01.

Prilog genezi i terapiji homoseksualnosti*

Dr. Nikola ugar
[211] Etiologija, sutina i terapija homoseksualnosti ine predmet veoma
ive diskusije; mnoge teorije bore se za priznanje, ali do sada jo nije
donesena nikakva odluka.
Sledei sluajevi homoseksualnosti istraivani su pod vidom pitanja
da li putem tane seksualno-analitike anamneze uopte mogu da se
dobiju bilo kakva uporita za genezu homoseksualnosti. U nastavku
pokuavamo da damo doprinos objanjenju uspeh i neuspeh
dosadanjih terapeutskih pokuaja i, nadalje, da pruimo praktino
uputstvo u pogledu terapije, izvedeno iz tih razmiljanja. Cilj ovoga rada
nije bavljenje mehanizmom nastajanja homoseksualnosti, to se mora
prepustiti socijalno-psiholokim radovima, u prvom redu psihoanalitikim,
dok ovde, kao to je upravo pomenuto, radimo sa isto klinikom
metodom, tanom snimkom detaljnih seksualno-analitikih anamnez.
Radi se o osam sluajeva homoseksualnosti, meu njima etiri
zavisnika o kokainu, a jedan od njih je ujedno bio i zavisnik o morfinu.
Iz istorije bolesti ovde se, kratkoe radi, donosi samo izvod.
1. Sluaj. Franz W. [Franc V.], 23 godine, voza motora, navodi da se bavi mislima o
samoubistvu. Imao je prijatelja s kojim je otprilike dve godine bio u ljubavnom odnosu;
zadovoljavali su jedan drugoga u uzajamnoj onaniji. Nakon intervencije prijateljeve
porodice, od pre nekoliko meseci spreeno je sastajanje dvojice prijatelj. Od tada pac.
osea sve veu mrzovolju prema ivotu, jer je ba zaljubljen u svog prijatelja. Od tada
ga vie nita ne interesuje, na poslu je [212] odsutan, ne moe tako da ivi. Nakon
jedne svae sa poslodavcem pobegao je s radnog mjesta, lutao uz dunavsku obalu,
proveo nekoliko noi sedei na klupi, bavio se mislima o samoubistvu, pokupila ga je
policija i dovela u kliniku.
Pac. je najstariji od petoro brae i sestara, vanbrano dete (roditelji su se venali
dve godine nakon njegovog roenja). Majka ga je uvek mrzila kako misli pac. budui
da je vanbrano dete. Pac. tvrdi da je kao dete dobio od majke vie batina nego etvoro
brae i sestara zajedno. Oseao se kao da ga majka tretira poput pastorka, zapostavila
ga je u svakom pogledu u korist brae i sestara. Suprotno tome, pacijent je bio ljubimac
oca koji ga je uvek uzimao u obranu od majinih nepravdi. Kao dete je zbog manjka
krevet spavao s bratom (etiri godine mlaim). Jednog jutra brat ga budi i oba deteta
posmatraju kako se majka uvlai u krevet kod strica, koji je stanovao kod njih, i opti s
njime; tu scenu deca su posmatrala kroz neko vreme svakodnevno. Pac. sada misli da su
ta posmatranja sutinski doprinela tome da je njegov stav prema majci bivao sve vie
neprijateljski. Kae, to je bio sutinski razlog zato je s otprilike esnaest godina napustio
roditeljsku kuu.
Ne moe se setiti tano kad je poeo s masturbacijom. U svakom sluaju, od svoje
jedanaeste godine sedmino je onanisao dva do tri puta, i za to je kao objekte fantazije
uvek predstavljao (gole) mukarce. S 15 godina pokuaj homoseksualnog zavoenja od
nekog starijeg mukarca; pac. tvrdi da se nije odazvao na taj pokuaj zavoenja. Sa 17
godina, jedan neak ga navodi na homoseksualne radnje (ljubljenje, grljenje, uzajamna
onanija). Pre tri godine pac. je u javnom kupatilu upoznao jednog lepog (dve godine
mlaeg) momka s kojim je bio u homoseksualnoj vezi do pre nekoliko meseci.
Na pitanja pac. navodi da svoju abnormalnu sklonost nikad nije oseao kao teret
i da nikad nije predbacivao sebi zbog toga. Pac. najpre izjavljuje da enske osobe nikad
nisu kod njega pobuivale seksualnu dra, ali na detaljnije ispitivanje prisea se da je
jedan jedini puta prilikom svojih masturbatorskih radnji predstavio sebi kao objekt
*

Jahrbcher fr Psychiatrie, XLIV. tom, 2 i 3. svezak.

