Visoka-poslovno tehnika kola Uice

Zavrni rad iz predmeta:

Algoritmi i diskretna matematika
na temu:

Digitalna i logika kola

Mentor:
Dr Ana Savi

Kandidat:
Branislav Slovi SI12/13

SADRAJ

LOGIKA KOLA......................................................................................................................1
Bulova algebra...................................................................................................................1
Osnovna logika kola.............................................................................................................3
SLOENA LOGIKA KOLA I BULOVE FUNKCIJE...............................................................8
Sinteza logikih kola zadate nemene......................................................................................9
Tree logiko stanje............................................................................................................9
Dekoder....................................................................................................................................10
Dekoder 1 od 2n................................................................................................................10
Koder........................................................................................................................................11
Koder prioriteta................................................................................................................11
Multiplekser..............................................................................................................................12
Demultiplekser.........................................................................................................................12
Bistabilna kola (flip-flop).........................................................................................................13
R-S flip-flop.........................................................................................................................13
D flip-flop.............................................................................................................................15
Registri.....................................................................................................................................16
Statiki registri.................................................................................................................16
LITERATURA.........................................................................................................................18

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

LOGIKA KOLA
Kao to smo ve istakli, obrada podataka u digitalnom rauanaru se realizuje pomou
elektrinih veliina (napon, struja), odnosno elektronski sklopovi raunara obrauju
elektrine veliine kojima su predstavljeni podaci. Najpogodnije je podatke binarno kodirati,
odnosno predstavljati ih pomou dva definisana stanja elektronskih sklopova, koji se stoga
nazivaju digitalni sklopovi, a poto se radi o elektronskim kolima ee se koristi termin
digitalna kola.
Dva mogua stanja digitalnog kola su najee dva nivoa napona U 1 i i U2. Recimo,
U1 =0V, a U2 =5V. Fizikim stanjima 0V i 5V odgovaraju dve logike vrednosti (la) i T
(istina) koja se u digitalnoj elektronici oznaavaju kao logika nula (0) i logika jedinica (1).
U=U2
logiko stanje 1
U=U1
logiko stanje 0
Logiko i fiziko stanje digitalnog kola
Data korespodencija izmeu fizikih i logikih stanja odgovara tzv. pozitivnoj logici.
Mogue je suprotno, niem naponu U1 dodeliti logiku 1, a viem naponu U2 logiku 0 i tada
se radi o negativnoj logici. Stanja i funkcije digitalnih kola se dakle mogu opisati pomou
logikih vrednosti i logikih operacija, pa se zato umesto termina digitalno kolo najee
koristi termin logiko kolo.
Ponaanje logikih kola moe se opisati pomou prekidakih ili Bulovih funkcija
koje su predmet izuavanja Bulove (ili prekidake) algebre.

Bulova algebra
Za razliku od klasine algebre, promenljiva veliina u Bulovoj algebri moe da ima
samo dve vrednosti - logika nula (0) i logika jedinica (1):
x = 0 ili x = 1
Tri osnovne operacije, pomou kojih moe da se definie bilo koja Bulova funkcija, su:
1. operacija logikog sabiranja (disjunkcija) ili ILI (OR) operacija
2. operacija logikog mnoenja (konjunkcija) ili I (AND) operacija
3. operacija komplementiranja tj. inverzije (negacija) ili NE (NOT) operacija
Pri tome Bulova funkcija predstavlja rezultat izraza koji se sastoji od operanada i
operacija nad tim operandima. Naravno, i Bulova funkcija ima razultat 0 ili 1.

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
Osnovne operacije se mogu definisati pomou tablice stanja ili tablice istinitosti, iz
koje vidimo da su prve dve operacije binarne (dva operanda), a trea je unarna (jedan
operand).

