Et2012 2

EK O N OM SK E
TEME
Ni, 2012.
godina 50
ISSN 0353-8648
EKONOMSKE TEME
Izdaje: Ekonomski fakultet Univerziteta u Niu
Za izdavaa:
Dr Evica Petrovi, dekan
Ureivaki odbor:
Dr Dejan Spasi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Blagoje Novievi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Sreten uzovi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Vera orevi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Sran Marinkovi, Ekonomski fakultet Ni
Dr Biljana Raki, Ekonomski fakultet Ni
Dr Bojan Krsti, Ekonomski fakultet Ni
Dr Ljiljana Maksimovi, Ekonomski fakultet Kragujevac
Dr Dragana Pokraji, Ekonomski fakultet Beograd
Dr Robert Gora, University of Information Technology and Management, Rzeszow, Poland
Dr Robert Vodopivec, University of Maribor, Slovenia
Dr Angel Georgiev Angelov, Faculty of Management and Informatics, UNWE, Sofia, Bulgaria
Dr Penka Goranova, Tsenov Academy of Economics - Svishtov, Bulgaria
Dr Dino Martellato, Faculty of Economics, University "Ca' Foscari" Venezia, Italy
Dr Ljubica Kostovska, Faculty of Economics Skopje, Macedonia
Dr Tatiana Orekhova, Donetsk National University, Ukraine
Dr Alexandru Trifu, University ,,Petre Andrei of Iasi, Romania
Dr mit Gkdeniz, Marmara University, Istanbul,Turkey
Dr Nikola Knego, Faculty of Economics Zagreb, Croatia
Dr Veselin Drakovi, Maritime faculty, University of Montenegro
Dr Predrag Ivanovi, Faculty of Economics Podgorica, Montenegro
Glavni i odgovorni urednik:
Dr Ljiljana Stankovi
E-mail: ljiljana.stankovic@eknfak.ni.ac.rs
U finansiranju ovog asopisa uestvuje
MINISTARSTVO PROSVETE I NAUKE REPUBLIKE SRBIJE
Lektor:
Miroslava orevi
Tehnika obrada:
Marina Stanojevi
Adresa redakcije i administracije:
Ni, Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja br. 11, tel. +381 18 528-624, 528-601
E-mail: ekonomske-teme@eknfak.ni.ac.rs Web: http://eknfak.ni.ac.rs/ekonomske-teme/
Tekui raun Ekonomskog fakulteta Univerzitet a u Niu: 840-1683666-17
ISSN 0353-8648
tampa: Sven, Ni
Tira: 200
*********************************
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
EKONOMSKE TEME
GODINA 50
BROJ 2
Ni, 2012.
*********************************
SADRAJ
1.
Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

POSTMODERNIZAM I EKONOMSKA TEORIJA...........................................139-150
2.
Jovn Krsti, Milic orevi

INTERNA KONTROLA I UPRAVLJANJE RIZIKOM PREDUZEA
OD TRADICIONALNOG DO REVIDIRANOG COSO MODELA ...............151-166
3.
Slobodan Cvetanovi, Dragoslava Sredojevi

KNCP NCINLNG INVCING SIS
I KNKURNNS PRIVREDE ....................................................................167-185
4.
Sreten uzovi, Svetlana Sokolov-Mladenovi, ore uzovi

TRGOVINA U USLOVIMA INTERNET-WEB EKONOMIJE
(drutveno-ekonomske pretpostavke i etika naela) ...........................................187-204
5.
Bojan Krsti, Sonja Jovanovi, Tanja Stanii, Maja Stojanovi

DRAVNA POMO INSTRUMENT ZA ZATITU
IVOTNE SREDINE U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI ......................................205-220
6.
Barbara Rodica
ISTRAIVANJE UTICAJA INOVACIJA NA RAZVOJ PREDUZEA
I REGIONALNI RAZVOJ ..................................................................................221-232
7.
Nataa Milenkovi
SAOBRAAJ I EKONOMIJA AMERIKIH GRADOVA ...............................233-247
8.
Bojan Bakot
MODELI IVOTNOG OSIGURANJA
U USLOVIMA KONZISTENTNOG TRITA ................................................249-267
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
asopis EKONOMSKE TEME
Godina izlaenja 50, br. 2, 2012, str. 139-150
Adresa: Trg kralja Aleksandra Ujedinitelja 11, 18000 Ni
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
POSTMODERNIZAM I EKONOMSKA TEORIJA
Dragoslav Kitanovi
Milena Anti
Rezime: Kao i svaka teorija, koja nuno prati razvoj drutva, i
postmodernistika
ka teorija se razvijala u skladu sa novonastalim okolnostima.
Stanje savremene globalne ekonomske stvarnosti i kriza savremene
ekonomske nauke opravdavaju postmodernistike izazove u ekonomskoj
teoriji i metodologiji. Izazovi su traganje postmodernista za kompromisom
izmeuu narativnog znanja i znanja matematske egzaktnosti u ekonomiji.
Postmodernizam je protkan brojnim protivrenostima
protivre
a koje su izraz
protivrene
ne realnosti koja se posmatra. Meutim,
Me utim, ono to je za
postmoderniste karakteristi
karakteristi no je to da protivrenosti
nosti u ekonomiji ne
posmatraju kao neto to nastaje samo po sebi. Naprotiv, one su za njih
rezultat razliitog
itog doivljavanja i tumaenja
tuma
stvarnosti.
Kljune rei: postmodernizam, ekonomska metodologija, relativizam,
pluralizam, skepsa.
Uvod
Veina
ina nas roeno
roeno je i ivi u jednom savremenom dobu. Moda bismo u
nekoj drugoj prilici radije upotrebili termin moderno doba, ali postoji bojazan da
ee nam pojedini vrsni poznavaoci razvoja i tokova drutva sadanjice zameriti i
ispraviti nas mi ivimo u postmodernom dobu.
Sa stanovita jednog ekonomiste, malo toga postmodernog je danas potpuno

jasno. ini se da su tajne ekonomskog ivota mnogo jasnije kada se one posmatraju
unazad, poev od saznanja neoklasiara
, kejnzijanca, marksista pa sve do samog
neoklasi
Adama Smita i njegove nevidljive ruke. A ipak, pravi paradoks je to to ni u
jednom od ovih doba nismo iveli kao homo economicus, ve u postmodernom, ili
kako ga ve Kolander (Colander 2000) sa ekonomskog stanovita naziva Ekonomija
novog milenijuma. ta je to postmoderna? Kako e, i na koji nain
in ovo najnovije
doba uticati na razvoj ekonomske nauke i kakve su njene perspektive? Veliki izazov
lei pred svakim ekonomistom koji se lati ove teme.
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, dragoslav.kitanovic@eknfak.ni.ac.rs,

milena_antic@hotmail.com
UDK 141.78:330.8, pregledni rad
Primljeno: 09.04.2012. Prihvaeno:
30.05.2012.
Prihva
Fenomeni postmoderne u opipljivoj ekonomiji

Informatiko doba, krah i uspon berze, elektronsko poslovanje, Internet,
zatim sve uestalije pojavljivanje engleskih pojmova u samom govoru kao to su
brendiranje, konsalting, marketing, veb-sajt, i-mejl, cool potronja, virtuelno onlajn uenje, merderi, akvizicije... nedvosmisleno ukazuju da se celokupno
moderno drutvo transformie, a sa njim nuno se menja i sama ekonomska nauka.
Jednog opteprihvaenog skupa principa i metodolokih okvira u ekonomskoj
ontologiji moglo bi se rei da nema, to je moda i kljuni razlog blage stagnacije
ekonomske nauke poslednjih decenija. Vizija mora biti u srcu teorijskih
ekonomskih epoha; to je gravitaciona taka, centralno mesto teorijskih konstrukcija
koje uveava objanjavajuu mo ekonomije (Jaki 2009, 2). Tekoe sa kojima
se suoava jedan politekonomista, pri promiljanju postmoderne, lee najvie u
njegovoj nemoi da pronikne u samu sr novih fenomena kojih jeste svestan, ali
mu nedostaju orua, adekvatni instrumentarijum, da bi se latio njihove obrade.
Nedostaje mu, pre svega. vizija naunog problema. Vizija naunog problema kao
predanalitiki in (umpeter) predstavlja osnov za razlikovanje ekonomskih
teorija. Kao specifian metafiziki in koji ne podlee logikom dokazivanju, vizija
je uslovljena drutveno-ekonomskim okolnostima i potrebama. Tako je za Marksa
nauna vizija bila zakon ekonomskog kretanja kapitalistikog drutva, za
neoklasinu ekonomiju parcijalna i opta ravnotea ekonomskog sistema, a za
Kejnza ravnotea kapitalistikog sistema u uslovima nedovoljne zaposlenosti.
Vladajui mejnstrim u ekonomiji danas ima svoju viziju ravnoteu.
Njegova analiza poiva u dobroj meri na metodolokom individualizmu. Pojedinac
se posmatra kao homo economicus koji raspolae svim potrebnim informacijama i
koji na bazi racionalnog ponaanja, voen maksimizacijom koristi, donosi odluke.
Navedeni mejnstrim ne dovodimo u pitanje, ve pokuavamo da pronaemo vezu
sa postmodernom u prvom redu postavlja se pitanje da li postmoderni
pojedinac raspolae svim potrebnim informacijama? Drutvo sadanjice esto nosi
epitet nformatiko drutvo, a ipak paradoksalno je to to se veini informacija
oigledno ne moe uvek verovati, jer one vie predstavljaju manipulativno sredstvo
za stvaranje lanog imida samog tvorca, nego sredstvo koje obogauje znanje. Sve
se ee susreemo sa fenomenom tzv. asimterinih informacija. itave nove grane
ekonomije se razvijaju i profitiraju na tom osnovu (konsalting, brokerske firme).
Dakle, informacija esto nije samo sredstvo, ve i finalni proizvod. Prepoznaje se
itav niz nematerijalnih, golim okom nevidljivih proizvoda. Valja se zapitati, ako je
spomenuta informacija postmoderni proizvod, koja je njegova vrednost, kako je
odrediti? ta bi tu bili trokovi proizvodnje, tj. ekonomski kalkulus?
Pre jednog veka, bogatstvo se sticalo na eleznicama, eliku i nafti. Don
Rokfeler (John Rockefeller, 1838 1937), osniva naftne kompanije Standard
Oil, stekao je bogatstvo vredno 200 milijardi dolara. Danas, to su ljudi iz oblasti
informacionih tehnologija. Bogatstvo Bil Gejtsa (Bill Gates), vlasnika kompanije
Microsoft, procenjuje se na oko 40 milijardi dolara. U pitanju su tehnologije koje
140
Postmodernizam i ekonomska teorija
menjaju svet. Informaciona privreda ini da se transakcije preko Interneta obavljaju

bez upotrebe gotovog novca. Ta injenica nije bez uticaja na ukupnu monetarnu i
fiskalnu politiku jedne zemlje. Virtuelni novac, za razliku od tradicionalnog, ne
funkcionie kao plateno sredstvo i sredstvo akumulacije. On predstavlja
najrazliitije oblike obezbeenja, tj. finansijske instrumente, efektivne samo u meri
u kojoj se mogu konvertovati u pravi novac kroz bankarski sistem. Informaciona
privreda se uveliko razlikuje od dosadanjih tipova privreivanja, pa se postavlja
pitanje da li dosadanje nae razumevanje ekonomskih zakona i dalje nudi pouzdan
model na osnovu koga moemo da razumemo ta se zapravo deava. Drugim
reima, da li informaciona privreda dobro ilustruje da su ekonomski zakoni jasni i
opteprihvatljivi.
Vreme postmoderne donosi nove odnose izmeu individualnog i
drutvenog poimanja vrednosti. Teite se pomera ka individulanom, lanovi
drutva vie identifikuju sebe kao potroae, a ne kao proizvoae. Proizvodi su i
dalje isti, ali njihovo doivljavanje postaje krajnje subjektivno, relativno. Kako
objasniti injenicu da je brend (znak, simbol, marka) toliko dobio na znaaju, da je
racionalni potroa (recimo enskog roda) spreman u vreme sezonskih snienja
da izdvoji poslednji novac za kupovinu 14-e torbe po ceni koja je i dalje mnogo
ispred realne vrednosti, samo pod opravdanjem da je to Gucci? Samo ime je
dakle proizvod koje se konzumira. To ime je simbol moi i uspeha.
Virtuelizacija robe najbolje se prepoznaje u ekspanziji brendova. Na
prezasienom tritu tipskih proizvoda, stvaranje brendova postaje najefikasnije
sredstvo u borbi za danas najoskudniji resurs savremene ekonomije osvajanje
novih trita i pridobijanje potroaa. Danas, brending (formiranje i razrada
brenda) predstavlja posebnu sferu profesionalne i ekonomske aktivnosti, ija
virtuelna vrednost premauje vrednost realne aktive upotrebljene za proizvodnju
samog proizvoda. Tako se, na primer, procenjuje da je vrednost brenda CocaCola oko 70 milijardi dolara, to je 1,5 puta vie od vrednosti ukupne akive
kompanije. Ako virtuelna vrednost znatno prevazilazi realnu vrednost, stvorenu u
konstrukcionim biroima i laboratorijama, onda je potpuno jasno odkud je i kako
nastala ekspanzija industrija reklame i reklamni biznis. U ekonomski razvijenim
zemljama na reklamu 1990-ih godina je utroeno 1,5 do 2 puta vie sredstava no
to je utroeno na istraivanj i izradu novih proizvoda, pa je time, ak, premaena
i stopa rasta bruto drutvenog proizvoda.1
Mnogi postmodernisti misle da ivimo u drutvu slike, drutvu koje se
prvenstveno bavi proizvodnjom i troenjem obinih simulakruma (kopija bez
originala) (Butler 2007, 113). Masovni mediji imaju mo da zavode, reklama u
postmodernom drutvu je krajnje personalizovana i izrazito vodi rauna o eljama
pojedinaca, poveavajui njihovu slobodu kombinovanja, o emu opirno govori
Lipovecki (Gilles Lipovetsky, 2000) u svom delu Paradoksalna srea. Na
1
Ocena autora na osnovu: The economist , (2005) jan 1-7, str. 48, 72; (2006) jan 21-27, str..38, july 17, str. 65; (2008) jan 26, feb 1, str. 39.
141
tritima iroke potronje, gde se teko pravi razlika meu proizvodima, upravo
kreativna slika marke, mali privid koji budi emociju i stvara elju, pravi razliku i
prodaje proizvod. Nijanse su u pitanju. Bodrijar (Jean Baudrillard) zakljuuje da
nije reklama ta koja diriguje potronju, ve je sama reklama predmet potronje. Mi
ne troimo predmete, nego sam odnos u kome se svaka elja moe pretvoriti u
predmet koji se moe kupiti (Loonc 1989, 2259). Roba zadobija svojstvo
simbolikog objekta, dok sam in kupovine prerasta u simboliki izraz ivotnog
stila, koji, sa svoje strane, postaje predmet permanentnog medijskog
prezentovanja (Jaovi 2005, 122).
Kljuni, tipino postmodernistiki fenomen koji je uveo potpuno nove
dimenzije u sferi ekonomije svakako jeste Internet. Svi znamo ta je, a moda vi
itaoci upravo uz pomo istog on-lajn itate ovaj rad, a moda ste ga predhodno i
daunloadovali, svejedno, poenta je ista. Put globalizacije poploao je razvoj
Interneta pomou kojeg se rue sve geografske barijere, emu inae i tei
globalizacija. Internet se razvio u medij, tanije Internet je omoguio sveprisutnost
svih globalnih medija (televizija, radio, novine) na jednom mestu, time prua
ogromnu koliinu podataka i informacija kojima je mogue pristupiti sa skoro
svake take na planeti. Uporedo se panja premeta s proizvodnje dobara na
pruanje informativnih usluga. Danas se ogromna bogatstva stvaraju ili gube svaki
dan, i to ne kupovanjem ili prodajom robe, ve novanim transakcijama koje
obavljaju ljudi koji sede ispred kompjuterskih ekrana s kojih dobijaju informacije
(Butler 2007, 118). Ceo svet postaje depersonalizovan, ljude na okupu vie dri
elektronski kontakt i virtuelne drutvene veze (facebook, twitter) nego stvarne
personalne drutvene veze. Kupovina preko Interneta postaje novi trend, susret
kupca i prodavca vie nije neophodan. Kako se vri plaanje? Vrlo jednostavno,
virtuelno. ak je i novac, u savremenoj interpretaciji, postao informacija. Tu se
pre svega misli na elektronski novac koji zamenjuje gotovinu i omoguava
kupovinu roba i usluga pomou raunara u okviru komercijalnih raunarskih mrea
ili poslovnih bankarskih mrea. Taj novac se ne moe opipati, re je o skupu
brojanih sistema koji postoje u memoriji raunara, tako da postmoderni kupac, u
skladu sa njegovim leernim stilom kupovine, ne mora mnogo da se maltertira,
jer ga samo jedan klik deli od eljenog proizvoda. esto ovu vrstu novca
nazivaju i pametnim novcem jer je re o informaciji koja moe da se programira.
Moda e vremenom sam taj novac poeti da misli u ime kupca, voditi
evidenciju njegovih potreba i elja, pa u skladu sa tim samostalno obavljati
kupovinu bez i tog jednog klika.
Virtuelizacija vrednosti robe i njihovih kompanija ne bi bila mogua bez
virtuelizacije novca. Virtuelni novac omoguio je ekspanziju virtuelne platene
sposobnosti velikog broja potroaa i investitora. Izdaci za kupovinu roba i hartija
od vrednosti su poeli drastino da premauju raspoloivi i realno stvoreni
dohodak. Ako se tome doda i injenica da zajedno sa ovim procesom rastu jeftini i
neobezbeeni krediti, gigantsko trite derivata vrednosnih papira, koje treba da
minimizira rizik kredita, postalo je realnost. Istraivanja su pokazala da je vrednost
142
trita hartije od vrednosti u 2009. godini bila oko 300 triliona $, to je deset puta
vie od bruto drutvenog proizvoda SAD i Evropske unije zajedno (Epping 2009,
161). Zato se kriza u 2008. godini, tj. njeni uzroci i posledice, kod ekonomskih
analitiara i dravnika objanjavaju ogromnom masom virtuelnog novca i hartija
od vrednosti.
Postmodernizam i ekonomska metodologija
Moe se zakljuiti iz predhodnog izlaganja da je veoma teko nauno
obuhvatiti sve fenomene koji vladaju u postmodernom dobu. Tekoe naunog
promiljanja postmoderne potiu, pre svega, iz dva razloga: prvog koji se odnosi na
paralelnost postojanja modernih vrednosti vrednosti moderne i onih
postmodernih; drugog, koji znai odsustvo imanentno postmodernih fenomena, jer
je vie re o postmodernom doivljaju ve vienog (Zari 1994, 185).
Ekonomska ontologija predstavlja osnovu ekonomskog znanja. Kao metateorija
ona nije uenje o ekonomskom svetu kao takvom, ve o njegovoj prezentaciji u
naunim ekonomskim teorijama.
U savremenoj literaturi primetni su pokuaji traenja razliitosti
ekonomskih ontologija. Na primer, smatra se da u osnovi klasike lei produktivna
proizvodnja, dok u osnovi neoklasike trina razmena. U klasinoj verziji u osnovi
vrednosti robe stoji ljudski rad (apstraktni), koji je objektivno vezan za sferu
materijalne proizvodnje i produktivnosti. Za neoklasinu teoriju vrednost (cena) je
izvedena iz razmenskih odnosa i subjektivnih ocena ekonomskih subjekata, pa
ponaanje ekonomskih subjekata i njihov izbor ima centralno mesto u ekonomskoj
analizi i istraivanju. No, ovde nije re o prostom prebacivanju iz sfere proizvodnje
na sferu potronje, sa zakonitosti formiranja ponude na zakonitosti tranje, ve je
re o prelazu na nov sistem i strukturu sveta ekonomije, nov sistem naunih
kategorija koji je izraen na drugim polaznim principima i uzronim vezama
izmeu njih. Verovatno, imajui u vidu ove injenice, predstavnici postmoderne
zagovaraju primenu retorike metodoloke koncepcije. Postmodernizam je bio i
ostaje u celini potpuno retoriki, pie Mekloski (Deirdre McCloskey 2001, 120) u
jednom od svojih radova. Predstavnici retorikog metoda, po sopstvenom
miljenju, vide svoje uzore u grkim sofistima. Po njima, ovek je mera svih stvari,
nije bitna istina, ona ne postoji, bitno je ubeenje. Ekonomska teorija praktino sve
vie postaje instrument ubeenja, a ne dokaza.
Mekloski i Klmer (1989) su doli do zkljuk d vie nije mogue
nlizirti ekonomsku teoriju koristei trdicionlne metode filozofske nuke i d
treb usmeriti pnju n one retorike nine koje koriste ekonomisti u svojoj
nunoj prksi (diskusije pre svega). Retoriki metod je u sutini metod logikog
ubeivanja u ispravnost, tj. veu vrednost jedne teorije nad drugom. U lanku
Retorika neslaganja ova dva autora su na jedan veoma netipian nain ukazali na
znaaj diskusije i dijaloga u ekonomskim raspravama, naroito kada u njima
uestvuju predstavnici razliitih kola i pravaca ekonomske misli.
143
U ovoj koncepciji ve uoavamo deskriptivni krkter metodologije,

metodoloki plurlizm, reltivizm, socijlni konstruktivizm. Plurlizam svoje
netrdicionlne metodologije Mekloski i Klmer smtrju osnovnom vrlinom. Pri
tom, oni se ne zalau za odbacivanje modernistike nauke kao takve, ve za
odbacivanje vladajuih opteprihvaenih metodolokih stndrd, ije korienje
vodi k uzurpciji ne smo istine, ve i sposobnosti d se do nje doe. Alterntivni
model, koji predlu, nuku posmtr ko slobodno trite idej n kome se
nunici i filozofi, koji su proli sofistiku kolu, tkmie ko e bolje d prod
svoju robu. Prem njihovom miljenju, uprvo tkv treba da bude demokrtij u
sferi ekonomske metodologije. Jaa strana retorike koncepcije je ta to se retoriki
naini zaista koriste u naunoj delatnosti i to ekonomska teorija, u stvari, esto
postaje instrument za ubeivanje, a ne za dokazivanje.
Meutim, koliko god bio koristan retoriki ekonomsko-metodoloki
program, ipak treba istai da je deskriptivnost retorike metodologije previe
radikalna. Metodologija treba ne samo da opisuje razne naine naune delatnosti,
ve i da se trudi da pojasni razliite oblike naune teorije, uticaj konjukture na
logiku razvoja teorije i na delatnost teoretiara, a ne da se bavi sakupljanjem i
obradom injenica. Karakteristian je zakljuak P. Otmahova koji on iznosi u svom
radu posveenom koncepciji Mekloskog i Klamera: moramo da razumemo zato
neki retoriki naini su ubedljivi, a neki ne. Drugim reima, neophodna je dublja
analiza naune prakse, koju u okvirima retorike koncepcije ekonomske
metodologije esto zanemaruju ( 2006, 66).
Mnogi postmoderniste poistoveuju sa epistimolokim pluralistima. Oni
su dobri u kritikama, vrlo radikalni, ali kao da im nedostaje oformljeno objektivno
posmatranje. Ipak bez obzira na sve kritike koje im se upuuju, oni su preduzeli
prvi krupan korak u prodoru postmodernizma u sferu ekonomske nauke, kao i u
premoavanju otrih podela izmeu razliitih kola ekonomskih misli.
Relativizam je naa sudbina
Izrazimo li se krajnje pojednostavljeno postmodernim emo oznaiti
nepoverenje u metanaracije, kae u svom delu Postmoderno stanje poznati
francuski postmodernista Liotar (Jean-Franois Lyotard, 2008). Jednostavno
reeno, postmodernisti se ne uklapaju u velike prie, ve iskazuju skepsu prema
svim totalnim, sveobuhvatnim objanjenjima. Univerzalna istina je nemogua.
Relativizam je naa sudbina (Butler 2008, 19).
Postmodernisti su veliki skeptici, oni veruju samo u multikulturalni
pluralizam i relativizam. Moglo bi se rei da je problem relativizma najvaniji
problem koji su oni izneli ali ga nisu do kraja reili. Postoji li nesporna istina u
ekonomskom znanju ili ono zavisi od nacionalne i kulturne raznolikosti epohe i
naroda, od prirode iskorienih empirijskih podataka, politiko-ideolokih
okolnosti i, napokon, od naune tradicije u kojoj je nastalo? To je bilo i ostalo
144
centralno pitanje svih sporova o metodu nauke. Problematika tog spora i danas je,
kao to se vidi, aktuelna.
U nastojanju da odbrani pozicije neoklasike, Milton Fridman smatra da o
nekoj teoriji ne moe biti sueno po osnovu realizma njenih pretpostavki, nego po
njenoj delotvornosti u predvianju. Takav stav, Fridman (1953) je izloio u delu
Metodologija pozitivne ekonomije, za koje se neretko moe proitati da
predstavlja najpoznatije delo iz oblasti metodologije, te da nikada pre toga nijedan
lanak o metodologiji nije izazvao tako otre polemike i brojne kritike.
Poznati autor iz oblasti metodologije Boland (Lawrence Boland 1979) je u
svom delu Kritika Fridmanove kritike izneo miljenje da se Fridmanova
metodologija moe okarakterisati varijantom filozofskog stava poznatog kao
instrumentalizam. Naime, u metodologiji nauke jedno od sutinskih pitanja jeste
procenjivanje i izbor teorije. To nije nimalo beznaajan problem imajui u vidu da
postoje vie objanjenja nekih pojava, odnosno da se objanjenja tih pojava mogu
nai u okviru vie teorija. Zbog postojanja razliitih teorija koje razliito
objanjavaju iste pojave, namee se potreba njihovog parcijalnog procenjivanja ili,
eventualno, istovremenog procenjivanja vie teorija koje ine jedan istraivaki
program. Na taj nain, racionalni izbor ili procenjivanje teorija postaje jedno od
osnovnih pitanja naune metodologije i filozofije nauke.
Polazna stanovita u izboru i procenjivanju teorija jesu: apriorizam,
konvencionalizam i instrumentalizam. (Caldwell 1980, 367). Sa stanovita
apriorizma predmet procenjivanja jeste iskljuivo neka konkretna teorija. Pri tom,
apriorizam istie princip istinitosti teorija, a pojavu pogrenih teorija dovodi u vezu
sa grekama u zakljuivanju, kada se iz apriori istinitih premisa ili pretpostavki
izvode pogreni zakljuci. Instrumentalizam polazi od predpostavke da su teorije
instrumenti, a da je predmet procenjivanje vie teorija. Konvencionalizam
dozvoljava postojanje velikog broja teorija koje se odnose na isti skup pojava, pri
emu se ne moe utvrditi koja je od tih teorija istinita, odnosno koja ima vii nivo
prioriteta.
Instrumentalizam tvrdi da je najbolje gledati na teorije kao na neku vrstu
instrumenta. Kada se na njih tako gleda, one nisu tane ni netane (instrumenti nisu
tani ni netani), ve samo manje ili vie adekvatne, u zavisnosti od posmatranog
problema (Caldwell 1980, 367). Doana Robinson (Joan Robinson) bi rekla
razliite teorije su kao kutija sa alatom. Teorije (alati) uspeno objanjavaju
odgovarajuu sferu to jest imaju odgovarajuu namenu. Nema univerzalne teorije
koje objanjavaju razliite sfere u razliitim vremenima, kao to nema ni alata
primenljivih u svaku namenu. Za razliku od toga, konvencionalizam istie
organizacionu funkciju teorija: konstrukcija teorija vri se radi organizovanja
kompleksa injenica u koherentnu celinu. Prema reima Agassia, teorije su
matematiki sistemi koji slue kao pregrade u kojima se skladite empirijske
informacije(Agassi 1963, 506). Posmatrano ovako, teorije ponovo nisu ni tane ni
netane, ali su postavljene za sada kao konvencionalno istinite, prema konsenzusu
145
u okviru ire naune zajednice. Meu ostalim karakteristikama instrumentalnog

pristupa moemo izdvojiti sledee (Caldwell 1980, 367-368):
Predikativna (predviujua) sposobnost je najvanija karakteristika teorija

Osnovni cilj nauke jeste stvaranje teorija koje nude ispravna predvianja o
pojavama
Proveravanje teorija vri se uporeivanjem njihovih predvianja sa
empirijskom praksom
Teorije ne treba proveravati na osnovu realizma njenih pretpostavki, one su
nediskustvene i proveravaju se samo indirektno.
Boland (1979) smatra da Fridmanova metodologija sjedinjuje elemente i

instrumentalizma i konvencionalizma. Meutim, najkontroverzniji stav Fridmana
jeste to da je svrha nauke predvianje, te da realnost pretpostavki nije bitna, a to je
temeljno obeleje instrumentalizma. Polemike se tiu pitanja kvaliteta predvianja,
i posebno pitanja postojanja vrlo restriktivnih pretpostavki na kojima su teorije
izvedene. U samom poetku treba poi od predpostavke da argumentacija kojom se
validnost ekonomske teorije ne dovodi u vezu sa deskriptivnim realizmom njenih
premisa, ve sa pouzdanou njenih predvianja, nije nimalo neutemeljena. Prvo,
Fridmanov koncept je utemeljen na pravilima formalne logike (istinite premise nisu
potreban uslov da se produkuju istiniti zakljuci), te se njihov argument interpretira
kao prepoznavanje logike asimetrije izmeu istine i lai. Drugo, ako prihvatimo
postojanje dva razliita, ali jednako legitimna cilja naunog istraivanja, onda je
rasprava izmeu jednih koji podravaju i drugih koji kritikuju Fridmana sutinski
sukob dva gledita: onog koje tvrdi da nauka treba da ponudi teorije koje
predviaju i drugog koje smatra da nauka treba da produkuje teorije koje dobro
objanjavaju (Mani 1979, 98).
I dok Boland smatra da ne treba umanjivati znaaj instrumentalizma, a
samim tim dovoditi u pitanje Fridmanove stavove, mnogi ekonomisti negiraju
polazne pozicije instrumentalizma. Filozofi nauke su poev od 1940-e godine
odbacili ideju o tome da je predvianje jedini cilj nauke. ak su i filozofi
pozitivisti, kao, na primer, Karl Hempel (Carl Hempel) (Caldwell 1980, 369)
tvrdili da je objanjenje, a ne predvianje, osnovni cilj nauke. A kada se jednom
zauzme eksplicitni stav da je objanjenje osnovni cilj nauke, instrumentalistiki
pristup biva znatno oslabljen. Ukoliko, pak, nauka traga za teorijama koje imaju
ujedno i mo objanjavanja i mo predvianja, onda one teorije koje vladaju
samo dobrim moima predvianja nee biti zadovoljavajue, a to znaajno
relativizira miljenje po kojem su teorije iskljuivo instrumenti predvianja.
Meu kritiare instrumentalizma valja pomenuti i I. Lakatoa (Imre
Lakatos), K. Popera (Karl Popper), H. Sajmona (Herber Simon) i druge. Lakato
istie da je, suprotno instrumentalizmu, filozof realista svestan toga da njegova
teorija moe biti netana, ali da je ipak spreman da rizikuje i da trai istinitu
teoriju. Realista e podrati samo one teorije za koje smatra da su istinite, to
146
zapravo znai da su one samo konvencionalno istinite. Tako ispada da sam

realizam sadri izvesne elemente konvencionalizma. Instrumentalisti odbijaju takvo
tumaenje realizma, to Lakato (1970, 95)vidi kao veliku greku. Oni nisu u stanju,
kae on, da shvate kako neke tvrdnje mogu biti istinite, ak i ako su nedokazane, a da
druge mogu biti netane i ako su navodno dokazane, a da ima i onih koje su
istovremeno i netane i priblino tane. Potencijalne usmerenosti na predvianja
upotpunosti zanemaruju aspekt uspenosti u objanjenjima koja teorija nudi. Iz tih
razloga instrumentalizam apsolutno ignorie mogue greke koje se mogu dogoditi u
postupku predvianja. Pored toga, u sluaju netanih predvianja, instrumentalizam
ne smatra takve predikcije indikatorom netanosti teorije, ve izvodi zakljuak da
teorija (u takvoj situaciji) ima ogranienu primenu (Mani 1979, 24).
Karl Poper odbacuje instrumentalizam prvenstveno zbog toga to on utie
na naunike da odustanu od traganja za istinom. Poper smata da nauni poslenici
zapravo tragaju za potpunijim, a ne nekakvim krajnjim, konanim objanjenjima
kako to nalae metafizika teorija poznata pod nazivom esencijalizam. Osim toga,
zakupljenost instrumentalista uspenou predvianja, navodi autore da pre biraju
statistiku korelaciju od uzronog objanjenja, posebno ukoliko ova prva stvara
preduslove za uspenija predvianja. Konano, Poper (1963, 113-14) smatra da
prihvatanje instrumentalizma iskljuuje opovrgavanje u nauci: teorija koja nije ni
istinita ni neistinita moe se smatrati neadekvatnom, ali se ne moe opovrgnuti.
Meu kritiarima Fridmanovog instrumentalizma svakako treba izdvojiti H.
Sajmona. Tezu o irelevantnosti realizma pretpostavki koju Fridman ilustruje tako
to navodi da je Galiliej prilikom formulisanja zakona o padu tela zanemario
postojanje otpora vazduha, Sajmon naziva pogrenim tumaenjem istorije (Simon
1992, 37). On ne osporava to da je Galilej formulisao zakon u uproenom obliku,
ali da su njegovi sledbenici kada su testirali taj zakon pridavali znaajnu panju
ograniavajuim uslovima. Njutn je, na primer, kada je testirao zakon uz pomo
klatana razliite teine, umetnuo tegove u plutu kugala iste veliine kako bi otpor
vazduha bio isti. Zato teorija aproksimacije, kako navodi Sajmon, ne podrava
naelo nerealizma, to znai da nerealizam u principu nema vrlina, te da u nekim
sluajevima moe biti i koban (Simon 1992, 37).
Ekonomska teorija se na taj nain sve vie relativizira. ak se i vladajui
mejnstrim uslovno moe podeliti na: teorije koje nastavljaju da razrauju
istraivaki program nastao iz modela opte ravnotee; teorije u kojima se koriste
pojmovi o nesavrenstvu informacije i uopte o razliitim neuspesima trita;
neoinstitucionalne teorije koje su upotpunosti ili delimino prihvatile neoklasinu
metodologiju i proirile je na analizu socijalnih institucija. Savremeni marksizam je
u krizi: neki marksisti vuku ka neoklasinim metodama, dok drugi ostaju
upotpunosti odani dijalektikoj tradiciji. Preispituje se i kejnzijanstvo:
postkejnzijanci smatraju da je originalna Kejnsova teorija vulgarizovana i da se
mora obnoviti ( 2006, 72).
147
Postmodernizam je nastao kao odgovor na modernizam u ijem jezgru je

metafora o maini, koja podrazumeva traganje za sigurnim znanjem koje je
pouzdano i utemeljeno. Ali ne samo to! Daleko vie, postmodernistike tendencije
u ekonomskoj metodologiji su reakcija na relativizirano i fragmentirano stanje
ekonomske teorije. Postojanje razliitih kola i pravaca ekonomske misli u
budunosti moe da ide u dva pravca: prvi, da se zatvaraju u svoje okvire i
suprotstavljaju meusobno i drugi, da zapone proces njihovog proimanja kao i
rastakanja samog vladajueg mejnstrima, tj. dominirajue neoklasine ekonomske
paradigme.
Opasnost od relativizacije nauke je realna, ak do te mere da preti da
ugrozi dugo izgraivani presti ekonomske teorije i njen drutveni znaaj. Veinu
postmodernistikih fenomena ekonomska nauka uvia, ali ne ume da objasni, te ih
pripisuje trenutnoj situaciji, izuzecima od pravila. Ali kada ti izuzeci postanu ei
od pravila, vreme je da se zapitamo, da li su ti izuzeci nova pravila. Moda je dolo
vreme dopune starih ili je pak potrebna radikalna promena?
Zakljuna razmatranja
U celini gledano, stavovi modernista upozoravaju na velike tekoe u
naunom sagledavanju onih fenomena koje imanentno svrstavamo u postmodernu
situaciju. esto se s pravom govori da posmatrati postmodernu iz ugla samo jedne
nauke ekonomije, znai promiljati njene sopstvene granice. Zato su promiljaji
filozofske artikulacije postmoderne u oblasti sociologije, etike, ak sveobuhvatne
kulture podjednako inspirativni, pa se ekonomska nauka nalazi u fazi u kojoj je
interdisciplinarni pristup neophodniji nego ikada ranije.
Zalaui se za novu koncepciju ekonomske metodologije u kojoj dominira
metodoloki pluralizam, relativizam, instrumentalizam i socijalni konstruktivizam,
postmodernisti ne osporavaju vladajuu neoklasinu metodologiju. Naprotiv,
zalaui se za retoriku metodoloku aparaturu u kojoj dominira snaga ubeenja
u ispravnost teorije, a ne mo dokazivanja, postmodernizam predstavlja potajnu
apologiju neoklasine ekonomske nauke. Ako se ima u vidu ova injenica, valja
konstatovati da postmodernizam nema nameru da kritikuje i odbacuje tradicionalnu
(modernu) ekonomsku metodologiju. Njegova osnovna poruka i nauna
opravdanost je u zalaganju da se odbaci totalitarizam metodolokih standarda, jer
on vodi uzurpaciji istine, i ne samo istine, nego i sposobnosti sticanja novih znanja.
Alternativa je, po njihovom miljenju, posmatrati nauku kao slobodno trite ideja,
na kome kada prou sofistiko uenje, teoretiari iskazuju sposobnost ko e
bolje prodati svoj proizvod.
Postmodernisti su za pravu demokratiju u sferi ekonomske metodologije, a
protiv aristokratsko-konzervtivnog naunog modernizma.
148
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
Agassi, J. (1963) Towards and Hystoriography of Science. The Hague: Mouton and
Co.
Boland, L. (1979) A Critique of Fridman's Critics. Journal of Ekonomic Literature, 17
(2): 503-522.
, . (2006) .
, 11: 63-78.
Butler, C. (2007) Postmodernizam, Sarajevo: ahinpai.
Caldwell, B. (1980) A critique of Fridman's Methodological Instrumentalism.
Southtern Economic Journal, 47 (2): 366 374.
Colander, D. (2000) New Millenium Economics: How Did It Get Ths Way and What
Way Is It? Journal of Economic Perspectives, 1 (14): 121-132.
Epping, R. (2009) The 21st Century Economy. N. Y.: Vintage Books.
Fridman, M. (1953) The Methodology of Positive Economics. Essays in Positive
Economics. Chicago: University of Chicago Press: 3-43.
Jaki, M. (2009) Vizija i progres ekonomske nauke. Ekonomika, 55 (1-2): 1-10.
Jaovi, B. (2005) Dehumanizacija i samootuenje izmeu potroake kulture i
globalnih rizika postmodernog doba. Sociologija, 47 (2): 117-141.
Kitanovi, D., Petrovi, D. (2010) Ogledi o metodolokim problemima savremene
ekonomske nauke. Ni: Ekonomski fakultet.
Lakato, I. (1970) Falsification and the Methodology of Scientific Reseach
Programmes. In: Lakatos, I. and Musgrave, A. (eds), Criticism and the Growth of
Knowledge. Cambridge (London): Cambridge University Press: 91-196.
Liotar, . F. (1988) Postmoderno stanje. Novi Sad: Bratstvo jedinstvo.
Lipovecki, . (2008) Paradoksalna srea. Novi Sad: Knjiarnica Zorana Stojanovia.
Loonc A. (1989) Moderna na Koloni? Nae teme, Zagreb, 9: 2259.
Mani, S. (1979) Kontroverze o ekonomskoj metodologiji. Beograd: ADMIRAL
BOOKS.
McCloskey, D., Klamer, A. (1989) The rethoric of disagreement. Rethinking
Marksism, 2 (3): 140-159.
McCloskey, D. (2001) The Genealogy of Postmodernism. An Economist's Guide.
Cullenberg, S., Amariglio, J. & Ruccio, D. F. eds. Postmodernism, Economics and
Knowledge, New York and London: Routledge, 102-128.
McCloskey, D. N. (1998) The Rhetoric of Economics (second edition). Madison: The
University of Wisconsin Press.
Mitrovi, M. (2009) Postmoderna vremena. Beograd: BIF press, AMB grafika.
Popper, K. (1963) Conjectures and Refutations. London: Routledge and Kegan Paul.
Simon, H. A. (1992) Methods and Bounds of Economics: Methodological Foundations
of Economics. Praxiologies & the Philosophy of Economics. Praxiology, 25-42.
Zari, S. (1994) Ka politikoj ekonomiji postmoderne. Politika ekonomija i
savremeno drutvo. Beograd: Ekonomski fakultet.
149
POSTMODERNISM AND ECONOMIC THEORY

Abstract. As any other theory that necessarily follows society development,
postmodernist theory has developed in accordance with emerging
circumstances. The conditions of contemporary global economic reality and the
crisis of the contemporary economic science justify postmodernist challenges
in economic theory and methodology. The challenges which postmodernists
face represent a search for a compromise between the narrative knowledge and
the knowledge of mathematical exactness in economics. Postmodernism is
entangled with numerous discrepancies that depict observed discrepant
reality. However, discrepancies for postmodernists are the result of various
experiences and interpretation of reality.
Keywords: postmodernism, economic methodology, relativism, pluralism,
skepticism.
150
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
INTERNA KONTROLA I UPRAVLJANJE RIZIKOM PREDUZEA

OD TRADICIONALNOG DO REVIDIRANOG COSO MODELA
Jovn Krsti
Milic orevi
Rezime: U ostvarivanju svoje poslovne aktivnosti preduzea su neprestano
izloena riziku. Jedan od znaajnih mehanizama za smanjenje rizika je
interna kontrola, kao skup politika i procedura koje menadment uspostavlja
radi realizacije ciljeva preduzea. U radu se ukazuje na razvoj nove
paradigme interne kontrole interne kontrole bazirane na riziku. Pri tome,
polazi se od revidiranog COSO modela koji ne samo da predstavlja dopunu
tradicionalnog modela upravljanja rizikom, ve i omoguava pravovremeno
identifikovanje, upravljanje i praenje rizika preduzea u savremenom
poslovnom ambijentu. Adekvatno dizajniran i implementiran sistem interne
kontrole koji se bazira na riziku, u funkciji je ostvarivanja ciljeva vezanih za
efektivnost i efikasnost poslovanja preduzea, pouzdanost finansijskog
izvetavanja i usklaenost sa odgovarajuom normativnom regulativom.
Kljune rei: intern kontrol, rizik, upravljanje rizikom, tradicionalni
COSO model interne kontrole, revidirani COSO model interne kontrole,
odredbe-odeljci 302 i 404 SOX zakona
Uvod
Preduze predstvljju otvorene i dinmike ekonomske sisteme.
Ostvrujui konstntnu interkciju s okruenjem, preduze se neprestano
menjju i rzvijju. Kompleksnost okruenj, ko i kompleksnost relcij izmeu
okruenj i smog preduze utiu n pojvu neizvesnosti, odnosno rizik u
poslovnju. S tim u vezi, kao reakcija na rizike razvili su se odreeni kontrolni
sistemi u cilju uspenog uprvljnj poslovnjem preduzea, odnosno ostvrivnj
njegovih ciljev.
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,

jovan.krstic@eknfak.ni.ac.rs, milica.djordjevic@eknfak.ni.ac.rs
UDK 657.6, pregledni rad
Primljeno: 07.03.2012. Prihvaeno: 30.05.2012.
Jedn od znaajnih mehnizm za smanjenje rizika je, svakako, interna

kontrola. Posebn nglsk njenog znj ostvren je dizjnirnjem COSO
model prem kome intern kontrol uspostvljnjem i implementirnjem
odgovrjuih politik i procedur pru sigurnost z ostvrivnje ciljev
preduze. Pri tom, zsebno definisnje element interne kontrole - procen rizik
upuuje n injenicu d je uprvljnje rizikom, i to prvenstveno putem njegove
identifikcije i nlize, znjn deo sistem interne kontrole. N tj nin, intern
kontrol predstvlj osnovu uspenog odupirnj preduze nepovoljnim
posledicm.
Meutim, i pored injenice d je uprvljnje rizikom oduvek bio sstvni
deo proces interne kontrole, rzvoj novog koncept uprvljnj rizikom,
posebno skndli koji su zdesili njvee kompnije n svetu, ko i njihovi uzroci,
uslovili su potrebu d rizik bude u njenom sreditu. Tnije, dolzi do promene
prioritet u smislu d dekvtno uspostvljnje sistem uprvljnje rizikom
preduze predstvlj preduslov njegovog uspeh, intern kontrol bzirn n
riziku jedn od najznaajnijih mehanizama u tom procesu. Shodno navedenom, u
radu se najpre ini osvrt na potrebu i znaaj upravljanja rizikom preduzea, a zatim
ukazuje na internu kontrolu/tradicionalni i revidirani COSO model/ kao znaajnom
instrumentu za ostvarivanje ciljeva preduzea vezanih za efektivnost i efikasnost
poslovanja, pouzdanost finansijskog izvetavanja i usklaenost sa pozitivnim
propisima.
1.Potreb i znj uprvljnj rizikom preduze
Poznato je da su preduzea u svom razvoju neprestn izloen riziku. Pri
tome, iko rizik njee im negtivnu konotciju u smislu d podrzumev
nstnk tete ili gubitk ko posledice odreenog ponnj ili dogj, ipak on
se moe posmtrti i ko mogunost z ostvrivnje koristi, odnosno uspeh u
poslovnju preduze. Sglsno tome, Stndrd z uprvljnje rizikom definie
rizik ko kombinciju verovtnoe nstnk dogj i njegovih posledic (A
Risk Management Standard 2002, 2), pri emu je bitno npomenuti d te posledice
mogu biti kko negtivne, tko i pozitivne.
injenic d rizik pretpostvlj mogunost nstnk dogj iji ishod
nije mogue proceniti s odgovrjuom verovtnoom prvobitno je uslovil
verziju preduze prem riziku. Nime, u prolosti preduze su esto bila sklona
izbegvnju rizik, odnosno preduzimnju mer koje su imle z cilj ztitu
poslovnj od rznih gubitk ili tet, nezvisno od nivo izloenosti riziku.
Tkv nin uprvljnj poslovnjem rezultiro je proputnjem brojnih nsi z
uvenje vrednosti, jer preduze koj su usredsreen iskljuivo n izbegvnje
rizik mogu d odre kontinuitet u poslovanju, ali ne i da npreduju. Rst i rzvoj
mogu ostvriti smo on preduze koj n dekvtn nin uprvljju rizikom,
odnosno preduze koj tee upoznvnju prirode rizik koji se jvljju u
okruenju i smom preduzeu, nosioce tih rizik i njihov intenzitet. Odvde sledi
152
Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

od tradicionalnog do revidiranog COSO modela
d put do efiksnog poslovnj jeste suovnje preduze s rizikom, odnosno

postojnje svesti d odgovrjue uprvljnje rizikom doprinosi, ne smo
ouvnju, ve i kreirnju dodte vrednosti z preduzee. Imjui prethodno u vidu,
izbegvnje rizik, krjem 40-ih i poetkom 50-ih godin prolog vek,
zmenjeno je novim sveobuhvtnijim konceptom uprvljnj rizikom.
Uprvljnje rizikom predstvlj login i disciplinovn pristup buduim
neizvesnostim koji zpoinje njegovom procenom, kada preduzee pokuv d
sgled mogue posledice pretnji i mogunosti (identifikovnjem, merenjem rizik
i odreivnjem prioritet), preno donoenjem odluk o ninu uprvljnj
openim posledicm (Sarens, Beelde 2006, 65). Ko tkv, posto je opte
prihven koncept jer pretpostvlj njprikldniji nin suovnj preduze s
izzovim kojim je izloeno. Minimizirnje negtivnih posledic neeljenih
dogj ili pk iskorivnje prilik koje mogu imti uticj n povenje
vrednosti preduze osnovn je premis n kojoj se temelji ovj koncept. Svkko,
iz osnovnog cilj uprvljnj rizikom preduze koji se izraava u mksimizciji
dodate vrednosti preduze proizilze i ostli, specifini ciljevi koji se ogledju u:
dugoronom odrnju preduze n tritu, stbilnosti prihod, kontinuirnom
rstu, drutvenoj odgovornosti i dr.
Inae, prvobitno rzvijeni koncept uprvljnj rizikom, ili tzv. trdicionlni
pristup, podrzumevo je dodeljivnje odgovornosti z identifikovnje, uprvljnje
i kontrolu rizik n nivou pojedinih poslovnih funkcij. To je podrzumevlo
izolovno uprvljnje rizicim pojedinih odeljenj, ime je znemren injenic
d rizici mogu biti, i jesu, meusobno povezni i d k, nizgled, mnje izreni i
znjni rizici imju potencijl d u interkciji s odreenim dogjim izzovu
velike tete. Ovkv pristup uprvljnju rizikom, poznt ko silos pristup, posto
je neefiksn u svremenim uslovim poslovnj. Iz tih rzlog sredinom 90-ih
godin prolog vek dolzi do rzvoj novog koncept, pozntijeg ko
Uprvljnje rizikom preduze (URP)1. URP predstvlj rezultt unpreenj
trdicionlnog pristup, odnosno rdi se o disciplini procenjivnj, kontrole,
eksplotisnj, finnsirnj i prenj svih rizik preduze s ciljem krtkoronog
i dugoronog povenj vrednosti z njegove vlsnike (Overview of Enterprise
Risk Management 2003, 8). Institut internih revizor pod URP podrzumev
struktuirni, konzistentn i kontinuirni proces n nivou celog preduze koji
obuhvt identifikciju, procenjivnje, donoenje odluk i izvetvnje o
mogunostim i pretnjm koje mogu uticti n ostvrivnje ciljev preduze
(The Institut of Internal Auditors 2009, 2). U nastavku, u vidu tabele, daje se
uporedni pregled krkteristik strog i novog pristup uprvljnj rizikom.
Pored nvedenog nziv, pregledom relevntne literture moe se nii i n sledee: Integrisno
uprvljnje rizikom, Holistiko uprvljnje rizikom i dr.
153

