www.odbrana.mod.gov.

yu

Tema
Su|ewa za ratne zlo~ine

SUO^AVAWE SA
PRO[LO[]U
Intervju
1,20 evra

General-major
Dragan Kolunxija

Godina II

Broj 15

1. maj 2006.

cena 100 dinara

EMOCIJE
SU JEDNO,
REALNOST
DRUGO

Prilog

U^EWE STRANI H J EZIKA

U VOJSCI SRBIJ E I CRNE GORE

Novinsko-izdava~ki centar

VOJSKA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE
310117

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini. KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE. Autor
prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prate atraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqaju
kulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijske
tokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo da su
stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,
katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvaraju nam
svoje kulturne riznice.
Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.
Cena kompleta je 18.900,00 dinara.
Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakon
uplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na `iro-ra~un
NIC Vojska" 840-49849-58 uz naznakuza Kulturnu ba{tinu".
Kwige mo`ete kupiti i re{ewem o administrativnoj
zabrani.

NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

N A R UX B E N I C A
Naru~ujem ..................... primeraka kwige:
KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE
i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Naruxbenicu i primerak
uplatnice poslati na adresu:
NIC Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,
11000 Beograd.

Komplet se mo`e
nabaviti i u na{oj
kwi`ari:
u Beogradu,
Vasina 22

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa

uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu
u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum .........................................

Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
MP

Overa ovla{}enog lica

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Prvi vojni list u Srbiji Ratnik
iza{ao je 24. januara 1879. godine

15

SADR@AJ

Izdava~
Novinsko-izdava~ki centar VOJSKA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Na~elnik NIC VOJSKA
Zvonimir Pe{i}, pukovnik
Glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika
Radenko Mutavxi}
Pomo}nik glavnog urednika
Dragana Markovi}
REDAKCIJA:
Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}
(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),
Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),
Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},
potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),
Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),
Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)
Stalni saradnici
Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski,
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi},
Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,
Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi}
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski
Korektor
Sla|ana Grba
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski
TELEFONI
Na~elnik 3241-104; 23-079
Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547
Sekretar redakcije 3241-363; 23-078
Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576
Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481
Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
po{t.pr. 06-1015
e-m
mail
odbrana@beotel.yu
redakcija@odbrana.mod.gov.yu
Internet
www.odbrana.mod.gov.yu
@iro-ra~un
840-49849-58 za NIC Vojska
Pretplata
Za pripadnike MO i VSCG preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije
ODBRANA
ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Snimio Radovan POPOVI]

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore

NIC Vojska" je povodom
125 godina vojne {tampe,
24. januara 2004. godine,
odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a,
drugog stepena

INTERVJU

General-major Dragan Kolunxija,

komandant Operativnih snaga VSCG

EMOCIJE SU JEDNO,
REALNOST DRUGO

Per aspera

BALADA O SATELITU

13

Vojska protiv vodene stihije

STRA@A NA BEDEMIMA
Rezultati ankete "Novinar - va{ prijateq"

15

KOMUNIKACIJA PO SVAKU CENU

18

TEMA

Su|ewa za ratne zlo~ine

SUO^AVAWE SA PRO[LO[]U
Na gr~kim ostrvima Krfu i Vidu

DEVEDESET GODINA POSLE

20
26

ODBRANA

Takti~ko uve`bavawe u 250. raketnoj brigadi PVO

AKORDI RAKETA[A

Sa artiqercima Novosadskog korpusa

PRVIM U CIQ

30
32

PRILOG

U~ewe stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne Gore

DA SE RAZUMEMO
Vojni saobra}aj

KORAK NAPRED

33
54

1. maj 2006.

RE^ UREDNIKA

RAZUMEVAWE

26

79

SVET

Posledwa linija odbrane aviona

NEBESKI [ERIFI

Nove geostrategijske paralele

USPON KINE

Uz Sporazum o vojnoj saradwi Nema~ke i SCG

NOVI OBLICI SARADWE

58
61
62

TEHNIKA

Internet u sistemu odbrane

[IROKA PRIMENA
TEHNOLO[KOG ^UDA
Snajperisti kroz istoriju (2)

JUNACI DRUGE VELIKE VOJNE

64
68

KULTURA

Dodeqene nagrade "Zlatni beo~ug"

OGRNUTI SVETLO[]U
BEOGRADA

72

FEQTON

150 godina od ro|ewa Nikole Tesle (4)

VELIKI PROTIVNIK
RATOVA

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

OSMEH

74
78

SPORT

Odr`an 19. beogradski "Banca Intesa" maraton

KAD ATLETIKA ZAPALI GRAD

79

edno od kqu~nih pitawa reforme sistema odbrane SCG i priprema za intenzivnije ukqu~ivawe na{e zemqe u evroatlantske bezbednosne integracije jeste poznavawe i kori{}ewe
stranih jezika, prvenstveno engleskog. Toj temi posvetili smo
specijalni prilog u ovom broju.
Re~ je, dakle, o spremnosti pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske da dostignu odgovaraju}i stepen interoperabilnosti
kao preduslov za rad u multinacionalnom okru`ewu, odnosno u mirovnim i humanitarnim operacijama, u strukturama Partnerstva
za mir i Natoa. Dakle, nova stara deviza glasi govori engleski
da te ceo svet razume. U skladu sa tim zahtevom izra|en je i Program osposobqavawa u oblasti engleskog jezika, koji je u potpunosti uskla|en sa standardima Natoa.
STANAG je re~ koja se sada vrti po glavama mnogih na{ih oficira. Sa razlogom, jer }e stepen poznavawa engleskog jezika biti
jedan od uslova ne samo za razvoj profesionalne karijere ve} uop{te za opstanak u slu`bi. Kao i uvek na po~etku nekog velikog posla, ima dosta pote{ko}a, ali za koju godinu sve }e biti mnogo lak{e. Stara garda, koja se te`e prilago|ava na nove standarde, polako odlazi u penziju, a mladima koji su spremni za izazove otvoreni su putevi u~ewa i boqe komunikacije sa kolegama u svetu.
Da je svojevremeno bilo vi{e razumevawa izme|u politi~kih
lidera na prostorima SFRJ, i raspad te dr`ave bio bi mawe bolan i mawe krvav. Suo~avawe sa pro{lo{}u je tako|e bolan proces, o kome govorimo u temi broja posve}enoj radu Tu`ila{tva za
ratne zlo~ine. Pred lice pravde moraju biti izvedeni svi oni koji su u minulim ratovima okaqali ugled dr`ave i naroda. Time }e
se `rtvama wihovih nedela pru`iti bar delimi~na satisfakcija,
a sa naroda skinuti ose}aj krivice.
Patwu i stradawa Srba posle albanske golgote u Prvom svetskom ratu razumeli su Grci i pru`ili im uto~i{te na Krfu i Vidu.
Pomogli su bratski i nesebi~no onda kada je najvi{e trebalo.
Ovih dana obele`ena je 90. godi{wica iskrcavawa Srpske vojske
na Krf. Visoke vojne i dr`avne delegacije dve zemqe odale su po{tu srpskim ratnicima. Ekipa Odbrane bila je na licu mesta i
slikom i re~ju prenela utiske sa tog veli~anstvenog skupa.
Plodovi hri{}anske qubavi i solidarnosti gr~kog i srpskog
naroda umno`avaju se i danas. Uo~i Vaskrsa u na{u redakciju do{ao je gospodin Jovan Janis. Grk iz Atine. Student medicine u Beogradu. @eleo je da pomogne porodici Stojiqkovi}, koja je nedavno dobila jo{ jednog, dvanaestog ~lana. Pri~a o wima u Odbrani bila je povod za to dobro delo. Spojili smo ih i sa wima podelili radost.
Odluka ve}a Apelacionog suda u Rimu obradovala je porodicu majora Emira [i{i}a. Italijanski sud presudio je da su ispuweni svi uslovi za [i{i}evu ekstradiciju u SCG na daqe izdr`avawe petnaestogodi{we zatvorske kazne.
Radost se, bar na trenutak, uselili i u domove porodica poginulih ili umrlih profesionalnih pripadnika Vojske i vojnih invalida, kojima su nedavno u Beogradu dodeqeni novi stanovi.
Jo{ jednu radosnu vest donosimo u ovom broju. Ministar je
najavio pove}awe plata profesionalnih pripadnika VSCG, i to u
dva navrata. Prvo u junu, a drugo na jesen. O procentima se nije izja{wavao.

AKTUELNO

Ministar odbrane na ju

REKLI SU
Dr Zoran
Stankovi},
ministar
odbrane

U septembru }emo obavestiti sve politi~ke strukture Srbije i Crne Gore o

predlogu strukture Vojske po me|unarodnim
standardima. Oni podrazumevaju vojsku veli~ine 0,2 do 0,4 odsto brojnog stawa stanovni{tva, {to je od 25.000 do 30.000 vojnika.
Po zahtevima MMF-a mo`emo da ra~unamo na 2 do 2,8 odsto bruto nacionalnog dohotka {to je oko pola milijarde evra.
Dr`ava treba da odlu~i koliku i kakvu vojsku `eli i mo`e da finansira.
Blic, 22. april 2006.

Mr Zoran
Jefti},
pomo}nik
ministra
odbrane
za qudske
resurse
@elim da istaknem da smo po~eli
razgovore sa Vladom Srbije, koja je spremna da podr`i na{e vi|ewe daqeg re{avawa stambenih pitawa pripadnika Vojske i
Ministarstva odbrane.
Projektom koji je u fazi usagla{avawa predvi|amo mogu}e na~ine re{avawa
tih pitawa kreditnim aran`manima i razmenom imovine kojom raspola`e Ministarstvo odbrane za odre|ene stambene jedinice.
Prilikom daqe raspodele stanova
uve{}emo jo{ jednu prioritetnu kategoriju. U woj }e se na}i oficiri i civilna lica koji su od vitalnog zna~aja za razvoj sistema odbrane.

FLE[
Plate zaposlenih u MO i VSCG bi}e dva puta pove}ane ove godine. Prvi put
u junu, a zatim i na jesen, za {ta su obezbe|ena finansijska sredstva najavio je
ministar odbrane dr Zoran Stankovi}
prilikom obilaska snaga u Kopnenoj zoni
bezbednosti, 22. aprila.

SARADWA VO
I LOKALNE SAM
Ministar odbrane dr Zoran
Stankovi} u pratwi zamenika
na~elnika General{taba VSCG
general-majora Zdravka Pono{a i
savetnika predsednika Srbije za
odbranu dr Bojana Dimitrijevi}a,
posetio je 22. aprila deo
Kopnenih snaga VSCG u Vrawu i
Kopnenoj zoni bezbednosti

U kasarni 1300 kaplara u Vrawu o

situaciji u zoni odgovornosti Kopnenih
snaga i KZB-u ministru odbrane referisali su komandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]irkovi} i komandant 78. motorizovane brigade pukovnik Milosav Simovi}. Oni su istakli veoma dobru saradwu sa multinacionalnom
brigadom Istok u sastavu Kfora, Sekretarijatom unutra{wih poslova Vrawe, Ko-

ISPUWEN USLOV ZA TRANSFER

PILOTA [I[I]A
Apelaciono ve}e suda u Rimu smatra da
su ispuweni uslovi za transfer pilota Emira [i{i} iz Italije u SCG Prema izjavi
ministra SCG za qudska prava Rasima Qaji}a, jo{ nisu razja{wena sva administrativna pitawa u vezi s tom odlukom, ali o~ekuje se da }e re{ewe vrlo brzo biti doneto
i da }e ga potom potpisati ministar pravde
Italije. Posle toga slede razgovori o tehni~kim detaqima transfera [i{i}a u jedan od zatvora u SCG.
[i{i} je u Italiji osu|en na 15 godina zatvora, po{to je kao pilot Jugoslovenske narodne armije 7. januara 1992. u

Hrvatskoj oborio helikopter Evropske

unije, u kom je poginulo pet diplomata. Na
osnovu kvalifikacije da je po~inio ubistvo s predumi{qajem, [i{i} je prvostepenom presudom 20. maja 2003. osu|en na
do`ivotnu robiju, ali je rimski Apelacioni sud to zamenio kaznom od 15 godina
zatvora za vi{estruko ubistvo i izazivawe vazdu{ne nesre}e.
[i{i} je uhap{en 9. maja 2001. u
Ma|arskoj, po poternici koju je Hrvatska,
na osnovu zahteva @upanijskog suda u Vara`dinu, uputila Interpolu, i potom je izru~en Italiji 20. juna 2002. godine.

1. maj 2006.

gu Srbije
U Skup{tini Srbije

USVOJEN ZAKON
O AMNESTIJI
Skup{tina Srbije usvojila je, 17. aprila, Zakon o
amnestiji, koji omogu}ava da se abolira 2.500 qudi protiv
kojih je Vojska SCG podnela krivi~ne prijave. Zakon je
usvojen glasovima 108 poslanika vladaju}e koalicije, bez
prisustva radikala, uz 21 glas socijalista protiv, dok jedan
prisutni poslanik nije glasao.

OJSKE
OUPRAVE
ordinacionim telom za jug Srbije, jedinicama
@andarmerije i bezbednosnim slu`bama.
Ministar Stankovi} razgovarao je i sa predsednicima op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a - Ragmi Mustafom, Nagipom Arifijem i Slobodanom Dra{kovi}em.
Na konferenciji za novinare u zgradi Skup{tine op{tine Pre{evo ministar odbrane istakao je da su dogovorene konkretne aktivnosti koje
}e u narednom periodu doprineti daqem unapre|ewu saradwe Vojske SCG, lokalnih organa vlasti
i stanovni{tva u tom podru~ju.
Re~ je o popravci o{te}enih puteva, poboq{awu bezbednosti i slobode kretawa gra|ana u
toku obavqawa poqoprivrednih radova du` administrativne linije i otvarawu grani~nog prelaza
Miratovac prema Republici Makedoniji.
Ministar Stankovi} obi{ao je i pripadnike
78. motorizovane brigade, koji su anga`ovani na
obezbe|ewu KZB u objektu [evatske livade, gde
je sagledao uslove `ivota i rada i na~in izvr{ewa tog slo`enog zadatka.
U razgovoru sa vojnicima i stare{inama on
je izrazio zadovoqstvo onim {to je u~iweno na
poboq{awu `ivotnog standarda u tom objektu i
najavio nabavku 1500 kompleta antibalisti~ke
opreme ~ime }e se posti}i ve}i stepen za{tite
qudi.

Amnestiraju se qudi koji su od 7. oktobra 2000. do dana stupawa na

snagu Zakona u~inili krivi~na dela odbijawa primawa i upotrebe oru`ja,
neodazivawe na poziv i izbegavawe vojne slu`be, te samovoqno udaqavawe ili bekstvo iz Vojske.
- Zakon se najvi{e odnosi na veliki broj sportista i mladih koji su
oti{li u inostranstvo i ne smeju da se vrate u zemqu, jer nisu odslu`ili vojni
rok, a u drugim zemqama su osnovali porodice i obezbedili egzistenciju. Protiv wih }e biti obustavqen krivi~ni postupak i gowewe, a pravosna`na presuda bi}e ukinuta. Oni koji su u vreme Milo{evi}a napustili zemqu ne izvr{avaju}i vojnu obavezu sada su ili napunili 35 godina ili su im pozivi stigli
u to vreme na koje se odnosi zakon, zna~i od 7. oktobra 2000. godine. Ukoliko
ne ulaze u kategoriju za amnestiju, svoj problem }e morati da re{avaju individualno - ka`e ministar za dijasporu Vojislav Vuk~evi}.
Prema re~ima ministra pravde Zorana Stojkovi}a, to je akt milosti
vlasti, kojim se od daqeg gowewa osloba|aju lica u pritvoru, na izdr`avawu kazne ili ona protiv kojih su pokrenute krivi~ne prijave.
Ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} izjavio je povodom usvajawa
Zakona o amnestiji za vojne obveznike, koji su svojevremeno napustili zemqu da ne bi slu`ili Vojsku, da ih taj zakon ne osloba|a slu`ewa vojnog roka, ve} samo krivi~ne odgovornosti. Ministar je za Telefakt BK televizije rekao da u prilog amnestiji ide ~iwenica da je sve vi{e onih koji nisu
sposobni za Vojsku i naveo primer da osam odsto onih koji se odazovu pozivu bude vra}eno zbog bolesti zavisnosti ili du{evnih oboqewa. Tako je samo od martovske grupe, koja je do{la na slu`ewe vojnog roka, a koju je ~inilo 5.700 vojnika, ku}i vra}eno sedam odsto.
Ukazuju}i na to da je podnosilac Zakona, koji je usvojen u Skup{tini
Srbije, Ministarstvo dijaspore, a ne odbrane, ministar je izrazio uverewe da }e problem izbegavawa slu`ewa vojnog roka trajno biti re{en profesionalizacijom Vojske SCG do 2010. godine. Profesionalna Vojska je
ipak boqa, jer profesionalac mo`e vi{e da pru`i, ali treba anga`ovati
i qude koji `ele da slu`e Vojsku, rekao je ministar odbrane.
Budu}i da poslanici Srpske radikalne stranke nisu prisustvovali glasawu o Zakonu o amnestiji, {ef poslani~kog kluba SRS Tomislav Nikoli}
izjavio je da amnestija ne mo`e da bude pravilo, ve} izuzetak, i da se daje
povodom nekog va`nog praznika u dr`avi. On smatra da samo lekari mogu
da ka`u ko nije sposoban da slu`i vojsku, a da svi ostali podle`u Zakonu.

STRANI VOJNI PREDSTAVNICI

U KRAGUJEVCU
Strani vojni predstavnici akreditovani u Beogradu posetili su 19.
aprila Komandu operativnih snaga VSCG u Kragujevcu. Tom prilikom predstavqeni su im uloga, organizacija, na~in funkcionisawa i zadaci Komande.
Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} i na~elnik [umadijskog
okruga Miroslav Marinkovi} odr`ali su sastanak sa stranim vojnim predstavnicima i predo~ili im osnovne karakteristike i perspektive regiona i
Kragujevca.
Strani vojni predstavnici posetili su i kragujeva~ku fabriku Zastava
-oru`je. U pratwi direktora Dragoquba Grujovi}a razgledali su proizvode i
obi{li fabri~ki muzej.

INTERVJU

GENERAL-MAJOR DRAGAN KOLUNXIJA,

KOMANDANT OPERATIVNIH SNAGA VSCG

EMOCIJE SUJEDNO,
REALNOST DRUGO

Naravno, ne `elim
da ka`em da mi treba
da idemo u operacije
nametawa mira,
operacije koje nisu
pod pokroviteqstvom
UN, ali je veoma bitno
da budemo prisutni
tamo gde je ceo svet
prisutan.
To je odrednica
dobre politike.
Nedavno sam i javno
postavio pitawe za
razmi{qawe: da smo
sada ~lanica Natoa,
da li bi pitawe
statusa Kosmeta uop{te
bilo postavqeno?
Svako ko se ozbiqno
bavi politikom zna
da se to nikada ne bi
dogodilo. Emocije su
jedno, realnost drugo.

a general-majorom Draganom Kolunxijom, komandantom Operativnih snaga,

najvi{eg zdru`enog sastavom Vojske SCG, razgovarali smo nedavno u Kragujevcu, gde je i sme{tena wihova komanda. Pitawa opremqenosti, problemi
izazvani skra}ivawem vojnog roka, bezbednosni izazovi ka kojima se u procesu reforme Vojske i odre|uju, po`eqan profil oficira danas, ali i odnos prema vojnoj tradiciji, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali.

Ocena borbene sposobnosti Operativnih snaga, ali i Vojske u celini, u

prethodnoj godini ne{to je ni`a nego u prethodnom periodu. [ta se dogodilo? Koji su to najve}i problemi sa kojima se susre}ete?
Posle iscrpne analize predlo`ili smo ocenu 3,38 za Operativne snage
i ona je prihva}ena. To je prvi put u nizu godina da je ocena dobra, a ne vrlo
dobra. Da predlo`imo tu ocenu odlu~ili smo se, jer smo hteli da budemo realni, iskreni i da i vojnom i dr`avnom rukovodstvu poku{amo da skrenemo pa`wu
na stawe borbene gotovosti u delu Vojske koji ~ine Operativne snage. Ispostavilo se da je ta ocena bila identi~na sa prose~nom ocenom borbene gotovosti
~itave Vojske. [ta je sve uticalo na takvu ocenu? Operativne snage su nastale
od U`i~kog i Beogradskog korpusa, dela jedinica koje su bile neposredno pot~iwene General{tabu i dela jedinica iz Ni{kog korpusa. Kada se pogleda sada{wa struktura, svi ti sastavi su drasti~no mawi po brojnom stawu, qudstvu i
tehnici u odnosu na raniji period.
Imaju}i u vidu da tokom pro{le godine u naoru`awe nije ni{ta novo uvedeno, da je vojni rok skra}en sa devet na {est meseci, {to bitno uti~e na borbenu
gotovost, posledice su bile neizbe`ne. Mo`da i ova ocena nije realna, ali su
sada{wi mehanizmi po kojima se ocewuje borbena gotovost doveli do ovakvih
procenata. Ta ocena nije previ{e alarmantna, kada se zna kakvo je ukupno stawe
u na{em dru{tvu, privredi... Tranzicija zahvata i Vojsku kao deo sistema odbra1. maj 2006.

ne, odnosno dru{tva. Ali je sve to dobra osnova za razmi{qawe, rano upozorewe na opasnost. Kada predupredite opasnost, weni
realno planirawe zasnovano na sopstvenom iskustvu, ali i na is- efekti su neuporedivo mawi. Smer u kome ide reforma Vojske
kustvu zemaqa u okru`ewu. Naravno, u skladu sa mogu}nostima dru- smawewe broja vojnika i wihova boqa opremqenost i profesio{tva. Nepotrebna je ostra{}enost, ose}aj da na nas u Vojsci niko nalizacija name}e novi zahtev, a to je obezbe|ewe manevarskih
u dr`avi ne misli. Ube|en sam da dr`avno rukovodstvo misli o sposobnosti takvih jedinica. Desetine i stotine kilometara maneVojsci, onoliko koliko mo`e, imaju}i u vidu sve segmente dru{tva.
varskog prostora ne bi trebalo da predstavqaju nikakav problem
Pitawe opremqenosti je, svakako, jedan od odre|uju}ih ele- za takve sastave. Zato su veoma va`ne helikopterske jedinice,
menata funkcionalnosti Operativnih snaga. Poznato je transportna sredstva, a uporedo s tim, transportni helikopteri u
stawe na{eg naoru`awa i opreme, posebno sredstava veze. paru sa borbenim helikopterima, koji su dobra za{tita tih jedinica. Poznato je da je transportni helikopter u preletu veoma po[ta je to {to je u ovom trenutku neophodno za boqi rad?
godna meta, a svako wegovo obarawe zna~ilo bi i velike gubitke.
Najkra}i odgovor bi bio: mnogo toga. Mi vojnici uvek od- Borbeni helikopteri su odli~ni i za podr{ku vatrenoj jedinici na
re|ujemo te`i{te, shodno ciqu koji `elimo da postignemo. U okviterenu, pogotovo kada se imaju u vidu
ru reforme Vojske nastojimo da prozahtevi i pravila anga`ovawa, pocenimo koje su to jedinice i snage ko{tovawe normi me|unarodnog ratnog
Neki
qudi
u
javnosti
govore
da
nam
je
i
daqe
poje su nam najbitnije u sistemu borbeprava, proporcionalnost upotrebe
trebna
velika
armija,
sa
brojnim
oklopnim
jedine gotovosti, i koje treba za {to krasile... Legitimitet upotrebe snaga
nicama... Ali se ti isti qudi ne pitaju kako to
}e vreme opremiti za zadatke koji ih
ima pravi oblik ukoliko dozirate
obezbediti.
Ukoliko
mi
u
Vojsci
sada
imamo
bu~ekaju. Imamo naoru`awe koje je dooru`anu silu u odnosu na opasnost.
xetska
sredstva
samo
do
juna
ili
jula,
zanima
me
bro, kvalitetno i ceweno u svetu. To
Time se izbegavaju svi vidovi osude,
da li uop{te javnost mo`e da pretpostavi kako
{to nam nedostaje jesu sredstva veze,
koje smo na ovom prostoru, na`alost,
se
snalazimo.
To
mi
najboqe
znamo.
sredstva za za{titu qudstva i optoeimali kao iskustvo.
lektronska sredstva, a neophodna
Koliki problem predstavqa
nam je i informati~ka oprema, jer
skra}ewe vojnog roka i slaba popuna
svi znamo {ta zna~i brza obrada poKao komandant ja bih uvek vi{e voleo da imam
jedinica vojnicima (43%). Kako ga
dataka za svaki sistem.
tri profesionalne brigade nego mawe spremne i
prevazilazite na putu do profesioJedno od preovla|uju}ih na~ela
obu~ene korpuse.
nalne vojske?
kojeg se dr`e savremene armije jeste

INTERVJU

Skra}ewe vojnog roka je zakonom donesena odluka. Tu vi{e

nema {ta da se pri~a. Trajawe vojnog roka omogu}uje da se vojnik
obu~i za odre|enu specijalnost na sredstvima koja nisu slo`ena.
Imaju}i u vidu koliko je nauka primewena na sredstvima ratne
tehnike, koliko su ona sofisticirana i kakvo je majstorstvo u rukovawu neophodno, dolazimo do zakqu~ka da samo profesionalci
mogu da rukuju odre|enim sredstvima.
Problem je nastao zbog neuskla|enosti po~etka primene
skra}ewa vojnog roka i obezbe|ewa odre|enog stepena profesionalnosti unutar Vojske. Tu je nastao debalans. Mislim da je pre odluke o skra}ewu vojnog roka trebalo stvoriti odre|eno jezgro profesionalnih jedinica, a onda iz faze u fazu i}i na to da se obezbedi kontinuitet borbene gotovosti.
Poseban problem, na koji je ukazao i gospodin Zoran Jefti},
pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse u jednom od prethodnih brojeva magazinu Odbrana jeste struktura profesionalnog
sastava Vojske. Umesto jasne uzlazne linije, linija je krivudava, sa zastojima i izra`enom kolebqivo{}u. Da analiziramo za{to je to tako, nema svrhe, ali hajde da vidimo {ta sada. Mislim da {to pre treba stvoriti odre|en broj profesionalnih jedinica ~isto profesionalnih. Kada o tome razmi{qamo mogli bismo da se setimo izreke
da je sve prolazno, samo je interes ve~an. Onaj koji se odlu~i za posao profesionalnog vojnika mora biti i dobro pla}en. Zamenik na~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ je, tako|e za
Odbranu, rekao da vojni poziv nije
prose~an, te da ne mo`e biti ni proPredvi|ene za brzi odgovor na nepoNeophodno je da se {to pre reguli{e status vojse~no ili ispod proseka pla}en. Najnisredne opasnosti, Operativne snage
nika po ugovoru. U in`eweriji, na primer, oni
`a plata vojnika profesionalca mora
su intervidovska komponenta na{e
su rukovaoci na dozeru, u utovariva~u... Po sabiti vi{a od republi~kog proseka.
vojske. Zanimqivo je ~uti od Vas koji
da{wem re{ewu mogu da budu profesionalci
Primer koji to potkrepquje jeste
nas bezbednosni izazovi ~ekaju u ovoj
samo do 35 godine starosti. U gra|evinskim
stawe u Kopnenoj zoni bezbednosti.
konstelaciji sveta i vremena?
firmama na istim poslovima rade qudi i u peNa osnovu odluke ministra odbrane,
Strategija i Doktrina dedesetoj, ~ak i stariji, a mi se olako odri~emo
u obezbe|ewu administrativne linije
fini{u
rizike,
pretwe i izazove. Tu
vojnika koji su tek stekli najboqi nivo ospososa Kosovom i Metohijom i kontroli
je i ~iwenica da na mati~noj teritobqenosti
za
obavqawe
du`nosti.
U
takvim
situKZB anga`ovan je iskqu~ivo profesiriji SCG imamo Kfor i Unmik, u sklaacijama mladost i fizi~ku kondiciju zamewuju
onalni sastav VSCG. Od tog trenutka
du sa Rezolucijom 1244. Ta rezoluciznawe i iskustvo. To se, naravno, ne odnosi na
mi tamo nismo imali disciplinskih
ja i Kumanovski sporazum defini{u i
specijalne jedinice, gde psihofizi~ki kriteriproblema, vanrednih doga|aja ili
odnos na{e dr`ave i Vojske prema
jumi
moraju
da
se
po{tuju.
ekscesa u samoj zoni. Profesionalac
Kforu. Taj odnos je partnerski. Minje profesionalac.
istar odbrane, na~elnik General{taNeophodno je da se {to pre reguba, ali i komandanti brigada i bataqona imaju redovne sastanke
li{e status vojnika po ugovoru. U in`eweriji, na primer, oni su ru- sa qudima na odgovaraju}im nivoima komandovawa u Kforu, ~ak i
kovaoci na dozeru, kopa~u, utovariva~u... Po sada{wem re{ewu do nivoa komandi brigada i bataqona. ^este su i istovremene
mogu da budu profesionalci samo do 35 godine starosti. U gra|e- patrole u skladu sa dogovorenim procedurama. Sve to govori da
vinskim firmama na istim poslovima rade qudi i u pedesetoj, ~ak i je rizik smawen, ali nije iskqu~en. To {to nas uvek opomiwe jeste
stariji, a mi se olako odri~emo vojnika koji su tek stekli najboqi 17. mart 2004, ali su tu i mnogobrojni teroristi~ki akti koji su
nivo osposobqenosti za obavqawe du`nosti. U takvim situacijama se dogodili od 1999. do danas. Tu su i teroristi~ki akti koji se
mladost i fizi~ku kondiciju zamewuju je znawe i iskustvo. To se, na- doga|aju u svetu, od 11. septembra do napada u Madridu, Engleravno, ne odnosi na specijalne jedinice gde psihofizi~ki kriteri- skoj... Razli~iti su motivi takvih napada, ali su posledice iste
jumi moraju da se po{tuju.
strah, panika, nesigurnost.
Va`no je, tako|e, stvoriti mogu}nost da, kada se dogodi da vojAnaliziraju}i pretwe i izazove proceweno je da u ovom trenik profesionalac izgubi sposobnost da obavqa svoju dotada{wu nutku ne mo`e da do|e do nekog regionalnog rata na Balkanu, ~ak
du`nost, mo`e da se prekvalifikuje za neke druge du`nosti unutar ni do lokalnog sukoba. Sporazumi koji su potpisani posle 1995.
Vojske.
godine, u Firenci, Be~u, otvorili su mogu}nosti da se me|usobKoliko su, kada se sve to uzme u obzir, Operativne snage i nim kontaktima vojnih delegacija zemaqa u regionu, Evropi i {ire, te uvidom u stawe oru`anih snaga tih dr`ava, stvaraju povezaista operativne, i {ta im obezbe|uje tu operativnost?
Operativne su jer u svom sastavu imaju najvi{e profesio- rewe i sigurnost. Tu su i zajedni~ke vojne ve`be poput Plavog punalnih jedinica. Tu svakako treba ista}i dve brigade, 72. specijal- ta, Zajedni~kog horizonta, u~e{}a na{e fregate na ve`bi Italinu i 63. padobransku, bataqon vojne policije, 24. bataqon za spe- janske mornarice ili ve`ba u Bugarskoj, na kojoj su u~estvovale
cijalna dejstva, ali i ogroman potencijal mladih stare{ina i voj- neke na{e kopnene snage... Sada se deo na{ih snaga priprema za
nika po ugovoru, raspore|enih u drugim jedinicama, a sa kojima se u~e{}e na ve`bi in`ewerijskih jedinica u Ma|arskoj. Sve to
pregrupisavawem mo`e dobiti mawi broj vrlo profesionalnih sa- stvara povoqan ambijent me|usobnog upoznavawa, a time i ovlastava. Za svakog komandanta je imperativ da ima jedinicu koju mo`e davawa situacijom.
Terorizam je globalna pretwa, a kod nas se ose}a i pretwa
da upotrebi u slu~aju bilo kakve opasnosti. Ako to nemate, onda neeventualnih
nemira radi ostvarewa nekih specifi~nih politi~mate ni sigurnost.
kih ciqeva. Dimenzionirawe i opremawe snaga unutar Vojske zah-

10

1. maj 2006.

stak timova iz te zemqe sa razli~itom namenom, poput nadgledawa

sprovo|ewa sporazuma, i sli~no. Do 1990. godine ministar spoqnih poslova Holandije bio je rukovode}i ~ovek za pitawe spoqne politike dr`ave, a onda se dogodio zaokret u kome ministar odbrane
sve vi{e ima uticaja i na tom poqu. Holandija kao mala zemqa u
ovom trenutku ima i generalnog sekretara Natoa. Za to isto vreme
zemqa bele`i odgovaraju}i napredak i u ekonomskoj sferi. Takvi
podaci su malo poznati u na{oj javnosti.
Naravno, ovom pri~om ne `elim da ka`em da mi treba da idemo u operacije nametawa mira, operacije koje nisu pod pokroviteqstvom UN, ali je veoma bitno da budemo prisutni tamo gde je
ceo svet prisutan. To je odrednica dobre politike. Nedavno sam i
javno postavio pitawe za razmi{qawe: da smo sada ~lanica Natoa, da li bi pitawe statusa Kosmeta uop{te bilo postavqeno?
Svako ko se ozbiqno bavi politikom zna da se to nikada ne bi desilo. Emocije su jedno, realnost drugo. Meni kao vojniku bitno je
da kao profesionalac reagujem onako kako dr`avno i vojno rukovodstvo, kome je narod ukazao poverewe, odlu~i.
Slu`bovao sam na Kosovu i Metohiji. Bio sam na~elnik [taba
brigade posle preme{tawa Pri{tinskog korpusa u novu zonu. Nakon
neprijateqskog stava u vreme bombardovawa, mi smo u godinama koje
su usledile izgradili partnerski odnos sa multinacionalnim snagama na Kosmetu. Animozitet je potpuno neva`na kategorija u odnosu na
zadatak koji vam je dat da ga izvr{ite. Li~no sa tim nisam imao nikakav problem. Ka`em, emocije su jedno, realnost drugo.
Vi ste neposrednim iskustvom pro{li skoro sve du`nosti na
putu do generalskog ~ina. Kakav je, po Va{em mi{qewu, profil oficira na{e vojske po`eqan danas?
teva odgovaraju}i pristup. Te jedinice moraju biti brzo pokretne,
Karakteristike tog ~oveka su odli~no opisane u kwizi naobu~ene za specijalna dejstva snage koje }e bilo koji vid ugro{eg vrhunskog vojskovo|e vojvode @ivojina Mi{i}a. I ni{ta se
`avawa eliminisati u korenu, uz {to mawu upotrebu sile. Tako se
nije promenilo, verujte. Zanimqivo je da je jo{ Vojska Kraqevine
stvara kredibilitet i vojske i dr`ave u odnosu prema tom globalJugoslavije imala veoma jasno definisan profil oficira. Tada je
nom problemu. Nikako ne treba zaboraviti pomo} koju Vojska pruoficir morao da govori dva svetska jezika, morao je da bude izu`a u slu~aju elementarnih nepogoda, u {ta se, na`alost, mo`emo
zetno stru~an, ~esto je {kolovan i u inostranstvu, usavr{avao se
uveriti i ovih dana. Tu je i pomo} u slu~aju epidemija, hemijskih
na doma}em terenu... Tako da su zahtevi koji se danas nalaze pred
akcidenata, i sli~no. Sve su to zadaci koji nas o~ekuju. Posebno
mladim oficirima Vojske SCG upravo vra}awe tradiciji i mogu}mi je drago {to su ta pomo} i profesionalno izvr{avawe zadanosti komunikacije sa svetom. Za nas je to imperativ.
taka u Kopnenoj zoni, doprineli vra}awu na trenutak poquqanog
poverewa naroda u Vojsku, u kojoj, ~iwenica je, ima dosta profeKakve su perspektive Operativnih snaga? [ta je to {to
sionalizma, korektnosti i vaqanih rezultata.
vas ~eka?
Tri jedinice iz sastava Operativnih snaga zavr{ile su obuku
Iz sada{we strukture operativnih snaga treba stvoriti {to
za u~e{}e u mirovnim operacijama. Kakav je Va{ odnos previ{e profesionalnih sastava. Osnova }elija budu}e vojske, u sklama toj vrsti anga`ovawa na{ih vojnika? I uop{te, kako na
du sa Strategijom odbrane i dokumentima koji su u izradi, jeste basopstvenom, unutra{wem planu razre{avate zaokret kursa u
taqon divizion. Sada imamo vrlo malo takvih jedinica, a i one
kome nam nedavni neprijateqi postaju saveznici?
nisu dovoqno popuwene profesionalnim vojnicima. Verovatno }e
prvi korak biti formirawe specijalne brigade koja }e obuhvatiti
Vojska je, to se mora znati, ne72. i 63. brigadu, te delove drugih jemerqiv dr`avni resurs i na unutradinica. Verujem da }e to biti embrion
{wem, i na spoqnopoliti~kom planu.
Nije dobar sistem u kome }e potporu~nik koji zavrprofesionalne vojske SCG. Model wePomenu}u vam detaq sa kursa engleskog
{i Vojnu akademiju biti potpukovnik bez ikakvog usane organizacije bi}e primeren potenjezika u Holandiji, koji sam poha|ao.
vr{avawa. Ako se ne{to ne promeni, ponovo }emo
cijalnim izazovima, rizicima i pretJedna gospo|a, major holandske vojske,
imati nesrazmernu strukturu oficira po ~inovima
wama bezbednosti u na{em regionu.
zadu`ena za odnose sa javno{}u wihou Vojsci, a time i sistem koji ne mo`e dobro da funkvog ministarstva, odr`ala nam je pre[ta je to za {ta se, posle svih bitaka
cioni{e.
davawe o Holandiji i wenoj vojsci, a
i bojeva koje smo vodili tokom istodobili smo i masu bro{ura o sistemarije, danas vredi boriti?
tizaciji wihovih snaga, razme{taju.
Problem podoficirskog kadra mogu}e je re{iti ta @ivot je nepregledan tok. Ta reZanimqiv detaq je da je Holandija u to
ko {to bi se od vojnika profesionalaca, odre|eka krivuda, nailazi na prepreke, suvreme imala 72.000 vojnika, profesinim kursevima, dobijali kvalitetni podoficiri.
{e, obru{ava se punom snagom, ali
onalaca. Toj zemqi ne prete neke poPrimer jednog mladi}a iz 63. padobranske brigade
ni{ta ne mo`e da zaustavi weno kresebne opasnosti, nalazi se u Zapadnoj
to potvr|uje. Posle odslu`ewa vojnog roka u toj jetawe. U na{im `ivotima uvek postoje
Evropi, ~lanica je Natoa, okru`ena
dinici postao je vojnik po ugovoru padobranac, a
stvari za koje se vredi boriti. Na~idr`avama koje ne izra`avaju pretenposle dve godine slu`be zavr{io je i sredwe stru~ni borbe se, naravno, razlikuju. Sam
zije prema wenoj teritoriji... Holanno specijalisti~ko {kolovawe u Vojsci i postao
qudski `ivot zaslu`uje borbu. Ne
dija je i tre}a zemqa na svetu po izdvapodoficir. Nivo wegove osposobqenosti ne mo`e
prihvatam malodu{nost, to je opasna
jawu za vojsku i standardu wenih prise porediti sa sposobnostima momka koji je zavrboqka protiv koje se tako|e vredi bopadnika, a ima i ~etiri bataqona van
{io sredwu {kolu i tek treba da krene na osnovnu
riti. Motiva uvek ima a i vizija.
svojih granica u mirovnim misijama
padobransku obuku.
u Avganistanu, Iraku, Bosni i na KosDragana MARKOVI]
metu. U svetu je raspore|eno i petnaeSnimio Zvonko PERGE

11

AKTUELNO

Misija UN u Kongu

NOVI
SANITETSKI TIM

Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Zoran Stankovi}

primio je, 19. aprila, {estoricu ~lanova sanitetskog tima
VSCG koji }e 10. maja oti}i u mirovnu misiju Ujediwenih nacija u DR Kongu MONUC.
Sanitetski tim Vojske SCG ~ine dva lekara i ~etiri medicinska tehni~ara: major dr @arko Mi}ovi}, poru~nik dr Dejan
Cimi} i medicinski tehni~ari zastavnik Sla|an Mladenovi},
zastavnik Jakim Ruskaji, vodnik prve klase Milovan Izgarevi}
i stariji vodnik Dejan Stankovi}.
Pripadnici Vojske SCG u~estvuju u misiji UN u Kongu od
2002. godine, a do sada je u toj misiji bilo anga`ovano 36 pripadnika VSCG. Sanitetski tim koji }e otputovati u maju je sedmi po redu.
Sanitetski tim Vojske SCG anga`ovan je u okviru Tima za
vazdu{nu evakuaciju u Kin{asi. Zadatak tima je da prati povre|ene ili bolesne pacijente vazdu{nim putem unutar Konga,
a ~ine ga dve grupe u sastavu jedan lekar i dva tehni~ara.

IZ RADA
INSTITUTA RATNE
VE[TINE
U Institutu ratne ve{tine 19. aprila odr`an je sastanak rukovodstva nau~noistra`iva~kog makroprojekta Sektor bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu saveremenom terorizmu sa predstavnicima misije OEBS-a u
SCG dr Vladimirom Bilanxi}em i Sa{om Jankovi}em. Na
sastanku, kojim je rukovodio na~elnik Instituta pukovnik
prof. dr Branislav \or|evi}, bilo je re~i o mogu}nostima
saradwe u realizaciji projekta.
Institut ratne ve{tine posetili su i izaslanik odbrane Ruske Federacije general Vladimir Lugovoj i vojni ata{e Velike Britanije pukovnik Sajmon Vandeler i prilikom
tih posete tako|e je bilo re~i o saradwi na projektu Sektor bezbednosti Srbije i Crne Gore u suprotstavqawu savremenom terorizmu.

12

SARADWA
SA NORVE[KOM
Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} potpisao je 19.
aprila Pismo o namerama izme|u Ministarstva odbrane
SCG i Ministarstva odbrane Kraqevine Norve{ke.
Na osnovu Pisma, pomo}nik ministra za politiku odbrane Sne`ana Samarxi} Markovi} i generalni direktor
za politiku odbrane Ministarstva odbrane Kraqevine
Norve{ke, Svein Efjestad potpisali su Plan bilateralne
vojne saradwe za 2006. godinu. Plan obuhvata saradwu u
pet oblasti koje su navedene u Pismu o namerama. Pored
ostalog, predvi|ena i obuka 20 oficira Vojske SCG na
kursevima za u~e{}e u mirovnim operacijama, kao i intenzivirawe vojnomedicinske saradwe koja obuhvata i
planiranu donaciju poqske bolnice i obuku osobqa VMA u
Norve{koj.
Srbija i Crna Gora i Kraqevina Norve{ka, ~ija je
Ambasada u Beogradu kontakt ambasada za pridru`ivawe
SCG Parnerstvu za mir, i do sada su imale intenzivnu i
uspe{nu bilateralnu vojnu saradwu. Kraqevina Norve{ka, pored ostalog, pru`a podr{ku u programu prekvalifikacije oficira Vojske SCG, u obuci i pripremi za u~e{}e u mirovnim operacijama, kao i u izradi Strategijskog pregleda odbrane.

