Dajana Krtinic Master

Diplomski-master rad Dajana Krtini
REZIME
U cilju prikazivanja znaaja finansijskog poslovanja, sadraja finansijskih izvetaja i
analize istih, ovaj rad je podeljen u osam celina. Prvo su navedeni cilj, premet i
metodologija istraivanja a potom sledi uvod o nastanku i razvoju finansija, a samim tim
i finansijskog izvetavanja.
Prvo poglavlje opisuje finansijski menadment, kao funkciju kojom se pribavljaju i
alociraju novana sredstva na upotrebe kojima se ostvaruju ciljevi. U okviru finansijskog
menadmenta, prikazani su pojam i zadaci finansijske funkcije preduzea, koja predstavlja
centralnu funkciju bez koje se ne mogu odvijati ostale poslovne funkcije (nabavna,
proizvodna i prodajna funkcija).
U okviru drugog poglavlja, objanjen je pojam finansijske politike kao skup mera,
sredstava i naela kojima se ostvaruju ciljevi finansijskog poslovanja.
Tree poglavlje jeste finansijsko planiranje, koje predstavlja oblik iskazivanja raznih
vrsta planova u finansijskim pokazateljima.Ovo poglavlje ukazuje na vanost finansijskog
plana jer se njime definiu raspoloiva sredstva, potrebna dodatna sredstva za nesmetano
funkcionisanje poslovanja preduzea.
U etvrtom poglavlju, organizovanje finansijske funkcije, re je o tri naina
organizovanja finansijske funkcije, sa svim prednostima i nedostacima svakog od njih.
Vanost finansijske analize data je u petom poglavlju. Finansijska analiza se bavi
istraivanjem, kvantificiranjem i analitikim interpretiranjem funkcionalnih relacija koje
postoje izmeu bilansnih pozicija sa ciljem da se omogui validna ocena finansijske pozicije i
rentabiliteta poslovanja preduzea.
Finansijski poloaj oznaava situaciju, odnosno finansijsko stanje u odreenom trenutku
i ima veoma znaajnu ulogu u sprovoenju finansijske politike. Finansijski poloaj sagledava
se na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea. Detaljni opis finansijskog
poloaja predstavlja esto poglavlje, Analiza finansijskog poloaja.
U sedmom poglavlju dat je praktian primer analize finansijskih izvetaja kompanije
Apatinska Pivara.
Osmo poglavlje predstavlja analizu finansijskog poloaja Apatinske Pivare u 2010 i
2011. godini.

CILJ ISTRAIVANJA
Ovaj diplomski-master rad ima za cilj da na celovit, saet i razumljiv nain objasni
ulogu i znaaj finansijskog poslovanja za industrijsko preduzee. Osnovnu i najvaniju
podlogu za sve finansijske analize predstavljaju finansijski izvetaji: Bilans stanja, Bilans
uspeha, i Izvestaji o tokovima gotovine iji je i zadatak i funkcija da mere i sagledavaju stanje
i uspeh i poloaj likvidnosti, profitabilnosti i rentabiliteta preduzea. Vanost finansijskih
izvetaja prikazan je i u praktinom primeru na osnovu podataka uzetih iz kompanije
Apatinska Pivara iz Apatina.
PREDMET ISTRAIVANJA
Kroz rad je prikazan znaaj finansijskog poslovanja odnosno finansijskog
izvetavanja, kao i vanost analize podataka sadranih u finansijskim izvetajima. Finansijski
izvetaji predstavljaju ogledalo upravljakih aktivnosti menadmenta u prolosti, efekata
koji su postignuti i informacionu osnovu za kreiranje poslovne politike u budunosti.
Paljivom analizom finansijskih izvetaja otkrivaju se elementi sa pozitivnim uticajem na
kvalitet poslovanja preduzea kao i faktori koji ugroavaju finansijski poloaj i zaraivaku
sposobnost preduzea.
Na osnovu analize pokazatelja poslovanja u prethodnom i tekuem periodu
menadment preduzea podeava svoje upravljake odluke u smeru stvaranja novih vrednosti
i poveanja kapitala preduzea.
METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Od metodolokih pristupa u ovom radu najvie je koriena analiza, i to dvojako. Prvo
je teorijski izvrena analiza koja obuhvata: analizu pretpostavki izgradnje finansijskih
izvetaja, zatim je izvrena i analiza praktinog primera koja pokazuje uticaj informacija iz
finansijskih izvetaja na finansijsko poslovanje preduzea.
U radu je koriena literatura domaih autora, ali i lanci i informacije dobijeni putem
Interneta. Korieni su podaci dobijeni iz preduzea Apatinska Pivara iz Apatina, od strane
zaposlenih i rukovodstva preduzea
UVOD
2

Pojam finansija potie iz srednjeg veka od novolatinske rei finare, finantio,
financie koje oznaavaju odreena plaanja. Iz ovih rei izvedena je re finansije koja je
prihvaena kod veine jezika sa istim znaenjem, nemakom: finanzen, na engleskom:
finance, na ruskom: finansi, na italijanskom: finanza. Finansije su u poetku oznaavale
dravne prihode i rashode, a tek kasnije su se proirile na celokupno novano poslovanje
jedne drave. Pojava finansija vezana je za novac i novana plaanja za razliku od dotadanjih
naturalnih plaanja. Pojava finansija je vezana za novac pa e i one postojati sve dok postoji
novac.
Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i
makrofinansije. Mikrofinansije se preteno bave izuavanjem stratekih finansijskih problema
jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izuavanjem problema finansiranja
razvoja drutva kao celine.
Finansije kao pojam znae novanu stranu svakog privrednog posla i novanu stranu
svih tokova nacionalne privrede. Predmet izuavanja nauke o finansijama odnosio bi se na
sledee: 1- novana plaanja, 2- kreditne odnose, 3- politiku prikupljanja i ulaganja novanih
sredstava, 4- emisiju novca, 5- monetarno kreditnu i deviznu politiku, 6- drutvene
(fiskalne) finansije, 7- finansijsku politiku, 8- organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja.
Nauka o finansijama u svom predmetu istraivanja posebno posveuje panju
blagovremenom pribavljanju novanih sredstava za zadovoljenje opte-drutvenih i
zajednikih potreba u delokrugu aktivnosti dravnih organa i drutvenih delatnosti. Stoga se
esto istie da nauka o finansijama objanjava pojave i fenomene u veza sa robno-novanim
odnosima jednog drutva, koje se razvija u skladu sa dostignutim stepenom razvoja
materijalnih proizvodnih snaga i drutveno-ekonomskog odnosa.
Prisustvo finansija u svim tokovima privrednih aktivnosti uinilo je predmet izuavanja
nauke o finansijama sloenim i sveobuhvatnim. Za finansije je karakteristino da se izuavaju
kao integralni deo jednog privrednog sistema.
Kao posebna ekonomska disciplina, poslovne finansije, finansijski menadment ili
finansije korporacija razvile su se dvadesetih godina prolog veka. Tome su naroito doprineli
razvoj institucija trita, naroito trita kapitala i unapreenje finansijske prakse. Period
posle Prvog svetskog rata karakterie nagli razvoj akcionarstva i akcionarskih drutava
uopte, pa shodno tome u tome periodu poinje intenzivan razvoj poslovnih finansija odnosno
finansijskog menadmenta
Poslovne finansije treba da daju odgovor na tri pitanja:
koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi (privrednim subjektima na

raspolaganju je irok spektar izvora finansiranja)
koliki ukupan obim sredstava preduzee treba da ima (zavisi od vrste potreba koja se
finansira- stalna ili tekua imovina)
kako potrebna sredstva treba da budu finansirana (odgovor na ovo pitanje zavisi od
oblika preduzea, njegove veliine, poreskog okruenja)
Nauka o poslovnim finansijama izuava:

1.
zadatke finansijske funkcije

3

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
oblike finansiranja (samofinansiranje, kreditiranje, zajednika ulaganja sa stranim

licima, bespovratno finansiranje)
likvidnost i solventnost
taktiku i strategiju finansiranja
upravljanje poslovnim finansijama (finansijsku politiku, planiranje, organizaciju,
evidenciju, kontrolu, analizu i inforimisanje)
finansijsku ravnoteu i neravnoteu
planiranje novanih tokova
planiranje i analizu obrtnih sredstava
instrumente i hartije od vrednosti
bankarske finansije
korporativne finansije.1
Poslovne finansije kao nauna disciplina izuavaju i kretanje novanih sredstava u sferi
proizvodnje, razmene, raspodele i potronje.
1. FINANSIJSKI MENADMENT
1.1. POJAM FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZEA
Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. str.5

Finansijska funkcija predstavlja jednu od etiri osnovne poslovne funkcije u preduzeu
(nabavna, proizvodna, prodajna i finansijska funkcija).
Za trine uslove privreivanja je karakteristino da svaki privredni proces zapoinje i
zavrava se novcem, odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Stoga u
trinim uslovima privreivanja postoji problem veliine potrebnih novanih sredstava kao i
odnos izmeu novanog i proizvodnog (nenovanog) kapitala. Ovi odnosi su najee
odreeni obimom i strukturom proizvodnje i prilagoeni su ulaganjima sredstava u
proizvodnju u produktivnom obliku.
Ograniavajui faktor ulaganja u proces proizvodnje jeste obim raspoloivog novca. Za
novac (finansijsko sredstvo) se kae da predstavlja proizvodni faktor visokog stepena
mobilnosti jer je u stanju pokrenuti nabavne , proizvodne i prometne faktore poslovanja. Bez
obzira to se novac moe razliito ulagati, njega treba uvek posmatrati kao oblik
reprodukcionog sredstva (proizvodnog i robnog oblika). Pitanje preobraaja novca u proces
reprodukcije predstavlja podruje cirkulacije sredstava a problem nabavke, posedovanja i
vraanja novanih sredstava predstavlja podruje finansijskih odnosa. Cirkulacija
reprodukcionih sredstava moe se iskazati sledeim obrascem:
N-R---------P------R-N
Dakle, za svaki proces reprodukcije neophodno je raspolagati poetnim novanim
sredstvima. Ukoliko ih nema, neophodno je ista nabaviti na tritu finansijskih sredstava.
Nakon obezbeenja finansijskih sredstava reprodukcijski tok se nastavlja procesom nabavke,
putem koga se novana sredstva pretvaraju u materijalni oblik poslovnih elemenata
neophodnih za kontinuitet procesa proizvodnje. Reprodukcijski proces se nastavlja
proizvodnjom u kojoj sredstva imaju proizvodni oblik. U procesu proizvodnje sa radom i
potronjom proizvodnih elemenata stvara se nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji
imaju i novu vrednost. Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva
iz robnog oblika dejstvom prometne funkcije (prodajom) ponove se pretvaraju u novani
oblik, ali u uveanom iznosu u odnosu na prvobitno stanje.2
1.2. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZEA
Finansijska funkcija u preduzeu treba da obavlja:
1. Pribavljanje novanih sredstava neophodnih za normalan tok poslovanja preduzea.
2. Korienje novanih sredstava u poslovanju preduzea.
3. Usklaivanje dinamike priliva novanih sredstava sa rokovima dospea obaveza
plaanja prema njihovim izvorima.
4. Regulisanje novanih tokova i praenje finansijskih odnosa u preduzeu.
5. Kontrola upotreba novanih sredstava u krunom toku preduzea.
Prvi zadatak finansijske funkcije je pribavljanje novanih sredstava i polazi od zahteva
da se obezbede novana sredstva iz sopstvenih izvora (samofinansiranjem), a da se samo
dodatna novana sredstva obezbede iz tuih izvora.
Pri pribavljanju novanih sredstava finasijska funkcija treba da vodi rauna o:
2
Aneli, G., Osnove finansijskog menadmenta, Futura, Petrovaradin, 2007., str. 19
Koliini novanih sredstava koja se pribavljaju.

Dinamici pribavljanja novanih sredstava.
Dinamici vraanja novanih sredstava.
Uslovima pribavljanja novanih sredstava (visini naknade).
Potencijalnim izvorima vraanja novanih sredstava.
Izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl.
U okviru drugog zadatka finansijske funkcije koji se odnosi na korienje novanih

sredstava neophodno je izvriti isplatu obaveza nastalih po osnovu nabavke sredstava za
proizvodnju (dobavljaima za isporuene robe i usluga), isplata akontacija zarada, isplate
anuiteta na kredite za trajne potrebe, devizna plaanja, kreditiranje kupaca, oroavanje
sredstava kod poslovnih banaka i sl. Obaveza finansijske funkcije jeste da se svako plaanje
obavlja najracionalnijim instrumentom plaanja, te da ono bude izvreno brzo i efikasno.
Trei zadatak finasijske funkcije odnosi se na likvidnost preduzea. Praktina iskustva
iskazuju da se uspenost rada finansijske funkcije upravo meri stepenom likvidnosti, odnosno
nelikvidnosti preduzea. Meutim, nelikvidnost preduzea moe biti izazvana i poremeajima
u robnim tokovima, tako da se dejstvom finansijske funkcije moe nelikvidnost privremeno
otkloniti. Uzroci nelikvidnosti su mnogobrojni kao i mogunosti njihovog otklanjanja.
etvrti zadatak finansijske funkcije odnosi se na regulisanje finansijskih tokova i
praenje izvrenja finansijskih odnosa u preduzeu. Finansijski odnosi su posledica kretanja
robnih ili novanih sredstava. Ovaj zadatak finansijske funkcije odnosi se na:
1. Ulaganje vika kratkoronih i dugoroih slobodnih novanih sredstva.
2. Podmirivanje kratkotonih i dugoronih potreba za novanim sredstvima.
3. Korienje sredstava iz zajednikih fondova formiranih na nivou preduzea ili
kompanije.
Peti zadatak finansijske funkcije se odnosi na kontrolu racionalne upotrebe novanih
sredstava. Pri kontroli upotrebe novanih sredstava treba staviti naglasak na injenice:
1.
2.
Da li se koriste novana sredstva u poslovanju preduzea u smislu zakonskih

propisa i akata poslovne politike preduzea.
Da li se koriste novana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije.
1.3. FINANISIJSKI MENADMENT PREDUZEA

Finansijski menadment je nauna disciplina koja se bavi teorijom i metodologijom
finansijskog upravljanja preduzeem. Predmet finansijskog menadmenta je ispitivanje
meuzavisnosti poslovnog rezultata preduzea i efikasnosti u korienju angaovanog
(sopstvenog i tueg) kapitala. Finansijski menadment bavi se pronalaenjem i primenom
optimalnih reenja u pribavljanju i upotrebi finansijskih sredstava u cilju ostvarenja pozitivnih
poslovnih efekata. Finansijski menadment stvara i distribuira informacije o finansijskom
poslovanju preduzea. Podrazumeva planiranje, organizovanje, voenje i kontrolisanje
aktivnosti na pribavljanju i alociranju finansijskih sredstava.
Finansijski menadment treba da omogui donoenje racionalnih odluka o ulaganju
finansijskih sredstava na osnovu dostupnih izvora finansiranja. Treba da odgovori na sledea
tri pitanja:
6

1. Kolika treba da budu ukupna ulaganja u preduzee? Iz odgovora na ovo pitanje
saznaje se koliko treba da bude preduzee i koliko brzo ono treba da raste.
2. Kakva treba da bude struktura ulaganja u preduzee, odnosno u kom obliku treba da
budu sredstva u preduzeu.
3. Kako ulaganja u preduzee treba da budu finansirana, odnosno kakva treba da bude
finansijska struktura preduzea?
Finansijski menadment ili upravljanje finansijama preduzea ispoljava se kao uticaj na
rad, poslovanje i razvoj preduzea putem raspoloivog obima novanih sredstva. Finanasijski
mendment se moe posmatrati samo u kontekstu povezanosti, nabavne, proizvodne,
prometne i finansijske funkcije. Upravljanje finansijama preduzea se odnosi na upravljanje:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Finansijskom politikom preduzea.