Tbel br. 1 Trdicionlno uprvljnje rizikom nsuprot URP
Tradicionalno upravljanje rizikom
Rizik ko individuln opsnost
Identifikovanje i procenjivanje rizika
Fokusiranje na pojedinane rizike
Ublaavanje rizika
Ograniavanje rizika
Nasumina kvantifikacija rizika
Rizik nije moja odgovornost
Upravljanje rizikom preduzea (URP)

Posmatranje rizika u kontekstu poslovne
strategije
Razvijanje portfolio rizika
Fokusiranje na kritine rizike
Optimizacija rizika
Primena rizika u strategijske svrhe
Praenje i merenje rizika
Rizik je svaija odgovornost
Izvor: (Olson, Wu Dash 2007, 5)
Imjui u vidu napred predstvljene krkteristike koncepta URP, moe se

zkljuiti d se rdi o procesu koji obezbeuje veu trnsprentnost svih rizik s
kojim je preduzee suoeno i njihov uticj n ostvrivnje ciljev preduze, ime
se istovremeno pru dekvtn podlog plnirnju i procesu odluivnj. Zbog
tog se koncept URP s rzlogom smtr novom prdigmom u uprvljnju
rizikom(Simkins, Ramirez 2008, 581).
2. Intern kontrol ko instrument podrke uprvljnju rizikom preduze
Intern kontrol se s pravom smatra bitnim preduslovom uspenog
poslovanja preduzea. Istorijski gledano, pojm interne kontrole vezivn je z
domen runovodstv i podrzumevo je preduzimnje mer z ztitu sredstv
preduze i prunj uvervnj u tnost runovodstvene evidencije. Meutim,
tokom vremen, s rzvojem preduze, delokrug interne kontrole se iri i vn
runovodstvene funkcije tko d dns internu kontrolu posmtrmo ko skup
politik i procedur koje rukovodstvo uspostvlj u cilju osigurnj izvrenj
specifinih ciljev (Andri, Krsmnovi 2004, 226). Imjui u vidu d predstvlj
nezobilzni element efiksnog uprvljnj preduzeem, potpuno je logino d je
interesovnje z obezbeivnje njenog rzvoj i podiznj efiksnosti bilo stlno
prisutno.
Znj interne kontrole z uspenost poslovnj preduze uslovio je i
dizjnirnje rzliitih model ili tzv. okvir z internu kontrolu. Jedn od
njutortivnijih model koji upuuje n dobru prksu interne kontrole jeste COSO
model definisn od strne Komitet sponzorskih orgnizcij2. Tnije, zjednik
srdnj sponzorskih orgnizcij3 s nmerom rzvijnj okvir koji e pruiti
2
Sponzorske orgnizcije ukljuene u ovj komitet ine: Ameriki institut ovlenih jvnih
runovo, Amerik socijcij runovo, Institut internih revizor, Institut uprvljkih
runovo i Meunrodno udruenje finnsijskih direktor
3
Zjednik srdnj Sponzorskih orgnizcij uspostvljen je 1985. godine, prvenstveno, s ciljem
dobrovoljnog finnsirnj Ncionlne komisije z zlonmerno finnsijsko izvetvnje. Svrh
154

smernice z dizjnirnje i implementciju sistem internih kontrol dovel je do

publikovnj COSO model 1992. godine, i njegove dopune 1994. godine pod
nzivom Intern kontrol Integrisni okvir. Ovko uspostvljen model interne
kontrole uspeno je poloio test dekvtnog dizjnirnj i efiksne implementcije
sistem interne kontrole.
Prem ovom modelu intern kontrol se definie ko proces u koji su
ukljueni odbori direktor, mendment i ostli zposleni, koji je kreirn s
ciljem d prui rzumno uvervnje u vezi s ostvrivnjem ciljev u sledeim
oblstim (Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commision
1994, 3):
Efektivnost i efiksnost poslovnj,

Pouzdnost finnsijskog izvetvnj i
Usklenost s veim zkonim i propisim.
Imjui u vidu d se rdi o kontinuirnom procesu koji je odgovornost svih

zposlenih u preduzeu, intern kontrol se smtr mehnizmom s snnim
protivdejstvom n rizike, odnosno minimizirnje svih iznenenj n koj
preduze mogu nii. Svki od element interne kontrole koji prem COSO
okviru ine: kontrolno okruenje, procen rizik, kontrolne ktivnosti, sistem
informcij i komunikcij i monitoring imju vn uticj n efiksno uprvljnje
rizikom, odnosno obezbeuju efiksno reducirnje potencijlnih negtivnih
posledic, s jedne strne i uvevju mogunost iskorivnj nsi, s druge
strne. Pri tome, uspeno implementirnje sistem interne kontrole i postiznje
njenih ciljev uslovljen je krkteristikm svih pojedinnih, meusobno
poveznih, elemenat koji se prikzuju u obliku kocke (slik 1).
Kontrolno okruenje predstvlj osnovu celokupnog sistem interne
kontrole, odnosno, predstvlj tmosferu u kojoj lnovi orgnizcije sprovode
svoje kontrolne ktivnosti i odgovornosti (Godwin, Alderman 2010, 91).
Determinisno istorijom i kulturom preduze, kontrolno okruenje je pod uticjem
velikog broj fktor (stil uprvljnj, vetine, iskustvo i etike vrednosti
zposlenih i dr.), ime istovremeno direktno odreuje i efiksnost ostlih
komponent interne kontrole.
Procen rizik podrzumev identifikciju i nlizu rizik. Identifikcij
rizik predstvlj itertivni postupk koji je esto integrisn u proces plnirnj,
odnosno predstavlja prvi kork u reducirnju i uprvljnju rizikom (Knechel et al
2007, 231). Pri tome, izbor metode identifikcije rizik nije posebno bitn koliko
formirnj ove komisije jeste sgledvnje uzrok zlonmernog finnsijskog izvetvnj i prunje
preporuk preduzeim i njihovim revizorim u sprevnju i otkrivnju prevr. Godine1987.
Komisij je izdl izvetj u kome se, pored preporuk z smnjivnje uzrok zlonmernog
finnsijskog izvetvnj, preporuuje i dlj zjednik srdnj sponzorskih orgnizcij n
rzvijnju okvir interne kontrole.
155
pljivo sgledvnje fktor koji mogu usloviti izloenost i povenje rizik.

Nkon njihove identifikcije od mendment preduze se oekuje d proceni
izloenost preduze dtim rizicim, utvrdi njihov prihvtljiv nivo i nkon tog
definie strtegiju, odnosno ktivnosti njihovog uprvljnj kko bi se rizici odrli
n eljenom nivou.
Slik 1. COSO model interne kontrole
MONITORING
INFORMACIJE I KOMUNIKACIJA
KONTROLNE AKTIVNOSTI
PROCENA RIZIKA
KONTROLNO OKRUENJE
Kontrolne ktivnosti obuhvtju politike i procedure koje se sprovode u

cilju identifikovnj i sprevnj pojve rizik koji bi mogli d ugroze
ostvrivanje ciljev preduze. Kontrolne ktivnosti obuhvtju tri osnovne
funkcije koje morju biti odvojene i dekvtno ndgledne (Hayes, Schilder 2002,
236): ovlenje (dvnje prv z pokretnje odreenih ktivnosti), ztit (fizik
kontrol nd sredstvim) i evidentirnje (sinjvnje dokumentovnih dokz o
izvrenim ktivnostim). Pri tom, kontrolne ktivnosti imju preventivnu ulogu, u
smislu smnjivnj verovtnoe nstnk rizik, i ulogu reducirnj negtivnih
posledic rizik kojim je preduzee ve izloeno.
Sistem informcij i komunikcij prilgoen specifinim potrebm
preduze. Tako, z donoenje dekvtnih odluk pored informcij koje se odnose
n smo preduzee, veom je vno obezbediti i informcije o eksternim
dogjim, ktivnostim i uslovim. Svkko, komunicirnje informcij mor d
postoji n svim nivoim u preduzeu, ko i izmeu nivo, sve u cilju dekvtnog
rzumevnj uloge zposlenih u sistemu interne kontrole.
156

Monitoring odnosno prenje i ocenjivnje sistem interne kontrole u cilju

poboljnj kvlitet i performnsi procedur koje obuhvt. Tnije, monitoring
predstvlj ndgledvnje, tj. nezvisnu proveru funkcionisnj sistem internih
kontrol u cilju iznlenj mogunosti njihovog unpreenj (Andri,
Krsmnovi 2004, 232). Aktivnosti monitoring sprovode se kroz tekue prenje
(obvljnjem redovnih ktivnosti mender i supervizor) i periodinu procenu
interne kontrole u zvisnosti od procenjenog rizik i efiksnosti interne kontrole u
toku tekueg prenj. Monitoring je dugo vremen bio u ndlenosti internih
revizor, meutim, prem COSO modelu monitoring predstvlj vn element
interne kontrole.
Dizjnirnjem i implementirnjem interne kontrole u skldu s
predstvljenim modelom obezbeuje se efektivnost sistem interne kontrole. Putem
obezbeivnja visokog kvlitet poslovnih proces, doprinosa u ostvrivnju
ciljev, ztite sredstv preduze, obezbeivnja optimlne upotrebe resurs,
sprevnja i otkrivnja grek i sl. intern kontrol pretpostavlja ne samo
preduslov uspenog poslovnj preduze, ve i instrument s znjnom ulogom u
procesu uprvljnj rizicim kojim je preduzee izloeno.
Meutim, u vreme kd dolzi do posebnog nglvnj znj koncepta
URP, posebno u vreme velikih bilnsnih skndl brojnih multincionlnih
kompnij, zpeno je d intern kontrol, i pored znjne, im smo
podrvjuu ulogu u procesu uprvljnj rizikom. Nime, iko je procen rizik
zsebno definisn element interne kontrole, smtr se d nije dovoljno istknut u
odnosu n druge komponente. U tom smislu, unpreivnje uloge interne kontrole
u uprvljnju rizikom, odnosno uspostvljnje sistem interne kontrole bzirne n
riziku jvlj se ko nunost.
3. Dometi odredbi SOX zkon u obezbeivnju smernic
z dekvtno oblikovnje interne kontrole bzirne n riziku
Poznto je d su krj prolog i poetk ovog vek obeleile propsti
brojnih multincionlnih kompnij ko to su Enron, WorlCom, Tyco,
HealthSouth i dr. Nmern i unpred osmiljen mnipulisnj finnsijskim
izvetjim rzlozi su pomenutih finnsijskih skndl. Uveni rizik zlonmernog
finnsijskog izvetvnj upuivo je n zkljuk d je prv linij odbrne od
runovodstvenih prevr, odnosno sistem internih kontrol imo velike propuste.
Iz tih rzlog, potreb vrnj poverenj korisnik u informcije sdrne u
finnsijskim izvetjim usmeril je pnju n internu kontrolu nd finnsijskim
izvetvnjem.
Tko je 2002. godine done meriki federlni zkon - Sarbanes-Oxley
zkon, ili smo SOX, koji je postvio nove zhteve pred odbore i mendere svih
jvnih i jvnih runovodstvenih preduze. Odredbe ovog zkon, prvenstveno su
157
usmerene n uspostvljnje efiksnog sistem korportivnog uprvljnj. S tim u

vezi, ukazuje se i n potrebu dekvtnog dizjnirnj i funkcionisnj sistem
interne kontrole nd finnsijskim izvetvnjem. Odredbe kojim se posebno
regulie oblst interne kontrole nd finnsijskim izvetvnjem sdrne su u
odeljcim: 302 Korportivn odgovornost z finnsijske izvetje i 404
Procen internih kontrol od strne mendment preduze.
Kada je re o u odeljku 302 treba istai da se u njemu naglaava
odgovornost mendment preduze, pre sveg generlnog direktor i
rukovodioc finnsij u oblsti kritikog pregled finlnih izvetj nmenjenih
stejkholderim preduze, li i znjnih trnskcij, i prunje uvervnj d
informcije poteno prikzuju, po svim mterijlno znjnim pitnjim,
finnsijsku poziciju i uspeh poslovnj preduze. Nadalje, odgovornost je
menadmenta za uspostvljnje i dekvtno funkcionisnje internih kontrol u
okviru svkog mogueg izvor informcij neophodnih z sstvljnje finnsijskih
izvetj. Pored obezbeivnj pouzdnih i kompletnih informcij, sistem interne
kontrole treb d omogui i prvovremeni protok informcij, sve u cilju
objektivnog izvetvnj u toku period z koji se sstvljju izvetji. U ovom
delu zkon od mendmenta se oekuje d, pored ostalog, oceni efiksnost
postojeih internih kontrol i to 90 pre dn izvetvnj. Pomenuti zahtev je,
svakako, jedn od najbitnijih koji od mendmenta preduze trai da se
idektifikuje, rzume i proceni slbosti interne kontrole, a koje mogu ugroziti
pouzdnost informcij. Dlje, n osnovu tkve ocene neophodno je eksternim
revizorim i komitetu z reviziju obelodniti:
sve neefiksnosti u dizjnirnju i funkcionisnju internih kontrol, koje bi

mogle negtivno d utiu n sposobnost entitet d evidentir, obruje i
izvetv o svojim finnsijskim podcim i
svku mterijlnu ili nemterijlnu zloupotrebu mendment ili
zposlenih, koji su ukljueni u funkcionisnje sistem interne kontrole
(Sarbanes-Oxley Act 2002, 33).
N tj nin, zkonom se postrofir d svko prvovremeno

prepoznvnje, potvrivnje i obelodnjivnje slbosti interne kontrole, ko i
eventulne pronevere od strne zposlenih koji imju znjnu ulogu u njenoj
implementciji doprinose iznlenju nin i mogunosti z njihovo otklnjnje.
Pored tog, znjno je d se nglsi i d li su i koje promene (korektivne kcije)
nkon dtum procene interne kontrole uinjene s ciljem otklnjnj utvrenih
slbosti4.
4
Primer dobre prkse jeste kompnij Catalina Marketing. Tnije, ov kompnij je u Wall Street
Journalu 2004. godine obelodnil nedosttke svoje interne kontrole u etiri oblsti: struktur i dizjn
proces izvetvnj, nedekvtne i neefiksne politike dokumentovnj trnskcij, nedekvtno
dizjnirnje politik i procedur veznih z runovodstveno obuhvtnje trnskcij i kontrolno
okruenje. Nkon tog kompnij je nvel 13 specifinih nin unpreenj interne kontrole
(Farthe, Gramling, 2005, 27).
158

Zatim, u odeljku 404 se razmatra procena efikasnosti sistema interne

kontrole. Nime, u ovom delu zkon zhtev se d set godinjih finnsijskih
izvetj obuhvti i izvetj o internim kontrolm u kome bi bila:
iskzn odgovornost mendment z postvljnje i odrvnje

dekvtnog sistem internih kontrol i procedur koje se odnose n
finnsijsko izvetvnje i
sdrn procen efektivnosti sistem internih kontrol i procedur n
krju izvetjnog period (Sarbanes-Oxley Act 2002,44).
Zhtev z formlnim izvetvnjem o efiksnosti interne kontrole od strne

mendment jvlj se ko novin. Uz to Komisij z hrtije od vrednosti zhtev
d ovj izvetj, pored zkljuk o efiksnosti interne kontrole koji eksplicitno
ukzuje n to d li je kontrol efiksn i d li su identifikovni svi mterijlni
nedostci, sdri i izjvu o korienom okviru z procenu efiksnosti interne
kontrole (Agami 2006, 33). Komisij u svojim zhtevim ne obvezuje preduze
n korienje konkretnog okvir li preporuuje COSO ko, kko se npominje,
prikldnog okvir (Securities and Exchange Commission 2006, 6). S druge
strne, istovremeno se npominje d COSO okvir identifikuje komponente i ciljeve
efiksne interne kontrole li ne pru uputstv koj bi menderi treblo d prte
prilikom ocenjivnj efiksnosti sistem interne kontrole nd finnsijskim
izvetvnjem. Iz tih rzlog Komitet sponzorskih orgnizcij je jun 2006.
godine publikovo smernice pod nzivom Intern kontrol nd finnsijskim
izvetvnjem preporuke z mnj jvn preduze. Tnije, smernice su izdte u
tri del (Internal Control over Financial Reporting Guidance for Smaller Public
Companies, 2006):
Prvi deo Rezime (Executive Summary) obezbeuje krtk pregled

smernic z odbore direktor i srednji nivo mendment preduze
Drugi deo Preporuke (Guidance) obezbeuje opti pregled internih
kontrol nd finnsijskim izvetvnjem u mlim preduzeim, ukljuujui
opis krkteristik preduze i njihovog uticj n internu kontrolu, izzov
s kojim se suovju ml preduze i kko mendment moe koristiti
Okvir
Trei deo Instrumenti procene (Evaluation Tools) ukljuuje ilustrtivni
prikz intstrument koje menderi mogu d koriste prilikom procene
interne kontrole nd finnsijskim izvetvnjem. Korienje ovih
instrument, tkoe, pru mogunost determinisnj dekvtne primene
princip sdrnih u smernicm.
Ovi dokumenti, prem miljenju Komitet, treb d prue pomo

mendmentu preduze d bolje rzume COSO okvir i primeni g u proceni
efiksnosti interne kontrole nd finnsijskim izvetvnjem.
159
Pored unpreenj sistem interne kontrole, znj dekvtne procene

njenog funkcionisnj od strne mendment vno je i iz rzlog to se
zkonom, dlje, nle d eksterni revizor formir miljenje o izvrenim
procenm. Svkko, revizor e izrziti: pozitivno miljenje ukoliko ili ne ne
mterijlne nedosttke interne kontrole ili ukoliko identifikuje iste nedosttke n
koje je ukzo i sm mendment; ztim, negtivno miljenje ukoliko identifikuje
nedosttke n koje mendment nije ukzo, i uzdre se od miljenj ukoliko je
mendment n bilo koji nin ogrniio mogunost revizor d oceni izvrenu
procenu interne kontrole od strne mendment. Pored tog, odredbm iz odeljk
404 eksterni revizori su dlje u obvezi d izvre i nezvisnu procenu njene
efiksnosti.
Na prednji nain postvljeni zhtevi Sarbanes-Oxley zkon nesumnjivo
doprinose unpreenju pouzdnosti sistem finnsijskog izvetvnj. I pored
brojnih teko njihovog ugrivnj u poslovnje, koji se prvenstveno odnose n
mterijlne i ljudske resurse, dns mnog preduze svedoe o znjnom:
unpreenju strukture i proces dokumentovnj stvki u dnevniku; poboljnju
ktivnosti kojim se sprevju zloupotrebe; poboljnju dokumentcije kontrole i
proces njene evlucije, unpreenju definisnj proces kontrole irom
orgnizcije, ukljuujui i krucijlne odnose izmeu tih proces kontrole i rizik i
podsticnju povrtk n osnovne bzine kontrole (segregcij dunosti,
periodino usglvnje run i utorizcij proces) (Campbell et al 2006, 20).
Ostvarena unapreenja pouzdanosti sistema finansijskog izvetavanja
logino su otvorila i pitanje mogunosti integrisanja odredbi SOX zakona i
kljunih principa koncepta URP. Meutim, imajui u vidu pokretae uspostavljanja
i kljune karakteristike koncepta URP s jedne strane, i pokretae uspostavljanja i
zahteve odredbi SOX zakona, s druge strane, nije bilo teko uoiti postojanje
odgovarajuih potekoa. Tanije, zkonom je fokusirn pnj n internu
kontrolu nd finnsijskim izvetvnjem ime su, istovremeno, degrdirne ostle
dimenzije interne kontrole u uprvljnju rizikom preduze. Iz tih razloga, zkon je
esto kritikovn d uzim u obzir suvie usku definiciju rizik, svodei g
iskljuivo n rizik nruvnj kvlitet proces finnsijskog izvetvnj. S druge
strane, koncept URP ukljuuje sve kategorije rizika (finansijski, poslovni,
strategijski, rizik zloupotrebe i dr.), odnosno tei sagledavanju ukupnog rizika sa
kojim se preduzea suoavaju, a sve u cilju njegovog adekvatnog upravljanja.
Istina, neka preduzea su uinila izvesne napore u pravcu integrisanja
odredbi zakona i principa koncepta URP, meutim, njihova iskustva su dokazala,
kako navodi Roth, d se pre rdi o mitu nego o relnosti. Nime, smtr se mitom
d primen proces i instrument regulisn sekcijom 404 zkon moe biti
proiren i n koncpet URP (Roth 2007, 4), odnosno ukoliko preduze
implementirju svih pet element interne kontrole rdi postiznj pouzdnosti
sistem finnsijskog izvetvnj, ond ne bi treblo biti problem u primeni istih
proces i instrument rdi postiznj i drugih ciljev URP-. Meutim, iko ov
160

pretpostvk izgled logino, rzlog nemogunosti povezivnj odredbi odeljk

404 i koncepta URP ogledo se u injenici d regultiv nije toliko fokusirn n
rizik koliko n procenu kontrol proces finnsijskog izvetvnj. Pored tog,
izostvljnje jsnog tumenj zkon usmerilo je veu pnju regulatornih tela n
obezbeivnje smernic z dekvtnu procenu internih kontrol, odnosno na
dokumentovanje i testiranje kontrolnih procedura, ime je pristup bzirn n riziku
bio znemren.
Tkoe, nije se moglo prihvtiti ko relnost d su preduze koj su
usvojil koncept URP u mogunosti d integriu odredbe zkon s reltivnom
lkoom. Ovo, opet iz rzlog to se pristup ugrivnj odredbi zkon nije
bziro n riziku. Tkoe, primen URP- podrzumevl bi d preduze idu u
vie detlj u vezi s internom kontolom nd finnsijskim izvetvnjem u odnosu
n druge kontrole u preduzeu. Iz tih rzlog, njei primeri u preduzeim jesu
zsebno definisnje nosilc sprovoenj odredbi zkon i koncept URP.
Iko se iz prethodno reenog moe zkljuiti d postoje odgovarajua
ogrnienj, po pitnju integrisnj odredbi zkon i koncept URP, ipk postoje
relne mogunosti kko bi se uinio kork npred jer injenic je d je zkon
utico n povenje interesovnj jvnosti z uprvljnje rizikom, ukljuujui i
povenje nivo svesti o riziku i kontrolm.
4. Od podrke uprvljnju rizikom preduzea do izgrdnje koncept
interne kontrole bzirne n riziku
Rzvoj koncepta URP i usmervnje potencijl interne kontrole,
odredbm SOX-, iskljuivo n smnjenje rizik zlonmernog finnsiskog
izvetvnj uslovilo je potrebu svojevrsnog redizjnirnj sistem interne
kontrole. Nime, podiznje svesti o znju proces uprvljnj rizikom n jedn
vii nivo iziskivlo je uspostvljnje dekvtnog proces uprvljnj rizikom koji
e obuhvtiti internu kontrolu, ne biti njen komponent. Tko je 2001. godine
Komitet sponzorskih organizacija iniciro projekt koji je septembr 2004. godine
rezultiro publikovnjem dokument Uprvljnje rizikom preduze Integrlni
okvir (Enterprise Risk Management Integrated Framework), koji je imo z cilj
d odgovori pomenutim zhtevim. Uspostvljnje pomenutog okvir nije bilo
voeno nmerom zmene COSO okvir iz 1992. Godine, ve njegovom
ndogrdnjom. Zbog tog se okvir iz 2004. godine smtr revidirnom verzijom
prethodnog.
Uvijui znj proces uprvljnj rizikom Komitet sponzorskih
orgnizcij u modelu iz 2004. godine dje iru definiciju u kojoj uprvljnje
rizikom preduze oznv ko proces u koji su ukljueni odbor direktor,
mendment i ostli zposleni, primenjen u donoenju strtegije i rsprostrnjen u
celom preduzeu, dizjnirn d identifikuje potencijlne dogje koji mogu uticti
161
n preduzee, uprvlj rizikom kko bi bio n prihvtljivom nivou i pru rzumno

uvervnje vezno z ostvrivnje ciljev preduze (Enterprise Risk
Management Integrated Framework 2004, 2).
Prem revidirnom okviru, sistem interne kontrole pored pet element
definisnih u prethodnom modelu (kontrolno okruenje, procen rizik, kontrolne
ktivnosti, informcije i komunikcije i monitoring) ine i: (Committee of
Sponsoring Organization of the Treadway Commiission 2004, 32)
postvljnje ciljev (ciljevi poslovnj postoje i pre nego to mendment

moe d identifikuje potencijlne dogje koji mogu uticti n njihovo
ostvrenje. Pri tom, proces uprvljnj rizikom preduze treb d obezbedi
d mendment bude u poziciji d uspostvi set ciljev koji e biti usgleni
s misijom preduze i u skldu s prihvtljivim nivoom rizik),
identifikcij dogj (podrzumev d svi dogji internog ili eksternog
krkter koji mogu uticti n ostvrivnje ciljev preduze morju biti
identifikovni, pri emu je vno nprviti rzliku izmeu rizik i
mogunosti. Identifikovne mogunosti potrebno je preusmeriti u proces
postvljnj ciljev ) i
odgovor n rizike (mendment preduze donosi odluku o izbegvnju,
prihvtnju, reducirnju ili eksplotciji rizik i uspostvlj ktivnosti rdi
njegovog svoenj n prihvtljiv nivo).
N prvi pogled, dodvnje navedenih element deluje ko mrginln

promen iz rzlog to bi se svi oni mogli smtrti podelementim komponente
procen rizik. Meutim, Komisij nglv d COSO iz 2004. godine predstvlj
snn model proces uprvljnj rizikom u kome dominirjuu ulogu im intern
kontrol.
Tkoe, Okvir iz 2004. godine proiruje i listu ciljev preduze. Pored
ostvrivnj efiksnosti i efektivnosti u poslovnju, pouzdnosti finnsijskog
izvetvnj i usklenost s veim zkonim i propisim, okvirom se posebno
nglv dekvtno oblikovnje koncept URP koji je kljuni fktor ispunjenj
ciljev preduze.
Meuzvisnost proirene liste element interne kontrole i ciljev moe se
prikzti n sledei nin (slik 2).
Primena, na prednji nain, predstvljenog model obezbeuje, ne smo
unpreenje sistem interne kontrole u preduzeu, ve i pru kork k potpunijem
procesu uprvljnj rizikom preduze (usklivnje prihvtljivog nivo rizik s
postvljenom strtegijom preduze, unpreivnje donoenje odluk veznih z
odgovor n identifikovne rizike, unpreivnje donoenja odluk veznih z
odgovor n identifikovne rizike i sl.). U prilog tome govore i podci istrivnj
koje je oktobr 2005. godine sproveo Institut internih revizor koje se odnosilo n
stepen implementirnj UPR- u skldu s COSO smernicm. Rezultti
istrivnj u koje je bilo ukljueno 7.200 preduze dti su u tbeli br. 2.
162

Slik 2. COSO ERM
INTERNO OKRUENJE
POSTAVLJANJE CILJEVA
IDENTIFIKACIJA DOGAAJA
PROCENA RIZIKA
ODGOVOR NA RIZIKE
KONTROLNE AKTIVNOSTI
INFORMACIJE I KOMUNIKACIJA
MONITORING
Tbel br. 2 Stepen primene UPR koncepta prem COSO smernicm

Preduze ne rzmtrju mogunost primene
13%
UPR
Preduze su prihvtil UPR i infrstruktur
6,1%
je potpuno rzvijen
Preduze su nedvno prihvtil UPR i
5,5%
implementcij je reltivno rzvijen
Preduze su nedvno prihvtil UPR i
14,7%
implementcij
nije
u
potpunosti
kompletirn
Preduze su u procesu prihvtnj UPR
21,9%
Preduze trenutno rzmtrju relevntnost
31,8%
UPR koncept
Preduze su odbil UPR koncept
1,4%
Drugo
5,0%
Bez odgovor
0,6%
Izvor: (Gramling, Myers 2006, 54)
Iz prethodne tbele se moe uoiti d je, smo godinu dn nkon definisnj

okvir, k 48,2% ispitnih preduze prihvtilo ili je u postupku prihvtnj ovog
model, dok 31,8% rzmtr mogunost njegove primene u svom preduzeu.
163
Razume se, pored brojnih koristi koje model pru postoje i odreena
ogrnienj. Ov ogrnienj se uglavnom mogu pripisati ljudskom fktoru u
smislu pogreno izvrene procene prilikom donoenj odluk, nepotovnja
propis, niskog stepena mrljivosti, ztim i injenica d je prilikom donoenj
odluk o prihvtnju, reducirnju ili eliminisnju rizik neophodno sagledati odnos
izmeu koristi i trokova i sl.
Inae, ko to je npomenuto Okvir iz 2004. godine predstvlj dopunu
prethodnog COSO model. Meutim, izmeu ovih dokument ipk se mogu
uoiti neke sutinske rzlike. Tnije, z rzliku od Okvir iz 1992. godine koji
internu kontrolu posmtr ko kritini fktor z ostvrenje ciljev preduze, Okvir
iz 2004. godine tu zslugu pripisuje dekvtnom uprvljnju rizikom preduze.
Dkle, proces uprvljnj rizikom preduze im primt, ovj proces determinie
uspenost poslovnj preduze, dok intern kontrol im dominirjuu ulogu u
tom procesu. Tkoe, iko svi zposleni u preduzeu preuzimju odgovornost z
uprvljnje rizikom (menderi pojedinih odeljenj, finnsijski slubenici, interni
revizori i dr.), Okvir iz 2004. godine posebno nglv znj funkcije ef
odeljenj rizik, ij je primrn odgovornost z uspostvljnje i uprvljnje
sistemom z identifikovnje, uprvljnje i prenje rizik u celom preduzeu.
Zakljuak
U savremenim uslovima poslovanja preduze se neprestano menjju i
rzvijju. Sloenost odnosa izmeu preduzea i okruenja uslovljavaju mogunost
nastanka dogaaja iji ishod nije mogue proceniti sa odgovarajuom
verovatnoom. Posedovnje sposobnosti sprevnj d dogji, postupci ili
proputene nse negtivno utiu n poslovnje, odnosno iskorivnja tih
dogj u cilju povenj vrednosti, neosporno je jedn od osnovnih determinnti
uspenosti poslovnj. Pri tom, mehnizm koji svojim potencijlim zntno
doprinosi povenju efiksnosti proces uprvljnj rizikom jeste intern kontrol.
Znaaj interne kontrole za uspenost poslovanja preduzea uslovio je
oblikovanje vie modela okvira interne kontrole. Jedan od najpoznatijih je,
svakako, COSO model interne kontrole ustrojen 1992, a dopunjen 1994. godine od
strane Komiteta sponzorskih organizacija. Prema njemu, interna kontrola je proces
u kojem su ukljueni odbori direktora, menadment i ostali zaposleni sa ciljem da
prui razumno uveravanje o efikasnom poslovanju preduzea. Revidirani COSO
model razvijen je 2004. godine na osnovu odredbi Sarbanes Oxley zakona.
Odredbama sadranim u odeljcima 302 i 404 postavljeni su novi zahtevi pred
menadment i eksterne revizore vezani za uspostavljanje, odravanje, efikasno
funkcionisanje i ocenu efikasnosti interne kontrole. Revidirani COSO model
proiruje definiciju rizika i upuuje na stav da efikasno upravljanje rizikom
doprinosi uveanju vrednosti preduzea, a da sistem interne kontrole ini integralni
deo tog procesa. Pri tome, dekvtno dizjnirn i implementirn sistem interne
kontrole smatra se nezmenjivim instrumentom z uprvljnje rizikom preduze.
164

Od interne kontrole se oekuje d prvovremeno prepozn i upozori n

postojnje odreenih rizik, vri redovno i temeljno procenjivnje prirode i obim
rizik kome je preduzee izloeno, prui preporuku z odupirnje nepovoljnim
posledicm, odnosno iskorivnj uoenih nsi i dr.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Agami, A. (2006) Reporting on Internal Control over Financial Reporting. The CPA
Journal, 76 (1): 32-34.
Andri, M., Krsmnovi, B., Jki, D. (2004) Revizij teorij i prks. Subotic:
Ekonomski fkultet.
A Risk Management Standard (2002) Published by AIRMIC, ALARM, IRM.
Campbell, D., Campbell, M., Adams, C. (2006) Adding Significant Value with Internal
Controls, The CPA Journal, 76 (6): 20-25.
Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (1994) Internal
Control Integrated Framework, Two-Volume edition, May 1994.
Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (2004)
Enterprise Risk Management Integrated Framework.
Farthe, N., Gramling, A. (2005) Toward Improved Internal Controls. The CPA Journal,
75 (6) 26-29.
Godwin, A. (2010) Financial ACCT, South-Western Cengage Learning.
Hayes, R., Schilder, A., Dassen, R., Wallage, P. (2002) Principi revizije. McGraw-Hill
International, prevod, Svez runovo i revizor Republike Srpske.
The Institut of Internal Auditors (2009) The Role of Internal Auditing in Enterprisewide Risk Management. IIA Position paper.
Internal Control over Financial Reporting Guidance for Smaller Public Companies,(2006),
dostupno n: prvi deo: www.coso.org/documents/SB_Executive_Summary.pdf,
drugi deo: www.easyfinance.com.cn/Download/Doc/Volume%20II%20Guidance.pdf,
trei deo: www.bestofmanagement.com/admin/upLoad/2008112858330517.pdf
Knechel, R., Salterion, S., Ballou, B. (2007) Auditing Assurance&Risk, 3th Edition.
Canada: Thomson South-Western.
Olson, D., Wu Dash, D. (2007) Enterprise Risk Management, Chapter 1 in Financial
Engeneering and Risk Management, Chicago.
Internation Risk Management Institut (2003) Overview of Enterprise Risk
Management Casualty Actuarial Society, Enterprise Risk Management Committee.
dostupno n: www.casact.org/research/erm/overview.pdf, (09.06.2011)
Roth, J. (2007) Myth vs. Reality: Sarbanes-Oxley and ERM. Internal Auditor, 64 (2):
55-60
Sarens, G., Beelde, I. (2006) Internal auditors perception about their role in risk
management, A comparison between US and Belgian companies. Managerial Auditing
Journal, 21(1): 63-80.
Sarbanes-Oxley Act (2002) www.sec.gov/about/laws/soa2002.pdf, (22.11.2011)
Simkins, B, Ramirez, S. (2008) Enterprise Wide Risk Management and Corporate
Governance. Loyola University Chicago Law Journal, 39 (3): 571-594.
Securities and Exchange Commission (2007) Commission Guidance Regarding
Managements Report on Internal Control Over Financial Reporting Under Section
13(a) or 15(d) of the Securities Exchange Act of 1934, File number S7-24-06.
165
INTERNAL CONTROL AND ENTERPRISE RISK MANAGEMENT

FROM TRADICIONAL TO REVISED COSO MODEL
Abstract: In achieving their business activities enterprises are constantly
exposed to risk. One of the most important mechanisms for risk reduction
is internal control as a set of policies and procedures established by
management in order to realize enterprises objectives. In this paper, we
point out development of new paradigm of internal control risk based
internal control. Therefore, we start from revised COSO model which not
represents only addition of traditional risk mangement model but enables
timely identification, management and monitoring enterprises risk in
contemporary business environment. Adequately designed and
implemented system of internal control which is based on risk is in
function of achieving objectives related to effectiveness and efficiency of
enterprise, reliability of financial reporting and compliance with
appropriate regulations.
Keywords: internal control, risk, Risk Management, Traditional COSO
model of internal control, revised COSO model of internal control,
provisions sections 302 and 404 of SOX
166
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
KNCP NCINLNG INVCING SIS

I KNKURNNS PRIVREDE
Slobodan Cvetanovi
Dragoslava Sredojevi
Rezime: Knkurntnst zmlj zvisi d inovativnosti njn privrd. dn
d kljunih dtrminnti inovativnosti privrede je invcini sistm zmlj,
koji oznaava mreu javnih i privatnih institucija ije aktivnosti i interakcije
odreuju nastajanje, uvoz, kontinuirano usavravanje i difuziju inovacija
shvaenih u najirem znaenju. S druge, pak, strane, unapreenje
inovacionog kapaciteta zemlje oznaava vanu premisu uspostavljanja i
funkcionisanja nacionalnog inovacionog sistema.
Kljun ri: invci, invcini kpcitt privrd, ncinlni invacini
sistm
Uvod
Koncept nacionalnih inovacionih sistema predstavlja vrlo korisnu
analitiku kategoriju u istraivanju sloenih pitanja ekonomskog napredovanja
pojedinih zemalja tokom poslednjih dvadesetak godina. Takoe, on se pokazao
vrlo vanim analitikim instrumtarijem u tumaenju fenomena tzv. ekonomskog
sustizanja (catch-up) tehnoloki i ekonomski vodeih svetskih privreda (SAD i
Japana, pre svega) od strane zemalja u usponu (June Koreje i ostalih malih
azijskih tigrova) tokom devedesetih godina prethodnog veka u najpropulzivnijim
sektorima privreivanja.
U ekonomskoj literaturi posebno je istraivan fenomen sustizanja
tehnoloki najnaprednijih zemalja (SAD i Japana) od strane proizvoaa u oblasti
poluprovodnika i potroake elektronike iz June Koreje i Tajvana. Ne retko se
ekonomski rast Japana u sedamdesetim godinama dvadesetog veka objanjavao
dometima u izgradnji nacionalnog sistema inovacija. Slina analogija koriena je
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, slobodan.cvetanovic@eknfak.ni.ac.rs

