BAZE PODATAKA

Baza podataka moe se definisati

kao nezavisan skup podataka uskladiten na
medijumu za uvanje podataka raunara,
koji omoguava razliite naine njihovog
pregleda u skladu sa potrebama.
Razvoj modela baze podataka prema
logikoj strukturi

ELEMENTI BAZE PODATAKA

Osnovni elementi baza podataka su:
entitet, atribut, klju, polje, slog i relacija.
Entitet je svaka realna injenica, dogaaj ili
pojava, bez obzira na svoju sutinu (na
primer sastanak, mainska operacija i sl.).
Atributi
predstavljaju entitet, odnosno
opisuju njegove osobine (na primer za
entitet "maina" atributi su proizvoa,
godina proizvodnje, snaga, ...).
Klju je jedan od atributa koji je jedinstven i
slui za urevanje i pretraivanje podataka.
Naziva se primarnim kljuem i najee je
to ifra, odnosno identifikacioni broj
odgovarajueg entiteta.
Polje je osnovna jedinica baze podataka,
sadri jedan podatak i karakterie se tipom
(tekstualni, numeriki, datumski,...).
Slog ili zapis je grupa polja, odnosno skup
podataka o jednom entitetu za odgovarajue
atribute.
Relacija je veza izmeu dva entiteta u cilju
povezivanja odreenih grupa podataka radi
lakeg korienja tih podataka. Povezivanje
je mogue samo ako entiteti sadre

zajednike, kljune atribute kojima se vri

povezivanje.

ORGANIZACIJA PODATAKA
Organizacija podataka predstavlja nain
ureivanja podataka u memoriji, to
odreuje nain pristupa podacima.
Serijski nain - podaci su poreani
po hronolokom redosledu unoenja.
Ovaj nain organizovanja podataka
posebno se koristi pri hronolokom
evidentiranju dogaaja (na primer
evidentiranje otkaza maine, radnih
sastanaka i sl.).
Sekvencijalni nain - podaci su
organizovani
prema
unapred
utvrenom redosledu, a osnova za
redosled podataka je primarni klju.
Indeksirani nain - u jednom fajlu
podaci su smeteni serijski ili
sekvencijalno, a pristup, odnosno
pronalaenje podataka izvodi se
preko indeksa koji se nalazi u
drugom fajlu i koji omoguava
direktan i brz pristup bez obzira na
nain smetanja podataka.
Indeks-sekvencijalni
nain
omoguava direktan i sekvencijalni
pristup podacima. Podaci su
organizovani tako to poreani
prema primarnom kljuu, a veza
izmeu kljua i fizike adrese sloga
u memoriji uspostavlja se preko
indeksa.

Direktan nain - omoguava najbri

mogui pristup podacima. Izmeu
kljua sloga i njegove fizike adrese
uspostavlja se matematika veza
(hashing algotitam), kojom se klju
transformie u adresu.
MODELI BAZA PODATAKA
Modeli baza podataka prema strukturi
mogu biti:
a) Hijerarhijski model
Struktura hijerarhijskog modela je u
obliku drveta. Podaci su organizovani u
entitete, pri emu je entitet na najviem
nivou, tzv. koren. Svaki entitet vieg
nivoa povezan je sa entitetom nieg
nivoa relacijom tipa roditelj - dete, tako
da je jednom entitetu vieg nivoa
podreeno vie entiteta nieg nivoa, a
jedan entitet nieg nivoa ima samo jedan
nadreeni
entitet.
Hijerarhijskom
strukturom moe se prikazati odnos
1:vie, dok se odnos vie:vie ne moe
dobro izvesti.
Osnovni nedostatci hijerarhijskog
modela, pored krutosti su problemi pri
unoenju, brisanju i auriranju.
b) Mreni model
Mreni model je nastao kao
posledica ogranienja hijerarhijskog
modela.Zasniva se na mrei podataka u
kojoj ne postoje nadreeni i podreeni
entiteti i u nju je mogue ui sa bilo kog
vora. Mrena struktura prikazuje
relacije meu podacima u obliku
vie:vie. Sa ovom strukturom u odnosu
na
hijerarhijsku
smanjuje
se
redudantnost i skrauje vreme pristupa
podacima, ali je sama struktura sloenija
c) Relacioni model
Relacione
baze
podataka
se
zasnivaju na relacionoj algebri. U
relacionoj bazi podataka podaci se
organizuju u obliku dvodimenzionalnih
tabela.Relacioni modeli ispoljavaju
snagu, posebno u sluajevima kada je
potrebno povezati razliite podatke iz

