OBJASNITI VEZU TEHNOLOGIJE I ORGANIZACIJE KROZ ISTORIJSKI PRISTUP

RAZVOJ SE OGLEDA KROZ PROMENE U OBLASTI ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA I RAZLICITA DOBA

INDUSTRIJKSE REVOLUCIJE MOGU SE POSMATRATI I RAZLICITIM TIPOVIMA MENADZERSKE
FILOZOFIJE:
1) DOBA PRED TEJLORIZMA ILI DOBA TRANZICIJE, KADA SE UVODE NOVE RADNE NAVIKE, NOVA
DISCIPLINA I NOVI PODSTICAJI PRIVREDNOJ AKTIVNOSTI.
2) DOBA MASOVNE PROIZVODNJE USPOSTAVLJANOVA PROFESIJA INDUSTRIJSKO INZENJERSTVO.
TADA SE RAZVIJA VELIKI BROJ NAUCNIH METODA UPRAVLJANJA NAMENJENIH ALOKACIJI
SREDSTAVA ZA MERENJE I VREDNOVANJE RADA.
3) DOBA FLEKSIBILNE PROIZVODNJE U KOME SE POSEBAN STRATESKI ZNACAJ U UPRAVLJANJU
PRIDAJE TEHNOLOGIJAMA I OSTVARIVANJU FLEKSIBILNOSTI U PROIZVODNIM SISTEMIMA. PODELE I
PRISTUPI U VEZI SA RAZVOJEM TEHNOLOGIJE:
1) DOBA MASOVNE PROIZVODNJE TEHNOLOSKE INOVACIJE RAZVIJALE SU SE UPOREDO SA
DRUSTVENIM PROMENAMA I TADA NASTAJE JEDNA OD NAJUSPESNIJIH I NAJUTICANIJIH
ORGANIZACIJA U ISTORIJI POSLOVNA FIRMA.
PAZNJA JE USMERENA KA TOME DA SE RAZRADI I RAZVIJE MEHANIZAM MASOVNE PROIZVODNJE
KOJI JE PROGRESIVNO SMANJIVAO JEDINICNI TROSAK PROIZVODA.
2) DOBA MASOVNOG MARKETINGA MARKETING ORJENTACIJA JE NA RAZLICITE NACINE I
RAZLICITIM INTENZITETOM PRODIRALA U FILOZOFIJU I PONASANJE FIRMI. INTENZITET I OBLICI
MARKETING KONCEPTA RAZLIKOVALI SU SE S OBZIROM NA RAZLICITE VRSTE PROIZVODNJE.
PROMENE U PROIZVODIMA I TRZISTIMA SU BILE EVOLUTIVNE PRE NEGO REVOLUCIONARNE.
3) POSTINDUSTRIJSKO DOBA - NOVI PRISTUPI POSTINDUSTRIJSKOG DOBA NAMETNUTI
TURBULENTNOSCU PROMENA U OKRUZENJU, REVOLUCIONARNO IZMENJENIM INFORMACIONIM
TEHNOLOGIJAMA PODRAZUMEVAJU VISOK STEPEN INTEGRATIVNOSTI SVIH DELOVA I FUNCKIJA U
ORGANIZACIJI SJEDINJENIH U NAPORU DA SE STRATESKI OBEZBEDE PREDNOSTI PREDUZECA.
PRELAZAK SA MARKETING ORJENTACIJE NA NOVE PRISTUPE STRATESKOG UPRAVLJANJA U
POSTINDUSTRIJSKO DOBA TAKODE RAZLICITOM BRZINOM PRODIRE U FIRME.
STRATESKA TEHNOLOSKA KONKURENTNOST I STRATESKA POZICIJA TEHNOLOSKE INOVACIJE
DINAMIKA TEHNOLOGIJE SE NALAZI U ZIZI INTERESOVANJA SAVREMENOG PREDUZECA JER JE TO
VITALNI RESURS NJEGOVE KONTINUALNE KONKURENTNOSTI. RAZMATRANJE TEHNOLOSKE
STRATEGIJE PREDUZECA ZAPOCINJE SAGLEDAVANJEM MESTA I ULOGE TEHNOLOGIJE U
OSTVARIVANJU KONKURENTSKE PREDNOSTI PREDUZECA. TEHNOLOSKA STRATEGIJA SE
INTEGRALNO OSMATRA U OKVIRU POSLOVNE STRATEGIJEI POSEBNO SE RAZMATRAJU DODIRNE
TACKE I KLJUCNI MEDJUSOBNI UTICAJI TEHNOLOGIJE I OSTALIH FUNKCIJA U STRATEGIJI
POSLOVNOG SISTEMA. KADA JE REC O PREDUZECIMA OBLASTI VISOKE TEHNOLOGIJE POSTOJI
NEKOLIKO STRATEGIJSKIH OPCIJA:
1. PRVI NA TRZISTE,
2. DRUGI NA TRZISTE,
3. KASNO NA TRZISTE
4. MINIMIZIRANJE TROSKOVA
5. SEGMENTACIJA TRZISTA.
SAVREMENA PREDUZECA POLAZE OD POTREBEUSPOSTAVLJANJA INOVATIVNE ORGANIZACIJE KOJA
JE U SVAKOM TRENUTKU OTVORENA KA PROMENI I SPOSOBNA DA PROMENU U STO KRACEM ROKU
APSORBUJE U CILJU OCUVANJA VITALNOSTI I KONKURENTNOSTI NA TRZISTU. POZNATA SU 3
PRISTUPA U SAGLEDAVANJU STRATESKE POZICIJE TEHNOLOSKE INOVACIJE:
1) TEHNOLOGY PUSH POLAZI OD KLASICNIH POSTULATA O PRIMARNOJ ULOZI ISTRAZIVANJA I
RAZVOJA U PROCESU TENOLOSKE INOVACIJE. OVAJ PRISTUP JE ZASNOVAN NA TEZI DA JE
DOVOLJNO OBEZBEDITI USPESNU AKTIVNOST ISTRAZIVANJA I RAZVOJA U PREDUZECU KOJA CE
GENERISATI NOVE PRONALASKE A SVE OSTALO SE SAMO PO SEBI PODRAZUMEVA.
2) MARKET PULL MODEL SE RAZVIO SA SVE VECOM POTREBOM UVAZAVANJA TRZISTA, KUPACA
KAO KRAJNJEG KORISNIKA SVIH USMERENIH NAPORA U PREDUZECU ZA OSTVARENJEM
ODGOVARAJUCEG PROIZVODA/ USLUGE. PRIMARNU ULOGU IGRA TRZISTE I NJEGOVI ZAHTEVI
KOJIE PREKO MARKETINGA PREDUZECA PRETVARAJU U IMPULSE U ISTRAZIVANJU I RAZVOJU KOJI

NEPOSREDNO GENERISU TEHNOLOSKE INOVACIJE I DALJE SE CINE NAPORI DA SE OE STO PRE

OZIVOTVORE U OSNOVNOJ DELATNOSTI.
3) SE JAVLJA PRISTUP STRATEGU PULL KOJI POLAZI OD STRATESKIH PRAVACA FIRME. RAZLIKE
IZMEDJU 2 STRATEGIJE MARKET PULL I TECHNOLOGY PUSH MOGU SE POSMATRATI I U
VREMENSKOJ, ISTORIJSKOJ PRESPEKTIVI KAO PROMENA KOJA NASTUPA U OPSTOJ ORJENTACIJI
PRIVREDE I DRUSTVA KA JACANJU TRZISTA I POTREBI DA SE TRZISNO VERIFIKUJE SVAKA
SVRSISHODNA DELATNOST. U MODELU STRATEGY PPULL . MEDJU ININOVACIJSKE AKTIVNOSTI
DOMINIRAJU STRATESKI FAKTORI I OPREDELJENJA ORGANIZACIJE KOJA SU DETERMINISANA UZ
UVAZAQVANJA KOMPLEKSNOG SKUPA UTICAJNIH PROMENJIVIH U IKRUZENJU I INTERNIH FAKTORA
VEZANIH PRIMARNO ZA KOMPETENTNOSTI I POTECIJALNE SAME ORGANIZACIJE. LISTA KRITICNIH
FAKTORA KOJI DOPRINOSE USPESNOSTI I TEHNOLOSKE INOVACIJE U SVETLU POTREBE
UVAZAVANJA MARKETINSKE I STRATESKE ORJENTACIJE OBUHVATA: STRATESKU ORJENTISANOST,
TRZISNU ORJENTISANOST, ZNACAJNOST ZA SVEUKUPNE CILJEVE ORGANIZACIJE U CELINI,
EFEKTIVNOST IZBORA PROJEKATA I SISTEMA VREDNOVANJA, EFEKTIVNOST UPRAVLJANJA I
KONTROLE PROJEKATA, IZVORE KREATIVNIH IDEJA, SPREMNOST ORGANIZACIJE DA PRIHVATI
INOVACIJU, PRIVRZENOST JEDNOG ILI VISE POJEDINCA INOVACIJI.
FAKTORI USPESNOSTI TEHNOLOSKE INOVACIJE
GRUPISU SE U TRI OSNOVNE CELINE
1. FAKTORI EFEKTIVNOSTI TEHNOLOSKE INOVACIJE KOJI UVAZAVAJU FAKTOE OKRUZENJA,
PODRAZUMEVAJU STRATESKU I TRZISNU ORJENTISANOST ANALIZU BENFEFIT COST PREDNOSTI
ITD.
2. FAKTORI EFIKASNOSTI USPESNE PRIMENE U ORGANIZACIJI KOJI SE ODNOSE NA SAVLJADAVANJE
OTPORA PROMENEMA, RAZVOJ INOVATIVNE ORGANIZACIONE KLIME, OBUKA, KVALIFIKACIJA
LJUDI, ADAPTACIJA , BRZO UCENJE, PRILAGODJAVANJE PROMENI ITD.
3. FAKTORI USPESKOG VODJENJA IR PROJEKTA KOJI POLAZE OD POTREBE PROJEKTNOG PRISTUPA U
UPRAVLJANJU TEHNOLOSKIM INOVACIJAMA ORGANIZACIJI. STRATESKO PLANIRANJE SE
RAZMATRA NA 4 NIVOA U ORGANIZACIJI:
1. INSTITUCIONALNA STRATEGIJA SE ODNOSI NA RAZVOJ OSNOVNOG KARAKTERA I ULOGE
ORGANIZACIJE CESTO SE NAZIVA I MISIJA PREDUZECA
2. STRATEGIJA PREDUZECASE ODNOSI NA KONKRETNO PLANIRANJE PORTFOLIA NA NIVOU
PREDUZECA. NA OVOM NIVOU STRATEGIJOM SE UTVRDJUJE KOJOM VRSTOM POSLA CE SE
PREDUZECE BAVITI U BUDUCNOSTI, STA CE DOPRINETI JACANJU ORGANIZACIJE I KAKO CE SE
USKLADJIVATI DELOVANJE POSEBNIH POSLOVNIH JEDINICA UNUTAR PREDUZECA.
3. STRATEGIJA POSLOVNIJH JEDINICA UTVRDJUJE DETALJAN PLAN CILJVA I ZADATRAKA
4. FUNKCIONALNE STRATEGIJE DONOSE SE DA BI SE OSIGURALA USPESNA PRIMENA POSLOVNE
STRATEGIJE U OKVIRU ORGANIZACIJE.
KARAKTERISTIKE INOVATIVNE ORGANIZACIJE
- NAJNOVIJI PRISTUPI TEHNOLOSKOJ INOVACIJI NADGRADJUJU MODELE KOJI NASTANAK
TEHNOLOSKE INOVACIJE VIDE U POVEZIVANJU TEHNICKIH MOGUCNOSTI I POTREBA TRZISTA.
NADGRADNJA I DOPUNA SE SASTOJI U TOME STO SE NE OSTAJE NA 2 OSNOVNA DOMENA
MARKETING I ISTRAZIVANJE I RAZVOJ, KAO KLJUCNA ZA USPESNE TEHNOLOSKE INOVACIJE VEC SE
ONE SAGLEDAVAJU PO KOMPLEKSNOM SADEJSTVU MNOSTVA UTICAJNIH FAKTORA ORGANIZACIJE
KOJA JE OTVORENA PREMA OKRUZENJU, FLEKSIBILNA, A U ZADOVOLJAVAJUCOJ MERI I STRATESKI
OPREDELJENA NA PROAKTIVNU ULOGU MENJANJA I UTICAJA NA OKRUZENJE. MODEL KOJI
PREDSTAVLJA PROCES INOVACIJE JE POD UTICAJEM 2 GRUPE FAKTORA IZ OKRUZENJA;
1. STANJE TEHNICKOG ZNANJA I NACINOM KORISCENJA PROIZVODA I PROCESA
2. POTREBAMA I TRAZNJOM ZA NOVIM PROIZVODIMA I PROCESIMA
DA BI SE PREDNOSTI NOVE, FLEKSIBILNE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE MOGLE U POTPUNOSTI DA
ISKORISTE PREDLAZE SE NOVA ORGANIZACIONA STRUKTURA, SPECIFICNI OBLIK ORGANIZACIJE
PROIZVODNJE FLEKSIBILNI SISTEMI UPRAVLJANJA PROIZVODNJOM.
ODNOS INOVATIVNE ORGANIZACIJE I OKRUZENJA

IZDVAJAJU SE 2 KLJUCNE LINIJE ISTRAZIVANJA ORGANIZACIJE U VEZI SA OSNOVNOM ULOGOM

TEHNOLOGIJE U NJOJ:
1. FUNKCIONISANJE ORGANIZACIJE UZ SAGLEDAVANJE KARAKTERISTIKA, NJENE SVEUKUPNE
EFIKASNOSTI U ISPUNJAVANJU OSNOVNE FUNKCIJE NJENOG POSTOJANJA.
2. PROMENE, INOVACIJE U ORGANIZACIJI UZ SAGLEDAVANJE SVIH RELEVANTNIH FAKTORA KOJI
USLOVLJAVAJU POTREBNU OTVORENOST ORGANIZACIJE KA PROMENAMA, REPONSIVNOST NA
SIGNALE IZ OKRUZENJA CIME JE USLOVLJENA CELOKUPNA EFIKASNOST ORGANIZACIJE I USPESNO
DELOVANJE U DINAMICKOM TRZISNOM OKRUZENJU.
U VELIKOM BROJU RADOVA SADRZANI SU REZULTATI ISKUSTAVA U PROVERENOJ HIPOTEZI:
DA BI SE ODRZALA EFIKASNOST ORGANIZACIJE MORA POSTOJATI USKLADJENOST IZMEDJU
ORGANIZACIJE I OKRUZENJA.
U ISTRAZIVANJIMA STRATEGIJE ISPITUJU SE RAZLICITI ODNOSI STRATEGIJA OKRUZENJA.
OKRUZENJE ORGANIZACIJE JE PODELJENO NA RAZLICITE RANGOVE KONTEKSTURALNOG OKVIRA
KOJI USLOVLJAVA SPECIFICNU STRATESKU ORJENTACIJU KAO STO SU:
A) PRIPADNA INDUSTRIJSKA GRANA U KOJOJ JE IZRAZIT RAST, ZRELOST ILI OPADANJE KOD
ZIVOTNOG CIKLUSA TEHNOLOGIJE, PROIZVODA I PROCESA.
B) PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH ILI POTROSACKIH PROIZVODA
C) FRAGMENTIRANA ILI KONCENTRISANA INDUSTRIJA
MEDJUNARODNO OKRUZENJE MOZE KLASIFIKOVATI KAO GLOBALNO I MULTI DOMESTICILNO.
GLOBALNO OKRUZENJE ZNACI DA JE STRUKTURA DELATNOSTI TAKVA DA UKIDA SVE NACIONALNE
GRANICE.
MULTIDOMESTICILNO OKRUZENJE ZNACI ORJENTACIJU NA JEDNU ZEMLJU.
U SVIM ISTRAZIVANJIMA JAVLJAJU SE 4 OSNOVNE DIMENZIJE KOJE SE IZDVAJAJU:
1. KOMPLEKSANA INOVACIJA PREDSTAVLJA STEPEN UVODJENJA NOVIH PROIZVODA ILI USLUGA
NA NIVOU PREDUZECA A OSNOVNI ATRIBUTI SU: INOVACIJE PROIZVODA, INOVACIJA PROCESA,
INZINJERING I IR, RAZVOJ UNIKATNIH PROIZVODA, VLASNISTVO NAD PATENTIMA I DURGI OBLICI
INDUSTRIJSKE SVOJINE.
2. MARKETING DIFERENCIJACIJA PREDSTAVLJA KREIRANJE LOJALNOSTI KUPACA
ZADOVOLJENJEM SPECIFICNIH POTREBA I ZELJA, A RELEVANTNI ATRIBUTI SU:
KONTROLA NAD DISTRIBUCIJOM, AGRESIVNI, INOVATVNI MARKETING, SERVISI KUPACA, REKLAMA
I PROMOCIJA, BRZA ISPORUKA I TRENUTNI ODGOVOR NA NARUDZBINE KUPACA.
3. OPSEG SE ODNSI NA OBIM TRZISTA KOJE ZADOVOLJAVA KONKRETNA PREDUZECA, A
REPREZENTATIVNI ATRIBUTI SU:
RAZLICITOST VARIJETET KUPACA, GEOGRAFSKIH TRZISTA, VELIKI OBIM PROIZVODA.
4. KONZERVATIVNA KONTROLA TROSKOVA PREDSTAVLJA STEPEN U KOME PREDUZECE ZAUZIMA
VODECU POZICIJU U ODNOSU NA KONKURENTE U POGLEDU TROSKOVA, ATRIBUTI SU: KONTROLA
REZIJSKIH TROSKOVA, NAGLASAK NA SNIZENJU TROSKOVA PO JEDINICI, EFIKASNA PROIZVODNJA,
VISOK STEPEN KORISCENJA KAPACITETA, NISKE CENE PRIVLACENJE I ZADRZAVANJE VISOKO
OBRAZOVNOG KADRA. ORGANIZACIJA I OKRUZENJE ZA INOVATIVNU ORGANIZACIJU
KARAKTERISTICAN JE VISOK STEPEN RESPONZIVNOSTI U ODNOSU NA RAZLICITE FAKTORE
OKRUZENJA STO ZNACI DA JE POTREBNO OBEZBEDITI KRITICNU MASU FLEKSIBILNOSTI U SVIM
DOMENIMA ORGANIZACIJE. REC JE O NOVIM TEHNOLOGIJAMA. POKAZUJE SE DA JE SAMO PRAVA
MERA TEHNOLOSKE PROMENE USLOV OSTVARENJA EFIKASNOSTI TEHNOLOGIJE I UKUPNE
USPESNOSTI ORGANIZACIJE. OKRUZENJE ORGANIZACIJE SE NALAZI POD UTICAJEM DEJSTAVA SAME
ORGANIZACIJE, STO JE DOMEN NJENE STRATEGIJE.
KOMPONENTE KOMPETENTNOSTI INOVATIVNOG PREDUZECA
POSTOJE 4 KOMPONENTE IZRAZITIH KOMPETENTNOSTI PREDUZECA U OSTVARIVANJU
KONKRENTNOSTI:
1. UPRAVLJACKE KOMPETENTNOSTI I STRATESKI FOKUS: OVAJ FAKTOR ZAUZIMA CENTRALNU
POZICIJU U ODNOU NA OSTALE KOMPONENTE. IZRAZITE KOMPETENTNOSTI ORGANIZACIJE OD
NEPOSREDNOG UTICAJA NA NJENU KONKURENTNOST MOGU SE OSTVARITI AKCIJAMA NAJVISIH
MENADZERA, PREDUZETNIKA U ORGANIZACIJI. ALTERNATIVNI, DETERMINISTICKI PRISTUP POLAZI
OD TOGA DA MENADZERI TREBA DA SE PRILAGODE STRATEGIJI KOJA JE DETERMINISANA
FAKTORIMA OKRUZENJA. UPRAVLJACKA KOMPETENTNOST UVAZAVA PROAKTIVNU ULOGU