Visoka poslovna kola Valjevo, dragoslava.sredojevic@vipos.edu.rs
UD 330.341.1, pregledni rad
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta 47005, koji finansira Ministarstvo prosvete i
nauke Republike Srbije.
u objanjenju ekonomskog uspeha June Koreje i ostalih istonoazijskih tigrova

u vremenu poslednje decenije prethodnog veka (Stuart 2006).
Namee se pitanje u vezi kljunih uzroka inovacionog zaostajanja nae
zemlje za inovaciono naprednim zemljama. Razumljivo da se radi o krajnje
sloenom pitanju na koje nije mogue pronai jednostavne odgovore. Pa ipak,
smatramo da dobre informacije o tom problemu moemo nai u Izvetaju o
globalnoj inovativnosti zemalja koji daje organizacija INSEAD. Koristei
najnovije podatke iz ovog dokumenta dat je komparativan pregled vrednosti
inovacionih ulaza za SAD, Japan, Junu Koreju i Srbiju.
Cilj rada je da: a) prui blie objanjenje koncepta nacionalnog sistema
inovacija i njegove direktne povezanosti sa inovacionim potencijalom zemlje, b)
ukae na oblasti najizraenijeg zaostajanja inovacionih ulaza Srbije u odnosu na
zemlje inovacione lidere, i c) potvrdi stav po kome inovativnost predstavlja kljunu
determinantu konkurentnosti ekonomski vodeih zemalja u svetu. U tom kontekstu,
u radu je najpre data neto detaljnija eksplikacija koncepta nacionalnog
inovacionog sitema, pri emu je posebno apsotrofiran njegov evolutivni karakter.
Potom je na osnovu najnovijih podataka iz Globalnog inovacionog indeksa dat
komparativni pregled vrednosti inovacionih ulaza za tri u radu posmatrane zemlje
iz grupe najinovativnijih privreda u svetu, s jedne, i Srbije, s druge strane.
Sprovedena je komparativna analiza globalnog indeksa konkurentnosti i posebno 9.
(tehnoloka spremnost) i 12. stuba (inovativnost), za 25 najkonkurentnijih privreda
kao i pozicioniranje SAD, Japana i June Koreje u odnosu na ostale zemlje iz
grupe najinovativnijih privreda na svetu. Takoe, dat je uporedni prikaz 5. 9. i 12.
stuba za SAD, Japan i Junu Koreju. konano, sprovedena je klaster analiza, koja
je omoguila "redukciju" broja zemalja na manji broj slinih grupa (klasa).
Teorija nacionalnih inovacionih sistema
Koncept ncinlng invcing sistm u knmsk nuci nastao je u
drug plvini dvt dcni prthdng vk. Nvim dlm vzn z
nglskg knmistu Kristfr Frimn i njgv rd Tehnoloka i ekonomska
politika: lekcije Japana (Freeman 1987). Z rltivn krtk vrm koncept je
izvrio k upliv n oblikovanje i praktinu realizaciju plitik invci k sv
vanije kompnente upravljanja rzvem ne samo trino vodeih, ve i
brzorazvijajuih zemalj u svetu.
Svu trisku ublinst, kncept ncinlng invciong sistm
dbi u rdvim vdskg knmist k Lundvl (Lundvall et al. 2002,
214) i profesor univerziteta Kolumbija u SAD, Riard Nelsona, bvljnih
tkm dvdstih gdin dvdstg vk (Nelson 1993, 3). Od tg vrmn p
sv d dnnjih dn, koncept ncinlng invcing sistm privli pnju
kreatora politike u mngim drvm ispoljavajui pri tom nespornu prktinu
relevantnost (Cvetanovi et al. 2011, 19).
168
Koncept nacionalnog inovacionog sistema i konkurentnost privrede
S obzirom na broj obavljenih istraivanja kao i optu popularnost

koncepta, bilo bi logino pretpostaviti da postoji pt prihvn definicija
ncinlng invcing sistm. Iznenaujue je to opte prihvaeno objanjenje
ovog pojma ne postoji. To je u velikoj meri posledica sloenosti i rzliitsti
elemenata d kih kmpnvn kncpt (Lundvall 1992, 12).
Nacionalni inovacini sistm sadri veliki broj veoma razliitih i
musbn primuih lmnt. Njgv doprinos privrednom rastu pojedinih
zemalja funkcija je mnogih faktora, poput uspenosti thnlkih strtgi
prduz, krktra meusobnih odnosa firmi, uloge javnog sektora u celini i
posebno u podravanju aktivnosti istraivanja i razvoja, spremnosti finansijskih
institucija da podre aktivnosti istraivanja i razvoja tehnologije, kompetentnosti
istraivakih institucija itd (Lundvall 1992, 13). Interakcija izmeu ovih jedinica
moe biti tehnika, komercijalna, pravna i socijalna, budui da je njihov cilj
nesmetano obavljanje i finansiranje istraivakih aktivnosti (Niosi et al. 1993, 212).
Apliktivnost ovako odreenog sadraja nacionalnog inovacionog sistema
zavisi od perspektive iz koje se psmtru. dn br istriv tvrdi da je drava
najznaajniji element u veini nacionalnih inovacinih sistm budui d n
finansira i rlizu dminntni d istraivakih i razvojnih ktivnsti u zmlji
(Niosi et al. 1993, 212). Drugi autori istiu da iako drava zauzima centralnu ulogu u
funkcionisanju nacionalnog inovacing sistm, njegova efikasnost nvim dlm
zavisi od uspnsti prduz u svnju nvih thnlgi i trin rlizcii
invci prizvd i invci uslug. r, kmpni su subjekti koji rlizuu
knkurntsku prdnst na tritu putem invcia. Njihv pristup invcim vm
irk (nvi dizn prizvd, nvi prizvdni prcs, nvi pristup tritu, nvi
nin buk). Inovacije st ukljuuu poznate id, ali koje nisu bil intnzivn
krin. Invci uvk ukljuuu invstici u vtin i znnj, ist k i u fizik
srdstv i ugld rbn mrk (Porter 2008, 167-168). Drava moe organizvti sve
vrst istraivanja, kao i programe pdrk inovacijam, ali firme su te koje su
odgovorne za njihv thnlki i kmrcilni uspeh.
Koncept ncinlng invcing sistm postao nezaobilazna
pojmovna konstrukcija mnogih meunarodnih organizacija poput OECD-a,
UNKTAD-, k i mngih tl vrpsk unie (Lundvall 2002, 214). Rastue
interesovanje za ovaj koncept prisutno je posebno u brzo razvijajuim zemljama
Azije, a takoe i u jednom broju zemalja Latinske Amerike (Lundvall 2002, 214).
Razlog rastu interesovanja ekonomista i ljudi na vlasti za koncept
ncinlng inovacing sistm je nesumnjivo bio veliki uspeh japanskih
proizvoaa u visokotehnolokim industrijama u periodu kasnih sedamdesetih
godina dvadesetog veka. Kako se plasman japanskih proizvoda na evropskom
tritu ubrzavao, poela su se postavljati neizben pitanja u vezi identifikovanja
dominantnih faktora ove pojave. Kljuni inilac uspeha japanskih kompanija na
evropskom tritu u to vreme bio je osvajanje proizvodnje u oblastima brzih
tehnolokih promena, kao to je elektronika (Nelson 1993, 3). Ovo je dovelo da
169
ameriki model generisanja inovacija izgubi na atraktivnosti, dok je japanski

postao uzor mnogim zemljama (Nelson 1993, 16-17).
Dok je ubrzani ekonomski rast Japana u sedamdesetim i osamdesetim
godinama prethodnog veka izvrio pritisak na ameriki model inovcija,
knmski prspritt June Koreje i ostalih malih azijskih tigrova (Singapur,
Honkong) tokom devedesetih godina, oznaio je kraj amerike dominacije.
Posmatrano iz dananje perspektive, proizilazi da je pesimizam u vezi ekonomske i
tehnoloke pozicije SAD u to vreme bio prenaglaen. Meutim, postojali su dobri
razlozi za rastui pesimizam u vezi ekonomskog i tehnolokog uinka SAD tkm
sedamdesetih godina dvadesetog veka. padajua produktivnost i relativno niska
inovativnost amerikih preduzea naveli su mnoge ekonomiste da koren ovih
problema vide u orijentisanosti amerikih korporacija na maksimizaciju
kratkoronih finnsiskih ciljev koji su ili na tetu rzvu thnlgi i
gnrisnju inovacija. Strah da e, ukoliko se neto ne preduzme, SAD zauvek
ustupiti svoje tehnoloko vostvo Japanu postala je prisutna pojava u vodeoj
privredi kapitalistikog sveta.
Tokom devedesetih godina prethodnog veka, mutim, inovacioni sistm
SAD je doiveo svoju nesluenu renesansu, dok je japanski znaajno izgubio na
svojoj superiornosti. Do ovog preokreta je delom dolo zbog promene
preovladavaju ekonomsk klim u pomenutim zemljam. Nakon naizgled
uspenih godina u drugoj polovini devete decenije dvadesetog veka, kada je Japan
zabeleio prosenu stopu privrednog rasta od oko 5,5%, tokom devedesetih godina
zemlja je zapala u dui period ekonomske stagnacije. Suprotno, SAD su doivele
opti ekonomski oporavak ranih devedesetih godina, a potom i spektakularni
tehnoloki i privrdni razvoj u drugoj polovini poslednje decenije minulg
milenijuma. Ponovni uspeh SAD ogleda se u sve veem vostvu u blstim nvih
tehnologij (biotehnologija, raunari, softver), kao i u dramatinom proizvodnom i
tehnolokom prestrukturiranju tradicionalnih proizvodnih sektora, koji su bili
ugroeni tkm osamdesetih godina dvdstg vk (Berggren, Nomura 1997, 23).
Ova promena na vrhu dovela je do izuzetno razliitih stavova o tome u kojoj su se
meri SAD thnlki rvitlizvl i kim tmpm Japan stgnir. Vigdinj
debata n vu tmu gtv d nije donela nikakve koristi. Pored toga to je
zaklanjala pravu situaciju izmeu dveju zemalja, uinila je i iru sliku vrl nejasnom.
Za razliku od osamdesetih godina dvadesetog veka kada je tit bilo
skoro iskljuivo na SAD i Japan, devedesetih godina fokus s pomerio na Junu
Koreju i ve pomenute istonoazijske zemlje. Ekonomski polet ovih azijskih
zemalja uinio je pritisak na SAD i Japan, posebno u sektorima u kojima su
proizvoai iz ovih zemalja bili u tehnoloki superiornijem poloaju (oblast
poluprovodnika, pre svega). Tehnoloki i komercijalni uspesi preduzea iz ovih
zemalja osporio je stav da su ameriki ili japanski nacionalni invcini sistmi
nedostino superiorniji u odnosu na isti u drugim zemljama. tavie, na osnovu
promene pozicije u oblasti tehnolokih inovacija, ameriki i japanski inovacioni
170
sistemi se realno govorei i nisu mogli vie smatrati uzrim koje bi druge zemlje
elele da oponaaju. Ova injenica je neizbeno na povrinu izbacila pitanja
kljunih faktora uspeha June Koreje i ostalih malih ziskih tigrv u izuzetno
dinaminim i konkurentnim sektorima, kao i kako se desilo da Zapadna Evropa
nije mogla da im se priblii.
Pprizvdnj LCD i LD televizijskih prt je primer industrije gde se u
relativno kratkom vremenskom intervalu pozicija visoko industrijalizovanih zemlja
(Japana i SAD, pre svega) znaajno pogorala na svetskom tritu kao posledica
gubljenja tehnolokog primata na svetskom tritu. Ovo je oigledno bio kvalitativan
obrt i moe se oznaiti poetkom ere u kojoj e firme iz zapadnih u najveem
procentu biti u zavisnom poloaju od tehnolokog napredovanja junokorejanskih i
tajvanskih preduzea u oblasti poluprovodnika i mnogostruke proizvodnje koja se
naslanja na nju. Postoje miljenja da su istonoazijske firme ovde dominantne prd
stlg t su n nuprdiv blj shvatil znaaj kumulativne prirode tehnolokih
promena u prnju s firmm iz zapadnih zmlj.
vlutivni krktr kncpt
Iako to moda deluje neobino, koncept ncinlng invcing sistm
ni n koji nain nije moderan. Prema Frimanu, koncept nacionalng invcing
sistema u rudimentarnom obliku mogue je nai i u knjizi Nacionalni sistem
politike ekonomije autora Fridrih Lista bvljn dvn 1841. gdin. t vi,
Friman miljnj d List mogao svm dlu dti nziv Nacionalni invcini
sistmi, budui da je autor u delu ukazao na veliki broj faktora koji su znaajni za
privrdni rzv zmlj (investicij, rzv institucij, uvoz inostrane tehnologije,
obrazovanj i obuk) kao i kvlitt brnih vez koje postoje meu njima. Glavna
Listova briga bila je kako e Nemaka prevazii svoju ekonomsku zaostalost, i
putem kojih mera i instrumenata ekonomske i razvojne politike privrdn i
thnlki stii i prvzii nglsku, k vodeu industrijsku naciju u prv
plvini dvtnstg vk? Kao to je Friman objasnio, u strategiji z koju s List
zlg, nphdn ne samo zatit mladih industrija, ve i knkrtn primn
velikg broj razliitih politika dizajniranih n nin ki omoguv
industrijalizaciju i privrdni rast Nmk. Veina ovih politika ticale su se uenja
o novim tehnologijm u to vreme i njihv primeni u industrijskoj proizvodnji.
Najznaajnija dlik vg pristup bila je nphdnst proaktivn ulog drave.
List je shvatio meuzavisnost inovacija i privrdng razvoja zemlje zakljuivi da
bi ktivnsti pvzn s knmskim razvojm zmlj i izgradnjm tehnolokih i
industriskih kpcitt mrl d koordinira drv (Freeman, Soete 1997, 295).
Kada se Frimanova analiza japanskog inovacing sistm uporedi sa onim to je
List zagovarao za Nemaku u 19. veku, slinsti su vi ng oigledn. Dva
faktora koja se vm prilikm psbn kcntiru su dugoronst politike
usmerene na razvoj invcing kpcitt privrd, s jedne i neophodnost
proaktivne uloge drave, s druge strane.
171
Prilikom analize uloge drave u posleratnom ekonomskom uspehu Japana,

obino s akcentira uloga Ministarstva spoljne trgovine i industrije (MITI). Friman,
meutim, ukazuje na to koliko je MITI imao funkci koje se nisu psbn cenile u
t vrm k su s ksni pokazale izuzetno korisnim. Izmeu ostalog, to je bio
i njegov dobro utemeljen sistem tehnolokih prognoza, dravna potpora u
promociji tehnologija sa najveim dugoronim potencijalom na svetskom tritu,
pomo prduzim u realizaciji neophodnih infrstrukturnih investicija. Druga
specifinost japanskog invcing sistema, po Frimanu, je dugorona veza MITIa sa japanskim firmama i njegova svestrana podrka razvoju saradnje izmeu firmi,
banaka i obrazovnih institucija (Freeman, Soete 1997, 334-336).
Utic n stl kncpt invcinih sistm
Frimanov originalni pristup omoguio je razvoj tri druga znaajna
koncepta koji i dalje ptnciru zn thnlkih prmn u svrmnm
smislu. Nkr, imu s u vidu:
koncept tehnolokog sistema,

koncept regionalnog sistema inovacija i
koncept inovacionog sistema na nivou pojedinih sektora.
Koncept tehnolokog sistema je razvijen kasnih devedesetih godina

dvadesetog veka. Najkrae, koncept obuhvata mreu ili mree aktera koji
meusobno reaguju u okviru odreene tehnoloke oblasti, u okviru odreene
institucionalne infrastrukture, u cilju kreiranja, difuzije i upotrebe tehnologije.
Neke od tehnologija koje su analizirane pomou ovog pristupa su koncept
utmtizvn fbrik, tehnologija nvih materijala i farmaceutska industrija
(Edquist ed. 1997, 6).
Drugi je koncept regionalni inovacini sistmi. Najkrae, radi se o mrei
aktera i institucija u javnom i privatnom sektoru na lokalnom nivou ije aktivnosti i
interakcije stvaraju, uvoze, modifikuju i ire nove tehnologije. U ekonomskom
pogledu pokazao se daleko korisnijim u poreenju sa konceptom tehnolokim
sistemima. U kontekstu globalizacije postalo je neophodno shvatiti znaaj lokacije.
Zato su neki regioni kao to je Silicijumska dolina u Kaliforniji inovativniji i
komercijalno dinaminiji od drugih? Koje su slinosti i razlike izmeu regiona? I
kako su regionalni inovacini sistmi povezani sa nacionalnim inovacionim
sistemima? U sutini, koncept nastoji da objasni kako i do koje mere institucionalni
mbint regiona podrava ili ometa inovacije.
Trei i zadnji koncept je inovacioni sistemi sektora koje su Freeman i Soete
opisali kao jedno d polja u novom milenijumu (Freman, Soete 1997, 295). Osnove
za ovakav stav su jasne. Inovaciona sredina se znaajno razlikuje od sektora do
sektora. U odreenim industrijama velike firme imaju dominantnu ulogu i
odgovorne su za visok procenat inovacija, na primer u hemijskoj industriji.
172
Meutim, ova dominacija se ne javlja u drugim industrijama kao to su

telekomunikacije i softver (Malerba 2004).
Generalno govorei, sektorski inovacioni sistemi se mogu definisati kao
grupa novih i utemeljenih proizvoda za odreenu upotrebu i grupa ekonomskih
subjekata koji meusobno reaguju na tritu i van njega a u cilju krirnj,
proizvodnje i prodaje tih proizvoda. Sektorski sistemi imaju bazu znanja,
tehnologije, ulazne informacije, kao i postojeu i potencijalnu tranju (Malerba
2002, 250). Sektori vremenom prolaze kroz proces promena i transformacija.
Postoje, takoe, ogromne razlike izmeu sektora u veliini, sastavu, strategiji i
organizaciji firmi, brzini i pravcu tehnoloke promene, kao i u vezama izmeu
aktera. Prednost pristupa su da prua znaajan uvid u naine na koji se industrije
novih tehnologija vremenom transformiu. Koncept, takoe, fokusira elemente
promene kao to su strategije i uenje firme.
Ove studije su kcntirl vnst razlika izmeu zemalja, kao i specifine
elemente koje su od sutinske vanosti za ukupnu efeksnst nacionalnog
inovacing sistm. Meutim, ni u jednoj ne postoji komparativna analiza koja bi
ilustrovala kako razlike izmeu nacionalnih inovacinih sistm mogu uticati na
uinak razliitih zemalja u jednoj znaajnoj industriji. Ovo je vlik praznina u
literaturi psvn ekonomiji invci.
Komparacija uinaka nacionalnih inovacinih sistm nije jednostavan
proces. Pokazatelji koji se najee koriste za komparaciju uinka razliitih
nacionalnih inovacinih sistm su visina istrivkg kficint (udeo izdataka
na ime istraivanja i razvoja tehnologije u ncinlnm dhtku), br dbrnih
patent, udeo proizvoda nvih tehnologij u spoljnoj trgovini, kao i udeo novih
proizvoda (Lundvall 1992, 6). Meutim, ni jedan od ovih pristupa nije se pokazao
zadovoljavajuim. Dva znaajna problema po Lundvalu u vezi kretanja
istraivakog koeficijenta jesu d isti ne pokazuju ta je finalni proizvod, s jedne, i
injenice da predstavlja samo jednu od mnogobrojnih strana inovacionog procesa u
celini, s druge strane. Imajui u vidu ove nedostatke, postoji potreba za nalaenjem
sveobuhvatnijih metoda za poreenje uspenosti nacionalnih invcinih sistema.
Zadatak krajnje sloene prirode i ne postoji konsenzus o metodi za najtanije i
najpouzdanije poreenje. Prikladnija metoda bi bila fokusiranje na sektorske nivoe.
Prednost ovog pristupa je ta to se efikasnost i stanje bilo kog nacionalnog
inovacing sistm moe lako meriti kroz kolebanja u udelu na tritu. Iako je,
kao i prethodni pristupi, daleko od savrenog, njegova prednost se ogleda u
mogunosti korienja istovremeno sa sistemom klasifikacije nacionalnih
inovacionih sistema na miopike i dalekovide (Patel, Pavitt 1994). Ono to
razdvaja ova dva sistema jedan od drugog jeste kako se oni odnose prema
tehnolokim aktivnostima. U miopikim nacionalnim inovacionim sistemima,
investicije u tehnoloke aktivnosti se tretiraju kao uobiajene investicije. Kada se
donose odluke o uobiajenim investicijama one se uglavnom sagledavaju
kratkorono. Glavni kriterijum za procenu projekata jeste stopa povraaja
173
investicije, period povraaja koji je obino tri godine, i zrelost trita. Zbog prirode
investicija u tehnoloke aktivnosti, ovakva vrsta investicij podrazumeva
prihvatanje visokog stepena rizika i nesigurnost. Meutim, kada se one procene
koristei kriterijume za ocenu isplativosti konvencionalnih investicionih projekata,
mogu izgledati neprivlano. Ova vrsta strukture nacionalnih inovacionih sistema
ini ih pasivnim sistemima uenja. Suprotno, u dalekovidim inovacinim
sistemima tehnoloke aktivnosti se tretiraju potpuno drugaije od konvencionalnih
investicionih projekata. Ulaganja u tehnoloki razvoj su u pravom smislu
dugoronog karaktera. Rizik, nesigurnost trita, i visok nivo investicija
predstavljaju okosnicu ovog pristupa. Zbog toga je mnogo lake pratiti odreene
tehnoloke trajektorije nego to je to inae sluaj. Investiranje u rane generacije
jedne tehnologije je esto i brzo praeno programima investicija kako tehnologija
poinje da sazreva. Ovo obezbeuje da proces uenja traje bez prekida i pomae
stvaranju vitalnih tehnolokih kompetencija. Dinamini sistemi imaju strukturu
aktivnih sistema uenja (Freeman, 2002, 200).
Uspeh un Kr
Nkn izbinj zisk finnsisk kriz ksnih dvdstih gdin, Juna
Koreja je svoje potencijale usmerila na aktivnosti istrivnj i rzv u blstim
bznih thnlgi. Psbn pnj psvn plitici fiksng trnsfr znnj
s univrzitt u industriu. Tkm dvdstih gdin prthdng vk dnt
vi br plnv thnlkg rzv u drnim blstim, mu kim s
svim znm izdv strtgi rzv nuk i thnlgi u zmlji pd
nzivm VIZI 2025., k i snivnj drvn gnci z nuku, thnlgiu i
invci. Dns, Ministrstv knmi bdinju ktivnsti svih znniih
drvnih instituci u blstim istrivnj i rzv. un Kr prdvdi grupu
d 15 ninvtivniih privrd, tk i zmlj mtic dv multincinln
krprci Smsung i LG k s bv prdukcim lktrnsk prm, k
pripdu smm vrhu knmsk i thnlk mi (Mroczkowski, 2012).
Kljun thnlgi su LCD i LD.
Tehnologija displeja na bazi tenih kristala (Liquid Crystal Display - LCD)
jedna je od metoda koja se koristi u izradi televizora sa ravnim ekranom. Teni
kristali ne stvaraju svetlost; izvor svetlosti (sijalica) iza panela alje svetlost kroz
displej. Displej se sastoji od dva polarizovana providna panela izmeu kojih se
nalazi rastvor tenih kristala. Strujni tok koji prolazi kroz tenost tera kristale da se
udruuju kako svetlost ne bi prolazila kroz njih. Svaki kristal se ponaa kao
zatvara, kapak, koji ili proputa svetlost ili je blokira. ema providnih i tamnih
kristala stvara sliku. LCD tehnologija se koristi kako u direct-view televizorima,
tako i u televizorima sa pozadinskom i prednjom projekcijom. Tehnologija Local
Dimming (LED) kreira slike koje savreno odgovaraju originalu. Ona poboljava
kontrast boja korienjem LED tehnologije umesto fluorescentnih lampi sa
hladnom katodnom cevi. Ova tehnologija reaguje na deavanja na ekranu i
174
omoguava da se za tamne oblasti na slici iskljui pozadinsko osvetljenje. Rezultat

je ista i stvarna crna boja i televizor sa efikasnijim utrokom energije.
Budui d zmlj nm prirdn rsurs i brnu rdnu sngu, njn
dm trit grnin. Stg su njn izvzn industri kljun u
akceleraciji ekonomskog razvoja. D bi privrd zmlj nstvil d rst izbr
ni prvlik, zmlj mr d unpru kpcitt knmi tmljn n znnju.
n mr smnjiti ulgnj u rzv ICT i npr usmriti k rzvu bi i
nnthnlgi gd s rezultati istraivako-razvojnih aktivnosti dirktn
suprstviti rzulttim SD, pn i U. Pst miljnj da e u sluu
svnj primt un Kr u blstim nnthngi, zmlj pstti vd
p ncinlnm dhtku, nrni 2025, a ndcni 2050. gdin (Sachs 2006).
Inovativnost privrede i njene osnovne deterrminate
Inovativnost privrede prati Globalni inovacioni indeks (The Global
Innovation Index), koji je koncipirala Konfederacija industrije Indije
(Confederation of Indian Industry), INSEAD (The Business School for the World)
Canon India. Najkrae, ovaj indeks se temelji na pokazateljima koji se odnose na
inovacione ulaze i inovacione izlaze. Inovacioni ulazi su svrstani u pet grupa:
institucije, ljudski kapital i istraivanje, infrastruktura, trina sofisticiranost i
poslovna sofisticiranosti. Inovacioni ulazi odreuju aspekte pogodnosti okruenja
koji su neophodni za stimulisanje inovcija. Zemlje se rangiraju po vrednosti
indeksa inovativnosti. Koristii metriku Globalnog indeksa invoativnosti u tabeli
dati su podaci za globalnu indeks invaotivnost tri analizirane privrede (SAD, Japan,
Koreja) i Srbiju. Ideja je da se pokae u kom delu inovacionih ulaza Srbija ima
najizraenije zaostajanje u odnosu na zemlje inovacione lidere, te da shodno tome
apostrofira oblast delovanja ukupne politike razvoja.
Tabela 1. Faktori globalne inovativnosti SAD, Japana, June Koreje i Srbije
(podaci za 2011. godinu)
Zemlja
SAD
Japan
J.Koreja
Srbija
Institucije
86,48
83,79
77,44
63,17
Ljudski
kapital i
istraivanje
Infrastruktura
Trina
sofisticiranost
Poslovna
sofisticiranost
Globalna
inovativnost
57,37
53,7
59,9
40,33
44,63
45,35
48,18
24,46
70,91
57,93
61,79
34,18
54,82
55,92
49,84
33,33
55,57
50,32
53,68
36,31
Izvor: The Global Innovation Index 2011, Accelerating Growth and Development, INSEAD.
Podaci sadrani u tabeli 1 ilustruju veliko zaostajanje Srbije u za zemljama

inovacionim liderima u svih pet grupa inovacionih ulaza (institucije, ljudski kapital
i istraivanje, infrastruktura, trina sofisticiranost i poslovna sofisticiranosti).
175
Posebno je izraeno zaostajanje Srbije za najinovativnijim privredama i to u oblasti

trine sofisticiranosti kao jedne od pet determinanti globalne inovativnosti.
U tabeli 2 date su vrednosti inovacionih zemalja inovacionih lidera u
Evropskoj uniji za pet inovacionih ulaza. Zaostajanje Srbije je oigledno za
prosekom EU27 kod svih inovacionih ulaza, a takoe kao i u prethodnom primeru,
ono je najizraenije kod parametra koji se odnosi na trinu sofisticiranost.
Tabela 2. Faktori globalne inovativnosti zemalja Evropske unije
(podaci za 2011. godinu)
Zemlja
Institucije
Ljudski
kapital i
istraivanje
Infrastruktura
Luks.
Finska
Danska
Holandija
V. Britan.
Nemaka
Irska
vedska
EU 27
Srbija
88.33
89.17
94.24
87.46
86.37
83.47
91.22
87.27
80.98
63,17
56.55
66.46
60.17
47.6
56.06
57.54
57.78
63.27
50.76
40,33
43.29
47.98
45.9
43.6
43.65
43.25
39.5
51.66
38.55
24,46
Trina
sofisticiranost
57.47
56.06
64.48
61.81
74.44
59.33
65.31
58.93
51.76
34,18
Poslovna
sofisticiranost
74.04
63.87
58.07
61.64
57.78
51.61
73.85
63.13
49.35
33,33
Globalna
inovativnost
52.65
57.5
56.96
56.31
55.96
54.89
54.1
62.12
47.21
36,31
Konkurentnost privrede
Namee se samo po sebi pitanje: da li i na koji nain kvalitet nacionalnog
inovacionog sistema utie na konkurentnost zemlje na svetskom tritu? Da bi smo
doli do odgovora na tako postavljeno pitanje, neophodno je poi od naina na koji
se nain u savremenim uslovima kvantificira konkurentnost privrede.
Indks glbln knkurntnsti se danas smtr nbljim i nsvbuhvtniim
pkztljm knkurntnsti zemlje budui da isti kvantificira mkr i mikr pkrt
knkurntnsti. Fktr ki deluju n prduktivnst i knkurntnst zemlje Indeks
globalne konkurentnosti grupie u sledeih dvanaest stubova:
I - Instituci
II- Infrstruktur
III - Mkrknmsk stbilnst
IV - Zdrvstv i snvn brzvnj
V - Visk brzvnj i buk
VI - fiksnst trit rb
VII - fiksnst trit rd
VIII - Rzv finnsiskg trit
IX - Thnlk sprmnst
X - Vliin trit
176
XI - Pslvn sfisticirnst
XII Invtivnst.
Svki d napred oznaenih stubova deluje na konkurentnost privrede
smstln, a takoe i u intrkcii s drugim stubvim. Fktri s vrdnuu
krinjm tzv. tvrdih pdtaka (stopa inflci, br krisnik Intrnt,
kivn trnj ivt itd.) i tzv. mkih pdtaka (rzultt nkt miljnj
izvrnih rukvdilc k s sprvdi svk gdin d strn Svetskog
ekonomskog foruma gde se trnutn stnj bitnih drutvnih i knmskih pv krupci, pvrnj u instituci sistm kvantifikuje vrednostima od 1 do 7).
Zn pdnih fktr knkurntnsti zvisi d nivoa privrdng rzv
u km s pdin zmlj nlzi. Z zmlju k s nlzi u iniciln fzi
rzv (faktorima vn privrd), d prsudng zn su fktri
knkurntnsti kao to su instituci, infrstruktur, mkrknmsk stbilnst,
zdravstveno stanje stanovnitva, primrn brzvnj. Z zrliu fzu rzv,
fktri k t su vi brzvnj i buk, fiksnst trit dbr, fiksnst
trit rd, sfisticirnst finnsiskg trit, pznvnj i krinj thnlgi
i vliin trit pstu nvnii z fiksnst. Konano, u troj fzi
knkurntnsti od primerne vanosti za ekonomski razvoj su invcie. U
zavisnosti od fze u k s privrd drn zmlj nlzi, fktri su razvrstani
u tri grup i dbiu rzliit pndr prilikm runnj glblng indks
knkurntnsti.
Tbl 3. Pndri z frmulisnj glblng indks knkurntnsti
Faktorski
voena
privreda
Efikasnou
voena privreda
Inovacijama
voena
privreda
Osnovni faktori
60%
40%
20%
Faktori kljuni za efikasnost
35%
50%
50%
Faktori za inovacije
5%
10%
30%
Izvr: Global Competetiveness, World Economic Forum, 2011.
Tri napred sagledavane zemlje su 2012. godine pripadale grupi dvadeset

pet najkonkuretnijih privreda; SAD je bila na petom mestu, Japan na devetom i
Juna Koreja na dvadeset i etvrtom mestu (Prilog 1). Kao to se sa slike 1 moe
videti, vrednost Globalnog indeksa konkurentnosti za dvadeset i pet
najkonkurentnijih privreda se gotovo podudara sa vrednou 12. stuba, koji govori
o inovativnosti njihovih privreda.
177

Slika 1: Uporedni prikaz GCI i 12. stuba
inovativnost, za 25 prvih ekonomija po GCI rangu
IGK
Inovativnost
6
5
4
3
2
1
0
Slika 2. Odnos Indeksa globalne konkurentnosti

i njegovog devetog stuba Tehnoloke spremnosti
vajcarska
5.8
Indeks globalne konkurentnosti
5.7
Singapur
y = 0.188x + 4.243
R = 0.284
5.6
vedska
Finska
SAD
5.5
Japan
Holandija
5.4
Danska
UK
Nemaka
5.3
Katar
Hong Kong SAR
Kanada
Belgija
5.2
Tajvan
Saudi. Arabija
Austrija
Malezija
5.1
Norveka
Australija
Francuska
Luksemburg
Izrael
Koreja, Rep.
Novi Zeland
4.9
4.2
4.7
5.2
5.7
6.2
Tehnoloka spremnost
Grafiki prikaz na slici 2 odnosa Indeksa globalne konkurentnosti i

njegovog devetog stuba Tehnoloke spremnosti, veliinom balona, ilustruje
relativan odnos Inovativnosti 25 prvih ekonomija po GCI rangu. Uoava se da
178
Japan i SAD imaju najsliniju poziciju po sva tri prikazana parametra (Indeks
globalne konkurentnosti, Tehnoloka spremnost, Inovativnost). S druge strane u
odnosu na njih, Juna Koreja ima znatno slabiju inovativnost i indeks
konkurentnosti, a blago jau tehnoloku spremnost.
Slika 3: Uporedni prikaz 12. stuba inovativnost i pripadajui indikatori
SAD
Japan
Juna Koreja
12. stub: Inovativnost

6
12.7 Broj patenata na
milion stanovnika*
12.1 Inovacioni kapacitet
4
3
12.6 Broj naunika i
inenjera
12.5 Dravne nabavke

proizvoda naprednih
tehnologija
12.2 Kvalitet nauno

istraivakih institucija
12.3 Trokovi preduzea

na ime R&D
12.4 Saradnja
univerziteta i industrije u
oblasti R&D
*Broj patenata u stotinama

Slika 4: Uporedni prikaz 9. stuba
tehnoloka spremnost i pripadajui podstubovi i indikatori*
SAD
Japan
Juna Koreja
9.II Upotreba IKT-a
9. stub: Tehnoloka
spremnost
6.5
6
5.5
5
9.I Tehnoloka primena ili

usvajanje
4.5
4
9.3 Strane direktne

investicije i transfer
tehnologije
9.1 Dostupnost najnovijih

tehnologija
9.2 Preduzea - nivo

usvajanja tehnologija
**Izbor podstubova i indikatora biran je u cilju to bolje normalizacije dijagrama
179
Juna Koreja je na visokom 14. mestu u svetu po inovativnosti (dok je po

ukupnom GCI na 24 mestu), ali je to ipak znaajno slabije u odnosu na Japana i SAD
koje su na 4. i 5. mestu po inovativnosti a na 10. i 6. po GCI. Kod tehnoloke
spremnosti Juna Koreja i SAD su na 16. odnosno 17, dok je Japan tek na 22. mestu.
Jedna od kljunih determinanti ekonomskog napredovanja June Koreje je
unapreenje kvaliteta humanog kapitala. Impresivan napredak ove azijske zemlje
na polju razvoja ljudskih resursa u odnosu na SAD i Japan je prokazan na slici 3,
na kojoj je dat uporedni prikaz petog stuba koji se odnosi na visoko obrazovanje i
strunu obuku.
Slika 5: Uporedni prikaz 5. stuba
Visoko obrazovanje i struna obuka i pripadajui podstubovi
GCI Indeks globalne
konkurentnosti
7
SAD
Japan
6.5
Juna Koreja
6
5.5
5. stub: Visoko
obrazovanje i struna
obuka
5.III Obuka na poslu
4.5
4
5.II Kvalitet
obrazovanja
5.I Kvantitet
obrazovanja
Slika 6: Dendrogram prema podacima za GCI, 5, 9. i 12. stub

za 25 prvih ekonomija po GCI rangu
Razliitost
2000
1500
1000
180
Nemaka
Finska
Singapur
vedska
Danska
vajcarska
Belgija
Holandija
SAD
Japan
Tajvan
Kanada
UK
Norveka
Hong Kong
Austrija
Luksemburg
Francuska
Izrael
Koreja, Rep.
Novi Zeland
Mslezija
Australija
Katar
Saud. Arabija
500
U postupku grupisanja 25 selektovanih zemalja prema posmatranim

varijablama, korien je odozdo na gore (bottom-up) metod aglomerativnog
hijerarhijskog grupisanja. U inicijalnom koraku svaka zemlja tretirana je kao
poseban klaster. Njihovo ukrupnjavanje, na bazi meusobne slinosti u pogledu
vrednosti posmatranih varijabli, u parove klastera, predstavlja rezultat svih kasnijih
iteracija grupisanja, sve dok svi posmatrani entiteti ne budu objedinjeni unutar
jednog klastera. Ukoliko se kao mogui presek dendrograma uzme nivo razliitosti
od oko 650, identifikuju se tri klastera posmatranih zemalja. Najvea grupa
obuhvata 12 zemalja, odnosno oko 50% od ukupnog broja posmatranih zemalja. U
tom klasteru se nalaze Japan i SAD, ali sa najmanjom meusobnom razlikom u
okviru celog klastera (na osnovu analiziranih podataka SAD i Japan se meusobno
razlikuju manje nego pojedinano sa bilo kojom drugom analiziranom zemljom).
Drugi klaster obuhvata 10 zemalja, odnosno 40% od ukupnog broja
posmatranih zemalja. U tom klasteru se nalazi naa trea fokus zemlja, Juna
Koreja koja je izdvojena samostalno u podklaster, a najmanje razlike pokazuje u
odnosu na Francusku i Austriju koje ine drugi podklaster.
Trea grupa se odnosi na tri zemlje, odnosno 12% od posmatranog broja:
Katar, Saudijska Arabija i Malezija, i ovaj klaster pokazuje znaajno veu razliku u
odnosu na prethodna dva klastera.
Slika 7: Matrica korelacije GCI, 5, 9. i 12. stubaza 25 prvih ekonomija po GCI rangu
0.553
0.533
0.704
0.553
0.533
0.704
GCI
0.549
0.558
Visoko obraz.
i stru. obuka
0.549
0.558
0.335
0.335
Tehnoloka
spremnost
Inovativnost
Iz matrice vidimo da je najsnanija korelacija izmeu GCI i njegovog 12.

stuba Inovativnost.
181
Zakljuak
Kljuna determinanta inovativnosti zemlje predstavlja kvalitet njenog
inovacionog sistema, koji oznaava mreu javih i privatnih institucija, ije
aktivnosti i interakcije odreuju nastajanje, uvoz, kontinuirano usavravanje i
difuziju inovacija shvaenih u najirem znaenju. S druge, pak, strane, unapreenje
inovacionog kapaciteta zemlje oznaava vanu premisu uspostavljanja i
funkcionisanja nacionalnog inovacionog sistema.
Prisutno je izraeno zaostajanje inovativnosti Srbije za zemljama
inovacionim liderima, u svetu, i zemljama Evropske unije. Zaostajanje je evidentno
kod svih pet sagledavanih parametara inovacionih ulaza (institucije, ljudski kapital
i istraivanje, infrastruktura, trina sofisticiranost i poslovna sofisticiranosti).
Posebno je izraeno zaostajanje nae zemlje za najinovativnijim privredama se
odnosi na trinu sofisticiranost. Ovo je oblast na koju kratori politike razvoja
zemlje moraju posebno obratiti panju.
Postoji direktna korelacija izmeu kvaliteta nacionalnog inovacionog
sistema i konkurentnosti privrede sagledavane po metodologiji Svetskog
ekonomskog foruma.
U razmatranju odnosa izmeu globalne konkurentnosti i niova
inovativnosti za dvadeset i pet najinovativnijih privreda na svetu ustanovljena je
izuzetno jaka meuzavisnosti izmeu varijacija posmatranih varijabli.
Uoava se da Japan i SAD imaju najsliniju poziciju po sva tri prikazana
parametra (indeks globalne konkurentnosti, tehnoloka spremnost, inovativnost).
Sa druge strane u odnosu na njih, Juna Koreja ima znatno slabiju inovativnost i
indeks konkurentnosti, a blago jau tehnoloku spremnost.
Jedna od kljunih determinanti ekonomskog napredovanja June Koreje je
unapreenje kvaliteta humanog kapitala (obrazovanje i obuka).
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
182
Archibugi, D. Michie, J. Howells, J. (1999) Innovation Policy in the Flobal Economy.

Cambridge: Cambridge University Press.
Berggren, C. Nomura, M. (1997) The Resielence of Corporate Japan: New Competitive
Strategies and Personal Practices. London: Paul Chapman.
Cvetanovi, S. Mladenovi, I. Nikoli, . (2011) Teorijske osnove inovacionog
kapaciteta privrede. konomika, (4).
Edquist, C. (ed.) (1997) Systems of Innovation; Technologies, Institutions and
Organizations, London: Pinter.
Freeman, C. (1987) Technology Policy and Economic policy: Lessons from Japan,
London: Pinter.
Freeman, C. (2002) Continental, National and sub-national innovation systemscomplementarity and economic growth. Research Policy, 31 (2).

7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
Freeman, C., Soete, L. (1997) Economics of Industrial Innovation. London: Pinter.

Lundvall, B.A. (1992) National Systems of Innovation: Towards a Theory of
Innovation and Interactive Learing. London: Pinter.
Lundvall, BA. Johnson, B. Sloth Anderson, E. Dalum, B. (2002) National systems of
production, innovation and competence building, Research Policy, 31 (2).
Malerba, F. (2002) Sectoral Systems of Innovation and Production, Research policy,
Vol. 31 No. 2.
Malerba, F. (2004) Sectoral Systems of Innovation: Concepts, Issues and Analaysis of
Six Major Sectors in Europe, Cambridge University Press, Cambridge.
Mroczkowski, T. ( 2012) New Pleyers in Life Science Innovation: Best Pactice in
Reseach and Development from Araound the World.
Nelson, R. (1993) National Innovation System: A Comparative Analaysis, Oxford
University Press, New York.
Nelson, R. Nelson, K. (2002) Technology, institutions and innovation systens,
Research Policy, Vol. 31, No. 2.
Niosi, J. Saviotti, P. Bellon, B. i Crow, M. (1993) National Systems Innovation: In
Search of a Workable Concept, Tecnology in Siciety, Vol. 15 No. 2.
Patel, P. Pavitt, K. (1994) National Innovation Systems:Why They Are Important and
How They Might Be Measured and Compared, Economic of Innovation and New
Technology , Vol. 3, pp. 77 95.
Porter, M. (2008) O konkurenciji, FEFA, Beograd.
Sachs, G. (2006) The World and BRIC-s Dream, Goldman Sachs Group, New York.
Stuart, P. (2006) National Systems of Innovation, Creating High-Technology
Industries, Palgrave, Macmillan.
Prilog 1. Vrednosti Indeksa globalne konkurentnosti, 5., 9. i 12. Stuba
SAD, Japana i June Koreje
SAD
Score
Rang
GCI Indeks globalne
konkurentnosti
5. stub: Visoko
obrazovanje i struna
obuka
5.1 Kvantitet obrazovanja
5.01 Stopa upisa u srednje
kole
5.02 Stopa upisa na
fakultete
5.2 Kvalitet obrazovanja
5.03 Kvalitet obrazovnog
sistema
5.04 Kvalitet matematikog
i naunog obrazovanja
5.05 Kvalitet menadmenta
u kolama
Japan
Rang
Juna Koreja
Score
Rang
Score
5.43
5.4
24
5.02
13
5.57
19
5.27
17
5.44
10
6.33
30
5.77
6.9
50
94.11
22
100.89
38
97.16
82.92
35
58.03
98.09
20
5.05
39
4.64
25
4.96
26
4.67
36
4.41
55
3.93
51
4.3
24
4.9
12
5.24
12
5.44
57
4.32
50
4.5
183

5.06 Pristup internetu u
kolama
5.3 Obuka na poslu
5.07 Lokalna raspoloivost
usluga za istraivanja i
obuku
5.08 Struna obuka kadrova
9. stub: Tehnoloka
spremnost
9.I Tehnoloka primena
ili usvajanje
9.1 Dostupnost najnovijih
tehnologija
9.2 Preduzea - nivo
usvajanja tehnologija
9.3 Strane direktne
investicije i transfer
tehnologije
9.II Upotreba IKT-a
9.4 Internet korisnici
9.5 Pretplatnici
irokopojasnog Interneta
9.6 Kapacitet (propusnost)
Interneta
9.7 Domainstva sa
raunarom %
12. stub: Inovativnost
12.1 Inovacioni kapacitet
12.2 Kvalitet nauno
istraivakih institucija
12.3 Trokovi preduzea na
ime R&D
12.4 Saradnja univerziteta i
industrije u oblasti R&D
12.5 Dravne nabavke
proizvoda naprednih
tehnologija
12.6 Broj naunika i
inenjera
12.7 Broj patenata na
milion stanovnika*
24
5.8
39
4.93
10
6.18
12
5.32
5.41
36
4.46
11
5.63
12
5.5
39
4.64
12
5.01
5.32
41
4.28
20
5.23
25
5.06
18
5.33
21
5.7
15
5.77
31
5.54
18
6.3
15
6.33
24
6.11
18
5.9
6.27
6.04
49
4.9
65
4.7
86
4.47
20
4.77
29
4.35
15
5.11
18
79
15
80
10
83.7
18
26.34
17
26.91
36.63
26
29
43
12.38
48
9.94
27
75.54
88.5
17
81.8
5.57
5.59
14
4.89
5.19
5.84
20
4.33
5.83
11
5.54
25
4.82
5.34
5.89
11
4.8
5.71
16
5.06
25
4.66
4.66
32
4.12
31
4.13
5.53
5.81
23
4.89
3.39
3.53
2.41
184
THE CONCEPT OF NATIONAL INNOVATION SYSTEM AND

ECONOMYS COMPETITIVENESS
Abstract: The competitiveness of a country depends on the innovativeness of
its economy. One of the key innovativeness determinants of the economy is
the countrys innovation system that denotes the network of public and
private institutions, whose activities and interactions determine the creation,
import, continual enhancement and diffusion of innovation as considered in
general terms. On the other side, the enhancement of innovation capacity of a
country implies an important premise of establishing and functioning of
national innovation system.
Keywords: innovation, innovation capacity of an economy, national
innovation system
185
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
TRGOVINA U USLOVIMA INTERNET-WEB EKONOMIJE

(drutveno-ekonomske pretpostavke i etika naela)
Sreten uzovi
Svetlana Sokolov-Mladenovi
ore uzovi
Rezime: Sadraj istraivanja u ovom radu treba da poslui itaocu kao vodi u
razumevanju elektronske trgovine u uslovima nove ekonomije (digitalne-Internet
ekonomije). Trino razvijene zemlje prepoznaju informaciono-komunikacione
tehnologije (IKT) kao resurs za poveanje konkurentskih prednosti svojih
kompanija. Prepoznatljive kompanije stare ekonomije prihvataju izazove
digitalne ekonomije i papirno poslovanje zamenjuju elektronskom razmenom
podataka (EDI). Pored virtuelnih prodavnica, on-lajn prodavaca i kupaca,
razvijaju se i elektronske aukcije, elektronske berze elektronski sajmovi i dr.
elektronske institucije. Paralelno sa elektronskom razmenom poruka i poslovne
dokumentacij, trgovinske kompanije instrumentalizuju IKT u makro-mikro
organizacionu strukturu maloprodajne mree. Pored maloprodajne mree po
sistemu"cigla i malter" razvijaju se elektronski kanali maloprodaje poznatiji kao
maloprodaja po sistemu "klik i malter". Dolazi do "seljenja" prodaje na Internet.
Meutim, ne treba zaboraviti da se e-trgovina moe spontano razvijati. To mora
biti sadrajno osmiljen projekat razliitih stejkholdera. Marketing partnerstvo
trgovine, proizvoaa i potroaa, s jedne strane, zakonsko-pravna regulativa,
podrka drave, meunarodnih organizacija i tela za standardizaciju
informaciono-komunikacione infrastrukture, s druge strane, pretpostavke su za
dalji razvoj e-trgovine.
Kljune rei: trgovina, Internet-Web, digitalna ekonomija, privatnost, etika,
zakonsko-pravna regulativa.
Uvod
Trgovina bez obzira da li je re o maloprodaji, velikoprodaji ili spoljnoj
trgovini spada u informaciono-intenzivne delatnosti. irina asortimana, veliki broj
University of Ni, Faculty of Economics,

sreten.cuzovic@eknfak.ni.ac.rs, svetlana.sokolov@eknfak.ni.ac.rs
Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad, cuzovic@gmail.com

