE SEMIOTIKA MO U OKVIRU FISKOVE TEORIJE O AKTIVNI PUBLICI?
Fisk smatra da ljudi uestvuju u stvaranju znaenja tekstova. Sposobnost stvaranja znaenja Fisk
naziva semiotika mo.
8. KO SU PROIZVOAI POPULARNE UMETNOSTI PO FISKU?
Popularne umetnosti su proizvod elita, i njihovo nameravano znaenje je da vladaju, bilo
ekonomski bilo intelektualno.
9. TA JE SEMIOTIKI OTPOR, EMU SLUI?
Znaenje tekstova kulture nastaje ''kretanjem'', interakcijom i reakcijom na njih. Znaenja
tekstova prisvajaju i menjaju oni koji primaju te tekstove. Znaenje koje proizvode potinjene
klase, a koje je u suprotnosti vladajuoj poruci in je prkosa- TO je semiotiki otpor. Semiotiki
otpor podrava ljude u njihovom svakodnevnom ivotu. On je taktika postupanja sa
potinjavanjem, nain snalaenja. Ne podstie na drutvenu promenu ili revoluciju, tako da je ono
to se dobija pre ''progresivno'' nego ''radikalno''. On ivot ini prijatnim.
10. TA SU SEMIOTIKA DEMOKRATIJA I MO?
Stanovite o aktivnoj publici iznosi tezu o ''semiotikoj demokratiji'', prema kojoj su primaoci
tekstova sposobni da stvaraju mone poruke oslanjajui se na materijal koji im nudi industrija
kulture. Ono je svu mo u odnosu izmeu umetnosti i publike dalo publici. Teoretiari koji se
oslanjaju na marksistike ideje o hegemoniji, kao i oni koji prihvataju poststrukturalistike ideje o
moi- znanju, oivljavaju shvatanje da umetnost moe da ima mo, bilo preko ideologije koju
prenosi, bilo svojom ulogom u diskursima koji deluju u prilog elita.
11. TA JE HORIZONT OEKIVANJA? TA SU INTERPRETATIVNE ZAJEDNICE?
Teorija recepcije pretpostavlja da itaoci pristupaju tekstu sa ''horizontom oekivanja'', sa svim
odlikama svog porekla, koje ukljuuje i demografski profil (nacionalno poreklo, pol, starost, rasu,
seksualno opredeljenje itd.), svoje drutvene mree i onoga to je samo njima svojstveno. Oni itaju
tekst na osnovu svog horizonta oekivanja. Posledica toga je da e znaenja koja pripisuju tekstu
biti pod uticajem njihovog sopstvenog porekla. Interpretativne zajednice su grupe ljudi koje dele
iste horizonte oekivanja.
12. TA JE PO GRIZVOLDOVOJ KULTUROLOKO OBJANJENJE? NA KOJI NAIN
TUMAI VEZU IZMEU UMETNOSTI I DRUTVA?
Vendi Grizvold smatra da je kulturoloko objanjenje nain povezivanja predmeta umetnikog
rada sa drutvom. Ona tvrdi da se dela kulture povezuju sa drutvom samo preko pojedinaca ili
aktera. U njenom modelu to mogu da budu ili stvaraoci ili priomaoci umetnosti.
13. NA TA SE ODNOSI KULTUROLOKA OSNOVA U NJENOM PRISTUPU?
Dela kulture se povezuju sa drutvom preko pojedinaca (stvaraoca ili primaoca). Ako je re o
stvaraocu, istraiva rekonstruie njenu ili njegovu kulturoloku osnovu, verovatne inioce koji
imaju udela u stvaranju dela. Ako je re o primaocu, istraiva rekonstruie njen ili njegov
horizont oekivanja, verovatne inioce koji utiu na njihovo tumaenje umetnikog predmeta.
Akteri i njihova kulturoloka osnova ili horizonti menjaju se tokom vremena i u zavisnosti od

mesta.
14. KAKO POJEDINI AUTORI, KOJI ZASTUPAJU TEZU DA POSTOJE VISOKE, NISKE I
POPULARNE UMETNOSTI BAZIRANE NA UNUTRANJIM KARAKTERISTIKAMA,
OBJANJAVAJU TA RAZLIKUJE VISOKE FORME U ODNOSU NA NISKE MASOVNE
KULTURE?