fantazije devojku koju je vidio kratko pre toga. Sem te jedine iznimke uvek su mu
mukarci bili objekt fantazije; sa enskim osobama nikad nije imao seksualne odnose. Na
pitanja pac. uvek iznova izjavljuje da nikad ne eli da se rei svoje abnormalne
sklonosti. Eventualne pokuaje za promenu njegovog nagonskog usmerenja smatra
potpuno bezizglednim i suvinim.
Iz telesnog statusa: srednjeg rasta, snano graen; izrazito muki tip stidne
dlakavosti; glas, dlakavost lica, prsni ko itd. izrazito muki.
[213] Majka jo navodi: pac. je prole godine operisan zbog zapleta creva otada
tegobe s crevima, esto se uneredi, donji ve mu je uvek malo zamrljan izmetom. O
ivanim bolestima ili homoseksulanosti u porodici nita nije poznato.
2. sluaj. Josef L. [Jozef L.], 36 godina, kelner. Od mladosti homoseksualna
sklonost, 1922. uslovno kanjen po x, trenutno pod istragom zbog istog delikta.
Porodina anamneza bez nalaza, osobito bez sluajeva homoseksualnosti. Drugi po
starini od osmero brae i sestara, oev ljubimac; otac ga je u svakoj prilici pretpostavljao
brai i sestrama; majka se odnosila prema deci strogo i ujednaeno pravedno. On sm
je vie voleo oca i brau nego majku i sestre. Stan roditelja sastojao se od kuhinje i jedne
sobe. Pac. je redovito spavao sa starijim bratom u jednom krevetu: sea se da su se u
krevetu priljubljivali jedan uz drugog. S nekih 7 do 8 godina poinje s masturbacijom,
zajedno s bratom esto onanie sve ekscesivnije (ak tri do etiri puta dnevno [s 15 do 16
godina]). Kao fantazijske slike uz masturbatorske radnje najvie je predstavljao muke
osobe, i to mlade momke. U kolsko doba (8 do 14 godina) odravao je sa kolskim
drugovima neno-prijateljske odnose (ljubljenje, grljenje itd.). Sa 16 godina, kolege s
posla odvele ga u bordel, prvi pokuaj optenja koji ne uspeva; i kod kasnijih pokuaja
nikakvo zadovoljenje. Pri tome, neni odnosi s drugovima s posla. Od 19. do 26. godine
pac. ivi u inostranstvu i odrava viestruke homoseksualne odnose; ali zadovoljava se
takoer i onanijom (s golim mladiima kao fantazijskim objektima). Pre dve godine
uslovno osuen zbog homoseksualnih radnji. U maju ove godine prijavljen zbog zavoenja
16-godinjeg momka, sad pod sudskom istragom. Pac. ne veruje da na njegovoj
abnormalnoj sklonosti neto moe da se promeni, ali nema nikakvu elju za time. Svoju
sklonost ne doivljava kao teret, s time se ve pomirio.
Iz somatskog statusa: visok, mrav; tip stidne dlakavosti, glas, dlakavost lica itd.
izrazito muki. Nikakva porodina anamneza.
3. sluaj. Karl A., 20 godina, ulini prodava novina. Od pre dve godine morfinski i
kokainski zavisnik (naviku stekao prilikom jedne upale srednjeg uva, od oca dobiva
injekciju morfina za ublaavanje bolova). Tree od osmero dece, prvo muko dete u
porodici i kao takav, oev ljubimac. Otac ga pretpostavljao drugoj brai i sestrama u
svakom pogledu, posvuda ga vodio sa sobom (kafana, izleti itd.). Suprotno tome, svoj
stav prema majci pac. opisuje kao izrazito neprijateljski. Majka je davala prednost brai i
sestrama, pac. zapostavljan, tako da je uvek oseao da ga majka tretira kao pastorka. Sa
9 godina pac. dolazi na ideju da majka ima prijatelja s kojim vara oca [214] (posmatrao
njihove intimne nenosti). Tek naknadno dolo mu je u svest da ga je majka koristila ve
od njegove pete ili este godine kao glasnika za ljubavne usluge (preko pac. slala pisma
ljubavniku). S 9 do 10 godina pac. je odao ocu da majka ima prijatelja, na to se otac
razveo od majke. Od tada roditelji ive razdvojeno, pac. ostaje sa starijom sestrom kod
oca (svo troje zavisnici o morfinu), sva ostala braa i sestre kod majke. Pac. ne zna kad je
poeo s onanijom; u dobi od 10 do 11 godina jedan stariji deak naveo ga na uzajamnu
masturbaciju. Od tada naizmenino upranjava onaniju i uzajamnu onaniju s prijateljima.
Za mastubatorske radnje predstavlja najee ene kao fantazijske objekte. S 14 godina
imao normalan polni odnos. Od tada odrava naizmenino homoseksualne i
heteroseksualne odnose. Pac. oznaava samoga sebe kao biseksualnog, opti i sa
enama i s mukarcima; u heteroseksualnom optenju su erotska oseanja navodno
jaa nego u homoseksualnom. Svoju homoseksualnu sklonost ne osea kao teret i misli
da ne bi bio aktivan homoseksualno kad bi imao redovne polne odnose sa enama.
Iz somatskog statusa: srednjeg rasta, nene grae, primarne i sekundarne polne
znaajke jasno muke; otac, sestra i ujak morfinski zavisnici.
4. sluaj. Karl B., 25 godina, obuarski pomonik. Prema strunom miljenju
policijskog lekara, pati od teke psihoneuroze i loih snova. Iznosi itav niz neurotskih