STRATEGIJE, GDE MENADZERI PRATECI OKRUZENJE MOGU STRATEGIJSKIM OPREDELJENJIMA, DA

DELUJU NA NJEGA.
2. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA RESURSIMA:
SIRA DEFINICIJA RESURSA ORGANIZACIJE BILA BI DA JE RESURS SVE ONO STO SE MOZE SMATRATI
SNAGOM ILI SLABOSCU ODREDJENOG PREDUZECA.
DIREKTNA JE VEZA OKRUZENJA PREKO ULAZA SA OVOM VRSTOM KOMPETENTNOSTI.
3. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA TRANSFORMACIJAMA:
TO SU KOMPETENTNOSTI KOJE SE MOGU OBJASNITI KAO ORGANIZACIONE SPOSOBNOSTI KOJE SU
NEOPHODNE DA BI SE USPESNO OSTVARILO PRETVARANJE INPUTA U AUTPUTE.
OVE KOMPETENTNOSTI OBUHVATAJU I INOVATIVNOST I ORGANIZACIONU KULTURU.
INOVACIJE OBEZBEDJUU ORGANIZACIJI SPOSTOBNOST DA GENERISE NOVE PROIZVODE KROZ
PROCESE BRZE OD KONKURENATA.
4. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA AUTPUTU:
NE MISLI SE SAMO NA FIZICKE AUTPUTE KOJI DONOSE VREDNOST PREDUZECU, VEC I NA
NEVIDLJIVE AUTPUTE KAO STO SU REPUTACIJA ZA KVALITET PROIZVODA I USLUGA, ZASTICENO
IME I ZNAK PROIZVODA, PRODAJNA MREZA KOJA DAJE VREDNOST KUPCIMA.
FAKTORI PROMENE ORGANIZACIJE (INOVACIONI I OPERACIONALNI)
U ODNOSU NA POSTAVLJENE CILJEVE MOZE SE PRAVITI RAZLIKA IZMEDJU:
1. INOVACIONIH (RADIKALNIH) FAKTORA PROMENE U ORGANIZACIJI KOJI NASTAJU KAO ODGOVOR
NA IZRAZITE ZAHTEVE I PROMENE U OKRUZENJU
2. OPERACIONALNIH (EVOLUTIVNIH, TRANSAKCIONIH, RESORSNIH) FAKTORA PROMENE U
ORGANIZACIJI.
INOVACIONI FAKTORI PROMENE U ORGANIZACIJI ZNACAJNI SU KOD OSTVARIVANJA EFIKASNOSTI,
SVEUKUPNE USPESNOSTI ORGANIZACIJE I INFORMACIJE O EKSTERNIM UTICAJIMA IZ OKRUZENJA,
DOMINANTNE SU ZA DEFINISANJE SADRZAJA OVIH PROMENA U ORGANIZACIJI.
OPERACIONALNI FAKTORI PROMENE U ORGANIZACIJI OKRENUTI OSTVARIVANJU RASTA UKUPNE
EFIKASNOSTI SVIH RASPOLOZIVIH RESURSA ORGANIZAIJE. U IO SE OSTVARUJE VISOK NIVO
ORGANIZOVANOSTI I VISOK STEPEN ORGANIZACIONIH PERFORMANSI. VAZNO JE USPOSTAVITI
PRAVU MERU IZMEDJU INOVACIONIH I OPERACIONALNIH PROMENA. KORK BLIZE KA MERENJU I
OCENI, USPOSTAVLJANJU DIJAGNOZE I RANGA I.O. SADRZAN JE U NAPORU DA SE ODREDE OSNOVNI
DOMENI NAVEDENE 2 OSNOVNE VRSTE PROMENA KROZ OSNOVNE FAKTORE EFIKASNOSTI I
EFIKASNOSTI U ORGANIZACIJI, DA SE ODREDE OSNOVNI PARAMETRI ZA NJIHOVO VREDNOVANJE I
OCENU. STEPEN UVODJENJA TEHNOLOSKIH INOVACIJA ZAVISI OD 2 OSNOVNA FAKTORA:
1. SPECIFICNO KONKURENTSKO OKRUZENJE U GRANI KOJOJ PRIPADA PREDUZECE.
2. STEPEN INOVATIVNOSTI SAME ORGANIZACIJE.
I.O. JE POD UTICAJEM NIZA FAKTORA A NEPOSREDNO JE DETERMINISANA STEPENOM RAZVIJENOSTI
INOVATIVNE ORGANIZACIJE KAO MODELA ORGANIZACIJE KOJI ODRAZUMEVA STALNU
OTVORENOST KA PROMENAMA I SPOSOBNOST DA SE PROMENE APSORBUJU UZ POSTIZANJE
ZELJENIH REZULTATA EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI DELOVANJA TEHNOLOGIJE. DETERMINISUCI
KVALIFIKATIV INOVATIVNE ORGANIZACIJE JE NJEN DEFINISAN ODNOS PREMA PROMENAMA
INOVACIJAMA IZRAZEN NA: A) I.O. JE OTVORENA KA PROMENAMA, INOVACIJAMA U SVIM NJENIM
DELOVIMA I OBLASTIMA FUNKCIONISANJA.
B) I.O. USPESNO UPRAVLJA PROMENAMA OSTVARUJUCI EFEKTIVNOST NA TRZISTU I PREDNOST U
ODNOSU NA KONKURENTE.
C) I.O. USPESNO APSORBUJE PROMENE OSTVARUJUCI VISOK STEPEN EFIKASNOSTI U OBAVLJANJU
OSNOVNE DELATNOSTI.
OSNOVNA SVOJSTVA INOVATIVNE ORGANIZACIJE OBUHVATAJU:
1. VIZIJU O KOMPANIJI KAO CELINI I NJENOJ ULOZI U MESTU
2. OKRENUTOST KA KUPCIMA I TRZISTU
3. OSLANJANJE NA TEHNOLOGIJE KAO RESURSA ZA POSTIZANJE KONKURENTNOSTI
4. PLITKE ORGANIZACIONE STRUKTURE I TO DA NE BUDE VISE OD 5 NIVOA ODOZGO NA DOLE
5. INTERNU KONKURENCIJU MEDJU PROJEKTANTSKIM TIMOVIMA KAKO BI SE RIZIK UBLAZIO I STO
ARGUMENTOVANIJE BRANILI INOVACIONI PROJEKTI
6. PRIHVATANJE NEORTODOKSNIH IDEJA I RESENJA

7. POZITIVNI ODNOS PREMA UPRAVLJANJU PROMENAMA

8. SISTEM NAGRADJIVANJA U SUSRET PODSTICANJA INOVACIJA
REINZINJERING
ORGANIZACIJE SU SUOCENE SA STALNIM NAPOROM DA UNAPREDE KONKURENTNOST U USLOVIMA
PROMENJIVOG POSLOVNOG OKRUZENJAKOJI NOSI VISOK STEPEN NEIZVESNOSTI I RIZIKA TAKO DA
SE NAMECE POTREBA RADIKALNOG MENJANJA OSNOVNIH STAVOVA, PRISTUPA I PRINCIPA STO SE
NAZIVA I NOVOM FILOZOFIJOM PREDUZECA. OVAJ NAPOR KA OBEZBEDJENJU RADIKALNIH
PROMENA NAZIVA SE I REINZENJERING POSLOVANJA PREDZECA.
ZAJEDNICKO U SVIM DEFINICIJAMA REINZINJERINGA MOZE SE PREDSTAVITI KARAKTERISTIKAMA:
1. REINZENJERING PODRAZUMEVA POTREBU DA SE POCNE OD POCETKA I DA SE PROMENE KOJE
ZADIRU U SUSTINU ORGANIZACIJE I NJENOG FUNKCIONISANJA OSMISLE I SPROVEDU.
2. SAVREMENI USLOVI NAMETNULI SU POTREBU SUSTINSKOG PREISPITIVANJA SVIH ASPEKATA
ORGANIZACIJE JER MNOGO JE PRIMERA ZASTARELIH PREZIVELIH POSLOVNIH PRAKSI KOJE SU
NEKADA BILE USPESNE ALI TO VISE NISU.
3. REINZENJERING STAVLJA NAGLASAK NA POSLOVNE PROCESE I TUMACI IH KAO SLED
AKTIVNOSTI KOJI ISPUNJAVA POTREBE INTERNIH I EKSTERNIH KORISNIKA.
REINZENJERING JE PROCES, STALNOG I NEPREKIDNOG NAPORA DA SE ANALIZIRAJU I REDEFINISU
KLJUCNI PROCESI KOMPANIJE.
INTEGRATIVNI MODELI PREDUZECA
SAVREMENI MODELI NAZIVAJU SE INTEGRATIVNI MODELI. ONI NASTOJE DA UKAZU NA KLJUCNE
TACKE ORGANIZACIJE. OTKRIVAJU NJENE KRITICNE DOMENE KOJI OMOGUCAVAJU;
1. RAZLIKOVANJE MEDJU ORGANIZACIJAMA
2. POREDJENJE MEDJU NJIMA
3. ZAKLJUCIVANJE O NAJBOLJOJ PRAKSI
4. UVODJENJE PROMENA U KRITICNIM DOMENIMA KOJIMA SE OSTVARUJE REINZENJERING
ORGANIZACIJE NJENA SUSTINSKA TRANZICIJA. RAZVIO SE I VECI BROJ MODELA KOJINA
INTEGRALAN NACIN SAGLEDAVAJU ORGANIZACIJU KAO CELOVIT ENTITET UZ OSLONAC NA
KLJUCNE DIMENZIJE. IZDVAJAJUSE TRI MODELA:
1.
MODEL 7 S
2.
INTEGRATIVNI MODEL POSLOVANJA
3.
DESKRIPTIVNI REINZENJERING MODEL
MODEL 7-S JE RAZVIJEN KRAJEM 70-TIH GODINA KOJI SE NAZIVA MEKKINZIJEVIM MODELOM. ON
ISTICE 7 KLJUCNIH DIMENZIJA ILI SADRZAJA KOJI SU NEOPHODNI U ODVIJANJU AKTIVNOSTI
UPRAVLJANJA ORGANIZACIJOM KOJI MOGU IZVESTI KLJUCNE PROMENE
1.
STRATEGIJA - PODRAZUMEVA PRAVAC DELOVANJA KOJIM SE OSTVARUJE PREDNOST NAD
KONKURENTIMA UZ UNAPREDJENJE ODGOVARAJUCIH RESURSA UZ OSTVARENJE BOLJIH TRZISNIH
POZICIJA.
2.
STRUKTURA KOJA SE TUMACI KAO ORGANIZACIONA SEMA I CEO PAKET KOJI JE PRATI U
DEFINISANJU PODELE ZADATAKA I ODGOVORNOSTI ALI I U NJIHOVU INTEGRACIJU.
3.
SISTEMI OBUHVATAJU ULAZNE I IZLAZNE TOKOVE I PROCESE KOJIMA SE MOGU
PREDSTAVITI SVE AKTIVNOSTI KOJE SE U ORGANIZACIJI ODVIJAJU
4.
STIL SE ODNOSI NA OBJEKTIVNO SAGLEDAVANJE SVIH ONIH KATEGORIJA KOJE SE
SMATRAJU ZNACAJNIM U ORGANIZACIJI KOJIMA SE UTICE NA PONASANJE ZAPOSLENIH I KOJE NA
OPIPLJIV NACIN ISTICU KAO PRIORITETE A PRE SVEGA SE VEZUJU ZA ODGOVARAJUCI RUKOVODECI
KADAR, MENADZMENT ORGANIZACIJE
5.
KADROVI SU LJUDI U ORGANIZACIJI I PREPORUCUJE SE DA SE ONI SAGLEDAJU NA PRAVI
NACIN KAO CELINA, STRUKTURNO I DINAMICKI STALNIM PRACENJEM SVIH PROMENA U VEZI SA
NJIMA.
6.
VESTINE
7.
ZAJEDNICKE VREDNOSTI
MODEL INOVATIVNE ORGANIZACIJE

JEDAN OD DOMENA KOJI JE PRIHVACEN KAO KLJUCNI I ZAJEDNICKI U SVIM POZNATIM MODELIMA
JE TEHNOLOGIJA KAO BAZICNI OSLOANC, KLJUCNI FAKTOR I DOMEN ZA PROMENU U
ORGANIZACIJI. RAZVIJA SE I MODEL INOVATIVNE ORGANIZACIJE A NAGLASAK SE STAVLJA IZMEDJU
TEHNOLOGIJE I OSTALIH DOMENA TE UVAZAVA NAJPROPULZIVNIJI FAKTOR PROMENE U
ORGANIZACIJI, FAKTOR TEHNOLOGIJE I TEHNOLOSKE INOVACIJE. STOPA PO KOJOJ CE PREDUZECE
DA UVODI NOVU TEHNOLOGIJU ZAVISI OD 2 OSNOVNA FAKTORA:
1.
SPECIFICNO KONKURENTSKO OKRUZENJE U GRANI KOJOJ PRIPADA PREDUZECE
2.
STEPEN INOVATIVNOSTI SAME ORGANIZACIJE
KONKURENTSKO OKRUZENJE U GRANI JE POD UTICAJEM EKONOMSKIH I DRUSTVENIH FAKTORA.
INOVATIVNA ORGANIZACIJA JE POD UTICAJEM NIZA FAKTORA A NEPOSREDNO JE DETERMINISANA
STEPENOM RAZVIJENOSTI INOVATIVNE ORGANIZACIJE KAO MODELA ORGANIZACIJE KOJI
PODRAZUMEVA STALNU OTVORENOST KA PROMENAMA I SPOSOBNOST DA SE PROMENE
APSORBUJU UZ POSTIZANJE ZELJENIH REZULTATA EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI DELOVANJE
TEHNOLOGIJE.
ZA INOVATIVNU ORGANIZACIJU KARAKTERISTICAN JE VISOK STEPEN RESPONZIVNOSTI U ODNOSU
NA FAKTORE OKRUZENJA STO ZNACI DA JE POTREBNO OBEZBEDITI KRITICNU MASU
FLEKSIBILNOSTI U SVIM DOMENIMA ORGANIZACIJE.
POSTOJE 4 KOMPONENTE IZRAZITIH KOMPETENCIJA PREDUZECA U OSTVARIVANJU
KONKURENTNOSTI:
1.
UPRAVLJACKE KOMPETENTNOSTI I STRATESKI FOKUS: OVAJ FAKTOR ZAUZIMA CENTRALNU
POZICIJU
2.
KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA RESURSIMA: SIRA DEFINICIJA RESURSA ORGANIZACIJE
BILA BI DA JE RESURS SVE ONO STO SE MOZE SMATRATI SNAGOM ILI SLABOSTI ODREDJENOG
PREDUZECA
3.
KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE ZA3. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA
TRANSFORMACIJAMA:
TO SU KOMPETENTNOSTI KOJE SE MOGU OBJASNITI KAO ORGANIZACIONE SPOSOBNOSTI KOJE SU
NEOPHODNE DA BI SE USPESNO OSTVARILO PRETVARANJE INPUTA U AUTPUTE.
OVE KOMPETENTNOSTI OBUHVATAJU I INOVATIVNOST I ORGANIZACIONU KULTURU.
INOVACIJE OBEZBEDJUU ORGANIZACIJI SPOSTOBNOST DA GENERISE NOVE PROIZVODE KROZ
PROCESE BRZE OD KONKURENATA.
4. KOMPETENTNOSTI ZASNOVANE NA AUTPUTU: NE MISLI SE SAMO NA FIZICKE AUTPUTE KOJI
DONOSE VREDNOST PREDUZECU, VEC I NA NEVIDLJIVE AUTPUTE KAO STO SU REPUTACIJA ZA
KVALITET PROIZVODA I USLUGA, ZASTICENO IME I ZNAK PROIZVODA, PRODAJNA MREZA KOJA
DAJE VREDNOST KUPCIMA. I.O. MOZE PRAVITI RAZLIKU IZMEDJU: INOVACIONIH FAKTORA
PROMENE I OPERACIONALNIH FAKTORA PROMENE.