Finansijskim planiranjem preduzea.
Finansijskom organizacijom preduzea.
Finansijskom analizom preduzea.
Finansijskom kontrolom preduzea.
Finansijskim informacijama preduzea.
Gore navedeni elementi finansijskog menadmenta preduzea treba da su meusobno

povezani. Nedostatak bilo kojeg od nabrojanih finansijskih elemenata upravljanja preduzeem
ima uticaj na poremeaj finansijskih tokova, mogunost realizacije finansijskih ciljeva
preduzea i jedinstvenu primenljivnost finansijskog mendmenta preduzea. Svaki od
navedenih faktora finansijskog menadmenta obuhvata dalja podruja finansijskog
istraivanja u preduzeu i istraivanja iz okruenja preduzea.3
Finansijska politika preduzea, nezamisliva je bez finansijske strategije i finansijske
strukture preduzea. Finansijska strategija odnosi se na: dugorone plasmane, dugorone
izvore sredstava, kratkorona potraivanja, kratkorone izvore sredstava, zalihe, novana
sredstva i sl. Finansijska struktura preduzea obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih
izvora, udruenih (zajednika ulaganja u zemlji i inostranstvu) tuih (pozajmljenih) sredstava
i bespovratnih izvora finansiranja.
Finansijsko planiranje kao oblik iskazivanja raznih vrsta planova (nabavke, proizvodnje,
prometa, investicije, kadrova, sredstava i izvora sredstava) u vrednosnim pokazateljima
predstavlja deo upravljanja finansijama preduzea.
Organizaciju finansijske funkcije kao deo finansijskog menadmenta predstavlja
organizacioni oblik u kom egzistira finansijska funkcija. Oblik organizacije finansijske
funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta (da li je preduzee sa radnim
jedinicama ili bez njih), kao i njihove dalje organizacione povezanosti (spojeno sa vie
preduzea u kompaniji).
Finansijska analiza se odnosi na ispitivanje finansijskog rezultata i unutranjih rezervi u
oblasti finansiranja preduzea. Za finansijski menadment posebno je vana finansijska
analiza; strukture i raspodela ukupnog prihoda; rizik ostvarenja poslovnog i finansijskog
rezultata; dugorone i kratkorone finansijske ravnotee; realnost bilansa; reproduktivne
sposobnosti; zaduenost preduzea; sposobnost odravanja realne vrednosti sopstvenih izvora
sredstava.
Finansijska kontrola predstavlja planski i struni pregled finansijskog poslovanja.
Finansijska kontrola ne mora se odnositi samo na unutranju kontrolu jednog preduzea, ve i
na kontrolu poslovanja izmeu preduzea koja su povezana finansijskim sredstvima unutar ili
3
Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. str. 157

izvan vieg oblika organizovanja (kompanija i slino). Zadaci finansijske kontrole su: 1)
kontrola finansijskog poslovanja; 2) kontrola materijalnog poslovanja; 3) kontrola nabavke; 4)
kontrola prodaje; 5) kontrola osnovih sredstava; 6) kontrola sredstava zajednike potronje.
Neophodno je izvrsiti i kontrolu: zavrnog rauna i periodinog rauna; kontrolu sredstava i
izvora sredstava; kontrolu blagajnikog poslovanja; kontrolu plaanja (zakonskih i ugovornih
obaveza, obaveza prema dobavljaima itd.)
Finansijske informacije se mogu selektovati: prema poreklu (od koga potiu u
preduzeu, od koga potiu van preduzea), prema funkciji (koji je rang dostavljaa, koji je
rang primaoca informacije), prema sadrini (ta je njena sadrina, kada je poslata informacija,
iz kog podruja potie informacija). Finansijske informacije koje se odnose na razvoj
preduzea trebaju dati odgovor o privrednoj sposobnosti preduzea koje eli proiriti ili
zameniti kapacitet (udeo sopstvenih i tuih izvora sredstava), asorpcionoj moi trita
(mogunost plasmana poveanog obima proizvodnje), finansijskim efektima koji se oekuju
od nove investicije, itd. Korisnici finansijskih informacija u savremenim trinim uslovama
privreivanja su akcionari, menaderi preduzea, zaposleni radinici, poverioci (kreditori),
kupci, i ostali zainteresovani subjekti.
2. FINANSIJSKA POLITIKA
2.1. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE
Finansijska politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzea, predstavlja
osnovu upravljanja finansijama preduzea. U irem smislu, finansijska politika obuhvata sve
mere koje utiu na promenu aktive i pasive u bilansu stanja preduzea. U uem smislu,
finansijska politika se odnosi na nabavku i alokaciju kapitala.
Pod pojmom finansijske politike se podrazumeva odluivanje o osnovnim finansijskih
ciljevima, izboru strategije i taktike i pravaca akcije sa namerom da se ostvare osnovni
finansijski ciljevi.
8

Cilj finansijske politike preduzea jeste jaanje njegove finansijske snage. Pod
finansijskom snagom preduzea se podrazumeva:
1. Trajna sposobnost plaanja obaveza (banke, dobavljai),
2. Trajna sposobnost finansiranja (kratkoronog i dugoronog ulaganja),
3. Trajna sposobnost investiranja (dugorona ulaganja),
4. Trajna sposobnost poveanja imovine akcionara preduzea,
5. Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa (zarada) uesnika preduzea.
Trajna sposobnost plaanja obaveza preduzea podrazumeva izmirenje obaveza u
trenutku njihovog dospea. Pri tome, likvidna sredstva treba da su u svakom trenutku jednaka
ili vea od dospelih obaveza. Trajna sposobnost plaanja preduzea predstavlja uslov bez kog
nema dugoronog opstanka preduzea.4
Trajna sposobnost finansiranja preduzea podrazumeva sposobnost prikupljanja i
ulaganja sopstvenog kapitala. Prikupljanje sopstvenog kapitala se vri putem: akumuliranja
neto-dobitka, emisijom akcija, pribavljanja sredstava iz tuih izvora (na dui i na krai rok).
Trajna sposobnost investiranja preduzea podrazumeva efikasno i rentabilno ulaganje
sredstava u reprodukcioni tok i razvoj (rast) preduzea.
Trajna sposobnost poveavanja imovine akcionara preduzea podrazumeva uveanje
kako vlasnika, tako i suvlasnika preduzea.
Trajana sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa uesnika preduzea, odnosi se
na zadovoljavanje finansijskih vlasnika preduzea, menadmenta preduzea, radnika
preduzea i poverilaca preduzea.
2.2. NAELA FINANSIJSKE POLITIKE

Naela finansijske politike usmerna su ka ostvarenju ciljeva finansijske snage preduzea.
Naela se mogu klasifikovati kao: 5
1.
2.
3.
4.
5.
4
naelo finansijke stabilnosti

naelo rentabilnosti
naelo likvidnosti
naelo finansijske elastinosti
naelo nezavisnosti
Perovi,V.,Poslovne finansije,FTN Izdavatvo,Novi Sad, 2010, str. 48

Risti ., Komzec S., Bogdanovi D., Poslovne finansije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 55

6. naelo finansijske snage (racionalnog - ekonomskog finansiranja, finansijalnosti,
akumulacije i mobilizacije sredstava).
Zajednika karakteristika svih naela jeste da su meusobno povezana uz injenicu da
ona meusobno konkuriu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno
usaglaavanje.
2.2.1. NAELO FINANSIJSKE STABILNOSTI
Naelo finansijske stabilnosti polazi od odnosa izmeu dugorono vezanih sredstava i
sopstvenog kapitala uveanog za tui (dugorono pozajmljeni kapital). Taj odnos treba da je
najvie jedan ili manje od jedan. To znai da su dugorono vezana sredstva pokrivena
sopstvenim i tuim kapitalom (egzistira dugorona finansijska ravnotea). Ako je njihov
meusobni odnos manji od jedan to znai da su dugorono vezana sredstva manja od
sopstvenog i tueg kapitala, te da je dugorona finansijska ravnotea pomerana ka izvorima
sredstava sa im je stvorena i sigurnost za odravanje likvidnosti preduzea u oblasti
dugoronog finansiranja i obrnuto.
Da bi se uspostavila finansijska ravnotea u preduzee neophodno je:
1. definisati dugorono vezana sredstva
2. definisati odnos izmeu sopstvenog i tueg kapitala.
Dugorono vezana sredstva obuhvataju:
1. osnovna sredstva (materijalna ulaganja)
2. dugorone plasmane (finansijska ulaganja)
3. trajno vezana sredstva (trajna obrtna sredstva, zemljite jer se ne amortizuje, trajne
uloge treih lica, kupljene akcije drugih preduzea).
Finansijsku stabilnost preduzea je lake odrati ukoliko su trajno vezana sredstva
pokrivena trajnim (sopstvenim) kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tuim
(dugorono pozajmljenim) kapitalom, odravanjem finansijske stabilosti preduzea je jedino
mogue pod uslovom da se dospela glavnica dugorono pozajmljenog kapitala u potpunosti
pokrije (supstituie) prirastom sopstvenog kapitala iz finansijskog rezultata preduzea.
2.2.2. NAELO LIKVIDNOSTI
Naelo likvidnosti predstavlja sposobnost preduzea da u svakom momentu izmiri
dospele obaveze. Izmeu naela lividnosti i naela finansijske stabilnosti postoji meusobna
uslovljenost. Naime, ukoliko je koeficijent finansijske stabilnosti preduzea jednak jedinici,
utoliko je likvidnost preduzea (uveana za kratkorono vezna sredstva i kratkorone
obaveze) jednaka jedinici (1:1).
U uslovima kada je koeficijent finansijske stabilnosti jedan jedinici, a preduzee se
nalazi u nelikvidnosti (nema likvidne rezerve), preduzee moe da stvori likvidnu rezrevu u
sferi kratkoronog finansiranja, ukoliko postigne da rokovi kratkorono vezanih sredstava
budu krai od rokova raspoloivosti kratkoronih obaveza.
U uslovima kada je koeficijent finansijske stabilnosti manji od jedinice, proporcija
izmeu likvidnih, kratkorono vezanih sredstava (s jedne strane) i kratkoronih obaveza (s
druge strane) bie pomerana u korist prve strane. Iako se likvidnom rezervom (s jedne strane)
10

stvara uslov za sigurnost u odravanju likvidnosti preduzea ona (s druge strane) umanjuje
rentabilnost preduzea jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po vienju. Ovde je prisutan
i sukob interesa izmeu likvidnosti, sigurnosti preduzea i rentabilnosti preduzea, ije je
razreenje u nadlenosti menadmenta preduzea.
2.2.3. NAELO RENTABILNOSTI
Preduzee je rentabilno ako postie pozitivan finansijski rezultat, tj. kad ima viak
prihoda nad rashodima ako ostvari gubitak, ono je nerentabilno.
Ovo naelo zahteva da se novana sredstva ulau u poslove u kojima e se najvie
oploditi.
Naelo rentabilnosti polazi od maksimiranja dobitka u kraem i duem roku poslovanja.
Maksimiranje dobitka u duem roku nemogue je ostvariti kao krajnji cilj poslovne politike
preduzea, ako se ne maksimira dobitak u kraem vremenskom roku. Naelo rentabilnosti
pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital, zahteva i jaanje dugorono
pozajmljenog kapitala.
Opasnost u prenaglaavanju znaenja naela rentabilnosti jeste u injenici, da stopa
prinosa na ukupni kapital bude nia od kamatne stope, pri emu e i stopa prinosa na
sopstveni kapital i neto dobitak preduzea biti manja uz prisustvo u znaajnom obimu
pozajmljenog dugoronog kapitala.
2.2.4. NAELO FINANSIJSKE ELASTINOSTI

Naelo finansijske elastanosti polazi od pretpostavke da preduzee u finansijskom
poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja (tui kapital) i treba da
prevremeno otplauje pozajmljeni kapital, u uslovima kada nije vie potreban u procesu
finansiranja ili u uslovima kada isti postaje i suvie skup za dotino preduzee. Elastinost
menadmenta preduzea upravo je na relaciji sopsobnosti iznalaenja jeftinih izvora (tuih), u
pravo vreme, u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima bez kratkoronih, odnosno
dugoronih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzea.
2.2.5. NAELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI
Finansijko naelo nezavisnosti polazi od zahteva da menadment preduzea bude (to je
mogue u veoj meri) nezavisan od svojih poverilaca. Naelo nezavisnosti je u direktnoj vezi
sa naelom finansijske stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti, strukture kapitala i elastinosti
voenja finansijske politike preduzea. Njihova vea meuzavisnost ima kao rezultat veu
nezavisnost menadmenta preduzea i obrnuto.
11

Nezavisnost menadmenta preduzea zavisi i od naina dobijanja kredita i instrumenata
obezbeenja istog. Nezavisnost menadmenta preduzea zavisi i od obaveza preduzea
prema dobavljaima.
Ako je broj dobavljaa vei, manja je zavisnost preduzea u sprovoenju poslovne
politike od dobavljaa i obrnuto. Stepen nezavisnosti u voenju poslovne-finansijske politike
preduzea uslovljena je sa neto dobitkom i rentabilnou preduzea.
2.2.6. NAELO FINANSIJSKE SNAGE
Naelo finansijske snage predstavlja skup naela;
1. Racionalnog (ekonominog) finansiranja
2. Rentabilnosti
3. Finansijalnosti
4. Akumulacije i mobilizacije sredstava
5. Likvidnosti
6. Sigurnosti poslovanja
Naelo likvidnosti nastoji da se unutar preduzea obezbede optimalna potrebna novana
sredstva za izmirenje dospelih obaveza. Putem njega obezbeuje se pravilno usklaivanje
finansijskih odnosa i racionalno poslovanje preduzea. Naelom sigurnosti obezbeuje se u
odreenom vremenskom periodu nesmetano finansijsko poslovanje preduzea.
Naelo rentabilnosti predstavlja znak uspenog poslovanja preduzea i optimalne
kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izraajnom sigurnou povrata uloenih
sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima.
Naelo finansijalnosti polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na
smanjenim finansijskim trokovima i korienju najpovoljnije kombinacije finasijskih izvora.
Naelo akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava izvori se iz naela racionalnog
finansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja tenju poveanja sopstvenih nad
tuim izvorima sredstava putem: poveane stope akumlacije, veeg koeficijenta obrta
sredstava, veeg udruivanja sredstva i veeg obima zajednickih domaih i inostranih
ulaganja. Meusobno povezana naela predstvljaju naelo finansijske snage preduzea.
2.3 FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZEA
Finansijska politika je pod uticajem niza faktora, koji u veoj ili manjoj meri imaju
pozitivan ili negativan uticaj na njenu realizaciju. Ti faktori se dele na unutranje i spoljanje.
U spoljanje faktore spadaju oni faktori na koje preduzee ne moe direktno uticati. Oni su
objektivnog karaktera i njima se treba prilagoditi finansijska politika preduzea.
Na finansijsku politiku utiu faktori uslovljeni stanjem na inostranom tritu, na kojem
se preduzee pojavljuje i kao prodavac i kao kupac robe odnosno usluga.
Kao spoljni faktor finansijske politike, privredno-finansijski sistem vaan je jer se
merama ovog sistema obezbeuje realizacija planova i programa preduzea.
12

Stabilnost finansijske politke je u direktnoj zavisnosti od privredno-finansijskih
faktora koji se izraavaju putem kreditno-bankarskih instrumenata, deviznih i carinskih
propisa i drugih zakona koji direktno utiu na razvoj finansijske politike.
U unutranje faktore finansijske politke spadaju sva ona dejstva izazvana u okviru
preduzea. To su faktori koji prizilaze iz poslovnih planova preduzea i iz organizacione
strukture preduzea. Faktori izazvani poslovnom politikom preduzea odnose se na obim
proizvodnje, asortiman robe i usluga, veliine zaliha, i sl. Faktori organizacione strukture
utiu na mogui oblik organizovanja finansijske funkcije.
Tenja svakog preduzea je da sprovoenje finansijske politke izvri na najracionalniji
nainu najkraem vremenu uz ostvarenje finansijskih efekata.
3. FINANSIJSKO PLANIRANJE
3.1 POJAM I FUNKCIJE FINANSIJSKOG PLANIRANJA
Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u
finansijskim pokazateljima. Ti planovi se odnose na funkciju nabavke, funkciju proizvodnje,
funkciju prodaje i razvojnu funkciju. Planiranje finansijkih sredstava sintetizuje se u
finansijskom planu preduzea, koji predstavlja instrument poslovne politike tog preduzea. 6
Finansijski plan se ograniava na tokove priliva i odliva novca u preduzeu. Pri izradi
finansijskog plana obuhvataju se sledei parametri: 1) obim i struktura finansijskih sredstava,
2) trokovi poslovanja, 3) amortizacija osnovnih sredstava, 4) cena sirovina, materijala,
gotovih proizvoda, robe i usluga, 5) obim i struktura investicionih ulaganja, 6) vrstre
finansijskih tokova, 7) planirani izvori finansiranja, 8) oekivana novana primanja i
izdavanja, 9) planirani ukupan prihod, bruto dobit, akumulacija, 10) planirana raspodela bruto
dobiti.
Finansijskim planom, kao instrumentom finansijske politike preduzea, se predvia
planiranje finansijskih tokova i struktura sredstava i izvora sredstava. Takoe, neophodno je
predvideti dinamiku nabavke sredstava, dinamiku potreba za finansijskim sredstvima,
6
Petkovi T., Stankovi R., Strategijski menadment, aak, 2008, str. 67
13

dinamiku rasporeivanja raspoloivih sredstava kao i dinamiku vraanja sredstava izvorima.
Ukoliko se u finansijskom planu sinhronizovano postave ovi elementi, izbee se nedoslednost
u vezi nedostatka finansijskih sredstava, zastoja procesa nabavke i proizvodnje, suvinog
nagomilavanja sredstava itd.
Finansijsko planiranuje tokova reprodukcije u preduzeu nezamislivo je bez sledeih
elemenata: plana bilansa uspeha, plana bilansa stanja, plana novanih tokova.
Planom bilansa uspeha treba definisati oekivani rentabilitet u poslovanju kao i
inioce ouvanja i uveanja imovine preduzea i odravanje njegove likvidnosti.
Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove
izvore.
Planom novanih tokova definiu se dugorona ulaganja, izvori i uslovi finansiranja.
Svi planovi treba da su kvantitativno i kvalitativno definisani i da poinju na ciljnoj
funkciji poslovne politike preduzea.
3.2 PREDMET I METODI FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Finansijskim planom programiraju se potrebna finansijska sredstva za kontinuelno
odvijanje procesa poslovanja. U finansijskom planu utvruju se novani tokovi primanja i
izdavanja tekueg poslovanja, sredstava za finansiranje proirene reprodukcije, kao i drugi
finansijski poslovi u i van preduzea.
Primanja predstavljaju celokupan priliv novanih sredstava i poveanja gotovine, a
izdavanja predstavljaju odliv novca i i smanjenje gotovine.
Finansijskim planom se definiu raspoloiva sredstva, potrebna dodatna sredstva za
nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzea, kao i prenoenje sredstava drugim
preduzeima.
U postupku izrade finansijskog plana primenjuju se: klasini i ekonomski metodi
planiranja.
Klasini metodi su: Metod indukcije, koji polazi od analitikih predrauna pojedinih
kategorija finansijskog plana, te u skladu sa ciljevima vri se izrada i donoenje finansijkih
planova od pojedinanog ka optem, dok metod dedukcije polazi od opteg ka pojedinanom
definisanju finansijskih tokova i transakcija, odnosno od jednostavnih ka sloenijim
tokovima.
14

