1.

Diferencijalne jednacine n-tog reda

Pretpostavimo da imamo posla sa nepoznatom funkcijom y = y(x) , x [a,b]
koju zelimo odrediti I za koju pretpostavljamo da poseduje funkcije
y = y(x),y(n) = y(n)(x), kao I neprekidnu funkciju na [a,b]. Svaki izraz oblika
F(x, y, y, , y(n)) = 0 (1) gde je F neprekidna funkcija na svom dopustivom
domenu u Rn+2, naziva se diferencijalna jednacina n-tog reda.
2. Snizavanje reda diferencijalne jednacine
U nekim slucajevima se red diferencijalne jednacinemoze sniziti
a) y(n) = f(x) nakon n uzastopnih integracija dobicemo opste resenje
diferencijalne jednacine
b) za jednacinu F(x, y(k), , y(n)) = 0 ; 0<k<n
uvodimo smenu yk = z pri kojoj je y(k+1) = z, , y(n) = z(n-k) pa data jednacina
postaje F(x, z, , z(n-k)) = 0
c) diferencijalna jednacina F(x, y, y, , y(n)) = 0 (ne sadrzi x) dopusta
snizavanje reda za jedan. Dovoljno je uvesti smenu y = z,
pri tome je y =

dy
dx

= z , y =

dy '
dx

dz dy

dx dx

= zy z

pa se F G(y, z, zy, , zy(n-1)) = 0

d) posmatramo F(x, y, y, , y(n)) = 0 cija je leva strana totalni diferencijal po
x, neka je G(x, y, y, , y(n-1)).
Pod tom pretpostavkom datu jednacinu mozemo zapisati u obliku:
d
dx

G(x, y, y, , y(n-1)) = 0

Odakle je :
G(x, y, y, , y(n-1)) = C
C - kontanta
U tom slucaju datu funkciju zadovoljava uslov:
F
x

d
dx

F
y'

)+

d2
d x2

F
y''

) - + (-1)

dn
dx n

F
yn

)=0

3. Homogena linearna diferencijlna jednacina sa konstantnim koeficijentima

Jednacinu oblika y(n) + a1y(n-1) + +an-1y + any = 0

(1)
gde su a1, a2, , an R, nazivamo homogena diferencijalna jednacina sa
konstantnim koeficijentima.
Neka su y1, y2, , yn resenja jednacine (1).
Kada je svaka njihova linearna funkcija y = C1y1 + C2y2 + + Cnyn takodje
resenje jednacine. Da bi se ispitala linearna nezavisnost resenja y1, y2, , yn
uvodi se pojam funkcionalne determinante Vronskog:

W(x) = W(y1,y2,yn) =

y2
y '2

y1

yn
y '1
y 'n
y
(n1)
y1

(n1)
2

|
| y (n1)
n

Resenja y1, y2, , yn su linearno nezavisne u interval D, akko je W(x)

Da bi nasli funkcionalni system resenja (1) uvodimo smenu y=

e t

(-const)

dobija se j-na:
nex + a1(n-1)ex + +anex = 0
odakle dobijamo karateristicnu jednacinu:
n + a1(n-1) + +an = 0 (2)
Karakteristicna jednacina ima n realnih ili kompleksnih resenja 1, 2,, n koja
mogu biti prosta ili visestruka u zavisnosti kakvi su koreni jednacine (2).
Razlikuju se slucajevi:
a) Ako su koreni jednacine (2) realni I razliciti:
yi= eix za i=1, 2, 3,,n
b) Ako je 1 koren visestrukosti k, tada je:
y1=e1x, y2=x e1x, y3=x2 e1x, yk=x(k-1) e1x

c) Ako je 1=+i , javlja se I resenje 1 =-i

Kompleksnim resenjima e1x i

e 1 x

odgovara realno resenje:

y1=ex cos x ; y2= ex sin x

d) Ako je i= +i visestrukosti k onda odgovaraju realna resenja:
ex cos x , ex sin x
x ex cos x , ex sin x

x(k-1) ex

cos x

, x(k-1)

sin x

4.