Vidimo da,
1. Logiki zbir ima vrednost nula ako i samo ako oba sabirka imaju vrednost nula.
2. Logiki proizvod ima vrednost 1 ako i samo ako oba inioca imaju vrednost 1.
3. Komplement ili negacija (inverzija) nule je jedinica, a komplement jedinice je nula.
Ako je u Bulovoj funkciji prisutno vie binarnih operacija onda se Bulov izraz izraunava s
desna na levo pri emu se definie da logiko mnoenje ima prioritet u odnosu na logiko
sabiranje. Prioritet operaija se moe promeniti zagradama.
Osnovne teoreme Bulove algebre:
Teorema Bulove algebre
a)
x+0=x
x +1 = 1
x+x=x
x+x=1

opis:
operacije sa kostantnim
vrednostima
zakon idempotentnosti
operacije
sa
komplementima
5.
x=x
dvostruka negacija
6.
x+y=y+x
x*y = y * x
komutativnost
7. x + (y + z)=(x + y) + z = x + y + z
x ( y z ) = ( x y ) z asocijativnost
8.
x + y-z = (x + y)(x + z) x (y + z) = x y + x z distributivnost
9.
x+xy=x
x (x + y) = x
zakoni
10.
x + x -y = x + y
x ( x + y) = x y
apsorpcije
11.
(x + y) = x y
xy=x+y
De Morganova pravila
invertovanja
1.
2.
3.
4.

b)
x1=x
x* 0 = 0
x*x = x
x^ x = 0

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Osnovna logika kola

Logikim operacijama I, ILI i NE odgovaraju elementarna logika kola ije su
oznake date u tabeli.

Elementarnim kolima su pridodata jo tri kola: NI, NILI , EXILI i NEXILI, koja
zajedno sa njima ine osnovna kola u digitalnoj elektronici. Ako u Bulovoj funkciji figuriu
vie binarnih operacija tj. ta funkcija predstavlja kombinaciju osnovnih logikih kola sa dva
ulaza tada je prioritet operacija sledei: NI, NILI , EXILI. Naravno, prioritet se moe
promeniti zagradama.
Definicije NI, NILI, EXILI i NEXILI kola
x

xy

x+y

y
0

y
1
3

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
0
1
1

1
0
1

1
1
0

0
0
0

1
1
0

0
0
1

Invertor ulaznog signala u neko kolo oznaava se skraeno kruiem. Na primer:

Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1. Binarni sistem je
izabran zato to raunar mora da prikae bilo koju cifru na jedinstven nain, a postoji veliki
broj elektronskih sklopova koji se nalaze u dva jedistvena stabilna stanja. Ova stanja mogu
biti otvoren-zatvoren, levo-desno, ukljen-iskljuen i slino. Zato je binarni sistem pogodan
za korienje. Cifra 0 ili 1 je minimalna koliina informacija, odnosno najmanji podatak koji
se moe obraditi u raunaru i naziva se bit (bit). Bit moe da reprezentuje istinu (true) i
neistinu (false). Jedinica reprezentuje istinu, a nula neistinu. Logike operacije se
predstavljaju i kao konjunkcija AND, a disjunkcija kao OR, imajui u vidu istinitosne tablice
za date logike operacije. U veini raunara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt
(byte).
Primer: Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101
dobiemo:
0110110110
0100010100
0110110110
1110111111

1100011101
1100011101

AND
OR

Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i nenumerike, odnosno

tekstualne podatke. Oni su ili nizovi (string) ili znakovi (character data), zatim slova, znakovi
interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i slino. Podaci ovog tipa su memorisani u
obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod.
Na primer 1111001 predstavla slovo b.
Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raunara. Digitalna kola
kombinuju nule i jedinice, i generiu nove nule i jedinice. Mainske instrukcije su takoe
prikazane kao nizovi nula i jedinica. Svi programi napisani u asembleru ili nekom viem
programskom jeziku da bi mogli da rade moraju biti prevedeni u nizove nula i jedinica.

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon, 1916 2001) bio je ameriki naunik i
inenjer. Meu najznaajnija otkria ovog naunika spadaju teorija informacija i dizajn
digitalnih raunara i kola. 1938. godine otkrio je vezu izmenu tablica istinitosti i elektrinih
kola. enon je poznat kao utemeljiva informacione teorije sa svojim naunim radom
objavljenim 1948. godine. Takoe se smatra utemeljivaem teorije digitalnog raunara i
teorije dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student MIT-a, napisao tezu gde
dokazuje da je primenom Bulove algebre na digitalna elektrina kola, mogue reiti bilo koji
logiki ili numeriki problem.
Digitalna kola su tako projektovana da implementiraju principe binarne aritmetike i
matematike logike.

Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije ,, , pri emu se odnosi

samo na iskazna slova, imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici, u
projektovanju digitalnih kola i naziva prekidaka algebra.

Iskazna slova se tretiraju kao normalno otvoreni prekidai, a njihova negacija kao
normalno zatvoreni prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost r = 1 smatra se da je prekida
zatvoren, tj. da provodi struju, a za r = 0 je otvoren, tj. da ne provodi struju.

Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji su povezani
paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mree koje uvek provode struju.

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo koje sadri prekida i sijalicu. Vrednost 1 dodeljujemo
prekidaima r i q kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protie struja. U suprotnom dodelujemo
im vrednost 0. Kada su prekidai redno vezani, sijalica e svetleti i kolo e imati vrednost 1
samo ako su oba prekidaa r i q zatvorena. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu r i q,
odnosno r q i zove se AND i kolo.

Primer:
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai r i d vezani paralelno. Kada su prekidai
paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je r = 1 ili q= 1 i kolo e imati vrednost 1 ako je bar
jedan prekidaa r i q zatvoren. Prema tome, ovo kolo e odgovarati iskazu r ili q, odnosno r
q i zove se OR- ili kolo.

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
Kolo ca jednim pekidaem p, u kome sijalica svetli samo ako je p pekida otvopen. Ppema
tome kolo e imati vpednost l ako je pekidaa p zatvopen, odnocno ako je p jedako 0. Takvo
kolo naziva ce ne kolo ili invertor.
p

Elementi digitalnih logikih kola osim standardnih navedenih (i kolo, ili kolo i ne kolo) su i
sledea kola:
ni kolo, odgovapa logikom izpazu (p q) .

nili kolo, odgovara logikom izpazu (p q) .

ekckluzuvno ili odgovapa logikom izpazy p q .

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

SLOENA LOGIKA KOLA I BULOVE FUNKCIJE

Sloena logika kola su sastavljena iz vie osnovnih kola. Svako logiko kolo se moe
opisati nekom Bulovom funkcijom i obratno, svaka Bulova funkcija se moe generisati
pomou nekog logikog kola. Ilustrovaemo to sledeim primerima.
Primer: Formirati Bulovu funkciju koja opisuje sledee logiko kolo sa etiri ulaza: x,y,z i v

Na slici su uvedene oznake meusignala: w1 i w2. Idui od desnog kraja eme (izlaz iz kola)
prema ulazima, zapaamo:
f = wj + zw2
w = y z ,w
j

= xzv +

Smenom izraza za w1 i w2 u izraz za f dobijamo konano:

f = y z + z( y + xzv) = y z +
z y + xzv
f = y z + z( y

+ xv)

Primer:Formirati logiko kolo, koje generie Bulovu funkciju:

f(x, y, z, w) = w(xyz +

z )

Kolo formiramo postupno-sleva udesno, potujui pravila o redosledu izraunavanja

sloenog Bulovog izraza.

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Sinteza logikih kola zadate nemene

Zadatak sinteze logikih kola se reaava u etiri etape:
1. Formulisanje tablice istinitosti na osnovu zadate namene kola,
2. Generisanje odgovarajue Bulove funkcije
3. Uproavanje ili minimizacija dobijene Bulove funkcije
4. Realizacija minimizovane Bulove funkcije pomou raspoloivih osnovnih kola
Osnovna kola u raunarskim sistemima
Kola iz kojih je izgraen raunarski hardver mogu se podeliti u dve klase:
1. Kombinaciona
2. Sekvencijalna
Izlazni signal iz kombinacionih kola zavise od trenutne kombinacije vrednosti
ulaznih signala. Sva kola, koja smo sreli u dosadanjem izlaganju pripadaju ovom tipu
logikih kola. Za realizaciju vrlo vane funkcije - memorisanja podataka, neophodna su i
kola koja mogu da proizvoljno dugo zadre dato stanje tj. vrednost svog izlaza (memorisanje
bita 0 ili 1) kao i da uz pomo ulaznih signala promene stanje. (unos novog sadraja u 1-bitnu
memorijsku lokaciju). Takva kola se nazivaju sekvencijalna (ili memorijska) i njihovi izlazi
ne zavise samo od trenutnih vrednosti ulaznih signala, ve i od prethodnog stanja.