Ekonomski metodi su: Bilansni metod, koji je osnovni metod finansijskog planiranja
jer se zasniva na injenici da svi prihodi i rashodi, primanja i izdavanja meusobno
usaglaavaju i bilansiraju. Kod predvianja dugoronih i srednjoronih finansijskih tokova i
transakcija, primenjuje se metod ekstrapolacije trenda, ija je sutina da na osnovu
finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu determinie budue kretanje. Metod
viestruke regresije i korelacije se primenjuje kada su bilansne stavke meusobno zavisne.
Kompatibilni metod, koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata,
dobijenih na osnovu prethodnih metoda. Metod predrauna primanja i izdavanja, polazi od
toga da se na osnovu planirane prodaje, evidentirane po mesecima, utvruje ukupno primanje.
Ukupna izdavanja se utvruju na osnovu predvienih rashoda i izdavanja, dok se na osnovu
predrauna primanja i izdavanja utrvuje viak finansijskih sredstava.
3.3 METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA

Principi i metodologija izrade finansijskog plana su u direktnoj vezi sa finansijskom
politikom preduzea. Finansijski plan izraava ukupno poslovanje preduzea, izraeno u
novanom obliku. Putem njega se predviaju zadaci i ciljevi koje treba ostvariti u odreenom
vremenskom periodu.
Finansijskim planom se ostvaruje: obezbeenje finansijskih sredstava u potrebnom
obimu, racionalno korienje raspoloivih sredstava, osiguranje stalne likvidnosti i
solventnosti, pravilna raspodela dobiti. 7
Pri sastavljanju finansijskog plana neophodno je da planeri imaju na raspolaganju
naturalne planove nabavke, proizvodnje, realizacije, investicija, kadrova i sredstava.
Planom nabavke treba za celu poslovnu godinu predvideti sve elemente koji treba da
se ugrade u proizvodni proces. Da bi nabavka mogla planirati materijal, sirovine, rezervne
delove, sitan inventar i slino, neophodno je pre toga naturalno (kvantitativno) predivdeti
koliki se planira obim proizvodnje. Proizvodna funkcija planira obim proizvodnje u fizikim
jedinicama, potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesenih planova i zbirno za celu
godinu.
15

Prometna funkcija planira u fizikim jedinicama obim realizacije, planira realizaciju
na domaem i inostranom tritu i kvantitativni obim prometa prevodi u vrednosne jedinice.
Sluba za investicije planira nunu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila
ostvarena proizvodnja, izgradili proizvodni pogoni.
Kadrovska sluba iskazuje putem plana neophodan broj radnika za izvrenje planiranje
proizvodnje, poevi od proizvodnih radnika, preko radnika u komercijali, pa do broja radnika
u raunovodstvu, finansijama, optih i pravnih poslova i dr.
Finansijska sluba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima da bi
se izvrio postavljeni planski zadatak, iskazuje potrebu za stranim sredstvima plaanja
neophodnim za uvoz repromaterijala. 8
Kada se dobiju sve planske veliine od svih poslovnih funkcija, sluba plana i analize
prevodi planirane veliine na vrednosne, te utvruje velilinu planiranog prihoda, rashoda,
dobitka ili gubitka, iskazano meseno i za celu poslovnu godinu.
Ukoliko se vrednosno utvrdi da je fiziki obim planirane proizvodnje nedovoljan da
pokrije planirane rashode, tada se vri analiza realnosti postavljene proizvodnje i prometa u
cilju iskazivanja planiranog pozitivnog finansijskog rezultata.
Ukoliko se prihodi ne mogu znaajno poveati, a nisu dovoljni za pokrie rashoda,
tada se od strane svih poslovnih funkcija prolazi planskoj redukciji trokova u cilju njihovog
smanjenja.
Osnovnim finansijskim planom se predviaju svi prihodi i rashodi kao i finansijski
rezultat za period od jedne godine. Sastoji se, s jedne strane, iz ukupnog prihoda i rashoda, a s
druge, iz dobiti i njene raspodele. Prihodi se predviaju na osnovu iskustva iz prethodnog
planskog perioda, saglasno uslovima u tekuem planskom periodu i mogunostima za
ostvarenje. Rashodi se predviaju na osnovu iskustvenih i tehnikih normativa i na osnovu
predrauna raznih vrsta trokova. 9
4. ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE

4.1 NAELA I FAKTORI ORGANIZACIJE FINANSIJSKE FUNKCIJE
Postoje tri naina organizovanja finansijske funkcije, koja imaju svoje specifinosti
koje im pruaju prednosti odnosno nedostatke, s to su naelo centralizacije, naelo
decentralizacije i kombinovano naelo organizovanja finansijske funkcije. 10
Naelo centralizacije ima sledee osobine:
8

Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. str. 51
10
Vujovic S., Osnove finansijskog menadmenta, Beograd, 2005, str.87
9
16

1. samo jedna finansijska sluba izvrava zadatke finansijske funkcije
2. finansijska sluba deluje na jednom mestu za sve privredne subjekte
3. vodi se jedinstvena finansijska politka prema poslovnim bankama, partnerima
4. efikasije i racionalnije se ostvaruju finansijski zadaci
5. postie se vei stepen uvida nad izvravanjem zadataka
6. postie se bolja saradnja sa drugim funkcijama.
Decentralizovani oblik ima sledee specifinosti:
1. vie finansijskih slubi
2. izvravanje finansijskog zadatka se rasporeuje na vee finansijskih odeljenja
3. uproavanje izvrenja finansijskog zadatka
4. stvara se veci stepen individualne odgovornosti u izvravanju zadataka.
Kombinovani nain organizovanja predstavlja spoj centralizovanog i
decentralizovanog naina organizovanja. Sa ovim oblikom eleminiu se sve mogue
nedoslednosti koje bi mogao izazvati svaki oblik posmatra li se pojedinano.
4.2 FINANSIJSKO ODELJENJE KAO OBLIK ORGANIZOVANJA FINANSIJSKE

FUNKCIJE
Finansijsko odeljenje se organizuje u uslovima decentralizacije preduzea i dislokacije
njegovih delova kao to su stovarita, predstavnitva, pogoni. Ukoliko je organizacija
finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja, tada postoji pet
referada.
1. Referada udruivanja finansijskih sredstava u kojoj se obavljaju poslovi koji se
odnose na nabavku i ulaganje finasijskih sredstava.
2. Referada koja se odnosi na likvidaturu finansijske dokumentacije obuhvate poslove
kontrole dokumenata kojima se vri bezgotovinsko ili gotovinsko plaanje. Kontrola se
sprovodi tako to se dokumenta pre uplate ili isplate na vreme likvidiraju.
3. Referada bezgotovinskog plaanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni
promet, a to su poslovi u vezi plaanja i naplate potraivanja (kontrola izvoda iro-rauna,
ispostavljanje naloga za isplatu, naplata potraivanja od kupaca i sl.)
4. Referada blagajne obavlja poslove koji se odnose na gotovinska plaanja (isplate
putnih naloga, isplate akontacija, neto linih dohodaka, podizanje gotovine sa iro-rauna i
sl.)
17

5. Referada finansijskog planiranja, analize i informisanja obavlja poslove vezane za
izuavanje celine finansijskog poslovanja preduzeca. (izrada finansijskog plana potreba za
finansijskim sredstvima, izrada plana tokova novanih sredstava, i sl.).
5. POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijska analiza predstavlja ispitivanje i objanjenje finansijskog poloaja i
uspenosti poslovanja, utvrivanje odstupanja od njega, uzroka za ta odstupanja i njegovih
posledica, a na osnovu raunovodstvenih izvetaja. Finansijska analiza se bavi istraivanjem i
kvantificiranjem veza i odnosa izmedju pojedinih pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i
izvetaja o novanim tokovima kako bi se ocenio finansijski poloaj i uspenost poslovanja
preduzea. 11
Glavni predmet analize su podaci i informacije koje prua knjigovodstvo pa u skladu sa
tim finansijska analiza obuhvata ispitivanje:
1.
ostvarenje optih i posebnih principa finansijskog poslovanja ( produktivnost,

rentabilnost, likvidnost, sigurnost)
2.
dejstva internih i eksternih faktora finansijske politike
3.
sprovoenje investicionih projekata
4.
iskorienost i opravdanost izvora finansiranja ( sopstvenih i tuih)
Informacije koje su neophodne za finansijsku analizu dobijaju se na osnovu finansijkih

izvetaja: bilansa stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovima. Svaki finansijski
izvetaj moe samostalno pruiti informacije o odreenim finansijskim aspektima preduzea,
ali potpunu i sveobuhvatnu analizu finansijskog poloaja i uspenosti poslovanja preduzea
mogue je izvriti samo meusobnim poreenjem pozicija iz finansijskih izvetaja.12
Finansijskom analizom se vri sagledavanje ostvarenog finansijskog rezultata sa
razlitih aspekata uz ocenjivanje da li je njegova visina u skladu sa oekivanim, odnosno
11
12
Milievi B., Metodoloki pristup oceni finansijskog stanja preduzea, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2010, str. 12
Vidakovi, S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis Izdavalatvo, Novi Sad, 2005. str. 65
18

planiranim iznosom. Finansijska analiza se takoe radi u cilju pribavljanja svih relevantnih
informacija potrebnih za donoenje stratekih odluka: u oblasti proizvodnje, odluka iz domena
politike nabavke i prodaje, finansijskih odluka u vezi sa potrebama finansiranja, odluka u cilju
racionalizacije trokova i ostalih operativnih odluka.
Dakle, na osnovu finanisijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska
situacija preduzea.
Finansijska analiza treba da prui odgovore, izmeu ostalih, i na sledea pitanja:

koja je struktura imovine preduzea i njegovih izvora finansiranja;
kakva je njegova likvidnost i solventnost;
koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava;
gde se preduzee nalazi u pogledu uspenosti poslovanja;
kako menadmet finansira investicije;
da li preduzee ostvaruje dovoljan iznos profita;
kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloeno;
U okviru finasijske analize vre se:
Analiza bilansa uspeha ( rezultata)

Analiza bilansa stanja ( finansijskog poloaja)
Analiza bilansa tokova gotovine
5.1. ANALIZA BILANSA USPEHA

Analiza bilansa uspeha ima za cilj ocenu poslovne efikasnosti, odnosno rentabilnosti. Iz
bilansa uspeha se vidi deo dobrote poslovanja s obzirom da postojanje dobiti znai viak
prihoda nad rashodima. Isto tako, vidi se da je dobit sloena kategorija iz parcijalnih dobiti
ostvarenih od poslovih rezultata, rezultata finansiranja, neposlovnog i vanrednog rezultata,
odnosno rezultata revalorizacije prihoda i rashoda13.
Bilans uspeha je raunovodstveni izvetaj u kojem su iskazani ostvareni prihodi i
rashodi preduzea u odreenom obraunskom periodu. Za razliku od Bilansa stanja koji
pokazuje finansijsku poziciju na tano odreeni dan, Bilans uspeha je periodian izvetaj.
Naime, jedini smisao ovog izvetaja je u injenici da se prihodi i rashodi prikazuju za
odreeni period, tako da se i njihova razlika (dobitak ili gubitak) odnosi na taj period. Nema
smisla za potrebe efikasnog upravljanja iskazati samo totalni rezultat (na kraju ivotnog veka
preduzea), jer je ovakva informacija nekvalitetna osnova za donoenje poslovnih odluka. U
tom smislu, kada govorimo o sastavljanju Bilansa uspeha, zapravo mislimo o finansijskom
izvetaju za odreen vremenski period (jedan mesec, kvartal, polugodite ili godina).
Bilans uspeha (raun gubitka i dobitka) predstavlja pregled rashoda i prihoda koji su
nastali u odreenom obraunskom periodu, a njihovim sueljavanjem utvruje se finansijski
rezultat poslovanja preduzea. Ukoliko je finansijski rezultat pozitivan (prihodi vei od
rashoda), tada su poveani i sopstveni izvori sredstava, a ukoliko je finansijski rezlultat
negativan (rashodi vei od prihoda), tada su sopstveni izvori u obraunskom periodu
smanjeni.
13
Mari, B., Upravljanje investicijama, Novi Sad, 2004. str. 51
19

U Bilansu uspeha potrebno je odvojeno iskazati rashode i gubitke jer oni na razliite
naine doprinose procenama budue sposobnosti preduzea da ostvaruje novane tokove.
Redovni rashodi se u procenama i oekivanjima investitora tretiraju kao znaajnije
komponente od ostalih gubitaka, koji su direktno zavisni od menaderske odluke da odreeno
sredstvo proda po nioj prodajnoj ceni u odnosu na knjigovodstvenu vrednost tog sredstva.
Gubici na prodaji imovinskih delova (dugoronih sredstava, finansijskih instrumenata i
zaliha) ine kategoriju ostalih rashoda preduzea. Redovni prihodi i rashodi su povezani sa
obavljanjem osnovne delatnosti ili se javljaju kao posledica obavljanja osnovne delatnosti
preduzea. Redovni prihodi i rashodi se dele na odreene podkategorije koje ine:
poslovni prihodi i rashodi,

finansijski prihodi i rashodi,
prihodi po osnovu usklaivanja vrednosti imovine i rashodi po osnovu
obezvreivanja vrednosti imovine i
ostali prihodi i rashodi.
5.1.1 PRIHODI
Prihodi su poveanja ekonomske koristi tokom obraunskog perioda u vidu priliva ili
poveanja sredstava ili smanjenja obaveza koji rezultiraju rastom kapitala.
Ukupne prihode ine: poslovni prihodi, finansijski prihodi i neposlovni
vanredni prihodi.
odnosno
Poslovne prihode ine: prihodi po osnovu prodaje proizvoda i uinjenih usluga, prihodi
od subvencija, donacija, regresa, kompenzacija i povraaja dabina, prihodi od doprinosa i
lanarina i drugi poslovni prihodi koji su obraunati u knjigovodstvenoj ispravi, nezavisno od
vremena naplate. Poslovni prihodi se uveavaju ili umanjuju za promenu stanja zaliha
nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. injenjica je da u ukupnim prihodima treba da
budu dominantni prihodi od osnovnih delatnosti (poslovni prihodi), uz izvoenje ocene na
kom tristu (u zemlji ili inostranstvu) se ostvaruju.
Finansijski prihodi se ostvaruju: putem finansijskih transakcija, plasiranjem finansijskih
sredstva u druga preduzea i povezivanjem sa drugim preduzeima. Oni mogu nastati po
osnovu: kamata na kratkotone i dugorone plasmane, kamata na primljene menice od
kupaca, pozitivnih kursnih razlika na potraivanja i obaveze u devizama, zateznih kamata
koje se zaraunavaju kupcima i dunicima.
Neposlovni i vanredni prihodi se pojavljuju po osnovu: vikova obrtnih sredstava,
naplate otpisanih potraivanja, naplaenih penala i kazni, vikova, naknadno identifikovanih
prihoda iz prethodnih godina. Nastavak ovih prihoda nije povezan sa redovnom aktivnou
preduzea. Oni su posledica izuzetnih i povoljnih okolnosti.
5.1.2. RASHODI
Rashodi su smanjenja ekonomske koristi tokom obraunskog perioda u vidu odliva ili
smanjenja sredstava ili akumuliranja obaveza koji rezultiraju smanjenjem kapitala.
Ukupne rashode ine: poslovni rashodi, finansijski rashodi i neposlovni odnosno
vanredni rashodi.
20

Poslovne rashode ine: rashodi direktnog materijala i robe ( nabavna vrednost prodate
robe, direktni trokovi materijala), kao i drugi poslovni rashodi ( trokovi reijskog materijala,
trokovi goriva i energije, trokovi neto zarada i naknada zarada i ostali lini rashodi, trokovi
poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, trokovi proizvodnih usluga, trokovi
amortizacije sa revalorizacijom, trokovi rezervisanja za materijalne trokove, nematerijalni
trokovi, porezi i doprinosi pravnog lica). Nastavak poslovih rashoda direktno je uslovljen
osnovne delatnosti preduzea, odnosno njegovih organizacionih delova.
Finansijski rashodi nastaju pri korenju pozajmljenih sredstava-kamata na uzete
kredite, a obuhvataju i zatezne kamate kao i negativne kursne razlike po osnovu obaveza i
potraivanja u devizama (usled promene deviznog kursa) i dr.
Neposlovni i vanredni rashodi nastaju potpunim ili deliminim otpisom nenaplaenih
potraivanja eksternih potrazivanja, a obuhvataju i tete koje se ne mogu nadoknaditi, kao i
druge trokove koji nastaju kao posledica sluajnih okolnosti.
Prilikom analize rashoda posebna panja se poklanja analizi poslovnih rashoda.
Poreenje elemenata poslovnih rashoda posmatranog perioda sa elementima uporedivih
perioda, kao i u odnosu na planske veliine, radi se u cilju identifikovanja njihovih odstupanja
i utvrivanja uzroka nastalih odstupanja i na osnovu toga predlaganje mera za njihovu
racionalizaciju.
5.1.3. FINANSIJSKI REZULTAT
Finansijski rezultat se sagledava po podbilansima:
1. Bruto poslovni rezultat (bruto poslovni dobitak ili gubitak) predstavlja razliku
poslovih prihoda i nabavne vrednosti prodate robe i trokova mateijala za izradu.
2. Poslovni rezultat (poslovni dobitak ili gubitak) kao razlika bruto poslovnog rezultata i
ostalih poslovnih rashoda pokazuje uspenost obavljanja redovne poslovne aktivnosti
preduzea u odreenom vremenskom periodu.
3. Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak finansiranja) predstavlja razliku finansijskih
prihoda i finansijskih rashoda.
4. Neposlovni i vanredni rezlultat (neposlovni i vanredni gubitak ili dobitak) predstavlja
razliku neposlovnih i vanrednih prihoda i neposlovnih i vanrednih rashoda.
Ukupan rezultat (dobitak ili gubitak) predstavlja razliku ukupnih prihoda i ukupnih
rashoda preduzea, odnosno rezultat tri podbilansa: poslovnog, finansijskog i neposlovnog i
vanrednog.
5.2. ANALIZA BILANSA STANJA
Bilans stanja je finansijski izvetaj koji ima za cilj da prui informacije o finansijskom
poloaju, uspenosti i promenama u finansijskom poloaju preduzea, koje su korisne irem
krugu korisnika.
Re bilans potie od latinske rei ''bilanx libra'', to znai vaga sa dva tasa. Bilansom
se polae raun o pozitivnim i negativnim rezultatima, uspesima i neuspesima koji prate
poslovanje preduzea. Bilans stanja je sloen i sastoji se iz rauna odnosno salda rauna
aktive i pasive.
21