1- visoka forma umetnosti je bogatija i sloenija od niske
2- za razumevanje visoke forme umetnosti je potrebna vea obrazovanost
3- visoke forme umetnosti pruaju ozbiljan intelektualno- estetski doivljaj, dok nia umetnost
samo zabavlja
15. TA JE KULTURNI KAPITAL?
Burdije je formulisao teoriju razlika. On smatra da ba kao to se drutvene grupe razlikuju po
koliini ekonomskog kapitala koji kontroliu, tako se razlikuju i po koliini svog kulturnog
kapitala. Kulturni kapital je valuta, zasnovana na ukusu. Ona obuhvata poznavanje visoke
umetnosti i kulture, visok stepen prefinjenosti i znanja, kao i pozitivno vrednovanje opteg znanja i
upuenosti.
16. KAKO PO NJEMU ELITE KORISTE KULTURNI KAPITAL? NA KOJI NAIN SE
ODRAAVAJU KLASNE RAZLIKE?
Elite mogu da koriste ovaj kapital da urade dve stvari- prvo, da odre nevidljivu granicu izmeu
sebe i niih klasa, i drugo, da ovu klasnu razliku trajno odravaju generacijski. Elite u drutvu su
na poziciji moi i u prilici da ureuju druge institucije u svoju korist.
Primer: kolski sistem. To to siromaniji mogu da napreduju u kolovanju stvara utisak da je
drutvo poteno i otvoreno za sve. Ipak, sve prednosti su na strani dece sa viim stepenom
kulturnog kapitala, odnosno potomaka onih koji su ve zauzeli vie poloaje u drutvu.
17. TA JE HABITUS?
Habitus je ''internalizovani oblik klasnih okolnosti i uslovljavanja koje odatle potie''. Drugim
reima, to je nain na koji ljudi razmiljaju. Deca u procesu socializacije razvijaju karakteristine
naine razmiljanja, pogled na svet ili habitus, koji su utemeljeni na njihovom klasnom poloaju.
18. NA EMU SE PO BURDIJEU ZASNIVAJU RAZLIKE U UKUSIMA?
Burdije smatra da postoje razlike u ukusima ljudi koje se zasnivaju na njihovoj klasnoj
pripadnosti. Razliite drutvene klase govore o umetnosti na vrlo razliite naine.
19. TA SU KULTURNI OMNIVORI I UNIVORI (PETERSON I SIMKUS)?
Klase konzumiraju proizvode kulture koji neposredno odgovaraju njihovom klasnom poloaju.
Obrazovani ''snob'' prati visoku umetnost, proseni one forme koje su u sredini, a neobrazovani
proste, niske forme. Peterson i Simkus smatraju da distinkciju izmeu snoba i prostog sveta treba
zameniti distinkcijom svatojed (omnivor) i onaj, ko konzumira mali broj kulturnih proizvoda
(univor). Omnivori konzumiraju raznovrsne predmete kulture, i lepe i popularne vidove umetnosti,
uestvuju u veem broju kulturnih dogaaja, dok su univori skloni tome da prate samo nekoliko
popularnih vidova umetnosti.
20. KOJIM KLASAMA PRIPADAJU OMNIVORI A KOJIM UNIVORI?
Omnivori pripadaju viim klasama (eliti), a univori su na niem socio- ekonomskom poloaju.
21. KAKO BETANI BRAJSON OBJANJAVA ODBOJNOST VIIH DRUTVENIH SLOJEVA
PREMA ODREENOJ VRSTI MUZIKE?
Betani Brajson je analizirala ono to se ljudima u muzici ne dopada. Ona pokazuje da su ljudi vieg
statusa potroai veeg broja kulturnih formi, na osnovu toga to je malo oblika kulture prema
kojima oseaju odbojnost. A oblici kulture prema kojima oni oseaju odbojnost su upravo isti oni
oblici koji se najvie dopadaju ljudima nieg poloaja. Vii drutveni slojevi naroito oseaju
odbojnost prema rok, kantri i gospel muzici. Brajsonova tvrdi da je osobama iz viih slojeva,
kojima se uglavnom dopada vie muzikih stilova, posebno odbojna muzika koja je omiljena
radnikoj klasi, i to upravo zato to se takvim izborom razlikuju od niih klasa.
22. TA JE KANON U UMETNOSTI I KAKO NASTAJE?

Vaan aspekt konstituisanja kategorije ''visoke umetnosti'' je proces putem koga se odreeni
umetniki predmet svrstava u kanon najboljeg to je ikada stvoreno. Kanon je skup najznaajnijih
dela u umetnosti i knjievnosti koje su naunici procenili kao neto to je bolje ili vanije od ostalih.