tegoba. U zadnjih godinu i pol do dve osea se bolestan. Sasvim postepeno kod njega su
nastupile nesanica, nemir, anksiozna stanja, oseaj da je pod prismotrom, zli, anksiozni
snovi, iznenadne promene raspoloenja sa stanjima depresije i besa itd. Sanja ene s
mukim polnim organima, koje ga progone s pitoljem i slinim stvarima, nadalje,
sodomijske i homoseksualne radnje (coitus per anum i per os s mukarcima). Pac. se ali
da ne moe da stupi u odnose sa enskim osobama poput drugih mukaraca. Prilikom
polnog odnosa njegov erigirani penis postaje mlohav u asu kad ugleda enske genitalije
ili kad hoe da izvede koitus. To onda kod njega izaziva velik bes, osobito ako tada doivi
izrugivanje, kako se esto deava. Pre nekoliko godina pac. je s iznenaenjem primetio da
osea seksualno uzbuenje pri pogledu na lepe momke i da skoro uvek ima
homoseksualne snove. Srednji je od trojice brae, i kao takvog oba roditelja su ga
zanemarivala (za ljubav starijeg brata). Njegova majka je, kad je pac. imao tri-etiri
godine, dospela u ludnicu zbog neke psihoze, tako da o majci ima samo sporadina, i to
izrazito neugodna seanja. Otac, alkoholiar, malo se brinuo o deci, izmeu oca i dece
postoji izrazito lo odnos. U detinjstvu se oseao shvaen samo od dede i bake, za koje je
bio vezan nenom ljubavlju. S 8 godina poinje [215] da onanie, misli da je to video od
starijih deaka. S deset godina je s dvojicom brae, s kojima je esto spavao u jednom
krevetu, nekoliko puta pokuao bez uspeha da izvede coitus per anum. Za
masturbatorske inove sluili su mu kao fantazijski objekti ili deaci ili devojice s mukim
genitalijama; uz to, pac. spontano jo navodi kako je do svoje 16. godine mislio da i
enske osobe imaju penis. Sa 16 godina jedan kolega s posla odvodi ga do prostitutke, ali
pri pogledu na njene polne organe veoma je iznenaen nedostatkom penisa kod nje;
spopada ga udnovat, anksiozan oseaj, od straha ne dobiva erekciju, i tako polni odnos
postaje nemogu. Od tada ima naizmenino heteroseksualne i homoseksualne odnose
sve do pre tri godine; od tada, uvek u poslednjem trenutku, od straha postaje
nesposoban za heteroseksualno optenje. U poslednje vreme esto ima izliv semena pri
obinom pogledu na lepe mukarce; isti je sluaj ako takve samo dodirne ili pomiluje.
Svoju homoseksualnu sklonost doivljava kao teret i eli da se toga oslobodi.
Somatski: srednjeg rasta, slab, mrav, dobro razvijene primarne i sekundarne
polne znaajke. Majka umrla u ludnici, inae nikakva porodina anamneza.
5. sluaj. August M., 24 godine, bez profesije. Ideje o proganjenju usled kokainskog
pijanstva. Od pre godinu dana zavisnik o kokainu; u lokalima gde saobraaju
homoseksualci oni ga navode na mrkanje kokaina. Pac. je najmlai od etvero brae i
sestara; za njih kao ni za roditelje ne gaji nikakva nena oseanja. U jednom popravnom
domu naveden je sa 6 godina na onaniju i fellatio. Od tada masturbacija s fantazijskim
slikama o fellatio i cunnilingus. S 14 godina jedan stariji mukarac naveo ga na
homoseksualne inove (fellatio i coitus per anum) i od tada ima naizmenine seksualne
odnose s mukim i enskim osobama. Samog sebe smatra biseksualnim, ima interes
za osobe obaju polova. Pac. je potpuno zadovoljan tim stanjem i nipoto ne eli promenu
svoga seksualnog stava.
Somatski: visok, snano graen, poneto oskudna dlakavost lica, ostale
sekundarne i primarne polne karakteristike dobro izraene. Porodina anamneza: nema
nalaza.
6. Sluaj. Valentin Sch. [Valentin .], 24 godine, novinar. Ideje o progonjenju usled
zloupotrebe kokaina. Pre nekoliko sedmica u kokainskom pijanstvu coitus per anum s
deakom, inae ni na koji nain nije bio homoseksualno aktivan. Pac. je mlai od dvojice
brae (s deset godina dobne razlike); navodno je neeljeno zakasnelo dete (uo od majke
i tetke). Oseao se zapostavljen od majke (s obzirom na starijeg brata) i kao njezin
pastorak. I sm zazire od majke, osobito otkad je postao svestan da majka odrava
ljubavnu vezu s nekim mukarcem. Prema ocu osea samo strahopotovanje, ali nikakav
duevni kontakt. Sa 6 godina su ga stariji deaci naveli na onaniju, s 10 godina na
uzajamnu masturbaciju, a s 12 godina na fellatio. Za onanistike inove uvek predstavlja
enske likove kao fantazijsku sliku. Od 14. godine ivota poseuje uvek starije (40 do 42
godine) prostitutke [216], uvek zajedno s prijateljima, uz uzajamno posmatranje koitusa.
Pac. smatra da je usmeren 75% normalno, a 25 % homoseksualno.
Somatski: dobro razvijene primarne i sekundarne polne karakteristike. Porodina
anamneza nema nalaza.

7. sluaj. Walter T. [Valter T.], 19, pratilac lifta. Doveden u bolnicu u mamurnom
stanju s otrovanjem od kokaina. Izvetava o zanosnim doivljajima u kokainskom
pijanstvu. Pre 6 do 7 meseci u jednoj kafani prvi put dobiva kokain od nekog
homoseksualca. Od tada je kokainski zavisnik. etvrti je od petoro brae i sestara; jako
lo odnos i s ocem i s braom i sestrama, majka je prema svoj deci bila dobra i
ujednaeno pravedna. U 8. godini poinje s masturbacijom, kao fantazijske objekte za
onaniju uvek je predstavljao enske osobe, nikad muke. Sa 14 godina prvi (neuspeli)
polni odnos, potom ekscesivna onanija. Od 16. godine ivota redovni polni odnos sa
enama; sem ejaculatio praecox nita drugo upadljivo. Pre otprilike godinu dana prvi put
dolazi do homoseksualnih radnji. Radei kao pratilac lifta u nekom italijanskom hotelu,
neki gost ga nagovara za novac na fellatio. Taj in mu se gadio, ali upustio se u tu ponudu
imajui u vidu novac. Kae da je za vreme tih inova mislio na enske osobe i tako je itav
akt posmatrao kao duhovnu onaniju; isti sluaj i kod kasnijih homoseksualnih radnji. I u
Beu homoseksualci su mu se esto obraali, za homoseksualnu aktivnost nuen mu je
novac. S obzirom na njegovo teko financijsko stanje pac. je esto nevoljko prihvatao
te ponude (... ako je neko simpatian, onda stvar ide lake...) i za novac je bio
homoseksualno aktivan na razliite naine. Za svo to vreme odrava normalne polne
odnose sa enama. Pac. se smatra u celini heteroseksualnim, jo nikad nije imao prijatelja
kojem se podao iz ljubavi. Homoseksualno je bio aktivan uvek samo da bi zaradio
novac.
Somatski: srednjeg rasta, lep, plav, nene grae: polne znaajke inae jasno
muke. Porodina anamneza nema nalaza.
8. sluaj: Josef W. [Jozef V.], 21 godina, gimnazijalac. Za vreme pretrage vie puta
se crveni, naizgled bez motiva. Kae, kad ga netko gleda, mora da pocrveni, stalno ima
oseaj da ga se posmatra, ali pri tome zna da je to samo njegova mata. Izraava
oseaje manje vrednosti i itav niz drugih neurotskih simptoma (probadanje srca,
straljivost, anksioznost itd.). Pac. je mlai od dvojice brae (dobna razlika otprilike
godinu i pol dana), uvek se oseao zapostavljen od brata. Brat je nadmoan i hladan
prema njemu; za roditelje ne gaji nikakva nena oseanja i tvrdi da od roditelja nikada nije
doiveo nikakve izraze nenosti. Svoga oca (dijabetiara) pac. smatra tekim
neurotiarem, majku histerinom; odgojen je dodue s dobrom voljom, ali neprimereno.
Poinje sa onanijom sa 8 godina, upranjava to isto posve ekscesivno [217] (proseno pet
do deset puta na dan), zbog onanisanja estoko si predbacuje, ali usprkos ponovljenih
pokuaja ne uspeva da se odvikne od toga. Za masturbatorske inove fantazira erotske
scene uvek sa enskim likovima; muke fantazije nikad nije imao. Prole godine prihvata
ponudu homoseksualnog mukarca da ode s njime u hotel, proveo je s njime jednu no,
naizmenino su vie puta uzajamno izveli coitus intra femora. Pac. tvrdi da od tada nije
vrio homoseksualne inove niti je imao homoseksualne elje ili fantazijske slike. Pre
otprilike dve sedmice imao je prvi neuspeli pokuaj koitusa. Pac. objanjava spontano da
se njegovo neurotsko obolenje po njegovom miljenju zasniva na njegovoj nesposobnosti
za sklapanje nenih prijateljskih odnosa sa enama. Ima jaku elju za ozdravljenjem,
smatra da je neurotian, ali ne homoseksualan; nada se da e izleenje postii hipnozom
ili psihoanalizom.
Somatski: visok, snano graen, poneto oskudna dlakavost lica, malo visok glas,
inae muke polne karakteristike. Porodina anamneza: vidi prethodne navode pacijenta.