UDK 004.738.5:339, pregledni rad
Primljeno: 08.02.2012. Prihvaeno:12.04.2012.
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta 179081, koji finansira Ministarstvo prosvete i
nauke Republike Srbije.
dobavljaa i kupaca dovode do stalnog poveanja poslovne dokumentacije kao to su

narudbenice, otpremnice, prijemnice, fakture i sl. Primera radi, u nabavnoprodajnom procesu najpoznatije britanske trgovinske kompanije "Marks & Spencer"
uestvuje preko 800 dobavljaa iz zemlje i inostranstva, opsluujui pri tom 15
miliona potroaa svake nedelje. Neka svaki od ovih dobavljaa isporuuje samo po
deset proizvoda, onda je to asortiman od 8.000 proizvoda. Svaka isporuka mora biti
snabdevena odgovarajuom otpremnicom, fakturom, prijemnicom, zapisnikom o
kvantitativnom i kvalitativnom prijemu i trebovanjem od strane 685 prodajnih
objekata u zemlji i inostranstvu. Zamislimo sada da se u ovako irokoj lepezi
nabavno-prodajnih aktivnosti koriste mehanika sredstva za prenos i obradu
podataka. Koliko bi nam trebalo vremena, papira i zaposlenih? Kada bi se i kako
afirmisao koncept "nove ekonomije", tzv. "digitalne ekonomije", i, elektronske
trgovine? Kako bismo i koliko vremena bi trebalo da se tradicionalna trgovina cigla
i malter transformie u trgovinu klik i malter. (Clinton, Gore 2000, 121;
Kauffman, Paul 2008, 32) Odgovor na ovo pitanje nudi novi nain komuniciranja
izmeu poslovnih partnera, zasnovan na informaciono-komunikacionim
tehnologijama (IKT). IKT postaju "arhitekte" trgovine novog poslovnog formata.
One dovode do reinenjeringa tradicionalnog koncepta trgovine, afirmiui pri tome
koncept elektronske trgovine.
Trino razvijene zemlje prepoznaju informacione tehnologije kao resurs za
poveanje konkurentskih prednosti svojih kompanija. Poznati teoretiar i pisac vie
dela iz oblasti IT i elektronske trgovine Efraim Turban, na primeru kompanije WalMart i Amazon.com, a s osloncem na Porterov lanac vrednosti, pokazao je kako su
ove kompanije uvoenjem elektronskih kanala prodaje poveale prodaju za 20%, a
efikasnost upravljanja lancem snabdevanja (Supply Chain Management SCM)
poveale od 15-45%. Primer nije usamljen, elektronsku trgovinu poele su da
promoviu i druge kompanije kao to je Bristol-Myers Squibb (BMS) svetski lider u
proizvodnji lekova, hrane za decu i kozmetikih preparata sa vie od 30.000 poslovnih
partnera. Do tada poznata kao kompanija stare ekonomije BMS prihvata izazove
digitalne ekonomije i dotadanje preskupo papirno poslovanje zamenjuje
elektronskom razmenom podataka (EDI-Electronic Data Intercshange), a nakon dve
godine seli na Internet. Primena EDI-ja dovela je do reinenjeringa celokupnog
lanca snabdevanja, razvoja novih poslovnih formata elektronske trgovine (B2B, B2C,
B2A, C2A, C2C, C2B). (Lovreta, Konar, Petkovi 2011, 343; Konar 2008, 263) S
druge strane, implementacija koncepta elektronske trgovine podrazumeva postojanje
drutveno-ekonomskih i etikih pretpostavki, to je i predmet istraivanja ovog rada.
1. Trgovina od tradicionalne kupoprodaje
do elektronskog kanala marketinga
Trino razvijene zemlje prepoznaju informaciono-komunikacione
tehnologije (IKT) kao resurs za poveanje konkurentskih prednosti svojih
kompanija.Tradicionalno prepoznatljive kompanije stare ekonomije prihvataju
188
Trgovina u uslovima Internet-web ekonomije

izazove digitalne ekonomije i dotadanje preskupo papirno poslovanje zamenjuju

elektronskom razmenom podataka (EDI). Paralelno sa elektronskom razmenom
poruka i poslovne dokumentacije trgovinske kompanije instrumentalizuju IKT u
makro-mikro organizacionu strukturu maloprodajne mree. Pored maloprodajne
mree po sistemu cigla i malter razvijaju se elektronski kanali maloprodaje
poznatiji kao maloprodaja po sistemu klik i malter. Dolazi do seljenja prodaje
na Internet.
Prema naelima kojima se izgrauje projekat e-trgovine, kupac proizvoda i
usluga, ili korisnik informacija je fokusna taka, kao i u tradicionalnoj trgovini.
Prodaja i nabavka treba da nadvladaju prostorne i vremenske barijere, a
menadment e-trgovine, s osloncem na marketing informacioni sistem (MIS),
informie potroae o svojstvima paketa ponude kojima mogu zadovoljiti svoje
potrebe, elje i oekivanja. Na taj nain elektronsko poslovanje postaje znaajan
instrument za obavljanje trgovinske delatnosti pomou telekomunikacionih mrea
gde poasno mesto, pored ostalih, pripada Internetu. (Well, Vitale 2002, 27; Award
2007, 7-8) U tom pogledu treba praviti razliku izmeu e-poslovanja u irem
smislu, koje obuhvata: a) elektronsko bankarstvo (engl. e-banking), b) elektronsko
berzansko poslovanje (engl. e-exchanges), c) elektronski konsalting (engl. econsulting), d) elektronski inenjering (engl. e-engineering), e) elektronsko
obrazovanje (engl. e-learning), f) elektronske sisteme rezervacije (engl. Computer
Rezervation System), s jedne, i e-poslovanja u uem smislu u okviru nacionalnog,
regionalnog ili globalnog trita.
Elektronsko poslovanje u uem smislu treba shvatiti kao
instrumentalizaciju informaciono-komunikacione infrastrukture u obavljanju kako
poslovnih, tako administrativnih i obrazovno-zabavnih aktivnosti. Drugim reima,
e-poslovanje ne podrazumeva, uvek, prenos vlasnitva kao to je to sluaj sa etrgovinom. Primera radi, elektronskim poslovanjem moemo smatrati i
raunovodstveno-finansijski sistem podran informaciono-komunikacionom
infrastrukturom, pa ak, i surfovanje na Internetu u smislu slobodnih aktivnosti
(zabava) itd. Elektronsko poslovanje transformie se u novi (vii kvalitet), etrgovinu, onog momenta kada nastaje razmena vrednosti. (Award 2007, 8)
Elektronsku trgovinu, odnosno e-distribuciju u irem smislu treba shvatiti kao
kanalisanje robe i usluga od proizvoaa do potroaa putem informacionokomunikacionih mrea. U pitanju je izuzetno vana institucija elektronskog
trita u uslovima nove digitalne ekonomije, koja se obavlja putem EDI-ja i
Interneta. EDI i Internet, iako najznaajniji nosioci e-trgovine, ne mogu se
izjednaavati sa e-trgovinom. Internet trgovina je ui pojam od e-trgovine. Internet
obezbeuje mogunost nabavke i prodaje roba, usluga, informacija i drugih
nematerijalnih proizvoda u virtuelnom okruenju. (uzovi, Sokolov-Mladenovi,
uzovi 2011, 63)
189
Na kraju, ali ne manje i po znaaju (vanosti), treba istai da od e-trgovine

ne treba praviti mitomaniju. Re je o novom revolucionarnom nainu obavljanja
trgovinske delatnosti koji se zasniva na primeni savremenih komunikacionih i
informacionih tehnologija krei put novom obliku ekonomije, tzv. digitalnoj
(Internet) ekonomiji. Istina je da je e-trgovina, koja se 80-ih godina prolog veka
pominjala kao vizija, danas postala stvarnost u privredama trino razvijenih zemalja.
Meutim, veliko je pitanje da li su kreatori ekonomske politike i nosioci trgovinske
delatnosti u zemljama koje jo nisu zavrile tranziciju, kao to je naa, u mogunosti
da, s obzirom na ogranienost resursa, u relativno kratkom roku uhvate kopu sa
novom Internet ekonomijom i premoste jaz izmeu tehniko-tehnoloki posustale
trgovine u odnosu na razvijeni svet. Ove tekoe posebno dolaze do izraaja u
informaciono-komunikacionoj infrastrukturi koju ini: (Turban, Lee, King, Liang
2009, 82) a) raunarski hardver, b) razvojni softver, c) telekomunikaciona mrea
(EDI, Internet i Intranet), d) baze podataka i e) kadrovi koji upravljaju informacionokomunikacionom infrastrukturom. Tome treba dodati i zakonsko-pravnu regulativu,
socio-ekonomske implikacije, etike, kulturoloke i druge osobenosti nosioca
nacionalnih ekonomija. Elektronska trgovina kao projekat viedimenzionalnog
karaktera podrazumeva i odgovarajua finansijska sredstva, tako da odgovor na
pitanje odustati ili investirati u e-trgovinu predstavlja cost-benefit analiza.
2. Elektronska trgovina-sadrajno osmiljen projekat razliitih stejkholdera
Elektronska trgovina podrazumeva sadrajno osmiljen projekat koji se ne
moe odvijati spontano, ve zahteva uee etiri referentna subjekta izgradnje,
koji se nazivaju temeljom e-trgovine, a to su: (Turban, Lee, King, Liang 2009, 254)
a) ljudi i organizacije koje uestvuju (kupci, prodavci, posrednici, servisi,
zaposleni, menaderi itd.), b) institucionalni subjekti (nosioci ekonomske politike,
zakonsko-pravna
regulativa,
standardizacija
informaciono-komunikacione
infrastrukture, poslovne dokumentacije i bezbedonosno-sigurnosnih protokola), c)
multimedijalni sadraj veb-sajtova (ukljuujui marketing, promociju i istraivanje
trita), i d) marketing upravljanje lancem snabdevanja (engl. Supply Chain
Management SCM).
Hronoloki posmatrano, elektronska trgovina je u svom razvoju evoluirala.
Pravac evolucije elektronske trgovine uslovljen je razvojem informacionokomunikacione tehnologije. Lansiranje Sputnjika nagovestilo je prelazak
industrijskog u postindustrijsko-informatiko drutvo. Razvojem satelitske i
kablovske televizije nastaje epoha globalnog komuniciranja. Nauno-tehniki
progres iz oblasti mikro-elektronike iznedrio je nove informaciono-komunikacione
sisteme, kao to su: EAN/GS1, EPOS, EFTPOS, EDI i EDIFACT. Sa razvojem
Interneta stvoren je put za prelazak stare ekonomije u novu ekonomiju, tzv.
digitalnu ekonomiju. Ta digitalna ekonomija u literaturi i praksi esto se naziva
Internet ekonomija ili Web ekonomija. U novoj digitalnoj ekonomiji menja se i
priroda trgovine, kao primarne institucije marketinga.
190

2.1. Faze u razvoju elektronske trgovine

Elektronska trgovina je u svom razvoju prola put od lansiranja Sputnjika
do pojave Interneta. Meutim, u procesu razvoja elektronske trgovine moemo
razlikovati dve karakteristine faze, i to: a) primena informaciono-komunikacionih
tehnologija u tradicionalnim institucijama trgovine, i b) razvoj novih elektronskih
institucija trgovine. Osnovu ove diferencijacije predstavljaju inovacije koje sa
sobom donosi nauno-tehniki progres. Posmatrano kroz tu prizmu, prvu fazu
karakterie primena raunara, razvoj EAN/GS1 sistema, EPOS i EFTPOS sistema
u tradicionalnoj trgovini. Sa pojavom EDI-ja, EDIFACT standarda i Interneta
nastaje nova faza institucionalnih inovacija u trgovini, poznatija kao elektronskaInternet trgovina. Tako je u trino razvijenim zemljama 90-ih godina prolog veka
trgovina izrasla u modernu trinu instituciju sa specifinim obelejima u odnosu
na tradicionalnu trgovinu. Pored virtuelnih prodavnica, on-lajn prodavaca i kupaca,
razvijaju se i elektronske aukcije, elektronske berze elektronski sajmovi i dr.
elektronske institucije.
Papirna poslovna dokumenta zemenjuju elektronska poslovna dokumenta
(e-narudbenice, e-otpremnice, e-fakture, e-carinske deklaracije, e-tovarni list i
dr.). Razvijaju se novi modeli elektronske trgovine, kao to su: B2B, B2C, B2A,
C2A, C2C, C2B, G2C i dr. Logino je da ovakav razvoj informacionokomunikacionih tehnologija otvara nova pitanja koja nisu mogla da se istrauju,
analiziraju i uoptavaju u okviru optih principa tradicionalne ekonomije. Pored
ostalih, otvara se i pitanje kako standardizovati elektronsku trgovinu na Internetu, a
ne koristiti preskupe VAN mree kao platformu na kojoj funkcionie EDI kao
osnova B2B modela trgovine. Problem je delimino prevazien razvojem
EDIFACT standarda, a kasnije prihvatanjem HTTP transakcionih protokola i SET
sigurnosnih protokola kojima se obezbeuje vea sigurnost B2B trgovine. Proiruje
se podruje istraivanja na ukupan lanac distribucije.
Uvia se injenica da elektronska trgovina ne moe tolerisati arenilo
nacionalnih standarda. Potrebno je standardizovati celokupnu telekomunikacionu
infrastrukturu kojom e se obezbediti jedinstveni jezik komunikacije u kanalu
marketinga, poev od pretraivanja i prezentacije poslovnih informacija, sistema
plaanja, isporuke robe, do reavanja reklamacija kupcima. To pitanje pokuavaju
da ree udruenja maloprodavaca Global Netxchange (GNX) koji ine: Carrefour,
Sears, Metro, Kroger, Sianabarys i Karstadt Quelle&Pinault Printemps Redoute u
saradnji sa Oracle informatikom kuom koja je akcionar (GNX). Druga
maloprodajna mrea WWW Retail Exchange (WWWRE) koja povezuje Royal
Ahold iz Holandije i CVS ameriki lanac drogerija uz konsalting usluge IBM, radi
na razvoju standarda za B2B model elektronske trgovine. Meutim, strah od
nesigurnosti nije eliminisan, tako da preovladavaju elektronska poslovna
dokumenta standardizovana prema EDIFACT standardu (Banday-padhay 2002,
255). Prema tome, standardizacija informaciono-komunikacionih sistema,
191
poslovnih dokumenata i sigurnosnih protoka predstavlja jedan od kljunih

preduslova za razvoj B2B modela elektronske trgovine. Ne ulazei dalje u ovu
problematiku istakli bismo da su EDI i Internet tehnologije oivele rasprave i
podsticajno delovale na predvianja o daljem razvoju elektronske trgovine.
3. Faktori od kojih e zavisiti dalji razvoj elektronske trgovine
Razvoj elektronske trgovine posmatran sa makroekonomskog aspekta u
direktnoj je vezi sa privrednim razvojem zemlje u kojoj e se primenjivati. Na
globalnom planu poveava se jaz izmeu razvijenih i zemalja u razvoju.
Predvianja J.J. Servana Schribera pisca knjige Svetski i ameriki izazov se
obistinjuju. Naime, ovaj pisac je predviao da e informaciona tehnologija dovesti
do stanja da nerazvijeni nee moi da komuniciraju sa razvijenima. Za nau temu
od znaaja je da pomenemo faktore koji su se u dosadanjem razvoju elektronske
trgovine ispoljavali kao ogranienja, a to su: (Lovreta, Radunovi, Petkovi,
Konar 2000, 248) a) drutveno-ekonomsko okruenje, b) kultura i navike, c)
poslovno okruenje, i d) tehniki uslovi. Turban, King i Lang ogranienja u
razvoju elektronske trgovine svrstali su u dve grupe, i to: (Turban, King, Lang
2010, p. 122) a) tehnika ogranienja, i b) netehnika ogranienja. Tehnika
ogranienja elektronske trgovine odnose se na: nedostatak standarda sigurnosti i
pouzdanosti informaciono-komunikacionih sistema, sigurnosno-bezbedonosne
standarde i protokole hardvera, softvera, informaciono-komunikacionih mrea i
baze podataka jo uvek ne ulivaju poverenje kod kupaca, hardversko-softverska
komponenta elektronske trgovine toliko brzo napreduje da potroai esto nisu u
mogunosti da je prate, teko je integrisati Internet i softvere elektronske trgovine u
postojeu organizacionu strukturu preduzea, primena Interneta i EDI-ja zahteva
reinenjering organizacione strukture preduzea, kupci moraju posedovati
specijalan softver kako bi pristupili Web serverima, specijalni Web serveri, pored
mrenih servera, izazivaju dodatne trokove i skup, ili neodgovarajui pristup
pojedinih korisnika Internetu. Realno je oekivati da e u budunosti mnoga od
ovih ogranienja biti, ako ne u potpunosti otklonjena, ono bar svedena na
prihvatljive okvire. Kada je re o netehnikim ogranienjima razvoja i primene
elektronske trgovine najee se navode: (Turban, King, Lang 2010, 125) 1)
zakonsko-pravna regulativa ukljuujui i poresku politiku, 2) neujednaena i
nestandardizovana nacionalna zakonodavstva elektronske trgovine sa
meunarodnim zakonodavstvom, 3) tekoe pri merenju ekonomskih koristi od
prelaska na koncept elektronske trgovine, 4) nedostatak poverenja i otpor kupaca
virtuelnim prodavnicama, 5) percepcija da je elektronska trgovina skupa i da mnogi
prodavci i kupci ne ele ak ni da probaju da neto kupe, 6) mnogi prodavci i
kupci ekaju da se elektronska trgovina pokae korisnom, pa tek da se oni ukljue,
6) nedostatak kritine mase (na strani prodavaca i kupaca) u elektronskoj trgovini
dovodi do neprofitabilnosti preduzea, to obeshrabruje one koji su krenuli
(Dopunio S..).
192

Kako nauno-tehniki progres napreduje mnoga od ovih ogranienja

razvoja i primene elektronske trgovine bie smanjena ili prevaziena. To se
posebno odnosi na tehnika ogranienja. Izvesno je i da e odnos prednosti
elektronske trgovine prema nedostacima rasti u skladu sa primenom iskustava i
saznanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. U takvim uslovima
razvijae se i iriti prihvatanje elektronske trgovine. Da bi se stvorilo poverenje u
elektronsku trgovinu i iskoristile ekonomske i druge prednosti koje ona donosi,
neophodno je angaovanje ne samo poslovnih sistema, ve i dravne uprave,
odnosno Vlade. U mnogim zemljama kao ograniavajui faktor razvoja elektronske
trgovine istie se nepostojanje oseaja o prednostima elektronskog poslovanja, jo
manje elektronske trgovine. Dravna uprava (Vlada) je prodavac usluga javnog
servisa, s jedne strane, i korisnik usluga koje joj pruaju savremene informacionokomunikacione tehnologije, s druge strane. Spoznajui ovu uzrono-posledinu
vezu izmeu elektronskog poslovanja i efikasnosti javnog sektora. Vlade nekih
zemalja krenule su ubrzanim tempom ka usvajanju inovacija koje sa sobom donosi
nauno-tehniki progres.
Paralelno sa razvojem elektronske trgovine, Vlade trino razvijenih
zemalja promoviu i koncept elektronske administracije. Da je razvoj elektronske
trgovine prioritet potvrdile su i Ujedinjene nacije (UN) na generalnoj skuptini,
davne 1985. godine, kada je reeno: (Whinston, Soon-Yong 1999, 125) ...na
vladama i meunarodnim organizacijama je da preuzmu akcije gde je to potrebno u
skladu sa preporukama Komisije, da se osigura pravna sigurnost u kontekstu
najire mogue automatske obrade podataka. U projekat promovisanja
elektronskog poslovanja i elektronske trgovine ukljuio se i UNCTAD (United
Nations Conference on Trade and Development) sa preporukom: Poslednji
napredak u informacionim tehnologijama nudi mogunosti za unapreenje
trgovinske efikasnosti. Mora se preduzeti zajedniki napor da se ubrza i
konsoliduje rad u ovoj oblasti. Od tada, do danas, drave, meunarodne
organizacije, poslovna udruenja i menadment preduzimali su set podsticajnih
mera za razvoj elektronske trgovine. (Davidson 2009, p. 2010) Tako je nastala
Agenda za razvoj informacionog drutva poznatija kao e-Evropa 2005. U okviru
ovog projekta formiran je i podprojekat e-SEEUrope Initiative-Electronic South
Eastern Europe Initiative to u najirem smislu predstavlja Elektronski model
jugoistone Evrope. (STI 2006, 214; Studija Evropa i globalno informaciono
drutvo 2005, 264) Ovim pravce kree se i naa zemlja, s obzirom da je 2010.
godine usvojena Strategija razvoja informacionog drutva u Republici Srbiji do
2020. godine (Sl. glasnik RS, 21/2010)
3.1. Uloga drave u razvoju elektronske trgovine
Trino razvijene zemlje kroz velike i skupe eksperimente trae mogunost
da problem papirne poslovne dokumentacije u trgovini i drugim komplementarnim
delatnostima racionalizuju. Naime, poslovanje sa papirnim dokumentima
193
predstavljalo je veliki problem u obavljanju trgovinske delatnosti. On je naroito

izraen pri obavljanju spoljnotrgovinske delatnosti, gde su u proces trgovine
ukljueni dobavljai, izvoznici, uvoznici, transportna preduzea, pediteri, carina,
osiguravajua drutva itd. Svaka isporuka mora biti snabdevena otpremnicom,
fakturom, zapisnikom o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu, carinskom
deklaracijom, tovarnim listom itd. Zamislimo koliko je administrativnog osoblja
angaovano u trgovini na poslovima obrade i distribuiranja papirne poslovne
dokumentacije. Ovo pitanje nalo se na dnevnom redu Ujedinjenih nacija, koje u
okviru Ekonomske komisije-UN/CEFACT usvajaju Preporuke za razvoj
meunarodne trgovine na bazi elektronske razmene podataka EDI. Savet
ministara EEZ 1987. godine usvojio je projekat pod nazivom TEDIS (Trade
Electronic Data Interchange System), to u najirem prevodu oznaava evropski
model EDI sistema. Odmah po usvajanju ovog projekta izdvojena su finansijska
sredstva u iznosu od 31,5 miliona ECU, sa ciljem da se obezbede poetne
pretpostavke za razvoj elektronske trgovine. Eto dokaza da se projekat elektronske
trgovine ne moe spontano razvijati, ve je za njegovu realizaciju neophodno
izdvojiti finansijska sredstva. Zbog toga je neophodno da elektronska trgovina ima
svoje mesto u Strategiji privrednog razvoja zemlje. Zakljuiemo da je pomo
drave u razvoju i primeni elektronske trgovine neophodna. Naravno, ne u smislu
preuzimanja uloge menadmenta u razvoju koncepta elektronske trgovine, ve u
funkciji usmeravajueg faktora u stvaranju infrastrukturnih preduslova za razvoj
elektronske trgovine.
3.2. Meunarodne organizacije (ISO, IEC, ITU)
koordinator razvoja nove trgovine
Prelazak trgovine iz mehanike u elektronsku fazu razvoja je veoma dug i
sloen proces. Razumljivo je da se u procesu elektronske trgovine menja i priroda
trgovinske delatnosti. Teritorijalno irenje elektronske trgovine otvorilo je i pitanje
standarda koji e omoguiti povezivanje razliitih informacionih sistema,
standardizaciju sadraja i formata poruka, telekomunikacionih mrea i razvoj
standardizovanog korisnikog Internet servisa. Do pojave Interneta, meunarodni
promet roba bazirao se na evropskom standardu poslovne dokumentacije GTDI
(Guidelines Trade Data Interchange) i amerikom nacionalnom standardu ANSI
X.12. Marketinki usmeren menadment trgovinskih preduzea trino razvijenih
zemalja uvia injenicu da se problem arolikosti nacionalnih standarda poslovne
dokumentacije mora eliminisati, ako se eli poslovati na internacionalnom tritu.
Na liniji reavanja problema standardizacije u elektronskoj trgovini
ukljuuje se Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO), Meunarodna
telekomunikaciona unija (ITU) i Meunarodna elektronska komisija (IEC).
Elektronska trgovina otvara nova pitanja standardizacije, koja treba da ree:
problem nesigurnosti poslovanja u elektronskoj trgovini, zatite uesnike u
elektronskoj trgovini od prevara i zloupotrebe, obezbede tajnost podataka i
transakcija, eliminiu zloupotrebe platnih kartica i elektronskog novca. Drugim
194

reima, standardizacija u sistemu elektronske trgovine treba da obezbedi:

(Schneider 2010, 302) jedinstven (razumljiv) jezik komunikacije izmeu svih
uesnika, sigurnost transakcija, zatitu privatnosti kupaca i njihovo poverenje u
elektronsku trgovinu. Do sada su u elektronskoj trgovini nali primenu: (Turban,
King 2011, 320) 1) UN/EDIFACT standardi, 2) otvoreno kupovanje preko
Interneta (OBI-Open Bay on the Internet), 3) protokol o otvorenoj trgovini (OTPThe Open Trading Protokol), 4) Protokol za bezbedne transakcije (SET-Secure
Electronic Transaction), 5) Standard privatnosti na Internetu (P3P-Platform for
Privacy Preferences) i 6) Protokol bezbedne razmene podataka (SSL-Secure
Sockets Layer). Koliko je standardizacija vaan preduslov za razvoj elektronske
trgovine, govori i to, da su mnogi od ovih standarda posluili kao platforma
kreatorima pravno zakonske-regulative za donoenje Zakona o elektronskoj
trgovini (pravna zatita podataka, verodostojnost elektronskog potpisa,
meunarodna trgovinska arbitraa itd.).
3.3. Poverenje potroaa kao faktor razvoja elektronske trgovine
U sistemu elektronske trgovine sve kupoprodajne aktivnosti odvijaju se
virtuelno bez direktnog susreta prodavaca, kupaca i ostalih uesnika u kanalu
distribucije. Kupac na Web sajtu nema mogunost da vidi prodavnicu od cigle i
maltera u kojoj trguje. (Berman 2009, 20) Pri tome on ne zna osnovne
performanse trgovinske kompanije koja mu nudi asortiman roba i usluga.
Ekonomsko-finansijski pokazatelji kompanije, trgovaki imid, kvalitet
asortimana, politika u pogledu reavanja reklamacija potroau su nepoznati.
Mogunost da razgleda, uporeuje i proba robu uskraena mu je. Dodatni problem
je nepoverenje prema elektronskom novcu i elektronskoj-bespapirnoj poslovnoj
dokumentaciji. Trgujui iz svoga stana putem Interneta sa mnotvom nepoznatih
(bezlinih-virtuelnih) prodavaca potroai su uskraeni za drutveni dogaaj koji
im nude tradicionalni trgovinski objekti. Nisu neobine pojave i sajber (cyber)
kriminala u elektronskoj trgovini.
U elektronskoj trgovini informacioni resursi su razasuti du distribucionog
lanca ukljuujui i podpomaue subjekte, kao to su banke, osiguravajua drutva
itd. Nadalje, zaposleni putuju i nose kompanijske raunare i podatke. Informacije
se distribuiraju kroz mrenu organizaciju i mogu biti ranjive na mnogo mesta i u
svakom trenutku. Mere za zatitu informacionog sistema elektronske trgovine, kao
to su procedure, ureaji, softver, sigurnosno-bezbedonosni standardi i protokoli ne
mogu garantovati apsolutnu sigurnost kako kupcu, tako i prodavcu. Prema
izvetaju Instituta za raunarsku bezbednost 64% kompanija prisutnih na Internetu
iskusilo je raunarske prevare. Te prevare kreu se od irenja virusa, upada hakera,
krae podataka, deifrovanja poruka do sajber kriminala. Ono to moe obradovati
potroae jeste injenica da zatita informaciono-komunikacionih sistema
elektronske trgovine stalno napreduje. Meutim, u literaturi se moe nai i ovo
zapaanje: (Turban, King 2011, 320) Kada govorimo o bezbednosti na Web-u
195
bezbednost Web-a je trka izmeu onih koji prave brave i onih koji ih obijaju.
Ukoliko oni koji prave brave prevagnu, bezbednost kredibiliteta Interneta i
elektronske trgovine je u opasnosti.
Iz kompleksa problema koji se odnose na (ne)poverenje potroaa u sistem
elektronske trgovine pokrenuli bismo dva pitanja koja su posebno interesantna sa
stanovita daljeg razvoja elektronske trgovine: 1) kako izgraditi poverenje
potroaa u sistemu elektronske trgovine?, i 2) kako zatititi privatnost i sigurnost
potroaa u sistemu elektronske trgovine?
Pre nego odgovorimo na postavljena pitanja treba da se podsetimo na
Petera Druckera autoriteta u oblasti menadmenta koji istie da je prvi zadatak
preduzea da kreira kupce... Kupac je osnova preduzea, on je zapravo
poslodavac. (Drucker 2006, 58) Kotler, govorei o kupevom konceptu vrednosti,
istie da se kupeva vrednost moe definisati kao kombinacija koristi i rtava koje
se dogaaju kada kupac koristi proizvod ili uslugu da bi podmirio odreene
potrebe. (Kotler 2011, 568) Polazei od ovih stavova onda je logino da kupac u
sistemu elektronske trgovine gradi svoje poverenje na bazi koristi i rtava koje mu
elektronska trgovina prua. Svaka zaboravnost prodavca u odnosu na potroaa u
pogledu asortimana robe, kvaliteta usluga i sl. biva kanjena odustajanjem od
kupovine. Ovo marketinko geslo u tradicionalnim uslovima trgovinske delatnosti
nije izgubilo na znaaju ni u elektronskoj trgovini. Naprotiv, s obzirom da je
elektronska trgovina, pored ostalih ograniavajuih faktora, suoena i sa
bezlinim identitetom kupaca i prodavaca, gde je kupac samo jedan broj na
Webu, ovo marketinko geslo jo vie dolazi do izraaja.
Polazei od teorije informacione ekonomije (digitalne ekonomije) i teorije
transakcionih trokova, Chatterjee i Datta smatraju da se nepoverenje potroaa
prema elektronskoj trgovini moe posmatrati kroz odnos visine trokova
pribavljanja informacija o prodavcu i oekivanih koristi. (Chatterjee, Datta 2006,
525) Nepoznavanje prodavca i njegovog asortimana, primorava kupca da uloi vie
napora kako bi detaljnije uredio svoj odnos sa prodavcem, sklopio kupoprodajni
ugovor i pratio izvrenje svih aktivnosti du distribucionog lanca. U uslovima
elektronske trgovine najtee se uspostavlja poverenje izmeu poslovnih partnera
jer su oni virtuelni. to je nivo nepoverenja izmeu kupca i prodavca vei, to su i
transakcioni trokovi vii i obratno. Drugim reima, poverenje kupca prema
prodavcu smanjuje napor i vreme pregovaranja, zakljuivanje i realizaciju
kupoprodajnog ugovora. (Davidson 2009, 220) U tom smislu razvijen je i model
poverenja potroaa u elektronsku trgovinu. On predstavlja funkciju razliitih
elemenata (varijabli): 1) sklonost pojedinca da veruje, 2) verodostojnost poverenika
(karakteristike osobe u koju se poverenje stie), 3) sposobnost prodavca da isporui
proizvod-uslugu po dogovorenoj proceduri, 4) integritet prodavca, 5) ponaanje
prodavca u skladu sa principima koji su potroau prihvatljivi, 6) dobronamernost
prodavca, 7) elektronska prepoznatljivost prodavca i etika prepoznatljivost, 8)
institucionalno poverenje, 9) poverenje u kanal prodaje-Internet, 10) poverenje u
196

sociokulturoloko okruenje, i 11) poverenje u sigurnost transakcije (poverljivost i

zatita podataka, integritet podataka, nemogunost poricanja i identifikacije
uesnika u transakcijama) (Turban, King 2011, 150).
Druga grupa teoretiara poverenje potroaa u elektronsku trgovinu
posmatra sa aspekta zatite potroaa i navodi nekoliko saveta: (Turban, King, Lee,
Liang 2009, 238) 1) traite pouzdana trgovaa imena na sajtu poput Wal-Mart Online, Disney On-line i Amazon.com, 2) traite nepoznati prodajni sajt radi adrese
kompanije i broja telefona i e-maila; pozovite i ispitajte slubenike o firmi, 3)
proverite prodavca kod lokalne trgovake komore ili kod Better Business Bureau,
ili potraite priznate igove poput Truste, 4) istraite koliko je bezbedan prodavev
sajt i kako je organizovan, 5) proverite politiku vraanja novca, garancije i druge
servisne dogovore, 6) uporedite cene sa onim u regularnim prodavnicama; suvie
niske cene su obino nerealne i verovatno postoji neka zamka, 7) pitajte prijatelje ta
oni znaju o elektronskom prodavcu; pronaite njihove izjave i komentare, 8) otkrijte
ta moete da uradite u sluaju spora, 9) konsultujte Nacionalni centar za informacije
o prevarama, 10) proverite consumerworld.org za druge korisne informacije i 11)
budite svesni da imate svoja prava kao i kupac u tradicionalnoj trgovini.
Konano, Evropska komisija je (2009. godine) pokrenula eYouGuide. Radi
se o novom on-lajn mehanizmu savetovanja potroaa o njihovim digitalnim
pravima koja im garantuje regulativa EU. Ovaj svojevrsni vodi nastao je kao
odgovor na zahtev rezolucije koju je Evropski parlament usvojio 2007. godine, a
kojom se zahteva aktivna podrka razvoju digitalnog trita i digitalne trgovine. U
takvim uslovima izgrauje se i poverenje potroaa prema elektronskoj trgovini.
(European Parlament Resolution 2007)
3.4. ako zatititi privatnost u elektronskoj trgovini
Problem privatnosti i sigurnosti potroaa u elektronskoj trgovini rastao je
istim tempom kao to se razvijala i elektronska trgovina. To je i logino. Virtuelnaelektronska trgovina otvorila je put brojnim zloupotrebama (kompjuterske krae,
prevare na on-lajn aukcijama, upadi u mreu, kopiranje baze podataka, zloupotreba
kreditnih kartica i druge prevare i obmane) s jedne strane, i dovela u pitanje
privatnost i bezbednost potroaa, s druge strane. Zatita potroaa od prevara u
elektronskoj trgovini postaje podjednako vana kao i razvoj bezbedonosnosigurnosne zatite hardvera, softvera i mrea. Pitanja privatnosti potroaa u
elektronskoj trgovini postaju vaan segment zakonsko-pravne regulative trino
razvijenih zemalja. Zakonodavstvo SAD pravo privatnosti potroaa u elektronskoj
trgovini instrumentalizuje u okviru: (Turban, King 2011, 370) akta o privatnosti
elektronskih komunikacija, akta o sigurnosti raunara, akta o zatiti video
privatnosti, akta o privatnosti podataka, akta o zatiti privatnosti Interneta itd. U
Evropskoj uniji pitanje zatite privatnosti regulisano je Direktivama o elektronskoj
trgovini, Zakonom o zatiti podataka, Antiteroristikim zakonodavstvom itd.
197
Najnoviji projekat EU eYouGuide (2009.god.) predstavlja jednu vrstu

zatitnika prava potroaa u elektronskoj trgovini.
Prema regulativi EU kontrolori podataka (lica koja procesuiraju
transakciju potroaa) obavezna su da potroaa obaveste zato su im potrebne
informacije. Podaci o potroaima ne smeju se prodavati preduzeima koja se bave
direktnim marketingom. Direktive EU o zatiti linih podataka potroaa nalau da
Web sajt mora obavestiti potroaa o tome koje podatke poseduje. Bilo da ih je
dobio direktno ili ih je pribavio putem drugih sajtova. Takoe, potroa ima pravo
da sazna: da li se njegovi lini podaci prikupljaju (uvaju i koriste), koji se njegovi
podaci procesuiraju i u koje svrhe (kome se otkrivaju), koji je izbor podataka, koji
se kriterijum koristi pri izboru linih podataka potroaa itd (Stoi 2009, 17).
Evropsko zakonodavstvo iz oblasti elektronske trgovine, njenog ueg
segmenta, zatite privatnosti i sigurnosti potroaa, regulie pored linih podataka
i: a) obaveze i uslove prodaje on-lajn trgovaca, b) sigurnost isporuke robe, c) pravo
na reklamaciju, d) promociju, e) zatitu dece od podstrekaa na kupovinu, f) onlajn plaanja i g) nadoknadu za proizvode sa grekom.
3.5. Etika i druga pitanja od uticaja na elektronsku trgovinu
Elektronska trgovina je mlada (uslovno nazvana) grana privredne
delatnosti. Kao poslovna aktivnost privrednih subjekata u uslovima nove-digitalne
ekonomije poela je da se razvija devedesetih godina prolog veka, s tim to pravu
ekspanziju doivljava sa primenom Interneta kao platforme na kojoj se odvijaju
poslovne transakcije. Poslovne mogunosti Interneta su u ekspanziji tako da
savremena teorija i progresivna praksa esto nisu u mogunosti da zbog brzine
promena informaciono-komunikacionih tehnologija, s jedne strane i zahteva
poslovnih ljudi, s druge strane. Nove tehnologije donose nova znanja, ali otvaraju i
nove probleme. U uslovima elektronske trgovine ne vae vie tradicionalni
kupoprodajni ugovori. Menja se psihologija prodaje i kupovine. Tradicionalnu
maloprodajnu mreu zamenjuju virtuelne prodavnice. vrste poslovne veze
izgraivane kroz dugoronu poslovnu saradnju zamenjuje najee sluajan susret
prodavca i kupca na Web sajtu. Dosadanja privatnost i bezbednost kupca na bazi
klauzula kupoprodajnog ugovora, preputena je SET tehnologiji, SSL protokolima
i kriptografskim kljuevima. Godinama sticano poverenje izmeu prodavca i kupca
pokuava da zameni eSporazum itd. Ova i druga pitanja povod su da se zapitamo
ima li mesta etici u sistemu elektronske trgovine? Grupa autora iz oblasti
menadmenta informacionih tehnologija, s pozivom na Bibliju i konfuijansku
filozofiju, istie: (Turban, King, Lang 2010, 41) U svemu to radi, ponaaj se
prema drugim ljudima na isti nain na koji bi voleo da se oni ponaaju prema tebi.
Ako se stavite na mesto drugih ljudi razmotrite kako biste se vi oseali da ste
objekat neke konkretne odluke, onda bi trebalo da razvijete shvatanje da li je
odluka dobra i potena. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija i
razvoj koncepta elektronske trgovine postavlja mnoga etika pitanja. Ona se kreu
198

od nadgledanja elektronske pote do potencijalnog napada na privatnost miliona

potroaa iji su podaci uskladiteni u privatne i javne baze podataka. Ukoliko
izostanu etika naela i principi uesnika u sistemu elektronske trgovine, umanjie
se njene prednosti, otetie se slika kompanija koje u njoj uestvuju, unitie se
moral zaposlenih, a nepoverenje potroaa uveati. S druge strane, ne treba
prenagliti sa konstatacijom da je etika kljuni faktor (ne)uspeha elektronske
trgovine. Moda e se pitanje poverenja i bezbednosti trgovine na Internetu toliko
poboljati da e se obim prometa poveati sa sadanjih 4% na 10% u 2012. godini.
Pri analizi etike kao faktora od znaaja za elektronsku trgovinu treba imati
u vidu i injenicu da se dobar deo etikih principa ne moe standardizovati. Da li
su neki postupci (ne)etini zavisi od toga u kojoj dravi, organizaciji i pod kojim
okolnostima se odvija aktivnost koju ocenjujemo. Razvoj elektronske trgovine
modifikovao je principe tradicionalne trgovine i kreirao nove. Ako pozovete svog
putnog agenta i zatraite da vam rezervie avionsku kartu i on kae: Izvinite,
raunar ne radi, ko je kriv? Moda raunar zaista ne radi, ili je agent suvie
zauzet. A ako raunar ne radi, zato ne radi? Ko je kriv? Da li je u pitanju
softverska greka, problem instalacije ili odravanja... Naravno, nikada ne znamo
odgovore na ova pitanja. Prema tome, etiki zakoni su dragoceni za podizanje
svesti zaposlenih u elektronskoj trgovini, ali oni imaju i ogranienja. Stoga, bilo bi
neuputno nametati zaposlenima u Brazilu etike principe koji su razvijeni u
Norvekoj. Iako su potroai sr elektronske trgovine, uopte, koncept
individualne privatnosti se razlikuje od zemlje, do zemlje. Na primer, individualna
privatnost je razvijenija u Evropi i Severnoj Americi, nego u Jugoistonoj Aziji,
gde kulturni obrasci pojedinca idu u korist drutva. Analogno tome, zakoni o
privatnosti su razvijeniji u pravnom sistemu Kanade, vedske, Velike Britanije,
Hong Konga nego u Kini i Meksiku.
Na kraju, postavlja se pitanje: koji su opti etiki principi u sistemu
elektronske trgovine? Odgovor glasi: (Turban, King, Lang 2010, 52) 1) lina
privatnost, 2) privatnost podataka, 3) vlasnitvo nad informacijama, 4) sloboda govora,
5) odgovornost za (ne)pravilno obavljeni posao, i 6) pravo intelektualne svojine
(digitalna svojina: softver, filmovi i muzika, patenti, zatitni znaci, knjige i kopije).
4. Zakonsko - pravna regulativa kao faktor razvoja elektronske trgovine
Za ekonomsku objektivizaciju nivoa razvijenosti elektronske trgovine i
perspektive budueg razvoja, nije dovoljna konstatacija da je elektronska trgovina
postala norma i njen se rast u budunosti nee moi nazvati drugaije do
eksplozivnim (Turban, King, 2011, 88). Potrebno je sagledati i druge faktore od
uticaja na njen razvoj. Za ovaj segment elektronske trgovine interesantno je navesti
podatke Federalnog istraivakog biroa (FBI) da: prosena pljaka ima vrednost
3.000 dolara, prosena inovnika pljaka iznosi 23.000 dolara, a prosena
elektronska pljaka iznosi 600.000 dolara. Ova i druga istraivanja govore da se
199
pred kreatore virtuelne trgovine postavlja pitanje: Kako tradicionalno trgovinsko

zakonodavstvo harmonizovati sa zahtevima digitalne ekonomije? Odgovor na ovo
pitanje sagledaemo kroz uticaj zakonske regulative na razvoj i primenu
elektronske trgovine, koji se manifestuju, pre svega, u sledeim elementima:
elektronskom ekvivalentu za pisani dokument i svojeruni potpis,

potvrdi o vremenu i mestu slanja - prijema elektronske poruke i
zatita i arhiviranje elektronske poruke. (Vilus 1998, 38; UNCITRAL 2009, 20)
Polazna i ujedno centralna taka pravnog aspekta elektronske trgovine

vezana je za elektronski potpis poslovnih dokumenata. Istraivanja pokazuju da
veina nacionalnih zakonodavstava zahteva da se elektronska poslovna dokumenta
moraju sainiti i u pisanoj formi i da su potpisana. Postavlja se pitanje ta je
garancija da je elektronska poruka pravno valjana, i da e je sud (arbitraa) u
sluaju spora prihvatiti kao dokaz?
Ova pitanja dobila su znaaj u Modelu zakona o elektronskoj trgovini
koji je usvojen 1996. godne u okviru Komisije UN za meunarodno trgovinsko
pravo (UNCITRAL - United Nations Commission on International Trade Law).
(Vilus 1998, 39) Usvajanjem ovog zakona, usledili su EDI sporazumi izmeu
poslovnih partnera (ugovornih strana) u kojima se navodi da e se EDI-poruka
smatrati adekvatnom zamenom za pisani dokument, a digitalni potpis
adekvatna zamena za svojeruni potpis. Zamenu svojerunog potpisa elektronskim
potpisom kontinuirano prati Radna Grupa 4 Komisije Ujedinjenih Nacija.
Forma i sadraj digitalnog potpisa razlikuje se u nekim nacionalnim
zakonodavstvima. Dok su neke zemlje (Nemaka, Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo)
digitalne potpise i zakonom ozvaniili, dotle neke zemlje taj potpis ne zahtevaju.
Njihovo zakonodavstvo smatra da elektronska poruka ima ekvivalent u pisanom
dokumentu, ako je informacija sadrana u takvoj poruci prihvaena od raunarske
aplikacije partnera uesnika u poslovnoj transakciji. Da bi se izbeglo arenilo
nacionalnog zakonodavstva u pogledu elektronskog potpisa, model zakona o
elektronskoj trgovini pokuao je da standardizuje neka pravila za tumaenje
elektronskog potpisa. Radi se u sutini o zameni svojerunog potpisa digitalnim
potpisom koji se zasniva na kriptografskoj identifikaciji poiljaoca poslovnog
dokumenta. Za pravnu valjanost digitalnog potpisa potrebno je obezbediti
kriterijume u pogledu njegove autentinosti sa svojerunim potpisom. Zato se
preporuuju certifikaciona tela, overivai digitalnog potpisa. Certifikaciona tela
digitalni potpis dekodiraju putem kriptogtafskih kljueva i PIN kodova. Svaki
poslovni partner zatien je od neistinitog digitalnog potpisa, ako poznaje javni
klju potpisnika. Dovoljno je uz to da primalac elektronske poruke ima na
raspolaganju netransformisanu poruku poiljaoca i da na bazi matematikokriptografskih procedura sa tanou utvrdi da pisana poruka nije menjana u toku
elektronskih transformacija.
200

Ovim raspravama pitanje elektronskog potpisa nije skinuto sa dnevnog

reda UNCITRAL-a. O tome se raspravlja na redovnom zasedanju UNCITRAL-a u
Njujorku i Beu. (Dokumenti UNCITRAL-a 2011) Na dnevnom redu nalaze se
certifikaciona tela, kriptografski kljuevi i autentinost elektronskog potpisa.
Sloenost ovog problema uz mnotvo ograniavajuih faktora nee zaustaviti
primenu EDI i EDIFACT standarda. U prilog tome idu i neka ispitivanja obavljena
u zemljama korisnicima EDI i EDIFACT standarda gde se pokazalo da u
desetogodinjoj praksi funkcionisanja ovog informaciono-komunikacionog sistema
nije bilo sudskih sporova. (Magal, Word 2009, 25) ak i kada se spor javi, EDI
asocijacije upuuju poslovne partnere na alternativno reavanje (mirenje, arbitraa
ili revidiranje EDI sporzuma). U naem nacionalnom zakonodavstvu pravno
okruenje EDI/EDIFACT standarda i Interneta definisano je u okviru Zakona o
elektronskom potpisu i Zakona o elektronskoj trgovini, ime je uinjen korak
napred u definisanju pravnih okvira elektronske trgovine. Zakonom o
elektronskom potpisu koji je donet 2004. godine (Slubeni glasnik RS, 135/04)
ureuje se upotreba elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim
radnjama, poslovanju, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim
sertifikatima. Posebnim odredbama ovog Zakona ureuje se elektronski potpis i
kvalifikovani elektronski potpis. Naime, da bi elektronski potpis bio kvalifikovan
mora da zadovolji sledee uslove:
iskljuivo je povezan sa potpisnikom,

nedvosmisleno identifikuje potpisnika,
nastaje korienjem sredstava kojima potpisnik moe samostalno da
upravlja i koja su iskljuivo pod nadzorom potpisnika,
direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi, i to na nain koji
nedvosmisleno omoguava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka,
formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa,
proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika.
Zakonom o elektronskoj trgovini, koji je usvojen maja 2009. godine,

(Slubeni glasnik RS, 41/09) ureuje se oblast usluga informacionog drutva, koje
se preko elektronske opreme za obradu i skladitenje podataka, na lini zahtev
korisnika, pruaju na daljinu, uz naknadu. To se posebno odnosi na prodaju robe i
usluga preko Interneta, kao i na omoguavanje traenja podataka i usluga koje se
prenose elektronskom mreom, obezbeivanje pristupa mrei ili skladitenje
podataka korisnika usluga.
Zatita (poverljivost) elektronske poruke predstavlja izuzetno van
segment elektronske trgovine. Da bi poslovni partneri zatitili sadraj elektronske
poruke, evropski model EDI sporazuma pravno je definisao ovu oblast. Ovim
sporazumom obuhvaena su pitanja, a u nacionalnim ekonomijama gde ne postoji
jasna pravna regulativa iz oblasti elektronske trgovine koriste se odredbe Konvencije
Saveta Evrope o zatiti pojedinca u odnosu na automatsku obradu podataka (1997, 69).
201
Arhiviranje elektronske poruke sastavni je deo elektronske transakcije.