Formiranje kanona se odnosi na proces stupanja dela u kanon.
23. TA SU PROUAVALI ''LIBES I KAC'' / ''LIL I OLIVEN''?
U jednom dobro poznatom skupu studija Libes i Kac prikazali su jednu epizodu poznate amerike
sapunice ''Dalas'' fokus grupama u 6 zajednica (4 zasebne grupe iz Izraela: ruski emigranti,
marokanski emigranti, stanovnici kibuca i Arapi, druge dve su Amerikanci, odakle i potie serija i
poslednji Japanci, kod kojih je serija propala). Oni su intervjuisali 65 grupa po 6-7 ljudi, ukupno
oko 400 uesnika.
U grubom, prouavali su utiske pojedinih nacija gledajui tu seriju, kako ista tematika drugaije
dotie ljude razliitih kultura, kako svako po sebi prilagoava priu.
Lil i Oliven su analizirali na koji su nain brazilski ispitanici iz razliitih drutvenih klasa doiveli i
opisali sapunsku operu ''Letnje sunce''. Gledajui serije sa ispitanicima u njihovim domovima
takoe su analizirali dom svake porodice, mesto koje je televizor zauzimao u njemu i njihovu
recepciju sapunske opere. Traili su od njih da prepriavaju sapunicu, a njihova tumaenja su se
razlikovala u zavisnosti od klase kojoj su pripadali. Ispitanici iz radnike klase koristili su
realistiki okvir, opisujui dogaaje kao da se zaista odigravaju, govorei o likovima kao da su
stvarni, a ne glumci. Emotivno se uputaju u priu. Ispitanici iz vie klase, sagledali su priu kao
konstruisanu. Nisu koristili imena likova ve imena pravih glumaca, komentarisali kvalitet glume.
Poto su svesni da se njihovoj klasi telenovele nikako ne bi smele dopasti oni su kritikim stavom i
ironinim komentarima odravali distancu.
3. kolokvijum
1. TA KARAKTERIE NAJBOLJU, NAJKVALITETNIJU UMETNOST?
Najkvalitetnija umetnost poseduje kulturnu snagu. Sposobnost da se zadri u umu i da stupi u
kanon najznaajnijih dela. Najbolja umetnost moe da ponese bogatstvo znaenja i mnotvo
tumaenja, ona je vieglasna. Ova dela se oslanjaju na skup konvencija.
2. TA PROUAVA TIA DENOR?
Prouavala je muziku i aktivnost ljudi. elela je da razume na koji nain muzika osmiljava
svakodnevni ivot tj. kako pojedinci osmiljavaju svakodnevni ivot korienjem muzike.
3. ISTRAIVANJE O RECEPCIJI (PO GRIZVOLDOVOJ)?
- Grizvoldova tvrdi da znaenje postoji u odnosu italaca i poruke u tekstu.
- Umetniki predmet oznaava mnotvo simbolikih mogunosti na koje se italac selektivno poziva
da bi generisao znaenje.
- Pretpostavke mogu da budu line, ali su i drutveno uslovljene i menjaju se u zavisnosti od
kategorija kao to su klasa, pol, zanimanje, generacija ili nacionalnost.
- Da bi impirijski potvrdila svoju ideju, Grizvoldova je prouavala prijem dela autora Dorda
Laminga (kako su itaoci reagovali na delo) u tri razliite drave:
a) SAD
b) Velika Britanija
c) Zapadnoindijska ostrva
4. KRITIKE DORDA LAMINGA?
1. knjiga: U ZAMKU MOJE KOE
- Zapadnoindijski kritiari: roman o neodreenosti identiteta (neizvesnost)
- Britanski kritiari: kako mladost dospeva do zrelosti; knjievni stil knjiga, razmatranje likova,
karakterizacija (suzdranost prema neprijatnim temama)

- Ameriki kritiari: smatraju da su sve Lamingove knjige pre svega o rasi. Ne govore puno o
knjievnom stilu, ne komentariu humor u romanima.
5. EMU SLUI MUZIKA PO TII DENOR?
Muzika (materijal za ostvarenje estetskih doivljaja) ima udela u stvaranju poretka i moe se
povezivati sa nainima delovanja, oseanja i ostvarenja.