Tree logiko stanje

Logikim kolima u sklopu hardvera se najee dodeljuje tzv. tree logiko stanje pri
kome su izlazi iz kola "odvezani", tj. nemaju veze sa ulazima. Drugim reima, u treem
logikom stanju, koje se jo i zove i stanje velike impedanse, logiko kolo ne obavlja svoju
funkciju. Za aktiviranje i deaktiviranje kola slui dodatni ulazni signal - signal dozvole
(enable signal). Na primer NI kolo sa mogunou treeg logikog stanja, dato je na slici.

NI kolo sa tri logika stanja

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
Kada signal dozvole, E, ima logiku vrednost 1, kolo je aktivno, a pri E=0 ono prelazi u tree
logiko stanje, kad signal f nije definisan. Tanije, f nema veze sa vrednostima ulaza x i y,
ve uzima onu vrednost napona koji je trenutno na liniji na koju je kratko vezana f linija plivajua vrednost. Aktivna vrednost signala dozvole moe da bude nulti napon i tada se on
oznaava sa E, to ukazuje na taj uslov

NI kolo sa tri logika stanja.

Za kolo sa treim logikim stanjem se koristi termin trostabilna ili trostatika kola, a ako
se kao signal dozvole koristi taktni signal i sinhronizovana kola. Najjednostavnije
trostabilno kolo u raunarskoj tehnici je formira signala dat na slici i analogan elektrinom
prekidau.

Formira signala

Dekoder
Dekoder je kombinaciono kolo koje slui za dekodiranje ili prepoznavanje stanja na
ulazu. Tako se kao elementi hardvera sreu: adresni dekoder, dekoder instrukcija, dekoder
binarnih brojeva itd.
Najjednostavniji dekoder je dekoder sa jednim izlazom, koji dekodira ili prepoznaje
samo jednu od moguih kombinacija ulaznih signala. "Znak prepoznavanja" posmatrane
kombinacije, tj. logika vrednost izlaza koja ukazuje na nju, moe da bude 1 ili 0. Na primer,
dekoder binarne kombinacije tj. binarnog broja (1011) je I kolo sa 4 ulaza (cifre u binarnom
broju), pri emu je na ulazu sa adresom 2 (ulaz cifre na cifarskom mestu 22) stavljen invertor

Dekoder kombinacije (1011)

Na prisustvo kombinacije (1011) na ulazu ukazuje jedinina vrednost izlaznog
signala.
Dekoder 1 od 2n
Dekoder 1 od 2n ima n ulaza i 2n izlaza i dekodira sve mogue (ukupno 2n)ulazne
binarne kombinacije. Svaka od 2n izlaznih linija jednoznano odgovara jednoj od moguih
binarnih kombinaicja, tj. dobija logiku vrednost 1 samo pri toj kombinaciji, dok istovremeno
10

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
svi ostali izlazi imaju nulte vrednosti. Na slici dat je blok dijagram dekodera 1 od 2 3 sa treim
logikim stanjem.

Dekodera 1 od 23
Brojne oznake ili adrese izlaznih linija predstavljaju dekadne vrednosti odgovarajuih
binarnih kombinacija.

Koder
Koder je kombinaciono kolo sa suprotnom funkcijom od dekodera 1 od 2n . Tako,
njegovi izlazi (ukupno n) daju binarni kod jedinog aktivnog (jedinina vrednost) od ukupno
2n ulaza.