SVE^ANOST
U CENTRU ZA
AMERI^KE STUDIJE
Sve~anosti u Centru za ameri~ke studije na Fakultetu politi~kih nauka, povodom zavr{etka studija prve generacije specijalizanata poslediplomskih studija SAD, prisustvovali su i
ambasador SAD u SCG Majkl Polt, ministar obrazovawa,
omladine i sporta Slobodan Vuksanovi} i zamenik ministra
odbrane za qudske resurse Zoran Jefti}.
Dekan Fakulteta politi~kih nauka Milan Podunavac
podsetio je da je taj fakultet uz veliku pomo} ameri~ke ambasade pre dve godine otvorio Centar za ameri~ke studije i
da je to postalo va`no mesto za otvoreniji i tolerantniji
dijalog o razli~itim politi~kim kulturama i sistemima, koje
omogu}ava da negujemo i razvijamo duh liberalne politi~ke
kulture.
Ambasador Polt je izjavio da }e do kraja ove godine i Amerikanci i Srbi u SCG pro}i te`ak period, ali da mu je drago
{to zna da postoji grupa qudi koja poznaje Ameriku, wenu politiku i interese.
Zamenik ministra odbrane Zoran Jefti} istakao je va`nost ameri~kih studija za procese evroatlantskih integracija i izneo podatak da se 32 pripadnika MO i VSCG usavr{avaju na nekom od nivoa i smerova Fakulteta politi~kih
nauka.
Osniva~ i direktor Studija SAD prof. dr Dragan Simi}
rekao je da je namera prilikom osnivawa Centra bila da nakon jednog incidentnog prekida u odnosima me|u na{im dr`avama poku{amo da afirmi{emo vi{e od jednog veka prijateqskih odnosa sa SAD, koji obele`avaju i dva ratna savezni{tva. Ina~e, ove godine obele`ava se 125 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD.
1. maj 2005.

P E R

BALADA O
SATELITU

Pi{e
Qubodrag
STOJADINOVI]

Negde sa neba,
na plavu planetu
mo`da jo{ gledaju
Jurij Gagarin
i Lajka. ^ovek
i wegov prijateq.
Za wih, bi}a iz
pro{log veka,
na{ satelit pod
kirijom je
neopisivo ~udo.
I za nas je.
Pogledajte
u nebo, zastanite
malo, slikajte se
za svaki slu~aj.
Neka {kqoca
satelit, to mu je
posao. Da ne
ispadnemo budale!
Bar da mu
potro{imo film,
kad smo ga tako
skupo platili.

A S P E R A

egde {ezdesetih, u Podmoskovqu, `ivelo je ku~e, me{anac. Niko nije brinuo za wega, jer nije pripadalo nikome. A onda su ga jednog jutra
slu~ajno uhvatili qudi iz moskovskog Zvezdanog grada.
Bilo je vreme da se u ve{ta~ko nebesko telo,
zvano satelit, ili pratilac, da ne ka`emo trabant
stavi `ivo bi}e. I to ba{ pas, slu~ajni primerak
lutalice, koji }e tek postati najpoznatiji stvor iz te
sorte u pasjoj, ali i qudskoj istoriji. Svoj put prema
zvezdama nesre}no ku~e je po~elo bez treninga i pristanka.
Dali su mu (joj) ime Lajka. I Lajka je poletela
prema vasioni, da se nikada vi{e na vrati u ko{marni svet qudi i wihovih najboqih prijateqa.
Negde, hiqadama kilometara iznad svoje rodne planete, uginula je, ili izgorela Lajka, pionir kosmosa.
Dru{tva za za{titu `ivotiwa i Bri`it Bardo
tada su }utali. Napredak tra`i `rtve. Jedan pas je
nestao u vasionskom prahu, za ~ast i slavu.
Kasnije su poletele i druge `ivotiwe. Zamor~i}i qudske radoznalosti. Psi su, ipak, bili najomiqeniji putnici koje je ~ovek delegirao. Na primer, Strelka i Belka. Ali niko nije mogao da dostigne slavu jedne Lajke.
A onda je u kokpit, ili kabinu rakete, satelita
kako ho}ete seo Rus Jurij Aleksejevi~ Gagarin, major po ~inu. I lete}i tako, za devedeset minuta obleteo zemqu, pa se spustio negde, u neku sibirsku stepu. Za devedeset minuta! Toliko taqiga zglobni autobus od Petlovog brda do Venca. A Jurij ~itavu kuglu!
Nema slave koja je bila ravna Gagarinovoj. On je
Ikar modernog vremena, prvi ~ovek koji je video da
je ova planeta plava. I da odozgo izgleda lepo, ~ak
romanti~no. Ko bi rekao? To je samo zato {to se otuda ne vidi Pan~evo u ~a|i, niti se ose}a fina aroma sumpor-dioksida.
osle Jurija Aleksejevi~a mnogi su gledali tre}i
kamen od sunca iz jonosfere. German Stepanovi~ Titov. Xon Glen, pa onda prva `ena u kosmosu Valentina Terje{kova. I prvi homo sapiens
koji je lebdeo sam u tami beskraja, vezan pup~anom
vrpcom za slaba{nu konzervu kojom je putovao. Zove
se Leonid Leonov.
Nil Armstrong se uspentrao ~ak na mesec da bi
izrekao mudrost o malom i velikom (koraku i ~ove~anstvu). Mnogi su poginuli, ili izgoreli pri poletawu ili sletawu. Ali samo jedan je Gagarin.
Osim pogleda na zemqu, ni{ta tamo gore nije
romanti~no. Samo mrak i beskraj. I nespokoj pred
misterijom. Zato su qudi malo zastali. Sve re|e putuju, ako izuzmemo bogate avanturiste. Umesto plovidbe ka nestvarnom, boqe je razmi{qati. Um lako

prolazi nepoznatim fantasti~nim prostorima, kroz

repove kometa, crne rupe i kvazare. Umesto Lajke i
Gagarina, boqe je da takvim putevima plove ma{ine,
i kazuju nam ono {to sami ne mo`emo znati.
Iznad na{ih glava svakog trenutka pluta negde
preko 15.000 ve{ta~kih nebeskih tela. Sputwik,
Vostok i Vojaxer, odavno su zavr{ili svoj vek, i
popadali u okeane, ~ije su tajne jo{ ve}e nego one
gore. A neki takvi starci mo`da jo{ plove, kao neuni{tivi oldtajmeri bez goriva, koji se be{umno kre}u posustalom silom inercije.
Bez modernih satelita svet bi i daqe bio mesto kroz koje idu spori karavani. Danas je to Makluanovo globalno selo, u kome svi vide i ~uju sve.
Ili bar mogu, ako `ele.
Tako je i danas tajna jesmo li mi, kao Srbija i
Crna Gora, stvarno zakupili onaj izraelski satelit.
I to za 52 miliona dolara, da bi odozgo bilo jasnije
ono {to je dole. To jest, kod nas i u okru`ewu. U wemu
(satelitu), kao {to se i mo`e zamisliti, nema `ivih
bi}a, nego ta naprava sama radi i vidi sve.
o`e se onda razumeti za{to su se ovi na{i polakomili. Zatra`i{ podatak, onaj gore slu{a
i odmah slika. Za nekoliko minuta ima{ fotos
na stolu o situaciji. Ako oficijelni fotograf nije tu, satelit mo`e da ti uradi portret za
li~nu kartu. Ima i takav program! Odozgo, po temenima se najboqe prepoznajemo.
Dodu{e, podatke koje dobijamo za 52 miliona
dolara mogli smo da pazarimo znatno jeftinije. Na
primer, xabe. Na Internetu u svakom trenutku mo`ete da se prika~ite uz neki dokoni satelit. I da
vidite ulaz u svoj voqeni soliter. I to po ceni jednog telefonskog impulsa. Mo`da je situacija u okru`ewu ne{to skupqa. Za to postoje specifi~ni, prijateqski servisi, koji nisu glupqi od na{eg skupog
ekskluzivca. Isto badava. Sve drugo je razmi{qawe
i analiti~ki obave{tajni rad. Nijedan satelit, ma
kako okat bio, ne zamewuje qudski um. Ali glupost
to svakako mo`e. Zamewuje.
I sad, niko da prizna da je tatko mrtvoro|en~eta. A zakupqeni satelit slikuje lepote prirode i
poplave. Vojska je na bedemima, jer zna: tamo gde je
mokro, tu je i voda. Za to znawe konzerva odozgo nije potrebna.
Negde sa neba, na plavu planetu mo`da jo{ gledaju Jurij Gagarin i Lajka. ^ovek i wegov prijateq.
Za wih, bi}a iz pro{log veka, na{ satelit pod kirijom je neopisivo ~udo. I za nas je. Pogledajte u nebo,
zastanite malo, slikajte se za svaki slu~aj. Neka
{kqoca satelit, to mu je posao. Da ne ispadnemo budale! Bar da mu potro{imo film, kad smo ga tako
skupo platili.
Autor je komentator lista Politika

13

AKTUELNO

Ministar odbrane
posetio Pirot

STANOVI ZA
PRIPADNIKE
VOJSKE
Predsednik op{tine
Pirot, Mladen Vasi}
uru~io je ministru
odbrane kqu~eve sedam
stanova za pripadnike
garnizona
Ministar odbrane Zoran Stankovi} je 24. aprila, u pratwi komandanta Kopnenih snaga general-potpukovnika Mladena ]irkovi}a, predstavnika G[ VSCG general-majora
Miloja Mileti}a i drugih saradnika,
posetio garnizon Pirot.
Na po~etku posete, komandant 4.
motorizovane brigade pukovnik Sava
Stankovi} izvestio je ministra o rezultatima i problemima u radu tog sastava.
U razgovoru sa na~elnicom Pirotskog okruga Vesnom Mijalkovi},
predsednicima SO Pirot Mladenom
Vasi}em, SO Dimitrovgrad Veselinom
Veli~kovim, SO Babu{nica Miletom
Jovanovi}em i SO Bela Palanka Aleksandrom Spasi}em, ministar Stankovi} je analizirao situaciju na terenu
i sagledao {ta sve Vojska i op{tinski
organi zajedni~ki treba da urade u narednom periodu.
Tokom susreta sa ~elnicima op{tina Pirotskog okruga razgovaralo
se o razmeni vi{ka vojnih nepokretnosti za stambeno zbriwavawe pripadnika Vojske. U ovom trenutku aktuelan je predlog da MO SCG ustupi op{tini Pirot Klub VSCG u tom gradu
(procene govore da zgrada vredi 102
miliona dinara) za odgovaraju}i broj
stanova.
Da ovakav vid saradwe mo`e da
bude delotvoran, potvrdio je predsednik SO Pirot Mladen Vasi}, koji je
ministru odbrane uru~io kqu~eve sedam stanova za pripadnike garnizona.
Pomenuti stanovi su kompenzacija za
ustupqeno vojno zemqi{ta radi pro{irewa grobqa u tom gradu, a sigurno
je da predstavqaju veliko ohrabrewe
za vi{e od 100 stambeno nezbrinutih
pripadnika Vojske u Pirotu.
Z. MILADINOVI]

14

Dodela stanova u garnizonu Beograd

NOVA PRIORITETNA
KATEGORIJA
Za ovu godinu predvi|eno je dvesta miliona dinara za
kupovinu stanova iz buxeta i petsto miliona za stanove
koji treba da se pribave iz prihoda, najavili su
predstavnici Ministarstva odbrane prilikom dodele
re{ewa o stanovima porodicama poginulih pripadnika
Vojske i invalidima

Mr Zoran Jefti} uru~uje

re{ewa za nove stanove

Odlukom o podeli stanova, koju je doneo pomo}nik ministra odbrane za

qudske resurse Zoran Jefti}, Odeqewe za stambene poslove Ministarstva odbrane podelilo je 48 stanova
u garnizonu Beograd. Od tog broja, ~etiri
su dodeqena porodicama poginulih ili
umrlih profesionalnih pripadnika Vojske,
~ija je smrt nastupila za vreme slu`bovawa ili kao neposredna posledica slu`be,
a koje nisu bile stambeno zbrinute, dok je
14 stanova dodeqeno invalidima prve do
~etvrte grupe. Wima su u Centralnom domu
VSCG uru~ena re{ewa, a stanovi }e biti
useqivi u roku od jednog do tri meseca.
Preostalim porodicama poginulih i
umrlih pripadnika Vojske i invalida (14
ih je podnelo zahtev) ponu|eno je re{avawe stambenog problema u tra`enom mestu
ili drugim mestima, dok }e se porodice poginulih i umrlih koje imaju mawi stan od
pripadaju}eg stambeno zbriwavati u skladu sa dinamikom re{avawa te problematike zaposlenih u Ministarstvu odbrane.
Dodelom stanova porodicama poginulih i umrlih pripadnika Vojske i invalidima ostvaren je jedan od prvih zahteva ministra odbrane Zorana Stankovi}a posle
dolaska na du`nost rekao je zamenik ministra odbrane Zoran Jefti} prilikom

uru~ivawa re{ewa, naglasiv{i da }e, nakon podele u garnizonu Beograd, po istom

modelu biti deqeni stanovi u ostalim garnizonima, i najavio Prilikom daqe raspodele stanova uve{}emo jo{ jednu prioritetnu kategoriju. U woj }e se na}i oficiri i civilna lica koji su od vitalnog
zna~aja za razvoj sistema odbrane.
Pukovnik Slobodan Dimitrijevi} iz
Uprave za infrastrukturu rekao je da je u
ovoj godini predvi|eno dvesta miliona dinara za pribavqawe stanova iz buxeta i
petsto miliona za stanove koji treba da se
pribave od prihoda.
Konkretno, to zna~i da }emo za potrebe pripadnika Vojske SCG i Ministarstva odbrane, zakqu~no sa junom, preko
Gra|evinske direkcije Srbije pribaviti
56 stanova, dok }e, zakqu~no sa julom, biti zavr{en 101 stan koji }e biti dodeqen
sredinom septembra, nakon tehni~kog pregleda i pribavqawa upotrebne dozvole
rekao je pukovnik Dimitrijevi}. On je dodao da je tokom ove godine predvi|ena izgradwa jo{ stanova, ali }e realizacija
tih zadataka biti nastavqena tek posle
pribavqawa neophodnih finansijskih
sredstava.
S. SAVI]
Snimio D. BANDA
1. maj 2006.

VOJSKA PROTIV
VODENE STIHIJE

STRA@A

NA BEDEMIMA
Vi{e od 4.600 pripadnika Vojske
anga`ovano je tokom aprila
na odbrani od poplava i u pru`awu
pomo}i civilnom stanovni{tvu
na svim ugro`enim podru~jima oko
Dunava, Tise, Save i Tami{a.
Vojnici i stare{ine danono}no
su bili na bedemima reka,
u izgradwi nasipa, prevo`ewu peska,
izvi|awu reka, evakuaciji
stanovni{tva i materijalnih dobara.
Pored toga, komande i jedinice
preduzele su sve mere da za{tite
svoje pripadnike, materijalna
sredstva i objekte.

15

[TETA
a odbrani od poplava iz Ministarstva odbrane i Vojske SCG anga`ovani su i 781 obveznik na civilnom
slu`ewu vojnog roka, 116 motornih vozila i 42 specijalne ma{ine. Pripadnici Vojske zajedno sa narodom bili su u prvoj liniji odbrane od
poplava kod Smedereva, Ba~ke Palanke, Zrewanina,
@abqa, Beograda, Velikog Gradi{ta, Kostolca, Golubovaca, Negotina, Dunavskog keja u Zemunu, na obali Tami{a
kod Pan~eva~ke rafinerije, sela Staji}evo, i u rejonima
Ledinaca i Sewaka kod Novog Sada.
Pripadnici Kopnenih i Operativnih snaga Vojske
SCG bili su anga`ovani na izgradwi nasipa kod Beograda, Dunavskog keja u Zemunu, Smedereva, Ba~ke Palanke,
Zrewanina, @abqa, Velikog Gradi{ta, Negotina i sela
Radujevac. Na izgradwi nasipa kod Smedereva i utovaru i
prevozu peska na obali Tami{a kod Pan~eva~ke rafinerije, anga`ovani su pripadnici Vazduhoplovnih snaga i
protivvazduhoplovne odbrane Vojske SCG.
Jedinice Novosadskog korpusa anga`ovane su na izgradwi nasipa i prevozu peska u rejonu sela Staji}evo, u
op{tini @abaq kod mosta na reci Tisi, i u rejonima
Ledinaca i Sewaka kod Novog Sada.

[teta koju je zbog poplava pretrpela poqoprivreda

Srbije procewena je na 35,7 miliona evra. Ovim podatkom Odbora za poqoprivredu Skup{tine Srbije
posledice koju su posledwih dvadesetak dana napravile
povdivqale reke po prvi put su prevedene u novac. Tako
bar vlasnici oko 122,5 hiqada hektara poplavqenog poqoprivrednog zemqi{ta znaju na koliku od{tetu mogu da
ra~unaju, dok stanari poplavqenih ku}a jo{ ~ekaju da se
smiri vodostaj i stru~ne Komisije po op{tinama naprave
procenu.
Vlada Srbije je za sanaciju {teta od elementarnih
nepogoda (poplave i klizi{ta) do sada iz buxetske rezerve
idvojila 288 miliona dinara. Ta sredstva, kako stoji u odluci Vlade, upotrebi}e se za finansirawe najva`nijih
mera za ubla`avawe posledica u pogo|enim op{tinama.
Pripadnici Kopnenih i Operativnih snaga VSCG radili su i na sanaciji klizi{ta u op{tinama Aleksinac i
Ub, kod manastira Dokmir. U izgradwi nasipa kod sela
Bezdan u op{tini Sombor, u Apatinu, selu @abaq na Tisi
i Pan~evu anga`ovani su pripadnici Vazduhoplovnih snaga i protivvazduhoplovne odbrane. U odbrani od poplava
u Kostolcu i Velikom Gradi{tu anga`ovani su pripadnici

ISPUWEN ZADATAK
Ugro`ena podru~ja obi{ao je u vi{e navrata (Veliko
Gradi{te, Smederevo, Ja{a Tomi} i [urjan) ministar
odbrane dr Zoran Stankovi}. Vojska je na najboqi na~in
potvrdila da ovu funkciju mo`e da ispuni i da je u potpunosti ispuwava, rekao je ministar Stankovi} i naglasio se
tako najboqe demantuju neke izjave da je Vojska navodno u
lo{em stawu i da ne ispuwavawa svoje obaveze.
Ministar Stankovi} je izrazio zahvalnost svim pripadnicima Vojske koji su anga`ovani na odbrani od poplava, istakav{i da je tim anga`ovawem Vojska pokazala da je s narodom uvek kada je to potrebno.
Kopnenih snaga, dok je Komanda logistike anga`ovana na
snabdevawu vodom stanovni{tva op{tine Trstenik.
U toku akcije za{tite i spasavawa u poplavqenim podru~jima Uprava za odbranu Republike Srbije anga`ovala
je sva raspolo`iva sredstva koja ukqu~uju 10 okru`nih
{tabova civilne za{tite i Gradski {tab civilne za{tite

grada Beograda sa 150 ~lanova; 28 op{tinskih {tabova

sa 252 ~lana; 34 odeqewa i odseka za odbranu sa 240 zaposlenih, te 15 stru~nih lica kao ispomo} u ugro`enim
rejonima i 10 okru`nih i 4 op{tinska centra za obave{tavawe sa 84 radnika koji de`uraju 24 ~asa.
Snimili Radovan POPOVI],
Goran STANKOVI] i
Darimir BANDA

POVODI

Rezultati ankete Novinar va{ prijateq

KOMUNIKACIJA
PO SVAKU CENU
Tradicionalno istra`ivawe
agencije Pragma pokazalo je da su
najboqe odnose sa novinarima me|u
dr`avnim institucijama tokom
pro{le godine imali Skup{tina
Beograda, Uprava za za{titu
`ivotne sredine i Ministarstvo
odbrane Srbije i Crne Gore
edna od mnogih definicija ka`e da su odnosi sa javno{}u
prethodnica i armatura poslovne politike i strate{kih
odluka jednog preduze}a. Danas ne postoje uspe{na i moderna kompanija ili institucija koje u svom sastavu nemaju organizacionu celinu za odnose sa javno{}u. Upravo
zbog ovakvog statusa i zna~aja PR aktivnosti, podatak da je Ministarstvo odbrane SCG izabrano me|u tri najkomunikativnije
dr`avne institucije u 2005. godini zaslu`uje posebnu pa`wu.
Marketin{ka agencija Pragma anketirala je novinare i
urednike vode}ih beogradskih medija, koji su ocewivali stepen
komunikativnosti i spremnost za saradwu pojedinaca, neprivrednih i privrednih organizacija. U istra`ivawu koje je sprovedeno u periodu od januara do marta ove godine u~estvovalo
je 128 novinara. U svakodnevnoj potrazi za vestima, sve`im
informacijama i, naravno, senzacijama, pritisnuti rokovima,
uredni~kim zahtevima i potrebom za neprekidnom aktuelno{}u, novinarima je od nemerqivog zna~aja upravo razumevawe
su{tine wihovog posla i dinamike sa kojom se susre}u. Na
osnovu istra`ivawa agencije Pragma, a znaju}i da u prethodne ~etiri godine Ministarstvo odbrane nije bilo ni spomenuto u sli~nim anketama, poku{ali smo da saznamo {ta je zapra-

18

vo u~iweno u toj instituciji {to je dovelo do vidqivog pomaka u

odnosima sa predstavnicima sedme sile.
Nosilac aktivnosti odnosa sa javno{}u na nivou celokupnog
sistema odbrane od januara 2005, kada je uga{ena Uprava za moral
G[ VSCG, jeste Uprava za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane. Godinu dana rada je relativno kratak period za ostvarewe bilo
kakvih merqivih rezultata u toj oblasti. Protekla godina je, izme|u
ostalog, za Vojsku bila karakteristi~na i po mnogobrojnim aferama. Spomenimo slu~ajeve Satelit, Mile Dragi}, Top~ider, Cve}ara... Reklo bi se ne ba{ tako sjajni uslovi za rad PR slu`be.
Kakve su bile startne pozicije novoformirane Uprave za
odnose sa javno{}u i da li je interesovawe novinara za te doga-

Slu`ba analitike QUDI IZ SENKE

Odeqewe za analitiku deo je Uprave za odnose sa javno{}u. Svakodnevni pregledi elektronskih i {tampanih medija, analize, pore|ewa i zakqu~ci do kojih se tom prilikom dolazi stvaraju obimnu bazu podataka bez kojih bi rad
Uprave bio nezamisliv.
Zaposlene u analitici ~esto nazivaju qudi iz senke.
Wihov rad nije toliko uo~qiv na prvi pogled, jer oni uglavnom
vreme provode zatvoreni u svojim kancelarijama tiho i vredno
i{~itavaju}i {tampu, agencijske vesti, pregledaju}i video kasete. Sve se to kasnije preliva u brojne analize o tome koje su
teme o sistemu odbrane zastupqene u medijima, u kom kontekstu
su obra|ene, ko i kako komentari{e aktuelna doga|awa itd .
Analiti~ki izve{taji predstavqaju polaznu osnovu za
svako delovawe Uprave za odnose sa javno{}u. Oni, tako|e,
reflektuju i efekte wenog rada {to Odeqewe za analitiku
~ini polazi{tem i ishodi{tem planova i akcija u odnosima
sa javno{}u.
1. maj 2006.

|aje na izvestan na~in bilo prilika za uspostavqawe novih pravila komunikacije?

To su bile znatno ote`avaju}e okolnosti. Brojni doga|aji u
2004. a delom i tokom 2005. godine, predstavqali su znatno optere}ewe za kvalitetno pozitivno prepoznavawe Vojske i Ministarstva odbrane u javnosti. Suo~ili smo se sa najni`im rejtingom Vojske ikada zabele`enim. Optere}ewe i pritisak dolazili
su sa jedne strane zbog nagla{enog interesovawa za negativnosti u Vojsci, a sa druge strane imali smo imperativ da se krene u
ostvarewe ozbiqnih reformskih procesa, koji su po svojoj prirodi bolni i na samom po~etku imaju izuzetno negativan efekat.
Me|utim, takva situacija koliko je bila prepreka, bila je i izazov, obja{wava potpukovnik Zoran Puha~, zamenik na~elnika
Uprave za odnose sa javno{}u.
On dodaje da je u takvom trenutku jedina prava odluka bila
da se uz pra}ewe aktuelne situacije u dru{tvu, u potpunosti napusti propagandisti~ki pristup odnosima sa javno{}u.
Re{ewe koje se pokazalo kao dobitno bilo je ubrzano
otvarawe sistema odbrane prema javnosti i spremnost da se
progovori o svim, pa i najbolnijim pitawima potpuno iskreno.
Osnovni princip kojim smo se rukovodili jeste komunikacija po
svaku cenu, {to zna~i ne prekinuti kontakt sa medijima nikada, a
pogotovo ne onda kada nam to po prirodi doga|aja ne ide u prilog. Moram da naglasim da u takvoj nameri ne bismo uspeli da
nismo imali i da sada nemamo podr{ku i razumevawe ~elnih qudi u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Tako|e, uspeli smo da na|emo zajedni~ki sponu sa svim medijima, bez obzira na wihovu
koncepciju ili ure|iva~ku politiku, a to je, pre svega, ~iwenica
da nam je svima u interesu kvalitetan sistem odbrane, ka`e potpukovnik Puha~, koji naj~e{}e obavqa funkciju portparola Ministarstva odbrane.
Planovi su da se u najskorije vreme popuni i to formacijsko mesto unutar Uprave za odnose sa javno{}u. Postojawe portparola odavno je praksa u vojskama drugih zemaqa. Me|utim, problem sa kojima se suo~avaju u toj upravi jeste mali broj oficira
i kadra uop{te, {kolovanih za obavqawe tako delikatnog i odgovornog posla.
S obzirom na to {to istrajavamo u stavu da je portparol
osoba koja govori u ime institucije, a ne u ime ~elnih pojedinaca, neophodno je da on, i tim koji mu poma`e, odli~no razume unutra{wu organizaciju i mehanizme funkcionisawa sistema odbrane. Istovremeno, neophodno je da takva osoba ima odli~na
znawa u oblasti novinarstva, te da je pozitivnog duha sa razvijenim smislom za saradwu i komunikaciju. Elokventnost, brzo i
smisleno reagovawe se podrazumevaju.
Jedan od primera da se i bez mnogo sredstava mogu posti}i
kvalitetni odnosi sa novinarima jeste Vojnomedicinska akademija. Ta ustanova se prema istra`ivawu Pragme na{la na listi onih koji organizuju dobre konferencije za novinare, uz slede}i komentar zadovoqnog novinara: zanimqive teme, medicinski uspesi, detaqni, jednostavni pres materijali sa puno podataka i razumqivim opisom komplikovanih procedura.
Primer VMA jeste dobar pokazateq potrebe da na ni`im nivoima organizacije sistema odbrane postoje slu`be i
pojedinci za public relations, koji }e svojim znawem i talentom
na pravi na~in pomo}i da se objektivno predstave u javnosti
sva dostignu}a, ali i da se uka`e na eventualne probleme. U
drugim armijama mnogo novca se izdvaja za te potrebe. Mi trenutno nemamo sredstava da platimo profesionalce da rade
taj posao i oslawamo se iskqu~ivo na unutra{we izvore i potencijale. Veoma je va`no da u periodu koji sledi uradimo {to
vi{e na obrazovawu kadra u oblasti odnosa sa javno{}u. To
je jedan od strate{kih ciqeva. Tako|e, nadamo se da }emo uspeti da u skorijoj budu}nosti izna|emo mesto za slu`be za odnose sa javno{}u u jedinicama Vojske i da daqe, po dubini sistema, razvijamo savremen koncept PR-a, zakqu~uje na{ sagovornik.

UKRATKO
SARADWA SA KINOM
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a
Joki} i izaslanik odbrane Narodne Republike Kine stariji pukovnik Vang Debao razgovarali su 20. aprila o aktuelnostima u bilateralnoj vojnoj saradwi i o predstoje}oj poseti generala Joki}a Kini.
General Joki} primio je izaslanika odbrane NR Kine na wegov zahtev.

POSETA DELEGACIJE
^E[KOG PARLAMENTA
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a
Joki}, sa saradnicima, primio je 14. aprila delegaciju Komiteta
za odbranu i bezbednost Poslani~kog doma Parlamenta ^e{ke
Republike.
^e{ke parlamentarce predvodio je Jan Vidim, predsednik Komiteta, a u delegaciji je bio i ambasador Republike ^e{ke u na{oj
zemqi Ivan Jestrab. Prilikom susreta razgovaralo se o reorganizaciji Vojske Srbije i Crne Gore i wenoj modernizaciji.

SEMINAR O KONTROLI
VAZDU[NOG PROSTORA
Ministarstvo odbrane SCG i Kancelarija za bilateralne
odnose SAD u Beogradu organizovali su 19. i 20. aprila u Komandi Vazduhoplovnih snaga i protivazduhoplovne odbrane u Zemunu
dvodnevni seminar SAD Nato kontrola vazdu{nog prostora.
Na~elnik Odeqewa za operativne poslove VS i PVO pukovnik Jovica Dragani} predo~io je timu SAD strukturu, proceduru i
na~in kontrole vazdu{nog prostora SCG.

^lanovi putuju}eg kontaktnog tima Vazduhoplovnih snaga SAD

Xerald Bertilson i major Vilijam Hag odr`ali su zatim predavawa o vojno-civilnim odnosima, procesu planirawa ve`bi u vazdu{nom prostoru ju`nog regiona Natoa, tranzitu ju`nim regionom,
planirawu vojnih operacija i izgradwi komande i kontrole za
multinacionalne operacije.
S. \.

ZAJ EDNI^KI PROJEKTI

ISTORI^ARA
Tro~lana delegacija Centra za vojnu istoriju Vi{e vojne
akademije - Rakovski iz Republike Bugarske boravila je u trodnevnoj poseti Vojnoistorijskom institutu.
Tema razgovara bila je razvoj saradwe, razmena publikacija i zajedni~ki nau~ni projekti.

Danijela MARJANOVI]

19

TEMA

S U \ E W A

Z A

R A T N E

Z L O ^ I N E

SUO^AVAWE
SA PRO[LO[]U
eakcije qudi na su|ewa za ratne zlo~ine su veoma razli~ite
i kre}u se od potpunog poricawa da su zlo~ini po~iweni i
neverovawa da je tako ne{to bilo mogu}e, opravdavawa da
su to i drugi ~inili, pa do mawe ili vi{e nevoqnog prihvatawa ~iwenice da pravda ima pravo i du`nost ka`wavawa
onih koji su ratne zlo~ine po~inili.
U takvim gledi{tima gotovo da nema razlika me|u pripadnicima svih naroda na prostoru nekada{we Jugoslavije. Mnogi kao
da strepe od suo~avawa sa istinom o sopstvenim zlo~inima zato
{to se, navodno, na osnovu we na{a strana mo`e proglasiti za
krivu, a neka druga za nevinu. S druge strane, niko ne voli da u
svom kom{iluku ima qude koji su silovali, pqa~kali ili ubijali
`ene i decu, pa makar i govorili da su to ~inili zbog patriotskih razloga.
Kontroverznih mi{qewa ima mnogo, ali jedno je sigurno i
pred gra|anima na{e zemqe je te`ak period u kome }emo se jo{
dugo suo~avati sa posledicama i mra~nom stranom proteklih ratova. Zato je i zanimqivo saznati kako je do{lo do prvih su|ewa
za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, ko se danas bavi sankcionisawem ratnih zlodela i kako se taj proces odvija u nekada{wim
republikama SFRJ, a dana{wim dr`avama. Naravno, posebno nas
je zanimao rad Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Republike Srbije i
Ve}a za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu, gde smo potra`ili odgovore na mnoga pitawa, od kojih je, svakako, najva`nije: da
li smo kao dr`ava i narod, spremni i sposobni da se suo~imo sa
problemom ratnih zlo~ina?

R
Na{a je obaveza da pred lice
pravde izvedemo sve one koji su
u minulom ratu i oru`anim
sukobima ukaqali ugled svoje
dr`ave i naroda, da bi im se
u zakonito sprovedenom postupku
izrekle odgovaraju}e kazne.
Time bismo `rtvama nedela
pru`ili bar delimi~nu
satisfakciju, sa naroda
i dr`ave skinuli ose}aj krivice
i osude, a me|unarodnoj zajednici
pru`ili dokaz o sposobnosti
za saradwu ka`e tu`ilac
za ratne zlo~ine
Vladimir Vuk~evi}.

20

ZA[TITA ME\UNARODNOG
HUMANITARNOG PRAVA
Istorija ratnih zlo~ina po~iwe sa plemenskim borbama u
prvobitnoj qudskoj zajednici, ali zapravo nema velikih razloga
da se, tragaju}i za primerima ratnih zlo~ina, ide u tako daleku
pro{lost. Nama blizak 20. vek obele`ili su svetski i lokalni
ratovi, u kojima su stradali milioni, uglavnom, nedu`nih qudi,
dok je broj onih koji su odgovarali za zlo~ine nesrazmerno mali.
Prva me|unarodna reakcija na ratne zlo~ine bele`i se 1915.
godine, kada je u tada{wem Otomanskom carstvu po~iwen masovni
zlo~in nad Jermenima, dok je posle Drugog svetskog rata formiran
Me|unarodni vojni tribunal za ratne zlo~ine u Nirnbergu. U Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, od 1946. godine do danas, vi{e puta su usvajane rezolucije i konvencije kojima su ratni zlo~ini i zlo~ini protiv ~ove~nosti sve vi{e postajali predmet me|unarodnog prava. Ipak, sve to je u praksi otelotvoreno tek sa ustanovqewem dva ad hok me|unarodna krivi~na suda, i to Me|unarodnog
krivi~nog tribunala za biv{u SFRJ (1993) i Me|unarodnog tribunala za Ruandu (1994). U na~elu, oba su nadle`na da sude zbog
ozbiqnih povreda me|unarodnog humanitarnog prava u~iwenih na
teritorijama tih dr`ava. Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv1. maj 2006.

{u Jugoslaviju postupa u skladu sa svojim Pravilnikom o postupku i

dokazima, koji je do sada inoviran, ~ak, 11 puta.
U Rimu je 1998. godine osnovan i Me|unarodni krivi~ni sud,
kao stalna me|unarodna sudska institucija za gowewe i ka`wavawe najte`ih krivi~nih dela, poput zlo~ina genocida, zlo~ina protiv ~ove~nosti, ratnih zlo~ina i agresije. Nakon {to ga je ratifikovalo vi{e od 60 dr`ava, sud je po~eo sa radom 1. jula 2002. godine u Hagu. Va`no je znati da sud ima nadle`nost samo za zlo~ine
po~iwene nakon stupawa na snagu Statuta Me|unarodnog krivi~nog suda i da se procesiraju samo optu`be protiv dr`avqana onih
dr`ava koje su prihvatile Statut, odnosno protiv lica koja su ka`wivo delo po~inila na wihovoj teritoriji. Zanimqivo je da su
svojevremeno Sjediwene Ameri~ke Dr`ave bile najve}i zagovornik formirawa Tribunala koji }e suditi za zlo~ine na prostoru
biv{e Jugoslavije, dok su sada na ~elu snaga koje spre~avaju da se
me|unarodna su|ewa za ratne zlo~ine ve`u za jednu trajnu instituciju, uprkos suprotnom stavu Evropske unije i wenoj podr{ci novom
Me|unarodnom krivi~nom sudu.
Znatan deo svetske javnosti gleda na Me|unarodni sud za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji kao na kona~an trijumf prava i pravde u
me|unarodnim odnosima, po{to oni koji su prekr{ili me|unarodno humanitarno pravo i ratne zakone nisu uspeli da se sakriju iza
{tita dr`avnog suvereniteta. Me|utim, ima i suprotnih mi{qewa, po kojima Tribunal u Hagu proizvodi pravdu koja je pristrasna,
te da se optu`nice temeqe na li~nim i nacionalnim svojstvima optu`enih, a ne na dokazima zlo~ina. Ova pristrasnost se, po re~ima ameri~kog profesora Roberta Hejdna (direktor za studije Rusije i isto~ne Evrope na Univerzitetu u Pitsburgu), najboqe manifestuje u potpunom nedostatku tu`be protiv bilo koga iz Natoa za
zlo~ine, iako su sasvim uporedivi s onima za koje su drugi ve}
odavno optu`eni. Stru~waci tvrde i da neki ~lanovi pravilnika
Tribunala isuvi{e podse}aju na pravilnik {panske inkvizicije, te
da proceduralne odluke ha{kog suda veoma ote`avaju realizaciju
prava optu`enih na ispravno i po{teno su|ewe.
Istra`ivawa Beogradskog centra za qudska prava i Strate{kog marketinga u 2005. godini pokazuju da je 76 posto gra|ana

PREDMETI VOJNOG TU@ILA[TVA

Vojni istra`ni organi bili su vrlo aktivni u otkrivawu ratnih zlo~ina, o ~emu govori podatak da su, na primer,
samo pred Vojnim sudom u Ni{u pokrenuta 382 postupka protiv izvr{ilaca krivi~nih dela na prostoru Kosova i Metohije u ratnom periodu.
Broj pokrenutih procesa govori da su otkrivene povrede humanitarnog prava i kr{ewa pravila Me|unarodnog
prava u regularnim sudskim postupcima razre{avane. Va`no
je znati da nijedan od 382 sudska postupka nije pokrenut u
novije vreme, ve} da ih je vojni tu`ilac, u skladu sa svojim
ovla{}ewima, pokretao jo{ u vreme ratnog sukoba ili neposredno posle zavr{etka rata, i to na osnovu prijava organa
bezbednosti i vojne policije.
Taj podatak uverqivo potvr|uje da Vojska Jugoslavije kao
organizacija ni{ta nije krila ve} da je otkrivena nedela svojih pripadnika i sudski procesirala. Deo predmeta iz Vojnog
tu`ila{tva, koji se ti~u krivi~nog dela ratnog zlo~ina, sada
se nalaze u Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Republike Srbije.
Srbije dalo pozitivan odgovor na pitawe da li treba sara|ivati
sa Ha{kim tribunalom, {to je {est posto vi{e u odnosu na 2004.
godinu. Razlozi pozitivnog gledawa na saradwu sa Hagom nalaze
se, pre svega, u potrebi utvr|ivawa krivi~no-pravne odgovornosti optu`enih, moralne obnove dru{tva i ispuwewa spoqnopoliti~kih ciqeva Srbije i Crne Gore. S druge strane, na{im gra|anima najvi{e smeta politizacija Tribunala, veliki procenat optu`enih Srba u odnosu na druge narode i dvostruki standardi. Boli i to {to visoki principi koji se na nama isteruju jo{ uvek
nisu univerzalni, tako da, na primer, na~elo komandne odgovornosti ne va`i i za savezni~ke komandante u Iraku niti za upravnike zatvora, poput onog u Abu Graibu. Dodu{e, jedan poznati novinar je nedavno, ne bez razloga, rekao da se zbog te ~iwenice ne
ose}a diskriminisanim ve}, naprotiv, privilegovanim.