6. PO EMU SU SLINI POSTUPCI PROUAVANJA UMETNOSTI PO TII DENOR I PO
VENDI GRIZVOLD?
Zajednike su im 2 osnovne ideje:
a) Istraivai nikad ne smeju da zanemare samu umetnost. Denorin koncept mogunosti slian je
ideji Grizvoldove da tekst itaocu prua vieglasne, a ne neograniene mogunosti znaenja.
b) Korienje umetnosti ukljuuje i aktivan odnos sa njom. Obe se oslanjaju na meudisciplinarnu
strunu analizu povezujui saznanja iz muzikologije i knjievne kritike u sociologiji.
7. NA KOJI NAIN VENDI GRIZVOLD UPOREUJE BURDIJEJEVU TEORIJU
UMETNIKIH POLJA I BAKEROVE UMETNIKE SVETOVE?
Svet umetnosti i umetnika polja, zajedno, upuuju na oblasti koje obuhvataju umetnost. Obojica
veruju da kombinovane akcije unutar ovih oblasti, a ne usamljeni umetnici, stvaraju umetnost.
Obojica tvrde da konvencije, ideologije i estetike poivaju unutar umetnikih svetova, da ih
stvaraju uesnici unutar te oblasti i da legitimisanje ideologija ini umetnost i svetove umetnosti
moguim. Smatraju i da su ove oblasti sloene, promenljive i da se preklapaju. Dakle oba termina
se oigledno odnose na isti drutveni fenomen. Teorije im se oigledno uglavnom poklapaju u
pogledu shvatanja ovog fenomena, ali se razlikuju po mnogim argumentima koje iznose, po
teorijskom fokusu i metateorijskoj osnovi.
8. TA JE AUTONOMNI A TA HETERONOMNI POL UMETNIKIH POLJAKARAKTERISTIKE PO BURDIJEU?
Autonomni umetniki pol je deo umetnikog polja u kome su pojedinci uglavnom preputeni
sopstvenim snagama, a u heteronomni pol najvie prodiru drutvene oblasti, pre svega komercijala.
Autonomni pol: uesnici vrednuju umetniki rad i pokazuju vidnu nezainteresovanost za njegovu
ekonomsku vrednost. Posledica je da su najautonomniji sektori umetnikih polja bogati kulturnim
kapitalom, ali ne i ekonomskim.
Heteronomni pol: otvoren za spoljane uticaje. Komercijalna umetnost donosi znaajan finansijski
kapital.
9. KAKO SE PROCENJUJE RAD UMETNIKA U HETERONOMNOM DELU UMETNIKOG
POLJA?
Rad umetnika se procenjuje po tome koliko uspeno moe da odgovori na zahteve publike (koliko
se dobro prodaje).
10. KAKO BURDIJE DELI HETERONOMNU UMETNOST (TIPOVI)?
a) Burujska umetnost vieg statusa koja tei na status umetnosti/umetnika, popularna je u vioj i
srednjoj klasi.
b) Industrijska umetnost koja bestidno podilazi komercijalnim zahtevima kompanija ili masovnom
ukusu neobrazovanog sveta.
11. DVE NAJZNAAJNIJE KARAKTERISTIKE BURDIJEJEVE TEORIJE UMETNIKIH
POLJA?
a) On ozbiljno shvata injenicu da polja nose ideologije- ist pogled je istorijski nastao kao deo
romantiarskog mita o umetniku i formulisan je u okviru Kantove filozofije.

b) On se bavi i produkcijom i konzumiranjem nudei teorijsku sintezu oba pristupa.

12. TA JE ORIGINALNOST U KULTURI?
Originalnost je pojam koji oznaava onoga ko unosi promene u kulturu.
13. TA JE GENIJALNOST U UMETNOSTI (ZAETAK IDEJE, VRHUNAC)?
Drutvena tvorevina koja pokazuje neke izuzetno talentvane pojedince. Nastanak savremenog
shvatanja pojma genija zapoet je tokom renesane, a vrhunac imao je u romantiarskom pojmu
genija.
14. TA ZNAI DA JE UMETNOST DRUTVENO KONSTRUISANA?
To znai da postoje odnosi izmeu umetnosti i drugih drutvenih institucija.
15. U EMU JE PO VIKTORIJI ALEKSANDER PREDNOST BURDIJEJEVE TEORIJE
UMETNIKIH POLJA U ODNOSU NA BAKEROVE UMETNIKE SVETOVE?