Svaki poslovni partner kod elektronske transakcije duan je da hronoloki i u
neizmenjenom vidu vodi registar poslatih i primljenih elektronskih poruka. Strane
mogu da odrede vreme (rokove) u kome se ovakvi podaci moraju uvati, s tim to se
u Zakonu o elektronskoj trgovini propisuje najdui rok od tri godine. Ova obaveza
uslovljena je zahtevima poreskog zakonodavstva, Slube za platni promet i drugih
organa. Elektronska poruka mora se arhivirati u formatu kako je poslata (primljena).
Neki sporazumi propisuju mogunost kontrole elektronskog registra najmanje
jedanput godinje, kako bi se nadlenim organima (poreskim i dr.) pruila mogunost
uvida u elektronske trgovinske transakcije. Predviena je i obaveza poslovnih
partnera da e omoguiti da elektronski i raunarski zapisi budu lako dostupni i da
su u stanju da budu reprodukovani u ljudskoj itljivoj formi i da se mogu tampati
ako se to zahteva (UNCITRAL 2009, 30).
Pored elektronskog potpisa, potvrde o vremenu i mestu slanja prijema
elektronske poruke, zatite i arhiviranja elektronske poruke u trgovinskom
zakonodavstvu EU, doneti su i sledei zakoni, koji se odnose na oblast elektronske
trgovine, kao to su: (Dokumenti UNCITRAL-a, 2011) Zakon o ureajima za
neovlaeni pristup i raunarsku prevaru. Zakon o raunarskoj prevari i
zloupotrebi, Zakon o raunarskoj bezbednosti, Zakon o privatnosti elektronske
komunikacije. Zakon o elektronskom transferu novca i Zakon o zatiti video
privatnosti.
To bi otprilike, bili osnovni institucionalni preduslovi za razvoj elektronske
trgovine u svetskoj teoriji i praksi. Ova istraivanja elektronskog okruenja u
trino razvijenim zemljama podsticajno e delovati na kreiranje i dalje
uobliavanje naeg modela elektronske trgovine u susret oekivanim promenama
na tritu EU. Ostaje nam da verujemo, da e i drava sa svojom podsticajnom
politikom uz preduzetniki duh menadera poslovnih sistema izmeniti
informacioni lik privrede u celini, a posebno trgovine. Ako se tako budemo
ponaali, razvoj i primena elektronske trgovine stvorie veoma iroko i sadrajno
bogato podruje za dalja istraivanja.
Zakljuak
Trgovina nosi epitet informaciono-intenzivne privredne delatnosti.
Inovacije koje sa sobom donosi najnovija faza nauno-tehnikog progresa nalaze
svoju primenu u trgovini. Trgovina je prola put od klasine kupoprodaje do
elektronskog kanala marketinga. Paralelno sa elektronskom razmenom poruka i
poslovne dokumentacije trgovinske kompanije instrumentalizuju informacionokomunikacione tehnologije u makro-mikro organizacionu strukturu maloprodajne
mree. Pored maloprodajne mree po sistemu cigla i malter razvijaju se
elektronski kanali maloprodaje poznatiji kaomaloprodaja po sistemu klik i
malter. Dolazi do seljenja prodaje na Internet. Razvoj elektronske trgovine
otvara sa sobom mnoga pitanja. Tako dolaze do izraaja faze u razvoju elektronske
202

trgovine, faktori (tehniki i netehniki), uloga drave i meunarodnih organizacija,

ali i pitanja vezana za privatnost i zatitu podataka potroaa. Teorijsko-praktino
istraivanje u ovom radu uinilo je pokuaj pronalaenja odgovora na ova pitanja
od kojih e u velikoj meri zavisiti dalji razvoj elektronske trgovine u svetu i kod
nas. Pri tome, poseban akcenat je stavljen na etike principe i zakonsko-pravnu
regulativu kao faktor razvoja elektronske trgovine. Tako se etiki principi u
sistemu elektronske trgovine ogledaju u elementima, kao to su: 1) lina privatnost,
2) privatnost podataka, 3) vlasnitvo nad informacijama, 4) sloboda govora, 5)
odgovornost za (ne)pravilno obavljeni posao, i 6) pravo intelektualne svojine
(digitalna svojina: softver, filmovi i muzika, patenti, zatitni znaci, knjige i kopije.
Zakonsko-pravna regulativa u razvoju i primenu elektronske trgovine manifestuje
se u sledeim elementima: elektronskom ekvivalentu za "pisani dokument" i
"svojeruni potpis", potvrdi o vremenu i mestu slanja - prijema elektronske poruke
i zatita i arhiviranje elektronske poruke. Ohrabrujue deluje injenica da je u naoj
zemlji uinjeno dosta pomaka u kreiranju institucionalnih osnova u razvoju i
primeni elektronske trgovine, prvenstveno kroz usvajanje Zakona o elektronskom
potpisu i Zakona o elektronskoj trgovini.
Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Award, E.M. (2007) Electronic Commerce-From Vision to Fulfillment, New York: Prentice-Hall
Banday-padhyay, N. (2002) E-Commerce- Context, Concepts&Consequences, New York:
McGraw-Hill Companies
Berman, B. (2009) Retail Management, New York: Prentice-Hall
Chatterjee, S., Datta, P. (2006) Exammining in efficiencies&Consumer Uncertainty in ECommerce, Communications of the Association for Information System, Vol. 22: 525-532.
Clinton, W.J., Gore, A. (2000) A Framework for Global Electronic Commerce, New York:
Prentice-Hall
uzovi, S., Sokolov-Mladenovi, S., uzovi, . (2011) Electronic commerce a new
paradigm internationalization of market, 3rd International Scientific Conference EUROBRAND:
61-71, Kladovo.
Davidson, A. (2009) The Law of Electronic Commerce, Cambridge: University Press
Dokumenti UNCITRAL-a, A/CN. 9/737, 2011.
Drucker, P. (2006) The Practice of Management, New York: Harper Business
Kauffman, R.J., Paul, P. (2008) Economics, Information System and Electronic Commerce:
Empirical Research, New York: M.E. Sharpe, Inc.
Konvencija Saveta Evrope (1997) Beograd: Saobraajni institut
Konar, J. (2008) Elektronska trgovina, Subotica: Ekonomski fakultet
Kotler, P. (2011) Principles of Marketing, New York: Prentice-Hall
Lovreta, S., Konar, J., Petkovi, G. (2011) Kanali marketinga, Beograd: Ekonomski fakultet
Lovreta, S., Radunovi, D., Petkovi, G., Konar, J. (2000) Trgovina-teorija i praksa, Beograd:
Savremena administracija
Magal, S.R., Word, J. (2009) Essential of Business Process and Information System, New
York: Wiley
Schneider, G.P. (2010) Electronic Commerce, New York: Cource Technology
203

18. STI Science Technology Industry (2006) Electronic Commerce, Opportunities and Challenges
for Government, OECD
19. Stoi, D. (2009) Integralni model poverenja potroaa u eTrgovin , Seminarski rad na
doktorskim studijama, Ni: Ekonomski fakultet.
20. Strategija razvoja informacionog drutva u RS, Sl. glasnik RS, 21/2010
21. Studija Evropa i globalno informaciono drutvo (2005) Podgorica: Vlada Republike Crne
Gore, Podgorica
22. The European Parliament (2007) European Parliament Resolution of 21. June 2007 on
consumer Confidence in the digital environment (2006/2048 INI)
23. Turban, E., King, D. (2011) Electronic Commerce 2012-A managerial and Social Network
Perspectives, New York: Prentice-Hall
24. Turban, E., King, D., Lang, J. (2010) Introduction to Electronic Commerce, New York:
Prentice-Hall
25. Turban, E., Lee, J.K., King, D., Liang, T.P. (2009) Electronic Commerce 2010- A Managerial
Perspective, New York: Prentice-Hall
26. Vilus, J., (1998) Pravni znaaj elektronskog potpisa, 5. YUEDI konferencija: 25-40, Subotica
27. Well, P., Vitale, M.R. (2002) Place to Space: Migrating to e-Business Models, Harvard
Business School Press
28. Whinston, A.B., Soon-Yong Choi. (1999) The Economics of Electronic Commerce, Mac
Millan Technical Publishing
29. UNCITRAL (2009) Promoting confidence in electronic commerce: legal issue on international
use of authentication and signature methods, Viena: United Nation
30. Zakon o elektronskoj trgovini, Slubeni glasnik RS, br. 41/09
31. Zakon o elektronskom potpisu, Sl. glasnik RS, br. 135/04
TRADE IN THE CONDITIONS OF INTERNET-WEB ECONOMY

(socioeconomic assumptions and ethical principles)
Abstract: The content of this study should serve as a guide for the reader in
understanding the electronic commerce in terms of "new economy" (digitalInternet economy). The market developed countries recognize the
information and communication technology (ICT) as a resource to increase
their company's competitive advantage. The distinguished "old economy"
accepts the challenges of the "digital economy" and replaces paper business
electronic data interchange (EDI). In addition to virtual stores, on-lajn
retailers and customers, and electronic auctions develop as well as electronic
exchange electronic trade fairs etc. and electronic institutions. Parallel to the
electronic exchange of messages and business documents, trade companies
implement information and communication technology in macro-micro
organizational structure of retail network. In addition to its retail network by
the "brick and mortar" electronic retailing channel known as retail sales on a
"click and mortar" is developed. There is "moving" sell on the Internet. But
do not forget that e-commerce can spontaneously develop. It must be
substantially designed project of different stakeholders. Marketing
Partnership stores, manufacturers and consumers, on the one hand, statutory
and legal framework, government support, international organizations and
bodies for standardization of information and communication infrastructure,
on the other hand are the assumptions to further develop e-commerce.
Keywords: trade, Internet-Web, digital economy, privacy, ethics, legal regulations
204
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
DRAVNA POMO INSTRUMENT ZA ZATITU

IVOTNE SREDINE U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI
Bojan Krsti
Sonja Jovanovi
Tanja Stanii
Maja Stojanovi
Rezime: Koncept odrivog razvoja nastao je iz potrebe ouvanja ivotne
sredine kako bi se njen kvalitet odrao na odgovarajuem nivou za sadanje,
ali i budue generacije. Imajui u vidu sve vei znaaj koncepta odrivog
razvoja u savremenim uslovima, najpre analiziramo zatitu ivotne sredine
kao jednu od tri njegove glavne i meusobno uslovljene komponente. Zatim
ukazujemo na regulatorni okvir u Evropskoj uniji i Republici Srbiji kojim se
nastoje urediti kljuna pitanja iz oblasti upravljanja i zatite ivotne sredine.
Glavni deo ovog rada tie se uloge i znaaja dravne pomoi u postizanju
ciljeva zatite ivotne sredine. U tom kontekstu, izvrena je analiza onoga to
jedna drava i njene organizacije ine u institucionalnom i finansijskom
smislu radi ostvarivanja zatite ivotne sredine u okviru EU, ali i Srbiji.
Kljune rei: odrivi razvoj, ivotna sredina, dravna pomo.
Uvod
Ostvariti pravo na razvoj znai ostvariti pravo na kontinuirano poboljanje
ekonomskih, socijalnih, kulturnih i politikih uslova za ivot. Da bi u globalnim
razmerama dolo do unapreenja kvaliteta ivota, neophodno je obezbediti stabilan
ekonomski rast, jednakost u zadovoljenju potreba ljudi, suzbijanje ili ublaavanje
siromatva i nezaposlenosti, racionalno korienje prirodnih resursa i dr. Navedeni
momenti, sastavni su deo koncepta odrivog razvoja, ija konzistentna primena u
Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,

bojan.krstic@eknfak.ni.ac.rs, sonja.jovanovic@eknfak.ni.ac.rs
Univerzitet u Niu, Prirodno-matematiki fakultet,

tanja.stanisic@gmail.com, maja.stojanovic@hotmail.com
UDK 342.1:502.131.1(4-672EU+497.11), pregledni rad
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta br. 179066, koji finansira Ministarstvo prosvete
i nauke Republike Srbije
savremenim uslovima sve vie potencira. Pored ekonomske i socijalne, ekoloka

komponenta, jedna je od tri osnovne i meusobno uslovljene komponente odrivog
razvoja. Ona podrazumeva zatitu ivotne sredine i ouvanje prirodnih resursa.
U obezbeenju zatite ivotne sredine, drava moe odigrati znaajnu ulogu
kako u institucionalnom (regulatornom), tako i finansijskom smislu. U tom smislu, u
radu se pored analize institucionalnih okvira u oblasti zatite ivotne sredine,
naglaava znaaj i uloga instituta dravne pomoi za zatitu ivotne sredine. Dravna
pomo jedan je od niza instrumenata koje drava moe koristiti u cilju unapreenja
kvaliteta ivotne sredine. U radu je izvrena analiza dosadanjih iskustava u upotrebi
dravne pomoi za zatitu ivotne sredine i nain na koji se ovaj institut regulie i
implementira u okviru zemalja Evropske unije (EU). Takoe se ocenjuje uloga koju
ovaj instrument ima u politici zatite ivotne sredine u Srbiji.
1. Zatita ivotne sredine kao komponenta odrivog razvoja
Najee korieno pojmovno odreenje odrivog razvoja dato je u
Izvetaju Brundtland komisije (Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj) pod
nazivom Naa zajednika budunost (United Nations 1987). Odrivi razvoj
potencira takav nain korienja prirodnih resursa u zadovoljenju potreba sadanje
generacije, a da se ne ugroze mogunosti zadovoljenja potreba buduih generacija.
Mada je koncept odrivog razvoja ponikao iz naune literature u kojoj je odrivost
interpretirana kao upravljanje prirodnim resursima na nain koji obezbeuje
ouvanje njihovog reproduktivnog kapaciteta, definicija odrivog razvoja
Brundtland komisije, dozvoljava i ire tumaenje toga pojma, koje zadire u
ekonomsku i socijalnu sferu (Jovanovi Gavrilovi 2006, 56).
Socijalna komponenta odrivog razvoja podrazumeva zadovoljenje potreba
oveka kroz implementaciju i ostvarivanje ljudskih prava. Mogunost zadovoljenja
osnovnih potreba ljudi koje ukljuuju dostupnost obrazovanja, zdravstvenih usluga,
hrane i slino, treba da bude bazirana na nediskriminatorskoj osnovi u rodnom,
politikom i etnikom smislu. Ovaj stub odrivog razvoja takoe podrazumeva
promovisanje demokratije, ravnopravni tretman ena i dece, osposobljavanje
siromanih za efikasniju upotrebu resursa kojima raspolau u cilju zadovoljenja
potreba i menjanja naina ivota.
Ekonomska komponenta odrivog razvoja za cilj ima obezbeivanje
dostupnosti rada i na taj nain omoguavanje ljudima da svojih radom stiu izvore
prihoda kojim e se finansirati zadovoljavajui kvalitet ivota. Ekonomski odriv
sistem uspeva da obezbedi kontinuiranu proizvodnju roba/usluga i u njemu je
mogue izbei ekstremne sektorske (granske) disproporcije, a posebno sa moguim
negativnim uticajem na industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju.
Izmeu ekonomskog i socijalnog razvoja postoji visok stepen reciprone
meuzavisnosti. Ipak, nemogue je razdvojiti dobrobit oveka od dobrobiti
prirodnog okruenja u kome ivi. Stoga je bitna komponenta odrivog razvoja
206
Dravna pomo instrument za zatitu ivotne sredine u Evropskoj uniji i Srbiji
ekoloka. Ekoloki odriv sistem mora podrazumevati ouvanje stabilnosti

postojee baze prirodnih resursa, izbegavanje prekomerne eksploatacije
obnovljivih resursa i neopravdanog iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa.
Ovo ukljuuje i odravanje biodiverziteta, atmosferske stabilnosti i drugih funkcija
ekosistema (Harris 2002, 6). Ekonomski i socijalni razvoj se moraju ostvarivati na
nain koji je ekoloki prihvatljiv, osiguravajui odrivo korienje, ali i dostupnost
prirodnih resursa za budue generacije. Troenje ivotne sredine i njenih resursa
ima svoje granice rasta, tako da svaki dalji razvoj mora biti odrivi razvoj za
odrivu budunost (ukanovi 1996, 169). Realizacija modela odrivog razvoja
podrazumeva traganje za nainima da se uskladi ekonomski, ekoloki, politiki i
kulturni razvoj, uz potovanje razliitosti civilizacija koje egzistiraju i potrebama
zatite i unapreenja ivotne sredine, odnosno izmeu privrednog rasta, socijalne
pravde i zdrave ivotne sredine (Miltojevi 2006, 437).
Ranih 70-ih godina prolog veka dolo je do naglog porasta zabrinutosti za
zatitu ivotne sredine i njeno ouvanje. Jedna od prvih konferencija na svetskom
nivou, na kojoj je ukazano na problematiku zagaenja ivotne sredine, odrana je
jo davne 1972. godine u Stokholmu. Tada se je nedovoljno panje poklanjalo
uticaju industrijalizacije, primene novih tehnika i tehnologija, ali i komercijalnih
aktivnosti privrednih subjekata na kvalitet ivotne sredine. Ozbiljnost problema
angaovala je sve relevantne inioce drave, meunarodne organizacije i
institucije da zajednikim snagama stvore adekvatne propise i pretpostavke za
odrivi razvoj. Ovo u smislu, svih elemenata ivotne sredine (voda, vazduha,
zemljita, flora, fauna i sl.) na globalnom nivou. Svetski samiti posveeni zatiti
ivotne sredine, odrani u Rio de aneiru 1992. godine i Johanesburgu 2002.
godine, ukazali su na to da je drutvena zajednica veoma posveena konceptu
odrivog razvoja. U junu 2012. godine odrae se konferencija UN Rio+20,
ponovo u Rio de aneiru, a znaaj zelene ekonomije i institucionalnog okvira
odrivog razvoja bie glavne teme.
2. Zatita ivotne sredine u EU i Srbiji institucionalni okvir
Zatita ivotne sredine, kao komponenta odrivog razvoja, postaje
imperativ kako za vlade drava lanica Evropske unije, tako i za sve ostale
drutveno odgovorne subjekte. Koncept prava ivotne sredine afirmisan je na nivou
EU stupanjem na snagu Arhuske konvencije, Direktive 2003/4 Evropske komisije i
Ugovora iz Lisabona. Da bi se ispunile ekoloke obaveze iz navedenih
meunarodnih dokumenata, moraju se uspostaviti mehanizmi kroz koje e se
obavezati ili motivisati svi znaajni drutveni subjekti, a pre svega preduzea, da
odravaju i unapreuju kvalitet ivotne sredine. Evropska unija posmatra ivotnu
sredinu kao problem, koji nije vezan za nacionalne granice, ve je tretiran kao
regionalni problem pravo zatite ivotne sredine je integralni deo politike EU
(Kosti 2007, 53).
207
Konvencija o pristupu informacijama, ueu javnosti u donoenju odluka i

pristupu pravosuu u vezi sa zatitom ivotne sredine - Arhuska konvencija
ustanovljava brojna prava javnosti (pojedinaca i njihovih udruenja) koja se tiu
ivotne sredine. Konvencija obuhvata tzv. tri stuba koji se ogledaju kroz: 1) pravo
svakog pojedinca na informacije o ivotnoj sredini, zatim 2) pravo javnosti da
uestvuje u donoenju odluka u vezi sa ivotnom sredinom i 3) pravo pristupa
organima pravosua u sluaju povrede ili nepotovanja prethodna dva prava ili
ekolokog prava uopte. Pravo na pristup informacijama o ivotnoj sredini kao
prvi stub ove konvencije jeste preduslov za ostvarenje preostala dva prava u ovoj
oblasti (Stec and Casey-Lfkowitz 2000, 49).
Pet godina nakon usvajanja Arhuske konvencije, na nivou EU stupila je na
snagu Direktiva 2003/4 Evropske komisije o pristupu javnosti informacijama o
ivotnoj sredini (Directive 2003/4/EC 2003)1 i zamenila staru direktivu Direktiva
90/313 Evropske komisije (Council Directive 90/313/EEC 1990)2. Drave lanice
su imale obavezu da inkorporiraju novu direktivu u okvire nacionalnih zakona do
februara 2005. godine. Prema lanu 1 ove direktive kao najvaniji ciljevi se istiu:
1) garantovanje prava na pristup informacijama i 2) obezbeenje sistematske
dostupnosti i distribuiranja javnosti ekolokih informacija. Te informacije
ukljuuju (Directive 2003/4/EC 2003, str. 30): Meunarodne ugovore, konvencije i
sporazume, nacionalno, regionalno i lokalno zakonodavstvo u oblasti ivotne
sredine; 2. Ekoloke politike, programe i planove; 3. Izvetaje o stanju ivotne
sredine (treba da budu objavljeni najmanje svake etvrte godine); 4. Podatke o
aktivnostima koje utiu na ivotnu sredinu; 5. Ovlaenja i sporazume u vezi sa
ivotnom sredinom; i 6. Studije uticaja na ivotnu sredinu i procene rizika.
Dravne vlasti prema lanu 3, stav 2a, dune su da na zahtev za izdavanje
navedenih informacija, odgovore u standardnom roku od 30 dana od dana prijema
zahteva ili u izuzetnim sluajevima najkasnije u roku od dva meseca.
Lisabonski ugovor, poznat i kao Ugovor o reformi Evropske unije (Treaty
of Lisbon 2007)3 znatno kompleksnije regulie oblast ivotne sredine i njene zatite
u odnosu na Arhusku konvenciju i Direktivu 2003/4 EK. Ugovor iz Lisabona
obuhvata i konkretne mere koje se tiu tretiranja i zaustavljanja klimatskih
promena i energetske politike.4 Prema odredbama ovog ugovora, zatita i
poboljanje ivotne sredine i odrivi razvoj trebalo bi da postanu osnovne
1
Direktiva je stupila na snagu 14. februara 2003. godine.

Direktiva 90/313 Evropske komisije o pravu javnosti na pristup informacija o ivotnoj sredini stupila je
na snagu 7. juna 1990. godine. Re je o pravnom aktu koji je prvi ustanovio subjektivno pravo graana
da zahtevaju relevantne informacije i koji je posluio kao model oblikovanja Arhuske konvencije.
3
Lisabonski ugovor je potpisan 13. decembra 2007. godine od strane svih 27 drava lanica EU, a stupio
na snagu 1. decembra 2009. godine. Ovim ugovorom EU dobija status pravnog lica, ojaane su
demokratske vrednosti i ciljevi EU, uvedeno pravo inicijative graana Unije u pokretanju zakonodavnog
postupka i prepoznata vanost dijaloga izmeu graana, nevladinih organizacija i institucija EU.
4
lan 191 navedenog ugovora odnosi se na klimatske promene, njihovo tretiranje i zaustavljanje, to
zahteva intenzivnu meunarodnu saradnju, dok se lan 194 tie kreiranja energetske politike
uzimajui u obzir potrebu ouvanja i poboljanja ivotne sredine.
2
208
vrednosti, ne samo unutar EU ve i u odnosima izmeu Unije i ireg sveta (Kosti

i Gasmi 2007, 353).
Za razliku od makro nivoa (nivoa EU i drava lanica), gde se ivotna
sredina posmatra kao komponenta odrivog razvoja, na mikro nivou (nivou
konkretnih drutvenih subjekata, tanije preduzea) ivotna sredina i njena zatita
razmatra se kao element drutvene odgovornosti preduzea. Imajui u vidu da
privredni subjekti svojim privreivakim aktivnostima utiu na ivotnu sredinu i
prirodne resurse, oni moraju potovati i prilagoditi svoje poslovanje ekolokoj
regulativi. Pored toga, mnoga preduzea u EU i irom sveta sprovode dodatne
ekoloke projekte/programe u okviru svojih ciljeva drutveno odgovornog
poslovanja. Od preduzea se dakle oekuje da bude dobar korporativni graanin i
da u skladu sa svojim mogunostima aktivno doprinosi reavanju drutvenih
problema, kao to su: siromatvo, nezaposlenost, zatita ljudskih prava i zatita
ivotne sredine. Dakle, preduzea ne funkcioniu izolovano od drutva oko sebe,
ve su ona njegov sastavni deo, a njihova konkurentska prednost zavisi upravo od
uslova i okolnosti u kojima rade. U tom smislu, drutveno odgovorno poslovanje
postaje jedno od osnovnih elemenata strategija preduzea u kojima do izraaja
dolaze i zahtevi specifinog stejkholdera drutvene zajednice.
U Republici Srbiji regulacija ivotne sredine svoje osnove ima u najviem
zakonodavnom aktu. Zakonodavno-pravni i institucionalni okvir za upravljanje
zatitom ivotne sredine determinisan je Ustavom Republike Srbije. On predvia
pravo graana na zdravu ivotnu sredinu, ali i njihovu obavezu da tite i
unapreuju ivotnu sredinu u skladu sa zakonom. Tzv. ekoloko zakonodavstvo u
Republici Srbiji ini preko 100 zakona i drugih propisa (Jovanovi, Raduki,
Petrovi-Ranelovi 2011, 184).
Jedan od najznaajnijih dokumenata za implementaciju koncepta odrivog
razvoja jeste Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije za period od
2008. do 2017. godine (Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike Srbije
2007). Ovom Strategijom definisani su ciljevi odrivog razvoja i potencijalni
naini njihovog ostvarenja (Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike
Srbije 2007, 2). Strategija se zasniva na globalno prihvaenim principima koji su
definisani u Deklaraciji odrivog razvoja iz Johanesburga (World Summit on
Sustainable Development - WSSD 2002), Milenijumskim ciljevima razvoja
Ujedinjenih nacija (United Nations 2005) i Strategiji odrivog razvoja Evropske
unije (European Commission 2006), a to su: meugeneracijska solidarnost i
solidarnost unutar generacije; otvoreno i demokratsko drutvo uee graana u
odluivanju; znanje kao nosilac razvoja; ukljuenost u drutvene procese;
integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike; princip
predostronosti; princip zagaiva/korisnik plaa; ukljuenje trokova vezanih za
ivotnu sredinu u cenu proizvoda; odriva proizvodnja i potronja.
209
3. Uloga drave u ostvarivanju ciljeva zatite ivotne sredine

U savremenim uslovima drava moe odigrati znaajnu ulogu u
ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja. U tom smislu, uloga drave je znaajna zbog
kreiranja pravnog i institucionalnog okvira koji bi trebalo da urede kljuna pitanja
iz oblasti upravljanja i zatite ivotne sredine. Aktivnosti drave usmerene ka
kreiranju i primeni instrumenata i mehanizama za stimulisanje politike zatite i
kanjavanje zagaivaa, sigurno u najveoj meri doprinosi reavanju problema i
ostvarenju ekolokih ciljeva koncepta odrivog razvoja.
Razliiti vidovi ekonomskih aktivnosti nose opasnost od ugroavanja
ivotne sredine i dovode do zagaenja. U odreenim sluajevima, u odsustvu
dravne intervencije, uesnici na tritu mogu da izbegnu plaanje pune cene tete
po ivotnu sredinu koja proizilazi iz njihovih aktivnosti. Kao rezultat toga, trite
nee alocirati resurse na efikasan nain, s obzirom na to da proizvoa ne uzima u
obzir negativne eksterne efekte svoje proizvodnje koje snosi drutvo u celini.
Ovakav vid neracionalnosti i nesavrenosti trita opravdava i iziskuje angaovanje
i intervenciju drave.
Nakon sedamdesetih godina dvadesetog veka politika ivotne sredine u
industrijski razvijenim zemljama odlikovala se dvema sutinskim karakteristikama:
prvo, razvijeni su brojni principi koji su postavili osnovu za kreiranje politika
zatite ivotne sredine na mikro i meunarodnom nivou, od kojih je najvaniji
princip zagaiva plaa, i drugo, dolo je do kreiranja itavog niza instrumenata
neophodnih za kreiranje i sprovoenje politika zatite ivotne sredine (Jovanovi,
Raduki, Petrovi-Ranelovi 2011, 155). Najoptije posmatrano, drava moe
koristiti dve grupe instrumenata. Jedna grupa su instrumenti na prihodnoj strani
budeta, poput poreza i taksi, dok drugu grupu instrumenata ine instrumenti na
rashodnoj strani budeta, koji podrazumevaju razliite vrste podsticaja koje drava
ini u cilju unapreenja zatite ivotne sredine.
3.1. Dravna pomo kao instrument za zatitu ivotne sredine u EU
Kategorija koja na nivou razvijenih zemalja EU zauzima znaajno mesto u
ukupnoj strukturi ulaganja u zatitu ivotne sredine i koja sve vie dobija na
vanosti jeste kategorija dravne pomoi za zatitu ivotne sredine. Strategija
Evropa 2020 naglaava odrivi razvoj kao jedan od glavnih prioriteta (European
Commission 2010). Ona obuhvata takozvane 20/20/20 ciljeve zatite ivotne
sredine koji podrazumevaju 20% smanjenu emisiju GHG, 20% uea obnovljivih
izvora energije u ukupnoj energetskoj potronji i za 20% poveanje energetske
efikasnosti. Dravna pomo moe da doprinese, direktno ili indirektno, ovim
ciljevima, naroito kada za rezultat ima korekciju trinih neuspeha ili kada je
dovoljno podsticajna da primaoca pomoi motivie na poveanu zatitu ivotne
sredine (European Commission 2011, 21).
210
Dravna pomo za zatitu ivotne sredine ima sve vei znaaj na nivou EU
i zauzima znaajan procenat u strukturi ukupno odobrene dravne pomoi. Kako bi
se obezbedila svrsishodna upotreba sredstava namenjenih zatiti ivotne sredine
ova problematika je na nivou EU regulisana Smernicama o dravnoj pomoi za
zatitu ivotne sredine (European Commission 2008). Konzistenta primena ovih
Smernica obezbeuje da pozitivni efekti zatite ivotne sredine prevazilaze
negativne efekte naruavanja konkurencije koje dravna pomo, kao oblik
selektivne dravne intervencije, sama po sebi podrazumeva. Da bi dravna pomo
za zatitu ivotne sredine bila opravdana, ona mora dovesti do toga da primalac
pomoi promeni svoje ponaanje na nain koji e dovesti do poveanja ukupnog
nivoa zatite ivotne sredine u odnosu na situaciju pre odobrene dravne pomoi.
Evropska komisija, kao organ u ijoj je nadlenosti kontrola dravne
pomoi na nivou EU, identifikovala je niz situacija u kojima se dravna pomo za
zatitu ivotne sredine smatra opravdanom i kompatibilnom sa unutranjim
evropskim tritem (European Commission 2008):
pomo za preduzea koja prevazilaze standarde Unije ili koja poveavaju

nivo zatite ivotne sredine u odsustvu standarda;
pomo za rano prilagoavanje buduim standardima Unije;
pomo za izradu ekolokih studija,
pomo za utedu energije;
pomo za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora;
pomo za postrojenja za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne
energije (kogeneracija) i energetski-efikasno daljinsko grejanje;
pomo za upravljanje otpadom;
pomo za sanaciju kontaminiranih lokacija;
pomo za preseljenje preduzea.
U periodu 2001-2010. godin dravna pomo za zatitu ivotne sredine na

nivou EU belei kontinuirani porast u apsolutnom i relativnom smislu. Tako je sa 7
milijardi evra u 2001. godini dravna pomo za zatitu ivotne sredine narasla na
14,5 milijardi evra 2010. godine na nivou EU 27. Pri tome postoje znaajni
dispariteti u nivou izdvajanja za zatitu ivotne sredine meu razliitim dravama
lanicama.
Najvei davalac dravne pomoi namenjene ciljevima zatite ivotne
sredine u 2010. godini je Nemaka. Naime, od ukupno odobrene dravne pomoi
na nivou EU 27, ak 38,27% je odobreno Nemakoj, zatim slede vedska i
Ujedinjeno Kraljevstvo sa 15% i 9% respektivno i Holandija i Austrija sa ueem
od po 7% u ukupno odobrenoj dravnoj pomoi za zatitu ivotne sredine. S druge
strane, odreeni, mada mali broj zemalja EU karakterie nepostojanje izdvajanja na
ime ciljeva zatite ivotne sredine. Meu ovim zemljama u 2010. godini nalaze se
Rumunija, Portugalija, Kipar i Grka (European Commission 2011, 21).
211
3.2. Dravna pomo kao instrument za zatitu ivotne sredine u Srbiji

Srbija je, uporedo sa opredeljenjem i stremljenjem ka evropskim
integracionim procesima, ratifikovala Arhusku konvenciju maja 2009. godine.
Takoe je iste godine usvojen itav set zakonskih i podzakonskih akata koji
odraavaju evropske principe i standarde u oblasti zatite ivotne sredine, kao i
izmene i dopune Zakona o zatiti ivotne sredine (Zakon o izmenama i dopunama
Zakona o zatiti ivotne sredine 2009). Sve ovo treba za rezultat da, iz godine u
godinu, ima sve bolje rangiranje Srbije prema kriterijumu zatite ivotne sredine,
kako u evropskim, tako i u svetskim razmerama.
Tabela 1: Uporedni prikaz vrednosti i ranga zemalja EU i Srbije
prema EPI i njegovim subindeksima za 2012. godinu
Zemlja
Letonija
Luksemburg
Francuska
Austrija
Italija
Ujedinjeno
Kraljevstvo
vedska
Nemaka
Slovaka
Holandija
Litvanija
eka
Finska
Danska
Poljska
Belgija
Slovenija
panija
Grka
Irska
Portugal
Kipar
Maarska
Bugarska
Estonija
Malta
Rumunija
Srbija
EPI 2012
Zdravlje ivotne sredine
rang
2
4
6
7
8
vrednost
73,8
100,0
98,9
99,0
100,0
rang
57
1
15
10
1
vrednost
68,9
56,0
56,2
56,0
55,6
rang
3
34
32
33
38
68,8
98,1
17
56,3
31
68,8
66,9
66,6
65,7
65,5
64,8
64,4
63,6
63,5
63,0
62,2
60,3
60,0
58,7
57,6
57,1
57,1
56,3
56,1
48,5
48,3
46,1
9
11
12
16
17
18
19
21
22
24
28
32
33
36
41
44
45
53
54
87
88
103
100,0
99,0
94,4
97,2
83,3
96,0
100,0
99,0
89,2
97,2
88,0
99,0
96,0
98,1
93,0
100,0
93,8
92,2
70,5
91,2
60,7
72,7
1
10
27
20
43
22
1
10
35
20
36
10
22
16
30
1
28
31
65
33
87
59
55,5
53,2
54,7
52,1
57,9
51,4
49,2
48,4
52,4
48,4
512
43,7
44,6
41,8
42,5
38,8
41,4
40,9
49,9
30,2
43,0
34,8
39
48
43
55
27
57
65
71
52
72
59
83
79
89
88
103
90
91
63
122
84
117
Izvor: Environmental Performance Index 2012
212
Vitalnost ekosistema
vrednost
70,4
69,2
69,0
68,9
68,9
Instrument za analizu i sagledavanje stanja u oblasti ekoloke politike u

Srbiji, kao i za komparaciju stanja u oblasti ivotne sredine u Srbiji sa zemljama u
okruenju i EU jeste Indeks ekolokih performansi (Environmental Performance
Index - EPI) (Environmental Performance Index 2012). On predstavlja instrument
za kvantifikovanje i poreenje performansi ivotne sredine izmeu zemalja. Ova
metodologija je razvijena u kooperaciji Jejl i Kolumbija univerziteta uz podrku
Svetskog ekonomskog foruma i Evropske komisije. Indeks se sastoji iz dva
subindeksa, Zdravlje ivotne sredine i Vitalnost ekosistema i pored apsolutnih
vrednosti indeksa i subindeksa, redovno se odreuje i rang zemalja prema ovim
indeksima. Tabela 1 daje uporedni prikaz vrednosti EPI i njegovih subindeksa, kao
i rang svih zemalja EU i Srbije prema tim vrednostima za 2012. godinu.
Pozicioniranost Srbije na 103. mestu u svetu prema EPI svrstava je u grupu
zemalja sa veoma slabim performansama ivotne sredine. Meu zemljama EU,
posebno se izdvajaju Letonija, Luksemburg, Francuska, Austrija, Italija,
Ujedinjeno Kraljevstvo i vedska, kao zemlje koje pripadaju grupi od devet
zemalja u svetu sa najboljim performansama ivotne sredine (Environmental
Performance Index 2012). Ukoliko se analizira rang Srbije prema subindeksima
EPI moe se zakljuiti da prema vrednosti i rangu subindeksa - Zdravlje ivotne
sredine Srbija zauzima 59. mesto u svetu, to znai da je uticaj stanja ivotne
sredine na zdravlje ljudi mnogo bolje ocenjen nego Vitalnost ekosistema, odnosno
oblast upravljanja prirodnim resursima (117. mesto u svetu). Ovo ukazuje na to da
bi politici upravljanja prirodnim resursima i njihovoj zatiti trebalo dati mnogo vei
znaaj, prvenstveno od strane drave. Dobro upravljanje zatitom ivotne sredine,
pored adekvatne politike, podrazumeva i finansijsku podrku za realizaciju
akcionih planova i postizanje stratekih ciljeva.
Bez obzira na porast ukupnih izdvajanja drave u apsolutnom smislu, za
Srbiju je, u odnosu na praksu razvijenih zemalja, jo uvek karakteristian relativno
nizak nivo ulaganja u zatitu ivotne sredine. U 2010. godini je za ciljeve zatite
ivotne sredine izdvojeno 0,3% BDP (Vlada Republike Srbije 2009, 33). Iskustva
zemalja lanica Evropske unije pokazuju da su one, u periodu pre pristupanja EU
imale ukupna ulaganja u ivotnu sredinu u rasponu od 1,52,5% BDP (Agencija za
zatitu ivotne sredine 2011, 159).
Na slici 1 prikazane su projekcije ulaganja u ivotnu sredinu u Srbiji
iskazane kao procenat BDP-a do 2019. godine, a prema Memorandumu o budetu
za 2010. godinu (Vlada Republike Srbije 2009) i Nacionalnom programu ivotne
sredine (Nacionalni program ivotne sredine 2010).
Prema Memorandumu o budetu Republike Srbije (Vlada Republike Srbije
2009) ne predvia se porast ulaganja u zatitu ivotne sredine. Naime, do 2013.
godine predvieno je odravanje tekueg nivoa ulaganja od svega 0,3% BDP. S
druge strane, Nacionalni program zatite ivotne sredine (Nacionalni program
ivotne sredine 2010), uz projektovani privredni rast od 5%, predvia znaajan
porast ulaganja u zatitu ivotne sredine. Tako bi ukupna izdvajanja za ove namene
213
iznosila 1,2% BDP-a 2014. godine, odnosno 2,4% BDP-a 2019. godine i na taj
nain znaajno bila pribliena kriterijumima i zahtevima EU na ovom polju.
Slika 1: Projekcije ukupnih ulaganja u zatitu ivotne sredine u Republici Srbiji
(kao procenat BDP-a)
Memorandum o budetu
Nacionalni program ivotne sredine
3
2.5
2
1.5
1
0.5
0
2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019
Izvor: Agencija za zatitu ivotne sredine 2011, 159.
Dok su predpristupne obaveze Srbije dovele do neophodnosti usklaivanja

zakonodavstva i institucija sa praksom Evropske unije, konzistenta primena
usvojene regulative ostaje problem ak i u oblasti zatite ivotne sredine. Naime,
Zakonom (Zakon o kontroli dravne pomoi 2009) i Uredbom (Uredbe o pravilima
za dodelu dravne Republike Srbije 2010) o dravnoj pomoi u Republici Srbiji
predvieno je dodeljivanje dravne pomoi za zatitu ivotne sredine, kao jednom
od osnovnih horizontalnih ciljeva5 dravne pomoi. Prioritetni ciljevi i intenzitet
dravne pomoi za zatitu ivotne sredine u potpunosti su usklaeni sa definisanim
ciljevima na nivou EU. I dok je u Srbiji ukupna dravna pomo, kao procenat
BDP-a, na znatno niem nivou nego u razvijenim evropskim zemljama, postoje i
znaajni dispariteti u ciljevima dodele dravne pomoi u odnosu na EU. Tako se u
Srbiji jo uvek belee izuzetno skromna izdvajanja na ime dravne pomoi za
zatitu ivotne sredine.
U tabeli 2 dat je pregled dravne pomoi, kao procenta opravdanih
investicionih ulaganja koja realizuju mala, srednja i velika preduzea u cilju
unapreenja zatite ivotne sredine. Ova pravila podsticaja od strane drave, koja
je usvojila Evropska komisija u okviru dokumenta - Smernice o dravnoj pomoi
za ivotnu sredinu (European Commission 2008), prihvaena su na ekvivalentan
5
Pored horizontalne, ostale kategorije dravne pomoi su: regionalna dravna pomo; sektorska
dravna pomo i dravna pomo male vrednosti (de minimis dravna pomo). Horizontalna dravna
pomo se dodeljuje: za male i srednje privredne subjekte, za sanaciju i za restrukturisanje privrednog
subjekta u tekoama, za zapoljavanje, za zatitu ivotne sredine, za istraivanje, razvoj i inovacije,
za usavravanje, u obliku rizinog kapitala, u oblasti kulture.
214
nain i u zakonodavstvu Srbije donoenjem Zakona i Uredbe o kontroli dravne

pomoi 2009. i 2010. godine (Zakon o kontroli dravne pomoi 2009 i Uredbe o
pravilima za dodelu dravne Republike Srbije 2010). Pod opravdanim
investicionim ulaganjem podrazumevaju se dodatne investicije koje privredni
subjekt preduzima kako bi ostvario odgovarajui cilj koji doprinosi unapreenju
ivotne sredine.
Tabela 2: Pravila za distribuiranje dravne pomoi za zatitu ivotne sredine po
kategorijama preduzea (iskazano kao procenat opravdanih investicionih ulaganja)
Vrsta dravne pomoi za zatitu
ivotne sredine
Dravna pomo za dostizanje
viih standarda od vaeih u
Republici Srbiji ili za poveanje
nivoa zatite ivotne sredine u
odsustvu standarda
Dravna pomo za rano
usklaivanje sa novim
standardima u Republici Srbiji
-vie od tri godine
- izmeu jedne i tri godine pre
njihovog stupanja na snagu
Dravna pomo za izradu
ekolokih studija
Dravna pomo za postizanje
utede energije
Dravna pomo za proizvodnju
energije iz obnovljivih izvora
Dravna pomo za postrojenja za
kombinovanu proizvodnju
elektrine i
toplotne energije (kogeneracija)
Dravna pomo za upravljanje
otpadom
Dravna pomo za sanaciju
kontaminiranih lokacija
Dravna pomo za izmetanje
privrednih subjekata
mala preduzea
srednja preduzea
velika
preduzea
80%
70%
60%
25%
20%
20%
15%
15%
10%
70%
60%
50%
80%
70%
60%
80%
70%
60%
80%
70%
60%
70%
60%
50%
100%
100%
100%
70%
60%
50%
Izvor: pregled napravljen na osnovu Uredbe o pravilima za dodelu dravne pomoi

Republike Srbije 2010.
Na slici 2 dat je komparativni prikaz izdvajanja na ime dravne pomoi za

zatitu ivotne sredine na nivou EU kao celine, EU 15, EU 12 i Srbije, kao
procenat ukupno odobrene dravne pomoi u 2010. godini.
Za razliku od prakse evropskih zemalja i znaajnih izdvajanja na ime
dravne pomoi za zatitu ivotne sredine, u Srbiji je zabeleeno vie nego
215
skromno uee ovog vida dravne pomoi u ukupnoj strukturi pomoi i to svega
0,4% u 2010. godini. Na nivou EU 27 uee ove vrste pomoi u ukupnoj strukturi
pomoi iznosi 22,3%, na nivou EU 15 i EU 12 24,1% i 17,3%, respektivno.
Slika 2: Uee dravne pomoi za zatitu ivotne sredine u ukupno odobrenoj
dravnoj pomoi u EU i Srbiji u 2010. godini
EU 27 (22.3%)
25
20
15
10
5
EU 15 (24.1%)
EU 12 (17.3%)
Srbija (0.4%)
Izvor: European Commission 2011, Komisija za kontrolu dravne pomoi 2011, 14.
Ovde je potrebno istai da je u Srbiji do 2009. godine, pored istraivanja i

razvoja i obuke, zatita ivotne sredine bila jedan od tri u potpunosti zanemarena
cilja politike dravne pomoi. U Srbiji do 2009. godine (kada je izdvojeno svega 5
miliona dinara ili oko 53.000 evra) nisu zabeleena izdvajanja na ime dravne
pomoi za zatitu ivotne sredine (Komisija za kontrolu dravne pomoi 2011, 14).
U tom kontekstu, 63 miliona dinara (ili oko 650.000 evra) dravne pomoi za
zatitu ivotne sredine u 2010. godini sigurno da predstavljaju napredak u odnosu
na prethodni period, ali jo uvek nedovoljno da bi se moglo raunati na njegove
pozitivne efekte i konvergenciju Srbije ka dobroj evropskoj praksi na ovom polju.
Ova injenica, izmeu ostalog, mora biti uzeta u obzir prilikom objanjavanja
relativno loeg rangiranja Srbije na svetskom nivou, a kada je u pitanju zatita i
kvalitet ivotne sredine.
U tabeli 3 dat je uporedni pregled dravne pomoi za zatitu ivotne
sredine, kao procenta ukupno odobrene pomoi, i vrednosti EPI za osam zemalja
EU u kojima su zabeleena najvia izdvajanja na ime dravne pomoi za zatitu
ivotne sredine u 2010. godini.
Srbija je sa ueem dravne pomoi za zatitu ivotne sredine u ukupnoj
dravnoj pomoi u 2010. godini od svega 0,4%, zabeleila vrednost EPI od 46,1 i
pozicioniranost na ak 103. mestu. S druge strane, iz tabele se moe uoiti da
216
analiziranih osam zemalja EU, u kojima je dravna pomo izuzetno znaajan

instrument u politici zatite ivotne sredine, belee izuzetno visoku vrednost EPI
od preko 65 (raspon vrednosti ovog indeksa za 2012. godinu je izmeu 25,32 i
76,69) i pozicionirane su u prvih 20 od ukupno 132 zemlje za koje je vrena
projekcija EPI za 2012. godinu.
Tabela 3: Uporedni prikaz dravne pomoi za zatitu ivotne sredine i Indeksa
ekolokih performansi (EPI) za odabrane zemlje Evrope i Srbiju u 2010. godini
Zemlja
vedska
Litvanija
Holandija
Austrija
Finska
Nemaka
Slovaka
Ujedinjeno
Kraljevstvo
Srbija
Dravna pomo za zatitu

ivotne sredine kao % ukupne
dravne pomoi
86
78
55
49
40
38
36
Vrednost Indeksa
ekolokih performansi
(EPI)
68,8
70,3
65,7
68,9
65,4
66,9
66,6
Rang zemlje prema

indeksu ekolokih
performansi (EPI)
9
2
16
7
19
11
12
34
68,8
0,4
46,1
103
Izvor: State Aid control, Scoreboard, reports and studies 2010 i Environmental Performance
Index 2010.
Zakljuak
Uloga drave u ostvarivanju ciljeva odrivog razvoja moe biti izuzetno
velika. U tom smislu, kreiranjem institucionalnog okvira i primenom razliitih
instrumenata i mehanizama u najveoj meri se doprinosi reavanju problema i
ostvarenju ekolokih ciljeva koncepta odrivog razvoja. Meutim, dobro
upravljanje zatitom ivotne sredine, pored adekvatne politike, podrazumeva i
finansijsku podrku za realizaciju akcionih planova i postizanje stratekih ciljeva.
Kategorija koja na nivou razvijenih zemalja EU zauzima znaajno mesto u ukupnoj
strukturi ulaganja u zatitu ivotne sredine i koja sve vie dobija na vanosti jeste
kategorija dravne pomoi za zatitu ivotne sredine. Koliko je ovaj instrument
znaajan govori podatak da su izdvajanja EU za dravnu pomo u oblasti zatite
ivotne sredine za period od deset godina (2001-2010.) i vie nego udvostruena
(sa 7 milijardi evra u 2001. na 14,5 milijardi evra u 2010. godini).
U Srbiji su najnovijim zakonskim reenjima prioritetni ciljevi i intenzitet
dravne pomoi za zatitu ivotne sredine u potpunosti usklaeni sa definisanim
ciljevima na nivou EU. Meutim, jo uvek se belee izuzetno skromna izdvajanja na
ime dravne pomoi za zatitu ivotne sredine. U Srbiji je u 2010. godini dravna
pomo za zatitu ivotne sredine uestvovala sa svega 0,4% u ukupno odobrenoj
dravnoj pomoi, dok je 2009. godina bila godina u kojoj je po prvi put izdvojen takoe
veoma skroman iznos dravne pomoi za ovu namenu (neto vie od 50.000 evra).
217
Instrument za analizu i sagledavanje stanja u oblasti ekoloke politike u

Srbiji, kao i za komparaciju stanja u oblasti ivotne sredine Srbije sa zemljama u
okruenju i EU jeste Indeks ekolokih performansi. Budui da su zemlje sa
najznaajnijim izdvajanjima za dravnu pomo za zatitu ivotne sredine ujedno i
zemlje koje belee izuzetno visoke vrednosti EPI, znaaj ovog vida dravne
pomoi se ne sme zanemarivati. Kreatori politike dravne pomoi i politike zatite
ivotne sredine u Srbiji trebalo bi da slede dobru evropsku praksu i, bez
zanemarivanja znaaja ostalih instrumenata, sagledaju mogunosti i efekte ovog
instrumenta, a u cilju unapreenja stanja ivotne sredine i boljeg pozicioniranja
Srbije s obzirom na razliite pokazatelje kvaliteta ivotne sredine.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
218
ukanovi, M. (1996) ivotna sredina i odrivi razvoj. Beograd: Elit.