21

TEMA

MUKOTRPAN POSAO
Devedesetih godina se u Srbiji i Crnoj Gori retko vode procesi za ratne zlo~ine. Ne mo`e se re}i da ih nije bilo, a najve}u
pa`wu javnosti privukao je slu~aj Sjeverin.
Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije, formirano je
2003. godine, na osnovu Zakona o organizaciji i nadle`nosti dr`avnih organa u postupku za ratne zlo~ine. Ovaj zakon se primewuje radi otkrivawa, krivi~nog gowewa i su|ewa za krivi~na dela
protiv ~ove~nosti i te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava, izvr{ena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991.
godine. Pored Tu`ila{tva, istim zakonom su formirani Slu`ba za
otkrivawe ratnih zlo~ina u MUP-u, Ve}e za ratne zlo~ine pri
Okru`nom sudu u Beogradu i posebna pritvorska jedinica.
Institucija Tu`ila{tva za ratne zlo~ine je u proteklih nekoliko godina pro{la put od osporavawa stru~ne i {ire javnosti, pa
do odobravawa i op{te podr{ke, {to potvr|uju i najnovija istra`ivawa javnog mwewa. Ugled Tu`ila{tva je znatno pove}an posle
prve presude za ratni zlo~in u Ov~ari, kada su priznawa za efikasan i profesionalan rad Tu`ila{tva stigla ne samo od pravnih
stru~waka i me|unarodne zajednice ve} i od porodica ubijenih.
Proces suo~avawa sa nesre}nom pro{lo{}u u zemqama u
tranziciji tvrdi tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}
spor je i mukotrpan. Ipak, u demokratskoj Srbiji postoji snaga,
jasna i nedvosmislena, koja insistira na individualizaciji zlo~ina, na procesirawu kr{ewa elementarnih civilizacijskih vrednosti i odredaba humanitarnog prava. Te{ko se prihvata ~iwenica da su neki na{i sunarodnici, u na{e ime, ~inili te{ke zlo~ine
u ratovima devedesetih. Ti zlo~inci imaju imena i prezimena i ne
`elim da dozvolim da se oni zaklawaju iza kredibiliteta moje zemqe. Na{a je obaveza da pred lice pravde izvedemo sve one koji
su u minulom ratu i oru`anim sukobima ukaqali ugled svoje dr`ave i naroda, da bi im se u zakonito sprovedenom postupku izrekle
odgovaraju}e kazne. Time bismo `rtvama tih nedela pru`ili bar
delimi~nu satisfakciju, sa naroda i dr`ave kao kolektiviteta skinuli ose}aj krivice i osude, a me|unarodnoj zajednici pru`ili dokaz o sposobnosti za saradwu. Uostalom, ne mo`emo da tra`imo
ulazak u evropsku zajednicu, a da, istovremeno, u predgra|u glavnog grada imamo zakopanih 900 le{eva i da ne znamo ko je i kako
te qude ubio.
Te`ak posao je pred Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine. Treba se
vratiti u doga|aje od pre desetak i vi{e godina, saslu{ati na hiqade svedoka, prona}i materijalne dokaze i nesumwivo dokazati
da su optu`eni po~inili ratne zlo~ine.
Posle Ov~are, po~ela su i su|ewa za zlo~ine kod Zvornika
(@ute ose), Trnova ([korpioni) i na Kosmetu (slu~aj Anton Lekaj), dok je vi{e od 50 predmeta u istra`nom ili pretkrivi~nom
postupku. Tu`ilac Vladimir Vuk~evi} ka`e:
Sve vi{e izlazi na videlo da postoji ~vrsta veza izme|u
ratnih zlo~ina i organizovanog kriminala, te da su barut, pqa~ka
i kriminal bili upakovani u ambala`u la`nog patriotizma.
Potvrdu za te re~i lako je prona}i u svim istra`nim postupcima Tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Tako je, na primer, specijalna policija upu}ena sa Pala, u avgustu 1992. godine uhapsila
oko 70 pripadnika @utih osa, pod sumwom da su pqa~kali bo{wa~ko, ali i srpsko stanovni{tvo. Policija je od wih tada oduzela 27 kilograma opqa~kanog zlata, 600.000 nema~kih maraka
i 50 golfova.
Istra`uju}i slu~aj Batajnica, Tu`ila{tvo je prona{lo jo{
desetak velikih predmeta, od kojih je jedan pred samim optu`ewem,
dok se u drugima istrage privode kraju.
Tu`ila{tvo radi na slu~aju Batajnica od prvog dana osnivawa i do sada je saslu{ano oko 200 qudi. U tom predmetu imamo devetoricu osumwi~enih, koji su aktivni ili penzionisani policajci.
Tu su i masovne grobnice u Petrovom Selu, gde su prona|ena tela
70 albanskih civila. Kao dru{tvo imamo veliku moralnu obavezu

22

PERSONALIZACIJA KRIVICE
Su|ewa za ratne zlo~ine personalizuju krivicu, tako
da se niko pojedina~no ne mo`e skrivati iza svog naroda
ili bilo koje grupe qudi. Na taj na~in se i zajednice {tite
od kolektivne odgovornosti za ne{to {to su pojedinci sa
imenom i prezimenom u~inili.
Nema sumwe da }e takav pristup uveliko spre~iti me|usobnu mr`wu i doprineti pomirewu izme|u ratom zahva}enih dru{tvenih zajednica na prostoru nekada{we Jugoslavije. Pomenutu ~iwenicu je dobro sagledao i jedan od optu`enih pred Me|unarodnim sudom, koji je na raspravi o
kazni za u~e{}e u zlo~inu u Srebrnici, rekao:
Ovo moje svedo~ewe i priznawe krivice skida odgovornost sa mog naroda, tako|e. Ovo je krivica jednog ~ovjeka sa ~istim imenom i prezimenom, Dragana Obrenovi}a.
Ja iza toga stojim. Ja sam za taj dio odgovoran. Krivica zbog
koje se kajem i zbog koje se izviwavam `rtvama i wihovim
sjenama. Bi}e mi drago ako ovo moje svjedo~ewe i kajawe doprinese pomirewu qudi u Bosni. Ako kom{ija ponovo stegne
kom{iji ruku, ako na{a djeca ponovo zaigraju zajedni~ke
igre i ako oni budu imali pravo na {ansu. @eqa mi je da
ovo moje svjedo~ewe pomogne da se ovo nikad i vi{e nigdje
ne dogodi.
da razre{imo slu~ajeve masovnih grobnica i zato mi u procesirawu tih predmeta ne}emo sebi dozvoliti gre{ke govori tu`ilac
za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

REGIONALNA SARADWA
U svom radu Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ostvaruje dobru saradwu sa Ministarstvom odbrane i wegovim slu`bama, MUP-om i
Slu`bom za otkrivawe zlo~ina, medijima, Fondom za humanitar1. maj 2006.

OV^ARA
Pred Ve}em za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beogradu zavr{ena su dva postupka Ov~ara 1 i 2. Ocene su
svih posmatra~a, doma}ih i me|unarodnih, ali i stru~waka
i u~esnika u postupku, da je su|ewe bilo ispravno i da je
odli~no vo|eno.
Sudsko ve}e za ratne zlo~ine osudilo je 14 od 16 optu`enih za ratne zlo~ine na Ov~ari kod Vukovara, na ukupno
219 godina zatvora. Sudija Vesko Krstaji} nijednog trenutka nije bio u nedoumici kada je re~ o krivici optu`enih, {to
se dobro videlo pri dvo~asovnom ~itawu presude. On je tom
prilikom, citiraju}i Marka Miqanova, podsetio osu|ene
{ta je taj nepismeni vojvoda rekao za juna{tvo i ~ojstvo.
Juna{tvo je kada sa~uva{ sebe od neprijateqa, a ~ojstvo kada neprijateqa uspe{ da sa~uva{ od sebe. O juna{tvu osu|enih sud veruje da }e suditi istorija, a ova presuda izre~ena je o wihovom ~ojstvu objasnio je predsednik
Ve}a za ratne zlo~ine. Predmet Ov~ara, koji je zapo~et
jo{ u Vojnom tu`ila{tvu, nije zavr{en i uskoro se o~ekuje
presuda Sa{i Radaku.
no pravo i drugim nevladinim organizacijama. Posebno je va`no
{to su ostvareni kvalitetni modaliteti saradwe sa Ha{kim tribunalom. Posle slu~ajeva Ov~ara i Zvornik, tu`ilac Vuk~evi}
o~ekuje da se jo{ osam novih predmeta iz Ha{kog suda prebaci Tu`ila{tvu u Beogradu, dok qudi iz te institucije ~esto putuju u Hag,
gde ispituju svedoke i pregledaju dokumentaciju. Regionalna saradwa ima, tako|e, veliki zna~aj za uspe{no delovawe Tu`ila{tva za
ratne zlo~ine, zato {to su ratni zlo~ini do Dejtona po~iweni van
teritorije Srbije i bez dobre saradwe bi bilo te{ko do}i do validnih dokaza.
Kada je re~ o regionalnoj saradwi neizbe`no je postaviti i
pitawe koliko su druge dr`ave nastale na prostoru nekada{we
Jugoslavije aktivne u procesirawu ratnih zlo~ina? Naime, suo~avawe sa sopstvenom pro{lo{}u, svakako, ne zna~i da se ne bavimo i svojim `rtvama. Tu`ilac Vladimir Vuk~evi} ka`e da su kolege
u regionu veliki profesionalci i da me|u wima postoji visok stepen saglasnosti da u procesirawu krivi~nih dela ratnih zlo~ina
nema mesta zamagqivawu la`nim patriotizmom.

Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}

NEMA OPTU@ENIH PROFESIONALNIH VOJNIKA

U Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine Republike Srbije do danas je procesirano 47 qudi policajaca, teritorijalaca,
dobrovoqaca i obi~nih gra|ana. Me|u wima nema nijednog
profesionalnog ili penzionisanog pripadnika VSCG. Komentari{u}i tu ~iwenicu, Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} ka`e:
Ne samo da nema optu`enih profesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore ve} su na{e istrage pokazale da je Vojska, gde god je to mogla, {titila civilno stanovni{tvo.

TEMA

U Hrvatskoj je, zaista, ostvaren napredak, pogotovo sankcionisawem krivaca u slu~aju Lora. Me|utim, podaci iz prethodnih
godina govore da je u Hrvatskoj na~elo jednakosti pred sudovima
jo{ daleko od prakse. Prema podacima Oebsa, u 2002. godini je
od 131 osobe pod istragom za ratni zlo~in u Hrvatskoj, 114 bilo
srpske nacionalnosti. Od 115 osoba kojima se sudilo, 90 je Srba,
a od 52 osu|ene osobe 47 su bili Srbi. ^ak 83 posto Srba kojima
je te godine bilo su|eno za ratne zlo~ine progla{eno je krivim,
dok je, kad su Hrvati u pitawu, taj broj neuporedivo mawi i iznosi
samo 18 posto.
Od svih sudova za ratne zlo~ine osnovanih u zemqama biv{e
Jugoslavije, izgleda da }e najvi{e posla imati sud i tu`ila{tvo u
BiH. U Bosni postoji oko 11.000 krivi~nih prijava protiv osoba
osumwi~enih za ratne zlo~ine, od toga je gotovo osam hiqada iz
Federacije, a vi{e od tri hiqade iz Republike Srpske. Za razliku od Srbije i Hrvatske, tro~lana ve}a za ratne zlo~ine u Bosni
~ine po dvojica me|unarodnih sudija i jedan doma}i.
Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Republike Srbije ima nadle`nost da pokre}e postupke za ratne zlo~ine na celoj teritoriji
nekada{we SFRJ. Teoretski je, recimo, mogu}e da to tu`ila{tvo
vodi postupak za utvr|ivawe odgovornosti po~inilaca, nedavno
obelodawenog, ratnog zlo~ina u Sloveniji. U praksi je, ipak, realnije da se istraga ili sudski proces pokrenu protiv po~inilaca
ratnih zlo~ina koji su uhap{eni na teritoriji Srbije i Crne Gore.
To se dogodilo sa Antonom Lekajem, koji je uhap{en u Crnoj Gori i
potom preba~en za Beograd, gde je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine
ve} pokrenulo istragu protiv wega.
Anton Lekaj je optu`en za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, to jest za poznati masakr na romskoj svadbi, kada su
~etiri svata ubijena, mlada silovana, a vi{e osoba mu~eno. Specijalni predstavnik UN Soren Jesen Petersen podneo je za~u|uju}i zahtev da se predmet Lekaj ustupi Unmikovom pravosu|u. Zahtev je odbijen zato {to je i po dogovoru Petersenovog zamenika za
pravosu|e i policiju @ana Kristijana Kadija i tu`ioca za ratne
zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a predvi|eno da se procesi za ratne
zlo~ine vode na teritoriji na kojoj su osumwi~eni za ratne zlo~ine i uhap{eni. Da se kojim slu~ajem podleglo pritisku, ne bi bilo
nikakvo ~udo da Lekaj osvane na mestu potpredsednika kosovske
Vlade, kao {to se to nedavno dogodilo sa Agimom ^ekuom. Da podsetimo: Okru`ni sud u Pri{tini (razme{ten u Ni{u) pokrenuo je
istragu protiv sada{weg predsednika kosovske vlade za krivi~no
delo genocida, za 661 ubistvo i 584 otmice.
Proces protiv Antona Lekaja vodi Ve}e za ratne zlo~ine
Okru`nog suda u Beogradu kojim predsedava sudija Olivera An|elkovi}.
U proteklih {est meseci ka`e Olivera An|elkovi} saslu{ali smo dvadesetak svedoka. Problem nam predstavqaju svedoci sa Kosmeta koji ni na jedan dopis ne odgovaraju.
Budu}i da je su|ewe u toku, o slu~aju Lekaj vi{e se nije moglo razgovarati, ali nas je zanimalo kako ona uspeva da se izbori
sa surovim ratnim zlo~inima. Olivera uverqivo odgovara da je
srpsko pravosu|e osposobqeno i kadrovski i tehni~ki da vodi najslo`enije predmete po optu`bama za rane zlo~ina i dodaje:
Moram da priznam da ni mi sudije nismo bile obave{tene
o tome {ta se doga|alo na rati{tima. Na su|ewima za ratne zlo~ine su ~iwenice pokazale i dokazale da oni koji su ~inili ratne
zlo~ine ne mogu da govore o borbi za vi{e ciqeve ili nacionalne
interese. Kako da kao patriotski gest kvalifikujete monstruozne
zlo~ine poput paqewa ku}e u kojoj su zakqu~ana deca, ubijawe trudnih `ena ili primoravawa oca i sina na polno op{tewe.
Tome se, zaista, ni{ta ne mo`e dodati niti oduzeti. Va`no
je da na{e dru{tvo, pokazuje da ratni zlo~ini ne mogu pro}i neka`weno i na taj na~in spre~ava da se doga|aju u budu}nosti.
Zoran MILADINOVI]
Snimio Zvonko PERGE

24

Hidrografski
instititut
Mornarice
VSCG iz Tivta
privodi kraju
veliki posao

NOVI
PLAN
BARSKE LUKE
Hidrografski institut Mornarice VSCG (HIM) iz Tivta dovr{ava izradu nove karte-plana Luke Bar koja se za potrebe menaxmenta tog preduze}a radi u sklopu priprema za jedan od najzna~ajnijih poslova barske luke u posqedwih 20 godina reeksport ugqa iz Indonezije.
Naime, planirano je da ugaq iz Indonezije u Bar sti`e velikim takozvanim panamaks brodovima za prevoz rasutog tereta nosivosti 70 80 hiqada tona, da bi se potom prekrcavao u
mawe brodove i reeksportovao u Italiju. Budu}i da panamaks
brodovi zahtijevaju minimalnu dubinu lu~kog akvatorijuma od oko
14 do 15 metara, prije po~etka posla neophodno je precizno premjeriti more u luci i izraditi novu kartu-plan Luke Bar {to je
menaxment tog preduze}a povjerio HIM-u.
U decembru pro{le godine, uprkos nepovoqnim meteorolo{kim uslovima i kratkoj obdanici, peto~lana ekipa HIM-a obavila je detaqan batimetrijski premjer luke Bar sa neophodnim elementima topografije. Premjereno je ukupno 6.427 metara du`ine
obalne linije i 97 hektara povr{ine akvatorijuma, sagledane su
promjene obalne linije i ucrtani svi objekti na obali od zna~aja
za vezivawe brodova. Koriste}i posebno opremqeni hidrografski ~amac ukupno smo u akvatorijumu luke odradili 212 kilometara du`ine linija premjera i uzeli podatke sa vi{e od 820 hiqada
izmjerenih dubinskih ta~aka, ilustrovao je obimnost tog posla
na~elnik HIM-a, kapetan bojnog broda Du{an Slavni}.
On je dodao da je nakon terenskog, uslijedio isto toliki rad
na obradi dobijenih podataka, nakon ~ega }e se kartografskom
obradom, dobiti planovi luke Bar u razmjeri 1:1000 i 1:2500, u
digitalizovanoj elektronskoj formi i formatu pogodnom za uno{ewe u postoje}i lu~ki informativni sistem.
Time }e Luka Bar prvi put nakon posqedweg sistematskog hidrografskog premjera ura|enog 1984. godine, raspolagati sa
a`urnim podacima i slikom svog akvatorijuma i operativne obale ura|enom u skladu sa najnovijim standardima Me|unarodne
hidrografske organizacije (IHO).
Ve} je zavr{en i naru~iocu posla predat dio od oko 60 odsto akvatorijuma koji je poslovodstvo luke ozna~ilo prioritetnim.
Ina~e, tokom rada na terenu pored na{e opreme i softvera, koristili smo i opremu za geodetske premjere iznajmqenu od Vojnogeografskog instituta iz Beograda. Mjerewa dubine mora obavqana su po standardima IHO, kori{}ewem dvofrekventnog ultrazvu~nog dubinomjera, RTK GPS ure|aja i hidronavigacijskog softvera,
a dubinomjer je prije svakog premjera, radi vrhunske preciznosti
nanovo kalibriran mjerewem brzine zvuka kroz vodu, objasnio je
Slavni} dodaju}i da je posao hidrografskog premjera i izrade
karte-plana Luke Bar anga`ovao sve potencijale HIM-a.
Zanimawe za visokospecijalizovane usluge te nau~ne ustanove, koja je i svojevrsni katastar mora i podmorja, pokazuju i
druge institucije u Crnoj Gori, pa je HIM-u ve} stigla ponuda da
uradi hidrografski premjer dijela akvatorijuma u Kotoru gdje je
planirana gradwa marine. Interesovawe za saradwu pokazala
je i jedna inostrana firma specijalizovana za izradu elektronskih navigacionih karti.
N. BO[KOVI]
1. maj 2006.

UKRATKO

PRAZNIK SPECIJALACA
Povodom 14. aprila dana protivteroristi~kog odreda VSCG Kobre,
odr`ana je sve~anost, kojoj su pored pripadnika jedinice prisustvovali ministar
odbrane Zoran Stankovi}, savetnik
predsednika Republike Srbije Bojan Dimitrijevi}, na~elnik General{taba VSCG
general-potpukovnik Qubi{a Joki}, i
drugi brojni gosti.
Pre 28 godina formirano je protivteroristi~ko odeqewe u okviru 282. bataqona vojne policije, koje kasnije prerasta u protivteroristi~ki vod, da bi
2000. godine bio formiran protivtero-

risti~ki odred. Kao kolektiv gvozdene

discipline i hrabrosti, vrhunski uve`ban i osposobqen, u kojem vlada izuzetno drugarstvo, zauzima ravnopravno
mesto i prepoznatqiv je me|u specijalnim jedinicama u svetu.
Od osnivawa jedinica je uspe{no
izvr{avala brojne zadatke, stekla bogata iskustva i uvek bila spremna da odgovori na sve postavqene izazove. Danas
izvr{ava najodgovornije zadatke obezbe|ewa najvi{ih dr`avnih i vojnih rukovodilaca i osposobqava se za protivteroristi~ku borbu.

UDRU@EWE
PENZIONISANIH
PODOFICIRA
Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je
19. aprila predstavnike Udru`ewa penzionisanih podoficira Srbije.
^lanovi delegacije, zastavnici prve
klase u penziji Nenad Todosi}, Du{an Pe}anac i Pantelija Arsenijevi}, obavestili su generala Joki}a o razlozima za
formirawe Udru`ewa i o aktuelnim problemima u vezi sa standardom i statusom
te kategorije vojnih penzionera.
General Joki} je informisao predstavnike Udru`ewa penzionisanih podoficira o rezultatima reforme Vojske i
ukazao na mogu}nosti za re{avawe pokrenutih pitawa, koje bi General{tab
preduzeo u svojoj nadle`nosti.

DO ZDRAVOG
RADNOG MESTA

RASPRAVA O RADU VOJNE POLICIJE

U Odeqewu za vojnopolicijske poslove General{taba VSCG 20. aprila
organizovana je stru~na rasprava o
Operativno-kriminalisti~kom i preventivnom radu vojne policije. Pored
stare{ina Odeqewa, skupu su prisustvovali na~elnici referata i odseka
za vojnopolicijske poslove jedinica i
ustanova Vojske.
Pukovnik \uro ]eli}, na~elnik
Odeqewa, najpre je analizirao rad jedinica vojne policije u prethodnom periodu, a potom govorio o problemima koji
svakodnevno ote`avaju redovne zadatke
tih sastava Vojske. Posebno je istakao te{ko}e zbog nedostatka finansijskih sredstava, zastarelih tehni~kih kapaciteta,

neodgovaraju}e popune stru~nim kadrom

i izostanka kurseva za usavr{avawe
oficira i podoficira na vojnopolicijskim du`nostima.
Tokom rasprave najodgovornije stare{ine vojne policije razgovarale su o
rezultatima preventivnog i operativno
-kriminalisti~kog rada u Vojsci, iskustvima u re{avawu najslo`enijih predmeta,
vo|ewu propisane dokumentacije i izve{tavawu, zatim o modelima operativnokriminalisti~ke procene sastava, objekata i teritorije na kojoj se anga`uju wihove
jedinice, te o saradwi me|usobno i sa
nadle`nim tu`ila{tvima, odnosno sudovima, organima komandovawa i VBA.
V. P.

USPESI NEBESKIH VIDRI

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki} primio je
14. aprila predstavnike padobranske
ekipe VSCG Nebeske vidre i ~estitao im
povodom zapa`enih rezultata ostvarenih
na paraski takmi~ewima, odr`anim na Jahorini (BiH) od 28. marta do 1. aprila.
Pored ~lanova ekipe koji su na tak-

mi~ewima postigli najvi{e uspeha, starijih vodnika prve klase Miroquba Jani}ijevi}a i Radmile \uri} iz 63. padobranske brigade, prijemu su prisustvovali vo|a ekipe pukovnik Nenad Kuzmanovi} i na~elnik Uprave za obave{tajno-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstva pukovnik Rade \uri}.

U Sektoru za materijalne resurse

odr`ano je savetovawe o primeni Zakona
o bezbednosti i zdravqu na radu u sistemu odbrane.
O novinama koje donosi taj zakon,
koji je stupio na snagu 29. novembra pro{le godine, govorili su Vera Bo`i}-Trefalt, direktor novoosnovane Uprave za
bezbednost i zdravqe na radu Republike
Srbije, i wen zamenik dr Simo Kosi}.
Iako je taj zna~ajni dokument usmeren prvenstveno na privredne organizacije, neke odredbe }e se primewivati i u
sistemu odbrane.
M. [.

USTANOVE KULTURE U
UPRAVI
ZA ODNOSE
SA JAVNO[]U
U okviru reorganizacije sistema odbrane, tri ustanove kulture Vojske Srbije i Crne Gore, koje su ranije bile u sastavu Uprave za qudske resurse General{taba VSCG Centralni dom Vojske SCG,
Vojni muzej i Umetni~ki ansambl VSCG
Stanislav Bini~ki prepot~iwene su
Upravi za odnose s javno{}u Ministarstva odbrane, pod ~ijim okriqem }e ubudu}e raditi.
S. S.

25

SA LICA MESTA

N A

G R ^ K I M

O S T RV I M A

K R F U

V I D U

DEVEDESET GODINA
osle poraza Austrougarske vojske na Ceru i Kolubari, krajem 1914. godine, Vrhovna komanda Nema~ke odlu~ila je da
preuzme daqu komandu nad ratnim operacijama na Balkanu. Prema tom planu bila je predvi|ena zajedni~ka koncentri~na ofanziva nema~kih, austrougarskih i bugarskih snaga sa ciqem da se Srpska vojska okru`i i potpuno uni{ti.
Po~etkom oktobra 1915. godine, planirana zajedni~ka
ofanziva pod komandom nema~kog generala Mekenzena otpo~ela je prodorom austrougarsko-nema~kih snaga sa severa, preko
Save i Dunava, i bugarskih sa istoka.
Iscrpqena prethodnim balkanskim ratovima, bitkama na
Ceru i Kolubari, ali i sada na dva fronta, Srpska vojska je
bila prinu|ena na povla~ewe prema Kosovu i Metohiji a, zatim, uz pomo} Crnogorske vojske, preko Crne Gore i Albanije na
Jadransko more gde je trebalo da joj pomognu savezni~ke snage
kako bi, posle oporavka i reorganizacije, nastavila borbu za
osloba|awe porobqene otaxbine.
Crnogorska vojska je pomogla svojoj bra}i koliko je to mogla. Herojskom borbom i po`rtvovawem tokom Mojkova~ke bitke
Crnogorci su zaustavili prodor neprijateqa i na taj na~in
obezbedili povla~ewe iznurene Srpke vojske i velikog broja
izbeglica ka jugu.
Me|utim, povla~ewe Srpske vojske kroz albanske planine,
vrleti i klance ote`avali su zima, sneg, glad, iznurenost, bolesti, stalni napadi albanskih bandi Pla}ena je stra{na cena u qudskim `ivotima jer se procewuje da je tokom tog povla~ewa poginulo, umrlo ili nestalo oko 144.000 srpskih vojnika i

POSLE P
Mar{ smrti preko Albanije
vi{e je moralna nego fizi~ka
epopeja Srpske vojske. Izbegla
mawina iz Srbije pokazala se
velikom i du{evno gorostasnom.
Slike srpskog stradawa i
herojstva, kao i one na Krfu i
Vidu, u{le su odavno u usmena
predawa, u legendu. A legende
su memorija naroda.

26

1. maj 2006.

Plava grobnica

Gradona~elniku grada Krfa Janisu Trepeklisu orden Nemawe prvog

stepena uru~io je ministar Slobodan Lalovi}

oko 100.000 civila. Neke druge procene govore da je tokom dva

meseca odstupnog mar{a Srba prema moru nestalo 217.000 dece, `ena, qudi i vojnika.
Kona~nim izbijawem na Jadransko more, po~etkom januara
1916. godine, Srpska vojska je mogla, zajedno sa izbeglim narodom, da po~ne, zahvaquju}i saveznicima, a pre svega Francuzima, svoju evakuaciju na gr~ko ostrvo Krf. Do 18. aprila 1916.
na to ostrvo savezni~kim brodovima preba~eno je oko 145.000,
a u Tunis (Bizertu) oko 10.000 Srba.
Ipak, i pored prisustva srpske vlade i Vrhovne komande na
Krfu tog januara uslovi za prihvat i sme{taj tolikog broja qudi

BROJEVI TUGE
U Prvom svetskom ratu narod Srbije podneo je ogromne
`rtve, najve}e od svih zara}enih zemaqa. Mobilisano je
737.000 vojnika ili 24 odsto celokupnog stanovni{tva. Od
tog broja 379.818 srpskih vojnika i stare{ina zauvek je
ostalo na rati{tima, {to zna~i da je Srbija u tom ratu izgubila vi{e od 50 odsto svoje vojske, a od celokupnog mu{kog
punoletnog stanovni{tva 57,6 odsto, odnosno vi{e nego svakog drugog mu{karca.
Ostatke Srpske vojske od 151.920 qudi prihvatili su
krajem januara 1916. saveznici i prebacili na Krf i u severnu Afriku. Vi{e od 11.000 tih srpskih vojnika pomrlo je
od iznemoglosti i bolesti i mahom na{lo svoj grob u vodama
Krfskog zaliva oko ostrva Vida.

U ~ast poginulim vojnicima Drinske divizije:

ambasador SCG u Gr~koj Qiqana Ba}evi}

nisu bili ni pribli`no odgovaraju}i, pa se broj `rtava iz dana

u dan pove}avao. Dnevno je, zabele`eno je u ratnim dnevnicima,
na Krfu umiralo i do 300 gla|u, umorom i bolestima skrhanih
srpskih vojnika koje je prvih dana, bez {atora i bilo kakve druge za{tite, na ostrvu pratila i ledena januarska ki{a.
Zahvaquju}i saveznicima, ne{to kasnije, vojna bolnica
preba~ena je na ostrvce Vido nadomak krfske luke gde je nastavqeno le~ewe rawenih i obolelih Srba. Ali, smrt je i daqe
nastavila da kosi srpske vojnike. Zbog nedostatka prostora na
kamenitom i bez ikakve vegetacije ostrvu Vido, sahrawivawe
srpskih mu~enika nastavqeno je wihovim polagawem u more. Samo od 23. januara do 23. marta 1916. u more je na taj na~in sahraweno oko 5.000 srpskih vojnika. More u Krfskom kanalu u
kojem su sahrawivani srpski vojnici tako je i nazvano plavom
grobnicom. Taj naziv prvi je upotrebio srpski pesnik Milutin
Boji} u svojoj istoimenoj poemi koja je postala simbol tragedije
jedne mladosti, jednog naroda i wegove vojske. Prema mnogim
svedo~ewima savezni~kih vojskovo|a i zapadnih intelektualaca, koji su tada boravili na Krfu, takva tragedija do tada nije
bila zabele`ena u istoriji ratovawa.
Odavawe po~asti u moru sahrawenim srpskim junacima
obele`ava se polagawem lovorovih venaca u plavu grobnicu.
Prvu po~ast umrlim srpskih vojnicima na Vidu odala je 17. maja
1929. eskadra Ratne mornarice Kraqevine Jugoslavije posipawem mora zemqom uzetom sa istorijskih mesta u Srbiji i Crnoj
Gori i polagawem venaca u more. Tradicija se, naravno, nastavila i posle Drugog svetskog rata, do dana{wih dana.
Tako je bilo i nedavno
Povodom devedesetogodi{wice od iskrcavawa Srpske vojske na ostrvo Krf, od 16. do 21. aprila, na tom za Srbe svetom
mestu, boravili su predstavnici Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, Ministarstva
odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore, ambasador i vojni izaslanik SCG u Gr~koj, te ~lanovi Dru{tva za negovawe tradicija
oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine. Tim povodom na
ostrvima Krf i Vido odr`ani su pomeni svim nastradalim i
umrlim srpskim junacima tokom tragi~ne 1916. godine.
Na ostrvu Vidu, 18. aprila, ispred Mauzoleja srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata opelo srpskim junacima, umrlim posle albanske golgote na ostrvima Krf i Vido, slu`io je krfski
mitropolit Nektarios.
U ime predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a venac,
na kome je pisalo Slava srpskim junacima, polo`io je wegov
specijalni izaslanik viceadmiral Jovan Grbavac, a u ime predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Ko{tunice wegov

27

SA LICA MESTA

specijalni izaslanik ministar za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa Slobodan Lalovi}.

U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore
venac su u Mauzolej na Vidu polo`ili general-major Qubi{a
Dikovi}, kontraadmiral Dragan Samarxi} i pukovnik Dragan
Katani}, a u ime brojnih prisutnih gr~kih delegacija venac je
polo`io gradona~elnik grada Krfa Janis Trepeklis. Dragoqub
Juri{i}, predsednik Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine, tako|e se poklonio senima srpskih junaka i polo`io venac na ostrvu Vido.
Tom prilikom, u ime predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovi}a, ministar Slobodan Lalovi} uru~io je gradona~elniku Krfa Janisu Trepeklisu orden Nemawe prvog stepena
i zahvalio se celom gr~kom narodu i posebno Krfqanima za sve
ono {to su uradili za Srbe i Srbiju tokom Prvog svetskog rata
i naglasio da je tada, u najte`im trenucima, iskovano prijateqstvo dva pravoslavna naroda veliki zalog i za budu}nost.
U umetni~kom delu programa obele`avawa te zna~ajne godi{wice srpske istorije u~estvovao je mu{ki oktet hora Umetni~kog ansambla VSCG Stanislav Bini~ki.
Ne{to kasnije, sa {kolskog broda Jadran Mornarice
VSCG, po tradiciji, uz najvi{e vojne po~asti, srpska i gr~ka dr`avna delegacija, delegacije Ministarstva odbrane i Dru{tva
za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije polo`ile
su lovorove vence u plavu grobnicu kada je pro~itana istoimena poema i na palubi broda otpevana poznata pesma Tamo
daleko.
Obele`avawe devedesetogodi{wice iskrcavawa Srpske
vojske na ostrvo Krf nastavqeno je i slede}eg dana. Naime, u
nekoliko autobusa dr`avna i vojna delegacija, u pratwi pripadnika MO i Vojske SCG, posetile su na ostrvu Krfu mesto Govino gde su se januara 1916. godine iskrcale prve srpske trupe
i na kojem se danas nalazi spomen-plo~a.
Posle podse}awa na te dane kustosa Srpske ku}e na Krfu Qubomira Saramandi}a, vence su, kao specijalni izaslani-

Agios Mateos: spomenik gr~kom seqaku koji je voleo Srbe

28

Srpske i gr~ke dr`avne i vojne delegacije na ostrvu Vido

Delegacija MO i VSCG u Mauzoleju srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata

Delegacija Dru{tva za negovawe tradicija oslobodila~kih

ratova Srbije do 1918. u Govinu, mestu gde su se iskrcale
prve srpske trupe januara 1916. godine

Srpska ku}a na Krfu

ci dr`avne zajednice SCG, Republike Srbije i MO, na spomen

-plo~u srpskim vojnicima, polo`ili ambasador SCG u Gr~koj
Qiqana Ba}evi}, dr`avni sekretar Ministarstva za rad Qiqana Milosavqevi}, viceadmiral Jovan Grbavac, pukovnik
Dragan Katani} i u ime Dru{tva Dragan Juri{i}.
U selu Agios Mateosu, u unutra{wosti ostrva, zapravo mestu na kome se nalazi Spomenik grobqa Drinske divizije Srpske vojske iz Prvog svetskog rata, a koje je gr~ki seqak Janis Janulis, ~ija je to ina~e i bila wiva, dobrovoqno podario za tu
namenu i koji je, po{to su posmrtni ostaci srpskih ratnika kasnije preneti na ostrvo Vido u Mauzolej, zavetovao svoje potomke da na toj wivi-grobqu, nikada vi{e ne oru i ne sade ni{ta, u ime pijeteta prema srpskim junacima, gr~ki sve{tenik
odr`ao je tog dana pomen umrlim Drincima.
Na tom mestu, pod danas gustim kro{wama ~empresa, vence
su polo`ili ambasador SCG u Gr~koj i predstavnica Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalna pitawa, u ime ministra
odbrane SCG general-major Qubi{a Dikovi} i u ime Dru{tva
pukovnik u penziji Miloje [}eki}. O toj epopeji Srpske vojske
1916. godine, pored spomenika svim palim vojnicima Drinske
divizije, u ime Dru{tva govorili su Spasoje ^ubrak i predsed-

DO KRFA I NAZAD
Isploviv{i u pono} 15. aprila iz tivatske luke, {kolski brod Jadran putovao je, zbog uzburkanog mora, do Krfske luke puna 33 sata. Uz 46 ~lanova posade, na brodu je bilo i 25 ~lanova delegacije Ministarstva odbrane i Vojske
SCG koji su prisustvovali svim komemorativnim sve~anostima na Krfu i Vidu. Po isplovqewu posadi i ukrcanim licima dodeqeni su sertifikati o u~e{}u na krstarewu Jadranom od 16. do 21. aprila 2006. Ukupno, brod je na tom putu
pre{ao 410 nauti~kih miqa i u povratku Jadranu je trebalo samo 25 sati da uplovi u tivatsku luku.
Centar grada Krfa

nik krfske op{tine Meliteon Sajas Andreas, dok je poneku suzu

prisutnima, u umetni~kom delu komemoracije, svojom pesmom o
otaxbini, izmamio vojni oktet.
Po obi~aju, brojni prisutni oti{li su potom i do sela Agios Mateos gde su, posle crkvenog pomena, venci polo`eni kraj
biste gr~kom seqaku Janisu Janulisu, koju je podiglo, u znak zahvalnosti wemu i wegovim potomcima, Dru{tva za negovawe
tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine.
Kako je to bilo i svih prethodnih godina, gr~ki doma}ini
pozvali su i ovoga puta sve prisutne iz Srbije i Crne Gore na
zajedni~ki ru~ak kada su u Agiosu Mateosu odr`ani prigodni govori i razmeweni pokloni. Istoga dana, u poslepodnevnim satima, pripadnici MO i VSCG obi{li su Srpsku ku}u na Krfu
gde su sa posebnom pa`wom razgledali muzejsku postavku Srbi
na Krfu od 1916. do 1918 koju je osmislio i sa saradnicima
realizovao pukovnik prof. Milorad Prelevi}.
Sutradan, sidro na {kolskom brodu Jadran podignuto je
i sve je bilo spremno za povratak u otaxbinu. Na molu krfske
luke brod su ispratili ambasador SCG Qiqana Ba}evi} i izaslanik odbrane SCG u Gr~koj kapetan bojnog broda Sre}ko Zelenbaba sa suprugom i saradnicima.
Sa leve strane Jadran je ostavqao ostrvo Vido, a sa desne staru krfsku tvr|avu. Na komandnom mostu broda, kako i
dolikuje, stajali su komandant broda kapetan fregate Milenko
Kati} i wegov zamenik kapetan korvete Predrag Supi}. I dok je
Jadran polako klizio mirnim krfskim kanalom, sa gorwe palube, posada i sva ukrcana lica na brodu, u stavu mirno, odavali su svoju posledwu po{tu srpskim junacima u plavoj grobnici.
Du{an MARINOVI]
Snimio Radovan POPOVI]

29

JEDINICE

TAKTI^KO UVE@BAVAWE U
250. RAKETNOJ BRIGADI PVO

AKORDI
RAKETA[A
Zadatak raketa{a bio je da se
zaposedawem vatrenog polo`aja,
prevo|ewem tehnike u borbeni
re`im i uve`bavawem ga|awa
aviona u naletu {to boqe
pripreme za eventualno
anga`ovawe u odbrani
na{eg neba.
an kada je izvedeno takti~ko uve`bavawe jedinica 250. raketne brigade PVO bio je ki{an i maglovit, tako da se sa
podunavskih bregova iznad Ritopeka nije videla ~ak ni
mo}na nabujala reka.
U uslovima kada nema dovoqno para za ~e{}e izlaske na
teren radi uve`bavawa, ne pita se kakvo je vreme napoqu. Ki{a koja je lila kao iz kabla stavila je raketa{e na
istinsku proveru osposobqenosti.
Na ure|enom vatrenom polo`aju, i pored buke od agregata, svi su se sporazumevali sa malo re~i. U nevelikoj prostoriji na kraju betonskog tunela analizirani su podaci koji su va`ni za izvr{avawe zadataka.
Nalazimo se na komandnom mestu raketnog diviziona.
Tu se rade prora~uni, i upravo smo dobili supoziciju koju treba da re{imo. Treba da izvr{imo zadatak u {to kra}em vremenu obja{wava potpukovnik Vladimir \or|evi}, komandant jednog od raketnih diviziona brigade, i dodaje da informati~ka
podr{ka zadovoqava potrebe jedinice, mada bi za raketa{e
bilo dobro da imaju i novija sredstva.

PROVERA OSPOSOBQENOSTI
Na~elnik [taba 250. raketne brigade, potpukovnik Radojica Suboti} na uve`bavawu je u ulozi glavnog sudije.
Divizion iz Mladenovca je iza{ao na vatreni polo`aj i dobio zadatak po aparaturi za kompleksnu kontrolu raketnog diviziona, skra}eno nazvanoj Akord. Na osnovu toga
{to pripadnici te jedinica poka`u bi}e data ukupna ocena

30

borbene gotovosti diviziona, te wihove osposobqenosti za

izvo|ewe manevra i posedawe vatrenog polo`aja ka`e potpukovnik Suboti}.
Zavr{nog dana uve`bavawa raketa{i }e dobiti signal
van pripravnosti i sredstva ratne tehnike bi}e prevedena iz
borbenog u mar{evski polo`aj. Sledi mar{evawe i vra}awe
na osnovni vatreni polo`aj u Mladenovcu.
Te`i{te je na osposobqavawu profesionalnih vojnih
lica iz sastava diviziona, koji su i nosioci izvo|ewa takti~ke
ve`be, ali i vojnika na odslu`ewu redovnog vojnog roka. Prema
planu izvo|ewa zdru`enih takti~kih uve`bavawa Komande VS i
PVO, svi raketni divizioni na{e brigade stavqeni su u pripravnost. Zavisno od plana Komande VS i PVO, oni }e biti anga`ovani prema odre|enim takti~kim pretpostavkama obja{wava potpukovnik Suboti}.
Jedna od supozicija ve`be bila je i hemijski udes u miru.
U okolini Beograda havarije u hemijskim postrojewima mogu da
se dese od Vin~e do Pan~eva i daqe. Rod raketnih jedinica PVO
obu~ava se i za preduzimawe odre|enih mera, radwi i postupaka kojima se mogu spre~iti takvi akcidenti. Na takti~koj ve`bi
je upravo iz tog razloga jedan od zadataka bio spre~avawe teroristi~ke grupe da iz vazduha ili sa zemqe izvede sabota`u
sa te{kim posledicama po ~ovekovu okolinu.
Aparatura za komandu i kontrolu raketnog diviziona
Akord ima funkciju trena`era i mo`e da imitira slo`enije
nalete avijacije, pri ~emu mogu da se postave i aktivne i pasivne vrste smetwi. To pomalo li~i na video-igricu, ali ipak je
re~ o uve`bavawu za ozbiqan rad koji raketa{ima omogu}ava
izvr{avawe borbenog zadatka.
Prostor na{e zemqe je potpuno pokriven radom ure|aja
i na wemu se mogu imitirati razli~iti ciqevi, pa i netipi~ne
letelice kakva je cesna, pri ~emu se samo smawe odraz i brzina. Qudi koji uve`bavaju borbene postupke su i ina~e na tim
du`nostima, tako da brzo sti~u potrebne ve{tine koje novim
uve`bavawima daqe nadogra|uju. Takva vrsta obuke je sada i
najzastupqenija u brigadi jer je nalet na{e avijacije sve te`e
ostvariti. Prednost rada sa stvarnom avijacijom, kako isti~u
stare{ine, jeste sigurno u ve}oj `ivotnosti ve`be, mada se sa trena`erom dosta brzo i lako mogu savladati ba{ svi borbeni postupci.

OBUKA UREALNIM USLOVIMA

Na aparaturi je potpuno mogu}e prove`bati realnu situaciju mi{qewe je operatera na
Akordu, vodnika prve klase Ratka Lali}a, koji
poja{wava Simuliramo manevar aviona po visini, po kursu i po brzini. To su analogni video
signali, jer je sistem tako projektovan. Tokom jednog uve`bavawa odradi se veliki broj zadataka.
Za jedan zadatak nam je ina~e potrebno {est do
deset minuta. U tom vremenu raketa{i mogu da ga|aju 10 do 12 ciqeva koje im mi zadamo.
Wegov kolega, stariji vodnik Dragan \uri},
dodaje da je Akord ruski ure|aj koji pripada
starijoj generaciji raketne tehnike, ali i u savremenim uslovima nalazi primenu i opstaje kao
ve`bovno sredstvo pomo}u koga se mogu proigrati
svi tipovi zadataka jedinica PVO.
Ure|aj simulira brzine od 100 do 1.000 metara sekundi i visinu leta do 40 kilometara.
Drugim re~ima, on glumi letelice, od poqoprivrednih aviona do protivradarskih projektila.

Pripreme za ga|awe postavqawe antene

ni{anskog radara

PO^ASNI POGODAK
Pripadnici 250. raketne brigade PVO glavni su
krivci za zaustavqawe izrade tzv. stelt bombardera, ameri~ke korporacije Lokid. Najsavremeniji borbeni avion F-117 sru{io se te 1999. godine na sremsku ledinu po{to su ga presreli na{i raketa{i, {to je
Lokid kao giganta avionske industrije umalo dovelo
do bankrota.
To delo pripadnika 250. raketne brigade PVO
osta}e zapisano u analima ratovawa, makar kao po~asni pogodak u utakmici sa nesporno ja~im protivnikom.
Na`alost, juna{tvo je ~esto znalo da ko{ta, a najskupqa cena koju je brigada platila za to svoje herojsko delo jeste pogibija devetorice wenih pripadnika tokom
ratnih dejstava 1999. godine.
Za to vreme, u kabini borbene posluge ve`ba dosti`e
kulminaciju. Oficir za vo|ewe rakete, po uputstvima koje dobija od rukovaoca ga|awa, otkriva ciq, daje ga na pra}ewe i
na izdatu komandu lansira raketu na ciq. Tokom pra}ewa izve{tava rukovaoca ga|awa o svim promenama koje se de{avaju
u vezi s ciqem.
Prema re~ima oficira za vo|ewe, iskustvo dosta zna~i za samo prepoznavawe manevra koji ciq vr{i, i smetwi koje primewuje. Smisao za orijentaciju pri tom je vrlo bitan, jer
kada rukovalac ga|awa izda komandu neophodno je momentalno
postaviti ispravan azimut.