Ako, kao to je uobiajeno, inverzne osobe sa iskljuivo seksualnim

objektom istog pola nazovemo apsolutno homoseksualnim, a one iji
objekti pripadaju i istom i drugom polu nazovemo relativno
homoseksualnim ili biseksualnim, one sa objektom koji je samo povremeno
istog pola okazionalno homoseksualnim, tada na prvi i drugi sluaj
moemo svrstati u prvu grupu, trei do esti sluaj u drugu, a sedmi i osmi
sluaj u treu grupu. Pri tanijem razmatranju prethodno navedenih, samo
kratko prikazanih istorija bolesti, dobivamo siguran utisak da granica
izmeu pojedinih grup nipoto nije otra, pre se moe govoriti o
postepenom, neotrom prelazu jedne grupe u drugu, tako da bi kod nekih

sluajeva (na primer, kod naeg sedmog i osmog sluaja) odluka o

pripadnosti u jednu ili drugu grupu bila proizvoljna. Ako ovi sluajevi daju
pravo na opte zakljuke, tada se moemo sloiti s gleditima onih autora
prema ijoj tvrdnji od apsolutno homoseksualnih do apsolutno
heteroseksualnih vodi kontinuirani sled, iji se pojedinani lanovi razlikuju
samo s obzirom na stepen, tako da bi se moglo govoriti o stepenima
homoseksualnosti. Meutim, kao to se dalje jo prikazuje, taj kontinuirani
sled ne mora se razumeti samo u smislu Magnusa Hirschfelda [218], koji u
homoseksualnosti vidi konstitucionalno-organski, a ne psiholoki problem.
Apsolutna homoseksualnost, uzeta u najuem smislu rei, postoji
verovatno isto tako malo kao i apsolutna heteroseksualnost; ak i kod
osoba koje su manifestno posve heteroseksualne verovatno nee
nedostajati izvorno homoseksualna nagonska komponenta u individualno
razliitoj meri bilo u naznakama, bilo u preobraenoj (sublimisanoj)
formi. (I na prvi sluaj sea se jednog heteroseksualnog objekta
fantazije.)
Kod razmatranja istorija bolesti pada jo u oi da uopte izmeu
stepena seksualnosti s jedne strane i stava prema roditeljima s druge
strani postoji potpuno odreen odnos. Naime, to je kod pacijenta jaa
povezanost s ocem i to je, nasuprot tome, negativniji stav prema majci, to
vie se stepen homoseksualnosti pribliava apsolutnoj inverziji. 1 Ta
proporcionalnost mogla bi da se tumai kao prethodnica ili kao posledica
homoseksualnosti. U prilog prvom shvatanju [219] govori identian navod
prvog, treeg i estog sluaja, koji su kao mala deca neposredno
posmatrali ljubavni in majke s drugim mukarcima. S pravom moemo da
predstavimo da je to posmatranje vie ili manje bitno pridonelo njihovom
odvraanju od majke i razvoju polnog nagona u homoseksualnom smeru.
Takoer i zajedniko spavanje dece istog pola u jednom krevetu (kao u
prvom, drugom i etvrtom od naih sluajeva), kao i nepovoljne porodine
i stambene prilike2, sigurno nisu posledice eventualno ve postojee
homoseksualnosti dece, nego obrnuto, takve socijalne okolnosti veoma su
1