RAZLIKE I SLICNOSTI AMERICKIH, JAPANSKIH I EVROPSKIH PRISTUPA MENADZMENTU

INTENZIVNI RAST OBLASTI MENADZERSKE NAUKE USLOVNJEN JE NJEZINOM RAZNUDJENOSCU U
MNOSTVU NAUCNIH DISCIPLINA I IZRAZITOM VITALNOSCU DA SE SAZNANJA U RAZLICITIM
NAUCNIM OBLASTIMA INTEGRISU, OBJEDINE U CILJU DA SE RESE KOMPLEKSNA PITANJA
MENADZMENT PRAKSE. POREDJENJE RAZLICITIH MENADZMENT MODELA, NAJCESCE POLAZI OD
STRATEGIJE CIJA JE SUSTINA U TOME DA FIRMA OSTVARI DUGOROCNU ODRZIVU PREDNOST NAD
KONKURENTIMA U SVAKOJ VRSTI POSLA KOJIM SE BAVI. ZA RAZLIKU OD TOGA, BIROKRATSKI
MODEL KOJI SE NAJCESCE VEZUJE ZA CISTO AMERICKI MENADZMENT METOD PODRAZUMEVA :
UGOVORE O ZAPOSLJAVANJU KOJI TRAJU SAMO ONOLIKO KOLIKO POJEDINAC DAJE SVOJ
DOPRINOS, SPECIJALIZACIJU FUNKCIJA SA ROTACIJOM KOJA JE REZERVISANA SAMO ZA ONE KOJI
NAPREDUJU UZ MENADZERSKU LESTVICU, MALO BAVLJENJE KOMPLETNOM LICNOSCU, BRZ
FEDBACK I UNAPREDJENJA. EKSPLICITNI FORMALNI SISTEMI KONTROLE, INDIVIDUANA
ODGOVORNOST, INDIVIDUALNO ODLUCIVANJE ODOZGO NA DOLE. AMERICKI MENADZMENT JE
ZASNOVAN NA 4 KARAKTERISTIKE: KONKURENCIJA, PROFITNA ORJENTISANOST, INDIVIDUALIZAM I

PROFESIONALIZAM. MENADZMENT U JAPANU SE ZASNIVA NA 4 KATEGORIJE: DUGOROCNI RAST,

INTEGRISANOST, KONSENZUS I KVALITET. MENADZMENT U EVROPI KARAKTERISU 2
KVALIFIKATORA: JEDINSTVO I DIVERSIFIKOVANOST. U EVROPI SE IZDVAJAJU 4 ZAJEDNICKE
KARAKTERISTIKE FILOZOFIJE I PRAKSE MENADZMENTA: ORJENTISANOST NA LJUDE,
PREGOVARANJE, DICERSIFIKOVANOST I SUPROTNOTS. EVROPSKI MENADZMENT NIJE MONOLITAN.
POSTOJE 3 OSNOVNA PODTIPA MENADZMENTA: LATINSKI, ANGLOSAKSONSKI I NEMACKI. PRIMENA
NOVIH TEHNOLOGIJA A POSEBNO INFORMACIONIH IMA KARAKTERISTIKE:
JAAK POSLOVNI FOKUS, ADAPTIBILNOST, ORGANIZACIONA KOHEZIVNOST INOVATIVNA
ORGANIZACIONA KULTURA, OSECAJ INTEGRITETA, ANGAZOVAN TOP MENADZMENT PLICE
ORGANIZACIONE HIJERARHIJE.
TEHNOLOGIJA I NJENO ZNACENJE U ORGANIZACIJI
SIRA DEFINICIJA TEHNOLOGIJE: TEHNOLOGIJA OBUHBATA VESTINU, ZNANJE I SPOSOBNOST DA SE
PRAVE, KORISTE I IZRADJUJU KORISNE STVARI PODRAZUMEVA PRIRODU I KARAKTERISTIKE ONOG
STO SE PROIZVODI DIZAJN PROIZVODA KAO I NACINE NA KOJE SE SVE MOZE PROIZVODITI. IMAJU
SE U VIDU MATERIJALNE I NEMATERIJALNE POTREBE. MATERJALNE POTREBE SE ODNOSE NA
FIZIOLOSKE: ZA ZDRAVLJEM, OBRAZOVANJEM, KRETANJEM, ISKAZIVANJEM, ZASTITOM OD
DELOVANJA PRIRODNIH NEPOGODA. NEMATERJALNE POTREBE OBUHVATAJU POTREBE ZA
KREATIVNOSCU, IDENTITETOM, AUTONOMIJOM, ZAJEDNISTVOM, PARTICIPACIJOM,
SAMOISPUNJENJEM, NALAZENJEM ZIVOTNOG SMISLA DEFINICIJA TEHNOLOGIJE ISTICE NAUCNU
ZASNOVANOST I BLISKU POVEZANOST NAUCNOISTRAZIVACKOG RADA I TEHNOLOGIJE.
TEHNOLOGIJA PREDSTAVLJA ORGANIZACIJU ZNANJA ZA POSTIZANJE PRAKTICNIH CILJEVA.
TEHNOLOGIJA SE JAVLJA KAO REZULTAT DELOVANJA COVEKA NA PRIRODU I DRUSTVO I PRI TOME
IZNALAZENJA NAJPOGODNIJIH OBLIKA INSTRUMENATA METODA I SREDSTAVA ZA
PRILAGODJAVANJE PRIRODE I DRUSTVA SVOJIM POTREBAMA. TEHNOLOGIJA OBUHVATA METODE,
SREDSTVA ZA RAD, PROIZVODNE POSTUPKE, PRIMENU OD STRANE KORISNIKA ONA PREDSTAVLJA I
DRUSTVENI ODNOS, PODRZAZUMEVA KREATIVNI TALENAT I SMISAO ZA ORGANIZOVANJE I
UPRAVLJANJE ZNANJEM U PRAVCU NJEGOVE PRAKTICNE PRIMENE.
TEHNOLOGIJA KAO OBJEKAT UPRAVLJANJA
POTPUNO DEFINISANJE POJMA TEHNOLOGIJE DA BI SE BLIZE ODREDILI CILJEVI I ZADACI
UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU, IZISKUJU DA SE TEHNOLOGIJA MORA POSMATRATI U
OKVIRIMA CELOKUPNOG POSLOVANJA PREDUZECA. TEHNOLOGIJA SE POSMATRA KROZ 3 KLJUCNE
OBLASTI, 3 OSNOVNE AKTIVNOSTI TEHNOLOGIJE
1. TEHNOLOGIJU PROIZVODA, 2. TEHNOLOGIJU PROCESA I 3. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.
TEHNOLOGIJA PROIZVODA OBUHVATA KARAKTERISTICNE ELEMENTE KOJI PREDSTAVLJAJU I
SPECIFICNA PITANJA KOJA SE RESAVAJU U PREDUZECU U CILJU NJEGOVOG USPESNOG
FUNKCIONISANJA U CELINI.
1. PLANIRANJE PROIZVODA ZAPOCINJE IDENTIFIKACIJOM POTREBA POTROSACA I ISTOVREMENO
OBEZBEDITI NUZNU VREDNOST PO CENI ZA ODGOVARAJUCI OBIM PROIZVODNJE KOJI CE DONOSITI
DOBIT.
2. INZENJERING PROIZVODA POLAZI OD KONSTRUKCIJE I TEHNOLOGIJE IZRADE PROIZVODA U
SKLADU SA ZHTEVIMA ZA NOVIM ILI IZMENJENIM PROIZVODIMA, SVE DO KONSTRUKCIJE SAMIH
PROIZVODA KOJI ZADOVOLJAVAJU KONKRETNE ZAHTEVE U VEZI SA
PERFORMANSAMA,KVALITETOM, TROSKOVIMA, A KOJE JE MOGUCE PROIZVESTI UZ ZADOVOLJENJE
ZAHTEVA KONSTRUKCIJE I PROIZVODNJE
3. PRIMENJENI INZENJERING PODRAZUMEVA UNAPREDJIVANJE PRODAJE ILI ZADOVOLJAVANJE
SPECIFICNIH ZAHTEVA KUPACA KROJECI PROIZOD PREMA TIM UOCENIM ZAHTEVIMA I
DEMONSTRIRAJUCI JAVNOSTI POTROSACIMA KORISNOST I NOVA SVOJSTVA KAO PREDNOSTI
PROIZVODA.
4. INZENJERING USLUGA NA TERENU I SERVISA ODNOSI SE NA RAZVOJ SISTEMA I PROCESA ZA
PODRSKU IZGRADNJI NA TERENU, INSTALISANJU, ODRZAVANJU I OPRAVCI, SERVISIRANJU
PROIZVODA. U OKVIRU OVE OBLASTI NAVODE SE 6 KLJUCNIH ELEMENATA:
MATERIJALI, OPREMA I ALATI, TRANSPORT MATERIJALA, PROIZVODNI SISTEM, KONTROLA
KVALITETA I ODRZAVANJE.

TIPOVI TEHNOLOGIJE
MENADZMENT KONCEPT TEHNOLOGIJE PODRAZUMEVA RAZLIKU U TUMACENJU POJMA KAO
MAKRO I MIKRO FENOMENA. RAZLIKA U TUMCAENJU POJMA TEHNOLOGIJE POSTOJI S OBZIROM NA
STEPEN OPSTOSTI I APSTRAKCIJE U ODNOSU NA POJAM TEHNOLOGIJA SE MOZE POSMATRATI KAO
PROJEKTOVANA CELINA KOJA PODRAZUMEVA SVE POTENCIJALNE MOGUCE PRIMENE POTENCIJALE
KOJI SADRZE ODGOVARAJUCI KRITICNI SKUP RELEVANTNIH KARAKTERISTIKA SVOJSTVENIH TOJ
TEHNOLOGIJI. PO TIPU RESURSA KOJI KORISTE RAZLIKUJU SE:
1. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE CIJI SU OSNOVNI RESURSI INFORMACIJE KOJU OBRADJUJU
2. TRADICIONALNE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE KOJE OBRADJUJU FIZICKE RESURSE POD
KONTROLOM AUTOMATIZOVANIH INFORMACIONIH SISTEMA OBUHVATAJUCI FLEKSIBILNE
PROIZVODNE SISTEME, ROBOTE, AUTOMATSKE FABRIKE. RAZLIKE IZMEDJU INFORMACIONIH
TEHNOLOGIJA I KLASICNIH TRADICIONALNIH TEHNOLOGIJA ZASNIVAJU SE NA RAZLIKAMA
IZMEDJU RESURSA KOJE OBRADJUJU, IZMEDJU INFORMACIJA I KLASICNIH MATERIJALNIH DOBARA
OTELOTVORENIH U FIZICKOJ FORMI.
KOMPONENTE TEHNOLOGIJE I NJIHOVE KARAKTERISTIKE
U NASTOJANJU DA SE STO PRECIZNIJE ODREDI ZNACENJE I SADRZAJ POJMA TEHNOLOGIJE I
SADRZAJ POJMA TEHNOLOGIJE ONE SE RAZLAZU NA SASTAVNE DELOVE KOMPONENTE. SVAKA
TEHNOLOGIJA SADRZI 3 NEZAVISNE KOMPONENTE:
1. HARDVER TU SE NALAZI FIZICKA STRUKTURA I LOGICNI RASORED OPREME ILI MASINA
NEOPHODNIH DA BI SE IZVRSILI ODGOVARAJUCI ZADACI
2. SOFTVER OBUHVATA SVA NEOPHODNA ZNANJA O TOME KAKO SE HARDVER KORISTI DA BI SE
ZADACI IZVRSILI
3. BREJNVER OBUHVATA COVEKOVA ZNANJA I EKSPERTIZU NEOPHODNU DA SE ZADACI OBAVE.
POSTOJI 5 OSNOVNIH KOMPONENTI KOJE SE SMATRAJU KLJUCNIM U SVAKOJ TEHNOLOGIJI:
HARDVER - FIZICKE MASINE I UREDJAJI; SOFTVER APSTRAKTNE MASINE; TEHNOLOSKA ZNANJA
SASDRZANA U DOKUMENTACIJI; TEORIJSKA ZNANJA; PRAKTICNA ZNANJA. NAPOR KA
USPOSTAVLJANJU ZAJEDNICKOG UNIVERZALNOG MODELA TEHNOLOGIJE NAGLASAVA NJEGOVE
ZNACAJNE OPSTE KARAKTERISTIKE: DA SU TEHNOLOGIJE U SUSTINI MEDJUSOBNO USKO
POVEZANE ; DA SU ISPREPLETENE; DA IH JE TESKO RAZDVOJITI; DA SUSTINSKA ANALIZA
PODRAZUMEVA OBJEDINJUJUCI ZAJEDNICKI PRISTUP TEHNOLOGIJAMA. TEHNOLOGIJA SE DEFINISE
KAO INTELIGENTNI MIX TEHNOLOSKIH KOMPONENTI. OSNOVNE KOMPONENTE STRUKTURE
TEHNOLOGIJE MOGU SE SVESTI NA TEHNOLOSKI PAKET KOJI MOZE DA POSTANE PREDMETOM
TEHNOLOSKOG TRANSFERA. KOMPONENTE TEHNOLOGIJE SU: TEHNOLOSKI KNOW HOW; OPREMA
KOJA OBUHVATA MASINE ALATE UREDJAJE, MATERIJAL, COVEKOV RAD, GRADJEVINSKI OBJEKTI,
ENERGIJA; ORGANIZACIJA; UPRAVLJANJE; MERE I SREDSTVA ZASTITE COVEKOVE SREDINE;
PROIZVODI.

ODNOS TEHNOLOGIJE I OPREME

IZMEDJU TEHNOLOGIJE I OPREME NE POSTOJI JEDNOZNACNI ODNOS MEDJUSOBNE ZAVISNOSTI.
TEHNOLOGIJA SE MOZE PRIMENITI UZ KORISCENJE RAZLICITE OPREME STO ZNACI DA JEDNA
TEHNOLOGIJA MOZE DA SE REALIZUJE ALTERNATIVNOM OPREMOM. JEDNA TEHNOLOGIJA ALTERNATIVNA OPREMA. VAZI I OBRNUTO JEDNA VRSTA OPREME MASINA ILI UREDJAJ MOGU SE
KORISTITI U REALIZACIJI VISE RAZLICITIH TEHNOLOGIJA U OKVIRU RAZLICITIH TEHNOLOSKIH
PROCESA. JEDNA MASINA RAZLICITE TEHNOLOGIJE. POSEBAN SLUCAJ PREDSTAVLJAU PROCESNE
TEHNOLOGIJE KADA JE NAJCESCE PRISUTNA POTPUNA JEDNOZNACNOST IZMEDJU TEHNOLOGIJE I
OPREME JEDNA TEHNOLOGIJA= ODREDJENA OPREMA.
ODNOS TEHNOLOGIJE I KNOW HOW