RADARISTI IZ SENKE
U kabini sve nalikuje operativnom centru u malom.
Operativni centar je u stvari na{a pretpostavqena
komanda, a ovo u kabini je zaista ne{to sli~no tome. Tu se nalazi posluga koja direktno izvodi borbena dejstva protiv neprijateqa u vazduhu. Svake godine borbenu poslugu nekoliko
puta proverava komanda, a u me|uvremenu se neprestano usavr{avaju. Vrhunac obuke svake posluge i diviziona je uve`bavawe na rezervnim i nare|enim polo`ajima. Treba obu~iti ne
samo izvr{ioce ga|awa ve} celokupan sastav diviziona kako
bi se dejstvovalo i u najte`im okolnostima jasan je major Velimir Banak, koji je trenutno u ulozi rukovaoca ga|awa u borbenoj posluzi.
Major @eqko @ivkovi}, komandir raketne baterije, sa
svojom jedinicom je zadu`en za izvr{ni deo posla. Zadatak mu
je da obezbedi dovoqan broj raketa koje mogu biti lansirane
na ciqeve u vazdu{nom prostoru. Po{to se radi o sekundama,
va`no je da veza neprestano funkcioni{e. Od momenta otkrivawa ciqa do lansirawa rakete protekne do 30 sekundi, {to je
maksimalno vreme za dejstvo, i da bi rakete bile pripravne
mora se sara|ivati sa ostalim delovima jedinice. Va`na je i
uloga logisti~ara koji dolaze na lice mesta i otklawaju eventualne kvarove.
U nekoj vrsti senke, ali na poslu od presudnog zna~aja za
izvo|ewe ve`be, nalaze se radaristi.
Ka`u da je ovaj radar ne{to te`e otkriti jer ima specifi~no oblikovawe snopa zra~ewa i radi na frekvenciji koju
ne koriste ostali tipovi radara. Otkriva se naj~e{}e vizuelno jer antenu je zbog veli~ine nemogu}e sakriti. Imali smo ~ak
i bliske susrete sa letelicama 1999. godine, a prona{li su
nas tek posle mesec dana se}a se zastavnik prve klase Dragan
Bogdanovi}, poslu`ilac na radaru P-18. Uve`bavawa kakvo je
dana{we za wega su rutina, pa sa elanom podu~ava mla|e stare{ine koje uskoro treba da ga zamene. Svako se trudi da {to
boqe uradi svoj deo posla.
Aleksandar ANTI]

31

OBUKA

SA ARTIQE RC I MA
NOVOSA DS KO G
KO R PUSA

PRVIM U CIQ
Vojnici septembarske i decembarske partije i wihove stare{ine,
pripadnici 16. me{ovite artiqerijske brigade iz Rume, na poligonu
u Nikincima izvr{ili su artiqerijska bojna ga|awa iz topova
130 milimetara i vi{ecevnih lansera raketa orkan i ogaw
ako vremenske prilike nisu bile povoqne jer je duvao jak vetar, artiqerci su tek sa jednom popravkom
doveli razorne projektile do ciqa. A cenila se svaka radwa, od pripreme oru|a, brzine i ta~nosti zauzimawa po~etnih elemenata do uspe{nosti poga|awa ciqeva.
Visoke ocene, sve odreda odli~ne, saop{tili su potpukovnik Miroslav Stamenkovi} i majori Vujadin Vidovi}
i Mileta Luki}, komandanti diviziona. Zadovoqstvo re-

zultatima ga|awa nije krio ni komandant pukovnik @eqko

Obradovi}.
Ga|awa kojima je, pored ostalih, prisustvovao i general-major Milo{ Mandi}, zamenik komandanta Novosadskog korpusa, sa saradnicima, pratili su i studenti
~etvrte godine 127. klase Vojne akademije KoV, Smer artiqerija. Oni }e ve} sredinom ove godine preuzeti osnovne komandirske du`nosti u artiqerijskim jedinicama Vojske SCG.
B. M. P.

32

1. maj 2005.

SPECIJALNI PRILOG 8

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

DA SE RAZUMEMO
tara izreka ka`e da vredi{ onoliko koliko jezika govori{. Datira iz vremena kada je znawe, odnosno sticawe
znawa bilo privilegija odre|enih dru{tvenih slojeva koji su mogli sebi da priu{te skupa {kolovawa, uglavnom u
inostranstvu. Zna~aj poznavawa jezika, ako ga uop{te treba tuma~iti, {iroko dominira filozofskim i kulturnim
prostorom na{e planete, a zavr{ava se u svakodnevnoj prakti~noj primeni. Qudi sa na{eg prostora imaju izuzetan dar za u~ewe i mnogo sluha za strane jezike. Ta~no je da u minulom vremenu tu prednost nismo koristili koliko
smo mogli (i morali), ali to je pitawe za neku drugu vrstu analize.
U vojnim {kolama jezici su se sporedno u~ili, a ve{tina govora i pisawa uglavnom je zavisila od individualnih
sklonosti i ambicija. Danas je vojska ve} po svojoj prirodi posla upu}ena na mnoge sfere izvan mati~nog govornog podru~ja: susrete sa strancima, slu`beni boravak u drugim zemqama, usavr{avawe, kori{}ewe literature... O riznici
Interneta da ne govorimo.
U svekolikim reformama Vojske dr`avne zajednice, gde su, sem ostalog, jasno zacrtani osavremewivawe, weni visokoobrazovani (visokoprofesionalni) pripadnici, evroatlantske integracije, u~e{}e u mirovnim misijama i {kolovawe u inostranstvu, nezamislivo je neznawe bar jednog ili dva jezika. Engleski je svakako prvi na lestvici. Sve to name}e preispitivawe i oboga}ivawe ste~enog znawa za one koji ga imaju i brzo sticawe znawa za sve koji ga nemaju.
To }e biti jedan od uslova profesionalnog opstanka...

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

USLOV SARADWE
Iako u~ewe stranih
jezika, ne samo
svetski zna~ajnijih
ve} i onih lokalnog
karaktera, u Vojsci
ima dugu i bogatu
tradiciju, iskustvo
je pokazalo da na{i
oficiri i podoficiri,
naj~e{}e, nemaju onaj
nivo znawa koji
osigurava uspe{nu
saradwu s
predstavnicima
inostranih armija.
Promewene okolnosti
name}u nova, stro`a
pravila i svestraniju
komunikaciju.
Ili }emo im se
povinovati i
progovoriti,
ili }emo ostati sami.

34

tvarawe na{e zemqe prema svetu i sve ve}a globalizacija suo~ili su nas s potrebom (i mogu}no{}u) da se svetu predstavimo na najboqi na~in, da mu ponudimo znawe
koje posedujemo, robu koju proizvodimo i lepotu prirodnog okru`ewa u kome `ivimo.
I kad smo, posle svega {to nas je sna{lo u posledwe dve decenije, najzad spremni za
svestranu saradwu, kao po pravilu, pojavile su se prepreke o kojima nismo ni sawali.
Pokazalo se da smo, svih ovih godina, zanemarivali narodnu mudrost po kojoj, {to vi{e
stranih jezika zna{, vi{e vredi{. Gotovo preko no}i setili smo se da, pored ruskog, postoji i engleski jezik. I kako to obi~no biva, kasnije od drugih, zapo~eli smo ubrzane celovite i, na mahove, iscrpquju}e pripreme u poboq{awu kvantiteta i kvaliteta izu~avawa stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne Gore, koje posledwih meseci po~iwu da daju i kona~ne pozitivne rezultate.
Iako u~ewe stranih jezika, ne samo svetski najzna~ajnijih, ve} i onih lokalnog karaktera, u Vojsci ima dugu i bogatu tradiciju, iskustvo je pokazalo da na{i oficiri i

1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

podoficiri, naj~e{}e, nemaju onaj nivo znawa koji osigurava
uspe{nu saradwu s predstavnicima inostranih armija. U tom
smislu, naro~ito se pomiwe engleski jezik, ~ije intenzivno savla|ivawe u Vojnoj akademiji u Beogradu i garnizonima u unutra{wosti traje ve} ne{to du`e od dve godine. Iako smo jo{
daleko od ostvarivawa svakako ambiciozne `eqe i respektivne ideje da svaki pripadnik Vojske Srbije i Crne Gore razume i
govori engleski jezik, mo`emo re}i da smo duboko zagazili u
wihovu realizaciju. To je neophodno ne samo zarad predvi|enog
znatno masovnijeg u~e{}a na{e zemqe i vojske u me|unarodnim
mirovnim i humanitarnim misijama, ve} i zbog tehni~ko-tehnolo{ke, ra~unarske revolucije, kojoj prisustvujemo posledwih
decenija 20. veka.
Na osnovu opse`ne procene dugoro~nih potreba za masovnijim i kvalitetnijim izu~avawem engleskog jezika, u Vojnoj akademiji se realizuje dodiplomska nastava po novim, modernizovanim i poboq{anim nastavnim planovima i programima,
uskla|enim sa standardima Natoa (STANAG 6001), a za oficire i podoficire, u radno i vanradno vreme, organizovani su
desetomese~ni, intenzivni petomese~ni i tromese~ni kursevi,
ne samo engleskog, ve} i francuskog, italijanskog, nema~kog i
gr~kog jezika. Uslovi su znatno boqi nego ranijih godina, uglavnom zahvaquju}i stranim donatorima, odnosno vladama zemaqa ~iji se jezik izu~ava.

SVE MAWE VREMENA

Potrebe za ubrzanim u~ewem engleskog jezika, me|utim,
nadrastaju i tako organizovanu nastavu. Iskustvo je pokazalo
da savla|ivawe stranih jezika u Vojsci Srbije i Crne Gore re-

alno nije sasvim usagla{eno s internacionalnim standardima,

dok je provera znawa, ponekad, te{ko odolevala visokim me|unarodnim zahtevima. Doga|alo se, naime, da uverewa koja su
polaznici kurseva dobijali na kraju obuke, ili usavr{avawa, u
stvarnosti nisu odra`avala realan nivo znawa, ve} samo `equ kandidata za odre|enu funkciju, ili du`nost. Oceweno je i
da u Katedri stranih jezika nema dovoqno nastavnika engleskog, posebno s obzirom na budu}e potrebe. Na osnovu dosada{wih analiza, zakqu~eno je i da su desetomese~ni kursevi predugi i neefikasni, dok petomese~ni i tromese~ni mogu biti i
intenzivniji.
U me|uvremenu rastao je i pritisak finansijera, pa je i na
osnovu wihovih, jasno definisanih zahteva, najzad, nedavno
usvojen nacionalni PELT (Program for English Language Training),
formiran je nezavisni test tim za proveru znawa i poja~ana
ekipa nastavnika engleskog jezika na Katedri stranih jezika u
Vojnoj akademiji. Sve to trebalo bi da doprinese ubrzanom
ostvarivawu ambicioznih planova, po kojima bi, do 2010. godine, Centar za izu~avawe engleskog jezika na Vojnoj akademiji,
mogao postati jedan od uglednijih regionalnih vojnih centara.
O tome razmi{qa i potpukovnik Ilija Kajtez, na~elnik Katedre stranih jezika, kada ka`e da u taj projekat ulazimo s metodologijom koju razume savremeni svet. Na{u sudbinu odavno
dele i zemqe u okru`ewu, koje se, ba{ kao i mi, suo~avaju s izazovima globalizacije i planetarne integracije. Centar za izu~avawe stranih jezika Ministarstva odbrane smatram intelektualnom prethodnicom svih na{ih budu}ih integracija i aktivnosti. Projekat PELT svakako ima nacionalni zna~aj jer nam boqe poznavawe stranih jezika otvara vrata sveta toliko {iroko
koliko sami po`elimo. Ukqu~uju}i se u me|unarodnu podelu rada svojim kvalitetom, znawem, energijom i sve`inom ideja, s
pravom mo`emo da o~ekujemo zna~ajno mesto i uspeh u bespo{tednoj intelektualnoj utakmici, smatra potpukovnik Kajtez.
Ono {to na{u zemqu, narod i vojsku najboqe mo`e da preporu~i svetu svakako je nauka, uz veliko teorijsko i prakti~no
vojno znawe. Nemamo ~ega da se stidimo, to su potvrdila i sva
dosada{wa u~e{}a na{ih oficira i podoficira u mirovnim
misijama. Ve}a doza znawa engleskog jezika od dosada{we pomo}i }e nam da se svetu predstavimo na znatno efikasniji na~in. U tome svakako veliku ulogu mo`e da odigra i Katedra stranih jezika sa svojim znatno podmla|enim nastavnim kadrom. Pored kurseva koje }e ubudu}e organizovati po kvalitetnijim nastavnim planovima i programima, zainteresovanim pripadnicima Vojske i Ministarstva odbrane na raspolagawu je i izuzetno opremqen multimedijalni Centar za samostalno u~ewe
engleskog jezika. Biblioteka poseduje re~nike, uxbenike, ~asopise i materijale s vojnom tematikom, koja je tako|e na raspolagawu zainteresovanima.

PODR[KA DONATORA
Sve je zapravo nadohvat ruke s jedinim ciqem da {to boqe
savladamo strane jezike i jo{ aktivnije se ukqu~imo u me|unarodne integracije. U tome, naravno, imamo punu podr{ku i inostranih partnera, posebno Vlade Ujediwenog Kraqevstva, pod
~ijim se budnim okom odvijahu sve dosada{we aktivnosti na moNacionalni test tim:
profesorke Milanka \uki},
Nevena [ubert, Branka Dimitrov i
Valentina Mikluc

35

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

dernizaciji nastave u oblasti engleskog jezika. Jedan od najodgovornijih qudi za uspeh projektovanog modela, potpukovnik Milan
Tep{i}, program menaxer, smatra da svima koji su anga`ovani
na projektu PELT treba omogu}iti sve uslove za nesmetan i efikasan rad i ostvarivawe predvi|enih, nimalo lakih ciqeva.
U tom smislu on se ne libi da istakne i zahtev za permanentnim usavr{avawem svih karika u lancu osposobqavawa,
posebno nastavnika i instruktora, ali i obavezu nadle`nih u
Akademiji i Vojsci da im to i omogu}i. Govore}i o misiji i viziji kojima su se rukovodili u formirawu i organizovawu kontrolnih i izvr{nih timova, potpukovnik Tep{i} napomiwe da je
u shvatawu izu~avawa stranih jezika, posebno engleskog, u vojsci u~iwen kopernikanski obrt, iniciran veoma jasnim i izri~itim zahtevima donatora programa.
Od prvog trenutka smo bili svesni zna~aja i odgovornosti zadatka. Omogu}iti kvalitetno u~e{}e pripadnika Vojske u
me|unarodnim mirovnim i humanitarnim misijama postao je
na{ prioritet. Da bismo to ostvarili, bilo je potrebno, izme|u ostalog, usaglasiti nastavu i vrednovawe rezultata po
standardu Natoa STANAG 6001, identifikovati dostignuti stepen znawa engleskog jezika u Vojsci, metodolo{ki osposobiti
nastavnike anga`ovane na realizaciji programa i omogu}iti
im obuku u inostranstvu. Problemi nisu bili zanemarqivi.
Dotada{wi kriterijumi vrednovawa znawa bili su previ{e
op{ti i nestandardizovani, testovi neuskla|eni sa standardom Natoa, te`i{te u izu~avawu nije bilo na govornim ve{tinama, rok va`ewa verifikacije znawa jezika iznosio je svega
{est meseci. U~inili smo velike napore da, kona~no, razdvojimo nastavnike s funkcijom kontrolora, od onih koji izvode nastavu. Nacionalni test tim je sada u potpunosti nezavisan od
Katedre stranih jezika i od Vojne akademije. Wihov posao je da
neprekidno izra|uju testove kojima }e proveravati znawe ste~eno na kursevima, da ih konstantno upore|uju s onim u drugim
zemqama i poboq{avaju, sve s ciqem {to ve}e uskla|enosti
znawa ste~enog na na{im kursevima i obuci, s onim koje zahteva STANAG. Sastavni deo projekta PELT ~ini i neprekidno metodolo{ko osposobqavawe nastavnika i instruktora anga`ovanih u nastavi, napomiwe potpukovnik Tep{i}.
Do 2010. godine na Vojnoj akademiji }e se, tako, po inoviranim nastavnim planovima i programima, realizovati petnaestak kurseva, prvi od wih po~iwe ve} posle prvomajskih praznika, ~iji }e polaznici savladati razli~ite nivoe engleskog
jezika (STANAG 1, 2 i 3). Svaki kurs podrazumeva obuku iz razumevawa, govora, ~itawa i pisawa engleskog jezika. Na kraju,
polaznici }e dobijati standardizovane ocene za svaku od tih
ve{tina, ocene koje }e im biti priznate i van na{e zemqe.
Ipak, treba re}i i to da }e pravu i najrealniju ocenu o nivou
znawa engleskog jezika pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore
dobijati u inostranstvu, tokom u~e{}a u mirovnim operacijama i misijama. S pravom verujemo da se ne}e razlikovati od
onih koje ponesu iz Centra stranih jezika.
O~igledno je da smo dosada{we te{ko}e u sporazumevawu
sa svetom po~eli da savla|ujemo odlu~no i ozbiqno. Masovnije u~ewe stranih jezika, engleskog pre svega, omogu}i}e nam da
lak{e iska`emo sve one vrednosti koje posedujemo i po kojima
smo dugo bili prepoznatqivi. Wih je svet, prema re~ima potpukovnika Tep{i}a, odavno prepoznao, mnogo vi{e nego mi.
Strah od provere, strah od dokazivawa i ksenofobija od koje
nesumwivo patimo, nesta}e jedino u smelom suo~avawu s okru`ewem i partnerima iz sveta.

NOVI TESTOVI ZA SVAKI ISPIT

U Nacionalnom timu za testirawe nalaze se Branka Dimitrov, Valentina Mikluc, Nevena [ubert i Milanka \uki}.
Wihovi testovi za proveru znawa engleskog jezika, koje }e
raditi iznova za svako testirawe, treba da omogu}e kvalitetnu i ujedna~enu proveru slu{alaca kursa i ocewivawe
pribli`no onom u inostranstvu. Standardi na osnovu kojih
}e izra|ivati testove bi}e uskla|eni sa va`e}im u zemqama
Natoa i Partnerstva za mir, a sertifikati koje budu izdavali va`i}e tri godine.
Isti~u}i da je rad na izradi i uskla|ivawu testova za
proveru znawa u oblasti engleskog jezika izuzetno odgovoran i naporan, iskusna nastavnica engleskog jezika Branka
Dimitrov, koja svoje veliko stru~no znawe prenosi studentima Vojne akademije jo{ od 1985. godine, napomiwe da nov
na~in rada, predvi|en Programom, obe}ava ostvarivawe
znatno boqih rezultata od dosada{wih. Posledwih godina
profesorka Dimitrov bila je anga`ovana na kursevima i
obuci oficira i podoficira Vojske Srbije i Crne Gore, odre|enih za u~e{}e u mirovnim misijama, pa je stekla nezaobilazna iskustva i u toj oblasti. S pravom dobrog poznavaoca aktuelnog stawa ocewuje da }e test tim imati dosta posla:
Od nas se o~ekuje da otklonimo sve nepravilnosti, uo~ene tokom provera znawa na kursevima engleskog jezika i
tako omogu}imo standardizovanije, ujedna~enije ocewivawe.
Na{i sertifikati treba da budu iste vrednosti i kvaliteta
kakve poseduju drugi centri za u~ewe stranih jezika, testirawe }e biti objektivnije i pouzdanije, a ocene merqive i uporedive s onim u inostranstvu. Zato }emo za svaki ispit imati druge testove, jednake, ili sli~ne onima koje popuwavaju
slu{aoci u drugim zemqama. Da bismo uspeli u tome, da bismo zaista podigli kvalitet i validnost testova, povremeno
}emo, uz razmenu iskustava s kolegama iz drugih centara,
obavqati i uporedne analize ispitnog materijala i metoda
rada. Ovo je prvi put da tim za testirawe radi samo to, odnosno da ne u~estvujemo u nastavi i prevo|ewu. Takva iskustva do sada nismo imali, pa rezultate nove prakse mo`emo
da ocewujemo tek za nekoliko meseci ka`e gospo|a Branka
Dimitrov, dok wena mla|a koleginica Valentina Mikulc podvla~i i obavezu permanentnog usavr{avawa nastavni~kog
kadra.
Jezik je `iva materija, podlo`na promenama i usavr{avawu. Kao i qudi i wihov jezik se mewa, prilago|ava vremenu i sve br`em `ivqewu. Zato je, radi ostvarivawa `eqenih, visoko projektovanih rezultata, potrebno neprekidno
usavr{avawe, kako onih koji izvode nastavu, tako i nas u timu za testirawe. Vreme i okru`ewe zahtevaju od svih nas dodatne, ~esto maksimalne napore, ako `elimo da ostanemo u
trci. Te{ko je stalno nadokna|ivati izgubqeno, svaki zakasneli korak mo`e skupo da nas ko{ta u vremenu koje dolazi.
Zato se od nas u test timu s pravom mnogo o~ekuje. Naravno,
kao {to mi u~estvujemo u proveri i testirawu znawa polaznika kurseva engleskog jezika, isto tako je i na{ rad podlo`an kontroli. Provera kvaliteta na{ih testova obavqa}e
se neprekidno, u inostranstvu, tamo gde oficiri i podoficiri Vojske Srbije i Crne Gore budu u prilici da iska`u znawe ste~eno na kursevima engleskog jezika. To je, na kraju, najva`nija provera na{eg rada i kvaliteta samog Programa,
isti~e Valentina Mikluc.

Du{an GLI[I]

36

1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

I NTERVJU POTPUKOVNIK ILIJA KAJTEZ,

NA^ELNIK KATEDRE STRANIH JEZIKA
VOJNE AKADEMIJE

ULAZNICA
BEZ KOJE SE
NIGDE NE MO@E
Svi na{i zadaci,
od izu~avawa jezika
na osnovnim studijama
do izvo|ewa kurseva
za pojedine jezike,
imaju svoju vrednost,
{to nam ne dozvoqava
izdvajawe prioriteta.
Me|utim, ono {to nas
svakako zaokupqa
ovih dana jeste
priprema vrlo
intenzivnog kursa
engleskog jezika,
koji se prvi put
organizuje po
Programu za u~ewe
engleskog jezika
PELT.

oderan na~in poslovawa nametnuo je svim qudima na planeti potrebu da savladaju

specifi~na znawa i ve{tine i da prihvate poslovne i radne kriterijume po uzoru na
one najuspe{nije u okviru delatnosti kojom `ele da se bave. Ti kriterijumi su danas
svuda, od Nepala do Portugalije isti. Pored kori{}ewa razli~itih tehnologija,
koje se s vremenom daqe unapre|uju, ve} decenijama va`e}i poslovni kriterijumi
imaju jednu konstantu poznavawe engleskog jezika.
Vrednost vojske u svetskim okvirima meri se wenom sposobno{}u da bude proizvo|a~
bezbednosti, a ne remetila~ki faktor koji }e svojim akcijama izazvati nestabilnost i svoju
dr`avu u~initi korisnikom usluga velikih vojnih saveza koji treba da joj pru`e bezbednost.
Dakle, i sam zadatak vojske mo`e da se shvati kao poslovni zadatak. Znawe engleskog jezika
tako postaje stvar koja se podrazumeva u me|unarodnim vojno-vojnim i civilno-vojnim odno-

37

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

sima. Sa `eqom da saznamo kakve su mogu}nosti i perspektive izu~avawa stranih jezika u na{oj vojsci, razgovarali smo sa potpukovnikom Ilijom Kajtezom, koji je kao na~elnik Katedre stranih jezika
Vojne akademije svakodnevno u kontaktu sa nastavnicima, studentima i polaznicima kurseva, qudima koji se intenzivno bave izu~avawem stranih jezika.
[ta je to aktuelno u radu Katedre kojom rukovodite? [ta
se to promenilo sa ovom generacijom polaznika kurseva
stranih jezika u odnosu na wihove prethodnike?
Prvo, vrlo je bitno da se istakne kako smo u saradwi sa Sektorom za qudske resurse i Upravom za kadrove do{li do saznawa
da u narednom periodu moramo vi{e da vodimo ra~una o kvalitetu, strukturi i izboru kandidata za kurseve. Trenutno imamo ~etiri kursa stranih jezika: nema~ki, italijanski, francuski i gr~ki.
Mi koji rukovodimo Katedrom i na{i profesori vrlo smo zadovoqni izborom kadra za ta ~etiri kursa. Istakao bih ~iwenicu da
su ti polaznici ve}inom oficiri, uz mawi procenat podoficira i
civilnih lica iz struktura MO i VSCG. Grupe su izuzetno povoqne
po godinama i strukturi. Radi se o mla|im i veoma motivisanim
qudima, uglavnom ~ina od potporu~nika do kapetana prve klase.
Smatramo to veoma bitnim, jer je zasigurno re~ o onim strukturama na koje MO i Vojska mogu da ra~unaju, bar u narednih petnaestak godina. Sa velikom izvesno{}u mo`emo da tvrdimo kako }e
wihovo znawe jezika, ste~eno na kursevima, biti veoma zna~ajno u
procesu ukqu~ivawa na{e vojske u Partnerstvo za mir i pribli`avawa evroatlantskim integracijama, ali i kao uslov za u~e{}e
u nekim zajedni~kim humanitarnim operacijama ili mirovnim misijama sa drugim armijama.
Mo`emo li, ipak, izdvojiti zadatak koji je prvi na listi
prioriteta Katedre stranih jezika Vojne akademije?
Svi na{i zadaci, od izu~avawa jezika na osnovnim studijama do izvo|ewa ~etiri pomenuta kursa, imaju svoju vrednost,
{to nam ne dozvoqava izdvajawe prioriteta. Me|utim, ono {to
nas svakako naro~ito zaokupqa ovih dana jeste priprema vrlo
intenzivnog kursa engleskog jezika, koji se prvi put organizuje
po Programu za u~ewe engleskog jezika PELT. Engleski jezik je
danas postao ulaznica bez koje se nigde ne mo`e, i mi smo potpuno svesni toga. Za sada su planirana tri tromese~na kursa.
Zamisao je da se sprovode vrlo intenzivno, sa ciqem da se u
perspektivi po tom sistemu pripadnici sistema odbrane osposobqavaju do drugog nivoa poznavawa engleskog jezika. Slede}i
korak bi}e dostizawe nivoa STANAG-2, vojnog standarda poznavawa jezika koji garantuje kvalitetnu komunikaciju sa pripadnicima oru`anih snaga dr`ava ~lanica Natoa i Partnerstva za mir.
Na koji na~in se dolazi do kandidata koji }e poha|ati pomenuti kurs po Programu za u~ewe engleskog jezika PELT?
Kandidati za ~ije su eventualno usavr{avawe zainteresovane nadle`ne uprave General{taba i MO najpre obavezno moraju
da polo`e ulazne ili eliminacione testove poznavawa engleskog
jezika. Posao na{e katedre jeste da na objektivan, krajwe korektan i egzaktan na~in odredimo koji nivo engleskog jezika kandidati
poznaju, te da listu sa osvojenim bodovima prosledimo Upravi za
kadrove. Posle toga preostaje da se na vi{em nivou odredi ko }e
biti poslat na kurs, {to pre svega zavisi od toga koji je profil kadra u narednom periodu potreban MO I VSCG. PELT je upravo i
usmeren na to da se {koluje kadar kojem je znawe jezika najpotrebnije u obavqawu du`nosti.
Koliko }e gradiva morati da savladaju polaznici tog kursa?

38

Bez sumwe, na kursu je neophodno savladati poprili~no

obimno gradivo. Predvideli smo ina~e da po Programu organizujemo pet grupa sa po dvanaest polaznika. Radilo bi se vrlo intenzivno, po {est ~asova dnevno, tako da }e ti kandidati, odnosno polaznici, biti oslobo|eni svojih osnovnih du`nosti dok poha|aju kurs. Obezbe|en je i sme{taj na Vojnoj
akademiji za one koji nisu iz Beograda. Pored prepodnevnih
{est ~asova, oni }e u svakom slu~aju morati da rade i po nekoliko ~asova popodne da bi zavr{ili doma}e zadatke i ve`bawa. Posle svake sedmice radi}e test provere, a posle mesec dana mese~nu proveru. Po uzoru na ve} postoje}e kurseve,
odr`ava}e se sastanci na kojima se uo~ava ko posti`e koliki
napredak u u~ewu.
Koji metod u~ewa preovladava u pristupu nastavi kod profesora va{e katedre?
Mi kombinujemo klasi~an na~in dr`awa nastave u u~ionici
sa nekim pristupima koji su ve} na{li primenu na studijama jezika
na univerzitetu. Trudimo se da u radu sa polaznicima, kad god je to
mogu}e, u~estvuju dva profesora. Na{a iskustva govore da je za
u~ewe stranog jezika po`eqno da svaki kandidat ~uje razli~ite sagovornike i proba razli~ite metode nastave. Misao da razli~itost oboga}uje duh vrlo je stara i usko je vezana ba{ za u~ewe stranih jezika. Naravno, u jezik se ne sme odmah ni uplivati pre{iroko. Pre toga treba nau~iti odr`avati se u toj brzoj reci.
Upravo zato u nastavu ukqu~ujemo savete PEP menaxera engleskog
jezika za SCG gospodina Xejmsa Saterlanda Smita, koji nam poma`e i u nabavci literature i kontroli. Kao ~ovek kome je engleski
materwi jezik, on nam je velika potpora u radu. U izuzetno opre1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

mqenoj u~ionici, jednoj od najmodernijih tog tipa na jugoistoku
Evrope, kao svojevrsna dopuna takozvanoj klasi~noj nastavi, polaznici mogu samostalno da u~e. Sve to zajedno ~ini zaokru`en sistem u~ewa jezika tokom kursa.
Kako bi u takvim okolnostima, po Vama, trebalo da izgleda
sada{wa Katedra stranih jezika?
U narednom periodu mi }emo poku{ati da osmislimo i put
transformacije na{e katedre u telo koje za sada radno nazivamo Centar za izu~avawe jezika. Su{tina je u tome da kroz wen
rad efikasno pove`emo napore Uprave za kadrove i Sektora za
qudske resurse kako bi sistem izu~avawa jezika u sistemu odbrane bio jedna apsolutno racionalna i ekonomi~na celina,
unutar koje svako na najboqi na~in radi svoj deo posla. Kao na~elnik Katedre isti~em da je na{ prvenstveni da se svakom polaznik kursa posveti najve}a pa`wa, da dobije najvi{e obrazovawe i mogu}nost za usavr{avawe u oblasti izu~avawa jezi~kih
ve{tina.

SAMO ZA PERSPEKTIVNE
Ako se izbegne upu}ivawe na kurseve polaznika koji nisu perspektivni za potrebe MO i VSCG, re{i}emo i ve}inu
problema u nastavi. Ne}e vi{e biti qudi koji ubrzo posle
kursa odlaze u penziju ili izlaze iz sistema odbrane. Nu`no
je primeniti druga~iji model razmi{qawa o upu}ivawu na
kurseve jezika, jer se za wih izdvajaju znatna sredstva, da ne
govorimo i o ulo`enoj energiji profesora i svih kapaciteta
Katedre... Rezultat mora da bude u skladu s tim. Iskustva i
ve{tine kojima raspola`e Katedra moramo pokloniti onima
koji }e zauzvrat dati najvi{e u slu`bi. Ukoliko je neophodno,
te qude treba obavezati i ugovorom, u kome bi jasno stajalo
{ta se od wih zapravo o~ekuje. Wihovo znawe bi se valorizovalo onda kada je to Vojsci kao dr`avnoj i dru{tvenoj instituciji najpotrebnije.
Tu pa`wu pru`aju pre svega nastavnici. Kakvo je mesto i
uloga va{ih profesora u izvo|ewu nastave?
Da Vas ispravim, re~ je zapravo o profesoricama. One su
bez ikakvog preterivawa najboqi deo na{eg kadra, iako i wih
mu~e stambeni i finansijski problemi kao ve}inu zaposlenih u
Vojsci. Ono {to prepoznaju i stranci jeste ~iwenica da je qudski
potencijal kod nas najvredniji, i ja to uvek s ponosom isti~em. O
tome mogu da svedo~im i zato {to sam nekih petnaest godina bio
predava~ na Vojnoj akademiji. Nastavni~ki poziv ne trpi lo{ rad,
improvizaciju i stajawe na dostignutom. Vi na svakom ~asu morate
emitovati pozitivnu energiju. Imate pred slu{aocima, na neki
na~in, svakog dana ispit, koji pre svega pola`e nastavnik. Zato
morate biti novi, zanimqivi i originalni u pristupu svakom u~eniku. Na`alost, nastavnici u na{oj zemqi to ponekad kao da zaboravqaju. Mi na Katedri imamo idealan spoj profesorica sa
po dve decenije iskustva i zaista elitnih mladih profesorica koje su pune entuzijazma i energije.
Da se vratimo Programu za u~ewe engleskog jezika PELT.
Koje jo{ koristi u oblasti izu~avawa jezika donosi wegovo
sprovo|ewe?
Prvi put imamo jasno i koncizno definisane ciqeve, korake i prioritete kada je u pitawu poznavawe jezika. Kada smo to
napisali i kada je to Katedra prevela i pokazala strancima koji nas podr`avaju savetima i nov~anim sredstvima, nai{li smo

na potpuno odobravawe. Imamo definisane snage, sredstva i

kadar koji treba od{kolovati. Hteo bih da vas podsetim da je sve
to predvi|eno do 2010. godine. Nama PELT omogu}ava da se presaberemo i realno sagledamo svoje snage. Zna}emo koliko ukupno imamo profesora engleskog jezika u sistemu odbrane i dobi}emo presek stawa poznavawa engleskog jezika me|u oficirima,
podoficirima i civilima.
Kakva su jo{ poboq{awa mogu}a u odnosu na sada{wi na~in u~ewa jezika u Vojsci?
Sada, izme|u ostalog, postoje garnizoni kursevi, koje {to pre
moramo povezati u jedinstven sistem, kako bi oni pripremali kadar za prvi stepen, odnosno za STANAG-1. Postoji ideja da bi u
okviru budu}ih 12 do 15 garnizonih mesta mogli da zaposlimo po
jednog profesora engleskog jezika, ~iju bi stru~nost i kvalitet procewivala Katedra na konkursu, a birao bi ih menaxer. Ti profesori bi bili funkcionalno vezani za Katedru, odnosno budu}i
Centar za izu~avawe jezika. Tako bi mogli, na primer, svaka tri
meseca da budu pozivani radi davawa instrukcija, a menaxer bi
mogao da ih kontroli{e i obilazi. Oni bi na terenu sklapali ugovore o delu sa drugim profesorima, ako se za to uka`e potreba.
Osim toga, rezultati polaznika garnizonih kurseva bili bi merqivi po jedinstvenoj metodologiji. Mi iz Katedre i sada idemo u
garnizone, pre svega radi usagla{avawa kriterijuma pri ocewivawu. Predlo`eni na~in rada omogu}io bi nam da sve to {to radimo bude trajno institucionalizovano.
[ta spada u ekskluzivnu oblast kojom se bavi Katedra?
Jedino Katedra ima pravo da, po ovla{}ewu ministra odbrane, izdaje potvrde i licence za STANAG. Za sada ta potvrda
traje {est meseci, a nadamo se da }e to kasnije biti i do dve ili
tri godine. O~ekujemo da s vremenom pove}a povezanost Katedre
sa svima koji govore ili pak predaju jezike, a pripadaju sistemu
odbrane. Ciq nam je da ukoliko neko pomisli na jezik, da mu se u
svesti javi na{ budu}i Centar za izu~avawe jezika.
Da li ambicije takvog centra treba svesti na podru~je unutar granica na{e dr`avne zajednice?
Uvek govorim da mi nipo{to ne smemo biti skromni nau{trb
na{ih stvarnih vrednosti. Spremni smo da na{ centar u~inimo
internacionalnim i ako eventualno prerastemo u regionalni
centar, na{ ciq bio bi da iskoristimo odli~ne potencijale koje
na{a zemqa ima. Beograd je nedavno progla{en za najperspektivniji grad jugoistoka Evrope. Zahvaquju}i kvalitetu na{ih polaznika, koji }e se ubrzo na}i u kontaktu sa svetom, kvalitetu na{ih nastavnika i, na kraju krajeva, kvalitetu kurseva koje budemo sprovodili, o~ekujemo da nas u okru`ewu prepoznaju kao autoritet na
poqu izu~avawa jezika. Me|unarodni centar za izu~avawe jezika
je nivo organizovawa od kog ne treba lako odustajati. Mi sigurno
imamo qude, energiju i potencijale uop{te da se izborimo za poziciju koju zaslu`ujemo. Setimo se samo da na{a Vojna akademija
ima tradiciju du`u od 150 godina, a osnovana je i do danas radi
ovde u Beogradu. Sve dana{we dr`ave, nekada{we republike
SFRJ, imaju znatno mawu tradiciju u tome. Za{to ne iskoristiti
to {to je ovaj grad oduvek bio motor za pokretawe celog podru~ja
biv{e Jugoslavije.
Kako do}i do toga?
Moramo funkcionalizovati i racionalizovati sistem i napraviti apsolutnu objektivizaciju, o ~emu }e za pojedine jezike posebno voditi ra~una grupe stru~waka, kakva je ona upravo formirana za engleski jezik Nacionalni test tim. Na{ proizvod, a to

39

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

je znawe koje }e pokazati na multinacionalnim ve`bama, rade}i u
{tabovima zajedno sa strancima, mo`e da bude prvoklasan. Inicijalna podr{ka vojnih struktura za to postoji. Veliko razumevawe svih, po~ev{i od Uprave Vojne akademije, daje nam nadu da je
sve o ~emu sam govorio sasvim realno. Poznavawe jezika kao kondicio sine kva non (uslov bez koga se ne mo`e), postaje danas i jedan
od uslova samog opstanka Vojske kao institucije. Voleli bismo da
iza|emo na crtu ostalim akademijama, da prihvatimo konkurenciju i takmi~ewe, od kojeg nikad nismo zazirali.
Ve} smo pomenuli da nije isto znati strani jezik uop{te i
znati taj jezik prema vojnim standardima?
Zaista je tako. Vojna terminologija je ne{to {to je posebno
zna~ajno za dostizawe standarda kakav je STANAG. Poznato je da ~ak
i profesori engleskog jezika koji odli~no vladaju op{tom terminologijom nisu bez dodatnih priprema u stawu da polo`e vi{e nivoe
STANAG-a. Pripadnicima na{ih oru`anih snaga }e upravo vojna
terminologija biti najpotrebnija u susretu sa stranim kolegama tokom zajedni~kih aktivnosti. Mi smo tu da im pomognemo da taj susret
bude za wih i svojevrsna prilika za dokazivawe. Za{to da ne?

ZANIMAWE ZA SRPSKI JEZIK

Predvideli smo da u perspektivi uvedemo jedno odeqewe
ili liniju za u~ewe srpskog jezika. Imamo mnogo poziva stranih vojnih predstavnika, ~ak i nekih qudi iz stranih vojnih
struktura koji su voqni da do|u kod nas i u~e srpski jezik. Treba podsetiti da bez obzira na politi~ke podele i razmimoila`ewa, stranci {tokavsko srpskohrvatsko govorno podru~je
posmatraju kao jedinstven jezi~ki prostor, odnosno jedan jezik.
Tu je velika {ansa za nas. Mo`da nije najboqi primer, ali videli ste da ~ak i u Ha{kom tribunalu niko ne prevodi sa srpskog na hrvatski ili bo{wa~ki. Mi kao pojedina~no najve}a
zemqa i grad u regionu imamo najve}e {anse da privu~emo ve}i broj stranaca zainteresovanih da nau~e jezik kojim se mogu
sporazumevati na jednom {irem prostoru od oko 18 miliona
stanovnika, koji govore u su{tini istim jezikom. Mnogi od wih
su do sada istakli da su raspolo`eni za razmenu oficira kadeta i mnoge druge solucije kojima se unapre|uje me|usobna saradwa. U~ewe jezika pri tom poma`e da se ta saradwa ostvari
br`e i efikasnije.
Koje jezike studenti Vojne akademije u~e na osnovnim studijama?

Orijentaciono mogu da ka`em, po{to se na{i profesori

bave i osnovnim studijama, da me|u akademcima ima nekoliko
procenata onih koji u~e francuski, isto toliko nema~ki, desetak
posto u~i ruski, a vi{e od 80 posto engleski. Upravo zbog toga
{to }e poznavawe engleskog jezika biti pretpostavka za rad u modernoj vojsci, na{im studentima i gimnazijalcima ukazujemo na
zna~aj drugog jezika koji za wih mo`e biti dobitna kombinacija u
budu}nosti. Nije na odmet da, na primer, imamo oficire koji sa
pripadnicima nema~kih oru`anih snaga komuniciraju na wihovom
jeziku. Imamo privilegiju da budemo pod posebnom pa`wom ve}ine velikih zemaqa koje `ele da ovde posredstvom jezika promovi{u svoju kulturu i tradiciju, sara|uju}i sa na{om vojskom, koja je
kod wih izuzetno po{tovana zbog svoje profesionalnosti.
U~e li se na kursevima i jezici zemaqa koje nas okru`uju?
Upali smo u jedan problem zbog procesa transformacije i
zahteva da se broj profesora koji su civili smawi. Otpustili

40

smo profesore ma|arskog, rumunskog i bugarskog. Od geografski

bliskih zemaqa ostao je italijanski i gr~ki jezik. Gr~ka armija
pokazuje posebnu `equ da se ovde izu~ava wihov jezik. Poklonili su nam i moderan kabinet kako ta spona sa Gr~kom ne bi ostala samo tradicionalna, istorijska i verska, ve} da je ve`e i jezik. Mislim da kao dr`ava ne mo`emo uvek i}i samo ekonomskom
logikom, ve} treba uzeti u obzir da s prestankom u~ewa nekog od
jezika susednih dr`ava umnogome prekidamo i sponu koja nas kroz
istoriju ve`e. Nadamo se, ipak, da }emo taj problem prevladati
anga`ovawem spoqnih saradnika.
Koliko ste tokom svoje dosada{we oficirske karijere Vi
li~no bili upu}eni na izu~avawe stranih jezika? Koliko ih
govorite?
Ja sam tokom {kolovawa u~io ruski jezik, i to je op{ta pri~a oficira te generacije. Isto~ni deo biv{e Jugoslavije bio je
uglavnom okrenut Rusiji. Uz posao sam krenuo na ~asove engleskog, kasnije i na kurs na kom sam imao sre}u da u~im kod nekih
profesorica koje su i danas u sastavu Katedre. Jo{ tada sam izbliza video kako one rade taj posao. Moje je mi{qewe i tada
bilo da su one elitni profesori koji ula`u sve svoje potencijale da prenesu svoja znawa.
Jo{ jednom isti~ete wihove kvalitete. Recite nam, na kraju, da li ste razmi{qali o tome da ih nekako dodatno motivi{ete za rad?
Takvu ozbiqnost i takav pristup nastavi, uveren sam, nema
niko u {kolama jezika koje se obi~no sre}u. Prednost na{e katedre je izuzetna koncentracija kvalitetnog nastavni~kog kadra i
najsavremeniji uxbenici koje dobijamo od qudi kakav je na{ savetnik za engleski jezik. Na mnogim kursevima po gradu ima poprili~no uzimawa novca bez davawa pravog znawa, jer se ~esto koriste i neodgovaraju}a literatura i mawi je broj ~asova. Mi tu
vidimo veliku {ansu za pro{irewe na{e delatnosti izlaskom na
tr`i{te i pru`awem na{ih usluga gra|anstvu. Ne mo`emo a da ne
spomenemo kako na{e profesorice, kao i svi pripadnici Vojske,
imaju izuzetno mala primawa. Treba razmisliti o tome da se uz
odgovaraju}u zakonsku regulativu, po modelu koji trenutno uspe{no primewuje VMA, na{e profesorice dodatno anga`uju, ni na
koji na~in ne dovode}i u pitawe kvalitet osnovnih studija.
Aleksandar ANTI]
1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

KURSEVI
NEMA^KOG,
FRANCUSKOG,
ITALIJANSKOG
I GR^KOG JEZIKA

Na Katedri stranih
jezika Vojne akademije
ove godine se, pored
planiranog po~etka
u~ewa engleskog jezika
po Programu za u~ewe
engleskog jezika PELT,
odvijaju i intenzivni
petomese~ni kursevi
~etiri svetska jezika:
nema~kog, francuskog,
gr~kog i italijanskog

PRILIKA
ZA DODATNO
USAVR[AVAWE
udi koji, uz engleski, poznaju jo{ neki svetski jezik, u tome se svi nadle`ni sla`u,
bi}e sve dragoceniji budu}oj vojsci na{e dr`ave, posebno u zajedni~kim aktivnostima sa okolnim zemqama.
Profesorka nema~kog jezika Tihana Pavlovi} ka`e da je u po~etku svim polaznicima kursa nema~kog jezika bilo veoma te{ko, jer su to bili pravi po~etnici. Me|utim, prema wenim re~ima, posle mesec dana u~ewa, sve po~iwe da ide nekim svojim
uobi~ajenim tokom. Da to bude tako presudila je wihova velika motivacija, jer osmoro od wih dvanaestoro ide uskoro u Nema~ku. Troje sada{wih polaznika usavr{ava}e medicinske nauke, a petorica }e se {kolovati u oblasti finansija. Jedni drugima
veoma mnogo poma`u, jer su svesni da }e ubrzo biti u prilici da pola`u ispite na
tom jeziku, a ocene koje budu dobijali bi}e sigurno ve}e ako wime boqe ovladaju.
Uxbenik je, kako isti~e profesorka Tihana Pavlovi}, takav da podrazumeva izvesno predznawe, ali uz filmove i kasete koji ga prate nastava se, ipak, nesmetano odvija. Predvi|eno je da se do kraja kursa 80 ~asova posveti op{tim predavawima o jeziku i 30 ~asova vojnoj terminologiji. Nema~ki jezik ima mnogo gramatike bez koje je
nemogu}e pravilno govoriti. Konstrukcija re~enica je, tako|e, veoma te{ka, ali ima
dosta ~asova ve`bawa, tako da se mo`e posti}i zadovoqavaju}i uspeh u u~ewu.