Freud, kasnije onda i Boehm, Sadger, Adler, Stekel i drugi detaljno su prouavali
mehanizme nastanka homoseksualnosti i ustanovili (Freud): ... da kasnije invertovani u
prvim godinama detinjstva prolaze fazu veoma intenzivne, ali kratkotrajne fiksacije na
enu (najee majku), nakon ijeg prevazilaenja se identifikuju sa enom i sebe sme
uzimaju za seksualni objekt, tj. polazei od narcizma oni trae mladenake i svojoj
vlastitoj linosti sline mukarce koje ele da vole kao to je njih volela majka... Onaj ko
je upoznat sa psihoanalitikim uenjima i zna da se taj mehanizam javlja najee, videe
u naim sluajevima jedan stadij, jednu fazu toga razvoja (u kojemu se, naime,
identifikacija vie ili manje potpuno ve dogodila). Sem toga tipinog mehanizma javljaju
se i drugi.
Ovde jo treba pomenuti da tim sopstveniim opisima od strane homoseksualaca
ne sme da se pripisuje apsolutna pouzdanost. O toj taki Sadger pie: ...Mi saznajemo
jasno samo jedno: kako bolesnik hoe da lekar gleda na njega, a ne to kako je on u
stvarnosti sazdan; ne kako je dospeo do svoje perverzije, nego kakvu je priu o tome
ispleo samom sebi, premda bona fide, ... njegove naknadne fantazije o toj stvari... ali ak
ako i postupa posve iskreno, on ne moe da nam d nikakvu istinu jednostavno zato to je
ni sm ne poznaje. T, upravo ti odreujui doivljaji i fantazije koji su doveli do inverzije
postali su mu potpuno nesvesni... itd.

pogodne da potaknu homoseksualni smer nagonskog razvoja. Prividno

kauzalno znaenje takvih i drugih psihikih faktora dovela je neke autore,
poput Alfreda Adlera, W. Stekela itd., do uverenja, da postoji samo
psihogeneza homoseksualnosti. Tako Adler oznaava uenje o uroenom
karakteru i o nepromenjivosti homoseksualnosti kao o naunom
praznoverju. On izvodi homoseksualnost skoro iskljuivo iz oseaja manje
vriednosti koji homoseksualac pokuava da nadoknadi. (Adler govori o
trijumfu.) Homoseksualnost je prema Adleru samo sredstvo za suzbijanje
oseaja manje vrednosti. Prema Stekelu, homoseksualnost takoer
uzrokuju samo psihiki faktori, i to kroz procese identifikacije, kroz
razoaranje heteroseksualnom stranom, bekstvo od incesta, kompleks
kastracije, odvratnost nakon doivljene polne zaraze itd. I najstariji klasini
autori kao Krpelin i drugi, glavnu ulogu kod nastanka homoseksualnosti
(sem opte duevne degeneracije) pripisuju psihikim faktorima, naime,
sluajnim nepogodnim doivljajima, onaniji, zavoenju itd. Adlerova
istraivanja u pogledu uloge oseaja manje vrednosti u nastanku
homoseksualnosti sigurno su veoma dragocena a njegova duhovita
izvoenja veoma su vredna panje. Meu determinantama koje deluju u
nastajanju homoseksualnosti [220] i oseaji manje vrednosti, izmeu
ostalog, mogu da igraju neku u pojedinim sluajevima i veoma vanu
ulogu. Ali izrazito je jednostrano ako temelj homoseksualnosti gledamo
samo u oseajima manje vrednosti! Psihoanalitika istraivanja (Freud,
Sadger itd.) pokazala su da je nuno da se zajednu steknu razliite
etioloke komponente u nastajanju homoseksualnosti, pri emu su vani i
kvantitativni faktori. Tome u prilog govori i konstatacija da se ti prividno
kauzalno delotvorni faktori javljaju nesrazmerno ee nego slika samog
stanja homoseksualnosti. Ve zbog sme te injenice vie je nego
verovatno da u tome moraju da deluju i drugi, i to konstitucionalni faktori. I
u naa prva tri sluajeva odnos izmeu oca i sina doputa da sa sigurnou
pretpostavimo kako njegovo nastajanje nije usledilo bez uea oca.
Naime, u tim je sluajevima afektivna vezanost obostrana, i skloni smo da
pretpostavimo da i kod oca u tome mora da postoji (verovatno) latentna
homoseksualna komponenta; tome u prilog mogao bi da govori i odnos
izmeu oca i majke kao i injenica da majka, oseajui se nezadovoljena,
trai zadovoljenje kod drugih mukaraca3. Polovina naih sluajeva takoer
su i zavisnici o kokainu (pored homoseksualnosti), jedan i o morfinu.
Odnose izmeu kokainske zavisnosti i homoseksualnosti nedavno je
opirno obraivao Hartmann i ustanovio: Izmeu homoseksualnosti i
kokainske zavisnosti postoji odnos u dvostrukom pogledu. Pojaana
homoseksualna komponenta moe dati dispozicionalni faktor za zavisnost
o kokainu, dok se, s druge strane, kronino uivanje kokaina mora u
itavom nizu sluajeva posmatrati kao determiniue za promenu smera
libida u smislu inverzije. ini se da i drugi oblici zavisnosti stoje u bliskim
odnosima sa homoseksualnou.
2

Nedavno je Herz raspravljao o uticaju stambene oskudice kao uzronom i sadrajnom

momentu kod neuroza i psihoza.
3

Usp. o tome Freudove primedbe: Izostajanje jakog oca u detinjstvu neretko potie
inverziju. T, ini se gotovo kao da prisustvo jakog oca osigurava sinu ispravnu odluku
u izboru objekta za suprotni pol.