TEHNOLOSKI KNOW HOW SE DEFINISE KAO ZNANJA ISKUSTVA I TEHNICKE VESTINE KOJE SE MOGU
PRIMENITI INDUSTRIJI. TEHNOLOSKI KNOW HOW OBUHVATA SPECIFIKACIJU SIROVINA, TEHNICKI
STANDARD, MASINE, UREDJAJE I NJIHOVO FUNKCIONISANJE, RADNE NORME, SPECIFIKACIJU
KVALITETA I PERFORMANSI PROIZVODA. MOZE SE NALAZITI ZASTICEN U OBLIKU INDUSTRIJSKE
SVOJINE U OBLIKU PATENATA, PRONALAZACKIH SVEDOCANSTAVA, MODELA, UZORAKA, ROBNIH I
USLUZNIH ZIGOVA, NAZIVA FIRMI I OZNAKA POREKLA ROBE.
TEHNOLOSKI KNOW HOW MOZE DA BUDE I NEZASTICEN. KADA SE TEHNOLOGIJA HORIZONTALNO
PRENOSI DVA SU OBLIKA TRANSFERA TEHNOLOSKOGG KNOW HOW MOGUCA: PRENOS PUTEM
LICENCI INDUSTRIJSKE SVOJINE I PRENOS PUTEM LICENCI KNOW HOW.
VEZA TEHNOLOGIJE I PRIRODE, DRUSTVENOG NAPRETKA I COVEKA
PRIRODA I TEHNOLOGIJA ODNOS TEHNOLOGIJE I PRIRODE OGLEDA SE KROZ ISTORIJSKI RAZVOJ
TEHNOLOGIJE A ZAPOCINJE COVEKOVOM BORBOM ZA OPSTANAK U PRIRODNOJ SREDINI. PRVA
ZNACAJNA FUNKCIJA KOJA SE OSTVARUJE U TOM ODNOSU JE NASTOJANJE COVEKA DA PRILAGODI
PRIRODU SVOJIM POTREBAMA. TEHNOLOGIJA KROZ POVRATNO DEJSTVO IMA ODGOVARAJUCE
EFEKTE I UTICAJE NA PRIRODNU SREDINU A STETNOM DELOVANJU I NEGATIVNIM EFEKTIMA
TEHNOLOGIJE NA PRIRODNU SREDINU. FUNKCIJA TEHNOLOGIJE I TEHNOLOSKI RAZVOJ OGLEDA SE
KROZ PRAVILNO ISKORISCAVANJE PRIRODNIH RESURSA. ZADACI I SADRZAJ TEHNOLOSKOG
NAPRETKA SASTOJE SE U IZNALAZENJU NOVIH PRIRODNIH RESURSA ZAMENI PRIRODNIH RESURSA
VESTACKIM PRONALAZENJEM NOVIH MATERIJALA. OSTVARUJE SE KROZ NEPRESTANO RAZVIJANJE
PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA KOJE POVECAVAJU EFIKASNOST I EFEKTIVNOST DELOVANJA COVEKA
NA PRIRODNU SREDINU UZ POSTOVANJE PRIRODNIH GRANICA I RAVNOTEZE KOJA SE MORA
OCUVATI U PRIRODNOJ SREDINI. RAZVOJ TEHNOLOGIJA PREKO ODGOVARAJUCEG EKONOMSKOG
NAPRETKA USLOVLJAVA I DRUSTVENI NAPREDAK. MOGU SE UOCITI 3 POVEZANA ZATTVORENA
CIKLUSA KRUGA:
- POVECANJE DOHODKA PO STANOVNIKU DOVODI DO RASTA TEHNOLOSKIH DOSTIGNUCA STO VODI
VECOJ PRODUKRIVNOSTI RADA A TU DALJE USLOVLJAVA RAST DOHOTKA.
- POKAZUJE DA VISI DOHODAK OBEZBEDJUJE TEHNOLOSKI NAPREDAK KOJI UKLJUCUJE NOVE
POBOLJSANE PROIZVODE, A ONI DALJE USLOVLJAVAJU RAST DOHOTKA.
- VISI DOHODAK DOVODI DO VECE STEDNJE PO STANOVNIKU. COVEK INICIRA NAUCNO
ISTRAZIVACKI RAD, SPROVODI GA, STVARA NOVE TEHNOLOGIJE, PRIMENJUJE IH I KRAJNJI
KORISNIK REZULTATA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA DA SU NJEGOV ZNACAJ I ULOGA U TOM
ODNOSU PRIMARNI. SAGLEDAVAJUCI MNOGOBROJNE MOGUCNOSTI POVEZIVANJA KOJE TU
POSTOJE U ODNOU NA PRIRODE DRUZSTVA COVEKA I TEHNOLOGIJE TREBA ISTACI DA JE
DELOVANJE COVEKA NA PRIRODU I DURSTVO I RAZVIJANJE TEHNOLOGIJE U CILJU ZADOVOLJENJA
SVOJIH POTREBA I POSTZANJA ODREDJENIH CILJEVA, OSNOVNI ODNOS KOJI SE TU JAVLJA.
ODNOS IZMEDJU NOVE TEHNOLOGIJE I ZAPOSLENOSTI I ZAPOSLAVANJA
PRISUSTVO LJUDI U TEHNOLOSKOM SISTEMU NEOPHODNO JE DA BI SE OBAVILA OSNOVNA
DELATNOST TEHNOLOSKOG PROCESA. UTICAJ INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA NA PROMENE U
OBLASTI KADROVA MOGU SE POSMATRATI NA 2 NIVOA: KROZ UTICAJ NA ZAPOSLENOST I
ZAPOSLJAVANJE; I KROZ UTICAJ NA KVALITET LJUDSKOG RADA, POTREBNIH KVALIFIKACIJA I
PROMENE U TOJ OBLASTI. UTICAJ TEHNOLOGIJE NA ZAPOSLENOST I ZAPOSLJAVANJE SE
MANIFESTUJE I KROZ NESTANAK ODREDJENIH POSLOVA I POTREBNIH ZANIMANJA UZ
ISTOVREMENU POJAVU NOVIH POSLOVA I NASTAJANJE NOVIH RADNIH MESTA. TE PROMENE KOJE
UTICU NA TRAZNJU ZA NOVIM PROFILIMA ZNANJA I KVALIFIKACIJAMA KOJE SE MORAJUSTICATI U
OKVIRU OBRAZOVNOG SISTEMA PROMENE KOJE IZAZIVA NOVA TEHNOLOGIJA U OBLASTI
KADROVA ODNOSI SE NA POTREBU ZA SVE VISIM KVALIFIKACIJAMA ZAPOSLENIH; POTREBU ZA
PREKVALIFIKOVANJEM, ZA DODATNIM, DOPUNSKIM STICANJEM NOVIH KVALIFIKACIJA; POTREBU
ZA UNIVERZIJALNIJIM KVALIFIKACIJAMA USLED BORBE ZA VECOM FLEKSIBILNOSCU KADROVA U
ORGANIZACIJI.; SKRACIVANJE RADNOG DANA, NEDELJE UZ POVECANJE UDELA SLOBODNOG
VREMENA ZAPOSLENIH; POMERANJE COVEKOVIH AKTIVNOSTI KA SVE KREATIVNIJIM, SLOZENIJIM
POSLOVIMA, NASTANAK NOVOG TIPA RADNOG MESTA. JEDNA OD BITNIH KARAKTERISTIKA
ANALIZE TEHNOLOSKOG SISTEMA JE DA SE ANALIZIRA KVALIFIKACIONA STRUKTURA ZAPOSLENIH
DOPUNJENIM ANALIZAMA PROGRAMA ZA PERMANENTNO OBRAZOVANJE I STICANJE NOVIH

KVALIFIKACIJA ZAPOSLENIH, MOZE SE NA POSREDAN NACIN SAGLEDATI I EFIKASNOST

TEHNOLOGIJE I TEHNOLOSKOG SISTEMA U KONKRETNOM PREDUZECU. TENDENCIJA RASTA
PRODUKTIVNOSTI LJUDSKOG RADA POISLEDICA JE KARAKTERISTIKA NOVE TEHNOLOGIJE KOJA
SMANJUJE POTREBU ZA ULAGANJEM COVEKOVOG RADA, ZAMENJUJE ULAGANJE NEPOSREDNOG
LJUDSKOG RADA KORISCENJEM DRUGIH RESURSA. TEHNOLOGIJE NASTAJU KAO ODGOVOR NA
POTREBE KUPACA I REZULTAT SU SVEUKUPNIH PROMENA U DRUSTVENOM OKRUZENJU.
TEHNOLOSKI, EKONOMSKI, PRAVNI, POLITICKI I DRUGI FAKTORI USLOVLJAVAJU RAZVOJ
PROIZVODNJE SA JEDNE I TRZISTA SA DRUGE STRANE.
OBJASNITI PARADOKS PRODUKTIVNOSTI
OPADANJE POKAZATELJA PRODUKTIVNOSTI MOZE SE PRIPISATI PROBLEMU MERENJA I PRACENJA
ODGOVARAJUUCIH POKAZATELJA RAZVOJA ALI IPAK OSTAJE CINJENICA DA JE DOSLO DO
USPORAVANJA RASTA I RAZVOJA U RAZVIJENIM ZEMLJAMA STO SE NAZIVA I PARADOKSOM
PRODUKTIVNOSTI. NEKI OBLICI INVESTICIJA SU SE POVECALI DOK SU POKAZATELJI USPESNOSTI
PRIVREDNE AKTIVNOSTI SVEUKUPNOG RAZVOJA DALEKO SPORIJE RASLI.
POSTOJE 2 KLJUCNA PITANJA VEZANA ZA IZUCAVANJE FENOMENA OVOG PARADOKSA KOJE TREBA
ANALIZIRATI: U KOJOJ MERI JE OPADANJE ILI USPORAVANJE RASTA PRODUKTIVNOSTI USTVARI
PROBLEM ILI PITANJE KASNJENJA.
SAGLEDAVANJE ODNOSA IZMEDJUUSPORENOG RASTA PRODUKTIVNOSTI IZMENJENE PRIRODE
INVESTICIJA. PRODUKTIVNOST I KVALITET SU KLJUCNI FAKTORI USPESNOSTI PREDUZECA. U
PRAKSI PRODUKTIVNOST TREBA SAGLEDAVATI UVAZAVAJUCI DVOZNACNOST TOG KONCEPTA KROZ
ASPEKTE
1) EFIKASNOSTI PRODUKTIVNOST U RAVNI EFIKASNOSTI PREDSTAVLJA ODNOS IZMEDJU
UPOTREBLJENIH RESURSA I OSTVARENE PROIZVODNJE.
2) EFEKTIVNOSTI PRODUKTIVNOST U RAVNI EFIKASNOSTI PREDSTAVLJA SE KAO UKUPNA
PROIZVODNOST SA ASPEKTA KRAJNJEG KORISNIKA TJ. KUPACA PROIZVODA NA TRZISTU.
ULOGA MATRICE CILJEVA U MERENJU PRODUKTIVNOSTI
MATRICA CILJEVA JE METODA KOJA SE MOZE PRIMENITI ZA OCENU PRODUKTIVNOSTI U
ORGANIZACIJI. MOZE SE KORISTITI ZA SAGLEDAVANJE PRODUKTIVNOSTI U PREDUZECU POSTO JE
UVEDENA NOVA TEHNOLOGIJA. OSNOVNA PREDNOST OVE MATRICE SASTOJI SE U TOME STO SE OBA
ASPEKTA EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI U ODNOSU NA PRODUKTIVNOST MOGU UKLJUCITI U
KVANTITATIVNO RAZMATRANE NA TAJ NACIN STO JE IZVRSENA DEKOMPOZICIJA ILI
DEZAGREGACIJA SVUKUPNI FAKTORA PRODUKTIVNOSTI. MEDJU PREDLOZENIM FAKTORIMA
NALAZE SE I FAKTORI EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI ZA OCENU PRODUKTIVNOSTI. KORISCENJEM
MATRICE CILJEVA ZA IZRACUNAVANJE INDEKSA PRODUKTIVNOSTI U JEDNAKIM VREMENSKI
RAZDOBLJIMA MENADZMENT PREDUZECA STICE MOGUCNOST UVIDA U PROMENE KOJE SU
NASTUPILE PRIMENOM NOVE TEHNOLOGIJE.

OSNOVNA PODRUCJA UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU

UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM KAO SIRI POJAM OBUHVATA UPRAVLJANJE INOVACIJAMA I
UPRAVLJANJE PRIMENJENOM TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU CIJI JE POJAVNI OBLIK KONKRETAN
TEHNOLOSKI SISTEM PREDUZECA. OBLAST UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU
RASPODELJENA JE NA 3 OSNOVNA SEGMENTA. NOVI MENADZMENT PRISTUP TEHNOLOGIJI
KARAKTERSITICAN JE ZA SAVREMENO DOBA I PREDSTAVLJA NUZNU KOMPONENTU NAUCNO
TEHNOLOSKE REVOLUCIJE KOJA TRAJE. POLAZI SE OD CINJENICE DA NOVE TEHNOLOGIJE
POSEDUJU SVOJSTVA KOJA DOZVOLJAVAJU MOGUCNOST IZBORA KADA JE U PITANJU NJIHOVA
PRIMENA. TO SU SVOJSTVA FLEKSIBILNOSTI I KOMPAKTNOSTI JER SU NOVE TEHNOLOGIJE
FLEKSIBILNE. POSEBNO JE ZNACAJNO IZUCITI SPECIFICNE NACINE NJIHOVE PRIMENE I USVAJANJA
U ORGANIZACIJAMA.

TEHNOLOSKA INTELIGENCIJA
SE SMATRA SPECIJALNIM OBLIKOM KONKURENTSKE INTELIGENCIJE. TO ZNACI DA TEHNOLOGIJA
MOZE DA SMANJI RIZIK I OTVORI NOVE MOGUCNOSTI ZA PREDUZECE. TEHNOLOSKA
INTELIGENCIJA KORISTI INFORMACIJE KAO ULAZ DA BI DALJIM POSTUKOM SORTIRANJA, ANALIZE,
INTERPRETIRANJA I SINTEZE IZRAZILA KREATIVNI I KORISNI REZULTAT. NAGLASAVA SE DA VELIKI
BROJ PREDUZECA RASPOLAZE MOGUCNOSTIMA AKUMULACIJE VECIH KOLICINA INFORMACIJA ALI
DA JE SAMO MALI BROJ SPOSOBAN DA IH PRETOCI U KONKURENTSKU INTELIGENCIJU.
TEHNOLOSKA INTELIGENCIJA DEFINISE SE KAO PRIKUPLJANJE ANALIZA I PROMENA JAVNO
DOSTUPNIH INFORMACIJA O EKSTERNIM KARAKTERISTIKAMA TEHNOLOGIJE KOJE BI MOGLE DA
UTICU NA POSLOVANJE PREDUZECA, ZNACAJ TEHNOLOSKE INTELIGENCIJE KAO FAKTORA
USPESNOG MENADZMENTA OGLEDA SE U POBOLJSANJU KVALITETA STRATESKIH I OPERATIVNIH
ODLUKA ZAHVALJUJUCI NOVOJ DIMEZIJI I PERSPEKTIVI EKSTERNIH USLOVA I DOGADJAJA.
ZIVOTNI CIKLUS ORGANIZACIJE I FAZE RAZVOJA
TEHNOLOSKE PROMENE USLOVLJAVAJU RAZVOJ I PROMENE ORGANIZACIJE U CELINI, TAKO DA SE
PITANJA USPESNOG UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU NEPOSREWDNO VEZUJU ZA FAZE
RASTA ZIVOTNOG CIKLUSA FIRME KAO CELINE. FAZE MODEL ZIVOTNOG CIKLUSA PREDUZECA
POLAZI OD RAZLICITIH FAZA RASTA KROZ KOJE PROLAZI ORGANIZACIJA SVE DO STEPENA NJENE
ZELOSTI. IZDVAJA SE 7 FAZA RASTA ORGANIZACIJE:
- NOVI PREDUZETNICKI PODUHVAT SE ODNOSI NA USPOSTAVLJANJE NOVOG POSLA NOVOG
PREDUZETNICKOG PODUHVATA SUSTINSKE PROMENE U FIRMI DOGADJAJU SE UPRAVO ONDA KADA
U NJOJ POCINJE DA SE SPROVODI PROJEKAT NOVOG PREDUZETNISTVA
- EKSPANIJA NASUPA NAGLO I USLOVLJAVA VEOMA BRZ RAZVOJ POSTO SE PRETHODNA FAZA
USPESNO OKONCALA. NOVI POSLOVNI PODUHVAT JE LANSIRAN NA PRAVI NACIN, ULAZNA FAZA
EKSPANZIJE SLEDI: RASTE PRODAJA, BROJ ZAPOSLENIH, ANGAZOVANI KAPACITETI.
- PROFESIONALIZACIJAJE PRELAZAK NA NOVI REZIM ORGANIZOVANJA RADA FIRME U CELINI KOJA
INTEGRISE NOVI POSAO KVALITATIVNO NOVIM I IZMENJENIM ODNOSOM PREMANJEMU.
- KONSOLIDACIJA KADA JE OSTVARENO PROFESIONALNO UPRAVLJANJE INTEGRALNIM
POSLOVANJEM, RAZRADJEN DO KRAJA SISTEM PLANIRANJA, ORGANIZOVANJA I KONTROLE, U
FIRMI SE JAVLJA POTREBA ZA UNAPREDJENJEM ORGANIZACIONE KULTURE.
- DIVERSIFIKACIJA PRVOBITNI POSAO SE DALJE OBOGACUJE, RAZRADJUJE I SIRI CIME SE
PRODUZAVA ZIVOTNI VEK INICIJALNOG POSLA I OBEZBEDJUJE NOVI ZAMAH U RASTU I RAZVOJU.
- INTEGRACIJA
- OPADANJE REVITALIZACIJA UKOLIKO SU PRETHODNE FAZE KVALITETNO OBAVILE SVE
ZADATKE D FAZE OPADANJA NE BI TREBALO NI DA DODJE KADA JE REC O ZIVOTNOM CIKLUSU
FIRME KAO CELINE.
ZIVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE U ODNOSU NA PREDUZETNICKI PODUHVAT FIRME
KRIVE ZIVOTNOG CIKLUSA TEHNOLOGIJE PROIZVODA I TEHNOLOGIJE PROCESA IMAJU
KARAKTERISTICAN S OBLIK I PREPOZNAJU SE TRADICIONALNE FAZE KROZ KOJE PROLAZE:
UVODJENJE, RAST, RAZVOJ, ZRELOST I OPADANJE. PRIMECUJE SE I ZAKONITOST KASNJENJA
IZMEDJU NAVEDENA 2 ZIVOTNA CIKLUSA. KASNJENJE ILI ZAOSTAJANJE NASTUPA U THNOLOSKIM
INOVACIJAMA PROCESA, ONE NASTUPAJU POSTO SU INOVACIJE PROIZVODA DOZIVELE NAGLI RAST
I ZRELOST.. U ZAVISNOSTI OD TOGA U KOJOJ FAZI ZIVOTNOG CIKLUSA TEHNOLOSKE INOVACIJE
PROIZVODA I PROCESA SE NALAZI ODGOVARAJUCI PREDUZETNICKI PODUHVAT FIRME, ODREDJUJE
SE I FAZA U KOJOJ SE NALAZI POSLOVANJE TOG SEGMENTA NJENOG DELOVANJA. RAZLIKUJU SE 3
KLJUCNE FAZE:
1. FLUIDNA FAZA DA BI SE USPESNO OSTVARILA OVA FAZA, U ORGANIZACIJI JE NUZNO USPOSTAVITI:
- POTPUNU MARKETINSKU ORJENTACIJU
- VISOK STEPEN INTEGRATIVNOSTI MEDJU SVIM FUNKCIJAMA U PREDUZECU
- MATRICNU ORGANIZACIONU STRUKTURU SA IZRAZENOM FUNCKIOM UPRAVLJANJA PROJEKTIMA
- STO VISI NIVO PARTICIPATIVNOSTI ORGANIZACIJE