Bilansne pozicije predstavljaju u bilansu vrednost svake kategorije sredstava i izvora
sredstava. Obzirom da svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna karakteristika Bilansa stanja je
bilansna ravnotea, koja se vidi po tome to je vrednost svih pozicija na levoj strani u aktivi
jednaka vrednosti svih pozicija na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna
jednaina moe se prikazati odnosom: aktiva = pasiva, to izraava kvantitativnu ravnoteu
leve i desne strane bilansa.
Ukoliko Bilans stanja nije u ravnotei, to znai da bilans i ne postoji. Ukoliko
finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u Bilansu stanja, ime se uspostavlja
ravnotea izmedu aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja viak aktive
nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer
predstavlja manjak aktive prema pasivi.
Bilans moe biti prikazan u vidu jednostranog rauna, pri emu se prvo prikazuje
aktiva, a ispod nje pasiva; ili u vidu dvostranog rauna, pri emu se levo prikazuje aktiva, a
desno pasiva.
Bilansne pozicije u aktivi bilansa stanja za preduzea ralanjene su prema principu
rastue likvidnosti, a sve pozicije pasive prema principu opadajue dospelosti. To znai da
manji stepen likvidnosti imaju pozicije koje ine stalnu imovinu od stavki koje ine obrtnu
imovinu, a u okviru toga gotovina i gotovinski ekvivalenti imaju najvei stepen likvidnosti. U
pasivi, pak, osnovni kapital ima najdui rok dospelosti, odnosno najkrae su one obaveze koje
su dospele, a nisu izmirene prema poveriocima.
Postoji ustaljena ili propisana forma, sadraj i raspored pozicija bilansa, koja se naziva
bilansna ema. Formom bilansa odreduje se broj kolona, njihov naziv, smetaj aktive i pasive,
kao i razmetaj i naziv pojedinih delova i pozicija aktive i pasive.
Elementi koji se neposredno odnose na utvrivanje finansijskog poloaja preduzea
jesu imovina, kapital i obaveze.
Imovina je resurs koji kontrolie preduzee kao rezultat prolih dogaaja i od kojeg se
oekuje priticanje buduih ekonomskih koristi u preduzee. Ona se priznaje u bilansu kada je
verovatno da e budue ekonomske koristi priliti u preduzee i da to sredstvo ima cenu
kotanja ili vrednost koja se moe pouzdano odmeriti. Deo imovine se ne priznaje u bilansu
stanja kada je napravljen troak za koji se smatra malo verovatnim da e se priliv ekonomskih
koristi priliti u preduzee posle tekueg obraunskog perioda. Umesto toga takva transakcija
ima za rezultat priznavanje rashoda u Bilansu uspeha.
Obaveza je sadanja obaveza preduzea, proizala iz prolih dogaaja i od kojeg se
oekuje da e dovesti do odliva resursa koji sadre ekonomske koristi. Ona se priznaje u
Bilansu stanja kada je verovatno da e doi do odliva sredstava po uslovu izmirenja sadanje
obaveze, pod uslovom da se taj iznos moe pouzdano izmiriti.
Kapital je preostalo uee u imovini preduzea, nakon odbitka svih njegovih
obaveza. On predstavlja razliku izmeu imovine i obaveza, pa se on sam po sebi ne vrednuje,
ve njegova vrednost zavisi od vrednosti imovine i obaveza. Realnost i fer vrednost kapitala
uslovljena je merom u kojoj su imovina i obaveze realno i fer odmereni. Dakle, realnost
22

vrednovanja svake pojedinane stavke sredstava i obaveza, direktno ili indirektno (preko
raspodele rezultata) utie i na realnost vrednovanja kapitala.
Bilans stanja kao raunovodstveni izvetaj sadri vei broj razliitih informacija koje
su potrebne korisnicima za utvrivanje finansijskog poloaja. Meutim, te informacije su
klasifikovane u grupe slinih informacija kako bi se korisnicima olakalo iznalaenje
potrebnih informacija. Informacije koje treba iskazati u Bilansu stanja treba razvrstati
rukovodei se odreenim, prepoznatljivim kriterijumom. U poslovnoj praksi kompanija
primenjuju se sledei kriterijumi razvrstavanja pozicija u Bilansu stanja:
kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi i

kriterijum opadajue likvidnosti u aktivi i rastue dospelosti u pasivi.
Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu rastue likvidnosti u aktivi i opadajue

dospelosti u pasivi, kao to je to prikazano u tabeli 1:
Tabela 1- Raspored pozicija bilansa stanja po kriterijumu rastue likvidnosti u aktivi i
opadajue dospelosti u pasivi: 14
Aktiva (rastua likvidnost)
Pasiva (opadajua dospelost)
Nekretnine, postrojenja i oprema
Sopstveni kapital
Nematerijalna ulaganja
Dugorone obaveze
Dugoroni finansijski plasmani
Kratkorone obaveze
Zalihe
Tekue obaveze
Potraivanja
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Kriterijum rastue likvidnosti znai takvo strukturisanje aktive po kojem likvidnost
imovinskih pozicija (sposobnost pretvaranja u gotovinu) se kree od najnelikvidnije prema
sve likvidnijim pozicijama aktive. Shodno ovom kriterijumu, u aktivi se prvo prikazuju
informacije o nekretninama, postrojenjima, opremi i drugim dugoronim sredstvima, koja se
najtee pretvaraju u gotovinu. Ova sredstva su angaovana sa ciljem da doprinose poslovnoj
aktivnosti preduzea u veem broju proizvodnih ciklusa. Na drugom mestu se nalazi neto
likvidnija pozicija aktive - zalihe. Zalihe se lake i bre konvertuju u gotovinu u odnosu na
dugorona sredstva. Potraivanja pokazuju vii stepen sposobnosti pretvaranja u gotovinu
zato su i prikazana na pretposlednjem mestu u Tabeli 1. Naravno, najlikvidnija pozicija aktive
jesu gotovina i gotovinski ekvivalenti koji zauzimaju poslednje mesto u tabeli, shodno
principu rastue likvidnosti.
Za razliku od aktive, pasiva je strukturisana po principu opadajue dospelosti. To znai
da je na prvom mestu u bilansu stavljena ona pozicija pasive koja nema rok dospea, kao to
je to sluaj sa sopstvenim kapitalom. Dugorone obaveze imaju rok dospea preko godine
dana od dana bilansa, tj. njihova dospelost opada, kao to to kriterijum zahteva. Na treem
mestu su kratkorone obaveze ija dospelost je do jedne poslovne godine od dana bilansa. I
konano, na poslednjem mestu su razliite tekue obaveze (dobavljai, obaveze za poreze,
obaveze za zarade i sl.), iji je rok dospea po pravilu od 30 do 60 dana ili krai.
14
Bojovi P., Poslovne finansije, igoja tampa, Beograd, 2005, str 45
23
Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu opadajue likvidnosti u aktivi i rastue

dospelosti u pasivi, kao to je to prikazano u tabeli 2.
Tabela 2- Raspored pozicija Bilansa stanja po kriterijumu opadajue likvidnosti u aktivi i
rastue dospelosti u pasivi15
Aktiva (opadajua likvidnost)
Pasiva (rastua dospelost)
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Tekue obaveze
Potraivanja
Kratkorone obaveze
Zalihe
Dugorone obaveze
Sopstveni kapital
Prema ovom kriterijumu u aktivi se nalazi najlikvidnija imovina kao to je gotovina i
gotovinski ekvivalenti na prvom mestu, zatim slede potraivanja, zalihe i na poslednjem
mestu su prikazana dugorona sredstva (dugoroni plasmani, nematerijalna ulaganja i
nekretnine, postrojenja i oprema) koja su najnelikvidniji oblik aktive. Dakle, aktiva prati
redosled opadajue likvidnosti. Za razliku od nje, pasiva prati redosled rastue dospelosti. Na
prvom mestu u pasivi su obaveze koje zahtevaju plaanje u periodu od 30 do 60 dana (tekue
obaveze), zatim slede obaveze dospea do 1 godine (kratkorone obaveze), obaveze iji je rok
dospea preko 1 godine (dugorone obaveze). Na poslednjem mestu nalazi se sopstveni
kapital vlasnika koji nema rok dospea.
Razlike u formi prikazivanja bilansa stanja potiu od vanosti ciljeva kojima
raunovodstvo slui. U kontinentalnoj Evropi, osnovni cilj raunovodstva je sigurnost
kreditora. Da bi se taj cilj ostvario bilans stanja sledi princip rastue likvidnosti i opadajue
dospelosti kojim se naglasak stavlja na stalnu imovinu u aktivi, a na sopstveni kapital kao
garantnu supstancu, u pasivi. U anglosaksonskoj tradiciji, koja je jo od perioda Velike
depresije iz 1929. godine optereena problemom likvidnosti, bilans stanja prati kriterijum
likvidnosti, pa je na prvom mestu u aktivi prikazana gotovina. U pasivi, na prvom mestu,
nalaze se one pozicije pasive ija je dospelost najkraa (tekue obaveze i dobavljai), a zatim
po kriterijumu rastueg roka dospea slede druge obaveze i na kraju sopstveni kapital.
5.2.1. IMOVINSKA STRUKTURA AKTIVA

Stalna imovina obuhvata: neuplaeni upisani kapital, nematerijalna ulaganja, osnovna
sredstva i dugorone finasijske plasmane.
Neuplaeni upisani kapital: Ova pozicija aktive pojavljuje se u periodu osnivanja
privrednih drutava ili kada se vri dodatna emisija akcija, a pri tom je osnivakim ili
nekim drugim aktom odreen rok u kojem su vlasnici kapitala duni da izvre uplatu
upisanog kapitala.
15
Bojovi P., Poslovne finansije, igoja tampa, Beograd, 2005, str 50
24
Nematerijalna ulaganja ine: osnivaka ulaganja, ulaganja u razvoj, ulaganja u robnu

proizvodnju, koncesije, patente, licence, goodwill. Nematerijalno sredstvo je
nemonetarno sredstvo bez fizike supstance, koje se moe identifikovati, a koje se
poseduje radi korienja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe
iznajmljivanja ili za administrativne svrhe. Nematerijalno sredstvo treba priznati samo
ako je verovatno da e preduzee ostvariti budue ekonomske koristi po osnovu tog
sredstva i ako je nabavnu vrednost sredstva mogue pouzdano odmeriti.
Osnovnim sredstvima se smatraju ona sredstva iji je oekivani vek upotrebe dui od
jedne godine. U osnovna sredstva spadaju; prirodna bogatstva (zemljita i ume),
graevinski objekti, oprema, viegodinji zasadi.
Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva evidentiraju se po nabavnoj vrednosti, a na

dan sastavljanja obrauna se revalorizuju primenom zvanino objavljenih koeficijenata za
revalorizaciju u visini rasta cena na malo.
Dugoroni finansijski plasmani obuhvataju dugorona ulaganja u kapital drugih

preduzea, date dugorone kredite i ostala dugorona ulaganja u hartije od vrednosti.
Dugoroni finansijski plasmani se po pravilu revalorizuju prilikom sastavljanja
periodinog ili godinjeg rauna primenom zvaninog keoficijenta rasta cena na malo.
Obrtna imovina obuhvata: zalihe, kratkorona potrazivanja, kratkorone finansijske

plasmane i gotovinske ekvivalente i gotovinu.
Zalihe ine: zalihe materijala, rezervnih delova, alati i inventara, nedovrene

proizvodnje, gotovih proizvoda i robe za dalju prodaju. Zalihe materijala, rezervnih
delova , alata i inventara se iskazuju po nabavnoj vrednosti (nabavna vrednost ini
neto fakturna vrednost i zavisni trokovi nabavke.) Zalihe nedovrene proizvodnje i
gotovih proizvoda se procenjuju po ceni kotanja.
Prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja na kraju poslovne godine, bitno je da se

objektivno procene kratkorona potraivanja i plasmani, jer realno procenjivanje tih
pozicija moe preko prihoda i rashoda da utie i na sam finansijski rezultat
poslovanja. Kratkorona protraivanja ine potraivanja od kupaca, potraivanja iz
specificnih poslova i druga kratkorona potraivanja (potraivanja za kamate,
potraivanja od zaposlenih, potraivanja za vie plaene poreze i doprinose).
Kratkoroni finansijski plasmani obuhvataju: zajmove, kredite, plasmane u povezana

pravna lica, namenjene prodaji u periodu kraem od godinu dana, zatim hartije od
vrednosti namenjene prodaji, otkupljene sopstvene akcije i udele koji treba da budu
otueni u periodu do godinu dana i ostale kratkorone plasmane sa rokom dospea do
godinu dana od dana inidbe.
Gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju hartije od vrednosti koje se odmah mogu

pretvoriti u novac, sredstva na dinarskom i deviznom iro-raunu, izdvojena novana
sredstva na posebnim raunima, akreditive, dinarsku i deviznu gotovinu u blagajni.
25
Aktivna vremenska razgranienja predstavljaju stavke aktive koje na dan bilansa

stanja pokazuju privremeni imovinski oblik, a ve u sledeem obraunskom periodu
mogu predstavljati trokove poslovanja, konkretni imovinski oblik ili realno
potraivanje po osnovu nastanka prihoda.
Na teret aktivnih vremenskih razgranienja mogu biti evidentirani sledei trokovi ili prihodi:
unapred plaeni trokovi, prihodi tekueg perioda koji nisu mogli da budu fakturisani, a za
koje su nastali trokovi u tekuem periodu, razgranieni trokovi po osnovu obaveza,
obraunati prihodi koji ne ispunjavaju uslove priznavanja i ostala vremenska razgranienja.16
Gubitak obuhvata nepokriveni gubitak iz ranijih godina i gubitak tekue godine. Pokrie
gubitaka vri se iz nerasporeenog dobitka ranijih godina.
Vanposlovna aktiva obuhvata sredstva zajednike potronje za potrebe stanovanja,
drustvenog standarda, odmora i rekreacije radnika.
5.2.2. IZVORI SREDSTAVA PASIVA
Kapital je preostalo uee u imovini preduzea, nakon odbitka svih njegovih obaveza.
On predstavlja razliku izmee imovine i obaveza, pa se on sam po sebi ne vrednuje, ve
njegova vrednost zavisi od vrednosti imovine i obaveza. Realnost i fer vrednost kapitala
uslovljena je merom u kojoj su imovina i obaveze realno i fer odmereni. Dakle, realnost
vrednovanja svake pojedinane stavke sredstava i obaveza, direktno ili indirektno (preko
raspodele rezultata) utie na realnost vrednovanja rezultata.
Struktura kapitala podeljena je na: osnovni kapital, neuplaeni upisani kapital, rezerve,
revalorizacione rezerve, nerasporeeni dobitak i gubitak obuhvata: osnovni kapital, rezerve iz
dobiti, nerasporedjeni dobitak i revalorizacione rezerve. 17
Osnovni kapital obuhvata: drutveni kapital, dravni kapital, akcijski kapital, udele,
uloge i druge izvore. Navedene vrste kapitala raslanjene su prema vrsti preduzea
(npr. drutvenom preduzeu imanentan je drutveni kapital, javnom preduzeu
dravni kapital, drutvima kapitala akcijski kapital). Osnovni kapital se moe
poveavati novim ulozima, pretvaranjem rezervi i nerasporeene dobiti u osnovni
kapital.
Rezreve iz dobiti ( zakonske, statutarne i ostale) predstavljaju jedan vid kapitala.
Zakonske rezerve izdvajaju se u vrednosti od najmanje 5% ostvarenog dobitka, a
rasporeuju se iz nerasporeenog dobitka. Ta obaveza prestaje kada rezerve dostignu vrednost
od najmanje 10% osnovnog kapitala.
16
17
Nerasporeeni dobitak rasporeuje se posle prodaje godinjeg rauna. Iz

nerasporeenog dobitka moe se vriti pokrie gubitka iz prethodne godine, kao i
poveanje osnovnog kapitala.
Vujovi S., Osnove finansijskog menadmenta, Beograd, 2005, str. 65

Vujovi S., Osnove finansijskog menadmenta, Beograd, 2005, str. 67
26
Revalorizacione rezerve nastaju kao rezultat revalorizacije kapitala. Revalorizacija

kapitala se vri u cilju odravanja realne vrednosti kapitala.
Dugorona rezervisanja predstavljaju obaveze za pokrie trokova i rizika proisteklih iz

prethodnog poslovanja koji e se pojaviti u narednim godinama, a odnose se na:
Trokove obnavljanja prirodnog bogatstva
Trokove istraivanja rudnog i mineralnog blaga
Investiciono odravanje osnovnih sredstava predvienog dugoronim planom
Trokovi popravke proizvoda u garantnom roku duem od godine dana.
U sklada sa Zakonom o raunovodstvu, kao dugorona rezervisanja iskazuju se i
revalorizacioni dobitak iznad visine potrebne za izravnanje svih prihoda i rashoda. Ukidanje
ovih dugoronih rezervisanja vri se najkasnije na kraju perioda od 5 godina od dana
izvrenog rezervisanja, a u korist neposlovnih i vanrednih prihoda.
Obaveze obuhvataju: dugorone i kratkorone obaveze.
Dugorone obaveze
Dugorone obaveze ine obaveze koje se mogu konvertovati u kapital, obaveze po
dugoronim hartijama od vrednosti i obaveze po dugoronim kreditima. Obaveze po
dugoronim kreditima ine obaveze po kreditima u zemlji i inostranstvu koje
dospevaju u roku duem od godine dana. Obaveze po dugoronim kreditima u stranoj
valuti iskazuju se u dinarskoj protivvrednosti obraunatoj primenom kursa strane
valute na dan bilansiranja.
Kratkorone obaveze
Obaveze treba da se klasifikuje kao kratkorona obaveza kada:
- se oekuje da e se izmiriti u uobiajenom toku poslovnog ciklusa preduzea; ili
- se dri prvenstveno u svrhe trgovine; ili
- dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.
Kratkorone obaveze su obaveze po kratkoronim kreditima koje dospevaju za
plaanje u roku kraem od godine dana. Obaveze po kratkoronim kreditima u zemlji
iskazuju se u nominalnom iznosu, a obaveze po kratkoronim kreditima u stranoj valuti
u dinarskoj protivvrednosti po kursu strane valute na dan bilansiranja.
Pasivna vemenska razgranienja obuhvataju obraunate trokove koje terete tekui

finansijski rezultat a nisu mogli biti fakturisani kao i unapred naplaene ili obaunate prihode
u tekuem periodu koji se odnose na naredni obraunski period.
Vanposlovna pasiva obuhvata izvore sredstava za potrebe stanovanja, drutvenog
standarda, odmora i rekreacije radnika.
27