Nehomogena linearna diferencijalna jednacina sa konstantnim

koeficijentima. Lagranzov metod varijacije konstanti.
J-na oblika y(n) + a1y(n-1) + +an-1y + any = f(x)

(3) gde je a1, a2, , an

R naziva se Nehomogena linearna diferencijalna jednacina sa

konstantnim koeficijentima.
Njeno opste resenje je y = yoh + yp
yh se trazi kada je (3) jednako 0 yh=C1y1+C2y2++Cnyn
yp se moze naci metodom neodredjenih koeficijenata i Lagranzovom
metodom varijacija konstanti.
Lagranzov metod :
Neka je y1, y2,,yn fundametalni sistem resenje opste homogene jednacine.
Metod varijacije konstanti se sastoji u sledecem:
Proizvoljne konstante C1, C2,Cn u opstem resenju homogene jednacine
(yh=C1y1+C2y2++Cnyn) smatramo diferencijalnim jednacinama po x. A zatim
ih iz uslova odredjujemo da budu resenje (3) time se funkciji C1(x), C2(x),Cn(x)
namecu uslovi:
C1(x)y1 + C2(x)y2 + + Cn(x)yn = 0

(n1)

(n1)

(n1)

y2
C1(x) y 1
+ + Cn(x) y n
= f(x)
+ C2(x)
Odatle Ci za i=1, 2, ,n cine resenja sistema jednacine cija je determinanta
W(x) = W(y1,y2,yn)
Resavanjem sistema jednacina preko determinant dobijamo resenja Ci,
cijom integracijom dolazimo do Ci koje smenom u yh dobijamo resenje
diferencijalne jednacine.

5. Sistemi dif. jednacina prvog reda.

Sistemi od n dif. jednacina je sistem od n jednacina u kojima figurisu nepoznate

funkcije y1(x),y2(x),,yn(x), njihovi izvodi i nezavisno promenjiva x. Svaki sistem se
moze svesti na sistem I reda, a sistem je prvog reda ako se u njemu javljaju samo prvi
izvodi, nezavisnih funkcija. Sistem u Kosijevom obliku je:
y1=f1(x,y1.yn)

y1=a11 y1++a1nyn+b1

y2=f2(x,y1.yn)

y2= a21 y1++a2nyn+b2

[]

( )
y'1
Y = y'2

y'n
'

yn=(x,y1.yn)

yn=an1 y1++annyn+bn<=> Y=AX+B

[]

b1
B=
bn

a11 a1 n
A=
an 1 a nn

y1yn-izvodne funkcije za x
{1 n }

[a ,b ]

; i , i

{1 n }

neprekidn funkcije na Rn+1; i

aij i bij-konstante

Resenjem Y=Y(x;C1;C2;Cn) ,koje zavisi od konstanti C1,C2,Cn naziva se opste

resenje sistema Y=AX+B . Ovo je tacno ako i samo ako za svako x0(a,b) i svako Y0

Rn postoje konstante C1,C2,, takve da je Y(x0,C1,C2,,Cn)= Y0

6. Homogeni linearni system prvog reda. Opste resenje

Def. Homogeni linearni system prvog reda sa konstantnim koeficijentom:

Y = AY
(1)
a) Nula funkcija Y(x)=(0, 0, , 0) je uvek jedno resenje sistema (1) koje nazivamo
trivijalnim resenjem
b) Ako su Y1(x), Y2(x), Yn(x) prizvoljna resenja sistema (1), onda je i svaka njihova
linearna kombinacija Y(x)=C1Y1(x) +C2Y2(x)++CnYn(x) takodje resenje ovog
sistema.
Neka su:
Yi=

[]
y 1i
y 2i

i = 1, 2, , n

resenja sistema (1). Da bi se ispitala njihova linearna zavisnost, uvodi se

funkcionalna determinant W(x)=W(Y1, Y2, , Yn)