Blok dijagram kodera sa 3 izlaza

Primer: Ako je E = 0 i jedini aktivni ulaz u koder na slici je ulaz sa adresom 6, koje su
vrednosti na izlaznim linijama?
Izlazni signali daju binarni kod broja 6 pa su vrednosti

Koder prioriteta
Kao to smo konstatovali, kod kodera je dovoljno da samo jedna od ulaznih linija
bude aktivna. Kod kodera prioriteta vie ulaznih linija mogu da imaju jedininu vrednost a
izlazi daju binarni kod najprioritetnijeg od aktivnih ulaza.
11

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Multiplekser
Multiplekser ili selektor izvorita podataka je kombinaciono kolo sa 2m ulaznih
prikljuaka, m adresnih ulaznih linija i jednim izlazom. U optem sluaju, na svaki od ulaznih
prikljuaka (ili portova) kao i na izlazni port moe da se vee po n linija i takav multiplekser
se zove multiplekser MUX 2mxn
0

1 2

2m-1

Multiplekser 2mxn
Funkcija multipleksera je da se pomou m adresnih ulaza bira koji od 2 m ulaza e biti
povezan sa izlazom.

Demultiplekser
Demultiplekser predstavlja selektor odredita podataka jer omoguuje upuivanje
podataka sa ulaznog porta (linije) na odabrani izlazni port uz pomo adresnih ulaza.

12

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

ema demultiplekseara DEMUX nx2m

Bistabilna kola (flip-flop)

Bistabilna kola slue za memorisanje bita. To su sekvencijalna kola koja mogu da
budu u dva stabilna stanja, 0 ili 1, otuda naziv bistabilna kola ili bistabili. Stabilno stanje
(memorisani bit) se moe odravati proizvoljno dugo, a moe se delovanjem ulaznih signala
promeniti (unos novog sadraja).
Bistabil ima bar jednu izlaznu liniju na kojoj se dobija njegovo stanje (memorisani
bit). Ako je na izlaznoj liniji jedinica kaemo da je bistabil setovan, a ako je nula kaemo da
je resetovan.
Bistabil ima bar jednu ulaznu liniju i vrednost signala na ulazu, zajedno sa njegovim
satnjem (signal na izlaznoj liniji), odreuje njegovo novo stanje, tj. novu vrednost izlaza.
Bistabili se sreu i pod nazivom flip-flopovi.
R-S flip-flop
Blok dijagram R-S flip-flopa je dat na slici a njegovu funkciju objanjava tablica istinitosti
Q - izlaz na kome se dobija stanje
Q - drugi izlaz, ija vrednost je uvek invertovano stanje
S - ulaz za setovanje (unos jedinice)
R - ulaz za resetovanje (unos nule)
Blok dijagram R-S flip flopa
Tablica istinitosti R-S flip flopa

13

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Q* - postojee stanje
n.d. - ova kombinacija nije dozvoljena
Na sledecoj slici data je uproena realizacija R-S flip flopa pomou NI odnosno NILI kola

Realizacija R-S flip-flopa pomou a) NI i b) NILI kola

Pretpostavimo da su trenutne vrednosti signala Q i Q u emi na predhodnoj slici Q

= 0,

Q
= 1. Sve dok su R i S jednaki nuli stanje Q se ne menja. Zaista, na ulazu u gornje

NI kolo su dve jedinice to daju to daje Q = 0, dok u donje NI kolo ulaze nula (Q) i jedinica
( R ) to daje Q = 1. Ako elimo da promenimo stanje tj. da u bistabil unesemo bit 1
(setovanje) treba na ulazu primeniti: S = 1, R = 0. U gornje NI kolo sada ulaze jedna jedinica

( Q ) i jedna nula ( S ) to daje novu vrednost za Q, Q = 1. Ona zajedno sa R = 1 u

donjem NI kolu daje Q = 0. Ta nova vrednost za Q ne menja izlaz iz gornjeg NI kola

(dve nule daju opet 1). Slino razmatranje vai i za R-S flip-flop realizovan sa 2 NILI kola.
U praksi se ee koriste sinhronizovani R-S bistabili za dodatnim prikljukom za
signal dozvole C i postavljanje Q na 1 (SET) ili na 0 (CLR)
C - ulaz za signal dozvole, po prvilu taktni signal
(clocl signal SET - postavljanje Q na 1 bez obzira na ostale signale
(setovanje)
CLR - postavljanje Q na 0 bez obzira na ostale signale (resetovanje)

Sinhronizovani R-S flip-flop

14

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

x - bilo koja vrednost (0 ili

1) Q* - postojee stanje
Razlika u funkciji asinhronog i sinhronizovanog R-S bistabila jasna je sa vremenskog
dijagrama na slici.