Burdije mnogo snanije od Bekera naglaava i odnose moi i drutvenu konstruisanost ideja unutar
nekog polja. Burdijejeve ideje su kompleksne, bogato potkrepljene istorijskim referencijama i
izloene u mnogim knjigama.
16. TA JE ESENCIJALISTIKA A TA ANTIESENCIJALISTIKA PERSPEKTIVA U
ODREENJU IDENTITETA?
Esencijalistika perspektiva u odreenju identiteta predstavlja fiksiran identitet koji ne mora
imati veze sa svakodnevnim ivotom- ivotnim iskustvom.
Antiesencijalistika perspektiva identitete opisuje na nov nain- kao proces umesto stanja, kao tok
umesto fiksirano svojstvo.
17. NA KOJI NAIN DRAVA UTIE NA IZGRADNJU NACIONALNIH IDENTITETA?
Drava- nacija generie oseaj jedinstva delovanjem nacionalnih institucija (policija, pravni sistem)
i koristi razliita kulturna sredstva za potrebe uvrivanja proizvedenog oseaja jedinstva unutar
postavljenih granica pruanjem podrke logici zasebnog u odnosu na susedne teritorijalne jedinice.
Centralnu ulogu u ovom projektu ima obeleje nacionalnog jezika i drugih kulturnih formi,
mobilisanih za potrebe stvaranja nacije, za razvijanje oseaja pripadnosti i jedinstva.
18. KAKO DRUTVO KORISTI KULTURU ZA STVARANJE NACIONALNOG IDENTITETA?
Muzika se ugrauje u same temelje procesa stvaranja i odravanja nacionalnosti sa nacionalnim
umetnikim tradicijama: veroispovesti, etniki identitet i obilje vizuelnih simbola.
19. KOJU ULOGU IMA MUZIKA U SEPARATISTIKIM POKRETIMA?
U situaciji kada separatistike grupe pokuavaju da se odvoje od ire dravne nacije ili u vreme
nastajanja nacija, muzika ima vanu ulogu u izgradnji zamiljene zajednice.
Muzike tradicije i etniko naslee se proizivaju kao elementi separatistike strategije, kao dokaz o
kulturnoj razlici i kao dokaz/opravdanje logike secesije (odvajanja).
20. TA KONELI I GIBSON KAU O KULTURNOJ POLITICI, IJI JE CILJ STVARANJE
IZOLOVANIH NACIONALNIH IDENTITETA?
I pored opravdanih primedbi da takve kulturne i ekonomske politike mogu biti problematine zbog
favorizovanja lokalnih umetnika i izdavaa i esencijalistikih shvatanja na kojima poivaju, nema
sumnje da dravna intervencija moe posluiti kao koristan mehanizam koji e podstai formiranje
saveza mrea i distributivnih sistema unutar lokalnih scena i obezbediti vane elemente muzike
infrastrukture kao to su nacionalne radio stanice, kulturni festivali itd.
21. KOJI SU CILJEVI KULTURNE POLITIKE U SFERI MUZIKE?

Kulturne politike, koje imaju za cilj da podstaknu lokalnu aktivnost sadre 3 glavna naela
delovanja:
a) Cenzura onih zvuka za koje veruju da ugroavaju dravne interese.
b) Zatita lokalne muzike industrije i stvaranje prostora za lokalne umetnike, kojima treba
omoguiti da snimaju, budu emotivni i prisutni na muzikoj sceni zemlje.
c) Pruanje podrke lokalnoj kulturi pred najezdom angloamerike popularne muzike koju
distribuiraju velike korporacije.
22. EMU SLUE MUZIKE TRADICIJE, KAKO SE KORISTE U NACIONALNOJ
POLITICI?
Muzike tradicije se koriste kao markeri jedinstvenosti pojedinih mesta na lokalnom nivou (kao
osnove socioloke konstrukcije jedinstvenog zvuka). A razlike u muzikim tradicijama pojedinih
zemalja koriste se kao opravdanje njihove zasebnosti kao nacije.
23. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MUZIKE SVETA?
a) tradicija b) izvornost
c) nezapadne civilizacije d) popularnost
e) hibridnost
24. TA JE TRADICIJA?
Tradicija je specifian nain prenoenja kulture (usmena predaja- predanje), kojom se u nekoj
zajednici elementi kulture neposredno prenose sa generacije na generaciju. Isto tako tradicija moe
da oznaava i tip kulture- skup verovanja, vrednosti, simbola, pravila ponaanja i tehnike
proizvodnje, koji se prenose usmenom predajom i ije se postojanje odrava i opravdava
pozivanjem na prolost (karakteristino za drutva koja ne poznaju drugi nain prenosa znanja).