2. TRANZICIONA FAZA - SA TRADICIONALNIM TEHNOLOGIJAMA NAJCESCE SE PRELAZI SA

UNIVERZALNIH NA SPECIJALNE MASINE I OPREMU ZA MASOVNIJU PROIZVODNJU. U OVOM
PERIODU INOVACIJE PROIZVODA NAGLO ZAOSTAJU ZA INOVACIJOM PROCESA
3. FOKUSIRANA FAZA IZISKUJE SE: ODGOVARAJUCE CVRSCE ORGANIZACIONO STRUKTURIRANJE,
VISI STEPEN CENTRALIZACIJE U ORGANIZACIJI, PODRAZUMEVA DEFINISANJE ZADATAKA I
ODGOVORNOSTI U VEZI SA REALIZACIJOM CILJEVA. U OVOJ FAZI ORGANIZACIJA JE STROZIJE
HIJERARHIJSKI OPREDELJENA, OKRECESE STO VECOJ RACIONALIZACIJI UNUTRASNJIH RESURSA,
MANJE JE EKSTERNO OKRENUTA.
ODNOS ORGANIZACIONE KULTURE I RAZVOJA TEHNOLOGIJE
POLAZECI OD ZNACAJA KOJE PROMENE U DOMENU TEHNOLOGIJE IMAJU ZA VITALNOST I
DUGOROCNU KONKURENTSKU PREDNOST ORGANIZACJE, SVE VISE SE KONTINUIRANE
TEHNOLOSKE PROMENE SMATRAJU STALNIM IZAZOVOM I NUZNOSCU, KOJE SAVREMENE FIRME
PRIHVATAJU I RESAVAJU KROZ DINAMIKU PROMENA U SVIM DELOVIMA I OBLASTIMA
ORGANIZACIJE. U FAZI ASIMILIRANJA PROMENE U ORGANIZACIJI BUHVACEN JE NAZIVOM
KONSOLIDOVANJE FIRME. TU SE OSTVARUJU AKCIJE UNAPREDJENJA ORGANIZACIONE KULTURE I
RAZVOJA INOVATIVNE ORGANIZACIONE KLIME KOJA PODSTICE PROFITABILNE PROMENE U
ORGANIZACIJI. UTVRDJENA PROCEDURA ZA TRANSFORMISANJE KULTURE ORGANIZACIJE IMA 8
KORAKA:
*PRIPREMNO OBRAZOVANJE * OPRAVDANJE TROSKOVA I PRIVRZENOST ZADACIMA * FORMIRA SE
IZVRSNI UPRAVNI ODBOR ZA VODJENJE PROJEKTA * BIRA SE OPERATIVNI RUKOVODILAC PROJEKTA
* UTVRDJUJE SE PROJEKTNI TIM IZVRSILACA * NEOPHODNO JE OBEZBEDITI PROFESIONALNO
VODJENJE * TREBA OSTVARITI AKTIVNOSTI SIREG OBRAZOVANJA CUTLJIVE VECINE * OSTVARITI
PILOT PROJEKAT
OBJASNITI ZNACENJE SBA, SRJ, SRT
KAO PRVI KORAK STRATESKE ANALIZE MORAJU SE ODREDITI SBA BEZ OBZIRA NA INTERNU
STRUKTURU ILI TEKUCE PROIZVODE FIRME. KAO REZULTAT UTVRDJUJU SE PERSPEKTIVE RASTA
PROFITABILNOSTI TEHNOLOGIJE KOJE CE SBA DA PRUZI U BUDUCNOSTI SVAKOM
KOMPLEMENTARNOM KONKURENTU. KORIST SBA JE PODRSKA MENADZMENTU DA DONESE 3
KLJUCNE ODLUKE:
KOJIM SBA CE FIRMA DA POSLUJE U BUDUCNOSTI, KAKVU KONKURENTSKU POZICIJU CE FIRMA
ZAUZETI U SVAKOM SBA U KOME SE NADJE I KAKVU KONKURENTSKU STRATEGIJU BI FIRMA
TREBALO DA SLEDI DA BI OSTVARILA TU POZICIJU. STRATESKA PODRUCJA POSLOVANJA SBA SE
OPISUJU SA 4 DIMENZIJE: DRUSTVENA POTREBA ZA PROIZVODIMA ILI USLUGAMA, TEHNOLOGIJA
KOJA CE ZADOVOLJITI POTREBU U BUDUCNOSTI, TIP POTROSACA KOJI CE IMATI TU POTREBU,
GEOGRAFSKA REGIJA. DRUGI KORAK SRJ ORGANIZACIJE JE KONCEPT STRATESKE POSLOVNE
JEDINICE SRJ JE KOMPLEMENTARAN KONCEPTUSTRATESKOG POSLOVNOG PODRUCJA SPP I
OKRENUT JE VISE OCENI I VREDNOVANJU POTENCIJALA INTERNE ORGANIZACIJE. TRECI KORAK STP
- NEOPHODNO JE DA SE PRETHODNO OBAVI:
EVALUACIJA TEHNOLOSKIH SPOSOBNOSTI ODGOVARAJUCIG SRJ, PREDVIDJANJE TEHNOLOSKIH
PRODORA I PRAVACA TEHNOLOSKOG RAZVOJA U ODGOVARAJUCIM SPP. STRATESKA TEHNOLOSKA
PODRUCJA ODREDJENE FIRME NASTAJU KAO REZULTANTA. STRATESKO TEHNOLOSKO PODRUCJE SE
DEFINISE KROZ VISE RAZLICITIH DIMENZIJA STRATESKIH TEHNOLOGIJA KOJE FIRMA TREBA DA
RAZVIJE KROZ INOVACIONE PROJEKTE. * NOVI PROIZVODI / USLUGE, * NOVI PROCESI *
INFORMACIONE TEHNOLOGIJE * TEHNOLOSKA ZNANJA * RAZVOJ ORGANIZACIJE I UPRAVLJANJA.
DEFINISANJEM STP ORGANIZACIJE STICU MOCNO STRATESKO ORUZJE KONKURENTNOSTI JER:
- JASNO ODREDJUJU STRATESKA TEHNOLOSKA OPREDELJENJE
- OSTVARUJU OSNOVU ZA EFIKASNIJE I EFEKTIVNIJE UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM
- OBEZBEDJUJU JASNIJE PRAVCE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA TEHNOLOSKIH INOVACIJA U FIRMI SA
PRECIZNIJIM ODREDENJEM STRATESKIHPRIORITEA
OBEZBEDJUJU RACIONALNIJE RASPOLAGANJE RESURSIMA I RAZVOJEMPOTENCIJALA KROZ
EFIKASNIJE UPRAVLJANJE PROJEKTIMA TEHNOLOSKE INOVACIJE.

CILJEVI UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU I PROBLEMI STRATESKOG

OPERATIVNOG PRISTUPA
UPRAVLJANJE TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU DUGOROCNO SE ODNOSI NA USMERAVANJE,
VODJENJE I KOORDINACIJU SVIH AKTIVNOSTI U VEZI SA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU SA
KRAJNJIM CILJEM DA SE NEPREKIDNO OSTVARUJE POSLOVNI USPEH KOJI SE USMERAVA
OSTVARENIM PROFITOM, UKUPNOM PROFITABILNOSCU I PRODUKTIVNOSCU KOJU PREDUZECE
OSTVARUJE.
KRAJNJI CILJ UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU MOZE SE PRETOCITI U VISE
PODCILJEVAA NAJCESCE SE SPOMINJU: OSTVARENJE EFIKASNOSTI TEHNOLOGIJE KOJA SE U
PREDUZECU NALAZI, OSTVARENJE EFEKTIVNOSTI TEHNOLOGIJE KOJA TREBA DA OBEZBEDI
PROIZVODE ZA KOJIMA POSTOJI REALNA TRAZNJA NA TRZISTU. OSTVARENJE EFIKASNOSTI
TEHNOLOGIJE OGLEDA SE U NASTOJANJU DA SE TEHNOLOGIJA U PRIMENI U PREDUZECU UCINI STO
RACIONALNIJOM I PRODUKTIVNIJOM. CILJ OSTVARENJA EFEKTIVNOSTI TEHNOLOGIJE ZNACI DA SE
TEHNOLOGIJOM U PREDUZECU UPRAVLJA TAKO DA ONA UVEK BUDE DELOTVRONA U SMISLU
ONOGA STO KUPCI TRAZE. UZROCI NEEFEKTIVNOSTI TEHNOLOGIJE MOGU SE TRAZITI U :
NEDOVOLJNO IZRAZENOJ TRAZNJI ZA PROIZVODIMA TE TEHNOLOGIJE NA TRZISTU I U CINJENICI
DA JE POSTOJECA TEHNOLOGIJA ZASTARELA, PREVAZIDJENA, DA SE NA TRZISTU JAVLJAJU NOVI
PROIZVODI KONKURENATA KOJI CINE POSTOJECU TEHNOLOGIJU NEDELOTVORNOM.
RAZMATRAJUCI PROBLEME UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM, PRAVI SE RAZLIKA IZMEDJU
STRATESKOG I OPERATIVNOG UPRAVLJANJA. OPERATIVNO UPRAVLJANJE U PRAKSI ZNACI
PRACENJE STANJA SISTEMA I UOCAVANJE SVIH MOGUCIH POREMECAJA KOJI MOGU DA UGROZE
DELOVANJE SISTEMA VANA GRANICA NJEGOVOG DOPUSTENOG PONASANJA. OPERATIVNO
UPRAVLJANJE SE ODNOSI NA OSTVARENJE CILJEVA EFIKASNOSTI STO SE NAJCESCE POSTAVLJA KAO
KRATKOROCNI CILJ.
STRATESKO UPRAVLJANJE VODI RACUNA O DUGOROCNIM PROMENAMA I KRITICNIM PRAVCIMA
PROMENA PREDUZECA KOJE PREDUZECA TREBA DA USVOJE KAKO BI PREZIVELA I NAPREDOVALA U
DINAMICNOM OKRUZENJU IZRAZENE KONKURENCIJE NA RAZVIJENIM TRZISTIMA
MENADZMENT INZENJERSTVO
MENADZMENT INZENJERSTVO OBJEDINJUJE ZNANJA INZENJERSKIH I MENADZMET NAUCNIH
DISCIPLINA KOJA ODGOVARA POTREBI INTEGRISANJA NOVIH TEHNOLOGIJA U ZIVOT ORGANIZACIJE
OSTVARUJUCI STRATESKE KONKURENTSKE PREDNOSTI I POSLOVNI USPEH. MENADZMENT
INZENJERI POSEDUJU SIROKO OBRAZOVANJE ZASNOVANO NA KLJUCNIM TEHNICKIM I
INZENJERSKIM DISCIPLINAMA UZ POZNAVANJE ZAKONITOSTI DRUSTVENOG I EKONOMSKOG
RAZVOJA, POSEBNO ORJENTISANO KA POZNAVANJU SPECIFICNOSTI DELOVANJA I RAZVOJA FIRME
KAO KOMPLEKSNOG POSLOVNOG SISTEMA. INZENJERSTVO JE PROFESIJA DA ZADOVOLJAVA SVE
KRITERIJUME KOJI SU DEFINISANI PREMA SLEDECIM ZAHTEVIMA:
POSTOJANJE SPECIJALIZOVANOG ZNANJA UZ VEOMA OPSEZNE PRIPREME KOJE PODRAZUMEVAJU
UVODJENJE VESTINA I METODA KAO I NAUCNE ISTORIJSKE I TEORIJSKE PRINCIPE KOJI SE NALAZE
U OSNOVI TIH VESTINA I METODA STO SE U ORGANIZACIJI POKAZUJE KAO KONCENTRISAN NAPOR
DA SE ODRZE VISOKI STANDARDI OSTVARENIH REZULTATA I PONASANJA ZAHTEVAJUCI OD SVOJIH
CLANOVA SPREMNOSTI NA KONTINUALNO UCENJE I NA VRSTU POSLA KOJA IMA KAO OSNOVNI CILJ
PRUZANJE USLUGE OD SIREG DRUSTVENOG ZNACAJA. MENADZMENT INZENJERSTVO ILI
INZENJERSKI MENADZMENT SE DEFINISE IZDVAJANJEM MENADZMENT INZENJERA OD OSTALIH
MENADZERA PO TOME STO POSEDUJE KAKO SPOSOBNOST DA PRIMENI INZENJERSKE PRINCIPE
TAKO I VESTINU DA ORGANIZUJE I USMERAVA LJUDE I PROJEKTE. ON JE OSPOSOBLJEN ZA 2 VRSTE
POSLOVA:
UPRAVLJANJE TEHNICKIM FUNKCIJAMA U SKORO SVAKOM PREDUZECU I MENADZMETN SIRIH
FUNKCIJA U PREDUZECIMA VISOKIH TEHNOLOGIJA. MENADZMENT INZENJERI UPRAVLJAJU I VODE
FIRMU KA STALNIM POSLOVNIM USPESIMA U IZUZETNO NESTA BILNIM TEHNOLOSKIM I TRZISNIM
PRILIKAMA UZ POTREBU KONTINUIRANOG UPRAVLJANJA PROMENAMA.PREPOZNAVANJA PRILIKA I
SANSI I GRADJENJA USPESNIH PREDUZETNICKIH PODUHVATA OKO PERSPEKTIVNIH INVENCIJA I
TEHNOLOSKIH INOVACIJA.
STRATEGIJE RAZVOJA I KOMPETENTNOSTI