41

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

U francuskoj grupi ima ukupno
13 polaznika. Zgusnutiji je i intenzivniji nastavni plan u odnosu na nekada{we desetomese~ne kurseve, ali
se zasad dobro snalazimo nagla{ava profesorka francuskog jezika Nada \oki}. Ona dodaje da petomese~ni
kursevi ne trpe mnogo izostanaka, jer
je te{ko nadoknaditi ~ak i jednodnevno izostajawe s nastave. Specifi~nost svake grupe polaznika kursa
francuskog jezika jeste neujedna~enost unutar grupa. Kurs je zami{qen
kao po~etni, ali osim onih pravih
po~etnika uvek bude i takozvanih la`nih, koji su naj~e{}e imali neposrednog kontakta sa jezikom. No, iako je pravim po~etnicima te`e, oni
imaju dodatni motiv da uhvate korak
sa naprednijima. Uloga nastavnika je
da izbalansira razlike koje postoje
unutar svake grupe. Kompjuteri i DVD
Profesorka Tihana Pavlovi}
Profesorka Nada \oki}
plejer, koji su poklon francuske vojske, stalno se koriste u nastavi i
znatno je olak{avaju.
Italijanski jezik ove godine u~i
12 slu{alaca. Major je najvi{i ~in
polaznika, a u grupi ima i podoficira. Prema re~ima profesorke italijanskog jezika Jelene Dukovi}, me|u
polaznicima, sem po~etnika, ima i
onih koji su poha|ali kurseve u popodnevnom terminu, koji su posledwih
godina sporadi~no organizovani.
Tehni~ka podr{ka nastavi italijanskog jezika dosta je lo{a. Prostorija je mala i neure|ena, a Italijanima nedostaju i uxbenici. Ove su godine sami kopirali potrebni uxbenik, a nakon posete italijanskog vojnog izaslanika, koji je video znatno
boqe kabinete za ostale jezike, stiglo je obe}awe da }e se pokrenuti
inicijativa da se kabinet uredi.
Italijanski mo`da jeste za nas lak{i na po~etku, potvr|uje profesorka, ali kada se po~ne s gramatikom
Profesorka Jelena Dukovi}
Profesorka Danijela Pajki}
nastaju i te{ko}e, tako da i on mora
mnogo da se ve`ba.
Grcima je zaista stalo da se
wihov jezik {to vi{e u~i i oni se na sve na~ine bore za wego- fabeta, ali ve} za dva dana su nau~ili da ~itaju, iako su gr~ka
vu primenu ka`e profesorka gr~kog jezika Danijela Pajki}. pravila ~itawa te{ka. Taj jezik se ne mo`e uporediti ni sa
Grci prilikom svake posete Vojnoj akademiji donesu neke daro- jednim, jer ne pripada nijednoj velikoj jezi~koj porodici. Svave. Platili su celi kabinet u kome se danas u~i, a obezbe|eno kako je te`i od mnogih jezika, ali svi koji ga u~e sla`u se da je
je i dovoqno literature. Gr~ki jezik, ina~e, rado u~e mnogi zanimqiv. Uz to, mnoge re~i razumemo jer su u{le u sve jezike.
studenti Vojne akademije, ~ak i vojni gimnazijalci, jer je do saProfesorke na sva ~etiri, videli smo, vrlo jaka kursa,
da u vi{e navrata gr~ka vojska primala na{e mladi}e u svoj- sla`u se da bi posle postoje}ih petomese~nih kurseva, bilo
stvu kadeta na svoje obrazovne ustanove. U grupi za u~ewe gr~- dobro najboqim polaznicima pru`iti priliku za dodatno usakog ima sedam oficira, koji su, kao i za grupe za ostale jezi- vr{avawe znawa tokom naprednog kursa. Za takav kurs bi po
ke, izuzetno bri`qivo odabrani, tako da ne ~udi {to odli~no
wima bilo sasvim dovoqno jo{ oko tri meseca u~ewa.
napreduju. Nisu imali nikakvo predznawe. Krenuli su od al-

A. A.

42

1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

KARIKA
KOJA NEDOSTAJ E
ENGLESKI JEZIK

U okviru nastojawa
SCG da se prikqu~i
evroatlantskim
bezbednosnim
integracijama,
od pripadnika
MO i VSCG o~ekuje
se da mogu da se
sporazumevaju sa
stranim kolegama.
U vreme kada }e iz
sistema odbrane
mnogi oti}i, od onih
koji ostanu tra`i}e
se ume}e
komunicirawa
na jednom od jezika
koji se koristi
u Natou. I tu po~iwe
na{a pri~a.

vaka epoha ima jezik koji se diplomatiji i ekonomiji nametne kao op{te sredstvo sporazumevawa. U sredwem veku latinski, potom francuski, danas je to neosporno engleski. Zato je jedna od kqu~nih stvari u reformi sistema odbrane upravo savladavawe
tog jezika. To je prva karika koja }e omogu}iti sporazumevawe sa okru`ewem, ~iji
sastavni deo `eli da bude i ova dr`ava. Engleski je me|unarodni radni jezik i odre|en
broj oficira trebalo bi da ga govori kako bi mogli da u~estvuju na seminarima, konferencijama, vojnim ve`bama, kursevima, u mirovnim operacijama sa dr`avama partnerima
u regionu i {irom sveta.
Ne zna~i to da se i pre u okviru Vojske nije u~io engleski jezik, ali ne po sada zahtevanom standardu. Stoga je Ministarstvu odbrane bila potrebna saradwa, a najlogi~nije
je da to bude sa Ujediwenim Kraqevstvom, odnosno Britanskim savetom kao institucijom za
engleski jezik i kulturu. Takva saradwa je i uspostavqena, te je uz wihovu pomo} ustanovqen PELT (Program English Learning Training) Program za u~ewe engleskog jezika po standardu Natoa 6001. Taj standard je vezan za svaki jezik koji je u upotrebi u vojnoj struci u okviru Natoa, koji ga je i razvio kao izuzetan sistem za procenu znawa i upotrebe jezika i po
wemu radi.

MOGU]NOST USAVR[AVAWA
Vojni izaslanik Ujediwenog Kraqevstva u Beogradu pukovnik Sajmon Vandelur neosporno je doprineo o`ivotvorewu tog programa, ali i objediwavawu donatorskog tima,
budu}i da bi PELT trebalo da se finansira iz razli~itih izvora ve}i deo (dve tre}ine) doma}eg je porekla, a preostali (jedna tre}ina) stranog. Li~nost broj dva tog programa tako|e je Britanac stru~ni savetnik Xejms Saterlend Smit iz Britanskog saveta u
Beogradu.
O{trica Programa jeste stvarawe ~etvoro~lanog nacionalnog tima za testirawe,
~iji }e kvalitet doprineti prepoznatqivosti na{e nacije. Program je nazvan partnerskim
zbog saradwe MO i Britanskog saveta, ~ime postaje prihvatqiviji donatorima, a istovremeno odra`ava i voqu za konkretno integrisawe.
Britanski savet je Program, razvijen uz pomo} gospodina X. S. Smita, prepoznao kao vrlo kvalitetan, ~ime mu je pru`io neosporni autoritet. Program pru`a mogu}nost i samim profesorima engleskog jezika na Vojnoj akademiji da se usavr{avaju,
odnosno da se nenametqivo usmeri wihov rad ka
najefektnijem na~inu savladavawa tog jezika.
Druge zemqe }e nas procewivati po kvalitetu na{eg STANAG-a. Po{to je na{a ambicija da
se na Vojnoj akademiji ustanovi regionalni centar
za u~ewe stranih jezika, insistiramo na odli~nim
profesorima i kapacitetima. Britanska vlada omogu}ila je otvarawe kabineta za u~ewe engleskog je-

Xejms Saterlend Smit

stru~ni savetnik iz Britanskog saveta
u Beogradu

43

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

zika na Vojnoj akademiji, koji predstavqa posledwu re~ tehnike,

sa neprekidnom Internet-vezom, vezom u~enika i nastavnika,
najnovijom literaturom, kompakt diskovima i ostalim u~ilima
koja i tehni~ki i metodolo{ki omogu}avaju da se bude u toku sa
dostignu}ima savremenog engleskog jezika.
Nacionalni tim za testirawe radi}e samo to bi}e testeri. U prostoriju u kojoj rade mo}i }e da u|u samo oni i gospodin X. S. Smit, koji vodi Program. To nam je neophodno da
bismo ostvarili potreban kvalitet koji }e nam otvoriti put na
svetsko tr`i{te ideja. Ako uspemo, imamo {ansu da postanemo
vojni internacionalni centar za u~ewe engleskog jezika ka`e
koordinator Programa potpukovnik Milan Tep{i}.
Ne treba zaboraviti da }e se od svakog na{eg zvani~nika
koji odlazi u Brisel zahtevati poznavawe jezika na odre|enom
nivou. Sa na{om diplomom, ima}e otvoren put.
Re~ je o pionirskom poslu, u kome i testovi i testeri treba
da budu neprikosnoveni, kako bi diploma koju izdaju vredela
koliko treba. Po Programu za u`ewe engleskog jezika PELT radi}e se do 2010. godine, kada }e se razviti autonomni kapaciteti Vojske da stvara testove i infrastrukturu, te omogu}i da
izlazni kvalitet odgovara me|unarodnom standardu. Do tada }e
Britanski savet pru`ati pomo} u savladavawu engleskog na na{em terenu.

POMO] IZ UJ EDI WENOG KRAQEVSTVA

Kako se, s obzirom na nastojawa SCG da se prikqu~i evroatlantskim bezbednosnim integracijama, od pripadnika MO i
VSCG o~ekuje da mogu da se sporazumevaju sa stranim kolegama,
Ujediweno Kraqevstvo je u~inilo vi{e koraka u tom smislu. Ta

44

zemqa je od 2002. godine do sada ulagala vi{e od 100.000

evra godi{we za u~ewe engleskog jezika pripadnika VSCG i
MO. Izme|u ostalog, omogu}ila je i obuku 10 profesora engleskog u inostranstvu, kako bi se osposobili za predavawe u
garnizonima VSCG, ali i van wih. Trenutno sara|uje sa MO
SCG na pomenutom programu (PELT), koji ukqu~uje i druge donatore. Norve`ani, Holan|ani, Kana|ani, izrazili su zanimawe
za ukqu~ivawe u taj projekat i wegovo podr`avawe, {to bi bilo zna~ajno zbog wegovog podizawa na multinacionalni nivo.
Ciq Programa je osposobqavawe za u~ewe engleskog jezika bez
stranaca. Kako sve ko{ta, ni ovo nije nimalo jeftino ovo bi
strane donatore ko{talo vi{e od pola miliona evra, od toga
je 128.000 potrebno za sam po~etak Programa.
Drugi aspekt pomo}i Ujediwenog Kraqevstva odnosi se na
slawe pripadnika MO i VSCG na u~ewe jezika u Englesku ili
druge strane zemqe. Vi{e od 200 oficira ve} je zavr{ilo kurseve za u~ewe engleskog jezika, a Vojno izaslanstvo UK u Beogradu i daqe nastoji da 25 do 30 qudi po{aqe na kurs u Englesku. Na Rojal kolexu {kolovawe su zavr{ila tri na{a oficira, a na tronedeqne kurseve u razne zemqe vlada te zemqe i
daqe {aqe pripadnike MO i VSCG. Polaznici moraju oti}i
sa drugim ili tre}im stepenom znawa, nakon ~ega se vra}aju sa
te~nim govorom. Takav rad je, me|utim, na dugi rok nedovoqno
efikasan, jer ne mo`e obuhvatiti veliki broj qudi. Zato je najboqe i najisplativije omogu}iti u~ewe u zemqi porekla poha|awem tromese~nih ubrzanih kurseva. Stoga je i napravqen
PELT projekat, kome }e zna~ajna podr{ka biti i Kabinet za u~ewe engleskog jezika na Vojnoj akademiji.
Sne`ana \OKI]
Snimio G. STANKOVI]
1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

NOVI
PROGRAM
ENGLESKOG
JEZIKA

Intenzivnije
ukqu~ivawe na{e
zemqe u me|unarodne
integrativne procese
podrazumeva poznavawe i
efikasnije kori{}ewe
stranih jezika,
prvenstveno engleskog,
te uskla|ivawe procesa
obu~avawa u toj oblasti,
pa je u skladu s takvim
zahtevima izra|en
Program osposobqavawa
u oblasti engleskog
jezika (Program for English
Language Training PELT),
iz koga donosimo izvode

PRILAGO\AVAWE
ZAHTEVIMA
VREM ENA I
OKRU@EWA
olazi{te za izradu i pokretawe Programa osposobqavawa u oblasti engleskog jezika sadr`ano je u opredeqewu Srbije i Crne Gore za pristup evroatlantskim integracijama i saradwu sa Natoom, pre svega posredstvom programa Partnerstvo za
mir. U vezi sa tim, izra`en je zahtev za dostizawem odgovaraju}e interoperabilnosti kadra Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore kao preduslova za naimenovawe na du`nostima u multinacionalnom okru`ewu. Pored uskla|ivawa postoje}ih normativa i procedura Vojske sa standardima Partnerstva za mir, odnosno Natoa, i dostizawa propisanih stru~nih i psihofizi~kih kvalifikacija, zahtevi za interoperabilno{}u
odnose se i na vladawe nivoom engleskog jezika prema STANAG-u 6001, koji je propisan kao
jedan od uslova za anga`ovawe na konkretnim du`nostima u multinacionalnom okru`ewu.
Program se realizuje u skladu sa Smernicama za izu~avawe stranih jezika pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske kojima se, izme|u ostalog, utvr|uje i da se u~ewe i
provera znawa stranih jezika u Ministarstvu odbrane i Vojsci sprovodi u skladu sa STANAG-om 6001, da se formira test tim za proveru znawa stranih jezika i da je Uprava za
{kolstvo nosilac planirawa u oblasti izu~avawa stranih jezika.

ZATE^ENO STAWE
U okviru aktivnosti na pove}awu interoperabilnosti kadra, u Ministarstvu odbrane i Vojsci pridaje se veliki zna~aj osposobqavawu za vladawe stranim jezicima,
pre svega engleskim, koji se izu~ava tokom redovnog {kolovawa u vojnim {kolama (Vojna
akademija i Vojna gimnazija), na nekim nivoima stru~nog usavr{avawa (komandno-{tabno) i na kursevima. Kursevi engleskog jezika organizuju se u Vojnoj akademiji za dostizawe jezi~ke sposobnosti nivoa STANAG 2, i u garnizonima Vojske za dostizawe jezi~ke sposobnosti nivoa STANAG 1. Iako se od {kolske 2005/6. godine izu~avawe engleskog jezika realizuje prema novim nastavnim planovima i programima, deklarativno
uskla|enim sa sporazumom Natoa o standardizaciji (STANAG 6001), navedeni sporazum jo{ nije formalno prihva}en objavqivawem neophodnih nare|ewa, odnosno instrukcija za primenu odgovaraju}ih tabela za procenu nivoa jezi~ke sposobnosti i
sprovo|ewem procedura, koji su ina~e detaqno opisani u wemu.
Aktuelni sistem izu~avawa engleskog jezika je operativan, ali nedovoqno funkcionalan. Usled nepostojawa dovoqno jasnih kadrovskih projekcija i kriterijuma, osposobqavawe kadra u ovoj oblasti nije u funkciji sada{wih a, pre svega, budu}ih potreba Ministarstva i Vojske. Posledica navedenog je nepostojawe kadra odgovaraju}eg
profila, dovoqnog broja i kvaliteta osposobqenosti u oblasti engleskog jezika da zadovoqi potrebe za budu}im anga`ovawem odnosno naimenovawem na du`nostima u multinacionalnom okru`ewu.
Zastarelost i nedostatak sistemske regulative u oblasti izu~avawa stranih jezika
u Ministarstvu odbrane i Vojsci, te vakuum u ovoj oblasti, nastao ukidawem nekada{we

45

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

[kole stranih jezika JNA (1992. godine), imaju za posledicu
nedovoqnu ure|enost sistema vrednovawa znawa engleskog jezika.
Postoje}i sistem vrednovawa znawa engleskog jezika je zastareo i delom neodre|en, sa nedovoqnim stepenom objektivnosti i prakti~nosti, visokim stepenom op{tosti i nestandardnosti kriterijuma {to, uz nedostatak standardizovanih testova
znawa, mo`e uticati na objektivnost ispitiva~a. Te`i{te obuke i testirawa nije na govoru, ve} je podjednako raspore|eno
na sve ~etiri jezi~ke ve{tine, a rok va`ewa verifikacije znawa engleskog jezika je {est meseci.
Kao direktna posledica navedenih slabosti, ta~nije nedostatka jedinstvenog instrumenta za vrednovawe znawa u Ministarstvu i Vojsci, javqa se problem ustrojavawa validne evidencije o osposobqenosti kadra za vladawe engleskim jezikom
prema konkretnim nivoima jezi~kih sposobnosti (ve{tina).
Druga, glavna faza, predstavqa su{tinu Programa i realizova}e se u periodu od maja 2006. do kraja 2010. godine i to
osposobqavawem kadra Ministarstva odbrane i Vojske, prve
kategorije prioriteta, za vladawe engleskim jezikom na nivou
jezi~ke sposobnosti STANAG 1, 2 i 3. Osposobqavawe u okviru
PELT-a realizuje se na osnovu inoviranih nastavnih planova i
programa kurseva engleskog jezika, koji omogu}avaju dostizawe
jezi~kih ve{tina ( govornih i pisanih) zahtevanog nivoa STANAG.

STANAG 1

nost sricawa nepoznatih re~i i pribli`no ta~nog izgovora

(kod jezika koji koriste azbuku ili podelu na slogove) da bi se
zatra`ilo precizno zna~ewe od izvornog govornika.
D pisawe
Postoji dovoqna kontrola sistema pisawa da se zadovoqe
ograni~ene prakti~ne potrebe. Mogu se pisati datumi i brojevi, sopstveno ime i nacionalnost, adrese itd. Ostale sposobnosti za pisawe ograni~ene su na jednostavne liste uobi~ajenih pojmova ili nekoliko kratkih re~enica. Mogu se javiti gre{ke u pravopisu.

STANAG 2
Osposobqavawe za vladawe engleskim jezikom na nivou jezi~ke sposobnosti STANAG 2 realizuje se, tako|e, na Katedri
stranih jezika Vojne akademije, a nameweno je slede}im ciqnim
grupama kadra Ministarstva odbrane i Vojske: (1) kandidatima
za u~e{}e u mirovnim i humanitarnim operacijama planiranim
za naimenovawe na du`nost komandira voda (SLP 2211), komandira ~ete (SLP 2222) i predvi|enim za naimenovawe na {tabnim i
ostalim du`nostima (SLP 2222); (2) kandidatima za u~e{}e u mirovnim i humanitarnim misijama planiranim za naimenovawe na
du`nost ~lana misije (SLP 2222), (3) kandidatima za naimenovawe
u strukturama Partnerstva za mir i pri Natou, planiranim za
specijalizovane tehni~ke du`nosti (SLP 2222) i (4) kandidatima
za naimenovawe u izaslanstvima odbrane SCG predvi|enim za

Osposobqavawe za vladawe engleskim jezikom na nivou

STANAG 1 realizuje se na Katedri stranih jezika Vojne akademije, a nameweno je slede}im ciqnim grupama pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske: (1) kandidatima za u~e{}e u mirovnim i humanitarnim operacijama planiranim za naimenovawe na du`nosti raspona vojnikkomandir odeqewa (za dostizawe jezi~ke sposobnosti SLP Standardized Language Profile
1111) i (2) kandidatima za naimenovawe na du`nostima u izaslanstvima odbrane SCG predvi|enim za poslove pomo}nog
osobqa izaslanika odbrane u zemqama neengleskog govornog
podru~ja (SLP 1121).
Ceo projekat realizuje nastavni~ki kadar sa Katedre
stranih jezika Vojne akademije uz anga`ovawe lica iz gra|anstva (nastavnika engleskog jezika), koja poseduju stru~ne kvalifikacije i metodolo{ku osposobqenost, potrebnu za uspe{nu
realizaciju ovog nivoa.
Osposobqavawe omogu}ava da se savladaju po~etni nivo
jezi~ke sposobnosti i re~nik neophodan za uobi~ajeno, kurtoazno opho|ewe i minimalne zahteve u praksi, poput tema iz oblasti putovawa, ishrane i stanovawa, davawe jednostavnih uputstava, tra`ewe pomo}i ... Ciq je dostizawe zahtevanog nivoa
jezi~kih sposobnosti saglasno nivou STANAG 1, odnosno sticawe slede}ih nivoa govornih i pisanih ve{tina:
A slu{awe
Razumevawe saslu{anog: nivo za razumevawe veoma jednostavnih, kratkih re~enica u direktnom razgovoru. Mo`e biti
neophodno ~esto ponavqawe i usporen ritam govora. Gre{ke se
javqaju ukoliko postoji buka ili drugo ometawe.
B govor
Gramatika i izgovor: gre{ke su u~estale i ~esto mogu proizvesti nerazumevawe. Ta~nost govora: adekvatna za memorisane kurtoazne izraze i uobi~ajene fraze, ina~e ne postoji.
C ~itawe
Razumevawe pro~itanog: odgovaraju}i za ~itawe oznaka na
ulicama, naziva zgrada i lekcija za po~etnike. Postoji sposob-

46

1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

du`nost izaslanika odbrane u zemqama neengleskog govornog podru~ja (SLP 2231) i za du`nosti pomo}nog osobqa izaslanika odbrane u zemqama engleskog govornog podru~ja (SLP 2231).
Osposobqavawe omogu}ava da se stekne zadovoqavaju}i
nivo jezi~ke sposobnosti (za ograni~enu upotrebu) i da se ovlada re~nikom adekvatnim za jednostavne i uobi~ajene zahteve na
poslu kao {to su davawe uputstava i vo|ewe rasprava o projektima ~ije su teme iz veoma poznatih oblasti. Zna~ewa re~i su
~esto nepoznata ali se veoma brzo u~e.
Ciq je dostizawe zahtevanog nivoa jezi~kih sposobnosti
saglasno nivou STANAG 2, odnosno sticawe slede}ih nivoa govornih i pisanih ve{tina:
A slu{awe
Razumevawe saslu{anog: pouzdano u direktnoj komunikaciji u okviru dobro poznatih oblasti u uobi~ajenom dru{tvenom
kontekstu. Ponekad je potrebna druga~ija formulacija ili usporavawe razgovora. Mo`e biti nepotpuno ukoliko postoji buka
ili neko drugo ometawe. Retko je adekvatno u pra}ewu konverzacije izme|u dve osobe koje govore materwim jezikom.
B govor:
Gramatika i izgovor: zna~ewe se precizno saop{tava jednostavnim re~enicama. ^esto se pribegava parafrazirawu da bi
se izbegle slo`ene gramati~ke konstrukcije. Prili~no uo~qiv izgovor stranaca, ali on ne uti~e na razumqivost. Ta~nost govora:
~esto umawena zbog oklevawa i tra`ewa odgovaraju}ih re~i.

POGRE[NA SLIKA
Iz postoje}e personalne evidencije sti~e se pogre{na slika o osposobqenosti kadra u oblasti engleskog jezika. Iz grafikona se vidi da 8.396 pripadnika Ministarstva
odbrane i Vojske vladaju nekim od nivoa znawa engleskog
jezika (2.977 podoficira, 3.735 oficira i 1.684 civilnih
lica) i to: 4.289 lica (1.719 podoficira, 1.740 oficira i
830 civilnih lica) na nivou prvog stepena, 2.131 lice
(490 podoficira, 1.101 oficir i 540 civilnih lica) na nivou drugog stepena, dok za 1.938 lica (768 podoficira,
892 oficira i 278 civilnih lica) nije mogu}e pouzdano utvrditi stepen odnosno nivo znawa engleskog jezika. Pored toga, u Ministarstvu odbrane i Vojsci ima 38 lica sa zavr{enim Filolo{kim fakultetom Odsek engleskog jezika (dva
oficira i 36 civilnih lica).
Navedeni podaci, me|utim, nisu rezultat vrednovawa
znawa prema me|unarodno prihva}enim standardima, te su
relativne upotrebqivosti (daje se prikaz svih lica koja su
u~ila engleski jezik u posledwih 30 godina a ne prikaz lica
koja vladaju odre|enim nivoom engleskog jezika).
C ~itawe
Razumevawe pro~itanog: odgovara za ~itawe lekcija sredweg nivoa znawa i jednostavnijih kolokvijalnih testova poput
kwiga za decu. Zahteva znatnu upotrebu re~nika da bi se ~itale
kratke novinske vesti. Pisani materijal se retko mo`e razumeti bez prevoda.
D pisawe
Mo`e se izvoditi uobi~ajena dru{tvena korespondencija
i mogu se zadovoqiti ograni~ene potrebe iz oblasti profesije.
Poznaje se mehanika sistema pisawa, izuzev sistema kombinovawa slova, pri ~emu je sposobnost ograni~ena na jednostavne
jezi~ke strukture za pojmove koji se ~esto koriste. Prave se ~este stilske i pravopisne gre{ke, te gre{ke u situacijama kada
treba po{tovati konvencije u na~inu pisawa. Mogu se praviti
jednostavne zabele{ke, pisati uobi~ajene dru{tvene i {ture
poslovne poruke. Materijal obi~no mora redigovati osoba
kompetentnija za ovu jezi~ku ve{tinu.

STANAG 3
Ovaj nivo se realizuje na kursevima u inostranstvu, a namewen je slede}im ciqnim grupama kadra Ministarstva odbrane i Vojske: (1) kandidatima za u~e{}e u mirovnim i humanitarnim operacijama, planiranim za naimenovawe na du`nost komandanta bataqona i vi{im du`nostima (SLP 3322) i za naimenovawe na {tabnim du`nostima (SLP 2233), (2) kandidatima za
u~e{}e u mirovnim i humanitarnim misijama planiranim za naimenovawe na du`nost vo|e misije (SLP 3333), (3) kandidatima
za naimenovawe na du`nostima u strukturama Partnerstva za
mir i pri Natou, planiranim za {tabne (SLP 2233) i za komandne du`nosti (SLP 3333) i (4) kandidatima za naimenovawe u izaslanstvima odbrane SCG, planiranim za du`nost izaslanika odbrane u zemqama engleskog govornog podru~ja (SLP 3342).
Sadr`aje osposobqavawa realizuje nastavni~ki kadar
izabranih multinacionalnih centara za izu~avawe engleskog
jezika u inostranstvu. Planirano je da od 2007. godine, nakon
izrade odgovaraju}ih nastavnih planova i programa i metodolo{kog osposobqavawa nastavnika, i ovaj nivo realizuje kadar
sa Katedre stranih jezika Vojne akademije.

47

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

Osposobqavawe omogu}ava dostizawe dobrog nivoa jezi~ke
sposobnosti (obezbe|uje minimum kompetencije iz oblasti profesije) i ovladavawe re~nikom adekvatnim za svaku vrstu prakti~ne i dru{tvene konverzacije i za diskusije iz oblasti profesije u okviru tema iz poznatih oblasti.
Ciq je dostizawe zahtevanog nivoa jezi~kih sposobnosti
saglasno nivou STANAG 3, odnosno sticawe slede}ih nivoa govornih i pisanih ve{tina:
A slu{awe
Razumevawe saslu{anog: odgovaraju}e za pra}ewe radio prenosa, razgovora obrazovanih izvornih govornika koji koriste
standardni prihva}en jezik. Mogu promicati detaqi, regionalizmi ili dijalekti, ali osnovno zna~ewe se interpretira korektno.
B govor
Gramatika i izgovor: dobro razumevawe ~itavog opsega jednostavnih i kori{}ewe slo`enih struktura. Gre{ke se ponekad javqaju ali se posti`e precizno zna~ewe. Prili~no je uo~qiv izgovor
stranca ali on nikad ne uti~e na razumqivost. Ta~nost izgovora:
retko umawena zbog nesigurnosti. Odr`ava se parafrazirawem
kada je to neophodno. Ne postoji problem tra`ewa adekvatnih re~i.
C ~itawe
Odgovaraju}i za standardne tekstove i najve}i deo stru~nog
materijala iz poznate oblasti profesije. Uz prose~no vladawe
leksikom ovaj nivo je dovoqan za ve}inu novinskih ~lanaka o dru{tvenim, politi~kim, ekonomskim i vojnim temama. Informacija
se dobija iz pisanog materijala bez potrebe za prevodom.
D pisawe
Mo`e se voditi gruba oficijelna korespondencija ili se mogu pisati izve{taji iz stru~nih oblasti. Postoji dovoqno poznavawe struktura pravopisa i leksike da bi se precizno prenela poruka, ali stil mo`e ukazivati na ~iwenicu da tekst pi{e stranac.
Sve {to je pisano u formalnom obliku mora redigovati dobro
obrazovan izvorni govornik.

OSPOSOBQAVAWE
INSTRUKTORA I NASTAVNIKA
Programom je predvi|eno i osposobqavawe instruktora
za metodolo{ko obu~avawe nastavnika engleskog jezika. Ono se
realizuje putem odgovaraju}ih kurseva u inostranstvu, a nameweno je nastavnicima engleskog jezika Vojne akademije. Osnovni ciq je sticawe licence instruktora metodolo{kog osposobqavawa nastavnika engleskog.
Metodolo{ko osposobqavawe nastavnika engleskog jezika
realizuje se putem seminara u Vojnoj akademiji i u inostranstvu. Osnovni ciq je metodolo{ko osposobqavawe nastavnika
engleskog jezika za realizaciju nastave prema sadr`ajima i metodologiji koji su neposrednije u funkciji dostizawa nivoa jezi~kih sposobnosti prema STANAG-u 6001.
Pored nastavnika engleskog jezika u okviru Programa,
osposobqavawe je usmereno i ka drugim ciqnim grupama: (1)
nastavnicima engleskog jezika vojnih {kola i (2) nastavnicima
engleskog jezika anga`ovanim u vojnim {kolama u statusu spoqnih saradnika. Planirano je da se od 2007. godine ono realizuje u zemqi. Realizovali bi ga nastavnici engleskog jezika iz
Vojne akademije koji su stekli licencu instruktora.
Nacionalni STANAG test za vrednovawe znawa engleskog
jezika zami{qen je kao trostepeni test ukupnog poznavawa engleskog jezika, namewen za ocewivawe nivoa jezi~ke sposobnosti, odnosno ~etiri jezi~ke ve{tine, saglasno specifi~nim kriterijumima i stepenima koje je odredio STANAG 6001, te u skladu sa wihovim BILC (Bureau for International Language Cooperation)

48

interpretacijama. Rezultati ovog testa bi}e nezavisni od rezultata postignutih na prethodno zavr{enim kursevima engleskog jezika i ne mogu se upore|ivati sa ALC (American Language
Course) stepenima znawa.
Test }e se razvijati u skladu sa smernicama koje su navedene u odobrenim Specifikacijama za nacionalni STANAG 6001
test. Pre nego {to postane deo sistema vrednovawa, test }e biti podvrgnut strogim proverama pouzdanosti i validnosti. Tokom
wegove izrade te`i{te aktivnosti bi}e na standardizaciji kriterijuma i sprovo|ewu testirawa, proveri validnosti testa na
kandidatima u inostranstvu, statisti~koj obradi rezultata, izboru, modifikaciji i doradi pitawa nakon statisti~ke analize.
Test }e obuhvatiti slede}e nivoe po~etne (nivo 1 Elementary), zadovoqavaju}e (nivo 2 Fair/Limited Working) i dobre (nivo 3 Good/Minimum Professional) jezi~ke sposobnosti, a sastoja}e se od ~etiri dela koji }e testirati ~etiri jezi~ke ve{tine:
slu{awe, ~itawe i pisawe (prvi dan) i govor (drugi dan). Jezi~ka sposobnost kandidata bi}e izra`ena ~etvorocifreno, u
skladu sa SLP (Standardized Language Profile).
Za sada, jedini centar za testirawe bi}e na Vojnoj akademiji. Testirawe }e se realizovati jednom mese~no, a po potrebi
i ~e{}e, prema posebnom planu Uprave za kadrove. Zami{qeno
je da se nakon 2007. godine realizuje tromese~no. Traja}e dva
do tri dana, zavisno od broja kandidata (maksimalno 30).
D. GLI[I]
1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

KAKO JE NASTAO PELT

BOQE UVEZIVAWE
SISTEMA
Prema Programu
izu~avawa engleskog
jezika PELT, uskoro
prva grupa polaznika
treba da po~ne intenzivno
u~ewe na kursu pri
Katedri stranih jezika
Vojne akademije.
Iskustva prve generacije
polaznika utica}e na
daqe sprovo|ewe tog
programa. Osnovne
smernice su jasne, a te`i
se {to racionalnijem
modelu {kolovawa.

razgovoru sa pukovnicima Aleksandrom Savi}em, na~elnikom Odeqewa za {kolstvo u Upravi za {kolstvo, i Mom~ilom Biseni}em, na~elnikom Odseka za usavr{avawe u toj upravi, saznali smo kako se do{lo do odluke da se osmisli i sprovede u delo PELT, koji, prema mi{qewu nadle`nih struktura, predstavqa dobar model za usmeravawe u~ewa stranih jezika u na{oj vojsci.
Strani partneri su u svim dosada{wim kontaktima pokazali veliko zanimawe za
pomo} u poboq{avawu ukupne interoperabilnosti na{ih trupa tokom eventualnog anga`ovawa u zajedni~kim operacijama sa armijama drugih zemaqa. Poznavawe engleskog
jezika pri tom ima najve}i zna~aj isti~e pukovnik Biseni}.
Ne bi se smelo pomisliti da kreirawe i sprovo|ewe Programa za u~ewe engleskog jezika PELT podrazumeva bilo kakvo prejudicirawe vojnodiplomatskih poteza na{e
dr`ave. Na tom poqu nagla{ava pukovnik Biseni} ni{ta se ne}e preduzimati bez odluke nadle`nih dr`avnih organa. PELT ne uzima pristupawe evroatlantskim integracijama kao ve} svr{enu stvar. On, me|utim, pru`a sigurniju osnovu za o~ekivawe da }e pripadnici na{e vojske biti u stawu da na vaqan na~in komuniciraju sa stranim oficirima
u svakoj prilici kada treba da iska`u svoju profesionalnost. Strategijskim pregledom
odbrane, koji je u izradi, i drugim dokumentima precizirani su zadaci Vojske, pa su zato
tvorci Programa i{li u pravcu {to efikasnije pripreme VSCG za ukqu~ivawe u me|unarodne integracije. Planirawem Programa za u~ewe engleskog jezika PELT nastojalo se
da se obezbedi odgovaraju}a materijalna i kadrovska baza za u~ewe engleskog jezika, te

49

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

da se sve to harmonizuje sa zahtevima standarda Natoa STANAG

6001, koji se odnosi na standardizovawe jezika.
Trudili smo se da za pristup Programu obezbedimo razli~ite kategorije kadra, razvrstane prema ~inovima unutar
svake kategorije radi wihovih budu}ih perspektivnih anga`ovawa ka`e pukovnik Biseni}.
Program za u~ewe engleskog jezika PELT je multidisciplinarni projekt Uprave za {kolstvo, kao nosioca podsistema {kolovawa u sistemu odbrane. Na~elnik Sektora za qudske resurse MO Zoran Jefti} li~no se ukqu~io u rad na Programu, kao
glavni za wegovu realizaciju i kontrolu. Program menaxer potpukovnik Tep{i} zadu`en je za saradwu sa velikim brojem qudi
iz na{e zemqe i inostranstva, koji }e, svako sa svoje pozicije,
pomo}i da Program postane stvarnost.
Prema re~ima pukovnika Biseni}a, svi koji tesno sara|uju
na Programu dali su svoj zna~ajan doprinos. Neposredni izvr-

STROGA SELEKCIJA
Program je veoma osetqiv u smislu izbegavawa neperspektivnog kadra i neekonomi~nog tro{ewa novca. Ciq je da
se na kurseve upu}uju qudi koji su stvarno u G-1 i sli~nim
strukturama planirani za du`nosti na kojima im je potrebno
znawe jezika. Za razliku od dosada{weg sistema u~ewa jezika u Vojsci, odnosno stvarawa {iroke baze, pa tek onda selekcije, nadle`ni iz General{taba i MO sami }e izbrati
kadar koji `ele da {koluju. Tek posle toga, na osnovu testirawa na Vojnoj akademiji, vide}e se kome od wih treba ukazati priliku za dodatno usavr{avawe.
Nastoja}e se da se najmawe na kraju svakog tromese~nog
ciklusa, a po potrebi i ~e{}e, sprovedu analize, jer }e Program tako do`ivqavati transformaciju i nadogradwu radi
poboq{awa efekata koji se o~ekuju obja{wava pukovnik Savi}, koji u ime Uprave za {kolstvo nadzire rad na pripremi
Programa.

50

{ioci su deo Katedre stranih jezika Vojne akademije i deo komandi odre|enih garnizona. Na~elnik G[ je svojim nare|ewem
ve} precizirao kriterijume za upu}ivawe na polagawe konkursnog eliminacionog testa za Program.
Jedna od nedoumica prilikom planirawa Programa, prema re~ima pukovnika Savi}a, bila je ukqu~ivawe u nastavu nejtiv spikera, predava~a kome je engleski materwi jezik. Na Katedri stranih jezika imamo odli~ne profesore, {to je ocena i
savetnika Smita, i oni }e sami izvoditi nastavu sa prvom generacijom polaznika. Obilazak izbranih centara u Evropi u kojima se na sli~an na~in u~i engleski jezik da}e i definitivan odgovor na pitawe da li je potrebno anga`ovawe nejtiv spikera. U
Ma|arskoj, na sli~nom programu na univerzitetu Miklo{ Zriwi, na primer, za vojnu terminologiju anga`uju se i neki penzionisani narednici i kapetani iz armija sa engleskog govornog
podru~ja. U svakom slu~aju, kako isti~e pukovnik Savi}, ne}e biti problema da se Program unapredi u tom smeru.
Planirano je da se uskoro i ostalim pripadnicima MO i
VSCG, uz li~nu participaciju, omogu}i polagawe eliminacionog
testa. PELT stvara pretpostavke da se na{ kadar lak{e i br`e
ukqu~i u svetske tokove. Po mi{qewu pukovnika Savi}a, u odnosu na nama sli~ne zemqe, pogotovu one iz regiona, uop{te ne
zaostajemo u poznavawu stranih jezika. Potrebno je samo boqe
povezati sve elemente sistema izu~avawa jezika u Vojsci i biti
malo vi{e principijelan, u ~emu }e nam realizacija Programa
umnogome pomo}i.
Uz ogradu da je te{ko govoriti u op{te ime, pukovnici Savi}
i Biseni} nagla{avaju da je osnovna zamisao Programa po~etak
ure|ewa celokupne oblasti izu~avawa jezika u Vojsci. Start tog
programa bi}e nukleus eventualnog budu}eg Centra za izu~avawe
jezika na nivou Ministarstva odbrane. Pored na{ih dr`avqana,
u tom centru bi jezik, pre svega srpski, izu~avali i strani dr`avqani. Sam PELT, wegova metodologija i organizacija bi}e dobar
primer za organizovawe izu~avawa i ostalih jezika.
A. ANTI]

1. maj 2006.