vie tabela, to je omogueno

zajednikim elementom podataka u tim
tabelama.
d) Objektni model
Objektno orijentisana,baza podataka
omoguava, za razliku od predhodnih
baza
podataka,
memorisanje
i
pretraivanje informacija u obliku teksta,
slike i zvuka i njihovih kombinacija.To
je posebno vano za pojedine poslovne
sisteme, kao to su Radio, TV, projektni
biroi, bolnice, kole i sl.
SISTEMI
ZA
UPRAVLJANJE
BAZAMA PODATAKA
Sistem za upravljanje bazama
podataka (SUBP) je sistemski softver
pomou koga se organizuju, uvaju i
pretrauju podaci.
SUBP treba da omogui: lako i brzo
kreiranje i auriranje BP, kontrolu
redudantnosti podataka, jednostavan
pristup podacima i izdavanje izvetaja i
efikasno odravanje BP.
Za razliku od klasine organizacije
podataka, bazirane na meusobno
nezavisnim datotekama, SUBP ima
sledee karakteristike
fleksibilnost - poto su programi
i podaci nezavisni, mogu se vriti
izmene podataka bez izmena u
programima,
podaci su integrisani u jednoj
bazi,
to
omoguava
centralizovano upravljanje i
zajedniko
korienje
tih
podataka, kao i bri pristup,
podaci se u bazu unose samo na
jednom mestu, ime se eliminie
redudantnost
i
smanjuje
memorijski prostor, a to takoe
doprinosi
efikasnijem
sprovoenju promena,
omogueno
je
ostvarivanje
"prirodnih" veza meu podacima
koje proistiu iz prirode podataka
i zahteva koji se postavljaju.

Bitni faktori vezani za kreiranje to

efikasnijeg raunarskog sistema za podrku
informacionom sistemu su:
1. Svrsishodnost i sadraj - u
samom poetku rada treba definisati svrhu
sistema, odnosno namenu, korisnike i
njihove zahteve. Sadraj podataka je bitan
deo sistema i zato treba razmotriti koje
podatke treba prikupljati, za koje korisnike i
na koji nain.
2. Pristup - treba obezbediti da
razliite slube mogu da pristupaju
razliitim
podacima
u
skladu
sa
procedurama pristupa koje postoje u
poslovnom sistemu, to posebno vai za sve
menaderske nivoe.
3. Organizacija - podatke treba
organizovati tako da se oni mogu to lake
pozvati, aurirati, sortirati i prezentirati.
4. Tanost - u radu sa podacima
postoji mogunost greaka, poev od
prikupljanja netanih podataka, do greki pri
unoenju, kao i greaka pri obradi.
Neophodno je zato da se u svakoj ovoj fazi
vri redovna kontrola podataka od strane
kadra koji radi u datoj fazi, kao i od strane
menaderskog dela.
5. Bezbednost - kod informacionih
sistema sa velikim brojem korisnika,
bezbednosne procedure su sastavni deo tih
sistema. Zadatak programera je, da na
zahtev menadera projektuju bezbednosne
elemente sistema tako da sistem bude to
sigurniji.
6. Trokovi - Najvii menadment
odreuje finansijska sredstva, koja se ulau
u informacioni sistem da se ne ugroze
njegove funkcije. Pored cene projektovanja
sistema, opreme i uvoenja, potrebno je
ukljuiti trokove odravanja rada sistema i
njegovog proirenja.
ELEMENTI
SISTEMA
ZA
UPRAVLJANJE BAZAMA PODATAKA
Osnovni elementi SUBP su: BP,
softver SUBP, renik podataka i aplikacioni
programi.

Baza podataka fiziki se smeta na nekom

od memorijskih medija, najee na disku.
Pri tome su podaci smeteni na jednom
mestu, ne ponavljaju se i koriste ih sve
aplikacije.
Softver SUBP deluje kao interfejs izmeu
aplikacionih programa i fizike baze
podataka. SUBP paket sadri jezik za opis
podataka (DDL) i jezik za rad sa podacima (
DML).
DDL se koristi za opis eme baze podataka,
odnosno njene logike strukture (entiteta,
atributa i njihovih veza).DDL se koristi pri
razvoju baze podataka.
DML slui za razvoj aplikacije. Programer
pomou ovog jezika vri prenos podataka
izmeu baze i aplikativnih programa,
pretraivanje i auriranje podataka, kao i
druge operacije.
Aplikacioni
programi
predstavljaju
interfejs korisnika sa bazom podataka.
Aplikacioni program poziva elemente
podataka, a SUBP ih pronalazi i isporuuje,
tako da programer nema potrebe da
specificira lokaciju podataka.
Renik podataka je ustvari datoteka koja
sadri definiciju (opis) elemenata podataka,
kao i karakteristike podataka (upotrebu,
pripadnost, autorizaciju i zatitu). Renik
podataka se, pored ostalih namenskih
programa, koristi za administraciju BP.
Administracija baze podataka je jedna od
kljunih funkcija u radu sa BP, poev od
kreiranja, pa do korienja i odravanja.
Administrator pri kreiranju odluuje koji e
podaci i u kom formatu ui u bazu, odreuje
logiku i fiziku strukturu BP, odreuje
prava pristupa i obezbeuje integritet i
zatitu BP, prati rad, vri izmene, inoviranja,
modifikacije itd.