RAZVOJ KOMPETENTNOSTI U VEZI SA RAZVOJEM FLEKSIBILNOSTI INOVATIVNOSTI, OSETLJIVOSTI I

UCENJA U ORGANIZACIJI UZ OSLONAC I NA BENCMARKING POSLOVNIH PROCESA. POSTOJI
SAGLASNOST OKO 4 ZNACAJNE, OSNOVNE KARAKTERISTIKE KONCEPTA KLJUCNIH
KOMPETENTNOSTI FIRME. PRVO, KLJUCNE KOMPETENTNOSTI SU ONE KOJE SE PROSTIRU PREKO
VISE POSLOVA I PROIZVODA FIRME. DRUGO: POSTOJI VREMENSKA DOMINACIJA KOMPETENTNOSTI
NAD PROIZVODIMA U POGLEDU TRAJANJA NJIHOVOG ZIVOTNOG CIKLUSA.
TRECE: KOMPETENTNOSTI NASTAJU KOLEKTIVNIM UCENJEM U FIRMI, KOJE JE REZULTAT NAPORA
U RAZNIM OBLASTIMA RADA, POSEBNO U KOORDINIRANJU DIVERSIFIKOVANIH PROIZVODNIH
VESTINA I INTEGRISANJU BROJNIH TEHNOLOSKIH TOKOVA. CETVRTO, KONKURENCIJA NA
TRZISTIMA PROIZVODA SAMO JE SPOLJNI IZRAZ KONKURENCIJE KOMPETENTNOSTIMA KOJA LEZI U
POZADINI U SRZI U SUSTINI KONKURENTSKE BORBE.
ZNACAJ I ULOGA BENCMARKINGA U UPRAVLJANJU TEHNOLOGIJOM
BENCMARKING JE KONTINUALAN PROCES POREDJENJA I MERENJA PERFORMANSI ORGANIZACIJA
SA LIDERIMA U TOJ OBLASTI POSLOVANJA I TO BILO GDE U SVETU SA CILJEM DA SE ORGANIZACIJA
USMERI KA PREUZIMANJU AKTIVNOSTI KOJE CE POBOLJSATI PERFORMANSE I PRIBLIZITI JE TOJ
NAJBOLJOJ PRAKSI. BENCMARKING SE POSMATRA I KROZ 4 OSNOVNA TIPA AKTIVNOSTI U
ORGANIZACIJI DA BI SE UNAPREDILI PROIZVODI USLUGE ILI PROCESI.
TO SU KONKURENTSKI INTERNI, FUNKCIONALNI I GENERICKI BENCMARKING. 10 KORAKA
BENCMARKINGA OBUHVATAJU: IDENTIFIKOVANJE OBLASTI KOJA CE BENCMARKINGOM
ISTRAZIVATI; * IDENTIFIKOVANJE KOMPANIJA SA KOJIMA CE SE POREDITI; * USVOJITI NACIN ZA
PRIKUPLJANJE PODATAKA I OBAVITI PRIKUPLJANE; * IZMERITI KLJUCNE PERFORMANSE; *
PROJEKTOVATI BUDUCI NIVO PERFORMANSI; * PREZENTIRATI REZULTATE ISTRAZIVANJA; *
POSTAVITI CILJEVE; * RAZVITI PLANOVE AKCIJE; * PRIMENITI SPECIFICNE AKCIJE I PRATITI
REZULTATE; * POSLOVNO ISPITIVANJE ODABRANIH BENCMARK, UZORNIH KOMPANIJA
POJAM ZNACAJ I STRATEGIJA MULTIBIZNISA
KOMPANIJE KOJE POSEDUJU I OBAVLJAJU VISE RAZLICITIH VRSTA POSLOVA NAZIVAJU SE
MULTIBIZNIS KOMPANIJAMA I ONE SE DANAS MOGU PREPOZNATI PO TOME STO SU ORJENTISANE
KA UKRUPNJAVANJU, POVEZIVANJU, INTERNACIONALIZOVANJU I GLOBALIZOVANJU AKTIVNOSTI
NA NOVIM GEOGRAFSKIM PROSTORIMA VODJENI, PREVASHODNO CILJEVIMA OPTOIMIZACIJE
POSLOVANJA. STRATESKI PRISTUP PODRAZUMEVA DUGOROCNO SAGLEDAVANJE POSLOVANJA
FIRME STO PRIRODNO NAGLASAVA ZNACAJ ONIH FAKTORA KOJI DUGOROCNO OPREDELJUJU NJENE
KLJUCNE DIMENZIJE. TEHNOLOGIJA, ZAPOSLENI STRUKTURA, UPRAVLJANJE, KULTURA,
POSTAVLJAJU DIMENZIJE KOJE U FIRMI TRAJNIJE ZADRZAVAJU I DUGOROCNIJE GRADE.
OPASNOSTI OD TOGA STO JE FIRMA NEFOKUSIRANA VIDE SE NA DVA NACINA: KONKURISANJE NA
TRZISTIMA BEZ PRETHODNE OCENE PROIZVODNIH SPOSOBNOSTI I SIRENJEM POLJA SVOJE
DELATNOSTI I ULAZENJEM U PODRUCJA POSLOVANJA VAN SVOJIH KLJUCNIH KOMPETENCIJA,
FIRME SMANJUJU SVOJE FOKUSIRANOSTI. PROIZVODNJA PREDUZECA SU PREMA EMPIRIJSKIM
PODACIMA NAJVISE SKLONA KA INTEGRACIJI UNAZAD, TEZE DA OSVOJE I IMAJU U VLASNISTVU
SVOJE SNAVBDEVACE KAKO BI SMANJILI ZAVISNOST OD NJIH U SVAKOM POGLEDU: CENE,
KOLICINE, KVALITET I ROKOVI. OPASNOST OD NOVIH KONKURENATA BLIZE ODREDJUJE OSTVARIV
U KONKURENTSKU PREDNOST FIRME KOJA SE OGLEDA U TROSKOVIMA ILI DIFERENCIJACIJI.
PREGOVARACKE MOCI SNABDEVACA I PREGOVARACKE MOCI KUPACA SU 4. I 5. SILA KOJE SE
ODNOSE NA REALNU OCENU ODNOSA PRODAVAC / KUPAC KOJI SE USPOSTAVLJAJU U LANCU
VREDNOSTI. DIVERSIFIKACIJA SE DEFINISE KAO UVODJENJE FIRME U NOVE AKTIVNOSTI I
PLANOVE, BILO PUTEM INTERNOG RAZVOJA POSLOVANJA ILI PUTEM KUPOVINE DRUGE FIRME STO
PODRAZUMEVA PROMENE U STRUKTURI UPRAVLJANJA, SISTEMIMA I DRUGIM UPRAVLJACKIM
PROCESIMA. POSTOJE 4 OSNOVNE KATEGORIJE FIRMI: JEDINSTEVENE, DOMINANTNE, POVEZANE I
NEPOVEZANE

KLJUCNE KOMPETENTNOSTI MENADZMENTA TEHNOLOGIJE

INTEGRALNI MODEL TEHNOLOGIJA KAO OSNOVICA ZA USPOSTAVLOJANJE ZAJEDNICKE OPSTE
TEHNOLOGIJE SADRZI 4 OSNOVNE KOMPONENTE:
HARDVER, SOFTVER, ORGVER I BREJNVER. POSEDOVANJE RESURSA TEHNOLOGIJE U PREDUZECU,
GRANI NA NIVOU PRIVREDE NE ZNACI DA SE POSEDUJE I TEHNOLOSKA KOMPETENTNOST KAO
NEOPHODAN USLOV KONKURENTNOSTI, KOJA NAJGLOBALNIJE PODRAZUMEVA:
1.KOMPETENTNOST U NABAVCI TEHNOLOGIJE KOJA OBUHVATAKOMPETENTNOST U ODLUCIVANJU
O IZVORIMA NOVE TEHNOLOGIJE, SOPSTVENI IR NAPORI I / ILI KUPOVINA GOTOVE TEHNOLOGIJE
DOMACEG I / ILI INOSTRANOG POREKLA; KOMPETENTNO PRIKUPLJANJE PONUDA U SLUCAJU
KUPOVINE GOTOVIH TEHNOLOGIJA; KOMPETENTNO SELKCIONIRANJE I ODABIRANJE
TEHNOLOGIJE, KOMPETENTNO PREGOVARANJE SA POTENCIJALNIM PRODAVCEM I KOMPETENTNO
UGOVARANJE.
KOMPETENTNO IZVRSENJE NABAVKE OPERACIONALIZOVANJE NABAVKE
2. PRILAGODJAVANJE TEHNOLOGIJE ZA PRIMENU ZNACI KOMPETENTNOST DA SE NOVA
TEHNOLOGIJA U STO KRACEM ROKU OSPOSOBI ZA USPESNU EKSPLOATACIJU;
3.PRIMENA TEHNOLOGIJE ZNACI NJENO KOMPETENTNO KORISCENJE I EKSPLOATACIJU U TOKU
NJENOG ZIVOTNOG VEKA. MOZE SE PRECIZNIJE ODREDITI TA ULOGA POLAZECI OD MODELA KOJI
INTEGRALNO POVEZUJE 5 KLJUCNIH KOMPETENTNOSTI ZASNOVANIH NA TEHNOLOGIJAMA
PREDUZECA U OSTVARIVANJU KONKURENTNOSTI KOMPETENCIJE ZASNOVANE NA:
UPRAVLJACKA KOMPETENTNOST I STRATESKA ORJENTACIJA; * RESURSU; * TRANSFORMACIJI; -* NA
IZLAZU- AUTPUTU; *SPOSOBNO SPOSOBNOSTIMA OSTVARIVANJA KOOPERACIJE I MREZA
4. PRODAJA /TRANSFER TEHNOLOGIJE
5. MODIFIKOVANJE TEHNOLOGIJE
6. KOMPETENTNOST RAZVOJA TEHNOLOGIJE
7. KOMPETENTNOST GENERISANJA NOVIH TEHNOLOGIJA PROIZVODA I PROCESA ZNACI
SPOSOBNOST DA SE KREIRAJU IDEJE, DALJE RAZRADE I RAZVIJU DO PRIMENE U PRAKSI.
STRATEGIJA TEHNOLOSKE KONKURENTNOSTI PREDUZECA
TEHNOLOSKA KONKURENTNOST SE GRADI JACANJEM TEHNOLOSKE KOMPETENTNOSTI CIJME SE
RAZVIJA OSTVARIVA STRATEGIJA OSLONJENA NA REALNE KOMPETENTNOSTI PREDUZECA, GRANE,
SEGMENTA, REGIONA, PRIVREDE, ZEMLJE. TEHNOLOSKA KONKURENTNOST SE GRADI
STRATEGIJAMA OSLONJENIM NA KLJUCNE KOMPETENTNOSTI TEHNOLOGIJE I TE MOGUCE
STRATEGIJE SU GRADIRANE NA STEPEN OVLADANOSTI KLJUCNIM KOMPETENCIJAMA:
1* STRATEGIJA IMITATORA IMA OSNOVNU ORJENTACIJU KA UNAPREDJENJU EFIKASNOSTI
TEHNOLOGIJE U PRIMENI SA DOMINANTNOM STRATEGIJOM NISKIH TROSKOVA I KONKURENCIJE
CENOM, DOTERIVANJA TEHNOLOSKIH PROCESA,
2* STRATEGIJA MODIFIKATORA GRADI OSLONAC NA USAVRSAVANJU EFIKASNOSTI I
UNAPREDJIVANJU KVALITETA TEHNOLOGIJE SA DALJIM USAVRSAVANJEM TEHNOLOGIJE PROCESA I
UNAPREDIVANJEM KVALITETA PROIZVODA.
3* STRATEGIJA SLEDENIKA IMA OSLONAC U UNAPREDJIVANJU EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI UZ
USAVRSAVANJE PROCESA I DIVERSIFIKOVANJE I UNAPREDJENJE SVOJIH PROIZVODA.
4* STRATEGIJA LIDERA IMA OSLONAC U PROAKTIVNOM TRZISNOM NASTUPU, UNAPREDJENJU
EFEKTIVNOSTI, RAZVOJU NOVIH TEHNOLOGIJA PROIZVODA I PROCESA. KOMPETENTNOST
INOVIRANJA PREDSTAVLJA ZAJEDNICKI SADRZILAC KOJI SE USMERAVA U RAZLICITIM PRAVCIMA
ZA OSTVRENJE POJEDINIH STRATEGIJA A I PODSTICAJNI JE ELEMENT, ZAMETAK ZA KREIRANJE
KVALITATIVNO NOVIH KOMPETENTNOSTI KOJE SU JEDNI REALNI OSLONAC ZA PODIZANJE NIVOA
STRATEGIJE I DOSTIZANJE VISEG NIVOA U POGLEDU NEZAVISNOSTI PROAKTIVNOSI CENTRA
TEHNOLOSKE I POSLOVNE MOCI.
HORIZONTALNA STRATEGIJA UPRAVLJANJE PORTFOLIOM
PORTER ISTICE DA SU EKONOMSKI, TEHNOLOSKI I KONKURENTSKI RAZVOJNI TOKOVI POJACALI
KONKURENTSKU PREDNOST. HORIZONTALNA STRATEGIJA PREDSTAVLJA KOORDINIRANI SKUP
CILJEVA POLITIKE MEDJU RAZLICITM ALI POVEZANIM POSLOVNIM JEDINICAMA CIME
KORPORATIVNA STRATEGIJA POSTAJE VISE NEGO OBICAN ZBIR POJEDINACNIH STRATEGIA

POSLOVNIH JEDINICA TO JE MEHANIZAM PUTEM KOJEG DIVERSIFIKOVANA FIRMA POJACAVA SVOJU

KONKURENTSKU PREDNOST POJACANIH POSLOVNIH JEDINICA. HORIZONTALNA STRATEGIJA JE
KONCEPT GRUPNE, SEKTORSKE I KORPORATIVNE STRATEGIJE OSLONJEN NA KONKURENTSKU
PREDNOST, A NE NA FINANSIJSKA RAZMATRANJA ILI BERZANSKA PRACENJA. BEZ HORIZONTALNE
STRATEGIJE NE POSTOJI UBEDLJIVI RAZLOG ZA OPSTANAK DIVERSIFIKOVANE FIRME JER JE TO
NESTO MALO VISE OD ZAJEDNICKOG FONDA. HORIZONTALNA STRATEGIJA JE SUSTINA
KORPORATIVNE STRATEGIJE. MEDJU POSLOVNIM JEDINICAMA USPOSTAVLJA SE NA 3 TIPA MOGUCIH
MEDJUZAVISNOSTI:
OPREDMECENA MEDJUZAVISNOST JE MOGUCNOST DA SE DELE AKTIVNOSI U OKVIRU LANCA
VREDNOSTI MEDJU POVEZANIM POSLOVNIM JEDINICAMA ZAHVALJUJUCI POSTOJANJU
ZAJEDNICKIH KUPACA, KANALA, TEHNOLOGIJA I DRUGIH FAKTORA. NEOPREDMECENE
MEDJUZAVISNOSTI PODRAZUMEVAJU PRENOSENJE MENADZMENT ZNANJA U ODVOJENIM LANCIMA
VREDNOSTI. POSLOVI KOJI NEMAJU ZAJEDNICKE KONKRETNE AKTIVNOSTI MOGU DA BUDU SLICNI
U GENERICKOM SMISLU U TOME STO JE SLICAN TIP KUPACA, TIP KUPOVINE, TIP PROIZVODNOG
PROCESA ILI TIP ODNOSA SA VLADOM. KONKURENTSKA MEDJUZAVISNOST JE TRECI OBLIK
MEDJUZAVISNOSTI KOJI PROISTICE IZ POSTOJANJA KONKURENATA KOJI U STVARNOSTI ILI
POTENCIJALNO KONKURISU SA FIRMOM U VISE OD JEDNE OBLASTI.
STANDARDI KVALITETA
POSTOJE RAZLICITI NACIONALNI STANDARDI KVALITETA: JAPANSKI INDUSTRIJSKI STANDARD,
BRITANSKI INDUSTRIJSKI STANDARD BS 5750, EVROPA KORISTI STANDARD ISO 9000.IZVOR JEDNOG
OD PONUDJENIH MODELA SISTEMA KVALITETTA U STANDARDIMA SERIJE JUS ISO 9000 ZAVISI OD
STEPENA RAZVIJENOSTI POSLOVNOG SISTEMA U PRAKSI PRE SVEGA OD TOGA DA LI JE SPOSOBAN
DA PROJEKTUJE, RAZVIJA, PROIZVODI, UGRADJUJE, SERVISIRA SVOJE PROIZVODE STO JE DEFINISAO
I NAJSLOZENIJIM MODELOM STANDARDS KOJI JE OZNACEN SA JUS ISO 9001 ILI JE SPOSOBAN SAMO
DA OBAVI ZAVRSNU KONTROLU I SERVISIRANJE STO ODGOVRA STANDARDU JUS ISO 9003.
KONCEPT TQM
(UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM) JE SISTEMATSKI PRISTUP UPRAVLJANJU KOJI IMA ZA CILJ
DA KONTINUALNO UNAPREDJUJE VREDNOST ZA KUPCA PROJEKTOVANIM I STALNIM
UNAPREDJIVANJEM ORGANIZCIONIH PROCESA I SISTEMA. TOTALNI KVALITET I STRATEGIJA
ORGANIZACIJE SU POSTALE NEODVOJIVA KOMPONENTA INTERGRATIVNOG, CELOVITOG,
HOLITICKOG PRISTUPA ORGANIZACIJI KOJA JE OKRENUTA KUPCU. STALNO POBOLJSANJE I
UNAPREDJENJE SE ODNOSI NA PROIZVODE USLUGE I ORGANIZAIONE SISETEME KOJIM SE
OSTVARUJE POBOLJSANA VREDNOST ZA KUPCE. KONCEPT UPRAVLJANJA TOTALNIM KVALITETOM NOVA STRATEGIJA, STRUKTURA I TEHOLOGIJA ORGANIZACIJE SNAZNO SE OSLANJAJU NA
SAVREMENE KONCEPTE INTEGRATIVNOG, CELOVITOG, HOLISTICKOG PRISTUPA ORGANIZACIJI
KOJA PULSIRA U SVOM OKRUZENJU HARMONICNO USKLADJUJUCI SVE AKTIVNOSTI
ORGANIZACKIJE SA TALASIMA PROMENA U OKRUZENJU. UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM JE
NAJVISI NIVO OSTVARENJA KVALITETA KOJI UNOSI I NOVU DIMENZIJU U OSTVARIVANJE TOTALNOG
KVALITETA A TO JE OKRUZENJE. UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM JE DEO STRATESKOG
UPRAVLJANJA KOJIM SE OBEZBEDJUJE VRHUNSKI KVALITET U SADASNJEM TRENUTKU, ALI SE
PEUZIMAJU I SE KLJUCNE AKTVNOSTI ZA OBEZBEDJENJE VRHUNSKOG KVALITETA I BUDUCNOSTI.
UPRAVLJANJE TOTALNIM KVALITETOM ZNACI DA JE ORGANIZACIJA U STANJU DA ODABERE
PROGRAM AKTIVNOSTI FUNKCIJA I OBLASTI RADA TAKO DA SE DUGOROCNO RAZVIJU
KOMPETENTNOSTI U PROIZVODNJI PROIZVODA ILI PRUZANJU USLUGA KOJE KUPC TRAZE KOJI SE
PRODAJU I KOJIM SE OBEZBEDJUJE POSLOVNI USPEH I KONKURENTNOST NA TRZISTIMA.