W=

y 12
y 22

y 11

y 1 n y 21
y2 n y
yn 1

n2

| y nn |

koja se naziva Vronskijan

a) Iz linearne zavisnosti Y1(x), Y2(x), Yn(x)

b) Iz linearne zavisnosti Y1(x), Y2(x), Yn(x)

W(x)=0, za x (a,b)
W(x) 0, za x (a,b)

Def.
Skup od n linearnih nezavisnih resenja sistema (1) nazivamo
fundamentalnim sistemom, a odgovarajucu matricu G

G=

y 12
y 22

y 11

y 1 n y 21
y2 n y
yn1

n2

| y nn |

fundamentalnom matricom

Homogeni linearni system (1) uvek poseduje n nezavisnih resenja.

Ako je Y1, Y2, , Yn proizvoljan fundametalni system sistema (1) onda je

opste resenje dato sa
Y=C1Y1 +C2Y2++CnYn
7. Homogeni linearni system prvog reda. Postupak za nalazenje fundamentalnog
sistema resenja.
Navedimo postupak za nalazenje fundamentalnog sistema resenja homogenog
sistema (1) Y=AY
Resenje cemopotraziti u obliku

[]
q1
q2

qn

Y=exQ=ex

Y=exQ pa je
exQ=AexQ
(A-I)Qex=0
(A-I)Q=0
Ovaj sistem je saglasan i ima netrivijalna resenja ako je njegova determinant jednaka
0.
det(A-I)

a11
a12
a21
a22

an1
an 2

a1 n

a2 n

ann

=0

Kako je det(A-I) karakteristican polinom matrice A, to je sopstvena vrednost, a Q

sopstveni vector matrice A
U slucaju das u svi koreni karakteristicnog polinoma realni i razliciti odgovarajuca
resenja su Y1=e1xQ1 ; Y2=e2xQ2, , Yn=enxQn.
Trebamo da proverimo da li ova resenja cine fundamentalni sistem tj. Da li je
odgovarajuci Vronskijan razlicit od 0.
W(Y1, Y2, , Yn) = e(1+2++n)

q11 q12
q21 q22

q n 1 q n2

q 1n
q 2n

qnn

Kako je determinanta cije su kolone upravo vektori Q1, Q2, Qn matrice A to mora
biti da je razlicita od 0 pa je Vronskijan W(Y1, Y2, , Yn)
Yn cine fundamentalni sistem homogenog sistema(1).

0 odnosno Y1, Y2, ,

9. Parcijalna diferencijalna jednacine

Def: U slucaju da je Z=Z(X1,X2,Xn) nepoznata funkcija argument a X1,X2,Xn
onda pod parcijalnom diferecijalnom jednacinom podrazumevamo svaku vezu koja
se odnosi na funkciju Z, njene argument X1,X2,Xn I neke njene parcijalne izvode.
Red najviseg parcijalnog izvoda koji konfigurise u takvoj jednacini naziva se redom
te jednacine
a) Ako je Z(x,y) funkcija dva argumenta x,y onda je opsti oblik parcijalne
diferencijalne jednacine prvog reda dat sa :
F(x,y,z,

z
x

z
y

)=0

b) Ako je u=u(x,y,z) funkcija tri promenljive x,y,z onda je opsti oblik parcijalne
diferencijalne jednacine I reda dat sa:
F(x,y,z,

u
x

u
y

u
z

)=0

Homogena linearna parcijalna diferencijalna jednacina I reda

U slucaju da Z=Z(x,y) nepoznata funkcija, pod homogenom linearnom
parcijalnom jednacinom podrazumevamo jednacinu oblika
(1)

A(x,y)p+B(x,y)q=0 gde je p=

z
x

, q=

z
y

funkcija A(x,y) i B(x,y)0 su neprekidne u nekoj oblasti DR2

Resavanje ove jednacine blisko je vezano resavanjem obicne diferencijalne
jednacine:
dx
dy
=
(2)
A ( x , y ) B( x , y )

Koju moyemo zapisati u obliku :

dx A( x , y)
=
dy B ( x , y )

Ovo je obicna diferencijalna jednacina prvog reda po nepoznatoj funkciji y=y(x)