Kljuni elementi u definicijama tradicije su kontinuitet, prolost i zajednitvo.
25. KARAKTERISTIKE DRUTVENOG KONTEKSTA U KOM JE NASTALA MUZIKA
SVETA?
a) sve vea globalizacija
b) uestalije povezivanje ljudi
c) irenje muzike putem novih tehnologija
26. NA KOJI NAIN TRADICIONALNA MUZIKA PREDSTAVLJA ODREENE ZAJEDNICE?
Tako to predstavlja njen identitet i njenu kulturu.
27. ZBOG EGA SE MUZIKA SVETA OZNAAVA I KAO NOVI ROMANTIZAM?
U 19. veku u doba romantizma bila je aktuelna potraga za korenima, a izmeu ostalog i
tradicionalnom muzikom kako bi se sauvala od zaborava. Izgleda da se ovaj trend u sveoptoj
globalizaciji poslednjih decenija vraa, pa tako fenomen muzika sveta za Telefa Kviftea, norvekog
profesora narodne (folk) muzike predstavlja globalni romantizam.
28. KAKO NASTAJE MUZIKA SVETA?
Roenje muzike sveta vezuje se za 1987. godinu. Tada je u jednom londonskom pabu odran skup
povodom zajednike marketinke kampanje iji je cilj bio osmiljavanje nove kategorije, pod koju
bi se mogle podvesti sve vrste muzike, koje do tad nije bilo mogue na neki smislen nain razvrstati
i prezentovati javnosti. Kao najbolje mogue reenje izabran je termin worl music/muzika sveta,
jer po miljenju tvoraca najvie toga obuhvata i najmanje toga iskljuuje.
29. NA KOJI NAIN JE MUZIKA SVETA STEKLA LEGITIMITET?
Osim medija i trita legitimitet nekoj kulturnoj pojavi daje i obrazovanje. Uvodei muziku sveta

kao predmet izuavanja po mnogim univerzitetskim katedrama irom sveta ona postaje
opteprihvaeni fenomen, polako izjednaen sa ostalim muzikim anrovima. Uvoenje ovog
muzikog anra u studijske programe na brojnim univerzitetima je povezano sa potenciranjem
multikulturalizma u obrazovanju.
PRIMERI IZ RAZLIITIH DELOVA SVETA (Rada je rekla da obratimo panju na ove dve
drave, za ovo ne postoje pitanja nego e ona na testu sastaviti pitanja vezana za ovo a mi isto da
budemo upoznati sa tematikom)
VEDSKA
Angloamerika muzika vremenom stie potpunu dominaciju na tritu vedske. vedske etikete
Elektra i Sonet prodate su velikim muzikim kompanijama i ukljuene u globalne distributerske
mree sa izraenim naglaskom na izdanjima na engleskom na utrb vedskom jeziku. Za mnoge
mlade ljude u vedskoj naroito za one izvoae, koji planiraju i prave internacionalnu karijeru,
tekstovi na engleskom se podrazumevaju. U potrazi za slavom vedski muziari spremno ostavljaju
nacionalni identitet. Zato je skandinavski pop kulturno anoniman. Korienje engleskog jezika i
globalnog zvuka umesto vedske jezike tradicije predstavlja izraz otpora nacionalizmu. Ovde
nema zdravog nacionalizma, to predstavlja prednost za pop muziku. Nacionalna muzika u ovom
sluaju nastaje ne kao proizvod delovanja otvorenog nacionalizma (dravno kulturna politika,
nacionalne radio stanice, izdavai i nacionalne himne) ve pripremom muzike za izvoz i njenim
prihvatanjem od strane globalne publike. Ovi zvuci naglaavaju odsustvo nacionalizma.
LATINSKA AMERIKA: HIP-HOP
Hip- hop je proizvod vie kultura uz presudni doprinos crne doseljenike zajednice i portorikanaca
u Nju Jorku. Za mnoge on nosi poruku nezadovoljstva i besa otuene omladine u siromanim
centralnim delovima amerikih gradova. Hip- hop predstavlja muziki anr koji svojom formom i
istorijskim korenima prua otpor institucionalnim strukturama i dovodi ih u pitanje.