TROSKOVI KVALITETA
MEDJU TROSKOVE KVALITETA UBRAJAJU SE TROSKOVI KOJI NASTAJU USLED OTKAZA, GRESKE
PROCESA ILI PROIZVODA, A POSLEDICE SE MOGU IZRAZITI KAO MATERJALNI TROSAK U NOVCANIM
JEDINICAMA. TEZI OBLICI GUBITAKA USLED ODSTUPANJA KVALITETA ODNOSE SE NA GUBITAK
TRZISTA, UGROZENO POVERENJE U FIRMU I NJENE PROIZVODE. 4 OSNOVNA PODRUCJA TROSKOVA
KVALITETA: PREVENCIJA GRESKE ODNOSI SE NA AKTIVNOSTI KOJE SPRECAVAJU POJAVU GRESKE:
TRENINING ZAPOSLENIH, PLANIRANJE, PROCEDURE. TROSAK PREVENCIJE POJAVE GRESKE I
ODSTUPANJA OD KVALITETA PROIZVODA SE VISE KAO INVESTICIONO ULAGANJE. ISPITIVANJE
KVALITETA SE ODNOSI NA KONINUALNO PRACENJE PROCESA I POSEBNO SE SPROVODI U ONIM
DELOVIMA PROCESA KOJI SU KRITICNI ZA KVALITET. INTERNI OTKAZ SE ODNOSI NA OTPAD,
DORADU, SKART I GUBITKE. ONI SE OBRACUNAVAJU U REZIJSKE TROSKOVE CIME SE
KONKURENTNOST CENOM PROIZVODA GUBI ILI SE FIRMA STAVLJA U POZICIJU DA PRODAJE ISPOD
NIVOA CENE KOJA BI JOJ OMOGUCILA NAMIRIVANJE SVIH TROSKOVA PA I ONIH NASTAIH USLED
POTREBE OBEZBEDJENJA KVALITETA PROIZVODA.
EKSTERNI OTKAZ PREDSTAVLJA NAJSKUPLJI TROSAK KVALITETA I ODNOSI SE NA SITUACIJU KADA
SE NA TRZISTU POJAVI PROIZVOD KOJI ODSTUPA OD KVALITETA I KOJI SE PRODA. TU SE JAVLJAJU
TROSKOVI U VIDU OBAVEZA PREUZETIH USLOVIMA GARANCIJE, VRACANJA I ZAMENE PROIZVODA
STO USLOVLJAVA NIZ NEGATIVNIH EFEKATA KOJI STRATSKI MOGU DA UGROZE POLOZAJ FIRME U
ODREDJENOJ VRSTI PROIZVODNJE GUBITKOM IMIDZA FIRME, UGLED, POVERENJA KUPACA ITD.
KONCEPT LANCA VREDNOSTI PRIMARNE I SEKUNDARNE OPERACIJE
STRATEGIJOM OPERACIJA UTVRDJUJE SE PRAVAC DUGOROCNIH PROMENA KLJUCNIH
KOMPETENTNOSTI ORGANIZACIJE U SKLADU SA SVEUKUPNOM STRATEGIJOM ORGANIZACIJE KOJA
PREDSTAVLJA REZULTANTU DELOVANJA EKSTERNIH I INTERNIH FAKTORA ORGANIZACIJE.
KONCEPT LANCA VREDNOSTI JE JEDNOSTAVAN I OBUHVATA LANANC AKTIVNOSTI KOJE SE MORAJU
ODIGRATI I KROZ KOJE PROLAZI SVAKI PROIZVOD. PRVO SE MORA DESITI OTKRICE, IDEJA,
INOVACIJA NOVOG PROIZVODA I NOVOG PROCESA. LANAC VREDNOSTI SE U ANALITICKE SVRHE
KORISTI U ORGANIZACIJI DA BI SE STO JASNIJE VIDELO U KOJIM DELOVIMA TOG LANCA SE DODAJE
VREDNOST. RAZLIKOVNJE PRIMARNIH I SEKUNDARNIH OPERACIJA OMOGUCAVA PRECIZNIJE
DEFINISANJE FOKUSA ORGANIZACIJE, OBLASTI KLJUCNIH KOMPETENTNOSTI I ODREDJENJA
PRAVCA RASTA I RAZVOJA U BUDUCNOSTI. LANAC VREDNOSTI PREDSTAVLJA METOD PODRSKE
STRATESKOM ODLUCIVANJU O ODRZIVOM RASTU, SIRENJU RAZVOJU I DIVERSIFIKOVANJU
POSLOVANJA. PRIMARNE OPERACIJE SE IZDVAJAJU PO TOME STO ONE NEPOSREDNO UCESTVUJU U
STVARANJU I ISPORUCI OD KUPACA DO KORISNIKA PROIZVODA. SEKUNDARNE OPERACIJE ILI
OPERACIJE PODRSKE POSREDNO DOPRINOSE DODAVANJU VREDNOSTI PODRSKOM JEDNOJ ILI VISE
PRIMARNIH OPERACIJA I UGLAVNOM SE VEZUJU ZA NABAVKU, RAZVOJ PROCESA, UPRAVLJANJE
LJUDSKIM RESURSIMA, PLANIRANJE I FINANSIJSKU KONTROLU. JEDNA OPERACIJA SE MOZE
ODVIJATI U RAZLICITIM DELOVIMA ORGANIZACIJE I MOGU SE RAZLIKOVATI ORGANIZACIONA
RESENJA.
RAZLIKE U LANCU VREDNOSTI PROIZVODNIH, SERVISNIH I MREZNIH ORGANIZACIJA
ODNOSI SE NA KLASICAN OBLIK PROIZVODNJE OPIPLJIVOG, MATERIJALIZOVANOG AUTPUTA ILI
MESOVITOG AUTPUTA GDE SU ROBE DOMINANTNE. SVE KLASICNE PROIZVODNE ORGANIZACIJE
KOJE PROIZVODE I PRODAJU ROBE SPADAJU U OVU KATEGORIJU KAO I ONE KOJE PORED ROBE
IMAJU I ODREDJENU USLUGU KOJU PRODAJU. LANAC VREDNOSTI U ORGANIZACIJI ZA
PROFESIONALNE USLUGE SE ODNOSI NA CISTO USLUZNU ORGANIZACIJU KOJA SVOJE DELOVANJE
VIDI U RESAVANJU KOMPLEKSNIH PROBLEMA SVOJIH KLIJENATA POJEDINACNO I CESTO POTPUNO
ORJENTISANO KA SPECIFICNOSTIMA ZAHTEVA KUPACA. LANAC VREDNOSTI U MREZAMA SE
ODNOSI NA ORGANIZACIJE CIJA JE OSNOVNA DELATNOST SADRZANA U POVEZIVANJU LJUDI ALI I
KOJE USPESNOST POVECAVAJU VECIM BROJEM KLIJENATA KOJE USLUZUJU KAO I SOPSTVENOM
VELICINOM. PRIMARNE OPERACIJE: RAZVOJ I KONSTRUKCIJA PROIZVODA, PROJEKTOVANJE I
RAZVOJ PROCESA, SNABDEVANJE, TEHNOLOSKE I PROIZVODNE OPERACIJE, DISTRIBUCIJA,
MARKETING I PRODAJA I POSTPRODAJNE USLUGE. SEKUNDARNE OPERACIJE: FINANSIJE I
PLANIRANJE UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA, RAZVOJ TEHNOLOGIJE I NABAVKA. LANAC
VREDNOSTI U ORGANIZACIJI ZA PROFESIONALNE USLUGE - SEKUNDARNE OPERACIJE SU VEOMA

SLICNE ONIMA ZA LANAC VREDNOSTI PROIZVODNE ORGANIZACIJE ALI PRIMARNE OPERACIJE SE

RAZLIKUJU. PRIMARNE OPERACIJE PRIKUPLJANJE ZAHTEVA ZA PRUZANJEM ODGOVARAJUCE
USLUGE I POSTAVLJANJE DIJAGNOZE, NALAZENJE MOGUCIH RESENJA, ODABIR RESENJA, PRIMENA
ODABRANIH RESENJA, KONTROLA I EVALUACIJA OPERACIJE PODRSKE SE NE RAZLIKUJU OD
PROIZVODNE ORGANIZACIJE I UKLJUCUJU: FINANSIJE I PLANIRANJE, MENADZMETN KADROVA,
RAZVOJ TEHNOLOGIJE, NABAVKA. LANAC VREDNOSTI U ORGANIZACIJAMA TIPA MREZE
ZAKLJUCUJE SE DA MREZNA ORGANIZACIONA STRUKTURA NIJE ISTO STO I ORGANIZACIJA TIPA
MREZE. PRVA SE ODNOSI NA TI ORGANIZACIONE STRUKTURE A DRUGA NA TIP LANCA VREDNOSTI.
PRIMARNE OPERACIJE OVE ORGANIZACIJE UBRAJAJU SE UNAPREDIVANJE MREZE I UPRAVLJANJE
UGOVARANJEM PRUZANJE USLUGE, DELOVANJE INFRASTRUKTURE, SEKUNDARNE OPERACIJE.
KONCEPT BAZNIH, KLJUCNIH I NASTAJUCIH TEHNOLOGIJA
STRATESKI UTICAJ TEHNOLOGIJE NA KONKURENTSKU SITUACIJU PREDUZECA ANALIZIRA SE NA 3
NIVOA.
1.
UTICAJ NA DELATNOST I AKTIVNOSTI UNUTAR FIRME
2.
UTICAJ NA KONKURENTSKE POZICIJE KOJE FIRMA ZAUZIMA U OKVIRU SEKTORA
3.
UTICAJ NA STRUKTURU KONKURENCIJE.
4.
TEHNOLOGIJA DELUJE NA KONKURENTSKU POZICIJU FIRME USLOVLJAVAJUCI 2 PRAVCA
KONKURENTSKE PREDNOSTI:
A)
PREDNOST KROZ TROSKOVE
B)
PREDNOST KROZ DIVERSIFIKACIJU PROIZVODA
STRUKTURA KONKURENATA MENJA SE POD UTICAJEM TEHNOLOGIJE I TO TAKO STO NASTAJU
POSTOJECI KONKURENTI I POJAVLJUJU SE NOVI. TEHNOLOSKA STRATEGIJA UVAZAVA STRATEDKE
DIMEZIJE TEHNOLOGIJE KOJE SE ZASNIVAJU NA ANALIZI:
1.
TEHNOLOGIJA KOJOM FIRMA RASPOLAZE IDENTIFIKOVANJE I USPOSTAVLJANJE INVENTARA
TEHNOLOGIJA
2.
TEHNOLOGIJA KONKURENCIJE I STRATESKA TEHNOLOSKA PORTFOLIO ANALIZA
3.
ZIVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJA
NA OSNOVU EVIDENTIRANOG PROGRAMAPROIZVODA I USLUGA KOJE NUDI FIRMA POTREBNO JE
USTANOVITI INVENTAR TEHNOLOGIJA SA KOJIMA SE RASPOLAZE. METODOM KOMPARACIJE SE
UTVRDJUJE ODNOS PREMA KONKURENTIMA
TEHNOLOGIJE KOJE UCESTVUJU U ODVIJANJU ODGOVARAJUCE DELATNOSTI U PREDUZECU
NEMAJU NA SVE PODJEDNAK KONKURENTSKI UTICAJ I ZNACAJ. OSTALE TEHNOLOGIJE UCESTVUJU
SAMO U SEKUNDARNOM SMISLU U USPEHU PREDUZECA, JER JE NJIHOV UTICAJ NA PERFORMANSE
PROIZVODA ILI NA NJEGOVU CENU KOSTANJA SLAB. POLAZECI OD STRATESKIH DIMENZIJA
TEHNOLOGIJE DAJE SE PODELA TEHNOLOGIJA NA 3 VELIKE KATEGORIJE :
1.
BAZNE TEHNOLOGIJE,
2.
KLJUCNE TEHNOLOGIJE
3.
NASTAJUCE TEHNOLOGIJE
JEDNA ISTA TEHNOLOGIJA MOZE DA BUDE BAZNA U JEDNOJ VRSTI DELATNOSTI, LKJUCNA U
DRUGOJ I NASTAJUCA U TRECOJ.
DINAMICKI ASPEKTI TEHNOLOGIJE STRATESKI SE SAGSE SAGLEDAVAJU ANALIZOM NIHOVIH
ZIVOTNIH CIKLUSA.
ODNOS ZIVOTNOG CIKLUSA TEHNOLOGIJE I TRAZNJE
ZIVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJA KAO DINA DINAMICKA MERA POZICIJE TEHNOLOGIJE NEPOSREDNO
JE INPIRISAN POJMOM ZIVOTNOG CIKLUSA POSLOVNE AKTIVNOSTI. U POCETNOJ FAZI ZIVOTNOG
CIKLUSA PREDUZECE MORA DA INVESTIRAU JEDNU TEHNOLOGIJU ISTRAJNO SVE DOK SE
REZULTATI TIH INVESTICIJA ZNACAJNIJE NE OSETE. NEKE ANALIZE JOS DETALJNIJE RAZMATRAJU
RAZLICITE STADIJUME RAZOJA TEHNOLOGIJE : NASTANAK, RAZVOJ, RZRELOST I STAREGNJE,
KARAKTER TEHNOLOGIJE KOJI TREBA ISPITATI U PREDUZECU ODNOSE SE NA IDENTIFIKOVANJE
KLJUCNIH ODNOSA DINAMEIKE TRZISNE TRAZNJE, DINAMIKE TEHNOLOGIJE PROIZVODA I
DINAMIKE TEHNOLOGIJE PROCESA. CIKLUS TRAZNJE SE MOZE PODELITI U VISE FAZA :
NASTANAK - TURBULENTNI PERIOD KADA NASTAJE ODREDJENA DELATNOSTI U KOJOJ VELIKI BROJ
KONKURENATA NASTOJI DA OSTVARI VODECU POZICIJU. 2. UBRZANI RAST U OKVIRU KOGA

KONKURENTI KOJI SU PREZIVELI UZIVAJU PLODOVE SVOJE INICIJALNE NADMOCI. U OVOM

PERIODU RAST TRAZNJE OBICNO PREVAZILAZIRAST PONUDE. 3. USPOREN RAST KADA SE JAVLJAJU
PRVI ZNACI SATURACIJE I POCINJE DA PREVAZILAZI TRAZNJU. 4. ZRELOST KADA JE POSTIGNUTA
STATURACIJA I POSTOJI ZNACAJAN VISAK KAPACITETA. 5. OPADANJE NA NIZI NIVO TRAZNJE.
POJAM I ZNACAJ TEHNOLOSKOG PORTFOLIA
TEHNOLOSKI PORTFOLIO FIRME KAO SKUP NJENIH TEHNOLOGIJA INDENTIFIKOVANIH STRATESKIH
SVOJSTAVA, GLOBALNO POSMATRATNO TREBA DA ISPUNI OSNOVNE ZADATKE DA JE ODABRAN
PORTFOLIO TEHNOLOGIJA U STP KOJI JE NAJBOLJI MOGUCI S OBZIROM NA RAZLICITE FAKTORE
KOJI SE CESTO POSTAVLJAJU U OBLIKU OGRANICENJA. DA SE ODABRANIM TEHNOLOSKIM
PORTFOLIOM ZADOVOLJAVAJU CILJEVI EFIKASNOSTI TEHNOLOGIJE U FIRMI. TEHNOLOSKI
PORTFOLIO NEOPHODNO JE STALNO ODRZAVATI NEGOVATI I UNAPREDJIVATI. ANALIZA ZIVOTNOG
CIKLUSA TEHNOLOGIJE UKAZUJE NA NUZNOST UVAZAVANJA DUALNOSTI PERSPEKTIVE STP
POTREBE DA SE TEHNOLOSKI PORTFOLIO SAGLEA SA ASPEKTA l KRATKOROCNOG PRESEKA I
DUGOROCNE PROJEKCIJE STANJA. STRATESKO UPRAVLJANJE FIRMOM ZAHTEVA PARALELNO
PRACENJE TRZISNOG I TEHNOLOSKOG PORTFOLIA KAKO BI SE RAZRESAVALE DILEME ISKLJUCIVO
MARKETINSKE I ISKLJUCIVO TEHNOLOSKE ORJENTACIJE FIRME.
ODNOS STRATEGIJE PREDUZECA I TEHNOLOSKOG PORTFOLIA
TEHNOLOGIJE SU OSNOVNI IZVOR DIFERENCIJACIJE MEDJU PREDUZECIMA I DIREKTNO
USLOVLJAVAJU NJIHOV POLOZAJ U ODNOSU NA KONKURENTE VRSTOM, KOLICINOM, CENOM,
KVALITETOM, IZGLEDOM PROIZVODA KOJI NUDE. TEHNOLOSKI PORTFOLIO DEFINISE SE U SKLADU
SA TEHNOLOSKIM I TRZISNIM ZAHTEVIMA A NEPOSREDNO SE DINAMICKI VEZUJE ZA POSLOVNU I
BLIZE TEHNOLOSKU STRATEGIJU FIRME SAVREMENI RAZVOJ NAMECE DA SE TRADICIONALNI
PRISTUPI KARADTERISANI IDENTIFIKOVANJEM JEDNE INDUSTRIJSKE GRANE ILI KOMPANIJE
SA
.NASTAVAK JE NA 21 STRANI
(PITANJE 44)
OPERATIVNI MENADZMENT NASTAVAK - SREDINA - pisano rukom
PORTEROV MODEL 5 KONKURENTSKIH SILA
TO JE POLAZISTE MNOGIH ANALIZA KONKURENCIJE I KONKURENTNOSTI MEDJU FIRMAMA I
OBUHVATA SLEDECE FAKTORE:
OPASNOSTI OD NOVIH FIRMI, KONKURENATA, OPASNOSTI OD NOVIH PROIZVODA ILI USLUGA,
PREGOVARACKE SNAGE I SLICNO. OVE SILE DELUJU ZDRUXZENO I OPREDELJUJU PRIRODU I
VELICINU KONKURENCIJE OBLIKUJUCI TIME STRATEGIJE FIRME U KONKRETNOM
KONKURENTSKOM OKRUZENJU. KONKURENCIJA EKOSISTEA SE TUMACI KAO PROCES U KOME SE
JEDNAKE KRECU PO ZATVORENIM MEDJUSOBNO USLOVLJENIM UZAJAMNO KORISNIM
KRUGOVIMA. POSLOVNI EKOSISTEM SADRZI MREZU SNABDEVACA I KUPACA KOJI UDURZUJU
SNAGE DA BI SVI ZAINTERESOVANI OPSTALI U ODNOSU NA DRUGI KONKURENTSKI EKOSISTEM.
EKOSISTEMI PROILAZE KROZ PREDIDIVE FAZE:
1. RADJANJE PODRAZUMEVA ZDRUZENJE AKTIVNOSTI SNABDEVACA I KUACA U DEFINISANJU
PREDLOGA I USPOSTAVLJANJU RAZUMEVANJA KADA E REC O STVARANJU NOVE VREDNOSTI.
2. EKSPANZIJA NASTUPA IZNOSENJEM GOTOVE PONUDE NA TRZISTE UZ NAPOR DA SE OBEZBEDI U
STO KRACEM ROKU STO VECA POKRIVENOST TRZISTA.
3. VODJSTVO SE OSTVARUJE VIZIJOM O BUDUCNOSTI KOJA PODSTICE SNABDEVACE I KUPCE DA
ZAJEDNICKI RADE NA UNAPREDJIVANJU I OSTVARIVANJU POTPUNE PONUDE.
4. SAMO OBNAVLJANJE NASTUPA ODSTICANJEM INOVATORA DA DAJU NOVE IDEJE KOJE SE
UKLJUCUJU U POSTOJECI EKOSISTEM