5.3. BILANS TOKOVA GOTOVINE
Sposobnost preduzea da stvara gotovinu je vrlo vaan pokazatelj njegove uspenosti.
Pod tokovima gotovine smatraju se naplate i isplate gotovog novca i tzv. gotovinskih
ekvivalenata, preko blagajne, iro- rauna, tekuih rauna i deviznih rauna, ukljuujui
kompenzacije, asignacije i cesije sprovedene preko tih rauna.
Prenosi izmeu pojedinih rauna gotovine i gotovinskih ekvivalenata u istom preduzeu
ne smatraju se tokovima gotovine.
Novani tokovi se smatraju krvotokom jednog preduzea. Kompanija kojoj nedostaje
novac je ona koja na kratak rok nee moi odgovoriti svojim dospelim tekuim obavezama, a
na dugi rok ovakvo stanje moe dovesti do nesolventnosti i konano do steaja takvog
preduzea. Ovakva situacija u praksi nastala je zbog razliitih pretpostavki od kojih se polazi
pri priznavanju prihoda i rashoda u odnosu na prilive i odlive novca.
Bilans tokova gotovine je raunovodstveni izvetaj koji prikazuje tokove gotovine iz :
a. Poslovnih aktivnosti
b. Aktivnosti plasiranja i investiranja
c. Aktivnosti finansiranja
Primanja gotovine iz poslovne aktivnosti potiu iz prodaje za gotovo, naplate
potraivanja od kupaca , dok izdavanja gotovine po ovom osnovu ine: isplate dobavljaima,
zaposlenima, plaene kamate i dr.
Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje i selekciju ulaganja iji je rok dui od
jedne godine, odnosno na ulaganja od kojih se efekti oekuju u periodu duem od jedne
godine. U primanja gotovine po osnovu investicione aktivnosti spadaju: prodaja osnovnih
sredstava, prodaja obveznica i akcija drugih preduzea, prilivi od kamata, dividendi, dok
izdavanja gotovine po ovom osnovu ine: nabavka osnovnih sredstava, kupovina obveznica i
akcija drugih preduzea.
Kada se govori o finansijskoj aktivnosti, onda se misli na odnose preduzea sa
vlasnicima (akcionari) i kreditorima (dugoronim i kratkoronim). Novani tokovi koji
nastaju u okviru finansijske aktivnosti utiu na bilans stanja. Primanja gotovine nastaju po
osnovu prodaje akcija, obveznica, zaduenja po osnovu kratkoronih kredita itd, dok
izdavanja gotovine nastaju po osnovu plaanja dividende, plaanja glavnice na dugorone
kredite i otplate kratkoronih kredita. 18
Informacije koje prua bilans tokova gotovine od koristi su kako internim
(menadment), tako i eksternim korisnicima, od kojih su najvaniji investitori i kreditori.
Osnovna namena izvetaja o tokovima gotovine je da brojnim eksternim korisnicima
(investitorima, kreditorima, konkurentima, dravi i njenim organima, finansijskim
analitiarima i dr.), omogui da ocene solventnosti (sposobnost preduzea da nesmetano
izmiruje svoje obaveze o roku dospea), kao i profitabilnost preduzea, kako bi bili sigurni u
ispravnost svojih investicionih odluka.
Ciljevi sastavljanja izvetaja o novanim tokovima sadrani su u obezbeivanju
informacija koje slue korisnicima da procene:
18
sposobnost preduzea da generie dovoljno novca kojim e finansirati svakodnevne

poslovne aktivnosti,
Krasulja, D., Ivanievi, M., Poslovne finansije, Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd, 2010, str. 63
28
sposobnost preduzea da plaa glavnicu i kamatu po osnovama uzetih kredita i

dividende akcionarima i
sposobnost preduzea da raste i razvija se kroz dodatna ulaganja u nekretnine,
postrojenja i opremu ili da prodaje dugorona sredstva kako bi generisalo gotovinu.
Korisnici raunovodstvenih izvetaja veoma paljivo itaju izvetaj o novanim

tokovima i porede njegove vrednosti sa bilansom uspeha, jer izmeu neto dobitka i neto
novanih tokova iz poslovne aktivnosti postoji odreena veza. Tako je neto dobitak posledica
razlike prihoda i rashoda, a neto novani tok iz poslovne aktivnosti je posledica razlike
prihoda koji su svedeni na primanja (prilive) novca i rashoda koji su svedeni na plaanja
(odlive) novca. To znai da prihod priznat u bilansu uspeha nije u potpunosti praen
primanjem gotovine, niti je svaki rashod praen odlivom gotovine. Znaaj izvetaja o
novanim tokovima je da utvrdi veliinu razlike izmeu neto dobitka u Bilansu uspeha i neto
novanih tokova iz poslovne aktivnosti u Izvetaju o novanim tokovima, odnosno da utvrdi
da li je osnovna delatnost preduzea profitabilna (neto dobitak je indikator uspenosti) i da li
ta delatnost moe da proizvodi gotovinu (neto novani tok iz poslovne aktivnosti je
indikator proizvodnje gotovine).
5.4. CILJ FINANSIJSKE ANALIZE
Ciljevi finansijske analize se mogu podeliti na opte i posebne. Uglavnom je prihvaeno
miljenje da u opte ciljeve finansijske analize spadaju ocena finansijskog poloaja i
uspenosti poslovanja, merenje rentabilnosti uloenog kapitala i pruanje informacija
korisnicima koji su za njih zainteresovani. Posebni ciljevi finansijske analize odreeni su
inetersima i zahtevima pojednih internih i eksternih korisnika analitikih izvetaja. Interni
korisnici, glavni korisnici su razliiti niovi rukovodjenja i upravljanja.
Eksterni korisnici su vlasnici kapitala, kreditori, dobavljai o ostali poverioci, dravni organi,
privredne komore, sindikati, javnosti i dr.
Cilj finansijskih izvetaja je obezbediti informacije o finansijskoj poziciji,
performansama i promenama finansijske pozicije preduzea koje su korisne u irokom krugu
korisnika za donoenje ekonomskih odluka.19
Sastavni delovi finansijskih izvetaja su meusobno povezani jer oni odraavaju
razliite aspekte istih transakcija ili drugih dogaaja. Iako svaki izvetaj prua informacije
koje se razlikuju od drugih, malo je verovatno da e jedan izvetaj imati samo jednu svrhu ili
da e pruati sve informacije neophodne za konkretne potrebe korisnika.
6. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOAJA PREDUZEA
Sagledavanje finansijskog poloaja preduzea predstavlja podlogu menadmentu za
donoenje pravilnih i celishodnih reenja za problem iz delokruga rada preduzea, a posebno
iz oblasti finansijskog poslovanja. Finansijski poloaj oznaava situaciju, odnosno finansijsko
19
Krasulja, D., Ivanievi, M., Poslovne finansije, Ekonomski Fakultet u Beogradu, Beograd, 2010, str. 70
29

stanje u odreenom trenutku i ima veoma znaajnu ulogu u sprovoenju finansijske politike.
Finansijski poloaj sagledava se na osnovu podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha
preduzea.
Za poslovno odluivanje je znaajno da sredstava po obimu i vremenu za koje su
vezana odgovaraju obimu i vremenu raspoloivosti izvora to se naziva finansijskom
ravnoteom. Razlikujemo dugoronu i kratkoronu finansijsku ravnoteu.
Dugorona finansijska ravnotea izraava se koeficijentom finansijske stabilnosti, koji
predstvalja odnos dugorono vezanih sredstava (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva,
dugoroni finansijski plasmani, zalihe) i dugoronih izvora sredstva ( kapiral, dugorona
rezervisanja, dugorone obaveze). Dugorona finansijska ravnotea predstavlja kontrolu
uslova za odravanje likvidnosti. Za stvaranje uslova za odravanje likvidnosti u oblasti
dugoronog finansiranja koeficijent finansijske stabilnosti ne bi smeo biti vei od 1.
Kratkorona finansijska ravnotea izraava se koeficijentom likvidnosti, koji
predstavlja odnos likvidnih i kratkorono vezanih sredstava (kratkorona potraivanja,
gotovinski ekvivalenti i gotovina, AVR), s jedne, i kratkoronih izvora (kratkoronme
obaveze, PVR), s druge strane. Kratkorona finansijska ravnotea predstavlja kontrolu
likvidnosti. Da bi likvidnost bila ostvarena koeficijent likvidnosti mora biti vei od 1.
Zaduenost preduzea je odnos sopstvenog kapitala (dravni kapital, dugorona
rezervisanja) i pozajmljenog kapitala (dugorone obaveze, kratkorone obaveze, PVR). U
sopstvene izvore, pored sopstvenog kapitala ukljuena su i dugorona rezervisanja, jer u
narednim godinama predstoji njihovo ukidanje u korist prihoda.
Iz odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora dobija se koeficijent samostalnosti za koje
se preporuuje da bude vei od 1. On ukazuje na kreditnu snagu preduzea i dugoronu
solventnost.
Po tradicionalnom finansijskom pravilu odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala 1:1
smatra se zadovoljavajuim, to znai da se preduzee finansira 50% iz sopstvenih izvora, a
50% iz pozajmljenih izvora. Navedeno pravilo predstavlja standard i smatra se da je to donja
granica dela osnovnog kapitala, odnosno gornja granica tueg izvora kapitala. Na definisanje
prihvatljive zaduenosti primarni uticaj ima organski sastav sredstava i visina vladajue
inflacije, a sekudnarni uticaj rentabilnost i likvidnost. Visok organski sastav sredstava i visoka
stopa inflacije zahtevaju jaanje osnovnog kapitala, a visoka rentabilnost i permanentna
likvidnost zahtevaju jaanje pozajmljenog kapitala.
Sa aspekta odnosa dugoronih i kratkoronih izvora (ronosti) sredstva u pasivi se dele
na dugorone izvore i kratkorone izvore. Pravilo finansiranja nalae da odnos dugoronih i
kratkoronih izvora treba da je u skladu sa odnosom dugorono i kratkorono vezanih
sredstava.
Neto obrtni fond izraava deo dugoronih izvora sredstava (kapital, dugorona
rezervisanja, dugorone obaveze) koji se koriste za finansiranje trajnih obrtnih sredstava, dok
se zalihe uzimaju kao trajno potrebna obrtna sredstva, jer preduzee ima kontinuirani proces
proizvodnje i prodaje.
Sopstveni obrtni fond je deo osnovnog kapitala iz koga se finansiranju obrtna sredstva i
ravan je razlici izmeu sopstvenog kapitala i zbira stalne imovine i gubitka. Tui obrtni fond
30

je deo dugoronih obaveza koja se koriste za finansiranje obrtnih sredstava i ravan je razlici
izmeu obrtnog fonda i sopstvenog obrtnog fonda.
Likvidnost je spobnost preduzea da izmiruje tekue obaveze o roku i u celini, kao i
sposobnost pretvaranja nenovanog oblika sredstava u novac. On je izraz odravanja
kratkorone finansijske ravntotee na relaciji: naplata potraivanja priliv novanih sredstava
isplata dospelih obaveza.
- opti racio likvidnosti iskazuje se kao odnos obrtnih sredstava, s jedne, i
kratkoronih obaveza sa druge strane.
Onos 2:1 u korist obrtnih sredstava, koji se tradicionalno uzima kao normalan, treba
prihvatiti sa krajnjom opreznou s obzirom da na adekvatnost opteg racia deluje vie optih
i specifinih faktora, kao to su: vrsta i veliina preduzea, obim poslovne aktivnosti,
efikasnost naplate potraivanja, disciplina plaanja dospelih obaveza, uslovi kreditiranja..
Nepodobnost opteg racia likvidnosti da pokae pravu sliku likvidnosti preduzea, treba
da bude otklonjenja rigoroznim raciom likvidnosti.
- rigorozni racio likvidnosti iskazuje se kao odnos novanih sredstava, hartija
vrednosti i kratkoronih potraivanja, s jedne, i kratkoronih obaveza sa druge strane.
Smatra se dobrim ako je odnos brojioca i imenica 1:1. Ukoliko je koeficijent jednak i
vei od jedan preduzee je u stanju da iznosom raspoloivih novanih sredstava izmiri
dospele kratkorone obaveze u celini. Ako je koeficijent manji od jedan preduzee nije u
mogunosti da izmiri dospele obaveze raspoloivim novanim sredstvima, to znai da je
nelikvidno.
Solventnost predstavlja sposobnost preduzea da sa ukupnim sredstvima podmiri sve
obaveze pod pretpostavkom da sve dospevaju u istom trenutku (odnosno, da je preduzee
sposobno da plati ukupne dugove ne u roku njihovog dospea ve kada tad, makar iz steajne
(likvidacione) mase). Ukoliko je preduzee solventno onda je ono i rentabilno u procesu
poslovanja i ima opravdanje za korienje sredstava.
Koeficijent solventnosti dobija se kao odnos poslovne imovine i dugova. Solventnost je
utoliko prihvatljivija to je odnos poslovne imovine i ukupnih dugova vie udaljen od jedan.
Ako je odnos poslovne imovine i ukupnih dugova manji od jedan preduzee je
insolventno, jer ono, kada bi unovilo svu imovinu po vrednostima iskazanim u bilansu, ne
moe da plati ukupne dugove u visini razlike izmeu ukupnih dugova i poslovne imovine.
Insolventnost preduzea nalae potrebu za preuzimanje mera putem kojih e se otkloniti
uzroci neracionalnog korienja sredstava i nepovoljnog rezultata poslovanja.
Pokazatelji poslovanja predstavljaju: reproduktivnu sposobnost, ekonominost
poslovanja, produktivnost rada i rentabilnost poslovanja.
- reproduktivna sposobnost je odnos dobitka i amortizacije, s jedne strane, i
angaovanih sredstava, sa druge strane. Preduzee je sposobno da finansira prostu
reprodukciju ako iz sopstvenih sredstava moe obnoviti dotrajala osnovna sredstva i utroene
stalne zalihe u nesmanjenom fizikom obimu, a sposobno je da finansira i proirenu
reprodukciju ako ima sopstvena sredstva dovoljna ne samo za obnavljanje dotrajalih osnovnih
sredstava i utroenih stalnih zaliha ve i za nabavku novih osnovnih sredstava i novih stalnih
zaliha, to poveava obim poslovanja.
31

- ekonominost poslovanja je odnos ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. Ekonominost
se svodi na zahtev da se ostvari odreena vrednost proizvodnje, kao izlaz (output), sa to
manjim trokovima za ostvarenje te proizvodnje, kao ulazom (input). Svrha racionalnog
privreivanja je da ekonominost bude to vea. To se postie tehnolokim usavravanjem,
unapreenjem organizacije rada, utedama..
- produktivnost rada je odnos izmeu koliine proizvoda kao izlaza (output) i utroaka
radne snage kao ulaza (inputa). Produktivnost rada kao jedan od osnovnih ekonomskih
principa znai: ostvariti odreenu proizvodnju s minimalnim utrocima radne snage.
- rentabilnost poslovanja je odnos dobitka i angaovanih sredstava. Svodi se na tenju
da se ostvari maksimalni profit s minimalnim angaovanim sredstvima. Rentabilnost zavisi
od: produktivosti rada, ekonominosti poslovanja, instrumenata ekonomske politike i drugo.
Finansijski poloaj moe biti dobar, zadovoljavajui ili lo.
- dobar finansijski poloaj preduzea podrazumeva da njegova finansijska ravnotea
obezbeuje sigurnost u odravanju likvidnosti, da je zaduenost u normalnim granicama, da
obezbeuje potrebnu nezavisnost i dobru sigurnost poverilaca, da se pri stabilnoj novanoj
jedinici sopstveni kapital uveava, da se u periodu inflacije odrava i uveava realna vrednost
sopstvenog kapitala i da se iz sopstvenog kapitala u celosti finansira prosta i deo proirene
reprodukcije.
- zadovoljavajui finansijski poloaj preduzea se ostvaruje kada finansijska ravnotea
omoguava odravanje likvidnosti, ali bez sigurnosti, ako je nivo zaduenosti takav, da
obezbeuje relativnu nezavisnost dunika i relativnu sigurnost poverilaca, ako se u uslovima
stabilne novane jedninice umereno uveava sopstveni kapital iz finansijskog rezultata, a u
uslovima inflacije iz efekata revalorizacije i finansijskig rezultata odrava realna vrednost
sopstvenog kapitala i ako se iz sopostvenih sredstava finansira prosta reporodukcija.
- lo finansijski poloaj preduzea je ako finansijska ravnotea ne omoguava
odravanje likvidnosti, ako zaduenost ne obezbeuje nezavisnost i sigurnost poverilaca, ako
iz finansijskog rezultata preduzee ne uveava sopstveni kapital, ako u uslovima inflacije iz
efekata revalorizacije i finansijskog rezultata ne odrava realnu vrednost sopstvenog kapitala i
ako iz sopstvenih izvora ne finansira prostu reprodukciju.
Kao osnov za analizu finansijskog poloaja preduzea posluie nam bilans stanja, koji
obuhvata stanje raspoloivih i angaovanih sredstava i njihovih izvora po kvalitetu i strukturi
i prua statiku sliku o stanju ekonomskih resursa u datom vremenu, sa miljenjem da se na
taj nain mogu otkriti slaba mesta i glavni uzroci stanja u kojima se preduzee trenutno nalazi
(ali ujedno kroz ostvarenu analizu dati pravce daljeg kretanja).
U narednom delu rada na praktinom primeru kompanije Apatinska Pivara, dat je
primer analize finansijskih izvetaja.
7. PRAKTIAN PRIMER ANALIZE FINANSIJKIH IZVETAJA
7.1 OSNOVNI PODACIO PREDUZEU APATINSKA PIVARA D.O.O APATIN
Apatinska pivara osnovana je 1756. godine kao Carska pivara" u Apatinu. U
decembru 2009. godine Apatinska pivara postaje deo regionalne pivarske grupe StarBev. 20
20
www.jelenpivo.com
32