( x , y )=C

njeno opste resenje (ako postoji )

Ako je

( x , y )=C

nazivamo prvim integral.

prvi integral jednacine (2) onda je opste resenje parcijalne jednacine

(1) dato sa :
Z=F(

, x, y

U slucaju da je u=u(x,y,z) nepoznata funkcija homogenom diferencijalnom

jednacinom podrazumevamo jednacinu oblika:
A(x,y,z)

u
x

+ B(x,y,z)

u
y

+ C(x,y,z)

u
z

=0 .(3)

Pri cemu su A(x,y,z), B(x,y,z), C(x,y,z) 0 diferencijalne funkcije oblika DR3

dx
dy
dz
=
=
( 4)
A ( x , y , z ) B(x , y , z) C ( x , y , z )

Ako je ovaj system resiv njegovo resenje sopstveno je od dva prva integrala.
1 (x , y , z) =C1

2 (x , y , z) =C2

pri cemu C1 i C2

1 i 2

su nezavisni po

nepoznatoj funkciji u=u(x,y,z) pokazuje se da ako je u(x,y,z) opste resenje jednacine

(1) dobija iz u(x,y,z)resenjem po Z.

10. Kompleksne funkcije

Def: Neka su P i Q proiyvoljna podskupa kompleksne ravni C. Ako svakoj tacki Z

P prema pravilu f odgovara jedan ili vise kompleksnih brojeva

onda

kayemo da je f funkcija ili preslikavanje iz P u Q pri tom koristimo oznake f: P

Q , f: Z

, f(z)=

a) Ako samo jedna vrednost odgovara vrednosti Z onda kazemo da je f

jednoznacna funkcija.
b) Ako vise vrednosti odgovara svakoj vrednosti Z onda kazemo da je f
viseznacna funkcija .
Svaka kompleksna funkcija f(z) se moze predstaviti u obliku:
f(z)=U(x,y)+iV(x,y) gde je z=x+iy pa se definisanje funkcije f(z) svodi na
definisanje dve realne funkcije U(x,y) i V(x,y) dveju realnih promenjivih x i y.
Osnovne klase kompleksnih funkcija:
- Polinomne funkcije
- Logaritamske funkcije
- Racionalne funkcije
- Inverzne hiperbolicke
- Eksponcijalne funkcije
- Stepene funkcije
- Kompleksne funkcije
- Inverzno trigonometrijske
- Kompleksne hiperbolicke
funkcije

Tj. Da se njihov Jakubijon razlicit od nule.

( 1, 2) =

- Ako su

(x,y,z)=C1 i

| |

1
( 1, 2) x
=
(x , y )
2
x

1
y
0
2
y

(x,y,z)=C2 dva prva integrala sistema (4) onda

je opste resenje parcijalne jednacine dato sa:

- U=F(

(x,y,z)

(x,y,z))

- Nehomogena linearna parcijalna diferencijalna jednacina.

- U slucaju da je Z=Z(x,y) nepoznata funkcija pod nehomogenom linearnom
parcijalnom diferencijalnom jednacinom podrazumevamo jednacinu oblika:
- A(x,y,z)p+B(x,y,z)q=C(x,y,z)(1)

gde je p=

z
x

, q=

z
y

i A(x,y,z),

B(x,y,z), C(x,y,z)0 su diferencijabilne u nekoj oblasti DR2.

- Jednacini (1) pridruzujemo homogenu parcijalnu jednacinu oblika
- A(x,y,z)

u
x

+ B(x,y,z)

u
y

+ C(x,y,z)

u
z

=0 ..(2)