Kosti, M. (2007) Pravo na pristup informaciji o ivotnoj sredini. Institut za uporedno
pravo, Beograd, Strani pravni ivot, (3): 48-63.
Kosti, M., Gasmi, G. (2010) Lisabonski ugovor o EU i korporativna drutvena
ekoloka odgovornost, Pravo i privreda, Beograd, (7-9): 350-357.
Miltojevi, V. (2006) Odrivi razvoj i kvalitet ivota, Teme, 3: 427-440.
Taylor, J. (2002) Sustainable Development A Dubious Solution in Search of a
Problem, Policy Analysis, 449: 1-49.
Harris, M. J.
(2002) Basic Principles of Sustainable Development, Global
Development and Environment Institute, Working Paper 00-04:1-26.
Jovanovi Gavrilovi, B. (2006) Odriv razvoj sutina koncepta i mogunost
merenja, Odrivi razvoj u SCG: institucionalno prilagovanje reenjima i praksi u EU,
redaktori: Vujoevi, M., Filipovi, M., Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd.
Jovanovi, S., Raduki, S., Petrovi Ranelovi, M. (2011) Teorijski i institucionalni
okvir odrivog razvoja, Ni: Ekonomski fakultet.
Stec, S., Casey-Lfkowitz, S. (2000) The Aarhus Convention: An Implementation
Guide. United Nations, New York and Geneva: 49-53
Agencija za zatitu ivotne sredine (2011) Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici
Srbiji za 2010. godinu, http://www.sepa.gov.rs (03.03.2012.)
Aarhus Convention, http://ec.europa.eu/environment/aarhus/ (17.02.2012.)
Council Directive 90/313/EEC of 7 June 1990 on the freedom of access to information
on the environment, http://eur-lex.europa.eu/ (01.03.2012.)
Directive 2003/4/EC of the European Parliament and of the Council of 28 January
2003, Official Journal of the European Union, 14.2.2003, http://eur-lex.europa.eu/
(18.02.2012.)
Environmental Performance Index (2012) Yale University,
http://epi.yale.edu/epi2012/rankings (05.03.2012.)
European Commission (2006) EU Sustainable Development Strategy,
http://ec.europa.eu (01.03.2012.)
European Commission (2010) Europe 2020 A strategy for smart, sustainable and
inclusive growth, Commission communication, http://ec.europa.eu (05.03.2012.)

17. European Commission (2011) Commission Staff working document: "Facts and figures
on state aid in the EU Member States", http://ec.europa.eu (05.03.2012.)
18. European Commission, 2008. Community guidelines on State aid for environmental
protection (Official Journal C 82 of 1.4.2008), http://ec.europa.eu (01.03.2012.)
19. Komisija za kontrolu dravne pomoi (2011) Izvetaj o dodeljenoj dravnoj pomoi u
Republici Srbiji u 2010. godini, http://www.mfin.gov.rs (08.03.2012.)
20. Nacionalni program ivotne sredine (2010) Slubeni glasnik RS, br. 12/10,
http://www.ekoplan.gov.rs (01.03.2012.)
21. State Aid control, Scoreboard, Reports and Studies 2010,
http://ec.europa.eu/competition/state_aid/studies_reports/expenditure.html
(25.02.2012)
22. Treaty of Lisbon amending the Treaty on European Union and the Treaty establishing
the European Community (2007/C 306/01), Official Journal of the European Union,
17.12.2007, http://www.lexnet.dk/law/subjects/treaties.htm (27.02.2012.)
23. United Nations (1987) Report of the World Commission on Environment and
Development: Our Common Future, http://www.un-documents.net (01.03.2012.)
24. United Nations (2005) Millennium Development Goals: EU Contribution to the Review
of the MDGs at the UN 2005 High Level Event, http://www.un.org/millenniumgoals
(01.03.2012.)
25. Uredbe o pravilima za dodelu dravne Republike Srbije (2010)
http://www.mfin.gov.rs (27.02.2012.)
26. Vlada Republike Srbije (2009) Revidirani memorandum o budetu i ekonomskoj i
fiskalnoj politici za 2010. godinu sa projekcijama za 2011. i 2012. godinu,
http://www.mfin.gov.rs/ (03.03.2012.)
27. Vlada Republike Srbije (2010) Uredba o pravilima za dodelu dravne pomoi
Republike Srbije, http://www.mfin.gov.rs (03.03.2012.)
28. Vlada Republike Srbije, (2007) Nacionalna strategija odrivog razvoja Republike
Srbije, http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs (03.03.2012.)
29. World Summit on Sustainable Development (WSSD) (2002) Johannesburg
Declaration on Sustainable Development, http://www.johannesburgsummit.org
(01.03.2012.)
30. Zakon o kontroli dravne pomoi (2009) Slubeni glasnik Republike Srbije: 51/09,
http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=7272 (27.02.2012.)
31. 2010 Environmental Performance Index, Yale University (Yale Center for
Environmental Law and Policy - YCELP), Columbia University (Center for
International Earth Science Information Network CIESIN) in collaboration with
World Economic Forum, 2010, http://www.epi2010.yale.edu/ (20.02.2012.)
32. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine (2009) Slubeni
glasnik Republike Srbije: 36/09.
219
STATE AID AN INSTRUMENT OF ENVIRONMENTAL

PROTECTION IN THE EUROPEAN UNION AND SERBIA
Abstract: Sustainable development concept originates from the need for
environmental protection in order to maintain the quality of environment at
the appropriate level for the present and future generations. Bearing in mind
the growing importance of the sustainable development concept, firstly we
analyze the environmental protection as one of its three main and mutually
conditioned components. In addition, we indicate the regulatory framework
in the European Union and the Republic of Serbia, that is trying to regulate
key issues in the environmental management as well as environmental
protection field. The main part of this paper is concerned with the role and
importance of state aid in achieving environmental objectives. In this context
the analysis was conducted on what a state and its organizations are doing in
institutional and financial sense to achieve environmental protection within
the EU and Serbia.
Keywords: sustainable development, environment, state aid.
220
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
ISTRAIVANJE UTICAJA INOVACIJA NA RAZVOJ PREDUZEA

I REGIONALNI RAZVOJ
Barbara Rodica
Rezime: Regioni i druge lokalne sredine su ukljueni u tokove globalizacije.
Preduzea, kao sastavni deo regiona, jako zavise od globalnih promena
sredine. Analize privrednih tokova u svetu i razvojna politika najdinaminije
razvijenih drava ukazuju na to, da je inovacijska sposobnost ta koja
omoguava brzo prilagoavanje promenama u meunarodnom prostoru i
jedina nudi mogunost za poboljanje konkurentske pozicije. Samo vrlo
inovativna zemlja, region, preduzee moe zadrati dugoronu prednost pred
konkurencijom i tako obezbedi privrednu konkurenciju i ekonomski rast.
Inovativnost preduzeima omoguava poboljanje konkurentnosti i
profitabilnost stvaranjem, razvojem ili inovativnim plasiranjem novih
proizvoda i ideja. Inovacije, istraivanja i razvoj omoguavaju razvijenim
zemljama Evropske unije, da svojim dravljanima nude odgovarjajue
blagostanje i kvalitet ivota. U ovom lanku smo predstavili i analizirali neke
vane rezultate istraivanja i studija o regionalnom razvoju. Oni se zasnivaju
na sekundarnoj upotrebi statistikih podataka i sekundarnih podataka,
dobijenih iz intervjua i polu-strukturiranih intervjua kvalitativnog pristupa,
kojima prikazujemo detaljniju sliku deavanja na vodeim tritima,
inovativnih centara u regionalnom razvoju i govorimo o transferu znanja i
istraivanja u privredi.
Kljune rei: inovacija, inovacija potencijala, vodea trita, znanje
1. Uvod
ta je to najvanije, to odreuje, da odreeni region (EU, Slovenija,
jugoistona Slovenija), postane odgavarajua baza za razvoj meunarodno
konkurentskih i uspenih privrednih delatnosti. Kako uticati na trendove usporenog
rasta produktivnosti rada u EU? Domadenik, P. et al. (2010), ukazuju, da se
odgovor krije u pospeivanju tehnolokog razvoja, prenosa znanja i istraivanja u
Fakulteta za poslovne in upravne vede Novo mesto, Slovenija; barbara.rodica@guest.arnes.si

UDK 330.341.1:332.1, pregledni rad
Rad je saopten na naunom skupu Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoistone
Evrope, koji je odran na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Niu 22.06.2012. godine.
Barbara Rodica
privredi, aktivnom delovanju preduzea, na podruju stvaranja novog znanja i

novih tehnologija, pospeivanju inovativnosti i obezbeivanju novih radnih mesta
visoke vrednosti, a time i pospeivanju privredne dinamike i obezbeivanja uslova,
koji e EU obezbediti konkurentni poloaj u dugoronim bitkama na svetskim
tritima. Porter (2001) navodi da su najvaniji izvori konkurentnosti, inovativnost
i sofisticiranost proizvoda i usluga. Likar (2006) navodi sledee ekonomske ciljeve
inovativosti: rast dodatne vrednosti, pad proizvodnih trokova, rast udela uspenih
ulaganja, koja su postala inovacije, rast kvaliteta proizvoda ili usluge, poboljanje
efikasnosti razvoja, pospeivanje i skraenje vremena uvoenja novih proizvoda ili
usluga i razvoj novih grupa proizvoda i usluga.
2. Uloga inovativnosti i vidici inovacijske delatnosti
Temelj svakog privrednog drutva je postizanje ciljeva. Menaderi i
zaposleni, svoje ciljeve postiu svojim interesima odnosno eljama i zahtevima.
Svaki menaer ima zadatak, da stvori i dostigne ciljeve i time uspeno vodi
preduzee. Kotler (2006) odreuje sledee delatnosti: opredeljenje preduzea ili
organizacija, oblikovanje stratekih poslovnih jedinica, dodeljivanje sredstava
svakoj stratekoj jedinici i planiranje novih delatnosti. Marki (2004) tvrdi da,
ukoliko preduzee ili druga organizacija eli da bude uspeni pokreta promena,
mora razviti politiku planske inovativnosti. Razvoj inovativnosti, razliiti autori
dele na razliite faze (opredeljenje strategije, stvaranje, rizik, poslovna analiza,
razvoj i tehnoloka priprema, probna upotreba, plasiranje proizvoda i usluga). Za
inovacijske procese, koje Schumpeter (2010) deli na tri faze (od pronalazaka, preko
inovacije, do stepena difuzije ideja) potrebni su obrazovani kreativni pojedinci, koji
poseduju odgovarajue znanje. U modelu inovacija posebno je vano stvaranje
ideja, koje u poetnim fazama stvara manje trokove, kasnije oni rastu, zato mora
biti taj tok usklaen sa trokovima za razvijanje i pripremu stvaranja i marketing
pojedine mogunosti. Inovativnost i tehnoloki napredak su jedan od glavnih
izvora ekonomskog rasta. Razlike izmeu ekonomskog rasta i zadovoljstva drutva
mogue je delimino objasniti razlikama u upenosti drava u oblasti inovativnosti.
Izmeu kategorija, koje imaju veliki uticaj na razvoj inovativnosti su socijalni
kapital i tehnoloki tokovi (saradnja industrije i istraivake sfere).
U strunoj literaturi je dato puno definicija na temu inovacija i inovativnih
delatnosti. Inovacija nema opte ni pojedinano opredeljenje, pojedini istraivai
imaju razliite poglede na opredeljivanje inovacije. Inovacija je uspeno pretvorena
ideja, u stvaranje neke nove stvari ili metoda (novih/boljih proizvoda, procesa ili
usluga), koji omoguava novu vrednost korisnicima i novu ekonomsku vrednost
stvaraocu inovacije. To preduzea rade sa namerom da napreduju, takmie se, i
uspeno se razlikuju od konkurenata na tritu. Inovacija moe da se sastoji i iz
niza manjih promena. Zavod za statistiku Republike Slovenije meri inovacijsku
delatnost slovenakih preduzea u skladu sa meunarodnom metodologijom OECD
i sa izvetajima evropskog statistikog zavoda Eurostat za pojednostavljeni popis
inovacijske delatnosti (SURS).
222
Istraivanje uticaja inovacija na razvoj preduzea i regionalni razvoj
Rai i Marki (2008) predstavili su model nacrta inovacijske politike

preduzea u etiri koraka: pronai trenutne mogunosti (konkurisati), pronai
trenutne sposobnosti preduzea (nadzor), mogunost za budunost (kreativnost),
odgovarjajue sposobnosti za izvoenje strategije (saradnja). Strateki nacrt
inovacijske politike u mikro i malim preduzeima delimo na: opredeljenje
strategije (konkurisanje, saradnja, kreativnost i nadzor), uvoenje poboljanja ili
novina u oblastima (metod rada, naina voenja, pospeivanja inovacijskih
delatnosti, istraivanja i razvoja ), podstrek ka inovativnosti (konkurencija,
potrebe potroaa, napredak tehnologije, finansijska podrka vanih institucija i
dravno subfinansiranje), planiranje inovacijske politike (opredeljivanje
planiranja, vanost planiranja, upoznavanje zaposlenih sa strategijom, nagraivanje
zaposlenih, sakupljanje predloga zaposlenih), uspenost poslovanja (investiciona
sredstva, odnosi sa dobavljaima ). Kod implementacije planiranja inovacijske
politike, ne smemo propustiti saradnju svih uesnika u poslovnom procesu
planiranja, izvoenja, kontrole i povratne informacije, konkurisanja i nadzora.
U strunim izvorima moemo primetiti, da je privredni napredak mogue
dostii tehnolokim napredkom, znai inovacijama, koje su u tesnoj vezi sa
razvojem trita i veliinom organizacije (Schumpeter, 2010, Rai i Marki,
2008). Rai i Marki (2008) tvrde, da veina ljudi inovaciju povezuje sa
privrednim drtvima, istu stvar initi na novi ili bolji nain i sa tehnologijom u
smislu novih proizvoda. Znaajno je povezuju sa poboljanjem proizvoda, procesa
ili usluge. U nastavku oni tvrde, da moraju preduzea odnosno privredna drutva
biti inovativna, ukoliko ele imati dugorone mogunosti za uspeh. Ako preduzea
ele opstati i ostati konkurentna moraju planirati i razviti politiku inovativnosti i
konstantno ulagati u inovacije. Moraju traiti mogunosti boljeg poslovanja da bi
zadovoljili potrebe klijenata. Najvanija za konkurentnost privrede su inovacijska
preduzea. Za ta preduzea nije najvanije to, da imaju najmoderniju opremu,
obrazovane radnike i da puno investiraju u istraivanje i razvoj, ve da imaju neto
vie od svojih konkurenata raspoloive izvore znaju kombinirati na nain, koga je
teko kopirati. Moze to biti izuzetna ideja preduzea, nadproseno uspean nain
proizvodnje, strategija, organizaciona struktura ili se radi o tehnolokom poboljanju
ili novim proizvodima (Gramc, 2007). U inovativno prirodnoj sredini, ljudski resursi
su vrlo vani, jer obrazovani i kvalifikovani kadrovi, svojim potencijalom, idejama i
znanjem, doprinose inovacijskoj politici preduzea, odnosno organizacije.
Uloga drave je kao podrka inovacijskoj aktivnosti na nacionalnoj i
regionalnoj osnovi, vana za sva preduzea/privredna drutva, posebno za mikro i
mala, koja utiu na regionalni razvoj. Regioni koji su u stanju da proizvedu vie
inovacijskih privrednih drutava ili privredna drutva zasnovana na novim
tehnologijama, stvarae vei i brzo rastui dohodak. Uglavnom izvozom i novim
zapaljavanjima dostii e se vei i bri privredni rast (Rai i Marki, 2008). U
Sloveniji funkcioniu razliite institucije, za podrku preduzeima i drugim
organizacijama (npr. Privredna komora Slovenije, Tehnoloki park Ljubljana,
Savez inovatora Slovenije).
223
Barbara Rodica
2. 1. Inovativnost u preduzeima
Opstanak i rast mikro, malih i srednje velikih preduzea, su vrlo vani u
regionima odnosno privredama, koja su slabije razvijene ili imaju malo domae
trite, kao Slovenija, gde preduzea skoro nemaju drugih mogunosti nego da se
usmere na meunarodno trite. Za ulazak na tuu trite, potrebne su inovacije i
tehnoloki napredak. Iz tih razloga, mala i srednje velika preduzea u Sloveniji i
drugde u svetu, postoje sve zanimljivija za istraivae internacionalizacije i
meunarodnog preduzetnitva povezanih sa inovativnou (Ruzzier i Mlakar, 2011).
Miljenja autora o tome koliko su inovativna velika i mala preduzea, su
razliita. Slabost malih preuzea je manjak tehnolokog znanja, manjak zaposlenih sa
viom strunom spremom, dok velika preduzea bitno utiu na tehnoloki razvoj.
Preduzea, koja imaju veliku trinu mo imaju vee mogunosti za finansiranje
istraivanja i razvoja iz linih prihoda, lake uporeuju dobitke inovacija i zato su za
njih bitni vei posticaji za inovacije, mogu imati u datom trenutku vie projekata i
tako mogu teret istraivanja i razvoj raspodeliti izmeu njih, imaju bolji pristup do
spoljnih finansijskih sredstava. Inovacijska aktivnost u malim preduzeima postaje
sve vanija za preduzea i vlade. Kad su mala preduzea ula na globalno trite,
njihov poloaj se toliko promenio da inovativna aktivnost na podruju proizvodnje
proizvoda, proizvodnje procesa i opte svladanosti, vie nije stvar izbora, ve opti
uslov rasta i opstanka (Rai i Marki, 2008).
3. Inovacijska politika u oblasti vodeih trita
Konkurentnost preduzea u EU uglavnom zavisi od inovacijske aktivnosti.
Lisbonska strategija za rast i nova radna mesta su jedan od najvanijih
dokumenata, koji sadri puno odluka, koje bi poboljale zakonodavno i privredno
okruenje u EU, sa namerom podravanja inovacijskih aktivnosti ekonomskih
subjekata. Iz te strategije proizlazi inicijativa vodeih trita, usmerena u
oblikovanje inovativnih proizvoda i usluga. Oni bi davali podrku ulaganjima u
istraivanja i razvoju na brzo naprednim tritima za proizvode, koji se temelje na
tehnoloko zahtevnim inovacijskim aktivnostima (Domadenik, 2010). EU moe
pomou inicijative vodeih trita bitno uticati na faktore, koji utiu na inovacije i
to na strani prvih kupaca. Pored toga javne institucije, mogu preko javnih
konkursa, uticati na broj istraivanja i razvoja, koji postaju zbog prisustva kupaca
rentabilnije i manje optereene. To takoe moe podstai i nove saradnje izmeu
institucija obrazovanja i preduzea i privue studente u visoko tehnoloke
industrije. Javne institucije bitno utiu na oblikovanje standarda i zatitu
intelektualne svojine (Domadenik, 2010).
Glavni faktori koji utvruju zamisao vodeih trita, kao jednu od
mogunosti koja bi uspeno pomogla brem razvoju nove tehnologije i time brem
privrednom razvoju, su brojni, a odnose se na brojne komplementarne uslove.
Opstanak trita koja podravaju inovacije je kljuni faktor koji utie na obim
224
ulaganja u istraivanje i razvoj, tehnoloki razvoj i pojavu novih inovacijskih

proizvoda i usluga. Vodea trita u EU mogu uticati na mala trita, koja ometaju
brojna produzea kod inovacijske aktivnosti. Opstanak vodeih trita smanjuje
teret za preduzea, koja razvijaju nove inovacijske proizvode i usluge, to je
dodatni podsticaj za ulaganje u istraivanje i razvoj. Vaan su korak u procesu
uenja, jer inovatori od prvih korisnika dobijaju vredne povratne informacije o
potencijalnom poboljanju proizvoda ili usluga, kao i greaka. Zbog njih preduzea
kroz proces uenja popravljaju proizvod, zatim ga predstavljaju irem krugu, to
ima pozitivan uticaj na preduzea, jer se izrada proizvoda poveava. Manja i
srednja preduzea, koja mogu biti vrlo uspena i inovativna, se mogu na ovaj nain
potvrivati i dobiti na kredibilitetu.
Istraivanje o vodeim tritima u svetu, Evropi i Sloveniji, obuhvatilo je
preduzea i institucije prisutne u sektoru eko-inovacija i nisko ugljeoninih
tehnologija, u sektoru biotehnologije, u sektoru zdravja i na podruju inovativnokomunikacijskih tehnologija (Domadenik et al., 2010). Slovenaka preduzea na
vodeim tritima su po evropskim i svetskim merilima mala preduzea, koja su
usko specializovana i funkcioniu na ninim tritima, gde se oblasti u delatnostima
preduzea prepliu, npr., digitalne tehnologije i inteligentni transportni sistemi,
ekoinovacije i botehnologija i slino. Preduzeima predstavljaju veliki problem,
izvori finansiranja za razvojne aktivnosti. Neka vodea trita (eko-inovacije i ezdravlje) zavise od naredbe drave. Ona odreuje standarde i zadatke, koji su
podsticaj razvoja i ine interesovanje na tritu. Domae trite i domai sertifikati
dobijeni za nove proizvode, su esto glavni izlaz na inostrano trite (esto i za
uestvovanje na konkursima u inostranstvu). Zatita prava intelektualne svojine, je
zbog ogranienog stepena zatite i dugotrajnih postupaka, glavna problematika za
preduzea, u svim oblastima vodeih trita. Preduzea i istraivake institucije su
meusobno povezane i sarauju u okviru klastera1, tehnolokih mrea i drugih
formalnih i neformalnih oblika saradnje, koje mogu biti dobar nain pospeivanja
razvoja u industriji (Domadenik et al., 2010).
4. Inovacijski potencijali u EU i Sloveniji
U istraivanju inovativnosti u evropskim i drugim zemljama, koje je bilo
uraeno za lestvicu Evropske inovativnosti (EIS), su zemlje, koje su uestvovale u
istraivanju 2010. godine, rasporeene u sledee kategorije: vodei u inovacijskoj
oblasti: Danska, Finska, Nemaka, vedska, vajcarska su uspenije od proseka
EU 27, inovacijski pratioci: Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Francuska, Irska,
Luksemburg, Slovenija, Holandija, V. Britanija, umereno inovacijske zemlje:
1
Klaster je kompleksan sistem koji obuhvata mnoge aktere kao to su preduzea, nosioci znanja (npr.
univerziteti, instituti RR i labiratoriji), institucije za podrku (npr. privredne komore, razvojne
agencije, sektorska udruenja) i vlade. U ovom sistemu takoe dolazi do saradnje, kao i konkurencije
meu akterima, eksploatacije sinergija (zajednika promocija, zajednika ulaganja u RR), podsticanje
inovacija i stvaranje novih poslovnih mogunosti.
225
Barbara Rodica
eka, Grka, Maarska, Italija, Malta, Poljska, Portugal, Slovaka, panija,

inovacijski lovci: Bugarska, Latvija, Litvanija i Romunija. Slovenija u ovoj podeli
pripada u povremene inovatore, zemlje koje zaostaju za prosekom, to nije
ohrabrujui podatak.
Iz tabele 1, koja prikazuje grupni indeks inovacijsko vodeih zemalja u
EU, vidimo da Slovenija zaostaje za prosekom EU. Eurostat ocenjuje inovacijski
potencijal drava, sledeim pokazateljima: stepen obrazovanja mladih u odnosu na
pol, broj diplomiranih na tehnikim i prirodno-matematikim visokim kolama u
odnosu na pol, deo izdataka namenjenih za naunoistraivaki rad, broj
patentiranih prijava (u Evropskom zavodu za patente), broj patentiranih prijava u
SAD i visina investicija u ulaganja.
Tabela 1: Grupni indeks inovacijsko vodeih drava u EU po godinama
Godina/ drava
2003
2004
2005
2006
2007
vedska
vajcarska
0,82
0,68
0,8
0,69
0,78
0,68
0,76
0,67
0,73
0,67
Finska
Danska
Nemaka
Velika Britanija
EU-25
Slovenija
0,69
0,68
0,59
0,57
n. p.
0,32
0,68
0,66
0,59
0,57
0,45
0,34
0,65
0,65
0,59
0,56
0,45
0,34
0,67
0,64
0,59
0,55
0,45
0,36
0,64
0,61
0,59
0,57
0,45
0,35
Izvor: Zavod za statistiku Republike Slovenije
Analiza stepena privrednog rasta kod lanica OECD pokazala je, da su se

najbre razvijale one zemlje, koje su najbre razvijale nove proizvode, procese i
usluge na osnovu novih tehnologija (ne obavezno kod onih, kod kojih je dolo do
razvoja novih tehnologija).
Ekonomski rast je osnova za rast opteg zadovoljstva u drutvu. Vaan
ekonomski pokazatelj privredne dinamike razvoja statistikih regiona, jeste i broj
novonastalih preduzea u odreenom periodu. Iz podataka SURS-a je evidentno, da
je u celokupnom periodu prouavanja od 2004. do 2010. godine u Sloveniji je
rastao trend novonastalih preduzea bez osnivaa (u proseku vie od 12.800
preduzea). Od toga je otprilike treina njih osnovana u centralnem regionu
Slovenije. Broj preduzea u Sloveniji se 2009. godine poveao za 5,5 % u odnosu
na 2008. godinu (152.541 preduzea). Trend rasta broja preduzea nastavio se i
2010. godine, kad je bio zabeleen rast od 3,12 % u odnosu na 2009. godinu.
Nakon 2008. godine u svim statistikim regionima Slovenije smanjio se broj
zaposlenih koji rade. 2009. godine broj zaposlenih se smanjio za 1,96 %, u odnosu
na 2008. godinu, 2010. godine za 4,47 % u odnosu na 2008. godinu, od toga u
centralnem regionu Slovenije 2010. godine za 2,4 % u odnosu na 2008. godinu.
Bruto domai proizvod (BDP) po stanovniku u Sloveniji je rastao od 2003. do
2008. godine, a zatim je 2009. godine pao ( u proseku za 6,2 %), to je prikazano u
226
tabeli 2. Podaci za prvih pet statistikih regiona (u odnosu na 2009. godinu) nam
pokazuju, da su od 2003. do 2009. godine, slovenaki region i obalno-kraki
statistiki region, jedini premaili slovenaki prosek.
Tabela 2: Regionalni bruto domai proizvod u Sloveniji, region, 2003 2009
Godina / region
SLOVENIJA
2003
12942
2004
13645
2005
14355
2006
15464
2007
17120
2008
18437
2009
17295
Centralna Slovenija
18305
19313
20462
22267
24500
25950
24660
Obalno-kraka
13831
14559
15160
16486
18269
19860
18848
Gorika
Jugoistona Slovenija
12427
12203
12910
12942
13552
13390
14442
14672
16345
16225
17654
17499
16358
15978
Savinjska
11456
12077
12783
13538
14958
16498
15396
Iz podataka, koji prikazuju strukturu investicija po stanovniku, evidentno je

da su daleko iznad proseka dva regiona, centralnoslovenaki i obalno-kraki.
Podaci SURS-a pokazuju, da je 2005. godine, bilo investicija u nove mogunosti u
srednjeslovenakom regionu, slede jugoistona Slovenija, podravski, savinjski
region. U sloveniji su najvee razlike kod bruto domaih izdataka za RRD2. U
centralnomslovenakom regionu koncentrisano je najvie istraivaa, istraivakih
organizacija i upotrebljeno najvie finansijskih sredstava (Adam, 2010). Kao to
vidimo iz tabele 3, srednjeslovenaki i obalno-kraki region su od 2007. do 2010.
godine na vrhu po izdacima, namenjenih za RRD.
Tabela 3: Bruto domai izdaci za RRD po statistikim regionima u Sloveniji, 2007-2010.
Godina / region
2007
2008
2009
2010
500508
616949
656882
745942
SLOVENIJA
275979
337009
356257
403266
Centralna Slovenija
63006
75815
76960
89933
Jugoistona Slovenija
52003
54481
52397
63362
Gorenjska
33610
47986
45845
57169
Savinjska
28978
36389
42675
47211
Podravska
Rezultati istraivanja SURS-a ukazuju na znatno veu inovacijsku

aktivnost, u velikim, u odnosu na mala preduzea3. U odnosu na veliinu preduzea
(od 2006. do 2008. godine), mala preduzea (sa 10-49 zaposlenih), po inovacijskoj
aktivnosti sa 1549 inovacijsko aktivnih preduzea (44,5 % od svih malih
preduzea) su u zaostatku za srednjim (570 preduzea odnosno 63,4 % od svih
2
RRD delatnost istraivanja i razvoja.

Za takve rezultate moe biti jedan od razloga, da obuhvataju podatke metodologijom, koja definie
svako kao inovativno drutvo, koje u periodu ili u razvoju uvede barem jednu novinu. To je za mala
preduzea znatno ambiciozniji cilj nego za velika preduzea.
3
227
Barbara Rodica
srednjih preduzea) i velikim preduzeima (191 od svih 214 velikih preduzea).

Najvie su se inovacijskim aktivnostima bavila velika preduzea (preduzea koja
imaju vie od 250 zaposlenih). Inovacijsko aktivnih velikih preduzea je bilo po
podacima 2009. godine 76,9 % (SURS), u celokupnom periodu posmatranja i vie od
89 %. Stepen inovativnosti zavisi i od privredne strukture. Meu preduzeima, koja
spadaju u preraivake delatnosti (54,6 %), bilo je u periodu od 2006. do 2008.
godine, vie inovacijsko aktivnih, nego u preduzeima sa uslunim delatnostima
(46,1 %). Meunarodna poreenja (European inovation Scoreboard 2009) ukazuju na
to, da Slovenija zaostaje po pakazateljima rasta inovacijskih preduzea; po rastu i
zapoljavanju u tehnoloko intenzivnoj industriji, posebno uslugama (72 % proseka u
EU), po intenzitetu voenja novih reenja i proizvoda na trite (67 % proseka), i po
udelu visokotehnolokih usluga u izvozu (43 % proseka).
Tabela 4: Inovacijska aktivnost preduzea, Slovenija, 2006-2008
Inovacijska aktivnost preduzea
Broj
zaposlenih
u preduzeima
Neinov. pred.
Inovacijsko aktivna preduzea
10 - 49
samo
tehnoloko
285
samo
netehnoloko
588
tehnoloko i
netehnoloko
676
50 - 249
109
127
250
25
Zajedno
Udeo preduze.
(% )
zajedno
zajedno
1549
570
1932
334
17
149
191
329
23
419
732
1159
2310
2284
9,1
15,9
25,2
50,3
49,7
Slovenija belei nakon 2000. godine rast inovativnosti u preduzeima. Deo

inovativnih preduzea, koji je 2000. godine bio 21,08 %je 2006. godine porastao na
35, 01 %. To je doprinelo i privrednom rastu, jer je BDP od 4,4 % skoio na 6,8 %
u 2007. godini. U tabeli 4 vidimo, da je od 2006. do 2008. godine deo svih
inovacijsko aktivnih preduzea u Sloveniji iznosio 50,3 % (u odnosu na svih 4.594
preduzea). Meu njima je bilo najvie malih preduzea, koja su u periodu
posmatranja uvela najvie tehnolokih i netehnolokih inovacija (30,26 % u odnosu
na sva inovacijsko aktiva preduzea). Inovacijsko aktivnih preduzea sa
netehnolokim inovacijama (31,67 %) bilo je manje, nego tehnoloki i netehnoloki
aktivnih zajedno (50,17 %). Meu tehnolokim inovacijama, bilo je najvie
inovacija proizvoda i postupaka.
O vanosti inovacijske politike i planiranju inovativnosti u mikro i malim
preduzeima svedoi kvantitativni deo istraivanja autora Rai i Marki (2008). U
istraivanju je potvrena hipoteza, da inovacijska politika u mikro i malim
preduzeima, pozitivno utie na uspenost. Veliki pozitivni uticaj na uspenost mikro
i malih preduzea predstavlja uestalost uvoenja, odnosno izvoenja promena i
inovacija u nainu poslovanja u smislu poboljanja i novina. Slaba inovativnost u
228
mikro i malim preduzeima, dovodi do slabe uspenosti. Potvrena je i hipoteza, da

strategija planiranja inovacijske politike, bolje utie na uspenost, ali samo kada su
zaposleni upoznati sa strategijom inovacija. Istraivanje uzorka anketiranih drutava
ukazuje da je meu najmanje uspenim regionima, centralni slovenaki region.
U slovenakim preduzeima su najvee prepreke za inovacije, manjak
finansijskih sredstava, manjak radne snage sa visokom strunom spremom,
inovacijski rizici, manjak informacija, neodgovarajue poresko zakonodavstvo,
neuspena administracija. Najproblematiniji faktori za poslovanje preduzea su:
inflacija, neuspena dravna birokratija, neodgovarajua obrazovana radna snaga,
korupcija, slaba radna etika (Technology Park Ljubljana, 2009, SURS).
4.1. Akteri inovativnosti u regionima
U vezi sa pojedinim lokalnim i regionalnim strukturama moemo govoriti
o razliitoj dinamici i stepenu razvijenosti, kao i prisustvu drutva i ekonomije
znanja. Razlika je u odnosu na tip i razvijenost tih struktura. Pri tome moemo
pratiti razliite faktore kao to su: raspoloivost ljudskih resursa, broj osnovanih
novih preduzea (pogotovo visokotehnolokih), prisustvo pomonih institucija u
obliku razvojnih agencija, tehnolokih parkova itd.
Pored ljudskog kapitala, koji mora biti stavljen u opticaj, da moemo
govoriti o uspenom ekonomskom i drutvenom razvoju, u ekonomiji znanja su
vane pomone institucije, pogotovo sa stanovita prenosa znanja izmeu
akademskih institucija kao producenata i visokotehnolokih preduzea kao
subjekata, koji mogu to znanje upotrebiti za inovativne proizvode i usluge i tako su
konkurentni na tritu rada. Pomona okruenja daju preduzeima institucionalnu i
infrastrukturalnu osnovu, a istovremeno su okvir za isto tako vane organizacione
prijeme i uspostavljanje kooperativnih neformalnih mrea.
Kvalitativnom metodologijom bili su prouavani sociokulturni i
organizacioni vidici prenosa znanja i tehnologija u etiri izbrana regiona u
Sloveniji. U nastavku emo predstaviti centralni slovenski i jugoistoni region, koji
bitno utiu na privredu Slovenije. U kvalitativnom delu istraivanja, bila je
upotrebljena metoda fokusne grupe i metoda polustrukturiranog intervjua. Glavne
smernice istraivanja odnosile su se na to, da se utvrdi kakav je prenos znanja i
intezitet povezivanja izmeu visokotehnolokih preduzea i pomonih institucija,
dati ocenu mogunosti regiona za razvojni i inovativni prodor i identifikacija
najvanijih aktera i oceniti kakva je uloga drave i njena podrka regionalnim
razvojnim centrima.
U centralnomslovenakom regionu, su u istraivanje bili ukljueni
respondenti iz pomonih institucija, visokotehnolokih preduzea, razvojnog
instituta i dravne agencije, pomou kojih su ocenili mogunosti regiona za
inovacijski proboj. Naveli su sledee: potrebna je realizacija privrednih inicijativa
sa visokom tehnologijom znanja i viim potencijalom rasta, potrebno je dostii
229
Barbara Rodica
dobru ravnoteu izmeu instrumenata za podrku rasta novih preduzea na jednoj

strani i instrumenata za podrku veeg rasta ve postojeih preduzea na drugoj
strani, upozorili su na problem poverenja izmeu poslodavaca, naglasili su problem
pogrene strategije regionalnog pozicioniranja tehnolokih parkova, izloili su
vanost internacionalnog udruivanja znanja i prenos znanja i tehnologija na
privredu, upozorili na sistemske prepreke kod stvaranja inovativnog okruenja,
kritini su bili kod prostorne i funkcionalne osnove pomonih institucija, malo je
(formalne) komunikacije i saradanje sa drugim institucijama, koje bi morale biti
spolja otvorenije, naglasili su vanost neformalnih kontakata u komunikaciji sa
relevantnim akterima. Respondent iz dravne agencije je rekao da agencija zbog
kadrovskog nedostatka, ternutno ne izvodi nikakva istraivanja i analize o
ukljuenosti slovenakih preduzea u regionalne razvojne centre. Na osnovu
podataka, mogue je utvrditi, da su institucije usmerene svaka u svoju pomonu
delatnost i da ne gaje meusobne kontakte. Upozoravaju, da su projekti, koje
objavljuje drava previe kratkoroni. Uesnici fokusne grupe su istakli sledee
prepreke (finansiranje, slaba angaovanost kreativnog strunog osoblja, nema
razvojnog fokusa): region u proseku iscrpi manje sredstava iz naslova jaanja
regionalnih razvojnih potencijala kao drugi regioni (sedmo mesto u Sloveniji), slabo
iskorien razvojni potencijal (neuporediv sa drugim prestonicama), u Sloveniji
nema razvojnog fokusa, jer je trend u izjednaavanju provincije sa sreditem.
Upozorili su, takoe, da problem zatite privatne svojine (premalo iskustva) oteava
inovativnost (na primer, ne vraa se univerzitetu) i slino (Adam, F. et al., 2010).
U zakljuku istraivanja predstavnici pomonih institucija i drugih aktera
inovativnog sistema naglaavaju da su pronaeni mehanizmi za inovativni proboj,
da dolazi do poveanja stvaralakog strunog osoblja, koje bi inilo potencijalne
razvojne centre. Ali jo uvek nisu reena pitanja razvojnih prioriteta, znai koje
industrije ili oblasti industrije treba razvijati bez obzira na to, da li se radi o mikro
ili malim preduzeima. Isto tako nema odgovarajue koordinacije izmeu pojedinih
elemenata inovacijskog sistema.
Tendencije potencijala za razvojni i inovacijski proboj jugoistonog
regiona, su prisustvom u istraivanju poeli da se primeuju 2006. godine,
menjanjem dravne politike u odnosu na podrku razvoja regiona. U plasiranju je
najvie uticalo pojavljivanje odluujuih kreativnih aktera. Izloena je bila
sinergija izmeu Privredne komore Dolenjske i Bele krajine i Univerzitetskog
istraivakog centra Novo Mesto i Razvojnim centrom. Rad institucija pospeio je
intezitet prenosa znanja i pretoka informacija, iji rezultat su akreditovani
visokokolski programi u regionu. Po miljenju prisutnih u istraivanju su
inovativni akteri u regionu, koji utiu na proboj regiona i velika preduzea ili jaka
privreda (u industriji: farmacija i automobilska industrija) i jasno zacrtane smernice
regiona ka odreenim ciljevima razvoja. Velika preduzea u regionu podravaju
pojam klastera. Kod isticanja prednosti rada velikog preduzea za razvoj regiona,
potrebno je obratiti panju na to, da se preduzea vezana za jednu industrijsku
oblast ne uspore. Usporavajui faktor razvoja regiona je povezanost kreativnih
230
regionalnih aktera na lokalnom nivou. Predstavnici visokotehnolokih preduzea,

koji su uestvovali u istraivanju, su saradnju sa predstavnicima lokalne i regionalne
oblasti obeleili kao promene i pre svega usmerene na osnovu strune saradnje.
Uloga drave, kad je u pitanju podrka regionalnim razvojnim centrima,
odredili su miljenjem, da su od uloge drave za razvoj regiona vaniji, lina incijativa
i spremnost sredine za intenzivnu saradnju meu regionalnim akterima (drava ne
odreuje koje industrije treba podrati). Primeuje se da drava i njene institucije
sistematski oteavaju razvoj regiona u oblasti visokokolske sfere. Podravaju
povezivanje agencija (po uzoru funkcionisanja javne agencije za istrivaku delatnost
Republike Slovenije ARRS), da bi poveali nadzor objavljenih konkursa na
dravnom nivou. Upozoravaju na problematian protok informacija i manjak
statistikih podataka o uspehu raspisanih konkursa preduzea (Adam, F. et al., 2010).
5. Zakljuak
Ako slovenaka preduzea ele da obezbede uspenost poslovanja na
konkurentnom regionalnom i globalnom tritu, potrebno je da koriste razliite mere
i podsticaje, da obezbede uslove za nove inovacije, odnosno razvoj novih znanja, da
mogu sa novim inovativnim reenjima da prestignu svoje konkurente. Za opstanak i
rast mikro, malih i srednje velikih preduzea, vana je inovativnost, odnosno
uspenost inovacijskih procesa. Ona e u slovenakim preduzeima u velikoj meri
zavisiti, od njihove inovacijske politike i od planiranja strategije, koja e biti
usmerena u oblikovanje inovativnih proizvoda i usluga. Uspenost inovacijskih
procesa zavisi i od njihove sposobnosti, da stvore informacijske mree, za dobijanje
podataka o zahtevima i potrebama korisnika na odgovarajuim ciljnim tritima, od
sposobnosti da prepoznaju nove trendove i potrebe i vremena, koje e im biti
potrebno, da znanje pretvore u inovacije. Zato je na podruju istraivanja inovacija i
tehnolokog razvoja, kjuni izazov, usmeravanje i odgovarajua podrka
istraivako-razvojnoj delatnosti u javnom i poslovnom sektoru u onim regionima
gde moemo da spojimo istraivaki potencijal sa privrednom delatnou, i
postignemo porast dodatne vrednosti i vii stepen konkurentnosti. Potrebno je i
brinuti o odgovarjajuim istraivakim organizacijama, koje e se u veoj meri
prilagoavati izazovima savremenog istraivakog rada. Uloga drave je bitna kod
voenja takve razvojne politike, koja bi omoguavala stvaranje uslova za razvoj
regiona i odstranjivanje najproblematinijih faktora za poslovanje preduzea (inflacije,
neefikasna dravna birokratija, neodgovarjajue obrazovanje radne snage).
Reference
1.
2.
Adam, F., Hafner, A., Podmenik, D. et al. (2010) Inovativna jedra v regionalnem
razvoju. Ljubljana: Vega. 229 str.
Domadenik, P., Kostevc, ., Ograjenek, I., Pranikar, J., Rajkovi, T., Redek, T. (2010)
Spodbujanje inovacij in rasti na vodeih trgih v Sloveniji. Ljubljana: Ekonomska
fakulteta v Ljubljani. 84 str.
231
Barbara Rodica
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Gramc, B. (2007) Ocena tehnoloke sposobnosti slovenskih podjetij po modelu Svetovne

banke. Nae gospodarstvo, Revija za aktualna gospodarska vpraanja, L. 53, t. 3-4, str.
18-30, Ekonomsko-poslovna fakulteta Maribor.
Kotler, P. (2006) Principles of marketing. London: Prentice Hall.
Likar, B. et al. (2006) Management inovacijskih in RR procesov v EU. Ljubljana: Intitut
za inovativnost in tehnologijo Korona plus.
Marki, M. (2004) Inoviranje procesov, pogoj za odlinost poslovanja. Koper: Fakulteta
za management.
Porter, M. (2001) Enhancing the Microeconomic Foundations of Prosperity: The Current
Competitivenes Index. The Global Competitiveness Report 2001-2002. World Economic
Forum. New York, Oxford. Oxford University Press, str. 52-76.
Rai, K., Marki M. (2008) Inovativnost in uspenost gospodarskih drub. Koper:
Fakulteta za management Koper. 127 str.
Ruzzier, M., Mlakar, A. (2011) Povezava med internacionalizacijo in inoviranjem malih
in srednjih podjetij: primer Slovenije. Organizacija, Revija za management, informatiko
in kadre, letnik 44, tev. 6, 228-237.
Resolucija o Raziskovalni in inovacijski strategiji Slovenije 2011-2020. 28. redna seja
Dravnega
zbora
Republike
Slovenije,
24.5.2011.
http://www.drznaslovenija.mvzt.gov.si/ch02s04.html, [15.11.2011].
Schumpeter, J.A. (2010) Ali lahko kapitalizem preivi? Ljubljana: Studia humanitatis.
Statistini urad Republike Slovenije. Dostopno na: http://www.stat.si, [12.2.2012].
Technology Park Ljubljana (2009) Study of the innovative potential of Slovenia.
Dostopno na: http://www.tp-lj.si/media/studija.o.stanju.podjetnistva_slo.pdf, [6.7.2011].
RESEARCHING THE IMPACT OF INNOVATIONS ON BUSINESS

DEVELOPMENT AND REGIONAL DEVELOPMENT
Abstract: Regions and other local environment are included in the current
globalization. Businesses as an integral part of the region are heavily dependent
on global environmental change. Analysis of economic trends in the world and
most dynamic development policies of developed countries shows, that the
innovation capability that enables rapid adaptation to changes in the
international arena offers the only possibility to improve the competitive
position. Only a highly innovative country, region, company can maintain
long-term advantage over competitors and can ensure economic
competitiveness and economic growth. Innovation enables companies to
improve competitiveness and profitability by creating, developing or marketing
innovative new products or ideas. Innovations, research and development,
enabling the developed economies of the European Union to its citizens
adequate welfare and quality of life. In this paper we present some important
results of research and studies of regional development. These results are based
on secondary use of the statistical data and secondary data obtained from
interviews and semi-structured interviews on the qualitative approach, with
which we presents a more detailed picture of events in the steerable markets,
innovative centers in regional development and talk about the transfer of
knowledge and research in the economy.
Keywords: innovation, innovation potential, guiding markets, knowledge
232
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
SAOBRAAJ I EKONOMIJA AMERIKIH GRADOVA