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

P O T P U K O V N I K M I L A N T E P [ I ] , P R O G R A M M E N A X E R P E LT - A

ODLU^NI
U REALIZACIJI
De{avalo nam se da
u inostranstvo,
na razli~ite stru~ne
seminare i simpozijume,
s jedne strane, odu
dobri poznavaoci
engleskog, ali
nedovoqno kvalitetni
vojni stru~waci,
a, s druge, eksperti iz
struke, s prevodiocima.
Nije to ostavqalo ba{
lep utisak. A to je
{teta, posebno ako
znamo da smo u svetu
veoma ceweni, upravo
zbog profesionalnih,
stru~nih kvaliteta
nagla{ava potpukovnik
Tep{i}.

edan od najodgovornijih qudi za uspeh ambicioznog i veoma sadr`ajnog projekta za

obuku pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske u oblasti engleskog jezika, PELT, svakako je wegov program menaxer, potpukovnik Milan Tep{i}, ~ije respektabilno inostrano iskustvo, posebno iz Centra Xorx Mar{al, svakako omogu}ava realnije sagledavawe svih mana i vrlina dosada{weg u~ewa stranih jezika i kvalitativnu procenu zami{qenog. Stoga je na{e prvo pitawe i vezano za razloge zbog kojih je iniciran novi na~in
osposobqavawa. [ta to, u stvari, nije bilo dobro?
Nekoliko razloga le`i u osnovi novog projekta. Prvo, bilo je potrebno usaglasiti metodologiju obu~avawa u oblasti stranih jezika u na{oj vojsci s onom koju danas koriste sve
vojske u Partnerstvu za mir, odnosno u Natou i okru`ewu. Ti standardi su nam poznati. STANAG, skra}enica nastala od engleskih re~i STANdardisation AGreement (sporazum o standardizaciji), ozna~ava me|unarodni vojni standard nastao iz potrebe usagla{avawa u razli~itim oblastima radi poboq{awa efikasnosti zdru`enog delovawa. U oblastima koje, po svojoj prirodi, izlaze van nacionalnog okvira i direktno uti~u na funkcionisawe Alijanse, u
meri u kojoj je to neophodno, usagla{avaju se procesi, procedure, termini i uslovi zajedni~kog rada aktera koji dolaze iz razli~itih dr`ava. STANAG 6001 vezan je za jezik kao sredstvo komunikacije u evroatlantskoj zajednici i wime se opisuju nivoi poznavawa stranog jezika. U obliku tabele, ozna~eni brojevima od 0 do 5, opisano je {est nivoa poznavawa nekog
jezika i to, nivo 0 nema prakti~nog znawa, nivo 1 osnovni, nivo 2 zadovoqavaju}i (ograni~ena upotreba) nivo 3 dobar (minimalna upotreba u profesiji) nivo 4 vrlo dobar (potpuna upotreba u profesiji) i nivo 5 odli~an (nivo izvornog govornika / dvojezi~nost).
Va`no je da nivo znawa stranih jezika, vrednovan jednom od ovih ocena bude
isti kod svakog pripadnika misije, ma iz
koje zemqe dolazio. To, kad je re~ o pripadnicima Vojske Srbije i Crne Gore, do
sada nije bio slu~aj.
Drugi je razlog, svakako, to {to nam
se de{avalo da u inostranstvo, na razli~ite stru~ne seminare i simpozijume, s
jedne strane, odu dobri poznavaoci engleskog, ali nedovoqno kvalitetni vojni
stru~waci, ili, s druge strane, eksperti
iz struke, s prevodiocima. Na{a su iskustva i diskusije uvek veoma pa`qivo prou~avani i ozbiqno razmatrani.
Tre}i razlog je {to, kad je re~ o izu~avawu stranih jezika, posebno engleskog,
veoma kasnimo u pore|ewu sa zemqama u
okru`ewu. Krajwe je vreme da po~nemo da
koristimo na{e komparativne prednosti
i okolnost da smo do pre desetak godina
bili vode}i u regionu, i tako smawimo
prete}e zaostajawe. Zato smo pre izvesnog vremena krenuli u projekat PELT, s
velikim ambicijama i verom da }emo
uspeti.

51

U^EWE STRANIH JEZIKA U VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE

Projekat je prihva}en, ambicije wegovih tvoraca dobile su
najvi{e ocene i u Vojsci i u Ministarstvu odbrane. Koliko
vam je ta podr{ka najodgovornijih zna~ila u razli~itim fazama realizacije projekta?
Idu}i u susret obavezama i aktivnostima Vojske koje su projektovane Strategijskim pregledom odbrane i drugim strategijskim i doktrinarnim dokumentima Srbije i Crne Gore, a usko su
povezane sa wenim budu}im ~lanstvom u Partnerstvu za mir, Ministarstvo odbrane pokrenulo je Program osposobqavawa u oblasti engleskog jezika kao deo organizovanih napora radi dostizawa
zahteva za interoperabilno{}u kadra Ministarstva i Vojske u
multinacionalnom okru`ewu. Program se razvija sa namenom da
dugoro~no obezbedi potrebe za kadrom osposobqenim za vladawe
engleskim jezikom na jednom od nivoa jezi~ke sposobnosti, verifikovanog prema sporazumu Natoa o standardizaciji (STANAG 6001),
koji }e zadovoqiti uslove za anga`ovawe odnosno naimenovawe
na konkretne du`nosti u multinacionalnom okru`ewu. Projekat je
u skladu i s nare|ewem pomo}nika ministra za qudske resurse od
25. oktobra 2005. za formirawe tima za izradu PELT-a, odnosno
Programa izu~avawa engleskog jezika prema sporazumu Natoa o
standardizaciji. PELT se realizuje u skladu sa Smernicama ministra odbrane za izu~avawe stranih jezika pripadnika MO i Vojske, kojim se, izme|u ostalog, utvr|uje da se u~ewe i provera znawa
stranih jezika u MO i Vojsci sprovode u skladu sa STANAG-om
6001, da se formira test tim za proveru znawa stranih jezika i
da je Uprava za {kolstvo nosilac planirawa u oblasti izu~avawa
stranih jezika. Najzad, teorijsku osnovu Programa ~ini Projekat
za izu~avawe engleskog jezika. Iz svega toga se vidi da su iza Programa stali ministar odbrane, wegov pomo}nik za qudske resurse,
Uprava za {kolstvo General{taba VSCG i Vojna akademija, prvenstveno Katedra za strane jezike, {to najboqe svedo~i o zna~aju
osposobqavawa pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane iz
oblasti stranog jezika na novi na~in. Podr{ku tih qudi imali smo
od po~etka rada na realizaciji ideja sadr`anih u PELT-u, a ako
uzmemo u obzir sve te{ko}e na koje smo nailazili, jasno je da bez
pomo}i najodgovornijih ne bismo uspeli da ih otklonimo.
Na koje te{ko}e i probleme mislite?

PROPISANI KRITERIJUMI
Slu`beni jezici sporazumevawa u Natou su engleski i
francuski jezik, a za ocenu poznavawa tih jezika izra|uju se testovi uskla|eni sa standardom STANAG 6001. Za svakog kandidata koji se testira po tom standardu izra|uje se jezi~ki profil
u vidu ~etiri cifre, od kojih svaka za sebe ozna~ava nivo poznavawa stranog jezika za odre|enu jezi~ku ve{tinu. Te ~etiri cifre, svaka u rasponu od 0 do 5, redosledno ozna~avaju ve{tinu
slu{awa, govora, ~itawa i pisawa. Ispred tog broj, sa~iwenog
od ~etiri cifre, stavqaju se tri velika {tampana latini~na
slova SLP (Standardized Language Profile), {to predstavqa englesku
skra}enicu koja zna~i Standardni jezi~ki profil. Tako, na primer, ako neka osoba nakon testirawa dobije jezi~ki profil SLP
3242, to zna~i da je nivo poznavawa stranog jezika za jezi~ku ve{tinu slu{awa 3, govora 2, ~itawa 4 i pisawa 2.
Za sve du`nosti i aktivnosti koje se realizuju u vi{enacionalnom okru`ewu u zemqama ~lanicama Nato i u partnerskim
zemqama, propisuje se potrebni SLP, i svako lice, vojno ili civilno, koje }e da obavqa du`nost u vi{enacionalnom okru`ewu
dobija nakon jezi~kog testirawa svoj SLP. Osoba koja ima ni`i
nivo poznavawa jezika u nekoj ve{tini od propisanog ne mo`e
da obavqa tu du`nost, tako na primer, du`nost ili aktivnost za
koju se tra`i SLP 3232 ne mo`e da obavqa osoba sa jezi~kim
profilom SLP 3222, ali zato tu du`nost mo`e da obavqa osoba
sa vi{im jezi~kim profilom, npr. SLP 3332.

mama i standardima STANAG. Testovi sa proveru znawa iz ~etiri

jezi~ke ve{tine (govor, slu{awe, ~itawe i pisawe) veoma su slo`eni i zahtevaju sistemati~an, uporan i samostalan rad ispitiva~a. Zakqu~eno je da ~lanovi tog tima ne bi trebalo da, istovremeno, rade u nastavi, kako ne bi do{lo do sukoba interesa. U
skladu sa zahtevima Programa, u test tim su, posle stru~ne provere obavqene u saradwi sa predstavnicima Britanskog saveta,
izabrane ~etiri profesorke Vojne akademije (za svaku ve{tinu
po jedna), ina~e izuzetni i dokazani poznavaoci engleskog jezika
koji }e izra|ivati testove po usvojenim standardima STANAG-a.
Treba imati u vidu da PELT podrazumeva i maksimalno stru~no
usavr{avawe svih u lancu osposobqavawa iz oblasti stranih jezika, pa se i od ~lanova test tima, kao i od drugih nastavnika u
Vojnoj akademiji, o~ekuje stalno dodatno usavr{avawe, preko poslediplomskih studija, specijalizacija... Ozbiqno zami{qen program i ambicije wegovih tvoraca od nastavnika tra`e maksimum,
uz obe}awa da }e im se omogu}iti i adekvatno napredovawe.

Pre svega na one koje su ukorewene u na{em mentalitetu.

Mnogo je vremena izgubqeno u po~etku rada na projektu, bilo je poku{aja i da se zna~aj PELT-a relativizuje, da se na predstoje}e kurseve
{aqu i oni koji nemaju dovoqno predznawa, {to je utvr|eno na testirawu sprovedenom u dva maha, bilo je pritisaka i nesnala`ewa u
ocewivawu rezultata No, sve smo to uspevali da otklonimo uz pomo} ~elnih qudi Sektora za qudske resurse i Uprave za {kolstvo.
Katedra za strane jezike Vojne akademije glavni je izvr{iSve je spremno, samo novca nema?
lac ambicioznog projekta. Kvalitet iskusnih, ali i onih mla|ih
Na{ projekat je na posledwoj donatorskoj konferenciji
nastavnika engleskog jezika je nesporan. Da li ih ima dovoqno?
Svi nastavnici koji u~estvuju u realizaciji PELT-a pa`qivo po~etkom aprila dobio izvanredne ocene tako da ne sumwamo
su izabrani, izme|u ostalih i oni u test timu. U wihovom izboru da }e obe}ani novac sti}i. Uvereni smo da je i na{im stranim
u~estvovali su i predstavnici Velike Britanije, odnosno Britan- partnerima veoma stalo da taj centar bude kvalitetan, da reskog saveta u Beogradu, tako da oko toga nema dileme. Svaki pola- zultati budu na zahtevanom nivou i da projekat uspe. Verujemo
znik ima}e priliku da radi na ra~unaru, da koristi opremu kabine- da }e vrlo brzo, ve} posle okon~awa prvog kursa koji po~iwe s
ta za samostalno u~ewe engleskog jezika i sve drugo {to imaju i naj- radom odmah posle prvomajskih praznika, mo}i da se uvere u to
da smo veoma ozbiqni kad ka`emoderniji centri stranih jezika u
mo da }e na{ centar za u~ewe
zemqama Partnerstva za mir.
stranih jezika u Vojsci biti jeZa efikasnu i kvalitetnu
dan od najkvalitetnijih u ovom
realizaciju veoma ambiciozno
Urednik priloga Branko KOPUNOVI],
delu Evrope. U wemu }e, uskoro,
zami{qenog PELT-a bilo je potekstovi: Du{an GLI[I], Sne`ana \OKI]
i stranci mo}i da u~e na{ jezik,
trebno, izme|u ostalog, oformii Aleksandar ANTI],
za {ta ve} postoji zapa`eno inti i tim za proveru znawa (Nacilektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIR^EVSKA,
teresovawe.
onalni test tim) koji bi radio u
likovno-grafi~ki uredio Enes ME\EDOVI],
fotografije Darimir BANDA, Zvonko PERGE
skladu s op{teprihva}enim norD. GLI[I]
i Goran STANKOVI],
korektura Sla|ana GRBA

52

1. maj 2006.

VOJNA ODMARALI[TA
NA SAJMU TURIZMA

ZADACI
LOGISTIKE

U SUSRET
@EQAMA
Protekle sedmice na Beogradskom sajmu turizma ponudu za predstoje}e leto predstavila su na{a
vojna odmarali{ta i ustanove za
odmor i rekreaciju. Organizovani
u okviru Vojnoturisti~ke agencije,
mnogobrojnim posetiocima Sajma
predstavili su se Vojna ustanova
(VU) Vrwa~ka Bawa (hotel Breza), VU Tara (hoteli Omorika i
Beli bor), VU Boka (Odmarali{te Valdanos), VU Dediwe (restorani otvorenog tipa), VU Kara|or|evo (restorani otvorenog tipa i lovi{te), te VU Morovi} (restoran otvorenog tipa i lovi{te).
Uz standardne programe godi{weg odmora, VU Breza i VU Tara turisti~kom tr`i{tu ponudili su veoma bogatu ponudu za kongresni turizam (me|unarodni skupovi, kongresi, seminari, simpozijumi, stru~na predavawa). U Hotelu Breza otvoren je fitnes
klub, a u ponudi su poluolimpijski bazen, sala za stoni tenis, program aerobika, bodi
bildinga i drugi rekreativni sadr`aji. Na Tari, uz ve} poznate sadr`aje, ponuda je oboga}ena novim {eta~kim i xoging stazama. U Vojnom odmarali{tu Valdanos ove godine
bi}e organizovana i {kola jahawa.
Glavnu ponudu vojnih odmarali{ta predstavqa bogata lepeza zdrave hrane.
Z. P.

12. ME|UNARODNI SALON KWIGA U NOVOM SADU

PRIZNAWA VOJNOM IZDAVA[TVU

U {est dana (1318. april) na Sajmu kwiga u Novom Sadu nastupilo je vi{e od
150 izlaga~a iz zemqe i inostranstva, a prodato je nekoliko desetina hiqada kwiga.
Me|u izlaga~ima su bili i NICVojska i Vojnoizdava~ki zavod. Privredna komora
Vojvodine dodelila je povequ Dobar dizajn Vojnoizdava~kom zavodu iz Beograda, za
kwigu Veliki majstori italijanske umetnosti.
Novinsko-izdava~ki centarVojska dobio je nagradu Dobar dizajn za kwigu Vodi~ manastira Srbije i Crne Gore.
Nagrade vojnim izdava~ima uru~io je akademik, prof. dr Sokol Sokolovi}, predsednik `irija Privredne komore Vojvodine.
V. Z. J.

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} sastao se 19. aprila sa najodgovornijim

stare{inama Logistike na{e vojske. Skupu
su prisustvovali na~elnik General{taba
VSCG general-potpukovnik Qubi{a Joki},
na~elnik Uprave za logistiku pukovnik Qubomir Samarxi}, zatim, pukovnik Vasilije
[im{i}, zastupnik komandanta Logistike,
pukovnik Milivoje Simi}, komandant 46. logisti~ke brigade, i pukovnik Zoran Gruji},
komandant 608. pozadinske baze.
Pukovnik [im{i} je naglasio da su u
toku 2006. godine objediweni brojni skladi{ni kapaciteti, ~ime su ostvarene znatne
nov~ane u{tede. Posebno je istakao neodgovaraju}i nivo popune jedinica, koje u odnosu
na planirano brojno stawe imaju 68,66 odsto oficira, podoficira i civilnih lica,
ali i svega 30 odsto vojnika na odslu`ewu
vojnog roka. Nemali problem, kako je napomenuo, predstavqa nedostatak pogonskog goriva i goriva za vazduhoplove, rezervnih
delova, skladi{nih artikala hrane, ispravnih motornih vozila, savremene tehnike i
hemijskih izvora energije.
Slo`eni su i spori rashodovawe i
prodaja vi{ka opreme i naoru`awa, iako
su na taj na~in do sada ostvareni prihodi
od 62 miliona dinara. Godi{wi plan rashoda i prihoda ve} je realizovan sa 85 odsto od odobrenih finansijskih sredstava.
Ministar Stankovi} je sa zaposlenima u Komandi Logistike razgovarao i o daqim pravcima reforme sistema odbrane,
te o budu}oj projekciji i nameni logisti~kih
sastava Vojske.

V. P.

SE]AWE
NA HEROJE
Komanda i jedinice Mornarice obele`ili su, 17. aprila, 65. godi{wicu herojske
pogibije narodnih heroja NOR-a Milana
Spasi}a i Sergeja Ma{ere.
Tim povodom delegacije Mornarice
VSCG, op{tine Tivat i OO SUBNOR Tivat,
polo`ile su vence na Spomen-obele`je narodnim herojima, a nakon toga bacile venac
i u talase Tivatskog zaliva, na mestu potapawa razara~a Zagreb. Delegacije Mornarice VSCG, op{tine Herceg Novi i OO
SUBNOR tog grada polo`ile su venac na
grob Milana Spasi}a na Savini.
U spomen na heroje venci su polo`eni
i na spomen-plo~u u beogradskoj mesnoj zajednici Spasi} i Ma{era, koja je po wima
dobila ime.
Poru~nici bojnog broda Milan Spasi}
i Sergej Ma{era bili su oficiri mornarice Kraqevine Jugoslavije. Posle kapitulacije jugoslovenske vojske 1941. godine, po{to su iskrcali posadu na kopno, digli su u
vazduh razara~ Zagreb i sebe. Italijani
su, po{tuju}i herojski ~in oficira, poslali
na sahranu vod, koji je uz vojne po~asti ispratio Milana Spasi}a.

53

BEZBEDNOST

V O J N I

S A O B R A ] A J

KORAK

NAPRED
Za vi{e od pola
veka, otkako se vodi
evidencija o uzrocima
i posledicama
saobra}ajnih nezgoda
vojnih voza~a, nije se
kao lane dogodilo da
nema poginulih

54

skladu sa promenama koje su u posledwih nekoliko godina u~iwene u Vojsci SCG, a posebno u pojedinim wenim delovima, kao {to je vojni saobra}aj i bezbednost vojnih voza~a, sprovedena je i reorganizacija saobra}ajne slu`be. Nestala je negda{wa Saobra}ajna uprava, ali su u
okviru logisti~ke podr{ke u ustanovama, komandama i jedinicama stvorene druge, istina ne{to mawe organizacione celine, ~iji su ciqevi u
osnovi ostali isti kako bezbednost u vojnom saobra}aju podi}i na znatno
vi{i nivo i kako na najmawu meru svesti broj saobra}ajnih nezgoda.
Ako bismo po~eli od {teta ka`e pukovnik mr @eqko Rankovi}, jedan
od ~elnih qudi Transportnog odeqewa Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane onda nikako ne smemo da pre|emo preko ~iwenice da
je u posledwih pet godina materijalna {teta zbog saobra}ajnih nezgoda u
VSCG tolika da bi se tim novcem moglo kupiti oko 300 novih putni~kih automobila doma}e proizvodwe (zastava 101) ili, recimo, stotinak skupqih vozila, me|u kojima bi bilo dosta teretnih i terenskih ~etvoroto~ka{a. A to
bi sigurno poboq{alo saobra}ajnu podr{ku na{e Vojske, te znatno podmladilo wen vozni park, u kome je prosek starosti vojnih motornih vozila oko
25 godina.
Podaci koje je na{ sagovornik izneo na po~etku razgovora deo su jednog
obimnog i sadr`ajnog stru~nog {tiva, godi{we analize, ispisane na nekoliko desetina kucanih stranica i protkane mno{tvom shema, grafikona i tabela. A na osnovu tih podataka nije te{ko zakqu~iti da je, prvo, 2005. godina, kada je re~ o bezbednosti saobra}aja, bila boqa nego nekoliko prethodnih godina i, drugo, da su qudi ne samo oni kojima je saobra}aj struka nego
i ostale stare{ine ulo`ili mnogo truda, znawa i ume}a kako bi mladi}i
koji vojni rok slu`e na to~kovima mawe gre{ili.
A ono {to je, s tim u vezi, posebno zanimqivo jeste podatak prema kome je
minula godina zaista za pam}ewe, jer u razdobqu du`em od pola veka (otkako

1. maj 2006.

PREVENTIVA
Izve{taj o bezbednosti saobra}aja u minuloj godini najpre je predo~en ~lanovima Saveta za bezbednost vojnih u~esnika, koji je formiran na nivou Ministarstva odbrane, a
~iji je predsednik pukovnik dr Branko \edovi}, pomo}nik ministra odbrane za materijalne resurse. Na sastanku je, pored ostalog, zakqu~eno da je protekle godine u bezbednosti
saobra}aja u VSCG u~iwen zna~ajan iskorak, {to je dobrim
delom i potvrda da su mnoge preventivne mere bile uspe{ne
i da sa raznovrsnim akcijama s tim u vezi vaqa nastaviti.
Nakon savetovawa predvi|enog za prvu polovinu juna
ove godine planirano je formirawe radne grupe za dono{ewe Strategije bezbednosti saobra}aja u MO i VSCG za
razdobqe 2007- 2010. Ciq je da se {to ve}a pa`wa pokloni bezbednosti saobra}aja u medijima i da se u sredi{tu aktivnosti ponovo na|e akcija Bez alkoholisanih
u~esnika u saobra}aju.
Pukovnik mr @eqko Rankovi}, dipl. in`.

nastradalih pripadnika VCSG u

se vodi evidencija o uzrocima i
SVETSKA KATASTROFA
pore|ewu sa pretpro{lom godiposledicama saobra}ajnih nenom.
zgoda vojnih voza~a) nije bilo niStradawa u saobra}ajnim nezgodama toliko su zaokuSvakako da su na ve}u budjednog poginulog! Za 43 posto
pila pa`wu da ih Me|unarodna federacija Crvenog krsta
nost uticale i uve}ane nov~ane
je, sem toga, mawe i povre|enih
poredi sa svetskom katastrofom. Nedavno je objavqen
kazne, ali je mawi broj saobrame|u pripadnicima VSCG.
podatak prema kome je samo u posledwoj deceniji minulog
}ajnih nezgoda u Vojsci rezultat
Na rang-listi gre{aka vojveka vi{e od pola miliona qudi okon~alo `ivot pod to~i raznovrsnih mera i akcija konih voza~a na prvom mestu su nekovima motornih vozila i da }e, na`alost, do 2025. godije se preduzimaju i sveobuhvatzgode nastale naletawem jednog
ne svaka tre}a smrt biti posledica saobra}ajne nezgode.
nije kontrole pripadnika Vojne
na drugo vozilo (31,8 posto),
policije.
{to }e re}i da se ne vodi doOd akcija koje su organizovoqno ra~una o rastojawu izmePORE\EWE
vane
pa`wu zavre|uje ona ~iji je
|u dva vozila, niti o brzini koSaobra}ajni eksperti stalno podse}aju na to da je
ciq
da
se voza~ima u Vojsci ukajom se vozi. Na drugom mestu su
na{a zemqa prva u Evropi po broju poginulih u saobra`e
na
pogubne
posledice saogre{ke usled bo~nog sudara
}ajnim nezgodama u pore|ewu sa brojem motornih vozila
bra}ajnih nezgoda nastalih zbog
(21,5 posto), {to navodi na zakojima raspola`emo. U posledwih 15 godina u Srbiji je
toga {to su za upravqa~ motorkqu~ak da je nemalom broju nana putevima stradalo vi{e od 18.000, a oko 250.000 qunog vozila sedali pripiti, a vr{ih voza~a preticawe (kao i zadi je te`e ili lak{e povre|eno.
lo ~esto i pijani. Zasluge za
obila`ewe) drugih vozila slaKad smo ve} kod tog crnog bilansa, recimo i to da je,
osmi{qavawe i pokretawe te
ba strana. Iz svega se, razuprema izve{taju Uprave saobra}ajne policije MUP-a, samo
korisne akcije pripadaju grupi
mqivo, ne mo`e iskqu~iti ni
pro{le godine u Srbiji bilo 61.935 saobra}ajnih nezgoda,
istra`iva~a, koju osim pukovninedovoqna obu~enost vojnih vou kojima je povre|eno 12.750, a poginulo 839 osoba.
ka Rankovi}a ~ine jo{ dr Gordaza~a, dok o wihovoj nesnalana Dedi}, neuropsihijatar i
`qivosti, pa i nepa`wi, u tapsiholog Olivera Milenkovi}-Fajgeq iz Odeqewa za mentalkvim i sli~nim prilikama, treba uporno govoriti.
Od ostalih vrsta saobra}ajnih nezgoda vaqa pomenuti i no zdravqe i vojnu psihologiju Vojnomedicinske akademije. Oni
sletawe s puta (3,1 posto), ~eone sudare (3,7), prevrtawe (2,8), su osmislili opse`an program nau~nog istra`ivawa, ~ije ostvate naletawe na biciklistu ili pe{aka (0,9), {to posebno za- rewe u praksi treba da doprinese sveobuhvatnijem sagledavabriwava, jer posledice takvih saobra}ajnih nezgoda mogu biti wu i boqem razumevawu problema alkoholizma i uticaja alkohola na bezbednost saobra}aja na putevima.
fatalne.
Uz to, u gotovo svim jedinicama i ustanovama Vojske SCG
Izra`ene u procentima, najuo~qivije su gre{ke zbog neprilago|ene brzine vozila (22,5 posto), zatim gre{ke prilikom mo`e se na}i kwiga, nevelikog obima Uticaj alkohola na bezvo`ewa unazad (11,3), a negde izme|u mogu se svrstati nepra- bednost vojnih u~esnika u saobra}aju, delo pomenutih istravilno obele`avawe i preticawe (8,7), nepo{tovawe prava pr- `iva~a, u koju je preto~en prili~no obiman program wihovog isvenstva (8,3 posto), nepropisno odstojawe (7,6), nepravilno tra`ivawa.
Podatak da u 2005. nijednu saobra}ajnu nezgodu nije izaskretawe (7,1) i mimoila`ewe (6,6), dok su na pretposledwem i
posledwem mestu nepravilno prestrojavawe (3,4), odnosno zvao pijani voza~, niti je zabele`ena nezgoda zbog samovoqnog
uzimawa vojnog vozila, dobrim delom je rezultat edukacije venepravilno parkirawe (1,5).
U analizi se isti~e da se od 2000. godine stalno smawuje }eg broja qudi u jedinicama, kampawe pokrenute protiv uzimabroj kilometara koje su prevalila vojna vozila. U Vojsci SCG wa alkohola pre ili za vreme vo`we, {tampawa bro{ura i lesmawen je obim prevo`ewa qudi i materijalnih sredstava, a taka u kojima se ukazuje na mogu}e posledice zbog konzumirawa
istovremeno je pove}ano u~e{}e transportnih preduze}a koji- alkohola, progla{avawa najboqih voza~a, kao i tzv. usmerene
ma se poveravaju zadaci vezani za vojni transport, jer se to vi- kontrole vojnog saobra}aja, pri ~emu se na{im voza~ima ukazivalo na najkarakteristi~nije gre{ke u saobra}aju.
{e isplati.
Izdvajamo i podatak da je pro{le godine u saobra}ajnim
Vlada RISTI]
nezgodama prilikom upravqawa sopstvenim vozilom bilo mawe
Snimili R. POPOVI] i Z. PERGE

55

SAVETI

Priprema
Radojka MARINKOVI]

NAKNADA ZA
ZASTUPAWE

adim kao profesionalno vojno lice

na du`nosti referenta op{tih poslova i rukovaoca RR-a od 1987. godine. Od 1997. godine kao najstariji podoficir u jedinici zastupao sam usmenim
nare|ewima pretpostavqenih do 2000.
godine a onda {est meseci i pismenim nare|ewima zamenika komandanta intendantskog skladi{ta pored svoje redovne
du`nosti. Za period za koji sam imao pismenu naredbu dobijao sam i nov~anu naknadu. Nakon isteka naredbe, i pored mojih zahteva i zahteva mog komandanta, nisam ostvario pravo na naknadu za zastupawe sa obrazlo`ewem da podoficir ne
mo`e da zastupa oficira. Me|utim i danas obavqam ovu du`nost pored svoje redovne du`nosti jer formacijsko mesto nije popuweno, ali naknadu i daqe ne primam. Da li imam pravo i kako da ostvarim svoje pravo na naknadu za zastupawe.
Sr|an Vratnica,
stariji vodnik prve klase

Prema odredbi ~lana 72. stav 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije, polo`ajna plata
se odre|uje prema polo`ajnoj grupi utvr|enoj za formacijsko mesto na koje je profesionalni vojnik, osim vojnika po ugovoru,
postavqen. A, prema odredbi stava 2. toga
~lana zakona, po odredbi stava 1. ovog ~lana polo`ajna plata pripada i zastupniku,
ako je to za wega povoqnije, kad zastupawe
traje du`e od jednog meseca, osim u slu~aju
zastupawa lica koja koriste godi{wi odmor. Najzad, prema odredbi ~lana 7. stav
4. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o
platama i drugim nov~anim potra`ivawima profesionalnih vojnika i civilnih lica na slu`bi u VJ u ~lanu 31. dodat je stav
3, prema kojem profesionalnom vojniku koji pred svoje redovne du`nosti vr{i zastupawe (~lan 57. Zakona), plata se uve}ava
za 20% od osnovne plate formacijskog mesta na kome vr{i zastupawe.
U odgovoru na Va{e pitawe smatram
da je jedino pravno relevantna ~iwenica
da ste pored svoje redovne du`nosti obavqali i poslove drugog formacijskog mesta. Pri tome nalazim da za ostvarivawe prava na naknadu za zastupawe nije
od presudnog zna~aja da li ste bili odre|eni naredbom nadle`nog stare{ine da
zastupate na tom formacijskom mestu.
Naime, imaju}i u vidu navedene odredbe
Zakona i Uredbe, smatram da bi Vam u
skladu sa citiranim odredbama ~lana
72. stav 2. Zakona o Vojsci Jugoslavije,

56

PRAVNIK VAM ODGOVARA

pripadalo uve}awe plate od 20% od
osnovne plate formacijskog mesta na kome ste fakti~ki vr{ili zastupawe, kako
je to propisano odredbom ~lana 31. stav
3. Uredbe, za sve vreme dok ste fakti~ki

OKOM KAMERE

obavqali du`nost zastupnika na tom

formacijskom mestu.
Dakle, ukoliko je nesporno da ste pored svoje redovne du`nosti obavqali i
poslove drugog formacijskog mesta, okolnost da niste odre|eni za zastupnika na
navedenom formacijskom mestu, i nevezano da li ste po zakonu mogli formalnopravno biti postavqeni za zastupnika, nije od zna~aja za ostvarivawe tra`enog
prava naknadu u vidu uve}awa plate od
20% od osnovne plate formacijskog mesta
na kome ste radili.
Osnovni na~in da ostvarite pravo
za koje smatrate da Vam pripada jeste da
podnesete pismeni zahtev i budete uporni
u tra`ewu da nadle`ni organ o wemu blagovremeno odlu~i (zakonski rok je 60 dana od dana podno{ewa zahteva, nakon ~ega imate pravo na `albu kao da Vam je zahtev odbijen).

Pisma
~italaca
ODBRANA
Bra}e Jugovi}a 19
11000 Beograd
e-mail: odbrana@beot
el.yu

JUNACI NA[IH DANA

vih dana, kada se priroda razbesnela, kada vodena stihija
nosi sve {to joj se nalazi na putu i kada preti da prosto
zbri{e mnoga naseqa, usledili su apeli sa svih strana i
sa svih nivoa dr`avnih institucija da se qudstvo i tehnika anga`uju u spasavawu qudskih naseqa i `ivota.
Prema jednoj vesti odmah na po~etku, kada su usledili pozivi, u jednom ve}em gradu kraj plavog Dunava prijavilo se,
verovali ili ne, dvadesetak gra|ana dobrovoqaca.

Da problem bude jo{ zagonetniji, na gradske obale u Novom Sadu, ali ne samo u na{em gradu, nego i mnogim drugim gradovima kroz koje proti~e Dunav, izmilele su grupe {eta~a radoznalaca koji merkaju nivo reke i zadovoqavaju i hrane svoju
gotovo patolo{ku radoznalost.
Ali, u svakom zlu, vaqda su i to priroda i qudska }ud tako
udesile, ima ne{to dobro. Narod je to lepo kroz vekove formulisao u mudru i pou~nu umotvorinu Na muci se poznaju junaci.
Ko su ti junaci? Junaci ovih dana!?
Ne ~ekaju}i apele, dogovore, sastan~ewa, na{a deca na
odslu`ewu vojnog roka, civilnog ili pod oru`jem, sa svojim
vojnim stare{inama, ne haju}i za }udi prirode, krenula su u
borbu sa vodenom stihijom. Nisu se oni ba{ u svojim u~ionicama i poligonima pripremali, sa svojom odavno prevazi|enom
tehnikom, za ovu borbu, ali ne zaziru od neprijateqa. Mi Novosa|ani smo to najboqe mogli videti ovih dana, sa mosta Varadinske duge, a sredstva informisawa nam pokazuju da je tako
i u drugim ugro`enim delovima na{e zemqe gde se priroda uznemirila i vode pobesnele.
Jedinice Novosadskog korpusa su odmah po pojavi opasnosti iza{le iz kasarni, ne haju}i na vreme, doba dana ili no}i,
ki{u, vetar, hladno}u, nivo reke. Dobro vojni~ki organizovani, od obi~nog vojnika, komandanta korpusa, generala, oni
nam sada stvaraju ose}awe sigurnosti, da }e deca bezbedno
oti}i u obdani{ta, {kole, bolesnici na le~ewe, a mi na radne zadatke.
Mr Radomir ^olakovi}, Novi Sad

O UVE]ANIM TRO[KOVIMA STANOVAWA

a po~etku `elim da odam priznawe Redakciji zbog otvarawa ove rubrike u kojoj, verujem, veliki broj pripadnika
VSCG vidi nadu da ponekad te{ki problemi koji ih mu~e i
o kojima niko ne govori, a jo{ mawe ih re{ava, na|u put do javnosti. Ako smo ve} prinu|eni da `ivimo kako `ivimo, onda bar imamo priliku da se preko na{eg glasila jedni drugima izjadamo, pa
i to ne{to zna~i. ^oveku je makar malo lak{e na du{i. Tako|e
`elim da odam priznawe Redakciji za kriti~ko istra`ivawe afera iskrslih zbog izgradwe luksuznih vojnih stanova u vreme kada
na{i piloti nemaju goriva da lete na ono malo preostalih kakotako ispravnih letelica, uz veliku nadu da }e ovaj moj tekst inicirati na{u redakciju da se na isti na~in pozabavi jednim, u
ovom momentu jo{ te`im problemom, a re~ je o tzv. UTS-u ili uve}anim tro{kovima stanovawa. Taj dodatak je uvek bio u sastavu
zarade i predstavqao je kakvu-takvu za{titu materijalno najugro`enijih pripadnika VSCG onih bez stana, a pogotovo onih koji
uz to imaju i nezaposlene supruge i vi{e maloletne dece, dok odlukom biv{eg ministra Davini}a i wegovih saradnika nije izba~en iz zarade jo{ sa decembarskom platom 2004. godine i preba~en u kategoriju dodatka koji se posebno obra~unava i ispla}uje.
Sumwe nas najsiroma{nijih i bez stana da je to bio smi{qen potez kako bi se manipulisalo, na`alost, ve} za nekoliko
meseci pokazale su se opravdane, i to u najgorem obliku. Posledwi put je UTS redovno ispla}en maja 2005. godine, a od tada
se ispla}uje po sistemu jednog meseca ceo, a drugog samo pola, s
tim {to je u avgustu i septembru pro{le godine uzastopce ispla}eno samo po pola UTS-a. U ovom momentu dug materijalno najugro`enijim iznosi dva i po UTS-a, ili da to prevedem na jezik
brojki stare{ini bez stana sa nezaposlenom `enom i troje
male dece u ovom momentu uskra}eno je oko 40.000 dinara. Neverovatno je da ovaj, za veliki broj stare{ina sada ve} dramati~an materijalni problem uop{te nije re{en i da se ka{wewe
UTS-a i daqe nastavqa istim tempom. Poseban {ok za sve nas
koji primamo ovaj dodatak bila je isplata drugog dela januarske

zarade 21. februara 2006, kada je ponovo ispla}eno samo pola

zarade bez pola UTS-a, iako smo opravdano o~ekivali da sa prvim isplatama zarada u ovoj godini po novom buxetu sve ponovo
bude u redu. ^ak je i novi na~elnik Finansijske uprave MO u intervjuu Odbrani izjavio da obezbe|ena sredstva garantuju bar
redovnu isplatu zarada i naknada za ovu godinu na dostignutom
nivou. Na`alost, sve to je samo deo problema izbacivawem
UTS-a iz obra~una zarade ukupna kreditna sposobnost na{ih,
ionako niskih mese~nih primawa, iznenada je umawena i do
15.000 dinara. Naravno, banke i Po{tanska {tedionica su odmah reagovale smawewem i na{ih dozvoqenih minusa za odgovaraju}i iznos. Ne pitajte koliki su stepen poni`ewa i cena qudskog dostojanstva kada morate da redovno pla}ate ratu kredita
koji ste uzeli sa 15.000 dinara ve}im mese~nim primawima, kada morate za mesec dana da izmislite 15.000 dinara, za koliko
vam je umawen dozvoqeni minus, kada vam svakog drugog meseca
MO uskra}uje 8.000 dinara, kada izdr`avate nezaposlenu `enu
i troje male dece, a bar struju i telefon morate da platite da
vam ih ne iseku, kada morate da platite stanarinu gazdi i kada
ta agonija i za vas i za va{u porodicu traje bez prekida od juna
pro{le godine. Na`alost, bez nade da }e se uskoro okon~ati.
Od nadle`nih odavno ne o~ekujem nikakvu podr{ku i pomo}, a ni
informaciju, jer od juna vlada prava zavera }utawa o ovom problemu, ali zato sa puno nade o~ekujem da na{a redakcija istra`i ovaj problem i da nam bar ponudi odgovor na pitawa. Za{to
je do ovoga do{lo i ko su qudi koji su svojim odlukama proizveli
ovakvo stawe? Za{to re{avawe UTS-a jo{ nije prioritet, a re~
je o materijalno najugro`enijim stare{inama? Da li }e nadle`ni u MO ukinuti jednu ovako nakaznu odluku i vratiti UTS u sastav zarade, kao {to je to oduvek bilo? Kako i kada }e se re{avati dug zbog neispla}ivawa UTS-a iz pro{le godine? Va{ odgovor, verujte, bio bi nam kao melem na qutu ranu.
Aleksandar Gavrilovi},
potpukovnik

57

P O S L E D WA L I N I J A O D B R A N E AV I O N A

NEBESKI [ERI F I
Na gotovo svim svetskim
aerodromima izuzetno
su poo{trene mere kontrole,
i otmi~ari aviona nailaze
na ozbiqni otpor i posada
i vlasti kojima upu}uju
zahteve. Mnoge zemqe su
uvele i nebeske {erife,
naoru`ane ~uvare u civilu
u avionima na komercijalnim
letovima, zadu`ene ponajpre
za suprotstavqawe
otmi~arima.

58

o{ 1920. godine otet je mali avion dvosed kojim je prevo`eno zlato iz

rudnika. Otmi~ar se sakrio na drugom sedi{tu kabine, a pilotu je pretio pi{toqem. Bio je to prvi incident te vrste koji se pomiwe u literaturi. Ipak, prva zvani~no zabele`ena otmica aviona dogodila se u
Ju`noj Americi (Peruu), 21. februara 1931. godine. Bajron Rikards je
leteo Fordovim avionom tromotorcem, kada su ga naoru`ani revolucionari primorali da se spusti na zemqu. Zanimqivo da se u hronikama
po~etnih otmica aviona na komercijalnim linijama pojavquje i ime na{e
zemqe. Naime, 12. septembra 1948. avion gr~ke kompanije prisilno je prizemqen u Jugoslaviji. Spustio se blizu Skopqa i vra}en je u Solun.

RASTU CIVILNE @RTVE

O otmicama aviona kao o masovnijoj pojavi mo`e se govoriti tek od
{este decenije pro{log veka, budu}i da su ranije takvi slu~ajevi smatrani
"ekscesima i izuzecima, koji uvek postoje kao deo rizika u redovnom poslovawu vazduhoplovnih kompanija". Od tog doba fenomen otmica aviona bele`i se ne samo u Evropi i SAD ve} i u SSSR i drugim zemqama. Ranije otmi~ari nisu ni nailazili na neki ozbiqniji otpor, ali se situacija izmenila
zahvaquju}i izuzetno poo{trenim merama kontrole na gotovo svim svetskim
aerodromima (kontrola baltografom, intervizija, skenirawe putnika i prtqaga, ~esti li~ni pretresi, i sl.), ali i sve ~e{}im intervencijama vojnopolicijskih snaga, koje silom okon~avaju otmice i po pravilu likvidiraju izvr{ioce. To je, opet, uzrok i sve izra`enije beskompromisnosti i brutalnosti otmi~ara, zbog ~ega je porastao i broj civilnih `rtava. Ipak, nesrazmerno najopasnije su samoubila~ke akcije terorista, koji otete letelice
koriste kao avione-bombe, poput onih u napadu 11. septembra 2001. godine. Taj napad izveden je sinhronizovanim otimawem ~etiri aviona, od kojih
1. maj 2006.

su se dva obru{ila na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Wujorku, tre}i na sedi{te Ministarstva odbrane u Va{ingtonu, dok se
~etvrti sru{io u Pensilvaniji.
Rizik za otmi~are ozbiqno se uve}ao otkako su neke kompanije preduzele dodatne preventivno-tehni~ke i bezbednosne mere (specijalna obuka pilota za slu~aj otmice, poboq{awe za{tite pilotske kabine, pravo posade da nosi vatreno oru`je tokom leta, i dr.),
a posebno otkad su, najpre u Izraelu, a zatim i u SAD, Australiji,
[vajcarskoj, [ri Lanki, Etiopiji i drugim zemqama anga`ovani
prikriveni pratioci leta nebeski {erifi. ^ak je i Kina formirala specijalnu slu`bu za obezbe|ivawe civilnog avio-transporta
(koju ~ini oko 2.000 agenata), po{to je odlu~eno da ubudu}e naoru`ani pratioci budu u avionu na svakom letu kineskih kompanija.

