Finansijski informacioni sistem

obuhvata informacione sisteme:

Narodne banke Srbije

Klirinkih kua
Banaka
Udruenja banaka
Komisije za hartije od vrednosti
Berze i berzanskih posrednika
Centralnog registra hartija od vrednosti
Poreske uprave
Uprave za javna plaanja

RAZVOJ INFORMACIONOG SISTEMA NBS U

SKLADU SA UTVRENOM STRATEGIJOM FIS-a
Razvojem integralnog finansijskog informacionog
sitema, dolazi do inoviranja informacionog
sistema NBS, koji se odnosi na razmenu
podataka NBS sa poslovnim bankama
telekomunikacionim putem, uz primenu
standardizacije u razmeni i zatiti podataka.

NBS

U fazi transformacije bankarskog sistema i

orijentacije ka trinom bankarskom
poslovanju, posebnu ulogu dobija kontrola
poslovanja banaka i drugih finansijskih
institucija, na osnovu zakonom propisanih
finansijskih izvetaja o poslovanju koji se
dostavljaju NBS.

NBS

Banke alju NBS dnevne, dekadne i

mesene izvetaje FTP-om (File Transfer
Protocol-om) u XML formatu.

UputstvoZaElektronskoSlanjePodataka
Verzija50.pdf

Strategijom razvoja FIS-a predvieno je da NBS

bude nosilac etiri kljuna informaciona
podsistema:

podsistema platnog prometa,

monetarno-kreditnog podsistema,
deviznog podsistema i
podsistema za praenje poslovanja
banaka.

NBS

Platni promet kao poseban podsistem u

okviru FIS-a, povezan je sa svim ostalim
podsistemima i njegov razvoj se javlja, kao
preduslov razvoja svih ostalih podsistema.

NBS

Razvoj

jedinstvenog finansijskog
informacionog sistema uslovljen je
internim i eksternim zahtevima.

NBS- Interni zahtevi se odnose na:

efikasnije upravljanje monetranokreditnom

funkcijom i ekonomskim odnosima sa
inostranstvom,
povezivanje platnog prometa u zemlji sa
monetarno kreditnim podsistemom i
podsistemom kontrole banaka,
automatizaciju dobijanja relevantnih podataka
od banaka i drugih finansijskih institucija.

NBS - Eksterni zahtevi se odnose na:

razvoj bankarskog informacionog

sistema, informacionog sistema
berzanskih institucija i informacionih
sistema drugih finansijskih institucija.

NBS

U razvoju inoviranog informacionog sistema,

prioritet predstavlja informacioni podsistem za
praenje finansijskog stanja i poslovanja banaka,
jer se najvei deo instrumenata NBS
(monetarnokreditno regulisanje, devizno
poslovanje, kontrola poslovanja banaka i platni
promet u zemlji), sprovodi preko banaka.

NBS

Za ostvarenje ciljeva ovih podsistema u

okviru informacionog sistema NBS i FIS-a,
standardizovane su poruke za meusobnu
razmenu podataka, organizovan
telekomunikacioni prenos podataka i
utvreni su i standardi za organizovanje
baza podataka svih finansijskih subjekata u
okviru FIS-a.

Informacioni sistem platnog sistema

NBS

Za povezivanje informacionih
sistema banaka i drugih finansijsih
institucija razvijena je nacionalna
mrea kao privatna mrea na bazi
TCP/IP protokola koja omoguava
elektronsku razmenu podataka
izmeu nosilaca platnog prometa i
drugih finansijskih institucija.

Informacioni sistem platnog sistema

NBS

Na ovu mreu se integriu mree

banaka u statusu ravnopravnih
uesnika, kao i ostale mree
zainteresovanih finansijskih i
privrednih organizacija.

Ova mrea postaje nacionalna

finansijska mrea sa WAN
svojstvima.

U pogledu projektovanja
infrastruktura je razvijena za
primenu RTGS sistema obrauna.