Homoseksualna zavoenja u ranoj dejoj dobi kojoj su stariji

autori (kao Krpelin itd.) pripisali jednu od glavnih uloga u nastajanju
homoseksualnosti izgubie znatno na svome patogenetskom znaenju,
budui da iz Abrahamovih istraivanja znamo da je u tim zavoenjima
prisutan i aktivni faktor na strani sme dece. Tako deca, koja imaju aktivnu
tendenciju da se izloe takvim zavoenjima, najpre doivljavaju snove
takve vrste. Pri tome nam iskljuivost psihikih faktora nije dovoljna, nego
je, kako je prethodno ve navedeno, sve jasnije da kod homoseksualnosti
ne smeju da se zanemare i konstitucionalni faktori. 4
Jedna grupa autora, tako u prvom redu Magnus Hirschfeld i Weil,
zastupaju gledite da homoseksualnost uopte nije psihiki problem, nego
somatski, i to organa s unutranjim luenjem. To se gledite oslanja na
Steinachovo uenje o tzv. pubertetskoj lezdi. Tim imenom Steinach naziva
Leydigove* meuelije u testisima i luteinske elije u jajniku. Polni hormoni
pomenutih skupina elija navodno odreuju polni razvoj individuuma u
telesnom i duevnom smislu. Proizvodnja tih tvari unutranjeg luenja, s
jedne strane, kao i proizvodnja semenih i jajnih elija s druge strane,
navodno su meusobno potpuno nezavisne funkcije semenih lezd, koje
dakle sadre jedan generativni i jedan intrasekretni deo. Tako
pubertetska lezda sadri istovremeno muke i enske elije; delovanje
jedne ili druge elije moe navodno da bude potisnuto za neko vreme i
kroz to moe da se dogodi prevrat u drugi pol; nadalje, takva promena
moe da nastupi i periodino ili moe da se odri trajno, i moe da se
odnosi uglavnom na telesna ili na psihika polna obeleja itd. Prema
Magnusu Hirschfeldu homoseksualnost pripada interseksualnim
odstupanjima od polnog tipa. Te atipinosti poivaju na tome da
pubertetske elije oba [222] pola zadravaju svoju intrasekretnu
efikasnost. ini se da istraivanja Steinacha, Lichtensterna, Mhsama,
Pfeifera, Rohledera i drugih govore u prilog tome shvatanju; meutim,
radovi drugih autora, kao su Benda, Kolisko, Niessl von Mayendorf, Stabel,
Sternberg, Titze, osobito radovi Kreutera koji je presadio testise jednog
tekog homoseksualca jednom kastriranom heteroseksualcu, a da nije
nastupila ni najmanja promena u njegovom nagonskom ivotu (osobito ne
homoseksualni zaokret) ine veoma verovatnim da se postignuti rezultati
oslanjaju na sugestivno delovanje. Kao to Blum ispravno konstatuje, do
sada u semeniku homoseksualca nisu mogle da se dokau nikakve
promene koje se ne bi javljale i kod heteroseksualaca. Izvesno je da je
Magnus Hirschfeld u pravu s posmatranjem seksualnih meustepenova, ali
oni nisu, kako naglaava Gaupp, nikakav nuan dokaz za ispravnost
Hirschfeldovog uenja o homoseksualnosti u smeru uvek uroene
varijante ljudske sklonosti. Posebno nemamo nikakvu osnovu da
pretpostavimo da je anatomska interseksualnost proporcionalna sa
psihikom. Nasuprot brojnim mukim homoseksualcima sa enskim
telesnim crtama stoje mnogobrojni sa izrazitim mukim polnim
karakteristikama kakva je i veina naih sluajeva a isto to vredi i za
homoseksualne ene. Sem toga, sve navodno telesne pojave
homoseksualaca javljaju se takoer i kod jedinki sa posve
[221]

Usp. o tome gledita H. Ellisa, Kronfelda i Molla.

[Franz Leydig, 1821-1908., dod. prev.]

heteroseksualnim nagonskim usmerenjem. Kehrer upozorava s pravom na

veliku sloenost korelacij meu organima za unutranje luenje: Zato,
ako Hirschfeld pretpostavlja da uzrok polne perverzije lei u polnim
lezdama, onda, istorijski posmatrano, u tome lei jo vea jednostranost
nego to je Krafft-Ebingovo jednostrano premetanje njihovog uzroka u
mozak. Zapravo, danas poznajemo ve dve modane lezde (epifizu i
hipofizu) i jo vie krvnih lezda (nadbubrenu, thyreoidea itd.), ija
sinergetika i antagonistika naizmenina igra odreuje seksualnu
formulu...
Ako se u taj veliki korelacijski sistem unesu jo i psihiki faktori, tad
imamo [223] ukupne determinante iz kojih se razvija homoseksualno
nagonsko usmerenje. Tako je homoseksualnost rezultanta mnogobrojnih
razliitih komponenti, ija je priroda delimino psihika, a delimino
pripada organima s unutranjim luenjem; ona je rezultirajue (vie ili
manje pokretno) stanje u kojem sinergetika i antagonistika naizmenina
igra psihikih i organskih sila nalazi svoju ravnoteu. Vjerovatno se celi
korelacijski sistem kod svih ljudi sastoji od kvalitativno istih pojedinanih
lanova i samo kvantitativne razlike pojednih lanova uzrokuju da se
ravnotea u igri sila jednom nae u heteroseksualnom, drugi put u
homoseksualnom usmerenju. Na to rezultirajue stanje ravnotee
verovatno moe da se utie i da ga se poremeti iz svakog pojedinog lana
premda na veoma razliite naine a od irine linije napada (tj. od broja,
od vanosti u kvalitativnom i kvantitativnom pogledu itd. istovremeno
zahvaenih lanova lanca) zavisie onda i uspeh u pokuaju delovanja, tj.
terapeutskog napora. Tako i niska efikasnost Steinachove operacije (u
pitanju homoseksualnosti) moe da se objasni time to je linija napada tu
veoma uska, ona je takorei splasnula na jednu toku napada, tj. na stanje
ravnotee celog korelacijskog sistema pokuava da se utie polazei od
jednog jedinog lana lanca. Sem toga, u mnogim sluajevima
homoseksualnosti ta komponenta ne igra verovatno nikakvu sutinsku
ulogu. Ako navedeni primer zahvata kroz promenu samo jednog lana
velikog korelacijskog sistema tako tei pomicanju rezultante od
homoseksualnosti u smeru heteroseksualnosti i ako su uspesi izrazito
sumnjivi, a sm zahvat esto veoma riskantan, i ako, s druge strane, ve
poznajemo metode koje verovatno odjednom napadaju celu grupu,
tavie, u nekim sluajevima moda vei i vaniji deo svih lanova, i na taj
nain kroz iru osnovu napada doputaju puno povoljnije anse za uticanje
[224] na trenutno (vie ili manje stabilno) stanje ravnotee
(homoseksualnosti), i pri tome ohrabruju na uspeh, a opasnosti su otprilike
jednake nuli onda se iz praktiko-terapeutskih razloga gotovo iz dunosti
namee nunost da se pomenuta metoda primeni kod svakog sluaja
homoseksualnosti koji je spreman na ozdravljenje. Ovde se misli na
ispravno izvedenu psihoterapiju, i to u prvom redu psihoanalizu. Prethodna
razmiljanja imaju samo jedan smisao, ako je istinita pretpostavka da
psihike komponente zaista znae vie nego jedan lan lanca u
pomenutom korelacijskom sistemu. injenica da u psihoterapiji ve imamo
vie uspenih izleenja (Nachmansohn i drugi psihoanalitiari, nadalje
Stekel, Adler itd,) govori u prilog ispravnosti te pretpostavke. Uee
psihikih i konstitucionalnih faktora kod uzrokovanja moe da se
individualno razlikuje kod svakog sluaja. Ali kod principijelne primene