Pivara je lider na domaem tritu u proizvodnji piva. Sedite Apatinske pivare nalazi
se u Apatinu, komercijalni centar u Beogradu, a distributivni centri su u Odacima, Iniji,
Mladenovcu, Novom Sadu, aku i Niu.
Brendovi Apatinske pivare su: Jelen pivo, Jelen Belo, Jelen Fresh Limun, Jelen Cool,
Nikiko pivo, Apatinsko pivo, Staropramen, Lowenbrau, Beck's i Stella Artois.
U preduzeu Apatinska Pivara, finansijski izvetaji se sastavljaju: meseno, kvartalno,
polugodinje i godinje. Pri tome se vri poreenje elemenata rezultata posmatranog perioda
sa rezultatima prethodnog perioda, kao i u odnosu na planske veliine, a evidentirana
odstupanja su iskazana u relativnim veliinama.
Daje se opis pozicija bilansa uspeha, bilansa stanja, kao i izvetaj o novanim tokovima
u 2010. godini i 2011. godini.
7.2. BILANS USPEHA APATINSKE PIVARE

Bilans uspeha Apatinske Pivare predstavlja pregled svih prihoda i rashoda ostvarenih u
toku 2010. i 2011. godine. Analizom prihoda i rashoda izvreno je poreenje elemenata
posmatranog perioda sa elementima prethodog perioda.
33
Bilans uspeha za 2010. i 2011. godinu preduzea Apatinske Pivare dat je u tabeli broj 3:
Tabela br. 3 Bilans uspeha Apatinske pivare
Rbr
A.
I.
1.
2.
3.
4.
5.
II.
1.
2.
3.
4.
5.
III.
IV.
V.
-u hiljadama dinara
2010. g.
u 000 din.
POZICIJA
PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
POSLOVANJA
POSLOVNI PRIHODI
Prihodi od prodaje
Prihodi od aktiviranja uinaka i robe
Poveanje vrednosti zaliha uinaka
Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
Ostali poslovni prihodi
POSLOVNI RASHODI
Nabavna vrednost prodate robe
Trokovi materijala
Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
Trokovi amortizacije i rezervisanja
Ostali poslovni rashodi
POSLOVNI DOBITAK
POSLOVNI GUBITAK
FINANSIJSKI PRIHODI
34
2011. g.
u 000 din.
11.680.955
11.644.595
32.730
3.434
856
1.052
10.047.663
537.223
4.165.494
1.786.769
1.065.758
2.492.419
1.633.292
14.077.975
13.984.966
238.782
650.293
50.683
13.309
11.409.268
471.876
5.308.439
1.801.878
1.232.199
2.594.876
2.668.707

VI.
VII.
VIII.
IX.
X.
XI.
XII.
B.
V.
G.
1.
2.
D.
DJ.
E.
.
Z.
I.
1.
FINANSIJSKI RASHODI
OSTALI PRIHODI
OSTALI RASHODI
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA
GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
OPOREZIVANJA
NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE
OBUSTAVLJA
NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE
OBUSTAVLJA
DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
POREZ NA DOBITAK
Poreski rashod perioda
Odloeni poreski rashod perioda
ISPLAENA LINA PRIMANJA POSLODAVCU
NETO DOBITAK
NETO GUBITAK
NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM
ULAGAIMA
NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA
MATINOG PRAVNOG LICA
ZARADA PO AKCIJI
Osnovna zarada po akciji
103.828
69.971
583.526
1.254.691
245.228
395.783
582.079
2.887.476
1.254.691
2.887.476
143.310
223.169
83.866
1.053.736
526.868
2.173.440
540
1.115
Moemo uoiti da je preduzee u poslovnoj 2011. godini bilo uspenije u odnosu na

prethodnu godinu. Dobit koju je preduzee ostvarilo u 2011. godini iznosila je 2.887.476
dinara, to je za 1.632.785 dinara vie nego u prethodnoj godini.
Analiza prihoda
Ukupne prihode Apatinske Pivare ine: poslovni prihodi, finansijski prihodi, vanredni i
neposlovni prihodi, ostvareni u 2011. godini u iznosu od 15.124.051 dinara to je za
3.134.343 dinara vie u odnosu na prethodnu 2010. godinu.
Prihodi od prodaje priznaju se kada su rizik i korist povezani sa pravom vlasnitva
prenose na kupca, a to podrazumeva datum isporuke proizvoda kupcu.
Prihodi se iskazuju po potenoj (fer) vrednosti sredstava koja je primljena ili e biti
primljena, u neto iznosu nakon umanjenja za date popuste, povraaje proizvoda, akcize i
porez na dodatu vrednost.
Sa datumom na koji se knjie prihodi, takoe se knjie i odgovarajui rashodi (princip
uzronosti prihoda i rashoda).
Prihodi i rashodi od kamata se knjie na teret perioda na koji se odnose.
POSLOVNI PRIHODI
Prihode od prodaje ine: prihodi od prodaje u zemlji (prihodi od prodaje proizvoda i
usluga u zemlji, prihodi od prodaje robe u zemlji), prihodi od prodaje u inostranstvu (prihodi
od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu, prihodi od prodaje prozvoda i usluga matinom
i zavisnim preduzeima).
35

U grafikom prikazu br. 1 data je ostvarena struktura poslovnog prihoda u 2010. i
2011.godini:
U 2011. godini preduzee je ostvarilo poslovne prihode u iznosu 14.077.975 din to je za

2.397.020 (17,26 %) vie u odnosu na prethodnu godinu. U 2011.godini Apatinska pivara
poveala je udeo na domaem tritu, kao i koliine izvezenog piva, pa je to posledica
poveanja poslovnih prihoda u bilansu uspeha 2011. godine. Manji ali nezanemariv uticaj na
poveanje poslovnih prihoda imala je promena prodajne cene piva koja se u toku 2011.
godine dva puta menjala.
FINANSIJSKI PRIHODI
Finansijske prihode ine: prihodi od kamata po osnovu plasmana, pozitivne kursne
razlike. U 2011. godini preduzee je ostvarilo finansijske prihode u iznosu od 650.293 dinara
to je za 411.511 dinara vie u odnosu na prethodnu godinu.
OSTALI PRIHODI
Ostale prihode ine: dobici od prodaje osnovnih sredstva i nematerijalnih ulaganja,
dobici od prodaje hartija od vrednosti i ostalih dugoronih plasmana, dobici od prodaje
materijala, vikovi, prihodi od uskljaivanja vrednosti HOV koje se dre do dospea. U 2011.
36

godini, ostali prihodi su iznosili 395.783 din, to je za 325.812 dinara vie nego u odnosu na
prethodnu godinu.
U grafikom prikazu br. 2 data je ostvarena struktura ukupnog prihoda u 2010. i 2011. godini:
Ukupne prihode Apatinske Pivare ine: poslovni prihodi, finansijski prihodi, vanredni i
neposlovni prihodi, ostvareni u 2011. godini u iznosu od 15.124.051 dinara to je za
3.134.343 dinara vie u odnosu na prethodnu 2010. godinu. Na rast ukupnih prihoda najvei
uticaj ima rast poslovnih prihoda, kao posledica poveanja volumena prodatih gotovih
proizvoda. Na finansijske prihode 2011.godine uticale su ostvarene kamate na oroena
sredstva kod banaka (dinarska i devizna) u veem iznosu nego u 2010. Vanredne i neposlovne
prihode u 2011.godini u odnosu na 2010. godinu uveali su prihodi od prodaje hartija od
vrednosti (uee u domaoj banci).
ANALIZA RASHODA
Ukupne rashode Apatinske Pivare ine: poslovni rashodi, finansijski rashodi, i
neposlovni i vanredni rashodi ostvareni u 2010. i 2011. godini u iznosu od 12.236.575 dinara
to je za 1.501.558 vie nego u odnosu na 2010. godinu.
POSLOVNI RASHODI
Poslovne rashode ine: nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi
zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi, trokovi amortizacije i rezervisanja i ostali
poslovni rashodi.
- Trokovi materijala se sastoje od: trokovi materijala za izradu, trokovi reijskog
materijala, trokovi elektrine energije, ostali trokovi goriva i energije.
- Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi se sastoje od: trokovi neto
zarada i naknada zarada, porezi i doprinosi na zarade na teret zaposelnih, porezi i doprinosi na
zarade na teret poslodavca, naknade po osnovu ugovora, naknade lanovima upravnog i
37

nadzornog odbora, otpremnine za odlazak u penziju i jubilarne nagrade, putni trokovi i
dnevnice, trokovi prevoza na posao i sa posla, ostali lini rashodi i naknade.
U grafikom prikazu br. 3 data je ostvarena struktura poslovnog rashoda u 2010. i
2011.godini:
Preduzee je u 2011. godini ostvarilo poslovne rashode u iznosu od 11.409.268 din. to

je za 1.361.605 dinara vie nego u prethodnoj godini.
Amortizacija
Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme se obraunava primenom proporcionalne
metode po stopama koje rukovodstvo propisuje i revidira na dan svakog bilansa stanja
zavisno od procenjenog veka trajanja ili nameravanog roka korienja kao i od procenjene
rezidualne vrednosti.
FINANSIJSKI RASHODI
Finansijske rashode ine: rashodi kamata, rashodi kamata po osnovu procene
finansijskih instrumenata, negativne kursne razlike, ostali finansijski rashodi.
Preduzee je ostvarilo finansijske rashode 2011. godine u iznosu od 245.228 dinara, to
je za 141.400 dinara vie od prethodne godine.
OSTALI RASHODI
Ostale rashode ine: gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja,
gubici od prodaje materijala, manjkovi, poveanje ispravke vrednosti kratkoronih
finansijskih plasmana, opis potraivanja (poveanje ispravke vrednosti), rashodi od
uskladjivanja vrednosti ostalih HOV namenjenih prodaji, drugi ostali rashodi.
Preduzee je u toku 2011. godine ostvarilo ostale rashode u iznosu od 582.079 din to je
manje od od prethodne godine za 1.447 dinara.
38

U grafikom prikazu br. 4 data je ostvarena struktura ukupnih rashoda u 2010. i 2011.
godini:
Ukupni rashodi u 2010. godini iznosili su 10.735.017 dinara, a u 2011. godini 12.236.575
dinara. Poslovni rashodi zauzimaju najvei udeo u ukupnim rashodima, jer je APA preduzee
registrovano za proizvodnju i prodaju piva, te je i oekivano da u ukupnim rashodima najvee
uee imaju poslovni rashodi.
FINANSIJSKI REZULTAT
Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) predstavlja razliku izmeu ostvarenih prihoda i
ostvarenih rashoda Apatinske Pivare u posmatranom obraunskom periodu.
Pregled podbilansa prihoda i rashoda Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini dat je u
sledeoj tabeli broj 4:
Tabela br. 4. Pregled podbilansa prihoda i rashoda Apatinske Pivare
OPIS
Ostvareno u
2010. godni
Ostvareno u
2011. godni
Podbilans poslovnih prihoda i rashoda

Poslovni prihodi
11.680.955
14.077.975
537.223
471.876
Trokovi materijala za izradu
3.057.501
3.998.207
Bruto poslovni rezultat
8.086.231
9.607.892
Drugi poslovni rashodi ( troak reijskog
6.452.939
6.939.185
Nabavna vrednost prodate robe
39

materijala,troak el.energije, ostali goriva i
energije, trokovi zarada, amortizacije, ostali
poslovni rashodi
Poslovni dobitak
1.633.292
2.668.708
238.782
650.293
99.167
358.662
138.573
291.459
1.042
172
103.828
245.228
Rashodi kamata
321
1.163
Rashodi kamata po osnovu procene finansijskih

instrumenata
365
103.138
244.065
134.954
405.065
69.971
395.783
801
11.004
5.580
299.804
15.582
11.031
Vikovi
301
Prihodi od usklaivanja vrednosti HOV koja se

dre do dospea
90
48.008
73.553
583.526
582.079
Gubici od prodaje osnovih sredstava

(nematerijalna ulaganja)
17.604
6.185
Gubici od prodaje materijala
52.018
7.086
2.812
Podbilans finansijskih prihoda i rashoda

Finansijski prihodi
Pozitivne kursne razlike
Prihodi od kamata po osnovu plasmana
Ostali prihodi
Finansijski rashodi
Negativne kusne razlike

Ostali finansijski rashodi
Dobitak finansiranja
Podbilans nepooslovnih i vanrednih prihoda i
rashoda
Neposlovni i vanredni prihodi
Dobici od prodaje osnovnih sredstava
(nematerijalna ulaganja)
Dobici od prodaje HOV i ostalih dugoronih
plasmana
Dobici od prodaje materijala
Drugi ostali prihodi

Neposlovni i vanredni rashodi
Manjkovi
40

Poveanje ispravke vrednosti kratkoronih
finansijskih plasmana
37.204
Otpis potraivanja (poveanje ispravke vrednosti)
12.517
13.423
285
463.898
552.573
-513.555
-186.296
1.254.691
2.887.476
Rashodi od uskljaivanja vrednosti ostalih HOV

namenjenih prodaji
Drugi ostali rashodi
Neposlovni i vanredni dobitak/gubitak
Dobitak preduzea
Po zavrnom raunu za 2010. godinu Apatinska Pivara je ostvarila dobitak u iznosu od

1.254.691 dinara a u 2011. godini u iznosu od 2.887.476 dinara.
Na grafikom prikazu broj 5 data je struktura dobiti Apatinske Pivare:
Na osnovu analize pojedinanih podbilansa Apatinske Pivare za 2010 godinu i 2011

moe se zakljuiti sledee:
- podbilans poslovnih prihoda i rashoda (2011 godina) iskazan je poslovni dobitak u
iznosu od 2.668.707 dinara kao rezultat veih poslovnih prihoda (14.077.975 dinara) od
41

poslovnih rashoda (11.409.268 dinara).Rast uea na domaem tritu, poveanje izvoza
glavni su pokretai poveanja poslovnih prihoda.
- podbilans poslovnih prihoda i rashoda (2010 godina) iskazan je kao poslovni dobitak u
iznosu od 1.633.292 dinara kao rezultat veih poslovnih prihoda (11.680.955 dinara) od
poslovnih rashoda (10.047.663 dinara)
- podbilans finansijskih prihoda i rashoda (2011 godina): iskazan je dobitak finansiranja
u iznosu od 405.065 dinara kao rezultat veih finansijskih prihoda (650.293 dinara) od
finansijskih rashoda (245.228 dinara).
- podbilans finansijskih prihoda i rashoda (2010 godina): iskazan je dobitak finansiranja
u iznosu od 134.954 dinara kao rezultat veih finansijskih prihoda (238.782 dinara) od
finansijskih rashoda (103.828 dinara).
-podbilans vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (2011 godina) iskazan je
neposlovni i vanredni gubitak u iznosu od 186.296 dinara kao rezultat manjih prihoda
(395.783 dinara) od neposlovnih i vanrednih rashoda (582.079 dinara).
- podbilans vanrednih i neposlovnih prihoda i rashoda (2010 godina) iskazan je
neposlovni i vanredni gubitak u iznosu od 513.555 dinara kao rezultat manjih prihoda (69.971
dinara) od neposlovnih i vanrednih rashoda (583.526 dinara).
Ukupna dobit Apatinske Pivare ostvarena po osnovu poslovanja u 2011. godini iznosila
je 2.887.476 dinara.
7.3. BILANS STANJA APATINSKE PIVARE
U finansijskim izvetajima analiza bilansa stanja podrazumeva utvrivanje promena: strukture
imovine, strukture izvora finansiranja, indikatora strukture aktive i indikatora strukture
pasive.
Struktura bilansa stanja preduzea Apatinska Pivara dat je u tabeli broj 5:

- u hiljadama dinara
Rbr
A.
I.
II.
III.
IV.
1.
2.
3.
V.
1.
2.
B.
I.
II.
III.
OPIS
STALNA IMOVINA
NEUPLAENI UPISANI KAPITAL
GOODWILL
NEMATERIJALNA ULAGANJA
NEKRETNINE, POSTROJENJA,OPREMA I
BIOLOKA SREDSTVA
Investicione nekretnine
Bioloka sredstva
DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI
UEA U KAPITALU
OSTALI DUGORONI FINANSIJSKI PLASMANI
OBRTNA IMOVINA
ZALIHE
STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I
SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA
KRATKORONA POTRAIVANJA, PLASMANI I
42
2010. g.
u 000 din.
6.682.438
298.168
6.254.275
6.254.275
129.995
40.941
89.054
6.142.781
688.470
5.454.311
2011. g.
u 000 din.
6.369.958
659.217
5.545.413
5.545.413
165.328
2.213
163.115
4.131.633
717.768
3.413.867
1.
2.
3.
4.
5.
V.
G.
D.
DJ.
E.
A.
I.
II.
III.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII.
IX.
B.
I.
II.
1.
2.
III
1.
2.
3.
4.
5.
6.
V.
G.
D.
GOTOVINA
POTRAIVANJA
POTRAIVANJA ZA VIE PLAEN POREZ NA
DOBITAK
KRATKORONI FINANSIJSKI PLASMANI
GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA
POREZ NA DODATU VREDNOSTI I AKTIVNA
VREMENSKA RAZGRANIENJA
ODLOENA PORESKA SREDSTVA
POSLOVNA IMOVINA
GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA
UKUPNA AKTIVA
VANBILANSNA AKTIVA
PASIVA
KAPITAL
OSNOVNI KAPITAL
NEUPLAENI UPISANI KAPITAL
REZERVE
REVALORIZACIONE REZERVE
NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU HOV
NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU HOV
NERASPOREENI DOBITAK
GUBITAK
OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE
DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE
DUGORONA REZERVISANJA
DUGORONE OBAVEZE
Dugoroni krediti
Ostale dugorone obaveze
KRATKORONE OBAVEZE
Kratkorone finansijske obaveze
Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji
sredstava poslovanja koje se obustavlja
Obaveze iz poslovanja
Ostale kratkorone obaveze
Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih
javnih prihoda i PVR
Obaveze po osnovu poreza na dobitak
ODLOENA PORESKE OBAVEZE
UKUPNA PASIVA
VANBILANSNA PASIVA
1.705.806
1.799.681
-
2.047.015
1.609.007
92.483
559.445
935.484
119.257
2.009.461
57.360
1.600
1.600
1.950.501
3.962
-
17.243
10.518.834
10.518834
355.079
8.812.446
4.064.988
u 2.574.018
2.173.440
1.706.388
212.527
1.493.861
-
1.229.364
347.063
286.226
875.547
289.585
236.927
83.886
18.757
12.825.219
355.079
91.802
10.518.834
355.079
12.825.219
12.825.219
355.079
10.797.001
4.064.988
5.676.518
1.055.495
Kao to vidimo iz tabele br. 5 tokom 2011. godine dolo je do smanjenja aktive odnosno
pasive u odnosu na 2010. godinu. Jednakost pasive i aktive proizilazi iz osnovne bilansne
jednaine:
AKTIVA=PASIVA ili AKTIVA= OBAVEZE + KAPITAL
U grafikom prikazu broj 6 data je struktura najvanijih pozicija u aktivi tokom 2010. i
2011.godine:
43
Podaci u bilansu stanja pokazuju da je u kompaniji Apatinska pivara u posmatranom periodu

dolo do smanjenja stalne imovine za 318.412 dinara u 2011. godini, zbog smanjenja udela
nematerijalnih ulaganja kao nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava.
Nematerijalna ulaganja su se poveala za 361.049 dinara, dok su nekretnine, postrojenja i
oprema smanjena za 708.862 dinara. Dugoroni finansijski plasmani su poveani za 35.333
dinara u 2011. godini. Ova pozicija nema toliki uticaj na stalnu imovinu jer je njeno uee
malo. Smanjenje stalne imovine u toku 2011. godine govori da kompanija Apatinska Pivara
ne ulae u rast i razvoj odnosno nabavku pre svega nekretnina, postrojenja, opreme.
Obrtna imovina je znatno smanjenja u 2011. godini u odnosu na 2010. godinu za 2.011.148
dinara. Zabeleen je rast zaliha u 2011. godini za 29.298 dinara, dok su kratkorona
potraivanja, plasmani i gotovina smanjeni za 2.040.444 dinara. Pozicije koje zauzimaju
najznaajnije mesto u strukuri obrtnih sredstava su zalihe, potraivanja i kratkoroni
plasmani. U toku 2011. godine dolo je do poveanja potraivanja za 93.875 dinara.
Poveanje potraivanja donosi i vei rizik od nenaplate potraivanja od kupaca u zemlji i u
inostranstvu i ostalih potraivanja. Kod pozicije gotovina i gotovinski ekvivalenti dolo je u
toku 2011. godine do smanjenja u iznosu od 673.523 dinara, dok je dolo do poveanja poreza
na dodatu vrednost i aktivnih vremenskih razgranienja u iznosu od 26.774 dinara.
44
U sledeem grafikom prikazu broj 7 dat je struktura najvanijih pozicija u pasivi tokom
2010. i 2011. godine:
U pasivi je dolo do sledeih promena:

Dugorona rezervisanja i obaveze su se smanjile u toku 2011. godine za 303.073 dinara. U
okviru njih je dolo do smanjenja kratkoronih obaveza za 456.640 dinara. Kapital je smanjen
u toku 2011. godine za 1.984.555 dinara.U okviru kapitala nije dolo do promene na poziciji
osnovni kapital, to znai da kompanija nije emitovala dodatne akcije pa tako nije prkupila
dodatni kapital od akcionara. Jedina pozicija koja je doprinela smanjenju kapitala jeste
nerasporedjeni dobitak u iznosu od 1.117.945 dinara u 2011. godini.
U strukturi pozajmljenih izvora sredstava kompanija Apatinske pivare dolo je do smanjenja
kratkoronih obaveza za 456.640 u 2011.godini. Dugorone obaveze u 2010 godini su
iznosile 1600 dinara dok ih u 2011. godini nije bilo (kompanija nije imala obaveze prema
bankama), dok su ostale dugorone obaveze iznosile 1600 dinara u 2010. godini. Smanjenje
kratkoronih obaveza ukazuje na to da su se ove obaveze servirale u kratkom roku (kraem od
jedne godine), to pospeuje likvidnost kompanije. S obzirom na to da je uee kratkoronih
obaveza u strukturi pasive veliko, te smanjenje kratkoronih obaveza u 2011. godini ukazuje
na to da kompanija ima dovoljno sredstava da izmiri tekue obaveze. U strukturi kratkoronih
obaveza dolo je do sledeih promena: kratkoronih finansijskih obaveze u 2011. godini nije
bilo, obaveze iz poslovanja su se smanjile u 2011. godini za 353.817 dinara to je dobar
pokazatelj za kompaniju. Ostale kratkorone obaveze su smanjene za 57.478 dinara a obaveze
po osnovu poreza na dodatnu vrednost i pasivna vremenska razgranienja smanjila su se za
49.299 dinara.
7.4. IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE APATINSKE PIVARE

U sledeoj tabeli je dat izvetaj o tokovima gotovine Apatinske Pivare u 2010. i 2011.
godini.
45
Tabela br. 6 IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

- u hiljadama dinara
Pozicija
1
A.TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH
AKTIVNOSTI
I.Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)
1.Prodaja i primljeni avansi
2.Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti
3.Ostali prilivi iz redovnog poslovanja
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 5)
1.Isplate dobavljaima i dati avansi
2.Zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi
3.Plaene kamate
4.Porez na dobitak
5.Plaanje po osnovu ostalih javnih prihoda
III.Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II)
IV.Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I)
B.TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI
INVESTIRANJA
I.Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1.Prodaja akcija i udela (neto prilivi)
2.Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja,
opreme i biolokih sredstava
3.Ostali finansijski plasmani (neto prilivi)
4.Primljene kamate iz aktivnosti investiranja
5.Primljene dividend
II.Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1.Kupovina akcija i udela (neto odlivi)
2.Kupovina nematerijalnih ulaganja,nekretnina, postrojenja,
opreme i biolokih sredstava
3.Ostali finansijski plasmani (neto odlivi)
III.Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II)
IV.Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II-I)
V.TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI
FINANSIRANJA
I.Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)
1.Uveanje osnovnog kapitala
2.Dugoroni i kratkoroni krediti (neto prilivi)
3.Ostale dugorone i kratkorone obaveze
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 4)
1.Otkup sopstvenih akcija i udela
2.Dugoroni i kratkoroni krediti i ostale obaveze (neto
odlivi)
46
Tekua
godina 2011
2
Iznos
Prethodna
godina 2010
3
20.547.464
20.258.706
287.677
1.081
15.015.372
7.735.728
1.870.717
1.163
215.253
5.192.511
5.532.092
16.486.777
16.347.073
138.634
1.070
14.099.908
8.048.212
1.547.045
321
104.697
4.399.633
2.386.869
299.960
299.804
156
7.469
5.580
1.889
2.041.295
1.715.883
2.041.295
1.715.883
1.741.335
1.708.414
4.490.210
408.050
40.987
4.050

3.Finansijski lizing
4.Isplaene dividende
III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (I-II)
IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (II-I)
G.SVEGA PRILIVI GOTOVINE
D.SVEGA ODLIVI GOTOVINE
DJ.NETO PRILIVI GOTOVINE
E.NETO ODLIV GOTOVINE
.GOTOVINA NA POETKU OBRAUNSKOG
PERIODA
Z.POZITIVNE KURSNE RAZLIKE
I.NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE
J.GOTOVINA NA KRAJU OBRAUNSKOG PERODA
40449.223
404.400
4.490.210
20.847.424
21.546.877
408.050
16.494.246
16.223.841
270.405
699.453
1.609.007
1.344.215
25.953
23
935.484
155
5.768
1.609.007
U 2011-oj godini ostvaren je neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti u iznosu od

5.532.092 dinara to je u odnosu na 2010 godinu vee za 3.145.223 dinara. Poveanje priliva
gotovine iz poslovnih aktivnosti posledica je uvoenja Kreditne kontrole kupaca, pa samim
tim i bolje naplate potraivanja za prodato pivo. Kako prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
imaju najvee uee u ukupnim prilivima, Kreditna kontrola i ostale aktivnosti upravljanja
obrtnim kapitalom (Politika upravljanja zalihama, Politika Nabavke itd), doprinele su i
poveanju ukupnih priliva gotovine.
U obe posmatrane godine ostvaren je neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja s tim
da je u 2011-oj godini iznosio 1.741.335 dinara to je za 32.921 dinara vee u odnosu na
2010 godinu.
Svega prilivi gotovine u 2011-oj godini iznosili su 20.847.424 dinara to je za
4.353.178 dinara vee od 2010. godine.
Svega odlivi gotovine u 2011-oj godini iznosili su 21.546.877 dinara to je za
5.323.036 dinara vee od 2010. godine
8. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOAJA APATINSKE PIVARE U 2010. I 2011.
GODINI
Radi sagledavanja finansijskog poloaja Apatinske Pivare izvrena je analiza finansijske
ravnotee, analiza zaduenosti preduzea, analiza neto obrtnog fonda, analiza likvidnosti,
solventnosti, analiza pokazatelja poslovanja.
8.1. FINANSIJSKA RAVNOTEA
Finansijska ravnotea se svodi na dve analize: dugoronu finansijsku ravnoteu i
kratkoronu finansijsku ravnoteu.
Dugorona finansijska ravnotea data je u sledeoj tabeli:
Tabela br. 7. Dugorona finansijska analiza Apatinske pivare
47

Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Opis
Iznos 2010. god
Nekretnine, postrojenja, oprema
Uea u kapitalu
Ostali dugoroni finansijski plasmani
DUGORONO VEZANA
SREDSTVA
Kapital
Dugorona rezervisanja
Dugorone obaveze
DUGORONI IZVORI
KOEFICIJENT FINANSIJSKE
STABILNOSTI
Iznos 2011.god.
298.168
6.254.275
129.995
40.941
89.054
659.217
5.545.413
165.328
2.213
163.115
6.812.433
6.535.286
10.797.001
57.360
1.600
10.855.961
8.812.446
212.527
9.024.973
0.63
0.72
Dugorona finansijska ravnotea se meri koeficijentom finansijske stabilnosti:

2010.= dugorono vezana sredstva / dugoroni izvori sredstava = 6.812.433 / 10.855.961 =
0.63
2011.=dugorono vezana sredstva / dugoroni izvori sredstava = 6.535.286 / 9.024.973 = 0.72
Stanje dugorone finansijske ravnotee u 2010. godini i 2011. godini usmereno je ka
dugoronim izvorima sredstava, zbog ega je koeficijent finansijske stabilnosti manji od 1 i
ostvarena je sigurnost u odravanju likvidnosti. Zbog toga sa aspekta dugoronog finansiranja
postoje realni uslovi za odravanje kontinuelne likvidnosti preduzea. U 2011. godini
koeficijent stabilnosti je poboljan u odnosu na 2010. godinu.
Kratkorona finansijska ravnotea data je u sledeoj tabeli:
Tabela br. 8. Kratkorona finansijska ravnotea Apatinske pivare
Redni br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
OPIS
Kratkorona potraivanja i
plasmani
Gotovinski ekvivalenti i gotovina
AVR
KRATKORONO VEZANA
SREDSTVA
Kratkorone finansijske obaveze
PVR
KRATKORONI IZVORI
KOEFICIJENT LIKVIDNOSTI
(4:7)
48
Iznos 2010. godina

3.752.821
Iznos 2011. godina

2.359.126
1.609.007
92.483
5.454.311
935.484
119.257
3.413.867
1.664.275
286.226
1.950.501
2.79
1.256.934
236.927
149.3861
2.29

Koeficijent likvidnosti:
2010. = Kratkorono likvidna i vezana sredstva / kratkoroni izvori sredstava = 5.454.311 /
1.950.501 = 2.79
2011. = Kratkorono likvidna i vezana sredstava / kratkoroni izvori sredstava = 3.413.867 /
1.493.861 = 2.29
Stanje kratkorone finansijske ravnotee u 2010. godini i 2011. godini usmereno je ka
likvidnim i kratkorono vezanim sredstvima zbog ega je koeficijent likvidnosti vei od 1
ime je ostvarena likvidnost.
8.2. ANALIZA ZADUENOSTI

Nivo zaduenosti preduzea ocenjuje se na osnovu strukture kapitala sa vlasnikog stanovita.
Struktura pasive Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini data je u sledeoj tabeli:
Tabela br. 9. Struktura pasive Apatinske pivare
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
opis
Iznos 2010. god.
Kapital
SOPSTVENI IZVORI
Dugorone obaveze
Kratkorone obaveze
PVR
POZAJMLJENI IZVORI
POSLOVNA PASIVA
KOEFICIJENT
SAMOSTALNOSTI (3:7)
STOPA ZADUENOSTI (7:8)*100
STOPA SAMOFINANSIRANJA
(3:8)*100
49
Iznos 2011.god
10.797.001
57.360
10.854.361
1.600
1.950.501
286.226
2.238.327
13.092.688
4.85
8.812.446
212.527
9.024.973
1.493.861
236.927
1.730.788
10.755.761
5.21
17.0
82.9
16.0
83.9

U obe posmatrane godine u strukturi izvora preovlauju sopstveni izvori. U 2011.
godini sopstveni izvori ( 10.854.361 din) su vei za 1.829.388 dinara u odnosu na prethodu
2010. godinu.
U 2011. godini koeficijent samostalnosti, koji ukazuje na kreditnu snagu preduzea i
dugoronu solventnost, je u odnosu na 2010. godinu poboljan i iznosio je 4.85.
U 2011. godini dolo je do poveanja stope samofinansiranja za 1.
8.3. ANALIZA ZADUENOSTI SA STANOVITA RONOSTI

U narednoj tabeli data je struktura pasive Apatinske Pivare sa stanovita ronosti:
Tabela br. 10. Strktura pasiveApatinske pivare sa stanovita ronosti
Redni
broj
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
OPIS
Iznos u 2010.god.
Kapital
Dugorone obaveze
DUGORONI IZVORI
Kratkorone obaveze
PVR
KRATKORONI IZVORI
POSLOVNA PASIVA
10.797.001
57.360
1.600
10.855.961
1.950.501
286.226
2.236.727
13.092.688
Iznos u 2011.god.
8.812.446
212.527
9.024.973
1.493.861
236.927
1.730.788
10.755.761
U strukturi izvora sredstava sa stanovita ronosti u obe posmatrane godine dominantno

je uee dugoronih izvora.
50
8.4. ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA

Analiza obrtnog fonda Apatinske Pivare u 2010. godini i 2011. godini data je u sledeoj
tabeli:
Tabela br. 11. Analiza obrtnog fonda Apatinske pivare
Redni
broj
OPIS
1.
Kapital
2.
3.
Dugorone obaveze
4.
Dugoroni izvori
5.
Stalna imovina
6.
Gubitak
7.
Iznos 2010. god.
Iznos 2011. god
10.797.001
8.812.446
57.360
212.527
1600
10.855.961
9.024.973
6.682.438
636.995
Dugorono vezana sredstva bez

zaliha
6.682.438
6.369.958
8.
Neto obrtni fond
4.173.523
2.655.015
9.
Zalihe
688.470
717.766
10.
Obrtna imovina
6.142.781
4.131.633
11.
Procenat pokria zaliha obrtnim
606.2
51
369,9

fondom (8:9)*100
12.
Procenat pokria obrtnih sredstava

obrtnim fondom (8:10)*100
67.9
64.3
Neto obrtni fond je veliina koja se dobija kao razlika dugoronih izvora finansiranja
(dugorone obaveze i sopstveni kapital) i stalnih sredstava. Ako je neto obrtni fond pozitivan
znai da je deo obrtnih sredstava finansiran iz dugoroih izvora. Do poveanja neto obrtnog
fonda dolazi:
- ako je ostvaren neto dobitak tekue godine
- prodajom osnovih sredstava
- smanjenjem dugoronih finansijski sredstava
- poveanjem dugoronih zajmova
- poveanjem dugoronih rezervisanja
Opti zakljuak je da do poveanja neto obrtnog fonda dolazi ili usled poveanja visine
dugoronog kapitala ili usled smanjenja sopstvenih sredstava.
Do smanjenja neto obrtnog fonda dolazi:
- raspodelom nerasporedjenog dobitka
- nabavkom osnovnih sredstava
- poveanjem dugoronih finansijskih sredstava
- smanjenjem sopstvenog kapitala
- pojavom gubitka
Opti zakljuak je da do smanjenja neto obrtnog fonda dolazi ili usled smanjenja
dugoronih izvora ili usled poveanja osnovnih sredstava.
U obe posmatrane godine Apatinska Pivara raspolae neto obrtnim fondom. U 2011. godini
obrtni fond je za 1.518.508 din. manji u odnosu na prethodnu godinu. Do smanjenja je dolo
usled smanjenja dugoronih izvora.
8.5. ANALIZA LIKVIDNOSTI
Likvidnost Apatinske Pivare u 2010. i 2011. godini data je u tabeli broj 12:
Tabela br. 12. Likvidnost Apatinske pivare
Redni OPIS
Iznos u 2010. god