Principi koji su korieni u razvoju mree su:

1.

2.

3.

4.

5.

potpuna dostupnost za sve finansijske

institucije,
otvorenost mree za razliite tipove
raunarske opreme,
tehnike kriptografske zatite i logike
kontrole pristupa mrenim resursima,
raspoloivost i visoka pouzdanost
mrenih servisa,
real-time aplikacije i interaktivni on-line
servisi.

SERVISI MREE

Mrea prua etiri vrste servisa:

Izvrni mreni servis,

Opti transportni servis,
Servis elektronskog plaanja,
Informativni i ostali servisi.

Izvrni mreni servis ostvaruje

elektronsku razmenu
standardizovanih finansijskih
poruka, koje slue kao dokaz za
izvrenje transakcija i realizuju se
privatnim protokolom preko
specijalizovanih servera.

Opti transportni servis slui za

prenos podataka nespecifiranog
formata i primenjuje se u oba
segmenta mree.

Servis elektronskog plaanja slui

za razmenu naloga i drugih
podataka platnog prometa izmeu
uesnika i nosilaca platnog prometa
i ostvaruje se u eksternom
segmentu mree.

Informativni i ostali servisi kao to

su: elektronska pota, internet servisi,
distribucija propisa, tabela i
statistikih izvetaja primenjuje se u
oba segmenta mree i ne zahteva
visok bezbednosni nivo (Web/HTTP
protokol).

TOPOLOGIJA MREE
Mrea je hijerarsijsko zvezdaste
strukture.
U funkcionalnom smislu mrea se
sastoji od tri segmenta:

Bazinog

Internog, i

Eksternog.

Bazini segment

Bazini segment - centralni vor

je u NBS.

Interni segment

Slui za vezu izmeu nosilaca

platnog prometa i NBS.

Komunikacija se odvija preko

permanentnih veza ostvarenih
preko digitalnih komunikacionih
linkova.

Interni segment
U okviru ovog segmenta ostvaruje
se veza i sa relevantnim dravnim
institucijama: organima vlade,
ministarstvima, upravom carine,
statistikim zavodima, poreskom
upravom, upravom za javna
plaanja i drugim dravnim
organima.

Eksterni segment

ine ga raunarske mree banaka.

Kod ovog dela mree nije potrebna
stalna veza ve se povremene
interakcije obavljaju u skladu sa
potrebama uesnika.
Za prenos podataka trenutno se
koriste usluge Telekoma gde su svi
centri mree povezani optikim
kablovima.

Fiziko povezivanje:
1 )Privatna mrea NBS (TCP/IP)

Beograd

Novi Sad

Ni

Kragujevac
2) Swift mrea(SITA)

TEHNOLOGIJE ZATITE ELEKTRONSKOG

PLATNOG PROMETA

Mrea je projektovana na

principu razvoja savremene

SWIFT mree, gde je sistem
zatite baziran na savremenoj
tehnologiji smart kartica i
kriptografskim tehnikama
digitalnih potpisa.

Za povezivanje nosilaca koriste se

serveri, koji se nalaze u bankama i
drugim nosiocima platnog prometa i
predstavljaju taku preko koje se
obavlja celokupan saobraaj i
elektronska razmena podataka izmeu
nosilaca i mree.

Za zatitu elektronskih poruka

koristi se tehnika digitalnog
potpisa, koji se generie na
osnovu tajnog kljua sa smart
kartice.

Smart kartica-identifikaciona
kartica subjekta u elektronskom
platnom prometu, na kojoj se
nalazi tajni klju za kreiranje
digitalnog potpisa i digitalni
certifikat kojim se garantuje
identitet potpisnika.

Za generisanje digitalnog potpisa u

mrei koristi se namenski hardver,
odnosno softverski kriptografski moduli,
kao i smart kartice.
Duina kljua za generisanje digitalnog
potpisa u mrei iznosi 1024 bita.