psihoterapeutskih metoda na homoseksualnost ispostavie se ili da je

jedan deo determiniuih faktora, koji je vei nego to se sada generalno
vjeruje, psihike prirode, i da e ostati jo samo pojedinani sluajevi kod
kojih ukupnost organskih faktora prevazilazi ukupnost psihikih, ili e se
pokazati obrnut odnos, to se ipak ini manje verovatnim. Ali i tada kao i
u celoj medicini terapeutski mora da se trajno promeni samo neorganski-konstitucionalni deo, i na taj nain samo odgovarajua
psihoterapija mora da ostane jedino racionalno sredstvo delovanja.5
Konstitucionalni faktori su u nerazmerno manjoj meri pokretni; sem toga,
skoro da je nezamisliva metoda koja bi bila prikladna da utie istovremeno
na celinu (ili barem na neke vane pojedinane lanove) organskih faktora
(npr. istovremeno na vie lezd sa unutranjim luenjem), kao to je
sluaj kod celine psihikih faktora. Dakle, u svakom sluaju bilo bi
potrebno [225] da se kod daljnjih istraivanja najpre provede kritika
statistika obrada homoseksualaca na koje se utie sa psihoterapijom radi
provere napred navedene pretpostavke o vanoj ulozi i podlonosti uticaju
psihikih faktora kod homoseksualnosti. Tek kod onih sluajeva kod kojih
psihoterapija nije dovoljna da bi se na nagonsko usmerenje uticalo u
praktiki dovoljnoj meri, trebalo bi da se pokua s delovanjem na one
manje pokretljive organske faktore putem farmakolokih6 ili operativnih
zahvata.
Veina autora koji su se bavili homoseksualnou, i to takoer i oni
koji, poput Hirschfelda, organski-konstitucionalnu etiologiju smatraju za
jedino prihvatljivu, govore o profilaksi. Pod time se podrazumevaju
vaspitni, higijenski i socijalni uticaji na decu i mlade, kao seksualno
prosveivanje ... nain ivota koji jaa telo i duh i izbegava ivane
otrove (pre svega alkohol) (Hirschfeld), jaanje volje, fiskultura,
suzbijanje preuranjenog polnog uzbuivanja (Krpelin), odstranjivanje
tetnih uticaja prilik u okolini (zavoenje, nepovoljne stambene i
porodine prilike itd.). Teko da postoji ijedan autor koji odrie svaku
efikasnost nabrojanim i slinim psihikim merama. Ipak, ini se veoma
nedosledno kod autora, koji zastupaju organsko-konstitucionalno
stanovite, kad socijalne, higijenske i vaspitne, dakle spoljne uticaje
smatraju efikasnim kod uslovljenosti koja je po njihovom miljenju
organsko-konstitucionalna. U svakom sluaju, ini se da to stanje stvari
govori u prilog gledit koja su zastupljena u ovom radu, naime, da
homoseksualnost moe da se promeni sa psihike strane (svakako, samo
pod odreenim pretpostavkama; v. Freud).
Saimajui treba rei: homoseksualnost je rezultirajue stanje
ravnotee brojnih komponenata, od kojih je jedna grupa konstitucionalne, i
na taj nain relativno malo pokretljive prirode, a druga je psihike, [226] i
na taj nain relativno dobro pokretljive prirode. Operacija prema
Steinachu ini preusku bazu za napad na jednom malo pokretljivom mestu
i usled toga ima malo uspeha. Potvreni uspesi u leenju putem analitike
psihoterapije, razmiljanja o profilaksi homoseksualnosti, nadalje, relativna
nepokretljivost organskih i relativno dobra pokretljivost psihikih faktora
5

U kojoj meri e ovde jednom doi u obzir farmakopsiholoke metode, o tome ne moe
danas da se odlui (v. o tome Schilderovu Farmakopsiholanalizu).
6

Usp. za ovo prethodno pomenuti Hartmannov rad.

ine verovatnom opravdanost prepostavke da analitika psihoterapija nudi

iru osnovu za napad a time i bolje izgleda za terapeutsko delovanje.