PRVI NEBESKI JAHA^I

Izraz nebeski {erifi (Sky Marchals) popularni je naziv za
naoru`ane ~uvare u civilu u avionima na komercijalnim letovima,
zadu`enim ponajpre za suprotstavqawe otmi~arima aviona. Sam
naziv poti~e od mnogo starije, ali mawe poznate slu`be pratilaca
prekookeanskih brodova morskih {erifa (Sea Marchals). Pri
tom nebeske {erife mogu anga`ovati same aviokompanije ili specijalizovane vladine agencije, na primer, Federalna slu`ba vazdu{nih mar{ala SAD. (Federal Air Marshals Service FAMS). Re~ je o
federalnoj agenciji SAD, koju je osnovala Federalna vazduhoplovna uprava (FAA), {ezdesetih godina pro{log veka, radi borbe protiv otmica aviona.
Prvi nebeski {erifi bili su pripadnici Federalne slu`be
mar{ala SAD (U.S. Marchals) i posebno istrenirano osobqe uprave FAA. Wihov zadatak je bio da se staraju o bezbednosti vazdu{ne
plovidbe suzbijawem otmica aviona i ostalih vidova kriminala. U
stvari, program razvoja Federalne slu`be vazdu{nih mar{ala
zapo~eo je kao program razvoja nebeskih {erifa, koji je 1961. godine, radi smawivawa broja otmica aviona vezanih za Kubu, nalo`io predsednik SAD Xon Kenedi.

U periodu od 1958. do 1969. godine, 77 posto svih otmica

aviona odigralo se na Kubi ili sa destinacijom na Kubu. Novi
program pokazao se kao efikasna mera, tako da je izme|u 1962. i
1969. godine oteto samo nekoliko aviona. Prema nekim izvorima,
aktuelni program FAMS zasniva se na pro{irewu i usavr{avawu
prethodnog bezbednosnog sistema FAA, ustanovqenog 1985. godine,
posle dvonedeqne drame u toku {iitske otmice aviona na letu kompanije TWA br. 847 (AtinaBejrut). Tada se za kratko vreme na objavqeni konkurs prijavilo ~ak 160.000 kandidata za {erife,
me|u kojima je bio i veliki broj iskusnih agenata, policajaca i vojnih specijalaca.
U me|uvremenu je broj nebeskih {erifa u SAD sa po~etna
33 agenta porastao na ~ak nekoliko hiqada, koliko ih je bilo nakon teroristi~kog napada avionima 11. septembra 2001. godine.
Neposredno nakon toga, Federalna slu`ba vazdu{nih mar{ala
pot~iwena je novoformiranoj Upravi za bezbednost saobra}aja
(TSA). Istovremeno su anga`ovane na hiqade novih nebeskih {erifa, od kojih su mnogi pripadali Grani~noj slu`bi (U.S. Border) i drugim agencijama. Ubrzo je slu`ba FAMS prepot~iwena Upravi za imigracione i carinske poslove (ICE). Posle osnivawa Ministarstva
unutra{we bezbednosti SAD, 2002. godine, Federalni vazdu{ni
mar{ali su postali deo Direktorata za bezbednost granica i saobra}aja tog ministarstva. Najzad, tokom 2005. godine novi ministar unutra{we bezbednosti Majkl ^ertof uveo je odre|ene organizacione promene, nameravaju}i da Federalnu slu`bu vazdu{nih
mar{ala iz imigraciono-carinskih snaga ponovo prebaci u administraciju zadu`enu za bezbednost transporta (TSA).

IZME\U SPRE^AVAWA I SPASAVAWA

Tragedija od 11. septembra 2001. godine podstakla je mnoga
pitawa o spre~avawu sli~ih incidenata. Na~in na koji je 19 otmi~ara nesmetano pro{lo kroz aerodromsku kontrolu i visokosofisticiranu opremu aerodromskog obezbe|ewa ukazuje na to da se
neke mere moraju preduzimati i u avionu. Osim toga, daleko je racionalnije, pa i jeftinije, spre~iti otmicu u
poku{aju nego naknadno spasavati taoce, ma kako da su specijalne jedinice za to opremqene i
obu~ene. Stoga je Kongres SAD ve} 2. novembra 2001. usvojio poseban zakon o merama bezbednosti u aerotransportu, kojim se, pored uve}awa broja naoru`anih pratilaca nebeskih
{erifa i poboq{awa za{tite pilotske kabine, i samoj posadi dozvoqava da nosi vatreno
oru`je tokom leta. Predvi|eno je da se, nakon
odgovaraju}e obuke, naoru`a ~ak 30.000 civilnih pilota. Najzad, tokom 2003. godine uvedeni

RE^ STATISTIKE
Statistika pokazuje da je od 1931. godine
do po~etka devedesetih godina pro{log veka,
prilikom otmica aviona, u oko 700 incidenata
stradalo vi{e od 500 putnika, ukqu~uju}i otmi~are i pripadnike antiteroristi~kih jedinica.
U napadu od 11. septembra 2001. poginulo je
svih 266 osoba koje su se nalazile u otetim avionima, i to 92 u avionu kompanije "American Airlans", koji je udario u severni toraw Svetskog
trgovinskog centra, 65 u avionu iste kompanije
koji je udario u ju`ni toraw Svetskog trgovinskog centra, 45 u avionu kompanije "United Airlans", koji se sru{io u Pensilvaniji, i 64 u avionu prve pomenute kompanije koji je udario u
zgradu Pentagona. Ukupno su u tom najspektakularnijem i najrazornijem teroristi~kom incidentu u istoriji poginula 3.034 lica, a pri~iwena je i ogromna materijalna {teta.

59

SVET

su naoru`ani pratioci ~uvari i na letovima stranih kompanija

koji vode do teritorije SAD.
Sna`ni su pritisci da se ameri~ki program nebeskih {erifa
dodatno pro{iri na evropske saveznike. Me|utim, mnoge od ukqu~enih zemaqa i aviokompanija iskazale su velike rezerve prema
ideji Va{ingtona o naoru`anim licima u avionima na komercijalnim linijama aviokompanija. Za sada su Danska, [vedska, Portugalija i Finska odbile pomenuti zahtev, dok su britanski piloti
pristali da lete u prisustvu naoru`anih pratilaca samo pod uslovom da se posada na vreme o tome informi{e i da u svakoj prilici u kriti~nim trenucima odluka o sudbini leta bude u rukama pilota. Ipak, su{tina dejstva nebeskih {erifa mora biti u iznena|ewu, zbog ~ega su oni uvek u civilu i pome{ani sa putnicima.
Drugim re~ima, wihovo anga`ovawe ima smisla samo ako su
tajni agenti u avionu. U avionu treba da budu kao ~lanovi posade,
zbog ~ega moraju poznavati avion kao da to zaista i jesu i, naravno, moraju delovati timski.
Doga|aju se i fatalne gre{ke, poput likvidacije du{evno obolelog Roberta Alpizara, 8. decembra 2005. godine. Wega su naoru`ani ~uvari ubili na aerodromu u Majamiju zbog sumwivog pona{awa, iako nije imao bombu niti bilo kakvo naoru`awe. Jo{ je
ve}i rizik od nespretne i neuspe{ne intervencije prilikom suzbijawa pravih otmica u letu. Tako je bilo prilikom spre~avawa otmice putni~kog aviona kompanije Ethiopian Airlines, 12. avgusta 1972,

ODABIR ORU@JA
Bezbednosno osobqe mora biti dovoqno uve`bano da
oru`je brzo izvadi iz futrole i odmah ispali {to vi{e smrtonosnih hitaca u pravcu glave i grudi otmi~ara. Naoru`awe bi trebalo da odabere svaki pripadnik za sebe, s tim
{to oru`je i municija za akcije unutar aviona moraju biti
kalibra koji ne}e o{tetiti oplatu aviona, ali tako|e mora
efikasno zaustaviti ciq na koji se puca. Po nekim procenama, najpreporu~ivije je automatsko ili poluautomatsko oru`je kalibra 22 mm, ~ija se municija mo`e brzo ispaqivati u
kratkom vremenu, dok su se najboqim izborom oru`ja ovog
kalibra svojevremeno smatrali Beretta i mini Uzi. U novije
vreme razvijena je i specijalna municija koja nanosi veoma
te{ke telesne povrede, ali ne probija telo.

60

NA[I AVIONI U RUKAMA OTMI^ARA

Od 1949. do 2005. godine zabele`eno je vi{e otmica
na{ih aviona. Oteto ih je ukupno osam, i to prete`no na doma}im linijama i sa destinacijom u zemqe Zapadne Evrope.
Sve su to bile "turisti~ke" otmice, ali zbog politi~kih pobuda ili ~istog avanturizma. U wima gotovo da nije bilo povre|enih, niti je nanesena ve}a materijalna {teta, iako su neke
izvedene uz primenu grubog nasiqa (~ak su i vrata pilotske
kabine razbijana sekirama). Ve}ina tih dela dogodila se izme|u 1949. i 1959. godine u vreme hladnog rata, a posledwa je zabele`ena 29. avgusta 2002, kada je jedan Albanac,
koji je deportovan iz Nema~ke na Kosmet, poku{ao da otme
avion "Montenegro erlajnsa". Pored tzv. turisti~kih otmica,
izvr{ioci su u nekim slu~ajevima hteli da iznude i nov~ani
otkup, pa ~ak i da "u Izraelu prodaju oteti avion".

blizu Adis Abebe, kada su etiopski nebeski {erifi i skupina otmi~ara me|usobno vodili `estoku borbu vatrenim oru`jem u avionu.
Iako je {est otmi~ara usmr}eno, dok je sedmi rawen, jedan od otmi~ara je aktivirao ru~nu bombu, ~ija je eksplozija stvorila rupu
na podu aviona dimenzije oko 40 cm. Pravo je ~udo {to je avion,
uprkos takvom o{te}ewu i dekompresiji, bezbedno aterirao.
Da bi se to prevazi{lo, neophodna je optimalna pripremqenost i uigranost bezbednosnog osobqa u avionu kako bi se onemogu}io poku{aj otmice. U trenutku kada se zapo~iwu suprotstavqati
pretwama, oni moraju dr`ati pod punim nadzorom takti~ku situaciju u avionu i eventualno pomagati pilotima dok se avion sigurno ne
prizemqi. Vatreno oru`je moraju upotrebqavati hirur{ki precizno, tako da otmi~are onemogu}e bez kolateralnog povre|ivawa
putnika ili o{te}ewa samog aviona. Ne treba posebno isticati da
pripadnici takvih slu`bi, pored besprekorne streqa~ke ve{tine
moraju biti i u odli~noj telesnoj kondiciji. U tom smislu bi obuka,
uz svakodnevno precizno ga|awe iz vatrenog oru`ja i upotrebu hladnoga oru`ja, morala obavezno ukqu~ivati odgovaraju}e fizi~ke
pripreme. Radi eventualnog savladavawa naoru`anih lica borbom bez oru`ja, po`eqno je i {to boqe poznavawe borila~kih ve{tina. Ipak, najva`nije je da naoru`ani pratioci aviona uvek budu
posledwa linija odbrane.
Dr Milan MILO[EVI]
1. maj 2006.

NOVE
G E O S T R AT E G I J S K E
PA R A L E L E

USPON
KINE
^etrdesetogodi{wi
svetski bipolarizam,
koji je, pored ostalog,
odlikovakla globalna
ravnote`a snaga izme|u
supersila i blokova,
zamewen je novom vrstom
svetske unipolarnosati.
Sjediwene Ameri~ke Dr`ave
su postale neprikosnovena
politi~ka, ekonomska i vojna
sila. Me|utim, ubrzani
ekonomski razvoj zemaqa
isto~ne i ju`ne Azije, pre
svega Kine, sve vi{e uti~e
na globalna kretawa
u savremenom svetu.
vetski unipolarizam, ozna~avan jo{ i kao svetski globalizam ili novi svetski poredak, sa dominantnom i gotovo neprikosnovenom vo|stvom SAD, relativno brzo mewa svoj karakter i su{tinu. Na to uti~u dve bitne ~iwenice ubrzano
ekonomsko i vojno ja~awe novih regionalnih sila i teroristi~ki napad na SAD septembra 2001. godine.
Kina ve} du`e vreme, iz godine u godinu, ostvaruje natprose~nu stopu ekonomskog rasta. Uporedo s tim, ona pove}ava svoj
vojni buxet godi{wom stopom do 15 odsto. Modernizovawe i ja~awe armije jedan je od wenih glavnih strate{kih ciqeva.
Osavremewivawe Kineske narodne armije (KNA) ne zna~i
samo nabavku i uvo|ewe u naoru`awe jedinica novih sistema
oru`ja i oru|a, nego i weno reorganizovawe i prilago|avawe
novim uslovima, tj. novim zadacima, strategijskim i doktrinarnim
zahtevima.
U proteklih deset godina znatno je smaweno brojno stawe Kineske armije od 3.500.000 qudi u 1993. na 2.250.000 u 2003.
godini. Na osnovu odluka donetih na 16. kongresu KP Kine (2002),
smawewe se nastavqa, tako da }e ona do 2008. godine biti svedena na 1.850.000 qudi. Ali je i o~igledan napor kineskog rukovodstva da kvantitet nadomesti kvalitetom. U tom smislu jedinica-

ma, komandama i ustanovama KNA zabraweno je bavqewe privrednim delatnostima. Pripadnici vojske svoje aktivnosti usmeravaju
ka stru~nom osposobqavawu, s posebnim naglaskom na organizovawu, opremawu i obuci, kako bi mogli da odgovore na zahteve
nove kineske vojne strategije, tj. da brzo i efikasno reaguju na
unutra{we nerede, ugro`avawe nacionalne bezbednosti i teritorijalnog integriteta delovawem susednih zemaqa, zemaqa u regionu i na op{ti napad.
U navedenom desetogodi{wem periodu vojni buxet Kine pove}an je dva puta od oko 12 milijardi dolara u 1993. na 24 milijarde u 2003. godini. Me|utim, strani vojni stru~waci procewuju
da je on dva do tri puta ve}i od zvani~nog, jer ne obuhvata neke
va`ne stavke, kao {to su istra`ivawe, razvoj, proizvodwa i nabavke sredstava ratne tehnike, vojne penzije i drugo.
Prilikom nedavne posete Kini, ameri~ki sekretar odbrane
Donald Ramsfeld preneo je svojim sagovornicima procene Pentagona da realni vojni izdaci Kine iznose 60 do 80 milijardi dolara godi{we, {to bi moglo da predstavqa najve}i vojni buxet
posle ameri~kog.
Kina postaje sve zna~ajniji proizvo|a~ i uvoznik savremenih
sredstava ratne tehnike. Prioritet daje izgradwi raketno-nuklearnih snaga strategijske i operativno-takti~ke namene, ja~awu
komponenata protivavionske i protivraketne odbrane, opremawu i osposobqavawu jedinica za horizontalni i vertikalni transport radi brzog i efikasnog reagovawa na pojave unutra{weg i
spoqweg ugro`avawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta
zemqe i drugo.
Vojni stru~waci nekih zemaqa (SAD, Velike Britanije, Francuske), procewuju da Kina ve} raspola`e sa vi{e od 30 interkontinentalnih balisti~kih raketa, oko 500 balisti~kih raketa malog i sredweg dometa, od kojih neke (CSS-6) mogu da dostignu domet
i do 3.000 kilometara. Uporedo s pove}awem proizvodwe raketnih sistema, Kina ubrzano radi i na usavr{avawu sistema wihovog vo|ewa i za{tite. Lansirawem satelita sa qudskom posadom
u kosmos, Kina se uvrstila i u osvaja~e ~etvrtog prostora kao potencijalnog globalnog rati{ta.
Stalni natprose~ni ekonomski rast, veoma uspe{na primena savremenih tehnologija i u privredi i u vojnoj oblasti, sve zapa`enije u~e{}e u osvajawu novih tehnologija i kvalitativno ja~awe vojne sile, ukazuju da najmnogoqudnija zemqa na svetu sve
br`e i sigurnije kora~a ka putu velike svetske sile. Weno vojno
ja~awe i wen ogroman qudski (radni) potencijal daju joj solidnu
osnovu i za ja~awe wene politi~ke mo}i i za zna~ajnije u~e{}e u
merewu odnosa snaga u svetu.
Dr Todor MIRKOVI]

61

SARADWA

SPORAZUM
NEMA^KE I SCG

NOVI
OBLICI
SARADWE
Nedavno potpisanim Sporazumom izme|u
SCG i Nema~ke u pravne okvire
postavqena je bilateralna vojna
saradwa dve dr`ave u oblasti odbrane.
Time je znatno olak{ana budu}a
saradwa, koja je do sada bila odre|ena
godi{wim planovima.
ojna saradwa sa Nema~kom obnavqa se od 2002. godine i u
stalnom je usponu, pre svega u oblasti {kolovawa, finansija i sanitetskog obezbe|ewa, saznajemo od potpukovnika Dragana Dabovi}a, na~elnika Odseka za Nato u Upravi za me|unarodnu vojnu saradwu MO SCG. Postoje}om strategijom me|unarodne vojne saradwe definisano je da {kolovawe i usavr{avawe pripadnika MO i VSCG bude jedan od prioriteta u prvom periodu pripreme za Partnerstvo za mir. U skladu s tim razvija se i
bilateralna saradwa sa Nema~kom, koja je do danas dala zapa`en
doprinos tom segmentu razvoja na{eg sistema odbrane.

[KOLOVAWE
U okviru pomo}i vojnom {kolstvu, Bundesver svake godine
obezbe|uje odre|eni broj mesta za razli~ita usavr{avawa predstavnika MO i VSCG. Od 2004. godine Nemci po godi{wim planovima bilateralne vojne saradwe obezbe|uju usavr{avawe na{ih
oficira ranga major potpukovnik na svojoj komandno-{tabnoj
{koli. U ovom trenutku tamo se {koluju trojica pripadnika VSCG.
Pored {kolovawa, Nema~ka obezbe|uje i kratke kurseve za
na{e qude, koji traju po nekoliko nedeqa. Re~ je o kursevima nema~kog jezika usmerenim na kontrolu naoru`awa, kursu za pripadnike ABHO, specijalizaciji za jednog lekara godi{we. Tokom godine organizuje se i vi{e seminara iz razli~itih oblasti za nastavnike nema~kog jezika.
Premda se evropski Centar za studije bezbednosti Xorx
Mar{al smatra ameri~kim, deo finansiraju i Nemci, koji su ove
godine pozvali dva lica iz SCG da u~estvuju na me|unarodnom kursu posve}enom razvoju demokratije.
Nemci su uz to za 2007. godinu ponudili dodatna ~etiri mesta za {kolovawe dva studenta KoV i po jednog studenta RV i Mor-

62

narice. Studenti KoV bi, uz prethodnu op{tu vojnu obuku za svoj

vid, nastavili studije na jednom od nema~kih univerziteta koje finansira Bundesver, a ~ije su diplome priznate i u civilstvu. Za
studente druga dva vida predvi|eno je op{te vojno usavr{avawe u
trajawu od jedne godine za RV i dve godine i {est meseci za pripadnika Mornarice.
Pored toga, dve medicinske sestre }e 2007. godine zavr{iti
specijalisti~ku obuku u trajawu od {est meseci.
Dvojici u~enika Vojne gimnazije }e nakon maturirawa biti
omogu}eno da se po nema~kom sistemu {kolovawa obrazuju u Minhenu i postanu oficiri KoV. Kandidati pored dobrog poznavawa
nema~kog jezika treba da imaju i druge kvalitete po`eqne za budu}eg oficira. Jezik, dakle, nije jedino merilo. Sada se tra`e u~enici druge godine gimnazije koji }e u}i u trku za naju`i izbor.
Sve ponu|ene oblike {kolovawa u potpunosti finansira nema~ka strana, ukqu~uju}i i tro{kove puta i xeparac.

FINANSIJE I SANITETSKO OBEZBE\EWE

Pored {kolovawa, sa Nema~kom se sara|uje i u oblasti finansija. Me|utim, u toj oblasti nema direktnih davawa novca, ve}
se radi na boqem i racionalnijem planirawu potro{we postoje}ih sredstava. Zbog toga su u MO SCG poslali gospodina Adolfa

PET SANITETSKIH VOZILA ZA VSCG

Ministar odbrane Zoran Stankovi} i ambasador SR
Nema~ke u SCG Andreas Cobel potpisali su 12. aprila
Sporazum o vojnoj saradwi izme|u Saveta ministara SCG
i Vlade Savezne Republike Nema~ke. Posle potpisivawa
Sporazuma, ambasador Cobel i izaslanik odbrane Nema~ke potpukovnik Helmut Klavon, uru~ili su Vojsci SCG
donaciju od pet sanitetskih vozila.
Tom prilikom ambasador Cobel je istakao da je Nema~ka ve} u januaru ove godine uvrstila Srbiju i Crnu Goru u kategoriju zemaqa koje dobijaju podr{ku predvi|enu
za zemqe kandidate za Partnerstvo za mir.
Bilateralnim sporazumom pojednostavquju se mnoge
aktivnosti izme|u oru`anih snaga Nema~ke i SCG, koje su
do sada realizovane prema godi{wim programima. Saradwa }e sadr`ati i redovnu razmenu informacija i iskustava u brojnim oblastima, kao {to su op{ta bezbednosna i vojna politika, integracija oru`anih snaga u slobodno demokratsko dru{tvo, vojni ustav i vojno pravo, unutra{wa organizacije oru`anih snaga, vojna medicina, anga`man oru`anih snaga u okviru pomo}i u slu~aju katastrofa i humanitarne pomo}i, i druge.

Fabricijusa, koji radi kao savetnik u Upravi za buxet i finansije. Time je on neposredno ukqu~en u planirawe, programirawe i
realizaciju vojnog buxeta.
Pored toga, u okviru Foruma za pomo} zemqama jugoisto~ne
Evrope Nemci su izrazili zanimawe da finansiraju kurs nema~kog
jezika u SCG, u koji su ukqu~eni i oficiri finansijske slu`be. Ti
}e oficiri docnije nastaviti svoje usavr{avawe u oblasti finansija u Nema~koj.
Tre}a oblast saradwe je sanitetsko obezbe|ewe. Pored donacije od pet sanitetskih vozila i pripadaju}eg sanitetskog materijala, koji su Nemci uru~ili posle potpisivawa Sporazuma, 12.
aprila u Top~ideru, ne treba zaboraviti ni medicinske aparate
koje je ta zemqa 2004. godine uru~ila Vojnomedicinskom centru u
Podgorici. Tom donacijom poboq{an je kvalitet le~ewa aktivnih i
penzionisanih vojnih lica na tom podru~ju. Oni vi{e nisu prisiqeni da putuju na VMA u Beograd, budu}i da mnogi skupi medicinski
aparati sada postoje u Crnoj Gori.
Od ove godine Nema~ka je SCG stavila na listu prioritetnih
zemaqa kada je re~ o me|unarodnoj saradwi i pomo}i u pribli`avawu me|unarodnim standardima. Kako je vi{e od 80 posto pro{logodi{weg plana bilateralne vojne saradwe ostvareno, to SCG
svrstava me|u najozbiqnije partnere te zemqe u regionu.
Sne`ana \OKI]

UKRATKO
UPRAVQAWE KRIZOM
Udru`ewe diplomaca Centra Xorx Mar{al u SCG, Evropski
centar za studije bezbednosti Xorx Mar{al, Fakultet civilne odbrane i Kancelarija za bilateralne poslove SAD u SCG organizovali su 20. aprila u Beogradu me|unarodnu konferenciju pod nazivom
Upravqawe krizom.
Na konferenciji su predstavqena tri vi|ewa upravqawe krizom evroatlantski, regionalni i nacionalni. Profesor Xon Krindler iz Centra Xorx Mar{al predstavio je koncept upravqawa krizom, prof. dr Biqana Vankovska sa Filozofskog fakulteta u Skopqu
analizirala je krizu u Makedoniji 2001. godine, a prof dr Zoran
Kekovi} sa beogradskog Fakulteta civilne odbrane izlo`io je upravqawe krizom sa aspekta dohodovnog sektora.
Konferencija Upravqawe krizom peta je po redu u okviru foruma Bezbednost i dru{tvo. Forum je projekat Udru`ewa diplomaca
Centra Xorx Mar{al u SCG, ~iji je ciq unapre|ewe dijaloga i promovisawe savremenog pristupa sistemu odbrane i bezbednosti.
S. \.

NATO I EU IZAZOVI I PERSPEKTIVE

Profesor Xon Krindler iz evropskog Centra za studije bezbednosti Xorx Mar{al, nekada{wi pomo}nik generalnog sekretara
Natoa i stru~wak za oblast evropske bezbednosti, Nato i upravqawe krizama, 20. aprila odr`ao je predavawe polaznicima komandno-{tabnog i general{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane VSCG o Odnosima Natoa i Evropske unije izazovima i perspektivama.
Skupu su prisustvovali predstavnici uprava General{taba Vojske i Policijske akademije. Predavawe je rezultat je uspe{ne saradwe Centra Mar{al i [kole nacionalne odbrane.
V. P.

SARADWA VOJNIH POLICIJA

SCG I HRVATSKE
U poseti Vojsci SCG 12. i 13. aprila boravila je delegacija
Vojne policije oru`anih snaga Republike Hrvatske. Doma}ini su bili
predstavnici Odeqewa za vojnopolicijske poslove G[ VSCG. Tom
prilikom obostrano su prezentovani istorijat, trenutno stawe i
projekcija za naredni period, a predstavnici Vojne policije OS Hrvatske govorili su i o anga`ovawu u mirovnoj misiji pod okriqem
Natoa u Avganistanu (ISAF).
Delegacija Vojne policije OS Hrvatske posetila je 72. specijalnu brigadu, gde su im predstavqeni specijalna oprema, metodika obu~avawa i stepen obu~enosti vojnih policajaca protivteroristi~ke
specijalnosti.
Pored toga, pripadnici 5. bataqona Vojne policije prikazali
su segmente rada vodi~a slu`benih pasa i slu`benih pasa, potom i
osposobqenost saobra}ajne vojne policije. Organizovan je i takti~ko-tehni~ki zbor radi predstavili deo naoru`awa i opreme koju koriste pripadnici Vojne policije, pre svega protivteroristi~ke specijalnosti.

TAKMI^EWE STUDENATA
U POZNAVAWU HUMANITARNOG PRAVA
Na Pravnom fakultetu u Ni{u odr`ano je Peto nacionalno
takmi~ewe studenata u me|unarodnom humanitarnom pravu (MHP).
Osamnaest takmi~ara, organizovanih u {est timova, koji su
predstavqali Policijsku i Vojnu akademiju i Fakultet politi~kih
nauka iz Beograda, te pravne fakultete iz Ni{a, Novog Sada i
Podgorice, proveli su ~etiri dana primewuju}i ste~eno znawe iz
oblasti me|unarodnog humanitarnog prava uizmi{qenoj ratnoj situaciji u imaginarnoj Magi~noj zemqi.
Pobedila je ekipa Fakulteta politi~kih nauka iz Beograda, a
za najboqeg govornika progla{en je Marko Medarovi}, student
druge godine Vojne akademije.
G. M.

63

INTERNET U SISTEMU ODBRANE

[IROKA PRIMENA
TEHNOLO[KOG ^UDA
Nova tehnologija osvojila
je svet br`e od bilo koje
do sada. U Srbiji Internet
je prisutan celu deceniju, a
u Vojsci od 1998. godine.
Uz sve {ire kori{}ewe
popularnih servisa, kao
{to su Web i elektronska
po{ta, Internet u sistemu
odbrane slu`i za sticawe
novih iskustava i znawa
koja se primewuju za
formirawe namenskih
komandno-informacionih
sistema i za{ti}ene
ra~unarske mre`e kao
tehnolo{ke ki~me kroz koju
}e bezbedno proticati
multimedijalne
informacije kakve tra`i
savremena vojska.

64

o~etkom ove godine u Slu`benom vojnom listu (broj 1 od 12. januara

2006) objavqeno je Uputstvo o kori{}ewu Interneta u Ministarstvu
odbrane i Vojsci SCG, kojim se propisuju elementi sistema, planirawe
i organizacija rada i mere za{tite na Internetu. Time su zapravo propisana pravila pona{awa pripadnika MO i VSCG u radu na globalnoj
mre`i.
Pored pretra`ivawa informacionih baza i drugih sadr`aja na svetskoj mre`i i razmene elektronske po{te, poseban aspekt je informisawe
javnosti i aktivno prisustvo Ministarstva i Vojske na Internetu svojim web
prezentacijama (www.mod.gov.yu, www.vj.yu), servisom koji pru`a izvanredne
mogu}nosti za davawe informacija.
U Uputstvu se defini{e da je Uprava za vezu i informatiku takti~ki i
tehni~ki nosilac tog posla i nadle`na je za organizaciju, regulativu i opremawe Interneta u MO i VSCG.
Mere za{tite podrazumevaju tehni~ko obezbe|ewe prostorije za rad i
hardversko-softversku za{titu podataka na ra~unaru. Zato ra~unar koji je
odre|en za rad na Internetu mo`e imati instaliran samo komercijalni
softver i ne sme se koristiti za izradu i ~uvawe bilo kojih operativnih sadr`aja, niti podataka klasifikovanih odre|enom vrstom stepena tajnosti.
Jedno ovako uputstvo bilo je neophodno, jer je do sada va`ilo Privremeno uputstvo, usvojeno 4. januara 1999. godine isti~e pukovnik Sre}ko
Radmanovi}, zastupnik na~elnika Odeqewa za informatiku u Upravi za vezu
i informatiku, koji je koordinirao rad na novom Uputstvu. Najve}i posao
bio je na odre|ivawu mera bezbednosti, da se institucija za{titi, a da rad
opet bude na nivou normalnog kori{}ewa Interneta. Imalo se u vidu da op{ta informati~ka kultura nije na zavidnom nivou, a da je ona bezbednosna
na jo{ ni`em. Sada smo dobili jedan koristan vodi~ za sve ve}e, ali bezbedno kori{}ewe Interneta ka`e pukovnik Radmanovi}.
Regulisano je da svaka jedinica ili ustanova, na propisan na~in, mo`e
podneti zahtev za pristup Internetu. Re{ewe donosi Uprava za vezu i informatiku, a tehni~ki realizator je Centar za komandno-informacione sisteme i informati~ku podr{ku (CKISIP).
U Centru isti~u solidnu tehni~ku bazu i kapacitet koji se upravo pro{iruje sa sada{wa dva na ukupno {est megabajta u sekundi prema natprovaj-

1. maj 2005.

[KOLOVAWE INFORMATI^ARA
Prema oceni pukovnika mr Aleksandra Viloti}a, zamenika na~elnika Uprave za vezu i informatiku, kadrovski potencijal te uprave sada je zadovoqavaju}i. Ali zbog sve br`ih i o~ekivanih promena i sve ve}e primene informatike,
broj informati~ara mora se pove}avati i za to se ima razumevawa prilikom odre|ivawa budu}ih formacija.
Problem je u tome {to trenutno nema podoficira informatike, pa se oficiri anga`uju na nekim mawe va`nim
poslovima, koji su ~esto na nivou znawa jednog sredwo{kolca. Nedostaju podoficiri koji bi se bavili tim poslovima,
ina~e neophodnim u svakoj jedinici i ustanovi, pa je u planu
da se prekvalifikacijom podoficira iz drugih rodova i slu`bi oni osposobe za, recimo, servisere personalnih ra~unara, i sli~no. Tako bi se rasteretili oficiri u ~ije {kolovawe je mnogo ulo`eno i oni bi se bavili razvojnim i drugim
stru~nim, specijalisti~kim poslovima.
Trenutna popuwenost oficirima informati~arima je
60 posto na nivou Vojske, {to je prili~no malo. Ali na Vojnoj
akademiji, na Smeru informatike, u ~etiri klase {koluje se
66 budu}ih oficira slu`be informatike. Me|utim, ove
{kolske godine nisu upisani novi studenti, iako je zanimawe
za taj smer veliko godinama unazad. Postoji saglasnost da se
budu}i kadrovi uzimaju posle zavr{enih civilnih fakulteta.

quju se i nalozi za elektronsku po{tu, za datu organizaciju ili pojedince iz wenog sastava koji su navedeni u zahtevu. Broj korisnika
elektronske po{te ve}i je od 700. Trenutno su kapaciteti takvi da
se na zahteve odgovara pozitivno, uz vo|ewe ra~una o vremenu koje svaki korisnik dobija za mesec dana, koliko mo`e provesti na
Internet vezi. Niko ne dobija mawe od 20 sati, a vi{e se daje
prema procewenoj potrebi.
Internetu se sada pristupa relativno lako, jer raspola`e sa
30 plus 16 ulaznih linija preko dva vojna broja. U Centru su dva
ure|aja za pristup. Jedan sa 16 ulaznih linija, kojima se pristupa
preko analognih modema, drugi sa 30, uz mogu}nost aktivirawa jo{
30 ulaznih linija, kojima se pristupa analognim modemima i ISDN
ure|ajima. U Centru isti~u da }e kapaciteti pratiti potrebe, a
ima se u vidu da }e korisnika biti sve vi{e.
U planu je pove}awe broja korisnika koji imaju direktan pristup, ali zbog infrastrukture to }e za sada biti mogu}e samo u Beogradu. Planira se i sve popularniji ADSL, kao efikasan i povoqan na~in za stalni pristup. Planira se i pove}awe kapaciteta
za modemski pristup uzimawem jo{ 30 linija kako bi se iskoristili sada{wi neaktivirani kapaciteti postoje}ih ure|aja.
Razmatraju se mogu}nosti za pu{tawe u rad be`i~nog pristupa, a oprema je ve} nabavqena, opet na nivou Beograda, i to onih
delova koji se sada ne mogu pokriti `i~nom vezom zbog razdaqine
ili drugih ograni~ewa, kao {to su @arkovo, Top~ider, Bawica, Zemun... To je be`i~ni, direktni pristup za grupe korisnika, umesto
`i~ne veze.

HRONOLOGIJA
S obzirom na to {to se ove godine
obele`ava deset godina od zvani~nog uvo|ewa
Interneta u na{u zemqu, 27. februara 1996,
zanimqivo je podse}awe kako su tekle te aktivnosti u Vojsci.
Prvi konkretan korak u~iwen je nare|ewem pomo}nika na~elnika General{taba za
vezu, informatiku i elektronska dejstva od 29.
januara 1997. i wime je pokrenut zadatak Kori{}ewe Interneta za potrebe VJ.
Od zvani~nog uvo|ewa Interneta u na{u zemqu pro{lo je skoro godinu dana, a za to
vreme jedna grupa entuzijasta, oficira informatike, svojim interesovawima i znawima prosto je gurala ~itav postupak, uvi|aju}i zna~aj
nove tehnologije koja ubrzano osvaja svet. Iz
te grupe treba pomenuti pukovnika dr Milovana ]irovi}a, koji je sada u penziji, pukovnika
mr Dragana Dukanca, sada{weg zastupnika na~elnika Centra za komandno-informacione
sisteme i informati~ku podr{ku (CKISIP), i
oficire iz tog centra majora Sa{u \oki}a i
kapetana prve klase Milana Krtini}a.
Pukovnik mr Aleksandar Viloti}:
Iako se brojno stawe u Vojsci smawuje, broj informati~ara }e rasti

deru, a to je PTT Srbija. Dva su na~ina za pristupawe Internetu.

Jedan je direktan iznajmqenom linijom, gde se obezbe|uje 24-~asovni pristup korisnika za jedan ili vi{e ra~unara. Drugi je standardni, modemski pristup. Korisnici direktnog pristupa su prioritetni korisnici u sistemu odbrane koji imaju tehni~ku mogu}nost
za takvu vrstu pristupa. Trenutno je 18 takvih velikih korisnika, a
najve}i su Ministarstvo odbrane i Vojnomedicinska akademija.
Modemskih korisnika je oko 300 i wihov broj raste.
Nalozi za modemski pristup (uz odgovaraju}e korisni~ko ime
i lozinku) dodequju se organizaciji (jedinici ili ustanovi) i onim
korisnicima iz wenog sastava za koje se to u zahtevu tra`i. Dode-

VOJNI SERVIS RA^UNARA

Radi re{avawa problema nedovoqne opremqenosti
ra~unarskom tehnikom, Uprava za vezu i informatiku uradila je kriterijumi za sledovawe ra~unarske opreme po jedinicama i ustanovama, tako da se zna {ta i koliko kome treba
da pripadne. One }e se opremati prema finansijskim mogu}nostima.
Sada se radi i na re{avawu problema odr`avawa te
tehnike formirawem servisa unutar Vojske. Obezbe|ewem
rezervnih delova i izvr{ilaca tog posla, ra~unarska oprema bila bi servisirana sopstvenim snagama, jeftinije i br`e nego sada preko raznih firmi iz civilstva.

65

Na osnovu pomenutog nare|ewa ubrzo je pripremqen elaborat

pod nazivom Povezivawe VJ na
ra~unarsku mre`u Internet, koji
je usvojen na Kolegijumu na~elnika
G[ VJ, 12. maja 1997. godine. Sledi odluka Saveznog ministarstva
odbrane o prikqu~ewu na Internet u saradwi sa preduze}em Telefonija (koje se kao provajder
pojavquje pod nazivom BeotelNet),
od 17. septembra 1997. i sklapawe ugovora mesec dana kasnije.
Ubrzano se radi i na tehni~kim
pripremama za realizaciju zadatka, pa se u novembru dovodi 20 telefonskih parica od centrale Beograd 1 do ve} ure|ene prostorije
u zgradi 5 General{taba, u kojoj }e
biti jedinstveni Internet server.
Ali se onda ~eka na nabavku
dva serverska ra~unara za tu namenu sve do marta 1998. godine, pa
onda jo{ tri meseca traje instalacija opreme i softvera, uz ne{to
sporije izvr{avawe ugovorom preuzetih obaveza Telefonije kao
provajdera.
I kona~no, 9. juna 1998. uspostavqena je ra~unarska veza izme|u provajdera i jedinstvenog
Internet servera u zgradi 5 General{taba i tada po~iwe kori{}ewe Interneta u Vojsci.
Ratna dejstva 1999. godine
unela su poreme}aje u ve} uhodani
rad, linija je raskinuta, a oprema sklowena. U obnovi veze sa
globalnom mre`om, po ugovoru od
22. aprila 2002, za natprovajdera je izabrana PTT Srbija i od
tada traje nova stalna veza sa
Internetom.
Od datuma treba izdvojiti i
registraciju domena VSCG na Internetu vj.yu, 12. juna 1998. godine. Administrativni i tehni~ki kontakt potpisuju upravo pioniri tog
posla u Vojsci, pukovnik Dragan Dukanac i major Sa{a \oki}, a oni

Oni su uvodili Internet u Vojsci: pukovnik mr Dragan Dukanac i major Sa{a \oki}

MILION KORISNIKA
Posle deset godina razvoja, Internet u Srbiji koristi
oko milion qudi. To je tehnologija koja se razvija br`e od
bilo koje druge do danas, ali ne treba zaboraviti da je to
tehnolo{ko ~udo stvoreno zahvaquju}i dugotrajnim i posve}enim naporima onih koji su imali viziju globalnog umre`avawa i vredno radili da ta vizija postane stvarnost.
U Srbiji danas posluje vi{e od 80 Internet provajdera, a po~asno mesto prvog ima Beotel-Net.
Uprava za vezu i informatiku VSCG, ta~nije Centar za
komandno-informacione sisteme i informati~ku podr{ku
(CKISIP), pojavquje se kao provajder za korisnike u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG i obezbe|uje sigurnu vezu sa
svetskom mre`om puna 24 ~asa.

66

su ovla{}ena lica i za registraciju poddomena mod.gov.yu, koji

od 11. jula 2003. koristi Ministarstvo odbrane SCG.

NAMENSKA VOJNA RA^UNARSKA MRE@A

Ceo projekat Interneta slu`i kao osnova za sticawe novih
iskustva koja se primewuju za neke druge mre`e i komandno-informacione sisteme za potrebe Vojske.
Ali treba naglasiti da je ra~unarska mre`a MO i VSCG ne{to sasvim drugo i potpuno je odvojena od Internet mre`e. Ona
postoji, ali po svojim karakteristikama, brzini i protoku podataka ne odgovara naraslim potrebama. Ta mre`a je postala usko
1. maj 2005.