MREZE I ALIJANSE SE GRADE SA 3 GRUPE PARTNERA:

1) DRUGIM KONKURENTIMA LICENCE, SPORAZUMI O KOLABURACIJI, PARTNERSTVA I ZAJEDNICKA

ULAGANJA MEDJU KONKURENTIMA JE NACIN DA SE SMANJI TEHNOLOSKA NEIZVESNOST ILI DA SE
SMANJI ODNOS INOVATIVNE ORGANIZACIJE I PRODAJE I OBRTA.
2) UNIVERZITETIMA, ISTRAZIVACKIM INSTITUCIJAMA NACIONALNIM MINISTARSTVIMA I
AGENCIJAMA KOLABORACIJA SA NACIONALNIM INSTITUTUCIJAMA JE IZVOR EKSTERNOG
UTICAJA I FAKTOR USPEHA. KOLABORACIJA SA UNIVERZITETIMA I ISTRAZIVACKIM INSTITUCIJAMA
JE NACIN DA SE ODRZI SNAZNA VEZA SA NAUCNIM VRHOM I DA SE OBEZBEDI PRISTUP VISOKO
KVALIFIKOVANIM KADROVIMA.
3) KLIJENTIMA I KUPCIMA JE OSNOVNI IZVOR INOVACIJE PROIZVODA. SUSTINA STRATESKE
TEHNOLOSKE ALIJANSE JE SINERGIJA TEHNOLOSKE MOCI KOJA SE JAVLJA KAO EFEKAT KOD
UCESNIKA I AKTERA TAKVOG SAVEZNISTVA. STRATESKE TEHNOLOSKE ALIJANSE OZNACAVAJU
TEHNOLOSKE KOOPERACIJE I UGOVORENU SARADNJU MEDJU FIRMAMA KOJA PODRAZUMEVA
ZAJEDNICKE IR NAPORE ILI INOVATIVNE AKTIVNOSTI. OVAKVI OBLICI TEHNOLOSKE SARADNJE
NAZIVAJU SE I VISIM OBLICIMA TRANSFERA TEHNOLOGIJE KOJI SE NAJCESCE ODVIJAJU IZMEDJU
PARTNERA PRIBLIZNIH NIVOA TEHNOLOSKE RAZVIJENOSTI
STRATESKI TEHNOLOSKA ALIJANSA ZNACI:
1) JACANJE TEHNOLOSKE KOMPETENTNOSTI PARTNERA U RELEVANTNIM PODRUCJIMA
2) OSTVARIVANJE ZAJEDNICKIH STRATESKIH TEHNOLOSKIH PROJEKATA
3) RAVNOPRAVNOST U REALIZACIJI ZAJEDNICKIH IR PROJEKATA
TRANSPARENTNOST ALIJANSE SE DEFINISE KROZ POSTOJANJE SVIH NEOPHODNIH KANALA I
PUTEVA ZA OSTVAREDNJE NUZNE KOMUNIKACIJE UNUTAR ALIJANSE. SPOSOBNOST USVAJANJA
NOVIH ZNANJA I OTVORENOSTI KA UCENJU I USVAJANJU SVIH RASPOLOZIVIH ZNANJA.
INDUSTRIJSKA MREZA SE SASTOJI OD KOMPANIJA KOJE SU MEDJUSOBNO POVEZANE CINJENICOM
DA ONE PROIZVODE ILI KORISTE:
KOMPLEMENTARNE ILI KONKURENTSKE PROIZVODE. MREZE SADRZE ELEMENTE KOOPERACIJE ILI
KONFLIKTNOSTI. POSMATRAJU SE 3 KLJUCNA FAKTORA
FORMALNE KARAKTERISTIKE OBUHVATAJU TVRDE KARAKTERISTIKE RAZVIJENE
ORGANIZACIONE STRUKTURE ZADATAKA, VREMENSKIH OGRANICENJA, UPRAVLJANJA I ULOGE
UPRAVNIH ODBORA I LOKACIJE
- NEFORMALNE KARAKTERISTIKE KAO KARAKTERISTIKE RAZVIJENE ORGANIZACIONEW
STRUKTURE I MEKIH DIMENZIJA ORGANIZACIJE SACINJAVAJU ONE KLJUCNE SADRZAJE BEZ KOJIH
SE NE MOZE OSTVARITI POTENCIJAL RASTA ZASNOBVAN NA SINERGIJI SASTAVNIH JEDINICA
ALIJANSE.
SISTEMI I SISTEMSKI PRISTUP
ZADATAK SISTEMSKOG PRISTUPA JE DA POSTAVI OPSTA ZNANJA, PRINCIPE I KATEGORIJE DA
POSTAVI LOGICKO METODOLOSKU OSNOVU KOJA CE BITI PRIMENJIVA I DOPRINOSTITI
PROUCAVANJU RAZLICITIH SPECIFICNIH KONKRETNIH SISTEMA. KARAKTERISTIKE:
SISTEMSKI PRISTUP OMOGUCAVA DA SE DO KRAJA ODREDI PREDMET ISTRAZIVANJA
TEHNOLOSKOG SISTEMA. TIME SE STVARA OSNOVA ZA UTVRDJIVANJE UPRAVLJANJA
ORGANIZACIJOM TEHNOLOSKOG SISTEMA. SISTEM PREDSTAVLJA SKUP ELEMENATA NJIHOVIH
ATRIBUTA I RELACIJA KOJE POSTOJE IZMEDJU NJIH. STRUKTURA SISTEMA JE SKUP NJEGOVIH
ELEMENATA I PODSISTEMA PRIKAZAN KROZ NJIHOVE MEDJUSOBNE INTERAKCIJE VEZE IZMEJU
SISTEMA I OKOLINE SA NAZNACENIM ULAZIMA I IZLAZIMA. PREMA PRIRODI SVOG NASTANKA,
SISTEMI MOGU BITI: PRIRODNI I VESTACKI
PRIRODNI SISTEMI NASTAJU BEZ ORGANIZACIONOG SVESNOG UCESCA I DELOVANJA COVEKA,
VESTACKI SU NASTALI SVESNIM SVRSISHODNIM DELOVANJEM LJUDI. PREMA OVOM ODNOSU
PREMA OKOLIKNI, SISTEMI MOGU BITI OTVORENI I ZATVORENI.
PREMA TRANSFORMACIJI ULAZA U ODGOVARAJUCI IZLAZ ILI PROMENAMA STANJA SISTEMA, DELE
SE NA DETERMINISTICKE, STOHASTICKE I SLUCAJNE.
-DETERMINISTICKE U POTPUNOSTI JE POZNATO STANJE SISTEMA, A DELOVANJE UPRAVLJACKE
AKCIJE VODI KA TRANSFORMACIJI U TACNO POZNATO I DETERMINISANO STANJE. SISTEMI PREMA
PROMENI STANJA U VREMENU MOGU BITISTATICKI I DINAMICKI. SISTEMSKI PRISTUP OBUHVATA
ZNANJA METODOLOGIJU I ZAKONITOSTI. SISTEMSKI PRISTUP PODRAZUMEVA:
1) ODREDJENI NACIN RAZMISLJANJA, 2) METOD ILI TEHNIKU ANALIZE 3) PRISTUP UPRAVLJANJA

TEHNOLOGIJA KAO SISTEM

STRUKTURU TEHNOLOSKOG SISTEMA ODREDJUJU 3 OSNOVNA FAKTORA:
SLOZENOST TEHNOLOGIJE, SLOZENOST PROIZVODA I SISTEM UPRAVLJANJA.
TEHNOLOSKI SISTEMI PO SVOJOJ PRIRODI UBRAJAJU SE U VESTACKE, OTVORENE DINAMICKE I
STOHASTICKE SEISEME. TEHNOLOSKI SISTEMI SE DELE NA PROIZVODNE I NEPROIZVODNE
TEHNOLOSKE SISTEME. PROIZVODNI TEHNOLOSKI SISTEMI SU SKUP OBJEKATA SA RELACIJAMA
KOJE POSTOJE IZMEJU ULAZNIH ELEMENATA I IZLAZNIH ELEMENATA POSMATRANIH PREKO
NJIHOVIH ATRIBUTA. NEPROIZVODNI TEHNOLOSKI SISTEMI US U SVIM VANPROIZVODNIM
DELATNOSTIMA LJUDI. ONI SE SRECU U SISTEMU OBRAZNOVANJA, ZDRAVSTVA, I KULTURE.
SUSTINA PROIZVODNE TEHNOLOGIJE SISTEMA JE MEDJUSOBNA USLOVLJENOST SVIH ELEMENATA
PRI OBAVLJANJU ODGOVARAJUCE FUNKCIJE TRANSFORMACIJE MATERIJALA IZ JEDNOG OBLIKA U
DRUGI KORISNIJI OBLIK.
TEHNOLOSKI PROCESI I OPERACIJE.
TEHNOLOSKI PROCES SE MOZE OBJASNITI KAO REDOSLED ZBIVANJA ILI FAZA KOJA SE JAVLJA U
TOKU RADA ILI POSTUPAKA GRUPISANIH PREMA PRIRODI ZBIVANJA. TEHNOLOSKI PROCES SE MOZE
OBJASNITI I KAO POVEZIVANJE TEHNOLOSKIH OPERACIJA RADI PRETVARANJA NIZIH UPOTREBNIH
VREDNOSTI U VISE UZ SVRSISHODNO DELOVANJE COVEKA, RADI PRETVARANJA MATERIJALA IZ
JEDNOG OBLIKA U DRUGI. TEHNOLOSKE OPERACIJE PREDSTAVLJAJU PROMENU NEKOG PREDMETA
ILI MA KOJIH NJEGOVIH FIZICKIH ILI HEMIJSKIH SVOJSTAVA. OPERACIJOM SE NAZIVA I DAVANJE ILI
PRIMANJE INOFORMACIJA, PLANIRANJE ILI RACUNANJE. RASCLANJIVANJEM TEHNOLOSKIH
OPERACIJA. ANALIZIJAJU SE POKRETI, ZAHVATI, MIKROPOKRETI U CILJU UNAPREDJENJA
ORGANIZACIJE. OSNOVNI ELEMENTI TEHNOLOGIJE SISTEMA SU ULAZNI I IZLAZNI ELEMENTI I
TEHNOLOSKI PROCESI.
OSNOVNE KARAKTERISTIKE ULAZNIH ELEMENATA KOLICINA, KVALITET, CENA PREDSTAVLJAJU
JEDNO I DETERMINANTE IZLAZA KVALITETA, KOLICINE I CENE GOTOVIH PROIZVODA.
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA STEPENU ULOZENOG RADA:
TEHNOLOSKI PROCES PROIZVODNJE SIROVINA I PROSTIH JEDINJENJA
TEHNOLOSKI PROCES PROIZVODNJE OSNOVNIH JEDINJENJA
TEHNOLOSKI PROCES PROIZVODNJE PODSKLOPOVA SLOZENIH JEDINJENJA
TEHNOLOSKI PROCES PROIZVODNJE SKLOPOVA
TEHNOLOSI PROCES PROIZVODNJE FINALNIH PROIZVODA
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA VRSTI RADA KOJE SE OBAVLJAJU
EKSTRAKTIVNI, PRERADJIVACKI I SINTETICKI TEHNOLOSKI PROCESI
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA VRSTI DELATNOSTI
POLJOPRIVREDNI, RUDARSKI, METALURSKI, HEMIJSKI, METALSKO PRERADJIVACKI, TEKSTILNI,
FARMACEUTSKI, DRVNI I PREHRAMBENI
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA KRETANJU MATERIJALA I STABILNOSTI USLOVA
1) PREKIDNI TEHNOLOSKI PROCESI TOK OPERACIJE JE PREKINUT I UNOSI SE OPERACIJA CEKANJE.
CEKANJE SE JAVLJA KAD NA NEKOM PREDMETU USLOVI NE DOZVOLJAVAJU DA SE OBAVI NAREDNA
PREDVIDJENA AKTIVNOST. PREKIDNI TEHNOLOSKI PROCES TREBA UCINITI STO EFIKASNIIJIM
SKRACIVANJEM CEKANJA KOJA U NJEMU NASTAJU I ORJENTACIJOM PROIZVODNJE TIPA PROTOCNE
LINIJE
2) NEPREKIDNI TEHNOLOSKI PROCESI SU SPECIJALIZOVANI I KOD NJIH JE U VISOKOM STEPENU
IZRAZENA PODELA RADA. NEPREKIDNI TEHNOLOSKI PROCES OSTVARUJE VISOK STEPEN
RACIONALIZACIJE SVIH UTROSAKA NA PROCESU , VEOMA JE OPERATIVAN, MOGUCNOST
UVODJENJA SAVREMENIH METODA I NACINA ORGANIZACIJE UPRAVLJANJA SU IZRAZITE.
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA ORGANIZACIJI PROIZVODNJE
MOGUCE JE IZDVOJITI 2 PODKRITERIJUMA UNUTAR OVE KLASIFIKACIJE:

1) OBIM PROIZVODA PROIZVEDENIH NA ISTI NACIN

2) NACIN I MESTO GDE SE OBAVLJA PROIZVODNJA.
PREMA OBIMU PROIZVODNJE RAZLIKUJU SE:
MASOVNI NACIN PROIZVODNJE KOJE KARAKTERISE VISOK STEPEN MEHANIZACIJE I
AUTOMATIZACIJE, STABILNO RADNO MESTO ITD.
2)SERIJSKI NACIN PROIZVODNJE SE ODNOSI NA PROIZVODNJU ODREDJENOG BROJA PROIZVODA NA
ISTI NACIN
3) POJEDINACNI NACIN PROIZVODNJE KARAKTERIJSE ODSUSTVO SPECIJALIZACIJE, NEMA
IZRAZENE PODELE RADA.
PREMA NACINU I MESTU PROIZVODNJE RAZLIKUJU SE:
1) LANCANI NACIN PROIZVODNJE KOJI JE ODREDJEN RASPOREDOM SREDSTAVA RADA I TOKOM
MATERIJALA
2) GRUPNA IZRADA JE KARAKTERISTICNA KADA SE RADI NA GRUPI MASINA ILI RADNIH MESTA
3) RADIONICKA IZRADA SE ODNSOSI NA PROIZVODNJU NA JEDNOJ MASINI UREDJAJU ILI AGREGATU
N4) ZANATSKA IZRADA JE ZASNOVANA NA GRUPISANJU TEHNOLOSKIH OPERACIJA U
TEHNOLOSKOM PROCESU NA JEDNOM MESTU KOJE IZVRSAVA JEDAN RADNIK
TEHNOLOSKI PROCESI PREMA REDOSLEDU MAKROPROCESA
MAKROPROCESI SE SASTOJE OD JEDNOG ILI VISE TEHNOLOSKIH PROCESA KOJI SE MOGU POSEBNO
POSMATRATI, A VEZUJU SE ZA POJEDINE FAZE I OPERACIJE KOJE SE OBAVLJAJU NA PREDMETU
RADA SVE DO IZRADE GOTOVIH PROIZVODA ZELJENIH KARAKTERISTIKA. PREMA KRITERIJUMU
REDOSLEDA MAKROPROCESA U OBLASTIMA INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE RAZLIKUJU SE 1)
TEHNOLOSKI PROCESI PRIPREME SIROVINA 2) TEHNOLOSKI PROCESI HEMIJSKE PRERADE, 3)
TEHNOLOSKI PROCESI FIZICKE OBRADE, 4) TEHNOLOSKI PROCESI ZAVRSNE OBRADE.
TEHNOLOSKI PROCESI PRIPREME SIROVINE:
1) TEHNOLOSKE OPERACIJE FIZICKE DEZINTEGRACIJE PREDSTAVLJA OPERACIJE DELOVANJA NA
CVRSTE MATERIJALE, A OSNOVNI CILJ DELOVANJA I USITNJAVANJA JE DA SE POVRSINA
MATERIJALA POVECA STO CE U DALJIM FAZAMA OMOGUCITI EFIKASNIJE DELOVANJE NA
MATERIJAL I OBEZBEDITI EFIKASNIJU OKSIDACIJU, REDUKCIJU ILI SAGOREVANJE.
2) TEHNOLOSKE OPERACIJE FIZICKOG IZDVAJANJA JE IZDVAJANJE MATERIJALA CAJCESCE
RASZLICITIH AGRAGATNIH STANJA. TEHNOLOSKE OPERACIJE SU FLOTACIJA, TALOZENJE,
DESTILACIJA I APSORBCIJA
3) TEHNOLOSKE OPERACIJE FIZICKE ASOCIJACIJE

UBACITI NASTAVAK DO KRAJA