Nataa Milenkovi
Rezime: Cilj ovog rada je da opie ulogu i znaaj saobraaja za razvoj
amerikih gradova, ali i da objasni i kvantitativno oceni dananji negativni
uticaj automobilske zavisnosti na njihovu ekonomiju. Istraivanje dokazuje
da je problem automobilske zavisnosti daleko ozbiljniji od materijalnih
trokova, odnosno da saobraaj u mnogim amerikim gradovima postaje
konica njihovom ekonomskom razvoju. Rad analizira i kvantitativno (OLS
metodom u viestrukim regresijama) procenjuje uticaj najvanijih
saobraajnih parametara na privredu amerikih gradova. To su transportni
trokovi korisnika, saobraajni zastoji, dodatna potronja goriva, asovi
kanjenja, indeks zastoja na putevima i drugi.
Kljune rei: gradovi SAD, automobilska zavisnost, transportni trokovi,
saobraajni zastoji, irenje gradova
1. Uvod
Ekonomski razvoj Sjedinjenih Amerikih Drava i njihova dananja
primarna pozicija u globalnoj ekonomiji, u velikoj meri je zasluga razvijenog,
rasprostranjenog i kvalitetnog transportnog sistema. S druge strane, razvoj i
omasovljavanje saobraaja, pre svega dostupnost automobila i njegova masovna
upotreba, ve nekoliko decenija ispoljavaju brojne probleme prekomernog
korienja automobila - zagaenje, zastoji, kanjenja, trokovi za infrastrukturu,
benzin, parking i dr.
Imajui u vidu brojne krupne i sloene probleme koje saobraaj nanosi
privredi SAD, kao i globalni znaaj amerike ekonomije, dosadanja nauna
istraivanja ovog odnosa su iznenaujue malobrojna.
Poslednjih godina se sve ee analizira jedan od glavnih uzronika
prekomernog korienja automobila irenje gradova (urban sprawl). Znaajni su
radovi Gillham (2002), Glaeser (2001), Stoll (2005.), mada sam saobraaj nije u
Megatrend univerzitet, Fakultet za meunarodnu ekonomiju, natasa712004@yahoo.com

UDK 656.13:33(73), pregledni rad
Rad je rezultat istraivanja u okviru projekta 47004 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke
Republike Srbije.
Nataa Milenkovi
njihovom istraivakom fokusu. Odnos izmeu saobraaja i urbanog irenja tema

je autora Crane i Chatman (2004). Postoje istraivanja pozitivne korelacije izmeu
ulaganja u poboljanje saobraaja i ekonomskog prosperiteta podsticanjem
aglomeracionih procesa Graham (2007). Znaajna istraivanja negativnih uticaja
saobraaja na ekonomiju su radovi Newman i Kenworthy (1989), kao i Newman i
Kenworthy (1999).
Ako se uticaj saobraaja na ekonomiju amerikih gradova posmatra samo
kroz problem finansijskih gubitaka zbog izgubljenog vremena i goriva, znaaj ovog
problema se potcenjuje, jer amerika privreda moe da se nosi sa tim gubicima.
Pretpostavka ovog rada je da je problem automobilske zavisnosti daleko ozbiljniji
od materijalnih trokova, odnosno da saobraaj u mnogim amerikim gradovima
postaje konica njihovom ekonomskom razvoju. Iako je motorizacija sama po sebi
nosilac ekonomskog rasta, njeni negativni efekti mogu da imaju merljivo vei
uticaj nego prednosti.
Ovu tezu emo dokazati kvantitativnim merenjem uticaja svih najvanijih
saobraajnih obeleja (ne samo negativnih faktora) na izabrane ekonomske
parametre, primenom viestruke regresione analize metodom obinih najmanjih
kvadrata (OLS ordinary least squares). Analiza se primenjuje na gradove
pojedinano i zbirno u manjim i veim grupama, a cilj je da se ameriki gradovi
klasifikuju prema osetljivosti na negativne efekte saobraaja.
Ukoliko postoje uoljive razlike meu gradovima koji su manje ili vie
osetljivi na posledice automobilske zavisnosti, te razlike bi ukazale na dublje
uzroke problema, a time oznaile put za njegovo prevazilaenje.
2. Pozitivni efekti saobraaja na razvitak amerikih gradova
Snaan i efikasan transportni sistem obezbeuje da poslovne aktivnosti
imaju pristup sirovinama i tritu i obezbeuje da stanovnitvo doe do robe,
usluga, posla, zabave i drugih ljudi. Poveanje efikasnosti transportnog sistema
obezbeuje poveanje produktivnosti privrede na razliite naine. Smanjenje
trokova isporuke moe poveati ekonomsku efikasnost i obezbediti veu dobit u
odnosu na trokove. Time se poveava i profitabilnost poslovanja, smanjuju
maloprodajne cene, poboljava kvalitet usluga u smislu redovnijih isporuka,
omoguuje se uveanje poreza. Sve to podstie ekonomski razvoj. Prema
istraivanjima Gallup i Sachs (1998). i drugim autorima u oblasti ekonomske
geografije, ak i skromnija dostignua u pogledu efikasnosti mogu da obezbede
znaajne prednosti.
Ostvarivanje prednosti koje proistiu iz geografske blizine odreenog
prostora tritu, sirovinama, dobavljaima ili izvoru radne snage, ostvaruje se
delovanjem aglomeracionih sila. Aglomeracione sile dovode do koncentrisanja
ekonomskih aktivnosti, to stvara okruenje koje ohrabruje dalje uveanje
ekonomskih aktivnosti. Zgusnute regionalne aglomeracije ekonomskih aktivnosti
234
Saobraaj i ekonomija amerikih gradova
su vaan izvor rasta privreda na bilo kom stepenu razvijenosti. O tome svedoe
brojni radovi eminentnih naunika Krugman i drugi (1999), Gallup i Sachs (1998) i
mnogi drugi.
Saobraaj je za privredu SAD imao vei znaaj nego u mnogim drugim
zemljama, uglavnom zbog veliine teritorije. Bez povezanosti sa postojeim
centrima, mnogi zabaeni delovi bi ostali potpuno nerazvijeni, a neujednaen
razvoj usporava ukupan ekonomski rast.
Drugo, sama injenica da su SAD zemlja ogromne proizvodnje i potronje
ukazuje na neophodnost razvijenog i efikasnog saobraajnog sistema koji bi ih
povezivao. Iako su SAD bogate znaajnim i raznovrsnim prirodnim resursima, ova
bogatstva su prostorno rasuta po itavoj dravi. Zato je amerika transportna
mrea izuzetno vana spona unutar privrede SAD.
Pojava prvih automobila bila je znaajan pokreta procesa urbanizacije.
Tokom dvadesetog veka postignuta su brojna poboljanja automobilskog
transporta: poveana je brzina, udobnost, efikasnost potronje goriva i pouzdanost
vozila. Automobilski saobraaj je, u znaajnoj meri, uticao na poveanje
produktivnosti i podrao ekonomski razvoj. Produktivnost je rasla kako su motorna
vozila zamenjivala kolica i ivotinjsku vuu za prevoz robe, dok je javni transport
poveao raspoloivost radne snage.
Razvoj eleznice imao je kljuni uticaj na industrijsku revoluciju i
ekspanziju SAD. Sa poveanjem mobilnosti tokom XIX veka, ekonomski razvoj je
veoma ubrzan.
U nekim sluajevima rast amerikih gradova je bio tako veliki, da su se
najvee urbane oblasti stopile i formirale klastere gradova. Unapreenje
saobraaja, visok standard stanovnitva, dobra saobraajna infrastruktura,
meusobno povezani transportni koridori, elezniki i drumski, podrali su razvoj
specifinih klastera gradova - megapolisa. Megapolisi, kao prostrane urbane
aglomeracije, sa ukupnim stanovnitvom od 10 i vie miliona, imaju veliki
(centralni) grad od 100.000 do 500.000 stanovnika, dok u prigradskim zonama ivi
nekoliko puta vie stanovnika.
Megapolisi postaju novi konkurentski subjekti u globalnoj ekonomiji.
Karakteriu ih stalno poveanje kretanja robe, ljudi i kapitala izmeu
metropolitanskih podruja unutar njih, oni privlae najvei broj talenata, generiu
najvei deo inovacija u SAD. Poveanje kvaliteta i obima saobraaja bilo je
verovatno jedan od najvanijih faktora koji je omoguio uspon amerikih
megapolisa na poziciju koju danas imaju u svetskoj privredi.
Zbog, do nedavno, jake pozitivne veze izmeu motorizacije i ekonomske
produktivnosti, opte je miljenje da je svaka strategija koja ukljuuje smanjenje
mobilnosti nuno tetna po ekonomiju. Nasuprot tome, uvereni smo, a istraivanje
to treba i da pokae, da postoji ekonomski optimalan nivo mobilnosti, preko ijih
granica poveanje postaje tetno po privredu.
235
Nataa Milenkovi
3. Negativni efekti saobraaja

Zahvaljujui tehnolokom napretku i drugim faktorima, transportni
trokovi vremenom rapidno opadaju. Detaljnu analizu opadanja transportnih
trokova u novije doba daju E. L. Glaeser i Kohlhase (2003). Prema ovim
autorima prosena cena transporta tone po milji, 1890. godine bila je 18.5 centi
(preraunato u US $ 2001), danas iznosi 2.3 centa. Sniavanje transportnih
trokova dovodi do masovnog korienja automobila u svim razvijenim zemljama
sveta. Ipak, ova pojava nigde kao u SAD nije u tolikoj meri izmenila strukturu
gradova i ivot u njima. Ameriki gradovi prolaze veliku transformaciju. Dolazi do
pojave irenja gradova (urban sprawl) - gradsko jezgro poinje da se rasipa,
ubrzano rastu prigradske zone i nastaju nova naselja koja su ekonomski i drutveno
povezana sa metropolom, ali geografski udaljena od nje. Sve vie ljudi ivi van
gradova u kojima rade, stanovnitvo se zgunjava u irim gradskim zonama i dolazi
do snane disperzije radnih mesta. Radnici svakodnevno prelaze sve vee
razdaljine do posla. S obzirom na sve vee razdaljine unutar gradskih oblasti,
peaenje i korienje bicikala postaju sve neprikladniji za putovanja na dnevnom
nivou. Za veinu aktivnosti neophodno je korienje automobila, s obzirom na
izolovanost pojedinih oblasti od grada, kao i stambenih od industrijskih i
trgovinskih zona.
Ekstremna teritorijalna veliina amerikih gradova je posledica
suburbanizacije intenzivnog razvoja predgraa tokom novije amerike istorije. Ona
ne bi bila mogua bez veoma niskih transportnih trokova, ali ni bez snane podrke
amerike vlade, prevashodno pod uticajem brojnih zainteresovanih lobija. Drava je
vodila poresku politiku kojom se podrava naseljavanje predgraa, povoljni krediti,
niski porezi, obimna akcija unapreenja amerikih puteva 1920- ih, dravna
kampanja i drugo, tako da u njima danas ivi ak 80-90 % stanovnika SAD.
Na poetku procesa suburbanizacije, brojne amerike korporacije koje su
profitirale zahvaljujui razvoju predgraa (naftne kompanije, proizvoai
automobila, graevinske firme i sindikati) udruenim snagama su lobirale za
izgradnju novih auto-puteva. Ovo je dovelo do razvoja predgraa veoma udaljenih
od gradskih centara irom SAD. Danas je mo, brojnost i uticaj ovih interesnih
grupa dodatno uvean (automobilski lobi godinje izdvoji za ameriki Kongres oko
60 miliona dolara), a dravna politika se do danas nije promenila. Pored poreske
politike, vlada i itavo ameriko drutvo imaju niz mehanizama kojima se podstie
kupovina automobila (povoljni krediti i niski porezi za kupovinu novog automobila
i drugo).
Sam termin sprawl je upravo nastao tokom istraivanja fenomena
suburbanizacije amerikih gradova. Osim toga, stanje u kome veina urbanih
oblasti u Americi skoro potpuno zavisi od automobila, takoe je dobilo poseban
termin u literaturi automobilska zavisnost (automobile dependency). Termin su
prvi put upotrebili Newman i Kenworthy (1989) da objasne probleme veine
236
gradova u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. Termin zavisnost je

upotrebljen da naglasi princip da to se vie koristi, manji eljeni efekti se postiu.
Najvaniji negativni uticaji automobilske zavisnosti na privredu su
zauzetost najskupljeg gradskog zemljita u centralnim gradskim jezgrima, koja se
koriste za puteve, parkinge, garae, zatim saobraajni zastoji, infrastrukturni
trokovi, trokovi korisnika, tete nastale saobraajnim nezgodama, dodatno
troenje neobnovljivih resursa, usporavanje proizvodnih procesa usled kanjenja
isporuka inputa i druge.
U savremenim razvijenim privredama, zbog narastajuih negativnih
efekata automobilske zavisnosti, pozitivan odnos izmeu motorizacije i
ekonomskog razvoja je veoma slab. U mnogim amerikim gradovima, ija je
automobilska zavisnost vea nego bilo gde u svetu, motorizovanost pokazuje
negativnu korelaciju sa ekonomskim pokazateljima.
Ova tvrdnja e biti podvrgnuta ekonometrijskoj proveri na primeru
amerikih gradova, ali se i na primeru velikih svetskih gradova i bez istraivanja
moe uoiti da razlike u korienju automobila ne dovode do proporcionalnih
razlika u ekonomskim parametrima.
Ekonomski uspene zemlje, kao to su Norveka i vedska neuporedivo
manje su motorizovane u odnosu na SAD, dok je njihov GDP per capita znatno
vei. Prema podacima European Environement Agency (2007), broj preenih
kilometara per capita u Severnoj Americi iznosi preko 21.500, dok je u zemljama
OECD, taj broj svega 11.000. Ove drave imaju oko 20% vei GDP per capita od
severnoamerikih. Slian zakljuak o odnosu izmeu ekonomskih parametara i
korienja automobila, dobija se poreenjem bogatih i siromanih azijskih gradova
koje daju Newman i Kenworthy (1999). Automobili se u bogatim azijskim
gradovima koriste manje nego u siromanim, dok je GDP per capita u njima
viestruko vei.
Evo nekih karakteristika saobraaja u amerikim gradovima. Na osnovu
podataka Texas Transportation Institute (2011), izraunate su prosene vrednosti
najvanijih saobraajnih pokazatelja u periodu 1982-2009. Procenat zastoja u picu
u najproblematinijim gradovima kao to su LA i San Francisko dostie 70-80%.
Iznenauje injenica da gradovi koji imaju relativno mali broj stanovnika (200-600
hiljada) Orlando, Denver, Atlanta, Majami, Sakramento imaju vie od 50% zastoja.
Sa porastom vrlo tekih saobraajnih uslova u amerikim gradovima, raste
i duina putovanja do posla. U urbanim oblastima SAD, duina putovanja do posla
je za samo dve decenije poveana sa 35 na 45 minuta, prema podacima Regional
Plan Association (2006). Stalno poveanje zakanjenja ne donosi posledice samo u
obliku utroka vremena zaposlenih, ve dovodi i do kanjenja isporuka neophodnih
u proizvodnim procesima i u dopremanju proizvoda. Prosean godinji broj sati
zakanjenja po putniku (automobilom) iznosi vie od 60 u Los Anelesu,
Vaingtonu, San Francisku, ikagu, San Hozeu i Sietlu 40-50 sati. Slino
237
Nataa Milenkovi
prethodnom, i prema ovom faktoru, mali gradovi kao sto su Orlando, Atlanta,
Nevil, Denver, visoko se kotiraju sa preko 30 sati godinjeg zakanjenja
izazvanim zastojima po putniku.
Posebnu panju zahteva i problem potronje nafte, kao jedne od posledica
automobilske zavisnosti u SAD. Potrebe za naftom u sektoru transporta konstantno
rastu u poslednjih 30 godina kako u pogledu koliine, tako i u pogledu udela u
ukupnoj tranji nafte. Prema procenama International Energy Agency (2007),
transport e uskoro postati jedini sektor u kome se tranja za naftom poveava. U
SAD na transport odlazi ak 2/3 ukupne potronje nafte. Enormna potronja nafte u
SAD jo je oiglednija kada su u pitanju podaci o potronji po stanovniku. Prema
podacima EIA (2007) SAD i Kanada, od kojih SAD neproporcionalno vie troi,
imaju 2,5 puta veu potronju nafte od drugih industrijalizovanih zemalja i skoro
est puta veu potronju od svetskog proseka. Najvie dodatnog goriva (preko
koliine potrebne da se doe do posla) troi se u Los Anelesu, ak 35 galona
godinje preko koliine koja bi bila potrebna da nema zastoja. U Vaingtonu ta
potronja iznosi 31.1, a slede San Francisko, ikago i Sietl, sa preko 20 galona,
Hjuston, Atlanta, Boston i Feniks sa vie od 16 galona godinje po putniku.
Shodno navedenim i mnogim drugim negativnim efektima, poveavaju se i
ukupni trokovi zastoja. U deset najugroenijih gradova, ovi trokovi iznose od
600$ do 1.300 $ godinje po putniku. Los Aneles, Vaington i ikago imaju
trokove zastoja iznad 1.000$ godinje, slede Atlanta, Baltimor i Hjuston sa vise od
700$, Orlando, San Diego i San Hoze preko 650$.
Uticaj ovih negativnih pojava na ekonomiju gradova SAD oceniemo
kvantitativno, primenom metode najmanjih kvadrata (OLS) u viestrukoj regresiji.
4. Analiza uticaja automobilske zavisnosti na ekonomiju amerikih gradova
Analiza pojedinanog i zbirnog uticaja raznovrsnih faktora na ekonomiju
amerikih gradova omoguena je postojanjem obilja statistike grae. Svi vaniji
saobraajni parametri u amerikim gradovima (zbirno i pojedinano) u periodu
1982-2010, dati su u Urban Mobility Reports, Texas Transportation Institute
(2011). Ovi izvetaji daju procene parametara kao to su gubitak vremena i
zakanjenja, dodatna potronja goriva i novca, zbog konstantnih i sve duih
saobraajnih zastoja, frekventnost zastoja u pojedinim gradovima i mnoge druge.
Potrebne ekonomske parametre amerikih gradova obezbeuje Bureau of
Economic Analysis - BEA.
Istraiemo uticaj najvanijih faktora automobilske zavisnosti primenom
viestruke regresije na prihode po stanovniku (income per capita) kao odabrani
ekonomski pokazatelj amerikih gradova. Odabrane varijable nisu samo izabrani
negativni faktori, ve sva dostupna merljiva obeleja saobraaja u amerikim
gradovima. Pored negativnih faktora zastoja, potronje goriva i kanjenja o kojima
238
je bilo rei, u viestruku regresiju ukljuujemo i broj preenih milja auto-putevima,

koji u velikoj meri olakavaju saobraaj, broj milja na saobraajnim arterijama,
indeks vremena putovanja i druge.
Sve varijable koje emo testirati statistiki su istovremeno odraz opteg
pozitivnog uticaja motorizovanosti na ekonomiju, kao i njenih negativnih efekata.
Zato se moe oekivati da neki evidentno negativni efekti kao varijable u
regresionoj analizi ne pokazuju negativan predznak. Ipak, oekujemo negativan
zbirni uticaj ovih varijabli u veini amerikih gradova.
Analiza je raena na uzorku od 48 amerikih gradova sa brojem stanovnika
iznad 300.000, prema podacima za period od 28 godina (1982- 2009), ime je
dobijena znaajna statistika masa od 1.344 opservacije. Rezultat dobijene
vrednosti parametara prikazan je u tabeli 1.
Tabela 1. Faktori saobraaja i prihodi u amerikim gradovima
Parametar
Vrednost
Standardna
greka
KONSTANTA
11787.6
5217.83
2.25909
0.0239
Auto-milje na auto-putu po
stanovniku
699.535
69.4207
10.0767
0.0000
Auto-milje na saobraajnim
arterijama po stanovniku
-0.0104513
0.0116528
-0.896886
0.3698
305.204
41.6426
7.32914
0.0000
Zastoj sistema (% milja po traci)
-57.4625
32.1383
-1.78797
0.0738
Prekomerna potronja goriva

(Galon /Auto)
-647.276
60.5259
-10.6942
0.0000
-217.494
51.7086
-4.20615
0.0000
Indeks putovanja
8218.92
4855.74
1.69262
0.0905
Godinji trokovi zastoja per po

Auto-putniku ($)
35.4467
1.54953
22.8758
0.0000
Indeks zastoja na putevima
-18318.4
2835.34
-6.46073
0.0000
Zastoj u saobraaju
(% u picu po automobilu)
Godinji broj sati kanjenja

po Auto-putniku
T Statistika P-vrednost
--------------------------------------------------------------------------------------------------------R2= 70.0998 %
Korigovani R2 = 69.8981 %
Standardna greka = 5595.09
Srednja apsolutna greka = 4019.96
239
Nataa Milenkovi
Rezultat (tabela 1) objanjava odnos izmeu income per capita i devet

nezavisnih varijabli. Kako je P-vrednost manja od 0.01, izuzev druge varijable,
konstatujemo da postoji statistiki znaajan odnos izmeu varijabli sa stepenom
pouzdanosti od 99%.
R2 statistika pokazuje da model objanjava 70.0998% varijabilnosti prihoda
per capita. Korigovana R2 statistika, koja je primerenija za model je 69.8981%.
Negativnu korelaciju u okviru viestruke regresije ispoljilo je ak pet
varijabli: Zastoj sistema, Prekomerna potronja goriva, Broj sati zakanjenja,
Indeks zastoja na putu i Auto-milje na saobraajnim arterijama, s tim da je
statistika signifikantnost poslednje varijable manja od 90%.
Dijagram 1 kao prikaz ove korelacije nedvosmisleno ukazuje na negativan
odnos izmeu faktora saobraaja i income per capita u veini amerikih gradova.
Dijagram 1. Faktori saobraaja i prihodi u amerikim gradovima
U delu o negativnim faktorima automobilske zavisnosti uoili smo

relativno visoko rangiranje gradova koji po broju stanovnika ne spadaju u velike.
Na primer Atlanta, Denver, Orlando, Nevil su po svim negativnim faktorima
automobilske zavisnosti u prvih deset ili petnaest amerikih gradova iako se po
broju stanovnika nalaze izmeu 25. i 79. mesta.
Na primer, Nevil ima 50% veu povrinu od Njujorka, a samo 600 hiljada
stanovnika nasuprot 8,1 milion stanovnika Njujorka. Atlanta ima 20 puta manje
stanovnika od Njujorka i samo 2 puta manju povrinu. Slino je i sa mnogim
drugim gradovima.
Los Aneles ima ak 50% veu povrinu od Njujorka i 2,5 puta manje
stanovnika (3,8 prema 8,2 miliona). Ovaj grad je konstantno prvi ameriki grad po
potronji goriva, ukupnoj ili merenoj po broju stanovnika, prvi po broju sati
zakanjenja godinje (zbirno i po automobilu), prvi ili drugi po trokovima
izazvanim zastojima, prvi po trokovima uzrokovanih zakanjenjima (zbirno ili po
automobilu).
240
Hjuston je dvosturko vei od Njujorka, a ima skoro etiri puta manje

stanovnika, a po svim negativnim parametrima koji su ukljueni u analizu, nalazi
se u loijoj poziciji od Njujorka.
Ovakve neoekivane razlike meu gradovima u pogledu osetljivosti na
negativne uticaje saobraaja, podstakle su nas da primenimo viestruku regresiju
pojedinano na svaki od 48 amerikih gradova. Zbog relativno malog uzorka od 28
godina, statistika signifikantnost jednog ili dva parametra u analizi skoro svakog
grada je manja od 90%. Zbog toga, ali i zbog prevelikog obima, ove analize nisu
ukljuene u rad. One nisu cilj istraivanja, ali daju dobru osnovu da se gradovi
klasifikuju na vise i manje pogoene posledicama automobilske zavisnosti.
U prvu grupu spadaju gradovi u kojima saobraaj ispoljava negativno
dejstvo na prihode stanovnika. Iznenaujujue je da ovde spada veina amerikih
gradova. To su: Atlanta, Ostin, ikago, San Antonio, San Dijego, Hjuston, Denver,
Dalas, Njujork, Los Aneles, Las Vegas, Detroit, Kanzas-city, Memfis, Nevil,
Feniks, Majami, Sinsinati, Baltimor, Fresno, Salt Lejk Siti i drugi.
Druga grupa amerikih gradova ima jo uvek blago pozitivan zbirni uticaj
devet analiziranih faktora saobraaja na prihode. To su: Akron, Olbeni, Albukerki,
Milvoki, Filadelfija, Omaha, Sakramento, Loisvll, St. Louis, Tampa, Tulsa.
Filadelfija je, na primer, po broju stanovnika 4. ameriki grad, ali se po negativnim
efektima saobraaja rangira ispod polovine od 48 analiziranih gradova. Kao i u
sluaju prethodne grupe, zbog relativno malih uzoraka, ponegde je statistiki
znaaj manji od 90%, ali to ne utie na injenicu da u ovim gradovima negativni
efekti saobraaja imaju relativno mali znaaj. U ostalim gradovima, uticaj ovih
faktora statistiki se nije prikazao kao naglaeno pozitivan, niti negativan.
Zajednika karakteristika veine gradova prve grupe je izuzetno velika
povrina u odnosu na broj stanovnika. Svi gradovi druge grupe imaju daleko manju
povrinu od gradova koji su izdvojeni kao visoko-osetljivi na negativne efekte
automobilske zavisnosti.
Grad Njujork zahteva dodatnu analizu. Statistiki podaci ukazuju na neto
bolji poloaj Njujorka u pogledu negativnih efekata saobraaja u odnosu na ostale
velike amerike gradove, iako Njujork ima viestruko veu populaciju od njih. Na
primer, po koliini goriva koja se potroi zbog zastoja, Njujork je u posmatranom
periodu zauzimao u proseku 16. mesto (prosek obraunat na osnovu podataka TTI
2011.), po broju sati zakanjenja zauzima 15. mesto. Godinji trokovi zastoja su u
Njujorku na 13. mestu. U pojedinanoj regresivnoj analizi pokazuje negativne
efekte automobilske zavisnosti, ali su oni, takoe, neto manje naglaeni nego u
ostalim velikim gradovima.
Ovde upravo dolazi do izraaja srazmerno mala povrina u odnosu na broj
stanovnika. S jedne strane, to je uslovilo najveu gustinu naseljenosti u SAD, ali s
druge, daleko manje prosene razdaljine koje se prelaze automobilom. Sa oko 300
km2, Njujork je tek na 24. mestu po veliini prostora koji zauzima (Census Bureau
241
Nataa Milenkovi
2010). On je manji od mnogih amerikih gradova: San Antonio, Nevil, San

Dijego, Kanzas siti, Luisvile, Feniks i mnogih drugih. Kako bi dobili to preciznije
zakljuke obavili smo jo jedno testiranje istih parametara na uzorku od 20
prostorno najveih amerikih gradova. To su skoro svi gradovi iz prve grupe
izuzev Majamija, Sinsinatija i Salema, koji nemaju veliku povrinu.
Dobijeni rezultati su prikazani u tabeli 2.
Tabela 2. Faktori saobraaja i prihodi u najveim amerikim gradovima
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------Vrednost
Standardna
greka
T Statistika
P-Vrednost
KONSTANTA
9167.1
6857.87
1.33673
0.1778
Auto-milje na auto-putu po
stanovniku
605.304
85.909
7.04586
0.0000
Auto-milje na saobraajnim
arterijama po stanovniku
0.0801639
0.0152179
5.26774
0.0000
(% u picu po automobilu)
480.32
55.048
8.72548
0.0000
Zastoj sistema (% milja po traci)
-133.047
49.1736
-2.70566
0.0071
Prekomerna potronja goriva

(Galon /Auto)
-965.859
104.911
-9.20642
0.0000
po Auto-putniku
-283.942
78.2051
-3.63074
0.0003
Indeks putovanja
13177.4
6769.33
1.94663
0.0522
Godinji trokovi zastoja per po

Auto-putniku ($)
36.1006
2.10173
17.1766
0.0000
Indeks zastoja na putevima
-23766.7
3879.94
-6.12552
0.0000
Parametar
Zastoj u saobraaju
Godinji broj sati kanjenja
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------R2= 77.0922 %
Korigovani R2 = 76.6497 %
Standardna greka = 4563.26
Srednja apsolutna greka = 3201.12
Rezultat (tabela 2) objanjava odnos izmeu varijable Prihodi per capita i

devet nezavisnih varijabli. Kako je P-vrednost manja od 0.01, konstatujemo da
postoji statistiki signifikantan odnos izmeu varijabli sa stepenom pouzdanosti od
99%.
242
R2 statistika pokazuje da model objanjava 77.0922 % varijabilnosti

prihoda per capita. Korigovana R2 statistika, koja je primerenija za model je
76.6497 %.
Rezultat analize pokazuje negativni predznak iste etiri varijable kao na
veem uzorku u prethodnoj analizi, a varijabla Auto-milje na saobraajnim
arterijama, koja sada ima 100% statistiku signifikantnost ima pozitivan predznak.
Dijagram 2. kao prikaz ove korelacije nedvosmisleno ukazuje na jo
naglaeniju negativnu korelaciju izmeu saobraaja i prihoda stanovnika u
najveim amerikim gradovima, nego na prethodnom uzorku u koji su ukljueni
skoro svi vei gradovi u SAD.
Dijagram 2. Faktori saobraaja i prihodi u najveim amerikim gradovima
5. Diskusija
Analizom podataka i metodom Ordinary least squares (OLS) u viestrukoj
linearnoj regresiji utvrena je pravilnost da su negativnim posledicama saobraaja
najugroeniji gradovi, zapravo prostorno najvei gradovi. Primenom viestruke
regresione analize na prostorno najveih 20 amerikih gradova dobili smo veu
statistiku signifikantnost nego pri analizi svih veih amerikih gradova, R2 i
korigovani R2 su oko 77% naspram 70% i 69%. Pored toga, rezultati druge u
odnosu na prvu analizu ukazuju relativno precizno na osetljivost disperzovanih
gradova u odnosu na zbirne rezultate. Negativan predznak uticaja svih analiziranih
faktora na prihode stanovnika jo je naglaeniji.
Faktor Prekomerna potronja goriva ispoljava oko 30% vei negativan uticaj od
onog u analizi za sve gradove. Varijabla Zastoj sistema u ovim gradovima je 2,5
vea nego na uzorku od 48 gradova. Vrednost parametra Godinji broj sati
zakanjenja i Indeks zastoja na putu su, takoe, znatno vei nego na uzorku od 48
gradova.
243
Nataa Milenkovi
Poslednjih godina se u nekim americkim gradovima zapaa trend izvesnog

smanjenja negativnih pojava koje smo analizirali. Ipak, opadanje korienja
automobila u U.S. gradovima ne moemo smatrati trendom, prvo, jer se ne odnosi
na sve gradove, drugo jer je opadanje neuporedivo manjeg obima nego to je bio
rast prethodnih decenija i tree jer taj trend postoji tek od 2008. ili 2009. godine. Iz
podataka TTI (2011) uoavamo da upravo gradovi koji trpe najvee posledice
automobilske zavisnosti nemaju trend opadanja parametara kao to su broj
preenih kilometara, potronja goriva, sati zakanjenja usled zastoja i dr. U nekim
gradovima je u kratkom periodu dolo do smanjenja vrednosti ovih faktora, ali se
rastui trend vratio posle godinu ili dve.
Do poboljanja je dolo uglavnom zbog primene posebnih operativnih
mera kao to su: upravljanje saobraajnim nezgodama, bolja usklaenost
saobraajne signalizacije, bolja reenja za ukljuivanje na saobraajnice,
usklaivanje saobraaja sa vremenskim prilikama i mnoge druge. U mnogim
gradovima primena tih reenja dala je znaajne pozitivne rezultate u zaustavljanju
daljeg pogoranja. Ipak, moramo konstatovati da se zapravo radi o leenju
simptoma, dok uzroci problema nisu dotaknuti.
Saobraajne guve u gradovima u SAD nisu posledica prevelike gustine
naseljenosti kao u ostalim svetskim gradovima. Naprotiv! Veina ovih gradova ima
veoma malu gustinu naseljenosti, tanije, izuzev Njujorka i San Franciska, ostali
gradovi iz ove grupe spadaju meu najree naseljene amerike gradove (Census
Bureau 2010).
Kako nije mogue da su saobraajne guve posledica male gustine
naseljenosti, proistie da najveim uzronikom negativnog uticaja saobraaja na
ekonomiju amerikih gradova moemo smatrati njihovu disperzovanu strukturu
nastalu procesom irenja gradova. Negativni efekti rasplinjavanja gradova u
akademskim lancima sreu se tek poetkom XXI veka i ubrzo izazivaju pravu
debatu u akademskim krugovima (Gillham 2002, Glaeser, Edward 2001, Stoll
2005, Crane i Chatman 2004).
Iako ova pojava nije bila tema ovog istraivanja, rezultati svih analiza
negativnih uticaja saobraaja na ekonomiju ukazuju da je proces irenja amerikih
gradova jedan od njegovih najvanijih, ako ne i najvaniji uzrok.
6. Zakljuak
Rezultati istraivanja nedvosmisleno ukazuju na pozitivnu ulogu, ali i
izazove koje saobraaj postavlja ekonomskom razvoju amerikih gradova.
Transport je jo uvek nezaobilazan faktor amerike privrede, ali pre svega u smislu
meusobnog povezivanja gradova i regija, dok se u pogledu unutargradske
mobilnosti, postojea reenja saobraaja javljaju kao konica daljeg razvoja.
244
U istraivanju su izneti podaci i statistiki izmereni uticaji brojnih

saobraajnih faktora na ekonomiju amerikih gradova. Potronja nafte, utroak
vremena na putu do posla usled zastoja, gubitak velikih povrina gradskog
zemljita i drugi urbani parametri amerikih gradova, dostiu rekordne vrednosti na
globalnom nivou.
Poslednjih godina ameriki urbanisti, naunici i vlada su uloili posebne
napore kako bi ivot u gradovima uinili podnoljivijim. U mnogim gradovima
primena ovih operativnih mera dala je znaajne pozitivne rezultate u zaustavljanju
daljeg pogoranja. Najbolji efekti, meutim, zapaaju se u gradovima koji su i bili
najmanje ugroeni, dok efekata nema u gradovima sa najveim posledicama
automobilske zavisnosti. To pokazuje da su ove mere svakako korisne, ali ne i
dovoljne jer ne utiu na uzroke ovog problema.
Adekvatna strategija za smanjenje korienja automobila doprinela bi
ekonomskom razvoju amerikih gradova.
Statistika analiza i analiza dobijenih rezultata potvrdile su kljuni
negativan uticaj prostorne veliine grada na obeleja saobraaja. Gradovi koji su
najugroeniji posledicama automobilske zavisnosti, i u kojima se vrednosti
negativnih uticaja saobraaja jo uvek poveavaju, zapravo su povrinski najvei
gradovi SAD - LA, ikago, Hjuston i drugi.
Prekomerna disperzija ekonomskih aktivnosti na ogromnom prostoru oko
gradova deluje kao svojevrsni anti-aglomeracijski mehanizam. Prednosti
aglomeracionih procesa, koje su snano isticane u naunim radovima s kraja XX
veka, u amerikim gradovima se u amerikim gradovima ve nekoliko decenija
potiru dejstvom prekomerne suburbanizacije, odnosno irenjem gradova. Iako ova
pojava nije bila tema istraivanja o uticaju saobraaja na ekonomiju, rezultati
analize nedvosmisleno ukazuju da je upravo ovaj proces kljuni posrednik
negativne korelacije izmeu ove dve pojave.
U skladu s tim, najvanija preporuka je, svakako, zaustavljanje procesa
suburbanizacije, ali je verovatnoa da se to realizuje veoma mala. U vezi sa tim,
postoje dva pitanja na koja nemamo odgovor. Prvo, da li kreatori urbane i
ekonomske politike u SAD imaju saznanja o direktnoj povezanosti suburbanizacije
i saobraajnih kolapsa koji su svakodnevica veine amerikih gradova? Drugo, da
li postoji volja za ovako krupnim promenama strukture amerikih gradova? ak i
pozitivan odgovor na oba pitanja ne bi doneo brze i jasno uoljive efekte, ve bi se
pozitivni rezultati postepeno ispoljavali decenijama.
Relativno brzo rastereenje saobraaja u gradovima postiglo bi se
poveanjem cena transporta (parking takse, putarine, takse na gorivo, nadoknada za
saobraajne dozvole i naknade za zastoje). Ako se vratimo na poetak prie o
razvijanju automobilske zavisnosti u SAD i kljunog uticaja opadanja cene
transporta na enormno poveanje broja automobila, ini se da bi poveanje
transporta imalo znaajne pozitivne efekte. Visoka cena transporta bi takoe
245
Nataa Milenkovi
smanjila intenzitet naseljavanja predgraa i stvaranja novih suburbanih centara.

Istovremeno, stanovnitvo bi bilo podstaknuto da vie koristi gradski prevoz, koji
ispoljava brojne pozitivne uticaje na ekonomiju gradova.
Poslednjih godina nekoliko svetskih gradova, London, Stokholm,
Singapur, Milan belee veoma pozitivna iskustva sa podizanjem cena transporta, a
posebno uvoenjem naknade za zastoje u centralne gradske oblasti. U ovim
gradovima su u poslednjoj deceniji uvedeni raznovrsni oblici ovih naknada. U
Londonu su 2003. god. propisane brojne takse za neke kategorije motornih vozila u
odreeno doba dana u centralnim gradskim zonama. Pozitivni rezultati u pojedinim
aspektima saobraajnih zastoja su bili vidljivi ve sledeeg dana od uvoenja taksi.
Posle 6 meseci, prema Izvetaju Transport for London (2003) zastoji unutar
gradskih zona smanjeni su za 30%, pouzdanost u pogledu vremena potrebnog za
putovanja se poboljala za 30%, a ukupna uteda procenjena je na 50 miliona funti
godinje. U Stokholmu su 2007. godine, a u Milanu 2008. uvedeni sistemi naplate
takse na zastoje, koji su u probnom estomesenom periodu dali veoma pozitivne
rezultate.
U SAD, ovakve takse se naplauju samo u sluaju nekoliko mostova i
tunela koji vode u centralne poslovne gradske oblasti u nekoliko gradova. Ove
mere su na datim lokacijama imale pozitivne efekte, ali su usmerene na isuvie
uske oblasti zbog ega su uticaji na ekonomiju itavog grada relativno mali. Za
uvoenje taksi na zastoje u SAD postoje samo dve inicijative, u Njujorku i San
Francisku i ni jedna nije prihvaena. Zakonodavna vlast Njujorka je odbila
inicijativu, a u sluaju San Franciska, za probni period je San Francisco Board of
Supervisors utvrdio 2015. godinu.
Literatura
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
246
BEA, Bureau of Economic Analysis, www.bea.gov/regional [Pristupljeno 5. februara

2012].
Census Bureau, Census 2010, http://www.census.gov/ [Pristupljeno 5. februara 2012].
Crane R. and Chatman D. (2004): Traffic and sprawl: Evidence from US commuting,
19851997. In: Richardson HW, Bae G-HC (eds.), Urban Sprawl in Western Europe
and the United States, England.
European Environment Agency, EEA, (2007): Europe's environment, Copenhagen,
http://www.eea.europa.eu/publications/state_of_environment_report_2007_1
[Pristupljeno 1. februara 2012]
Fujita M., Krugman P., Venables A. (2001): The spatial economy: cities, regions and
international trade, The MIT Press.
Gallup J.L. and Sachs J. (1998): Geography and Economic Development, Columbia
University, National Bureau of Economic Research (NBER)
Gillham O. and MacLean A. S. (2002): The Limitless City: A Primer on the Urban
Sprawl Debate. Island Press, Washington.

8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
Glaeser E. L. and Kohlhase J.E. (2003): Cities, regions and the decline of transport
costs, Harvard Institute of Economic Research, Discussion Paper Number 2014,
Harvard University
Glaeser, E. L. and Kahn E. M.(2003): Sprawl and Urban Growth, National Bureau of
Economic Research Working Paper No. 9733
Graham D, (2007): Agglomeration Economies and Transport Investment, OECD,
Discussion Paper No 2007-11.
International Energy Agency, (2007): Oil Supply Security,
www.iea.org/textbase/nppdf/free/2007/oil_security [Pristupljeno 13. januara 2012]
Newman, P. and Kenworthy, J (1999): Sustainability and Cities: Overcoming
Automobile Dependence, Island Press, Washington DC.
Newman, P. and Kenworthy, J (1989): Cities and Automobile Dependence: An
International Sourcebook, Gower Publishing, Aldershot.
Regional Plan Association (2006). America 2050: A Prospectus
http://www.america2050.org/pdf/America2050prospectus.pdf [Pristupljeno 13. januara
2012]
Stoll, M. A. (2005): Job Sprawl and the Spatial Mismatch between Blacks and Jobs
Washington D.C.: Brookings Institution, Metropolitan Policy Program.
http://www.brookings.edu/~/media/Files/rc/reports/2005/02metropolitanpolicy_stoll/20
050214_jobsprawl.pdf [Pristupljeno 13. februara 2012]
Transport for London, (2003): Congestion Charging: Six Months On,
web.archive.org/web/20060515194436/http://www.tfl.gov.uk/tfl/downloads/pdf/conges
tion-charging/cc-6monthson.pdf [Pristupljeno 23. februara 2012]
Texas Transportation Institute (2011): TTIs 2011 URBAN MOBILITY REPORT,
downloadable in http://mobility.tamu.edu/ums/congestionpercent20data/ [Pristupljeno
11. januara 2012]
TRANSPORTATION AND ECONOMY OF U.S. CITIES

Abstract: The aim of this paper is to describe the role and importance of
transport for development of American cities, but also to explain and
quantitatively assess the current negative impacts of automobile dependence
in the economy. Research proves that the problem of automobile dependency
is far more serious than material costs, and that traffic in many American
cities becomes an obstacle to their economic development. This paper gives
the analysis and quantitative estimation (OLS method, multiple regressions)
of the impact of the most important traffic parameters on the economy of
American cities.
Keywords: U.S. cities, automobile dependency, transport cost, congestion,
urban sprawl
247
UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET
Tel: +381 18 528 624 Fax: +381 18 4523 268
MODELI IVOTNOG OSIGURANJA

U USLOVIMA KONZISTENTNOG TRITA
Bojan Bakot
Rezime: U osnovi, osiguranje se moe podijeliti na ivotno i neivotno. Ako
usvojimo vrstu rizika kao kriterijum podjele, tada moemo govoriti o
osiguranju kapitala za sluaj
slu
smrti, osiguranju kapitala za sluaj
aj doivljenja
i mjeovitom osiguranju kapitala. Isto tako,
tako, razlikujemo one vidove ivotnog
osiguranja gdje se osigurana suma plaa
pla a u trenutku smrti, sa jedne strane, a
sa druge strane imamo ivotna osiguranja gdje se osigurana suma plaa
pla na
pla
kraju perioda u kojem se desio smrtni sluaj.
slu
U ovom radu fokus je stavljen
avljen
na one vrste osiguranja kod kojih se osigurana suma isplauje
ispla uje jednokratno.
Aktuarska sadanja vrijednost predstavlja rezultat dvodimenzionalnog
posmatranja problematike ivotnog osiguranja. Sa jedne strane potrebno je
odrediti vjerovatnou
vjerovatno da e odreena osoba starosti x umrijeti. Druga strana
problema je sadrana u odreivanju
odre
sadanje vrijednosti novanog
anog iznosa
raspoloivog u nekom trenutku u budunosti.
budu
Kljune rijei: aktuarska sadanja vrijednost, doivotno osiguranje kapitala,
odgoeno osiguranje kapitala, privremeno osiguranje kapitala, osiguranje
kapitala za sluaj doivljenja, mjeovito osiguranje kapitala.
Uvod
Osnovna podjela osiguranja je na ivotno i neivotno osiguranje (ipka,
Marovi, 2003). Predmet interesa u ovom izlaganju je ivotno osiguranje. Podjela
pojedinih vrsta osiguranja zavisi od kriterijuma koje uzimamo kao osnov. Ako
poemo od naina isplate osigurane sume, odnosno da li se navedena suma
isplauje jednokratno, ili u vidu sukcesivnih isplata, moemo govoriti o osiguranju
kapitala odnosno, osiguranju rente (Koovi, uleji, 2002). U ovom izlaganju
razmotraemo modele koji su povezani sa osiguranjem kapitala. Sa aspekta rizika
koji je osiguran, moe se govoriti o osiguranju kapitala za sluaj smrti, osiguranju
kapitala za sluaj doivljenja i mjeovitom osiguranju kapitala.
Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakultet, , bojan.baskot@efbl.org

UDK 657.412.6
25.06.2012.
Primljeno: 05.06.2012. Prihvaeno:
Prihva
Bojan Bakot
Osiguranje kapitala se dalje moe podijeliti na privremeno, gdje se

osigurana suma isplauje iskljuivo ukoliko se osigurani sluaj dogodi u okviru
odreenog vremenskog perioda, odnosno odgoeno osiguranje kapitala, koje
podrazumjeva isplatu osigurane sume ukoliko se osigurani sluaj dogodi po
proteku odreenog vremenskog perioda. Moemo govoriti i o odgoenom
privremenom osiguranju kapitala za sluaj smrti, koje podrazumjeva isplatu
osigurane sume ukoliko smrt nastupi po proteku odreenog vremenskog perioda,
ali u okviru narednog, unaprijed odreenog vremenskog perioda.
Pretpostavimo da je poetna vrijednost kapitala data sa C0 . Na kraju prvog
mjeseca ovaj novani iznos e narasti na C0 (1 + 12 ) . Krajem sljedeeg mjeseca

ovaj iznos narae na C0 (1 + 12 ) , i tako dalje, te e krajem godine narasti na
2
C0 (1 + 12 ) . Ovdje je opisan sluaj nekonzistentnog trita, gdje je

12
nominalna kamatna stopa koja se obraunava na mjesenom nivou. Moemo stvari

posmatrati drugaije. Recimo da nam je inicijalna vrijednost kapitala C0 jednaka
jednoj novanoj jedinici. U generalnom sluaju moemo napisati C0 (1 + n ) , za
n
obraun kamate n puta godinje. U tom sluaju imamo
(1 + n )
e za
n , gdje je e definisano sa lim n (1 + 1 n ) . Ako je n = , tada imamo

n
kontinuelni obraun kamate, odnosno zakljuujemo da trite konzistentno.