Vremenski dijagram asinhronog i sinhronizovanog R-S flip-flopa

D flip-flop
D flip-flop je sinhronizovan bistabil sa jednim ulazom D. Vrednost sa ulaza prelazi na
izlaz Q, sinhronizovano sa taktnim signalom.
Tablica istinitosti D flip-flopa

x- bilo koja vrednost (0 ili1)

Q - postojee stanje
D flip-flop

15

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola

Vremenski dijagram D - flip flopa

D flip flop se moe jednostavno formirati od R-S flip flopa

Registri
Osnovna mamena registra je privremeno pamenje nekog viebitnog podatka (kod
8-bitnog procesora, njegov kapacitet je 8 bitova). U tom svojstvu, sem u memoriji
(memorijski registri) oni se sreu u meusklopovima, preko kojih su periferne ulaznoizlazne jedinice vezane za sabirnicu mikroraunara, i tu imaju funkciju meumemorisanja
ili baferovanja (baferni registri) podataka na putu od ulazne jedinice do mikroprocesora ili od
mikroprocesora do ulazno-izlazne jedinice. Registri koji imaju samo opisani nain uvanja
(registrovanja) podataka zovu se statiki ili stacionarni registri.
Sloeniji registri od statikih su oni koji omoguavaju razliite manipulacije sa
registrovanim podatkom i to su:
- pomeraki (ift) registri
- ciklini ili kruni registri
- brojaki registri ili kaunteri (counter)

16

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
Statiki registri
S obzirom da uvanje 1-bita omoguuju bistabili, jasno je da se n-bitni registar dobija
paralelnim vezivanjem n bistabila. ema jednog 4-bitnog registra data je na slici.

R/W=

1 za itanje( read)
0 za pisanje (write)

- taktni signal iz generatora taktnog signala

S - signal izbora registra, iz adresnog
dekodera
ema 4-bitnog statikog registra

Da bi se u neki registar uneo (write) podatak sa sabirnice podataka ili iz njega proitao
(read) podatak, tj. postavio na sabirnicu podataka neophodno je da budu ispunjena 2 uslova.
- odabran je posmatrani registar, tj. njegova adresa je postavljena (od strane
mikroprocesora) na adresnu sabirnicu,
- vrednost taktnog signala je jednak 1
Ako je mikroprocesor odabrao dati registar, signal S koji ide iz adresnog dekodera imae
vrednost, inae njegova vrednost je 0. Ako su ispunjena oba opisana uslova, tj. E = *S = 1
(I kolo na levom kraju eme), zavisno od vrednosti R/W signala bie realizovano itanje ili
upisivanje.
Ako R/W signal ima vrednost 1, izlaz iz I kola u koji se uvode R/W i E = *S signal
bie aktivan i otvorie formirae signala pa e se bitovi (Q signali) iz pojedinih D bistabila
nai na sabirnici podataka (operacija itanja).

17

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
Ako je R/W = 0 (upisivanje) izlaz iz I kola u koji se uvode

R/W

i E signal bie

aktivan i on e aktivirati D bistabile, pa e u njih biti uneti bitovi sa sabirnice podataka.

LITERATURA
[1] Filipovic M, Polovina S, Miloradov J.: Primena raunara u elektrotehnici, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003.
[2] Milovanovi V.:Elektronika,Visoka poslovno tehnika kola,Uice 2009.ISBN 978-86908785-6-7
[3] Popovi M, Osnovi Elektronike, za studente Odseka za softversko inenjerstvo
Elektrotehniki fakultet Beograd, 2006.
[4]Ana Savi,Svetlana trbac-Savi,amela Zekovi:Diskretna matematika i algoritmi drugo
izdanje, Visoka kola elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd, 2012.
18

Algoritmi i diskretna matematika: Digitalna i logika

kola
[5] http://www.tf.uns.ac.rs/omorjan/radovan_omorjan_003_prI/Predavanja/skripta2.pdf

19