52
Iznos u 2011.god

broj
1.
2.
3.
4.
OBRTNA IMOVINA
- zalihe
- kratkorona potraivanja, plasmani i
gotovina, AVR
KRATKORONE OBAVEZE
- kratkorone finansijske obaveze
- obaveze iz poslovanja
- ostale kratkorone obaveze
-PVR
-obaveze po osnovu poreza na dobitak
OPTI RACIO LIKVIDNOSTI (1:2)
RIGOROZNI RACIO
LIKVIDNOSTI
red. broj 1(bez zaliha): red. broj 2
6.142.781
688.470
5.454.311
4.131.633
717.766
3.413.867
1.950.501
3.962
1.229.364
347.063
286.226
83.886
3.1
2.79
1.493.861
875.547
289.585
236.927
91.802
2.37
2.71
Likvidnost je aspekt poslovanja koji prvenstveno interesuje kreditore jer je u pitanju

osnovna determinanta kreditnog potencijala. Lividnost istovremeno oznaava dve stvari:
raspoloivosti i brzinu konverzije kratkorone aktive u gotovinu. Aktiva je likvidna ukoliko se
lako moe konvertovati u gotovinu, dok je pasiva likvidna ukoliko se otplatiti u bliskoj
budunosti 21
Likvidnost preduzea je sposobnost da na vreme izmiri dospele obaveze, to je
uslovljeno ravnoteom izmeu ukupne obrtne imovine i kratkotonog kapitala. 22
Opti racio likvidnosti predstavlja odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza.
Pokazuje sa koliko jedinica obrtnih sredstava je pokrivena svaka jedinica kratkoroih
obaveza. Predstavlja indikator sigurnosti kojim su zatieni interesi kratkoronih poverilaca
preduzea. Poeljan odnos za ovaj pokazatelj je 2:1 u korist obrtnih sredstava. Na opti racio
likvidnosti deluje veliina i vrsta preduzea, vremensko vezivanje obrtnih sredstava u
pojedinim fazama ciklusa reprodukcije, efikasnost naplate potraivanja i drugo. Opti racio
likvidnosti jeste grubo merilo likvidnosti, odnosno slui merenju likvidnosti u irem smislu.
U obe godine, Apatinska Pivara je bila likvidna (opti i rigorizni racio likvidnosti je vei
od 1), to znai da je u stanju da raspoloivnim novanim sredstvima izmiri dospele
kratkorone obaveze u celini.
21
22
uriin D., Lonar D., Menadment pomou projekta, Ekonomski fakultet , Beograd, 2009, str. 296
Milievi B., Metodoloki pristup oceni finansijskog stanja preduzea, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2009, str. 47
53
8.6. ANALIZA SOLVENTNOSTI

Solventnost Apatinske Pivare je data u tabeli broj 13:
Tabela br. 13. Solventnost Apatinske pivare
Redni
OPIS
broj
I
STALNA IMOVINA
- nematerijalna ulaganja
- nekretnine, postrojenja,oprema i
bioloka sredstva
- dugoroni finansijski plasmani
II
OBRTNA IMOVINA
- zalihe
- kratkorona potraivanja, plasmani i
gotovina, AVR
III
ODLOENA PORESKA
SREDSTVA
IV
POSLOVNA IMOVINA (I+II+III)
V
OBAVEZE
-dugorona rezervisanja
-dugorone obaveze
-kratkorone obaveze i AVR
VI
KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI
(IV:V)
Iznos 2010. god
Iznos 2011.god
6.682.438
298.168
6.254.275
6.369.958
659.217
5.545.413
129.995
6.142.781
688.470
5.454.311
165.328
4.131.633
717.766
3.413.867
17243
12.825.219
2.009.461
57.360
1.600
1.950.501
6.4
1.0518.834
1.706.388
212.527
1.493.861
6.2
U obe posmatrane godine solventnost je dobra , to znai da je Apatinska Pivara sposobna da

sa ukupnim sredstvima podmiri obaveze pod pretpostavkom da sve dospevaju u istom
trenutku.
54
8.7. POKAZATELJI POSLOVANJA

8.7.1. EKONOMINOST
Ekonominost je pokazatelj efikasnosti preduzea i predstavlja jednu od mera
uspenosti poslovanja.
Ekonominost poslovanja je odnos ukupnih prihoda, s jedne strane, i ukupnih rashoda,
s druge strane. Prikazana je u tabeli broj 14:
Tabela br. 14. Ekonominost poslovanja Apatinske pivare
Redni
broj
1.
2.
3.
OPIS
Ostvareno 2010.god
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Ekonominost poslovanja (1:2)
11.989.708
10.735.017
1.1
Ostvareno 2011.god
15.124.051
12.236.575
1.2
Ekonominost poslovanja se u 2011. godini poveala u odnosu na prethodnu godinu.

Porast ekonominosti je rezultat smanjenja ukupnih rashoda kao posledica manje ostvarenih
neposlovnih i vanrednih rashoda, trokova nabavne vrednosti prodate robe. Porast
ekonominosti je dobar znak za kompaniju.
8.7.2. PRODUKTIVNOST
Produktivnost rada u Apatinskoj Pivari je odnos proizvedne koliine piva (u hl) i
zaposlenosti na bazi sati rada. Prikazana je u sledeoj tabeli:
Tabela br. 15. Produktivnost rada Apatinske pivare
Opis
2010. godina
2011. godina
Proizvedene koliine piva (hl)
3.109.762
3.200.249
Zaposlenost na bazi sati rada
662.851
556.635
(h)
Produktivnost (hl/h)
4.7
5.7
55
Index
102.9%
84.0%
122.5%

Produktivnost rada Apatinske Pivare u 2011 godini je poveana u odnosu na 2010.
godinu. Vea produktivnost rada je posledica sporijeg pada proizvodnje u odnosu na
poveanje zaposlenih na bazi sati rada.
8.7.3. RENTABILNOST
Rentabilnost preduzea je njegova sposobnost da stalno uveava vlasniki kapital;
ona se postie maksimizacijom dobitka u dugom roku i njegovog odnosa prema imovini i
kapitalu, koje preduzee u tu svrhu koristi.23
Rentabilnost poslovanja je odnos dobitka, s jedne strane, i angaovanih sredstava, sa
druge strane. Prikazana je u tabeli broj 16.
Tabela br. 16. Rentabilnost poslovanja Apatinske pivare
Opis
Dobitak
Nabavna Vrednost
Osnovnih Sredstava
Proseno koriena
Obrtna Imovina
Poetno stanje obrtne
imovine
Neto iznos
Rentabilnost
2010. godina
2011. godina
1.254.691
2.887.476
6.254.275
5.545.413
4.068.343
4.621.188
6.142.781
1.993.905
0,12
4.131.633
5.110.743
0,28
U 2011. godini rentabilnost je bila 0.28, to znai da se na svakih 100 dinara

angaovanih sredstava ostvaruje 28 dinara dobiti. Porast rentabilnost je vea u 2011. godini.
Porast rentabilnosti je zbog vee ekonominosti poslovanja, kao i ostvarene vee dobiti u
2011. godini.
23
Aimovi S., Ekonomski renik, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010., str 98
56
ZAKLJUAK
U oblasti finansijskog poslovanja dominiraju znanje i vetine sprovoenja finansijske
analize, analize trokova i aktivnosti upravljanja gotovinom.
Finansije se mogu definisati kao umetnost i nauka upravljanja novcem. Uloga finansija
u odravanju finansijskog zdravlja nikada ne moe biti prenaglaena. Od svih podruja u
jednoj organizaciji nijedno nema veu odgovornost za osiguranje konstantnog fokusa na
stvaranje vrednosti u istoj.
Sve finansijske poslove odlukuje pravna, ekonomska, novana, administrativna i
planska sadrina. Preduzee se u obavljanju finansijskih poslova mora pridravati zakona i
propisa.
Ekonomska sadrina finansijskog poslovanja proistie iz injenice da su svi novani
tokovi izvedeni iz ekonomskih tokova. Finansijski odnos je novani izraz svih poslovnih,
ekonomskih i duniko poverilakih odnosa izmeu privrednih subjekata.
Novana sadrina se ogleda u tome da su finansijski poslovi u preduzeu vezani za
novani promet, za funkcije novca u drutvenoj reprodukciji. Finansije u robnonovanim
odnosima oznaavaju novanu stranu kupovine i prodaje tj. robnog prometa, novanu stranu
kontrole, analize, evidencije, finansiranja itd.
Administrativna sadrina odnosi se na korienje zakonom propisanih finansijskih
dokumenata, angaovanju radnika odreene kvalifikacije i strunosti za obavljanje
administrativnih poslova i formiranju finansijske slube u preduzeu.
Planska sadrina finansijskih poslova podrazumeva donoenje finansijskih planova
preduzea kojima se ostvaruju ciljevi njihove poslovne politike.
Finansijska politika, opisana u poglavlju broj tri, ima za cilj finansijsku snagu koja se
ogleda u naelima. Naela su meusobno povezana, a zadatak finansijske politike je njihovo
optimalno izjednaavanje. Oni se mogu definisati kao zahtevi koji se menadment mora
pridravati da bi se odrao status na tritu, odnosno ako da bi se ojaala finansijska snaga
preduzea. Rezultati e biti loiji u odnosu na planirane ako se ne potuju navedeni zahtevi.
U radu je opisana i analiza finansijskih izvetaja, koja istrauje odnose i veze koje
postoje izmeu pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha i izvetaja o novanim tokovima, na
nain da se omogui ispravna ocena finansijskog poloaja preduzea, te njegove uspenosti i
likvidnosti poslovanja.
Poreenjem dobijenih rezultata sa ostvarenim rezultatima iz prethodnih godina, stie se
kvalitetna slika o tome ta se dogaa u preduzeu tokom poslovne godine, ta je u najveoj
meri doprinelo na finansijski rezultat i koji su to faktori u najveoj meri uticali na rezultate
analize finansijskih izvetaja.
57

Da bi se ostvarili osnovni ciljevi finansijskog izvetavanja, kao to su obezbeenje
potrebne sigurnosti poverilaca i potencijalnih investitora i uspostavljanje fer konkurencije na
finansijskim tritima, neophodno je da doprinesu svi uesnici u njemu: raunovoe (od kojih
se oekuje da u znatnoj meri podignu nivo svoje profesionalne osposobljenosti), menaderi
(na kojima je da uspostave odgovarajui odnos razumevanja sa raunovoama, a time i da
bitno izmene njihov dosadanji status), profesionalne organizacije (iji je osnovni zadatak
izgradnja takve infrastrukture koja e biti u stanju da podri profesionalno ponaanje
uesnika) i na kraju drava (od koje se oekuje striktno insistiranje na kvalitetu finansijskog
izvetavanja).
Finansijski ugled preduzea i finansijski poloaj preduzea su meusobno uslovljeni i
tesno vezani. Bez dobrog finansijskog poloaja, svakako da nema dobrog finansijskog ugleda
preduzea. Od finansijskog ugleda zavisie i mogunost pribavljanja dodatnih izvora
finansiranja za tekuu i razvojnu aktivnost preduzea.
58
ABSTRACT
In the area of financial management knowledge and skills to dominate the
implementation of financial analysis, cost analysis and cash management activities.
Finance can be defined as the art and science of money management. The Role of
Finance in maintaining the financial health can never be overemphasized. Of all areas in an
organization has no greater responsibility to ensure a constant focus on creating value in it.
All financial operations odlukuje legal, economic, financial, administrative and
planning content. The Company is in the performance of financial operations must comply
with laws and regulations.
The economic content of the financial operations arises from the fact that all cash flows
are derived from the economic mainstream. The financial relationship between the expression
of all cash business, economic and debtor - creditor relationship between business entities.
Financial content is reflected in the fact that the financial affairs of the company related to
cash flow, the functions of money in social reproduction. Finance in robnonovanim
relationships indicate financial side of buying and selling that. commodity exchange, foreign
financial control, analysis, records, finance and so on.
Administrative content refers to the use of statutory financial documents, hiring
employees specific skills and expertise to perform administrative duties and the establishment
of financial services in the enterprise.
Planned content includes financial affairs of companies making financial plans to
achieve the objectives of their business policy.
Financial policy, described in chapter three, aims to financial strength, which is
reflected in the principles. The principles are interrelated, and the task of financial policy is
their optimal equalization. They can be defined as the management requirements that must be
followed in order to maintain status in the market, or if that would strengthen the financial
strength of companies. The results will be worse than planned if they are unaware of these
requirements.
This paper describes and analyzes financial statements, which explores the relationships
and connections that exist between the balance sheet, income statement and statement of cash
flows, so as to enable proper assessment of the financial position of the company and its
operating performance and liquidity.
Comparing the results with the results achieved in previous years, one gets the picture
quality of what is happening in the company during the financial year, what is largely
contributed to the financial result and what are the factors largely influenced the results of the
analysis of financial statements.
Financial company reputation and financial position of the company of one another and
are closely related. Without a good financial position, certainly not a good financial reputation
of the company. Of financial and reputation depend on the ability to acquire additional
sources of funding for current and development activity of the company.
59
LITERATURA
1. Aneli, G., Osnove finansijskog menadmenta, Futura, Petrovaradin, 2007. godina.
2. imovi, S., Ekonomski renik, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010. godina
3. Bojovi, P., Poslovne finansije, igoja tampa, Beograd, 2005. godina.
4. Vidakovi, S., Finansijsko izvetavanje, Fakultet za usluni biznis Izdavalatvo, Novi Sad,
2005. godina.
5. Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. godina.
6. Vujovi, S., Osnove finansijskog menadmenta, Beograd, 2005. godina.
7. Krasulja, D., Ivanievi, M., Poslovne finansije, Beograd, 2001. godina.
8. Mari, B., Upravljanje investicijama, 2004. godina.
9. Milievi, B., Metodoloki pristup oceni finansijskog stanja preduzea, Zadubina
Andrejevi, Beograd, 2005. godine.
10. Perovi, V., Poslovne finansije, FTN Izdavatvo, Novi Sad, 2010. godina.
11. Puara, K., Meunarodne finansije, Beograd, 2004. godina.
12. Petkovi, T., Stankovi, R., Strategijski menadment, Beograd, 2005. godina.
13. Risti, ., Komezec, S., Bogdanovi, D., Poslovne finansije, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2001. godine.
14. Stevanovi, N., Malini, D., Upravljako raunovodstvo, Beograd, 2003. godina.
15. www.jelenpivo.com
60

Dajana Krtinic Master

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Dajana Krtinic Master

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dajana Krtinic Master

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

koju vrstu sredstava preduzee treba da pribavi (privrednim subjektima na

Nauka o poslovnim finansijama izuava:

zadatke finansijske funkcije

Diplomski-master rad Dajana Krtini

oblike finansiranja (samofinansiranje, kreditiranje, zajednika ulaganja sa stranim

Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. str.5

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Aneli, G., Osnove finansijskog menadmenta, Futura, Petrovaradin, 2007., str. 19

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Koliini novanih sredstava koja se pribavljaju.

U okviru drugog zadatka finansijske funkcije koji se odnosi na korienje novanih

Da li se koriste novana sredstva u poslovanju preduzea u smislu zakonskih

1.3. FINANISIJSKI MENADMENT PREDUZEA

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Finansijskom politikom preduzea.

Gore navedeni elementi finansijskog menadmenta preduzea treba da su meusobno

Vunjak, N., Finansijski menadment, Proleter, Beej, 2001. str. 157

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

2.2. NAELA FINANSIJSKE POLITIKE

naelo finansijke stabilnosti

Perovi,V.,Poslovne finansije,FTN Izdavatvo,Novi Sad, 2010, str. 48

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

2.2.4. NAELO FINANSIJSKE ELASTINOSTI

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Petkovi T., Stankovi R., Strategijski menadment, aak, 2008, str. 67

Diplomski-master rad Dajana Krtini

3.2 PREDMET I METODI FINANSIJSKOG PLANIRANJA

Diplomski-master rad Dajana Krtini

3.3 METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA

Petkovi T., Stankovi R., Strategijski menadment, aak, 2008, str. 77

Diplomski-master rad Dajana Krtini

4. ORGANIZACIJA FINANSIJSKE FUNKCIJE

Petkovi T., Stankovi R., Strategijski menadment, aak, 2008, str. 80

Diplomski-master rad Dajana Krtini

4.2 FINANSIJSKO ODELJENJE KAO OBLIK ORGANIZOVANJA FINANSIJSKE

Diplomski-master rad Dajana Krtini

5. POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

ostvarenje optih i posebnih principa finansijskog poslovanja ( produktivnost,

dejstva internih i eksternih faktora finansijske politike

sprovoenje investicionih projekata

iskorienost i opravdanost izvora finansiranja ( sopstvenih i tuih)

Informacije koje su neophodne za finansijsku analizu dobijaju se na osnovu finansijkih

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Finansijska analiza treba da prui odgovore, izmeu ostalih, i na sledea pitanja:

Analiza bilansa uspeha ( rezultata)

5.1. ANALIZA BILANSA USPEHA

Mari, B., Upravljanje investicijama, Novi Sad, 2004. str. 51

Diplomski-master rad Dajana Krtini

poslovni prihodi i rashodi,

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

Diplomski-master rad Dajana Krtini

kriterijum rastue likvidnosti u aktivi i opadajue dospelosti u pasivi i