- 20. Izolovani singulariteti i reziduumi analiticke funkcije

- Tacka z0 je izolovana singularna tacka ili izolovan singularitet funkcije f(z)
ako je ta funkcija analiticka u izolovanom prstenu 0< |zz 0| <r koji je
sadrzan u u oblasti D. Pri tom funkcija f(z) nije definisana u tacki f0 ili je
definisana ali nije diferencijabilna u z0,
- Loranov red funkcije f(z)
- f(z) =

z z
n
an ( 0)
+

n=

- U zavisnosti od koeficijenta an posmatramo sledece slucajeve:

a) Ako je an=0 za sve n=1, 2, tj. ako u Loranovom razvoju nema clanova sa
negativnim indeksom onda je tacka z0 prividan odnosno otklonjiv singularitet
b) Ako je an 0 za sve n=m+1, m+2, tj. ako Loranov red ima konacno
mnogo negativnih clanova, onda kazemo da je z0 pol reda m funkcije f(z)
c) Ako postoji beskonacno mnogo negativnih clanova onda tacku z0 nazivamo
esencijalnim singularitetom

- Reziduumi:
- Neka je f(z) definisana i analiticka u oblasti D
singularitet funkcije
-

Loranov red funkcije

f(z) =

i neka je z0 izolovani

z z
an ( 0) n
+

n=

gde je

C+
zz
f ( z ) dz
( 0) n+1
1

2 i

an=

Reziduum analiticke funkcije u izolovanoj singularnoj tacki z0 jednak je

koeficijentu a-1 Loranovog razvoja ove funkcije koji stoji uz clan z-z0-1 + i
-

Rez{f,z0} = a-1 =

1
2 i

C +
1
f ( z ) dz
2 i

Pretpostavimo da je konacna tacka z0 pol reda m tada vazi da je

Rez{f, z} =

z z

d m1

m1
dz
1
lim
( m1 ) ! z z 0

)mf(z)]

Neka je funkcija f(z) analiticka u prostopovezanoj oblasti D izuzev u

konacno mnogo singularnih tacaka z1, z2, , zn pripadaju int(C+) tada vazi
C +

1
f ( z ) dz
2 i

Rez {f , z k }
=
k=1

21. Integralne transformacije

U matematici pod integralnom transformacijom se podrazumeva svaka
transformacija I oblika

x2

(If)(

= k ( x , ) j ( x ) dx
x1

Za ovakvu transformaciju ulaz je funkcija f, a izlaz je druga funkcija

If.Postoje razne vrste integralnih transformacija i svaka od njih je odredjena
funkcijom

k ( x, )

. Ovu funkciju nazivamo jezgrom te transformacije. Posebno

integralne transformacije predstavljaju dobar alat za resavanje obicnih

diferencijalnih jednacina kao i parcijalnih diferencijalnih jednacina.
Integralnom transformacijom originalni domen slika u neki drugi domen u
kojem je resavanje datog problema jednostavnije pa se zatim vraca u originalni
domen pomocu inverzne integralne transformacije.
- 8. Nehomogeni linearni sistem prvog reda.
- Y = AY +B(x)
(1)
- Teorema
Opste resenje nehomogenog sistema (1) jednako je zbiru opsteg resenja Yoh
odgovarajuceg homogenog sistema Y = AY i bilo kojeg partikularnog
resenja nehomogenog sistema tj
- Yon = Yoh + Yp
22. Furijeov integral
-

Neka je funkcija f(x) definisana na celoj realnoj pravoj R, deo po deo

glatko na proizvoljnom konacnom intervalu [a,b]

na R. Tada se funkcija realnog argument

R i apsolutno integrabilna

definise sa:

)=

1
f ( x)eix dx

F(

naziva se Furijeovom transformacijom funkcije f(x)

U tom slucaju koristimo oznaku
F( = F(f(x))
Furijeova integralna formula.
Ako je funkcija f(x) apsolutno integrabilna, funkcije f(x) i f(x) na

proizvoljno konacnom interval [a,b] ]

tada vazi

R imaju samo konacno mnogo prekida

f ( u ) cos ( xu ) du
+

d
-

f(x) =

Ovde integral na desnoj strani ove jednakosti naziva se Furijeovim

integralom
Neke osobine Furijeove transformacije:
a) F je linearan operator
- F(af(x)+bg(x))=aF(f(x))+bF(gf(x))
b) Ako je F(f(x))=F( onda je
-ia
- F(f(x-a))=e
F(