PREVOD: Borislav Mikuli

Literatura
Abraham: Klinische Beitrge zur Psychoanalyse. Internat.
psychoanalytische Bibliothek, Nr. 10.
Adler: Das Problem der Homosexualitt. Mnchen 1921.
Benda: Bemerkungen zur normalen und pathologischen Histologie der
Zwischenzellen der Menschen und der Sugetiere, Arch. fr Frauenh.
u. Eugenetik, H. 7, 1921.
Blum: Homosexualitt und Puberttsdrse. Zentralbl. f. d. ges. Neurol. u.
Psych., Bd. XXXI, H. 4, 1983.
Boehm: Beitrge zur Psychologie der Homosexualitt. Internat. Zeitschr. f.
Psychoanalyse, VI. Jahrg.
- Homosexualitt und Bordell. Internat. Zeitechr. f. Psychoanalyse, VII.
Jahrg.
- Beitrage zur Psychologie der Homosexualitt II. Internat. Zeitschr. f.
Psychoanalyse, VIII. Jahrg.
H. Ellis: Die Homosexualitt. bersetzt nach der dritten englischen Auflage
von H. Mller. (Sex.-psychologische Studien, Bd. 8.) Curt Kabitzsch,
Leipzig 1924.
Freud: Vorlesungen zur Einfhrung in die Psychiatrie. Internat.
Psychoanalytischer Verlag.
- Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie. Internat. Psychoanalytischer
Verlag.
- ber einige neurotische Mechanismen bei Eifersucht, Paranoia und
Homosexualitt. Internat. Zeitschrift fr Psychoanalyse, VIII. Jahrg.
- Psychogenese eines Falles von weiblicher Homosexualitt. Kleine
Schriften zur Neurosenlehre, V. Folge.
Gaupp: Das Problem der Homosexualitt. Kl. Wochenschr., Nr. 21, 1922.
Ha r t m a n n : Kokainismus und Homosexualitt. Zeitschr. f. d. ges.
Neurol. u. Psych., 1925.
Herz : Die Wohnungsnot als auslsendes und inhaltliches Moment bei
Neurosen und Psychosen. Wien. klin. Wochenschr., Nr. 47, 1924.
Hirschfeld : Ist die Homosexualitt seelisch oder krperlich bedingt?
Mnchn. med. Wochenschr. Nr. 11, 1918.
- Sexualpathologie. Bonn 1921.
- Hodenbefunde bei intersexuellen Varianten. Arch. f. Frauenh. u.
Eugenetik, 7, H. 2, 1921.
Kehrer : Kritisches Referat. Kl. Wochenschr., Nr. 40, 2. Jahrg., 1923.
- ber Wesen und Ursachen der Homosexualitt. Dtsch. Wochenschr., Nr.
19, 50. Jahrg., 1924.
Kolisko: Die Zwitterbildungen. Beitr. z. gerichti. Med., Bd. 4, 1922.
Kreuter: Hodentransplantation und Homosexualitt. Zentralbl. f. Chir., Nr.

16, 1921.
- Weitere Erfahrungen ber Hodentransplantation bei Menschen. Dtsch.
Zeitschr. f. Chir., Bd. 172, H. 5-6, 1922.
Kronfeld: ber Gleichgeschlechtlichkeit. Stuttgart 1922.
Lichtenstern: Die berpflanzung der menschlichen Keimdrsen. Wien
1924.
Moll-Krafft-Ebing : Psychopathia sexualis. Stuttgart 1924.
Moll: Behandlung der Homosexualitt psychisch oder biochemisch? Bonn
1921.
Mhsam: Weitere Mitteilungen ber Hodenberpflanzung. Dtsch. med.
Wochensehr Nr. 13, 1921.
- Endergebnisse der Hodenberpflanzung. Dtsch. Wochenschr., Nr. 40, 48.
Jahrg., 1922.
Nachmansohn: Die Psychoanalyse eines Falles von Homosexualitt.
Internat. Zeitschr. f. Psychoanalyse, H. 1, VIII. Jahrg.
Niessl von Mayendorf: Das Problem der angeborenen Homosexualitt.
Arch. f. Psych. U. Neurol., Bd. 69, H. 5, 1923.
Pfeiffer : Moderne Behandlung der Homosexualitt und Impotenz durch
Hodeneinpflanzung. Berl. Klinik, H. 332.
Rohleder : Heilung von Homosexualitt und Impotenz durch
Hodeneinpflanzung. Dtsch. med. Wochenschr., Nr. 48, 1917.
- Hodenberpflanzung. Deutsche med. Wochenschr. 1924, 51.
Sadger: Neue Forschungen zur Homosexualitt. Berl. Klinik, H. 315.
- Psychopathia sexualis und innere Sekretion. Fortschr. d. Med., Nr. 1,
1920.
- Die Lehre von den Geschlechtsverirrungen auf psychoanalytischer
Grundlage. Franz Deuticke, Wien 1921.
- Jahresbericht ber sex. Perversionen. Jahrbuch fr Psychoanalyse, VI,
1914.
Schilder: Medizinische Psychologie. Julius Springer, 1924.
- Entwurf zu einer Psychiatrie auf psychoanalytischer Grundlage.
Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1925.
Stabel: Der gegenwrtige Stand der Hodenberpflanzung. Dtsch. med.
Wochenschrift, Nr. 48, 1921.
Stekel: Onanie und Homosexualitt. Berlin und Wien 1921.
- Masken der Homosexualitt. Zentralbl. f. Psychoanalyse, II. u. III. Jahrg.
- Ein geheilter Fall von Homosexualitt. Wien. klin. Wochenschr., Nr. 33,
1920.
Steinach: Histologische Beschaffenheit der Keimdrsw bei homosexuellen
Mnnern. Arch. f. Entwicklungsmech. d. Organismen, 46. 1920.
Steinach und Holzknecht: Erhhte Wirkungen der inneren Sekretion bei
Hypotrophie der Puberttsdrse. Arch. f. Entwicklungsmech., 42,
1917.
Steinach und Lichtenstern : Umstimmung der Homosexualitt durch
Austausch der Puberttsdrsen. Mnchn. med. Wochenschr., Nr. 6,
1918.
Sternberg: Vorkommen und Bedeutung der Zwischenzellen. Zieglers
Beitr., 69, 1921.
Tietze-Schreiber : Operationen nach Steinach. Zentralbl. f. Chir., 27, 1922.
Weil: Sprechen anatomische Grundlagen fr das Angeborensein der

Homosexualitt? Arch. f. Frauenheilkunde U. Konstit. Forsch., Bd. 10,

H. 1, 1924.