Dekurzivni kamatni faktor je dat sa e , a efektivna kamatna stopa sa i = e 1 .
Investirani kapital na kraju godine iznosie C1 = C0 e . U sluaju konzistentnog
trita kapitala sa je definisan intenzitet kamatne stope.
1. Osiguranje kapitala
Osiguranje kapitala se odnosi na one vidove osiguranja kod kojih je
osigurana suma isplauje jednokratno. Osigurani rizici mogu se odnositi na smrt,
ali i na doivljenje osiguranika. Naveemo pojedine modele osiguranja kapitala.
Oznaimo sa t = 0 vrijeme izdavanja polise, a sa trenutak isplate
osigurane sume, odnosno trenutak realizacije osiguranog sluaja. Kao to smo
spomenuli, trenutak smrti, odnosno ivotni vijek osobe je sluajna promjenljiva X
. S druge strane, realizacija osiguranog sluaja kod ivotnog osiguranja moe, a ne
mora podrazumijevati smrt osiguranog lica, ali u svakom sluaju trenutak isplate
osigurane sume , jeste sluajna promjenljiva. Kao to smo ve spomenuli,
trenutak smrti osiguranog lica starog x godina, T = T ( x ) ne mora da se poklopi sa
trenutkom kada treba da bude isplaena osigurana suma. U skladu sa razliitim
vrstama proizvoda osiguranja, moemo razliito posmatrati i odnos izmeu i T .
250
Modeli ivotnog osiguranja u uslovima konzistentnog trita
Kod osiguranja kapitala moemo govoriti o sluajevima poklapanja

trenutaka smrti, i trenutka isplate osigurane sume, ali isto tako, mogua je situacija
da se osigurana suma isplauje na kraju godine u kojoj je nastupio osigurani sluaj
(ili na kraju m -tog dijela godine), odnosno smrt, kada nam je trenutak isplate
osigurane sume jednak K + 1 (ili K +
1
), gdje nam je K = [T ] . Dakle, sa K
m
smo oznaili cio dio od T .

Poznato je da da se matematiko tretiranje problematike ivotnog
osiguranja oslanja na teoriju vjerovatnoe (vjerovatnoe smrti, odnosno doivljenja
odreene starosti), s jedne strane, i koncepta vremenske vrijednosti novca, s druge
strane. Ukoliko matematiki adekvatno tretiramo odreivanje oekivanog trenutka
smrti odreenog sa T , odnosno oekivanog trenutka isplate osigurane sume ,
moramo uzeti u obzir sadanju vrijednost isplate osigurane sume. U sluaju
nekonzistentnog trita, poznato nam je da se se nepoznata sadanja vrijednost
nekog novanog iznosa raspoloivog u budunosti, odreuje pomou diskontnog
faktora v , odnosno sadanja vrijednost jedne novane jedinice raspoloive po
protoku t godina jednaka je v t . U uslovima konzistentnog trita, isto tako
odreujemo sadanju vrijednost novanog iznosa raspoloivog u poznatom
vremenskom trenutku i u poznatom iznosu pomou diskontnog faktora, koji neto
drugaije definisan od onoga povezanog sa uslovima nekonzistentnog trita. Kada
govorimo o konzistentnom tritu tada funkciju kamate odreujemo kao
neprekidnu, tj. pretpostavljamo kontinuelni sluaj. U tom sluaju moramo na
drugaiji nain posmatrati obraun kamate, te zakljuimo za poetak da je sadanja
vrijednost jedne novane jedinice data sa (Gerber, 1997):
e t
(1.1)
Dakle, sa izrazom (1.1) definisali smo sadanju vrijednost jedne novane

jedinice raspoloive po proteku t godina, gdje trite kapitala konzistentno sa
intenzitetom kamate .
Polazimo od pretpostavke da kamatna stopa, odnosno intenzitet kamate,
nije sluajna promjenljiva, to pojednostavljuje cijeli problem.
Posmatrajmo jednu polisu ivotnog osiguranja koju je izdala osiguravajua
kompanija pod imenom Omega osiguranje. Osiguranik je Petar Markovi. On
se osigurao da se isplati kapital njegovim nasljednicima, ukoliko se ostvari
osigurani sluaj, odnosno manifestuje osigurani rizik u vidu okonanja njegovog
ivota. Moemo zakljuiti da se radi o doivotnom osiguranju kapitala za sluaj
smrti. Recimo da osigurana suma iznosi jednu novanu jedinicu. Trenutak isplate
osigurane sume, kao i ranije oznaimo sa . Kao to rekosmo trenutak isplate
osigurane sume je sluajna promjenljiva. Osiguravajuu kompaniju Omega
osiguranje interesuje kolika bi trebala biti uplata u sadanjem trenutku, koja bi
bila adekvatna za isplatu jedne novane jedinice u nepoznatom trenutku , u
251
Bojan Bakot
uslovima konzistentnog trita uz intenzitet kamate . Oigledno je da razlika

izmeu osigurane sume od jedne novane jedinice i sadanje vrijednosti iste
osigurane sume zavisi od intenziteta kamate, i samog vremenskog perioda u kom
intenzitet kamate djeluje. Pretpostavka je da intenzitet kamate nije sluajna
promjenljiva. Sa druge strane, smrt osiguranog lica moe se desiti u bilo kom
trenutku u budunosti, sa manjom ili veom vjerovatnoom, u zavisnosti od
konkretnog vremenskog trenutka, ali i od drugih objektivnih okolnosti. Kako ima
odreena varijabla koja odreuje nau sadanju vrijednost osigurane sume, a koja
jeste sluajna, samim tim i sadanja vrijednost osigurane sume postaje sluajna
varijabla. Oznaimo tu nau sluajnu promjenljivu sa Z . Navedenu sluajnu
promjenljivu definiemo izrazom:
Z = e .
(1.2)
Kako je osigurana suma sluajna promjenljiva, to znai da njenu konkretnu

vrijednost ne moemo utvrditi, ve da samo moemo govoriti kolike su
vjerovatnoe da sluajna promjenljiva uzme odreene vrijednosti. Jedino ime se
moemo sluiti u aktuarskim analizama jeste matematiko oekivanje sluajne
promjenljive, odnosno u aktuarskim analizama koristimo oekivanu vrijednost
sluajne promjenljive Z definisanu sa izrazom:
A = E {Z } = E {e } ,
(1.3)
gdje smo sa A oznaili pojam aktuarske sadanje vrijednosti. Pojam

aktuarske sadanje vrijednosti odraava oba segmenta perspektive koju aktuarstvo
prua na problematiku ivotnog osiguranja. Sa jedne strane imamo definisan
stohastiki proces nastao kao rezultat matematikog tretiranja vjerovatnoe smrti
lica starog x godina, a sa druge strane tu je problem odreivanja sadanje
vrijednosti nekog novanog iznosa koji je raspoloiv u nekom poznatom trenutku u
budunosti. Vano je uoiti da se aktuarska sadanja vrijednost, moe predstaviti
kao funkcija generatrisa momenata sluajne promjenljive (Rotar, 2007, 462):
A = E {e } = M ( ) .
(1.4)
Kako je Z = e imamo da je l -ti moment definisan izrazom:
E {Z l } = E {e l } = M ( l ) .
(1.5)
Kako znamo funkciju generatrisu momenata moemo odrediti sve

momente, te za l = 1 dobijamo:
E {Z
a za l = 2 :
252
} = E {e } = M ( ) ,

(1.6)
E {Z 2 } = E {e 2 } = M ( 2 ) .
(1.7)
Sada moemo definisati i varijansu nae sluajne promjenljive:
Var {Z } = E {Z 2 } ( E {Z } ) = M ( 2 ) ( M ( 2 ) ) . (1.8)
2
da vai ( x ) = , oigledno je da sluajna
Ako poemo od toga
promjenljiva X ima eksponencijalni raspored. Kako za eksponencijalnu

raspodjelu vai svojstvo Lek of memori (Lack of Memory) (Ross, 1997), moemo
zakljuiti da tada i sluajna promjenljiva T ( x ) ima eksponencijalnu raspodjelu.
Isto tako, poznato je da je funkcija generatrisa momenata sluajne
promjenljive sa ekponencijalnom raspodjelom sa parametrom a data izrazom
(Rotar, 2007):
M ( z ) = e zx ae ax dx =
0
a
1
=
,
a z 1 z
a
(1.9)
za z < a . Za z a funkcija generatrise momenata ne postoji. Dakle,

moemo zakljuimo da je funkcija generatrisa momenata za sluajnu promjenljivu
T ( x ) data izrazom M T ( x ) ( z ) =
Dakle, prema (1.3) i (1.9) dobijamo:
Ax =
(1.10)
odnosno:

Var ( Z ) =
.
+ 2 +
(1.11)
Vidimo da za izraunavanje oekivane vrijednosti sadanje vrijednosti

osigurane sume i njene varijanse ne moramo koristiti x , tj. godine starosti, ve
nam je dovoljno da poznajemo intenzitet smrtnosti i intenzitet kamate.
Ukoliko znamo funkciju raspodjele sluajne promjenljive , ne samo da
moemo odrediti momente sluajne promjenljive Z , ve moemo odrediti i njenu
funkciju raspodjele. Ako sa F ( x ) oznaimo funkciju raspodjele sluajne
promjenljive , iz (1.2) slijedi:
FZ ( x ) = P ( Z x ) = P ( e x ) = P ( ( ln x ) / ) .
253
Bojan Bakot
1.1. Neposredno doivotno osituranje kapitala za sluaj smrti osigurana

suma se plaa u trenutku smrti
Ovaj model smo spominjali ranije. Dakle, = T = T ( x ) za osobu staru
x godina. Vrijednost osigurane vrijednosti u inicijalnom trenutku data je izrazom:

T x
Z = e ( ) , a aktuarska sadanja vrijednost osigurane sume:
Ax = E e T ( x ) = M T ( x ) ( ) .
(1.1.1)
U relaciji (1.1.1) M T ( x ) je funkcija generatrisa momenata sluajne
promjenljive T ( x ) . Funkcija gustine sluajne promjenljive T ( x ) (Klugman,

Panjer, Willmot, 2004, 36) data je izrazom:
fT ( x ) ( t ) = x ( t ) t p x = ( x + t ) t p x .
(1.1.2)
Znajui formulu za dobijanje oekivane vrijednosti na osnovu poznate

funkcije gustine raspodjele, izraza (1.1.1) i (1.1.2), dobijamo:
Ax = e t x ( t ) t px .
(1.1.3)
Vidjeli smo da u sluaju eksponencijalne raspodjele nae sluajne

promjenljive, tj. u sluajevima kada imamo konstantan intenzitet smrtnosti, vai
Ax =
Kao to znamo u sluaju kada traimo aktuarsku vrijednost za dvostruko
{ }
vei intenzitet kamate vai E Z 2 = E e

2
Ax = E {Z 2 } = E e
2 T ( x )
}.
2 T ( x )
},
odnosno uvedimo oznaku
Na osnovu naprijed reenog varijansu sadanjih
vrijednosti osiguranih suma moemo zapisati na sljedei nain:
Var {Z } = 2 Ax ( Ax ) .
2
(1.1.4)
1.2. Neposredno doivotno osigranja kapitala za sluaj smrti osigurana

suma se plaa na kraju godine u kojoj se desio osigurani sluaj
Treba napomenuti da isti model moe da se primjeni i na druge vremenske
jedinice, odnosno injenica da se u naslovu pominje godina ne treba da upuuje na
254
ogranienje primjenjivosti modela koji se nie navodi iskljuivo na vremenske

periode izraene u godinama. Poznato je da u ovom sluaju = K ( x ) + 1.
Vai jednakost P K ( x ) = K = k px qx + k , na osnovu koje moemo da

izvedemo sljedei izraz za aktuarsku sadanju vrijednost:
k =0
k =0
Ax = E {e } = e ( k +1) P ( K ( x ) = k ) = e ( k +1) k px qx + k . (1.2.1)

Procijenimo A60 za Jugoslovenske demografske tablice 1952 1954, i
poznato je = 0, 05 (ain, Aktuarski modeli ivotnih osiguranja, 2009). Dakle,

dobijamo:
P ( K ( 50 ) = k ) =
l60+ k d 60+ k d 60+ k

.
=
l60 l60 + k
l60
Moemo se zadovoljiti da nam je k = 30 dovoljno veliko. Uvrstimo gore

dobijeno u izraz (1.2.1):
40
A60 = e ( k +1)
k =0
d 60+ k
= 0.242656.
l60
Za izraunavanje sadanje aktuarske vrijednosti moemo koristiti i sljedei

pristup:
Ax = e qx + px e Ax +1 = e ( qx + px Ax +1 ) .
(1.2.2)
Dakle, ako znamo An , za neko n > x , i px , idui unazad, moemo

izraunati Ax . Relaciju (1.2.2) moemo neformalno dokazati na sljedei nain.
Posmatrajmo cijeli procesu odnos u na neki inicijalni trenutak. U odnosu na njega
osiguranik moe umrijeti u toku prve godine, ili e preivjeti prvu godinu.
Vjerovatnoa da e umrijeti u toku prve godine je qx , a osigurana suma od jedne
novane jedinice ima sadanju vrijednost od e . Vjerovatnoa da e osiguranik
preivjeti prvu godinu je px , i osiguranik je tada doivio starost od x + 1 , i
osiguranikov ivot se nastavlja, odnosno osigurani sluaj se nije realizovao, te je
aktuarska sadanja vrijednost osigurane u tom sluaju data sa Ax +1 . Moemo
zakljuiti da je aktuarska sadanja vrijednost osigurane sume u tom sluaju zbir,
e sa vjerovatnoom qx , sa jedne strane, i Ax +1 sa vjerovatnoom px , sa druge
strane. Dakle, moemo zapisati:
255
Bojan Bakot
{
}
= E {Z T ( x ) 1} q
E {Z } = E Z T ( x ) 1 P (T ( x ) 1) + E Z T ( x ) > 1 P (T ( x ) > 1) =
x
+ E Z T ( x ) > 1 px ,
uz uslov da vai E Z T ( x ) 1 = e i E Z T ( x ) > 1 = e Ax +1 .
Dokaimo da vai E Z T ( x ) > 1 = e Ax +1 . U tom sluaju imamo:
K ( x ) +1)
E Z T ( x) > 1 = E e (
T ( x) > 1 =
1+ K ( x +1) )
= e E e K ( x ) T ( x ) > 1 = e E e (
T ( x) > 1 =
1+ K ( x +1) )
= e E e (
= e Ax +1 .
Iskoristili smo injenicu da kada osiguranik preivi jednu godinu, njegov

oekivani ivotni vijek je jednak zbiru jedne godine i onom broju godina koji
predstavlja oekivano trajanje ivota izraenom u godinama (cijele godine), nakon
to napuni x + 1 godina.
Analogno sluaju kada se osigurana suma isplauje u trenutku smrti u
izrazu, za sluaj konstantnog intenziteta smrtnosti i u sluajevima isplate osigurane
sume na kraju godine u kojoj se desio osigurani sluaj imamo Ax =
qx
. Ako
qx + i
pogledamo spomenuti izraz vidimo da ga moemo zapisati na sljedei nain:
Ax =
qx
1 px
1 px
.
=
=
qx + i 1 px + e 1 px + e
Pogledajmo detaljnije odnos izmeu Ax i Ax . Analiza spomenuog odnosa

zasniva se na postupku linearne interpolacije, gdje smo pretpostavili da je ivotni
vijek osiguranika uniformno rasporeen u okviru jedne godine. Moe se pokazati
da pod ovom pretpostavkom vai:
Ax =
Ax ,
(1.2.3)
gdje je, kao to je ranije navedeno, i = e 1 . Sa i smo oznaili godinju

efektivnu kamatnu stopu, tj. stvaran prinos koji investitor ostvaruje na angaovana
sredstva, izraen u svom decimalnom zapisu. Vano je uoiti da za male vrijednosti
, koeficijent korekcije
256
1 . Pogledajmo kakva je situacija kada = 0.04 .
0.04081
= 1.02 . Ova karakteristika je
0.04
x2
sasvim razumljiva ako se sjetimo da vai: e x = 1 + x +
+ o ( x 2 ) , te ako to
2
Tada je i = e 0.04 1 0.04081 , odnosno
iskoristimo, dobijamo:
e 1
= 1+
+ o ( ) .
(1.2.4)
Ako pogledamo relaciju (1.2.4), moemo zakljuiti da

priblino
odstupa od 1 za
Dokaimo
Ax =
Ax . Posmatrajmo dvije veliine. ivotni vijek u
trenutku smrti T = T ( x ) i broj cijelih godina doivljenja (moemo ovu veliinu

tumaiti i kao skraeni ivotni vijek u trenutku smrti), K = K ( x ) . Uvedimo
treu veliinu koja se javlja kao razlika izmeu ove dvije (Rotar, 2007) (vee,
T = T ( x ) i manje K = K ( x ) ). Nazovimo tu velinu razlomaki dio starosti u
trenutku smrti izraenog u godinama, te je oznaimo Tr ( x ) . Kao to je reeno:
Tr ( x ) = T ( x ) K ( x ) . K = K ( x ) i Tr ( x ) su meusobno nezavisne sluajne

Tr ( x ) je uniformno rasporeena na intervalu [ 0,1] . Moemo
promjenljive i
zapisati sljedee:
{ ( ) } = E {e } E {e } =
)
} E {e } = e A E {e }.
Ax = E {e T } = E e
= e E e
Tr + K
( K +1
Tr
Tr
Tr
(1.2.5)
Kako je E e Tr = M Tr ( ) gdje je M Tr ( z ) funkcija generatrisa

momenata sluajne promjenljive
E e Tr =
1 e
Tr , i kako nam je poznato da vai
i (1.2.5), moemo zapisati sljedeu relaciju:
Ax = e
1 e
Ax =
e 1
Ax .
(1.2.6)
Veza izmeu relacije (1.2.6) i relacije (1.2.3) je oigledna.

257
Bojan Bakot
1.3. Osigurana suma se plaa na kraju m -tog dijela godine

( m)
Oznaimo sa Ax aktuarsku sadanju vrijednost jedinine osigurane sume

koja se isplauje na kraju m -tog dijela godine. Predstaviemo aproksimativno
( m)
odreivanje vrijednosti Ax pod pretpostavkom da je ivotni vijek u trenutku

smrti uniformno rasporeen u toku godine. Na osnovu toga moemo zapisati
(Bowers, Gerber, Hickman, Jones, Nesbit, 1997):
Ax( ) =
m
i
i(m)
Ax .
(1.3.1)
Izraz (1.3.1) smo zapisali jer nam je poznato (1.2.3) a isto tako znamo da
m
vai lim i ( ) = = ln (1 + i ) , iz ega izvodimo zakljuak da se koeficijent
m
korekcije ( m ) poveava kako se m poveava.

i
Za bilo koje m vai:
i
i(
m)
1 <
+ e2
2
6
Vidimo da se koeficijent korekcije moe maksimalno poveati do
(1.3.2)
Dokaimo na izraz za aktuarsku sadanju vrijednost u sluaju isplate

osigurane sume na kraju m -tog dijela godine, u kojoj je nastupio osigurani sluaj.
Oznaimo sa K ( ) broj cijelih m -tih perioda godine koje je osiguranik doivio.

m
m
Uvedimo promjenljivu R ( ) = K ( ) mK , tj. promjenljivu koja predstavlja
doivljeni dio godine u kojoj se desila smrt izraenu u m -tim dijelovima godine.
Pogledajmo jednostavan primjer. Stavimo m = 12 , tj. odnosno posmatrajmo
dvanaesti dio godine. Uzeemo da je taj dio jednak jednom mjesecu, iako mi
govorimo o dvanaest jednakih dijelova godine, a mjeseci imaju nejednak broj dana.
Isto tako, recimo da nam je starost posmatranog osiguranika u trenutku starosti
T = 24.48 izraeno u godinama, to nam daje 293.6 mjeseca. Vidimo da imamo
m
( m)
293 cijela mjeseca, odnosno K = 293 , a mK = 288 . Vidimo da posmatrani

osiguranik ima proivljenih 5 cijelih mjeseci u 25. godini ivota, kao i priblino
60% proivljenog 6. mjeseca. Moemo zapisati R
( m)
= 5.
Vratimo se optem sluaju.

Kao to smo pretpostavili sluajne
m
(m)
promjenljive R
i K su meusobno nezavisne, a R ( ) uzima vrijednosti
1, 2,..., ( m 1) sa istim vjerovatnoama. Promjenljiva R ( m ) uzima spomenute
258
vrijednosti jer je njena vrijednost ograniena na najvei dio osnovne jedinice (u

naem sluaju ta promjenljiva moe da se odnosi na najvie 11 mjeseci). Kako
nam je kamatna stopa stopa odreena na godinjem nivou, moramo uzeti u obzir
odgovarajuu relativnu kamatnu stopu (godinju kamatnu stopu dijelim sa m ), te
m
osiguranu sumu diskontujemo za K ( ) 1 .
Na osnovu svega reenog moemo zapisati:

(m)
Ax
( )
( mK + R + 1)
= E exp
=
( m)
K + 1
= E exp
m
( )
( R + 1)
= E {exp { K }} E exp
R( m) + 1
= E exp K
m
=
m
( m)
R +1
= E {exp { K }} E exp
m
=
)
( m)
R + 1 = Ax e E exp ( R + 1) .
= e E exp { ( K + 1)} E exp
m
prema (1.1.1) moemo zapisati i kao

( R + 1)
m
Izraz E exp

M R( m) +1
m
, gdje nam je M R( m) +1 ( z ) funkcija generatrise momenata sluajne
m
promjenljive R ( ) + 1 .
Kako znamo da sluajna promjenljiva moe uzeti vrijednosti 1, 2,..., m sa
jednakim vjerovatnoama moemo zapisati sljedeu relaciju:
m
M R( m) +1 ( z ) = e zk
k =1
1 1 z 1 e mz
= e
.
m m 1 ez
(1.3.3)
1.4. Odgoeno doivotno osiguranje kapitala za sluaj smrti

U ovom sluaju se osigurana suma isplauje samo ako se osigurani sluaj
desi po proteku c godina. Kao to je ranije reeno, ako se ne ostvari uslov
neophodan za isplatu osigurane sume stavljamo = . Dakle, za T ( x ) < c
259
Bojan Bakot
imamo = , a u suprotnom za T ( x ) c imamo T ( x ) = . Sluaj kada

imamo T ( x ) = c i nema smisla
posebno razmatrati, ukoliko razmatramo
promjenljivu koja ima neki neprekidni raspored. Kako znamo da je Z = e ,

moemo zapisati:
T ( x) c
0
Z = T ( x )
e
T ( x) > c
(1.4.1)
Posmatrajmo situaciju gdje je osigurani sluaj nastupio prije protoka c

godina, i = 0,1 . Tada nam je sadanja vrijednost osigurane sume jedne novane
jedinice data izrazom Z = e = e 0.1* = 0 . ta ako je prinos na kapital jednak
nuli, tj. = 0 , tj. = ln (1 + i ) = ln (1 + 0 ) ? Tada u eksponentu Neperovog broja
dobijamo neodreen izraz 0 . Meutim, kako je eksponencijalna funkcija
bre raste od logaritamske, dobiemo u eksponentu , to nam daje osiguranu
sumu jednaku nuli.
Oznaimo aktuarsku sadanju vrijednost u ovom sluaju sa:
c
Ax = c px e c Ax + c .
(1.4.2)
Kao to vidimo aktuarsku sadanju vrijednost u sluaju odgoenog

osiguranja kapitala za sluaj smrti moemo predstaviti kao proizvod obine
aktuarske vrijednosti osigurane sume (gdje kao polaznu starost ne uzimamo onu
koja je stvarna ve je uveavamo za broj godina odgode) i vjerovatnoe da e
posmatrano osigurano lice preivjeti odgodu, i sve to diskontovano za broj
godina odgode.
Zapiimo gore reeno na sljedei nain (Rotar, 2007):
E { Z } = 0 P (T ( x ) c ) + E Z T ( x ) > c P ( T ( x ) > c ) =
}p=
)
}= p e
= E e T ( x ) T ( x ) > c
= c p x e c E e T ( x + c
k +T ( x + c ) )
px E e (
=
(1.4.3)
Ax + c .
Pogledajmo sljedei primjer.

Osiguranik je ugovorio osiguranje od jedne novane jedinice koja se treba
isplatiti u trenutku smrti njegovim nasljednicima, pod uslovom da osigurani sluaj
nastupi po proteku 5 godina od uplate jednokratne premije. Poznato je da je
= 0.1 i = 0.04 . Kolika je varijansa sadanje vrijednost spomenute osigurane
sume? Moemo zapisati:
260
c=5
= 0.1
= 0.04
Var ( Z ) = ?
E {Z } = e c e c Ax + c =
=e
c ( + )
0.1419
E {Z 2 } = e c e 2 c 2 Ax + c =
=e
k ( + 2 )
0.0502
Var ( Z ) = E {Z 2 } ( E {Z } ) 0.0502 ( 0.1419 ) 0.0301.

2
Posmatrajmo sluaj u kom se osigurana suma plaa na kraju perioda u

kojem se desio osigurani sluaj. Moemo zapisati:
T ( x) c Z = 0
K x +1
= K ( x) +1 T ( x) > c Z = e ( ( ) ).
(1.4.4)
Uvodimo oznaku:
A = e ( k +1) * P ( K ( x ) = k ) .
c x
c=k
Gore navedena relacija moe se isto tako napisati na sljedei nain (Rotar,
2007):
c
Ax = c px e c Ax + c .
(1.4.5)
Kako je broj perioda za koje se vri diskontovanje sada cio broj moemo
zapisati:
c
Ax = c px v c Ax + c .
(1.4.6)
261
Bojan Bakot
1.5. Privremeno osiguranje kapitala za sluaj smrti osigurana suma se plaa

u trenutku smrti
U ovom sluaju osiguranik eli da osigura da se isplati osigurana suma od
jedne novane jedinice njegovim nasljednicima ukoliko smrt nastupi u toku n
godina. Dakle, moemo zapisati:
( = T ( x) n )
( = T ( x) T ( x) > n)
Z = e T ( x ) ,
Z = 0.
(1.5.1)
Uvodimo sljedeu oznaku:

n
1
x:n
= e t fT ( x ) ( t ) dt.
(1.5.2)
Aktuarska sadanja vrijednost u ovom sluaju zavisi od raspodjele sluajne

promjenljive u intervalu [ 0, n] i ne zavisi od stope smrtnosti poslije navrenih n
godina (Rotar, 2007).
Na raspolaganju je i sljedea formula:
Ax = A1x:n + e n n px Ax + n ,
(1.5.3)
A1x:n = e n n px Ax+ n Ax .
(1.5.4)
odnosno:
Dokaz relacije (1.5.3) je jednostavan, te slijedi iz relacija (1.3.1) i (1.5.1).

Ako oznaimo sa Z1 sluajnu promjenljivu u (1.3.1), gdje nam je c = n , i neka je
Z isto kao i u (1.5.1). Zapiimo sljedee:
e T ( x ) ,
Z =
,
0
0
, T ( x) n
, Z1 = T ( x )
(1.5.5)
T ( x) > n
, T ( x ) > n.
e
T ( x) n
T ( x )
Oigledno je da vai Z + Z1 = e
, to nam je ustvari sadanja
vrijednost osigurane sume od jedne novane jedinice za sluaj obinog
doivotnog osiguranja kapitala za sluaj smrti.
Pogledajmo isti proizvod osiguranja u sluaju da se osigurana suma
isplauje na kraju godine (ili bilo kojeg drugog vremenskog perioda koji uzet kao
osnovni). Dakle za osiguranje kapitala privremeno za n godina dobijamo:
262
e ( K ( x )+1) ,
Z =
,
0
T ( x) n
T ( x ) > n.
(1.5.6)
Oznaimo u tom sluaju aktuarsku sadanju vrijednost sa Ax:n . Moemo

isto tako zapisati sljedee:
n 1
n 1
k =0
k =0
Ax:n = e ( k +1) P ( K ( x ) = k ) = e ( k +1) n px q x + k .
(1.5.7)
Ako posmatramo (1.5.3) u kontekstu ovog izlaganja dobijamo:
Ax = A1x:n + e n n px Ax+ n ,
(1.5.8)
A1x:n = e n n px Ax + n Ax .
(1.5.9)
odnosno:
2. Osiguranje kapitala za sluaj doivljenja

U ovom sluaju osigurana suma se isplauje ukoliko osiguranik doivi
odreenu starost od n godina. Dakle, moemo zapisati, da je = n za T ( x ) > n ,
a = za T ( x ) n . Da zakljuimo:
0 ,
Z = n
,
e
T ( x) n
T ( x ) > n.
(2.1)
Oznaimo aktuarsku sadanju vrijednost u ovom sluaju n E x , i definiimo

je na sljedei nain:
n
Ex = E { Z } = e n P ( T ( x ) > n ) = e n n p x .
(2.2)
U sluaju eksponencijalne raspodjele sluajne promjenljive (konstantan

intenzitet smrtnosti) imamo:
n
Ex = e
( ( x +t ) + )dt
0
(2.3)
U sluaju izraza (2.3) vidimo da ukoliko u ulaznim podacima imamo

povean intenzitet smrtnosti, dobijamo isti efekat kao da nam se poveava
intenzitet kamate i obrnuto.
263
Bojan Bakot
Kako sluajna promjenljiva moe imati vrijednost 0 ili neku tano

odreenu vrijednost sa vjerovatnoama q i p respektivno, varijansu spomenute
promjenljive moemo definisati na sljedei nain:
Var {Z } = e 2 n n px (1 n px ) .
(2.4)
3. Mjeovito osiguranje kapitala

U ovom sluaju osigurana suma se isplauje osiguraniku ukoliko doivi jo
n godina, odnosno njegovim nasljednicima ukoliko nastupi njegova smrt u toku n

godina.
Ukoliko se osigurana suma isplauje nasljednicima tano u trenutku smrti
imamo:
e T ( x ) , T ( x ) n
Z = n
, T ( x ) > n.
e
(3.1)
Oznaimo aktuarsku sadanju vrijednost sa Ax:n . Oznaimo sluajnu

promjenljivu u (1.5.1) sa Z1 , a u (2.1) sa Z 2 . Zapiimo sljedee:
e n ,
Z1 =
,
0
T ( x) n
T ( x ) > n,
(3.2)
odnosno:
0 ,
Z 2 = n
,
e
T ( x) n
T ( x ) > n.
(3.3)
Vidimo da je tada naa sadanja vrijednost osigurane sume za sluaj

mjeovitog osiguranja (sluajna promjenljiva) data sa Z = Z1 + Z 2 , te
Ax:n = E {Z } = E {Z1} + E {Z 2 } = A1x:n + n Ex = A1x:n + e n n px . (3.4)

U sluaju da se osigurana suma isplauje na kraju godine u kojoj se desio
osigurani sluaj, imamo:
e ( K ( x )+1) , K ( x ) < n
Z =
n
, K ( x ) n.
e
Kod mjeovitog osiguranja imamo dva sluaja:
264
(3.5)
1)
u sluaju smrti osiguranika u intervalu [ n 1, n ) , osigurana suma e se
isplatiti nasljednicima na kraju n -te godine, tj. t = n (kako nam je

n = K 1 vai min K ( x ) + 1, n = n ),
2)
ako osiguranik doivi starost x + n , osigurana suma se isplaije u n -tom

trenutku ( K ( x ) n i vai min K ( x ) + 1, n = n ).
Oznaimo aktuarsku sadanju vrijednost u ovom sluaju sa Ax:n .

Ako povuemo paralelu sa (3.2), odnosno (3.3), u sluaju isplate osigurane
sume na kraju godine u kojoj se desio osigurani sluaj (doivljenje ili smrt),
dobijamo:
e ( K ( x )+1) , K ( x ) < n
Z1 =
,
K ( x) n ,
0
(3.6)
odnosno:
0 ,
Z 2 = n
,
e
K ( x) < n
K ( x ) n.
(3.7)
Dakle, imamo:
Ax:n = A1x:n + n Ex = A1x:n + e n n px .
(3.8)
Ako izraz (3.8) posmatramo u sluaju kada nam je intenzitet kamate

dvostruko vei dobijamo:
2
Ax:n = 2 A1x:n + n2 Ex = 2 A1x:n + e 2 n n px .
(3.9)
Izraz (3.9) omoguava jednostavno izraunavanje varijanse za nau

sluajnu promjenljivu.
Ako nam je intenzitet smrtnosti konstantan imamo:
n
Ex = e n( + ) .
(3.10)
Izraz po (1.5.2) moe se definisati i na sljedei nain ukoliko nam je

intenzitet smrtnosti konstantan:
A1x:n = Ax (1 n Ex ) ,
dok za sluaj isplate osigurane sume na kraju godine u kojoj se desio
osigurani sluaj imamo (Batten, 2005):
A1x:n = Ax (1 n Ex ) .
265
Bojan Bakot
Zakljuak
Moderna ekonomska perspektiva zahtjeva evoluciju modela ivotnog
osiguranja. Deterministiki modeli zasigurno imaju svoje mjesto u budunosti,
meutim treba imati na umu da finasijska trita prolaze kroz promjene istorijskih
razmjera, to postavlja ozbiljne izazove pred ekonomsku teoriju, ali i praksu.
Ukoliko finanijska trita posmatramo kao konzistentna, tada nam je
funkcija kamatne stope data kao neprekidna. U tom sluaju uvodimo pojam
intenziteta kamate, to je sinonim za kamatnu stopu. Ako nam je funkcija kamate
data kao neprekidna, tada je mogu stohastiki pogled na problematiku kojom se
bavi teorija kamate, odnosno kamatna stopa nam je tada definisana kao sluajna
promjenljiva.
Ekstremna volatilnost finansijskih trita je realnost. To treba prihvatiti
kao injenicu. Upravo ta injenica predstavlja pretnju za bogatsvo koje je
akumulisalo vie generacija. Finansije prepoznaju novac kao mjeru bogatstva.
Novac je beskoristan kad je nagomilan i stavljen van upotrebe. Novac mora biti
razbacan kroz razne investicione poduhvate. Volatilnost jeste prijetnja, ali
istovremeno je i ansa. U ekonomiji postoje rasui i opadajui trendovi, to treba
prihvatiti kao neminovnost, koja mora biti tretirana kako prilika. Takva prilika nije
hazarderska prilika. To je prilika koje zahtjeva nauan pristup.
Ekstremna volatilnost namee potrebu za ekstremnim naunim metodama.
Literatura
1.
Batten, R. W. (2005). Life Contingencies: A Logical Aproach to Actuarial

Mathematics. Winsted: ACTEX Publications, Inc.
2. Bowers, N. L., Gerber, H. U., Hickman, J. C., Jones, D. A., Nesbit, C. J. (1997).
Actuarial Mathematics. Schaumburg: The Society of Actuaries.
3. Gerber, H. U. (1997). Life Insurance Mathematics. Berlin: Springer.
4. Klugman, S. H., Panjer, H. H., & Willmot, G. E. (2004). Loss Models: From Data to
Decision. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc.
5. Koovi, J., uleji, P. (2002). Osiguranje. Beograd: Ekonomski fakultet.
6. Moller, T., Steffensen, M. (2007). Market-Valuation Methods in Life and Pension
Insurance. Cambridge: Cambridge University Press.
7. Paramenter, M. M. (1999). Theory of interest and Life Contingencies With Pension
Applications. Winsted: ACTEX Publications.
8. Ross, S. M. (1997). Introduction to Probability Models. San Diego: Academic Press.
9. Rotar, V. I. (2007). Actuarial models: The Mathematics of Insurance. Boca Raton:
Chapman & Hall.
10. Vaughan, E. J., Vaughan, T. M. (2008). Fundamentals of Risk and Insurance.
Hoboken: John Willey & Sons, Inc.
11. ain, . (2009). Aktuarski modeli ivotnih osiguranja. Sarajevo: Ekonomski fakultet.
12. ipka, D., & Marovi, B. (2003). Ekonomika osiguranja. Banja Luka: Ekonomski
fakultet.
266
LIFE INSURANCE MODELS FOR CONSISTENT MARKET

Abstract: Basically, insurance can be divided on life and non-life insurance.
If we consider risk as criteria for division, than we can talk about whole life
insurance, endowment and pure endowment. We can talk about case where
benefit is payable in the moment of death. Also, we can talk about case
where benefit is payable at the end of the period of death. There are two types
of whole life insurance. The first is term insurance and the second type is
deferred whole life insurance. In this presentation main focus of observation
are those insurance products with benefit payable as lump sum. Actuarial
present value represents both segments of actuarial perspective on life
insurance as two sided problem. On one side, there is the problem of defining
the probability that some person will die at age . Second side of problem is
defining present value of sum payable at some moment in future.
Keywords: actuarial present value, whole life insurance, deferred life
insurance, term life insurance, endowment, whole life insurance and
endowment combination.
267
Uputstvo za pisanje radova za asopis EKONOMSKE TEME

1. Obim referata: najmanje jedan autorski tabak (30000 karaktera bez razmaka); Margine:
Page Setup - Margins - top, bottom - 5cm, left, right - 4cm, header, footer - 4.3cm;
Paper size: A4; Font: Times New Roman (latinica) - 11pt. Prored: Paragraph - Indents
and spacing: Indentation: Left, Right 0; Special: First line 1.27; Spacing: Before 6pt,
After 0pt; Line spacing: Single. Tabele raditi u programu Word for Windows, slike u
Corel Draw.
2. Forma rada: Naslov rada na srpskom (bold, velika slova, 12pt, centrirano); Nauno
zvanje, ime i prezim (bold, mala slova, 12pt, centrirano); Fusnota: institucija, e-mail
(10pt); Rezime i kljune rei na srpskom (italic, 10pt); Podnaslovi (bold, mala slova,
11pt, centrirano); Uvod, razrada i zakljuak (11pt); Tekst rada (11pt); Literatura (10pt);
Naslov rada, abstract i kljune rei na engleskom (10pt).
3.
Reference u tekstu navoditi na sledei nain: (Stankovi, uki 2009, 41) - br.strane
ako je potrebno.
Reference ne navoditi u fusnotama.
Listu referenci na kraju rada navesti po abecednom redu prezimena autora (10pt) po
sledeem modelu (Harvard British Standard Style):
Knjige, monografije: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov publikacije. Mesto:
ime izdavaa.
Npr. Stankovi, Lj., uki, S. (2009) Marketing. Ni: Ekonomski fakultet.
lanci u naunim asopisima: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov lanka.
Naslov asopisa, Vol(broj): strane.
Npr. Keller, K. (1993) Conceptualizing, Measuring, and Managing Customer-Based
Brand Equity. Journal of Marketing, 57(1): 1-22.
Radovi u zbornicima sa konferencija: Prezime, ime autora (godina izdanja) Naslov
lanka. Naziv konferencije: br. strana. Mesto odravanja, organizator.
Npr. Jerger, J., Knogler, M. (2009) The economic and financial crisis in South-Eastern
Europe. Proceedings of the Scientific Conference The Challenges of the World
Economic Crisis: 1-11. Ni: Faculty of Economics.
Internet izvori: Naziv, adresa sajta (datum pristupa). Npr. Narodna banka Srbije,
www.nbs.rs (15.02.2011.)
SVI RADOVI SE DOSTAVLJAJU ISTOVREMENO NA SRPSKOM I ENGLESKOM

JEZIKU. DOSTAVLJENI RADOVI SE RECENZIRAJU. RADOVI KOJI NISU
SREENI U SKLADU SA UPUTSTVOM ILI NISU JEZIKI KOREKTNI
(NEOPHODNO JE DA ENGLESKA VERZIJA RADA BUDE PROVERENA OD
STRANE PROFESIONALNOG LICA) BIE VRAEN). RADOVI E BITI
KATEGORIZOVANI PREMA PRAVILNIKU RESORNOG MINISTARSTVA
REPUBLIKE SRBIJE. SAMO RADOVI KOJI DOBIJU DVE POZITIVNE
RECENZIJE BIE OBJAVLJENI.
Guideline for writting papers for ECONOMIC THEMES:

1.
The paper should be introduced at at least one authors sheet (30 000 characters without
spaces). Page format: Page Setup - Margins - top, bottom - 5cm, left, right - 4cm, header,
footer - 4.3cm; Paper size: A4; Font: Times New Roman (Latin) - 11pt. Spacing:
Paragraph - Indents and spacing: Indentation: Left, Right 0; Special: First line 1.27;
Spacing: Before 6pt, After 0pt; Line spacing: Single; Tables and formulas write in
program Word for Windows, and for pictures use Corel Draw.
2.
Paper should have: Title in English (bold, all caps, 12pt, center); Scientific degree,
authors name (bold, small caps, 12pt, center); Footnote: institution, e-mail (10pt);
Abstract and key words in English (italic, 10pt); Subtitles (bold, small caps, 11 pt,
center); Introduction, elaboration and conclusion (11pt); References (10pt); Title,
abstract and key words in Serbian (10pt).
3.
References should be cited in the text as follows: (Stankovi, uki 2009, 41) - page
number if necessary.
References should not be listed in the footnotes.
The list of references should be arranged in alphabetical order by the authors last
name at the end of the paper (10pt), according to following model (Harvard British
Standard Style):
Books, monographs: Authors last name, first name (year of publication) Title. Place:
Publisher.
E.g. Stankovi, Lj., uki, S. (2009) Marketing. Ni: Ekonomski fakultet.
Articles in scientific journals: Authors last name, first name (year of publication)
Article title. Journal title, Vol (issue): Page numbers.
E.g. Keller, K. (1993) Conceptualizing, Measuring, and Managing Customer-Based
Brand Equity. Journal of Marketing, 57(1): 1-22.
Papers in Proceedings: Authors last name, first name (year of publication) Paper title.
Conference title: Page number(s). Place of meeting, Organizator.
E.g. Jerger, J., Knogler, K. (2009) The economic and financial crisis in South-Eastern
Europe. Proceedings of the Scientific Conference The Challenges of the World
Economic Crisis: 1-11. Ni: Faculty of Economics.
Internet sources: Title, website address (access date). E.g.Narodna banka Srbije,
www.nbs.rs (15.02.2011.)
ALL PAPERS SHOULD BE SUBMITTED IN SERBIAN AND ENGLISH AT THE

SAME TIME. SUBMITTED PAPERS WILL BE REVIEWED. PAPERS THAT DO
NOT COMPLY WITH THE GUIDELINES OR ARE NOT CORRECTLY WRITTEN
(IT IS NECESSARY THAT THE ENGLISH VERSION OF PAPER BE CHECKED BY
A PROFESSIONAL) WILL BE RETURNED. ONLY PAPERS WHICH HAVE TWO
POSITIVE REVIEWS WILL BE PUBLISHED.

CIP
,

33(497.11)

EKONOMSKEteme/glavniiodgovorni
urednikLjiljanaStankovi.God.28,br.1
(1990).Ni:Ekonomskifakultet
UniverzitetauNiu,1990(Ni:Sven).24
cm

Tromeseno.Jenastavak:
.=
ISSN03511367.Drugoizdanjenadrugom
medijumu:Ekonomsketeme(Online)=ISSN
22173668
ISSN03538648=Ekonomsketeme
COBISS.SRID17960194

Et2012 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Et2012 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EK O N OM SK E

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

Jovn Krsti, Milic orevi

Slobodan Cvetanovi, Dragoslava Sredojevi

Sreten uzovi, Svetlana Sokolov-Mladenovi, ore uzovi

Bojan Krsti, Sonja Jovanovi, Tanja Stanii, Maja Stojanovi

POSTMODERNIZAM I EKONOMSKA TEORIJA

Sa stanovita jednog ekonomiste, malo toga postmodernog je danas potpuno

Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet, dragoslav.kitanovic@eknfak.ni.ac.rs,

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

Fenomeni postmoderne u opipljivoj ekonomiji

Postmodernizam i ekonomska teorija

menjaju svet. Informaciona privreda ini da se transakcije preko Interneta obavljaju

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

Postmodernizam i ekonomska teorija

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

U ovoj koncepciji ve uoavamo deskriptivni krkter metodologije,

Postmodernizam i ekonomska teorija

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

u okviru ire naune zajednice. Meu ostalim karakteristikama instrumentalnog

Predikativna (predviujua) sposobnost je najvanija karakteristika teorija

Boland (1979) smatra da Fridmanova metodologija sjedinjuje elemente i

Postmodernizam i ekonomska teorija

zapravo znai da su one samo konvencionalno istinite. Tako ispada da sam

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

Postmodernizam je nastao kao odgovor na modernizam u ijem jezgru je

Postmodernizam i ekonomska teorija

Dragoslav Kitanovi, Milena Anti

POSTMODERNISM AND ECONOMIC THEORY

INTERNA KONTROLA I UPRAVLJANJE RIZIKOM PREDUZEA

Univerzitet u Niu, Ekonomski fakultet,

Jovn Krsti, Milic orevi

Jedn od znaajnih mehnizm za smanjenje rizika je, svakako, interna

Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

d put do efiksnog poslovnj jeste suovnje preduze s rizikom, odnosno

Jovn Krsti, Milic orevi

Upravljanje rizikom preduzea (URP)

Izvor: (Olson, Wu Dash 2007, 5)

Imjui u vidu napred predstvljene krkteristike koncepta URP, moe se

Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

smernice z dizjnirnje i implementciju sistem internih kontrol dovel je do

Efektivnost i efiksnost poslovnj,

Imjui u vidu d se rdi o kontinuirnom procesu koji je odgovornost svih

Jovn Krsti, Milic orevi

pljivo sgledvnje fktor koji mogu usloviti izloenost i povenje rizik.

Kontrolne ktivnosti obuhvtju politike i procedure koje se sprovode u

Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

Monitoring odnosno prenje i ocenjivnje sistem interne kontrole u cilju

Jovn Krsti, Milic orevi

usmerene n uspostvljnje efiksnog sistem korportivnog uprvljnj. S tim u

sve neefiksnosti u dizjnirnju i funkcionisnju internih kontrol, koje bi

N tj nin, zkonom se postrofir d svko prvovremeno

Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

Zatim, u odeljku 404 se razmatra procena efikasnosti sistema interne

iskzn odgovornost mendment z postvljnje i odrvnje

Zhtev z formlnim izvetvnjem o efiksnosti interne kontrole od strne

Prvi deo Rezime (Executive Summary) obezbeuje krtk pregled

Ovi dokumenti, prem miljenju Komitet, treb d prue pomo

Jovn Krsti, Milic orevi

Pored unpreenj sistem interne kontrole, znj dekvtne procene

Interna kontrola i upravljanje rizikom preduzea

pretpostvk izgled logino, rzlog nemogunosti povezivnj odredbi odeljk

Jovn Krsti, Milic orevi