Algoritam za generisanje digitalnog

potpisa je iz klase RSA, a njegova
primena usklaena je sa
meunarodnim PKCS-1
standardom(Public Key Cryptography
Standard).

RSA algoritam je najkompletniji

algoritam za ifrovanje asimetrinim
kljuevima koji su osmislili 1978.
godine Rivest, Shamir, Adleman.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

Informacioni sistem banke je strukturni deo

poslovnog sistema banke i neohodan
servis strategijskog upravljanja razvojem
banke.
Upravljanje poslovnim sistemom banke i
donoenje pravovremenih odluka zavisi od
kvalitetnih informacija.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

Razvoj raunarskih komunikacija i

raunarskih mrea kao i usavravanje
elektronskog prenosa na velike udaljenosti
i razvoj telekomunikacija, doveli su do
visoke informatizacije eksternih tokova kod
bankarskih sistema.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

Informaciona tehnologija je doprinela da

se znatno unapredi efikasnost u
komuniciranju banaka kako sa udaljenim
filijalama, agencijama, tako i sa drugim
subjektima sa kojima banka ima poslovne
kontakte.

INFORMACIONI SISTEM BANKE

Informacioni sistem banke treba da

zadovolji zahteve i potrebe brojnih
korisnika u banci kao i njenih komitenata
u okruenju (NBS, poslovne banke,
udruenje banaka, berze i berzanski
posrednici, komitenti...).

INFORMACIONI SISTEM
UDRUENJA BANAKA SRBIJE
Informacioni sistem Udruenja banaka Srbije treba
da podri poslovanje UB u odnosu na osnovne
funkcije koje obavlja UB:

unapreenje poslovanja banaka, ostvarivanje
zajednikog interesa banaka i drugih finansijskih
organizacija.

INFORMACIONI SISTEM BERZE i BERZANSKIH

POSREDNIKA

Preko informacionog sistema berze i

berzanskih posrednika, banke i druge
finansijske institucije obavljaju trgovinu
kratkoronim i dugoronim hartijama od
vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija

od vrednosti

Centralni registar, depo i kliring

hartija od vrednosti osnovan je 19.
novembra 2001. godine kao
organizacioni deo Narodne banke
Jugoslavije.
Osnovna funkcija mu je bila
registrovanje, kliring i saldiranje
hartija od vrednosti.

Centralni registar, depo i kliring hartija

od vrednosti





Registrovanje svih emitovanih hartija od

vrednosti;
Kliring i saldiranje novanih transakcija po
osnovu poslova sa hartijama od vrednosti;
Kliring i saldiranje hartija od vrednosti;
Izvrenje transakcija.

Centralni registar, depo i kliring hartija

od vrednosti


Tehnike osnove projektovanog

reenja Beokliringa su:

Otvorena platforma i arhitektura;

Komunikaciona TCP/IP infrastruktura i
PKI tehnologija;
iroko dostupan servis korisnicima preko
svih raspoloivih komunikacionih kanala.

lanovi Beokliringa su:











Banke;
Custody banke;
Ovlaene banke;
Berzanski posrednici;
NBS;
RS;
Berza;
Drutva za upravljanje fondovima;
Strane depozitno-klirinke organizacije.

Poslovi sa hartijama od vrednosti koji se obavljaju

preko sistema Beokliringa su:










uknjiavanje emitovanih hov;

imobilizacija materijalizovanih hov;
otvaranje i administiriranje rauna hov;
kliring i saldiranje hov;
preknjiavanje hov;
izvetavanje o stanju na raunima hov;
upis zalonog prava na hov;
promene podataka o imaocima rauna hov.

Elektronska razmena podataka

uesnika Centralnog registra HOV
ELEK TR O N SK A RA ZM ENA PODATA KA
B ERZ A NSK I
PO SR E D N IC I

N B S

BANKE

BERZA

D i al -i n

C E N T R A L N I R E G IS T A R H o V
SQLL
SQ
server
er 22000
000
serv

T e rm ina l se rve r

W EEBB
W

FFTTPP