DESET GODINA INTERNETA

Decenija Interneta u Srbiji obele`ena je 27. februara.
Tog dana 1996. godine in`eweri prvog doma}eg provajdera BeotelNet-a uspostavili su prvi satelitski Internet link, kojim je
Srbija povezana sa globalnom mre`om. Prvi korisnik bila je
Akademska mre`a Beogradskog univerziteta, a nekoliko meseci
kasnije Internet postaje dostupan naj{iroj javnosti.
Profesor dr Zoran Jovanovi}, direktor Ra~unskog centra
Beogradskog univerziteta, podse}a na taj doga|aj. U to vreme je
Akademska mre`a Univerziteta funkcionisala kao prakti~no
izolovana mre`a na Internet tehnologijama jedina zna~ajnija
mre`a Internet tipa u zemqi. U univerzitetskoj sredini je postojala te`wa da se ostvari permanentna Internet veza Akademske mre`e sa svetom i time olak{a nau~na i tehnolo{ka saradwa. Do nedequ dana pre ostvarivawa tog poduhvata mawe od deset qudi znalo je {ta se zaista doga|a. Ceo doga|aj bio je pun
dramatike: 26. februara tek u 17 sati izvu~ena je satelitska
oprema sa carine, a u 12 sati slede}eg dana, 27. februara, bila je zakazana sve~anost Dana Univerziteta. Monta`a satelitskog kompleta ra|ena je celu no} pod svetlima reflektora. Signal na izlazu iz prijemnika bio je zadovoqavaju}i u 7 ~asova ujutru. Tada je po~ela trka sa vremenom da se do po~etka sve~anosti

grlo razvoja slu`be informatike, pa i svih drugih rodova i slu`bi. Zahvaquju}i znawima koja se temeqe upravo na odli~nom poznavawu Internet tehnologija, postoje razvijeni informacioni
sistemi koji mogu da funkcioni{u u mre`i, ali nema odgovaraju}e
mre`e, i zato je to jedna od prioritetnih investicija.
Podse}awa radi, prva ra~unarska mre`a u Vojsci uspostavqena je po~etkom osamdesetih godina i bila je na nivou sli~nih u evropskim zemqama. Ona je povezivala sve komande armija i va`nije centre komandovawa {irom onda{we Jugoslavije.
Sve velike vojne ve`be tako|e su podr`avale odgovaraju}e mre`e. Po~elo se, dakle, na vreme i stvorena je lepa tradicija,

podese svi potrebni ruteri na Akademskoj mre`i. Sve se zavr{ilo u 11.45, tako da niko sem naju`e ekipe nije znao da }u pri~ati o Internetu, a ne o Akademskoj mre`i. Sve~ana sala Univerziteta je zanemela kada sam rekao: Sada smo na web sajtu
MIT univerziteta.
Nenad Repac, pionir Interneta u Srbiji, podse}a da su
pripreme za prikqu~ewe trajale sigurno nekoliko godina, a najva`niji segment tih priprema bio je da se u samoj firmi Telefonija stvori tehnolo{ka i kadrovska kriti~na masa, koja bi doprinela da se donese odluka o ulasku u takav projekat.
I zaista, ne mo`e se zaboraviti radost svih koji su u~estvovali u tom poduhvatu tog 27. februara 1996. godine. Prvih
nekoliko dana bilo je skoro kriti~no, prvih nekoliko nedeqa
bilo je veoma te{ko, kako je pritisak popu{tao po~eli smo sa
normalnim radom, a ubrzo i sa {irewem mre`e.
Zanimqiv podatak iz tog perioda, kada je dobijawe desetak
telefonskih linija bilo ~udo, jeste da je zauzetost linija bila
ve}a od 95 posto tokom dana! To zna~i da su linije bile slobodne
nekoliko minuta oko ~etiri sata ujutro, a sve ostalo vreme korisnici su bili na wima. To je bio prvi talas, velik kao cunami.
Plima koja je tada zapqusnula i danas raste. Broj korisnika se
pove}ava, a nivo tehni~ke i op{te kulture se pove}ava.

ali se kasnije zaostalo zbog vi{e razloga, a najva`niji su prelazak sa velikih ra~unara na PC platformu, neadekvatne organizacione promene kojima bi se podr`ala ovakva tehnolo{ka
unapre|ewa i neadekvatna telekomunikaciona infrastruktura
za prenos podataka u savremenim ra~unarskim mre`ama. I tu je
planirana modernizacija, tako da se mo`e o~ekivati boqa namenska vojna mre`a, uz mogu}nost primene razvijenih informacionih sistema i wihov bezbedan rad. Bi}e to nova tehnolo{ka
ki~ma kroz koju }e bezbedno proticati multimedijalne informacije kakve tra`i savremena vojska.
Radenko MUTAVXI]

67

NAORU@AWE

SNAJPERISTI KROZ ISTORIJU (2)

JUNACI DRUGE
VELIKE VOJNE
Uspeh snajperiste
ne ogleda se u broju
pogodaka, ve} u {teti
koju nanese protivniku
eliminacijom komandnog
kadra i drugih va`nih
li~nosti.
Dela najuspe{nijih
strelaca tokom Drugog
svetskog rata zadivila su
svet, a o pojedincima su
snimani i filmovi.

o{ za vreme Prvog svetskog rata, ruska carska armija koristila je sibirske lovce kao snajperiste. Nastankom SSSR-a
i Crvene armije, streqa{tvo je do`ivelo procvat jer se masovno otvaraju streqa~ka dru{tva i {kole, kako za vojsku,
tako i za gra|anstvo. U Crvenoj armiji postojale su dve vrste snajperista prvi, koji su formacijski bili rezerva Vrhovne komande (RVGK) i drugi koji su bili sastavni deo pe{adijskih jedinica. Snajperisti RVGK su bili organizovani u samostalne brigade, od kojih je jedna bila sastavqena iskqu~ivo od
`ena, a po potrebi su upu}ivani kao vodovi, ~ete ili ~ak bataqoni na delove fronta gde se ukazala potreba. Kada je re~ o drugima, krajem rata su formacijski postojala dvojica u streqa~kom
vodu, a 18 u bataqonu.
Crvena armija je koristila snajpersku pu{ku mosin-nagan
1891/30. Od pu{aka sa proizvodne trake birani su primerci
kod kojih su cevi bile visokog kvaliteta, a potom su i dora|ivane: ru~ica zatvara~a je spu{tana radi nesmetane manipulacije
uz opti~ki ni{an, mu{ica je izdizana jedan centimetar, kako bi
ni{awewe bez optike bilo omogu}eno do 600 metara, a okida~ je pode{avan na silu okidawa od dva do dva
i po kilograma. Opti~ki ni{an bio je
PV sa uveli~awem od ~etiri puta ili
PU sa uveli~awem tri i po puta. Do
1938. godine proizvedeno je 53.000
ovih pu{aka, a od 1942. toliko je
proizvedeno godi{we, {to ukazuje na
zna~aj koji je pridavan snajperistima.
Preciznost tih pu{aka ogleda se i u
verovawu da su mnogi nema~ki snajperisti koristili zaplewene snajperke
1891/30, te u ~iwenici da je u naoru`awu ostala sve do 1963. godine, kada ju je zamenila SVD dragunova.
Druga snajperska pu{ka Crvene armije bila je poluautomatska
SVT-40 tokareva, poboq{ani model
pu{ke SVT-38. Iako je bila vrlo precizna i rado su je koristili Nemaci i
Finci, u Crvenoj armiji nije bila popularna jer je zahtevala pravilno

Sa propagandnog plakata
ruski snajperista

68

1. maj 2006.

MEDAQA ZA HRABROST
Sovjetski snajperisti radili su u paru, kao strelac i
osmatra~. Ako bi strelac proma{io, osmatra~ bi ponekad
ni{anio iz svoje pu{ke i otvarao vatru. ^etrdeset pogodaka
donosilo je medaqu za hrabrost i titulu zaslu`ni snajperista.

odr`avawe. Mnoge zaplewene SVT prou~avane su u Nema~koj, a

to je doprinelo razvoju poluautomatskih pu{aka Vermahta.

LEGENDARNI ZAJCEV
Pri~a o sovjetskim snajperistima ne mo`e zaobi}i legendarnog Vasilija Zajceva, lovca sa Urala, ~iji je doprinos pobedi u Staqingradskoj bici pogre{no opisan u blokbaster filmu Neprijateq pred kapijom. Naime, Zajcev i nema~ki snajperista nikad se
nisu susreli licem u lice. Malo je nedostajalo da Zajceva mimoi|e
Veliki otaxbinski rat, jer je do polovine 1942. godine slu`io kao
kwigovo|a sa ~inom zastavnika u Vladivostoku, pri Pacifi~koj
floti mornarice SSSR-a. Sa dvadesetak kolega mornara dobrovoqno se prijavio za Staqingrad, ali je i tu bio stacioniran kao
administrativac na isto~noj obali Volge. Mada se sa ga|awa na
poligonu znalo da je odli~an strelac, morao je da se bori sa birokratijom kako bi bio dodeqen jedinici na prvoj liniji fronta.
Oktobra 1942. godine, pu{kom bez optike pogodio je nema~kog mitraqesca udaqenog nekoliko stotina metara i komandir koji je bio svedok doga|aja, videv{i wegovu ve{tinu, naredio je da mu
se dodeli pu{ka sa opti~kim ni{anom. Do tada on nije video takvo
oru`je, a od 10. novembra 1942. do 17. decembra iste godine postigao je 225 pogodaka, ukqu~uju}i i eliminaciju 11 neprijateqskih
snajperista. Wegov najve}i doprinos bio je osnivawe snajperske
{kole tokom same bitke. Smatra se da je 28 snajperista koje je on
obu~io, izbacilo iz stroja vi{e od 3.000 neprijateqskih oficira
i vojnika.
Prilikom rawavawa artiqerijskom granatom, januara 1943.
godine, privremeno je izgubio vid, ali mu ga je profesor Filatov
povratio i Zajcev je kraj rata do~ekao u ~inu kapetana. Danas postoje odre|ene kontraverze na Zapadu oko wegovog ~uvenog duela
sa poznatim nema~kim snajperistom. Naime, zapadni izvori tvrde
da nije postojao major Hajnc Torvald (po nekim autorima Kenig), na~elnik snajperske {kole, koji je upu}en u Staqingrad. Bilo kako
bilo, opti~ki ni{an sa pu{ke nema~kog snajperiste izlo`en je u
Centralnom muzeju oru`anih snaga u Moskvi.
Zajcev, naravno, nije bio jedini sovjetski snajperista sa visokim brojem pogodaka. U pojedinim izvorima navodi se nadimak
nepoznatog vojnika @igan koji je, tako|e u Staqingradskoj bici, do
20. novembra imao 224 pogotka. Osim toga, moraju se pomenuti
Vasilij Golosov, sigurno najboqi protivsnajperista, koji je osim
422 pogotka, do jula 1943. godine, kada je poginuo, eliminisao 70
neprijateqskih snajperista, i Ivan Sidorenko sa skoro 500 pogodaka. Prema nekim autorima, Sovjeti imaju 30 snajperista sa vi{e od 300 pogodaka.

SOVJETSKE AMAZONKE
Za razliku od zapadnih vojski, u Crvenoj armiji `ene su imale aktivnu ulogu u oru`anoj borbi, kao piloti, voza~i tenka, mitraqesci i, naravno, snajperisti. Bile su poznate po izuzetnoj strpqivosti, {to je jedna od najbitnijih odlika snajperiste.
Najpoznatija me|u wima je Qudmila Mihajlovna Pavli~enko.
Kada se, nakon napada Nema~ke na SSSR dobrovoqno prijavila u
vojsku, ve} je bila obu~eni strelac, jedrili~ar i padobranac. Odbila je du`nost bolni~arke i sa 25. pe{adijskom divizijom ^apajev na{la se, ve} avgusta 1941, u borbama oko Odese. Za samo
dva i po meseca imala je 187 pogodaka. Zanimqivo je da je koristila SVT- 40, pu{ku koja nije bila mnogo popularna kod drugih
vojnika. Wen ukupan skor iznosi 309 pogodaka, od toga 36 snajpe-

Pu{ke: SMLE- 4MK1, SVT- 40L i SVT-40SN

LOVAC SA URALA
Lik snajperiste Vasilija Zajceva, lovca sa Urala, opisan
je u filmu Neprijateq pred kapijom. Wegov najve}i doprinos
bilo je osnivawe snajperske {kole tokom Staqingradske bitke. Smatra se da je 28 snajperista, koje je on obu~io, izbacilo
iz stroja vi{e od 3.000 neprijateqskih oficira i vojnika.
Preminuo je 1991. u Kijevu, a wegovo telo je 2006. preneto na
Mamajev Kurgan i sahraweno uz spomenik braniocima Staqingrada, gde stoje i wegove ~uvene re~i: Za nas nije bilo zemqe iza Volge.

HRABRA QUDMILA
Qudmila Mihajlovna Pavli~enko je za samo dva i po meseca imala 187 pogodaka. Wen ukupan skor iznosi 309 pogodaka, od toga je 36 nema~kih snajperista. Jedan od ubijenih
snajperista prethodno je eliminisao vi{e od 500 sovjetskih
vojnika, {to je utvrdila uvidom u wegov dnevnik.

rista. Jedan od ubijenih snajperista prethodno je eliminisao vi{e

od 500 sovjetskih vojnika, {to je utvrdila uvidom u wegov dnevnik.
Juna 1942. godine rawena je minobaca~kom granatom, a nakon oporavka poslata je u SAD i Kanadu u misiju dobre voqe. Ona je prvi
sovjetski gra|anin koji je pozvan u Belu ku}u na prijem kod predsednika Ruzvelta i wegove supruge Elenor, a u Va{ingtonu joj je prire|en do~ek dostojan heroja. Pu{ka vin~ester sa opti~kim ni{anom,
koju je dobila na poklon, izlo`ena je u muzeju u Moskvi.
Najefikasniji snajperski tim svih vremena tako|e su dve `ene, Natalija Kov{ova i Marija Polivanova. Wih dve su zajedno
imale vi{e od 300 pogodaka, a posebno su se istakle u te{kim
borbama prvih dana marta 1942. godine, dejstvuju}i po mitraqeskim gnezdima. Avgusta 1942. godine, wihov vod je opkoqen u nema~kom protivnapadu i kada su ostale bez municije, devojke su sa~ekale Nemce da pri|u, a potom aktivirale ru~ne bombe, kako ne
bi `ive pale neprijatequ u ruke.

SNAJPERISTI VERMAHTA
Svojevremeno je u austrijskom vojnom ~asopisu Trupendinst
objavqen razgovor sa trojicom snajperista Vermahta austrijske
nacionalnosti, koji su slu`ili u Tre}oj planinskoj (gebirgsjeger)
diviziji na Isto~nom frontu. To su Matijas Hercenauer (345 pogodaka), Zep Alerberger (257) i Helmut Virnsberger (64), koji je po-

69

NAORU@AWE

maskirnim bojama koji mu je odli~no koristio. Svetle}u municiju

koristili su samo kao ve`bovnu ili za odre|ivawe razdaqine,
a, svakako va`no iskustvo bilo je da ne treba pucati pri bo~nom
vetru.

MAJSTORI MASKIRAWA

Nema~ki snajperista sa karabinom mauzer K 98

sle rawavawa bio instruktor u snajperskoj {koli. Oni navode

da su koristili karabin mauzer K 98 sa opti~kim ni{anom uve}awa ~etiri puta, a Alerberger i zaplewenu sovjetsku snajperku.
Nijedan od wih ne smatra poluautomatsku pu{ku G43 dobrim
oru`jem, zbog slabije preciznosti i ve}e te`ine u odnosu na K98,
te povremenih zastoja. Bili su sigurni da }e do 400 metara pogoditi protivnika u glavu, a u telo do 600 metara. Preko te daqine vatra se otvara samo da bi se pokazalo neprijatequ da nije
bezbedan, a svaki snajperista ~ekao je da protivnik pri|e bli`e, kako bi pogodak bio siguran.
Formacijski je svaki bataqon imao snajpersko odeqewe od
22 vojnika: {estorica su ostajali pri komandi, a ostali bili
dodeqeni ~etama. U principu je nekoliko dobrih strelaca u svakoj ~eti imalo pu{ke sa optikom, ali ne i snajpersku obuku, i oni
su u stvari bili precizni strelci, sposobni da pogode ciq na
daqini do 400 metara.
Snajperisti su uvek dejstvovali u timovima od po dva vojnika (jedan strelac a drugi osmatra~) uz dnevno izve{tavawe {taba bataqona o rezultatima dejstva. Mete su, pre svega, bili protivni~ki osmatra~i i oficiri, potom poslu`ioci protivtenkovskih topova i mitraqeza. ^esto su pred svitawe zauzimali vatreni polo`aj ispred svojih linija i vra}ali se kada padne no}.
Wihove preporuke bile su da se u povla~ewu, kao odstupnica,
koristi nekoliko snajperista jer je psiholo{ki efekat na neprijateqa daleko ve}i od, recimo, mitraqeske vatre.
Uspeh snajperiste ne ogleda se u broju pogodaka, ve} u {teti
koju nanese protivniku eliminacijom komandnog kadra i drugih
va`nih lica. Kao najva`niju osobinu snajperiste smatraju strpqivost, tj. sposobnost da se u zaklonu ostane du`e od neprijateqa. Kamufla`a je od veoma va`na, {to ukqu~uje lice, ~ak i cev
oru`ja. Jedan od wih je sa sobom nosio stari ki{obran obojen

70

Osvajawe pacifi~kih ostrva sa bujnom vegetacijom i ogor~eni otpor Japanaca, majstora za maskirawe, postavili su posebne zahteve pred ameri~ke marince. Ovde se odmah ratovalo
na malim daqinama, a Japanci su imali obi~aj da, prikrivaju}i
se u kro{wama drve}a, puste marince da pro|u, a potom otvaraju vatru s le|a. Opti~ki ni{ani pu{aka arisaka tip 38 ili 97
uve}avani su dva i po puta ili ~etiri puta, ali je za to retko bilo potrebe. No, metak kalibra 6,5 mm, koji koriste obe pu{ke,
odlikovao se pucwem visokog tona, tako da je bilo te{ko odrediti pravac iz kog je doleteo, a bezdimni barut koji su Japanci koristili bio je zaista takav da se ni obla~i} nije javqao pri opaqewu. Osim toga, wihovi snajperisti imali su obi~aj da se ve`u
za stablo drveta, kako bi mogli dejstvovati i nakon rawavawa,
ali je krajwi ishod bio uvek isti pogibija.
Marinci su koristili pu{ke springfild M1903 sa opti~kim ni{anom unertl karakteristi~ne du`ine, kojim su, po potrebi, mogli dejstvovati i na ve}im daqinama. Tako je, na primer,
tokom iskrcavawa na Okinavi snajperista u}utkao mitraqesko
gnezdo na rastojawu od 1.200 jardi (1.080 m), a nedugo nakon toga je tim iskusnih narednika sa daqine od 1.000 jardi (900 m)
uzastopnim pogocima u pu{karnicu bunkera onemogu}io dejstvo
mitraqeza dok se marinci nisu prikrali i uba~enim bombama
okon~ali otpor branioca. Neretko se za obarawe debelih stabala koristio top 37 mm, a za ~i{}ewe kro{wi drve}a automat
tompson i automatske pu{ke BAR.
Ameri~ka vojska je koristila isti model pu{ke springfild,
ali sa druga~ijom optikom tipa viver i uveli~awem dva i po puta.
Problem je le`ao u ~iwenici da je optika bila osetqiva na udarce, a kako pu{ka nije imala klasi~ne ni{ane, o{te}ewe optike
zna~ilo je i onesposobqavawe oru`ja. (Snajperista sa sli~nom
pu{kom prikazan je u filmu Spasavawe vojnika Rajana). Krajem
1944. godine usvojena je snajperska varijanta poluautomatske pu{ke garand M1 sa robusnijom optikom tipa liman, ali ih je, s obzirom na kraj rata, relativno malo proizvedeno, mada su kasnije kori{}ene i u Korejskom ratu.

BRITANSKA SNAJPERSKA [KOLA

Tokom rata u severnoj Africi aktivnost snajperista nije bila
izra`ena zbog velike vru}ine koja je dovodila do treperewa vazduha, {to je kao posledicu imalo nemogu}nost preciznog odre|ivawa rastojawa. Uz to, odlike terena su bile takve da je adekvatno
maskirawe bilo te{ko izvesti. Nakon iskrcavawa u Italiji i
Normandiji, ali tek kada se front stabilizovao krajem 1944, snajperisti su do{li u prvi plan. Britanska vojska je ve} 1940. oformila snajpersku {kolu, a ~uveni Lovat skauti svoje znawe u maskirawu i prikradawu prenosili su polaznicima tronedeqnog kursa.
Osnovna snajperska pu{ka i daqe je bila enfild Mk 1(T) iz Prvog
svetskog rata, ali je 1942. usvojena enfild br. 4 Mk 1 (T), koja je zadr`ana u upotrebi do 1970. Izabrane pu{ke sa proizvodne linije, modifikovala je ~uvena londonska firma Holand i Holand, ukqu~uju}i montirawe opti~kog ni{ana sa uve}awem tri puta.
Britanci su se susreli sa problemom japanskih snajperista u
Burmi, ali oni nisu koristili ameri~ki na~in obarawa stabala
topovskim hicem, ve} su protivtenkovskom pu{kom bojs, kalibra
.0,55 (13,97 mm), pucali direktno kroz stablo u snajperistu. Ova
pu{ka je poznata i dalmatinskim partizanima, koji su je dobili u
okviru savezni~ke pomo}i tokom 19441945. godine.
Dr Aleksandar MUTAVXI]

(Nastavak u idu}em broju)

1. maj 2006

JATAGAN

RIZNICA

XAVID-PA[E

ogato ukra{eni jatagan Xavid-pa{e jedan

je od vrednijih eksponata iz zbirke Vojnog
muzeja. Kako se veru
je, napravqen je u nekoj od
zanatskih radionica na Balkanu, pa se kao mesto izrade pomiwu Fo~a, ali i sam Carigrad. Ovakvi jatagani su bili paradni, no{eni su na svetkovinama i svedo~ili o mo}i vlasnika.
Jatagan je, ina~e, ra|en za visokog turskog dostojanstvenika
Arif-agu. Nama je poznato da je jedan od posledwih vlasnika
jatagana bio Xavid-pa{a, koji je u bitoqskoj bici komandovao
^etvrtim korpusom turske vojske.
Jatagan je izra|en 1220. po hixri, odnosno 1805. godine
nove ere. Dr{ka i korice su oblo`ene srebrom, ukra{ene tehnikom granulacije i filigrana, sa kombinacijom }ilibara i
crvenih korala za koje se u muslimanskom svetu verovalo da
imaju talismansku mo}. Vrh korica je u obliku stilizovane ribqe glave. ^eli~no se~ivo, tehnikom tau{irawa, u srebru,
ukra{eno je arabeskama, a sa obe strane, u pravougaonim poqima, i natpisom na turskom jeziku, koji u prevodu glasi: Izradio wegov rob Hasan, vlasnik i gospodar ARIF-AGA.

I daqe tekst glasi:

O srce, treba se stalno
`aliti svim qudima. Ne
treba se smejati ~oveku,
svi oni koji su do{li prolaze i odlaze. Neka se niko ne zavarava utopiv{i se u ovozemaqsku sre}u. Ona nije
ostala ni Aleksandru Velikom, ni Ahmedu, ni Sulejmanu. Okrutna ruka sudbine pru`ila je pehar smrti Sulejmanu. Ostavi presto Sulejmane! Digao je ruku od ni{tavila i oti{ao. Kao {to
nema junaka osim Alije, tako nema ni sabqe osim Zulfikara.
Ova deviza o ~uvenoj sabqi Zulfikar, tau{irana je na se~ivima hladnog oru`ja, kako sabqi tako i jatagana, zbog svoje
simboli~ne mo}i. Naime, po tradiciji ovu sabqu Muhamed je
zadobio u bici kod Bedre 623. godine, a posle wegove smrti
pre{la je u posed wegovog zeta Alije. U slikarstvu je ta sabqa
prikazivana sa rascepqenim vrhom, kao da ima dve o{trice.
Uz uobi~ajene devize o Aliji i ~uvenoj sabqi koja mu se
pripisuje, o prolaznosti ovozemaqskog `ivota, majstor nam je
ostavio i podatke o sebi, naru~iocu i vremenu u kome su `iveli, te o obi~ajima koji su tada vladali.
An|elija RADOVI]

FOTO
AL BUM
Prvomajska parada
u Beogradu
1946. godine

Pripremio
Radovan POPOVI]

71

KULTURA

N OV A KWI GA O I S T O R I J I V O J N E [ T A M P E

SVEDO^ANSTVO O VREMENU

Kwiga Koreni vojne pisane re~i,

koju je objavila Redakcija posebnih
izdawa NIC Vojska, predstavqa
dragocenu studiju o istoriji vojnog
izdava{tva kod nas

redinom aprila potpukovnik mr Ivan Mijatovi}, nastavnik

na Katedri za vojnu istoriju Vojne akademije u Beogradu,
predstavio je u Centralnom domu Vojske SCG svoju prvu kwigu
Koreni vojne pisanere~i iscrpnu i nadasve inspirativnu
studiju o istorijatu vojne {tampe kod nas i wenom uticaju,
posebno u prvoj polovini pro{log stole}a, na edukaciju i mwewe
oficirskog kora. Prema re~ima recenzenta istori~ara dr Mila
Bjelajca, daju}i genezu sedam vojnih glasila, to delo istovremeno
predstavqa svojevrsnu rekapitulaciju istorije Vojske Kraqevine
SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) i nezaobilazan priru~nik za
vojne istori~are.
Govore}i o svojim motivima za izbor magistarske teze, koju
je potom preto~io u kwigu, i da se posveti upravo izu~avawu uloge
vojne {tampe, od wenih za~etaka, u formirawu stavova, uverewa
i kulturnog profila oficira, potpukovnik Mijatovi} je naglasio
da je pisana re~ bila svedok i u~esnik krupnih doga|aja i velikih
istorijskih promena, te da je te promene ne samo pratila i
bele`ila ve} i predvi|ala. Potpukovnik Mijatovi} je svoj
kwi`evni prvenac ocenio kao mali iskorak u saznavawu svih
aspekata vojne {tampe u burnim vremenima stvarawa i ja~awa
nove, mlade dr`ave Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i
wene multietni~ke vojske.
Iznose}i svoje utiske, pukovnik u penziji dr Milan
Jovanovi}, jedan od u~esnika u promociji, naglasio je da
tradicionalne vrednosti treba da ostanu putokaz za budu}nost i,
u kontekstu teku}e reforme vojnog izdava{tva, sugerisao da kwigu
Koreni vojne pisane re~i treba da pro~itaju ne samo oni koje
ta oblast zanima ve} i qudi koji postavqaju osnov i smernice za
reformu Vojske.
U ime izdava~a prisutnima se obratio i glavni i odgovorni
urednik Redakcije posebnih izdawa NIC Vojska pukovnik Novica
Stevanovi}, koji je izneo podatak da je kwiga Koreni vojne pisane
re~i 140. izdawe te redakcije.
T. STUPAR

Promocija zbirke pesama Jawe Raoni}

PENELOPA U TRANZICIJI

ele}i da sa~uvaju se}awe i trajnu uspomenu na poginulog

sina i vojnika, porodica Man~i} formirala je Fond Dejan
Man~i} sa ciqem da otkriva i poma`e mlade stvaraoce u
oblasti poezije, slikarstva, umetni~ke fotografije i drugih
vidova stvarala{tva. Fond svake godine raspisuje konkurs
za prvu zbirku pesama mladog autora.
Nedavno je u Ni{u odr`ana promocija zbirke pesama,
pro{logodi{weg pobednika na konkursu, Jawe Raoni}. O
kwizi su govorili kwi`evnici Dobrivoje Jevti} i Dimitrije
Milenkovi}, koji su istakli da poetski rukopis Jawe Raoni}

72

svojom koherentno{}u, poeti~kom dosledno{}u i inventivno{}u predstavqa zanimqiv doprinos srpskoj poeziji na
po~etku 21. veka.
Promociji su prisustvovali ~lanovi porodice Man~i}, zamenik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik Miodrag Gordi}, komandant 230. srp pukovnik Zoran Veli~kovi}, na~elnik
{taba 211. oklopne brigade pukovnik Goran Jovanovi}, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i ni{kih {kola, te vojnici i
stare{ine 230. samohodnog raketnog puka.
Z. MILADINOVI]
1. maj 2006.

DODEQENE N AGRADE
ZLATNI B EO^UG
Najvi{a godi{wa priznawa
Kulturno-prosvetne zajednice
Beograda za 2005. godinu
uru~ena su nedavno u prepunoj
Velikoj sali Centralnog doma
Vojske Srbije i Crne Gore

OGRNUTI
SVETLO[]U
BEOGRADA

ao ba{tinik kulturnog kontinuiteta, Kulturno-prosvetna

zajednica od 1970. godine dodequje Zlatni beo~ug, godi{wu
nagradu i priznawe stvaraocima, nau~nicima, umetnicima,
kulturnim poslenicima, ansamblima, ustanovama i
organizacijama za trajni doprinos kulturi
Beograda. Pred mnogobrojnom publikom u Centralnom domu Vojske
SCG, u prisustvu dobitnika ove nagrade iz prethodnih godina, te
predstavnika javnog i kulturnog `ivota Beograda, ovogodi{wu
odluku `irija pro~itala je profesorka Radmila Bako~evi} koja je
predsedavala `irijem. Tako je Izvanredni zlatni beo~ug za
`ivotno delo dodeqeno akademiku Nik{i Stip~evi}u, istori~aru
kwi`evnosti, slikarki Oqi Ivawicki i glumcu Velimiru Bati
@ivojinovi}u. Izvanredni zlatni beo~ug dobili su i Umetni~ki
ansambl Vojske SCG Stanislav Bini~ki i Udru`ewe kwi`evnika
Srbije.
Za trajni doprinos kulturi Beograda Zlatni beo~ug dobili
su KUD Abra{evi}, filmski i TV producent Gavrilo Azinovi},
novinar Vawa Buli}, umetni~ki fotograf Neboj{a N. Bori},
muzi~ar Borislav Bora \or|evi}, prof. dr Mi}a Jovanovi},
rektor Megatrend univerziteta, profesor i violinista Jovan
Kolunxija, Opera Narodnog pozori{ta, slikar i pesnik Predrag
Bajo Lukovi}, prof. dr Rado{ Qu{i}, istori~ar, izdava~ i

OBRAZLO@EWA NAGRADA

metni~ki ansambl Vojske SCG Stanislav Bini~ki osnovan

je jo{ 1899. godine Ukazom Kraqa Aleksandra Prvog
Obrenovi}a kao Beogradski vojni orkestar. Jedan
od wegovih utemeqiva~a bio je vojni kapelnik i
kompozitor Stanislav Bini~ki. Slika srpskog
muzi~kog `ivota bila bi nezamisliva bez dugogodi{weg
delovawa ovog ansambla sa kojim su nastupali na{i najpoznatiji
dirigenti i solisti. Sa svojim Simfonijskim orkestrom i
Me{ovitim horom, pre{ao je desetine hiqada kilometara i
izveo 7.500 raznovrsnih muzi~kih programa, koje je pratilo
vi{e od pet miliona posetilaca. Muzika koju izvode wegovi
~lanovi snimqena je na vi{e od trista gramofonskih plo~a,
kaseta i kompakt diskova. Na tim snimcima nalazi se oko dve
hiqade raznovrsnih kompozicija, koje predstavqaju svojevrsnu
muzi~ku antologiju. Ansambl je uvek posebnu pa`wu posve}ivao
mladim talentima.
Umetni~ki ansambl VSCG Stanislav Bini~ki ostvaruje
uspe{nu saradwu sa brojnim institucijama kulture i medija u

kwi`ar Dragan Minin~i}, pisac Petar Paji}, novinar Du{an

Stankovi}, glumica Qiqana Stjepanovi}, filmski rediteq
Miomir Miki Stamenkovi} i vokalni solista Stani{a Sto{i}.
Na predlog `irija Predsedni{tvo KPZ Beograda dodelilo je
Strahiwi Kastratovi}u, kwi`evniku i slikaru, Posebno
priznawe povequ za izuzetan doprinos kulturi.
Odlukom Predsedni{tva, Priznawe za doprinos Kulturno
-prosvetnoj zajednici Beograda dobili su: kwi`evnik Srba
Igwatovi} i pukovnik u penziji Nikola Mari}.
U ime nagra|enih zahvalio se akademik Nik{a Stip~evi}. On
je rekao da beo~ug mo`e da spaja ali i da zatvara. Ovaj na{,
beogradski, jeste ~inilac spajawa. Za mene on simbolizuje te{ko
ponovqivu, ali obnovqivu, koheziju koja je tokom dva veka
stvorila najve}i kosmopolitski grad na Balkanu u kome su se
stapali, u vrlo kratkom `ivotnom roku, do{qaci sa razli~itih
strana postaju}i stegono{e u svojim strukama... Svi smo mi
ogrnuti svetlo{}u Beograda. To je grad u kome se ~ovek mo`e
odva`iti da ostane. U wemu je pohraweno blago svih na{ih
nesre}a i u wemu se nahodi hranili{te na{ih uspeha. U Beogradu
o`ivqavaju i na{e mrtve godine. Zato je Beograd beo~ug koji
spaja, rekao je akademik Stip~evi}.
S. SAVI]
Snimio G. STANKOVI]

SCG, ali i sa inostranim institucijama. U ime Ansambla

nagradu je primio wegov na~elnik, kapetan prve klase
Aleksandar Stanisavqevi}.
Pukovnik u penziji Nikola Mari} dobio je Priznawe za
poseban doprinos radu Kulturno-prosvetne zajednice Beograda.
Pukovnik Mari} je zavr{io Vojnu akademiju i Ekonomski
fakultet. Tokom dugogodi{we vojni~ke i oficirske karijere
obavqao je brojne du`nosti u komandama i jedinicama vojske,
a profesionalnu vojnu slu`bu zavr{io je na du`nosti na~elnika
Centralnog doma Vojske SCG. Rukovode}i tom ku}om, uspe{no je
sara|ivao sa razli~itim ustanovama u oblasti kulture i
umetni~kog stvarala{tva Beograda i Republike Srbije. Kao
najvi{u ustanovu kulture u Vojsci, reformisao je Centralni dom,
utvrdio wegov imovinsko-pravni status, stabilizovao
organizaciono-funkcionalne nadle`nosti i potvrdio
dru{tveno-istorijsku ulogu i polo`aj ku}e koja je (ponovo)
izrasla u jednu od najzna~ajnijih ustanova kulture Beograda, {to
potvr|uje i priznawe Izvanredni zlatni beo~ug za 2004. godinu.
Za relativno kratko vreme, Nikola Mari} ostavio je trajan i
neizbrisiv trag u kulturi Vojske i grada Beograda.

73

FEQTON

Pi{e
Vlada RISTI]

1 5 0 G O D I N A O D R O \ E WA N I K O L E T E S L E ( 4 )

VELIKI

PROTIVNIK RATA
Predajni toraw sa centralom
i laboratorijom za
Svetski telegrafski sistem
u fazi izgradwe
na Long Ajlendu

Teslini radovi
vezani za struje visoke
frekvencije brzo su na{li
i prakti~nu primenu u
medicini i radiotehnici,
a bili su prethodnica
rendgena, elektronskog
mikroskopa, elektronske
(radio) cevi
Posebno je veliki Teslin
doprinos radiotehnici,
kojoj je upravo on udario
temeqe.

74

ez obzira na veliki broj otkri}a koje je za{titio sa dvadesetak

i vi{e patenata i predavawa in`ewerima, koji su uglavnom verovali da ti pronalasci ozna~avaju novo doba u elektrotehnici, Tesla se na{ao pred problemom kako da svoje izume i prakti~no
ostvari. Niko nije sumwao u ogromnu vrednost pronalaska, ali je
malo ko od bogatih industrijalaca hteo da odre{i kesu i da ih otkupi. Tesla nije imao nikakvog iskustva u komercijalnim poslovima, a
da ga je imao, bio bi, govorio je, odvojen od svoje laboratorije i daqih
istra`ivawa. A on nikako nije hteo da se to dogodi.

SASTANAK U LABORATORIJI
Sve se, me|utim, iz osnova promenilo kada se za wegova otkri}a i
naizmeni~nu struju zainteresovao Xorx Vestinghaus, direktor Vestinghausovog elektri~nog dru{tva u Pitsburgu, poznat u svetu i kao pronalaza~ vazdu{ne `elezni~ke ko~nice. Bio je to prakti~an, poslovan ~ovek, kome nisu mogle da promaknu velike komercijalne vrednosti {to su
ih nudili Teslini izumi, a uo~io je i ogromnu prednost naizmeni~ne nad
jednosmernom strujom.
1. maj 2006.

Vestinghausa nisu vezivali

nikakvi ugovori sa Edisonom i
wegovim elektri~nim centralama za proizvodwu jednosmerne
struje, pa je mogao nepristrasno
da prou~i ono do ~ega je Tesla do{ao u pogledu primene naizmeni~nih struja. Samo mesec dana
posle wegovog predavawa u Wujorku poslao je pismo Tesli, kojeg
nije poznavao, i zakazao mu sastanak.
Vestinghaus je bio deset godina stariji od Tesle. Zajedni~ko
im je bilo to {to su obojica bili in`eweri pronalaza~i i {to
su voleli nauku o elektricitetu.
Sastali su se u Teslinoj laboratoriji u Wujorku, gde je Vestinghaus video dinamoma{ine, transformatore i motore sa kojima
je eksperimentisao Tesla. I sam
pronalaza~, ali vrlo pronicqiv
i preduzimqiv ~ovek, Vestinghaus se jo{ jednom uverio da se jednosmernom strujom (na ~emu su
dugo insistirali Edison i wegovi privr`enici) ne re{ava veoma va`an problem preno{ewa
elektri~ne energije na ve}e
daqine.

ODLAZAK
IZ PITSBURGA
Vestinghaus je posle te posete ponudio Tesli da mu za milion dolara otkupi sve dotada{we
patente i da mu, uz to, pla}a jo{
po dolar za svaku kowsku snagu
ma{ina izra|enih u wegovom
preduze}u u toku trajawa patentnog prava od 15 godina.
Teslini biografi ka`u da
na{ nau~nik i veliki pronalaza~
nije imao ni jedan razlog da
odbije takvu ponudu, tim pre
{to mu je Vestinghaus ponudio da
do|e u Pitsburg i da, uz veliku
platu, ostane godinu dana kao savetodavac in`ewera u wegovom
preduze}u. Me|utim, po{to je Tesla bio pomalo neobi~an ~ovek
(neki su ga opisivali i kao ~udaka) moglo se desiti da ne prihvati tako primamqivu nov~anu ponudu, ali mu je wegov prijateq
Braun, koji se bavio finansijama, pomogao da ne pogre{i.
Do{av{i do prili~no
velikih nov~anih sredstava i
pre{av{i na odre|eno vreme u
Pitsburg, Tesla se oslobodio
briga i gubqewa vremena oko komercijalizacije svojih pronalazaka. Vestinghausu je za samo dve
godine po{lo za rukom da izradi
oko 130 malih elektri~nih cen-

trala naizmeni~ne struje, uprkos te{koj konkurenciji koju je

imao u Edisonu i drugim proizvo|a~ima, pobornicima jednosmerne struje. Izdr`ao je u toj
borbi, sem ostalog, i zato {to je
shvatio da dolazi novo vreme,
vreme naizmeni~nih struja, koje
}e, takore}i, iz osnova izmeniti `ivot qudi na planeti.

STRUJA
VE]E
FREKVENCIJE
U Vestinghausovom preduze}u
su ne{to kasnije iskrsle nesuglasice izme|u Tesle i in`ewera, uglavnom zbog razli~itog
pristupa neki stru~nim pitawima. Jedno od wih bilo je i insistirawe in`ewera da se Vestinghausove centrale grade za
naizmeni~nu struju ve}e frekvencije (124 i 133 perioda u
sekundi), dok je Tesla mislio da
bi sve centrale, koje je izradio
U Teslinoj ruci je gasna cev Vestinghaus, trebalo prepra~ija je unutra{wost prevu~ena fosforom viti na struju ne ve}e u~estalosti od 60 perioda u sekundi. I
TESLINA TURBINA Teslini prvi indukcioni motori
Tesla je po~etkom pro{loga veka u oblasti ma{instva po- bili su prora~unati za rad sa
~eo da istra`uje nove turbine bez lopatica, ~iju je zamisao no- strujama ni`e frekvencije (60
sio, takore}i, iz detiwstva. Bila je to jo{ jedna originalna, za- per/s), jer se pokazalo da je u~ipawuju}e jednostavna aparatura koja je mnogo obe}avala. Za ne- nak ma{ina sa strujama ve}e
koliko godina Tesla je razradio vi{e modela turbina i pumpi, frekvencije znatno mawi. Bilo
raznih elemenata, kao {to je hidrauli~ka dioda, razvio neke je tu i drugih neslagawa, kao {to
je poku{aj da Teslin motor radi
originalne ure|aje za merewe brzine tokova fluida i sli~no.
Teslino istra`ivawe na podru~ju bezlopati~nih turboma- sa slabom jednosmernom strujom,
{ina (turboma{ina trewa) govori o dostignu}ima u oblasti preko ~ega na{ pronalaza~ nikaturboma{ina toga vremena. Tesla je podneo prijavu u kojoj je za- ko nije mogao da pre|e.
Bio je to razlog zbog kojeg je
{titio glavni deo svojih ideja, kao i eksperimentalne rezultate do kojih je do{ao prilikom istra`ivawa vezanih za rad ma- Tesla napustio Pitsburg i Ve{ina te vrste. Prijava podnesena pod nazivom Propulzija flu- stinghausovo preduze}e. Vestinghaus je, me|utim, verovao
ida prihvatio je Ameri~ki patentni zavod 6. maja 1913.
da je re~ o prolaznim te{ko}aKRO]EWE NIJAGARE ma i da }e se stvari same po seSilu Nijagarinih vodopada Tesla je pretvorio u naiz- bi srediti. Zato je po svaku cemeni~nu trofaznu struju visokog napona, jednostavnim pro- nu nastojao da zadr`i Teslu, nuvodnicima preneo u gradi} Bufalo, udaqen nekoliko dese- de}i mu 24.000 dolara goditina kilometara od vodopada, da bi, koriste}i se svojim {we, tre}inu ~iste dobiti prejevtinim i pouzdanim asinhronim motorom, zasnovanim na duze}a i vlastitu laboratoriju
wegovom obrtnom magnetnom poqu, omogu}io pokretawe ra- u kojoj bi nastavio da razvija i
znih ma{ina i za osvetqavawe ulica, fabri~kih hala, ku}a usavr{ava svoj sistem naizmei stanova. Sve to ne bi bilo mogu}e posti}i da pri kro}ewu ni~nih struja. Tesla nije priNijagarinih vodopada i izvla~ewu elektri~ne energije ve- stao na to, ali je bio veoma zalike snage nisu bili primeweni Teslin sistem naizmeni~nih dovoqan kada je kasnije video
struja, wegovo elektromagnetno obrtno poqe i wegov naiz- da su u Vestinghausu izra|imeni~ni trofazni asinhroni motor.
vani motori sa strujom normalne u~estanosti (60 per/s).
Posle povratka u svoju wuPOSTHUMNO PRIZNAWE
jor{ku laboratoriju Tesla je
Na vrhuncu slave Tesla je dobio nekoliko po~asnih doktorekao prijateqima kako su mu u
rata i zlatnih medaqa, me|u kojima je najve}e ameri~ko priznaPitsburgu bile vezane ruke i da
we Edisonova medaqa. Izvesno vreme je va`io i za kandidata
nije imao dovoqno vremena da
za Nobelovu nagradu. Me|utim, najve}e posthumno priznawe Tesli je odluka Me|unarodne elektrotehni~ke komisije da jedini- se ozbiqnije posveti nauci o
elektricitetu. Zato je, u naredca magnetske indukcije ponese wegovo ime Tesla.
ne ~etiri godine, mnogo truda

75

Bez Teslinih izuma vizija

savremenog ratovawa
bila bi druga~ija

ulo`io u razradu sistema polifaznih struja. Teorije dvaju velikih pronalaza~a, Tesle i Edisona, postepeno su dolazile u
otvoreni sukob. Iz wihovih laboratorija, takore}i, jedne do
druge, na Petoj aveniji u Wujorku, izlazili su pronalasci koji
su uzbu|ivali svet. Vestinghaus
je, koriste}i se Teslinim patentima, razvio veliki biznis. Me|utim, neke okolnosti, pre svega finansijske prirode, ali i
interesi velikih industrijala-

76

U@I^KA ELEKTRANA
Samo ~etiri godine posle podizawa ~uvene hidroelektrane
na Nijagari, u U`icu je 12. jula 1900. pu{tena u rad prva elektri~na centrala u Srbiji, u kojoj su primeweni Teslini principi
proizvodwe i prenosa elektri~ne energije. ^inile su je dve turbine od po 50 KS, cevovodi za dovod vode do turbina, dva generatora od po 33 KW i tabla sa instrumentima. Nabavqen je i materijal (razvodna mre`a) za instalirawe 400 sijalica, koje su tog
julskog predve~erja zasijale svom snagom, tako da su onda{wi hroni~ari zabele`ili kako je u`i~ko svetlo lep{e od beogradskog.
U`i~ka elektrana je obnovqena pre {est godina. Wena maksimalna snaga pri punom dotoku vode sa reke \etine je oko 260
KW, {to je dovoqno za jedan gradski kvart. Me|utim, ona ima ve}u vrednost kao muzejski i turisti~ki objekat, koji kazuje o Srbiji kao modernoj dr`avi, budu}i da je jo{ u to doba imala znawa i
sredstava da prati razvijen svet.

ca, zaustavili su razvoj Vestinghausa, koji ni posle reorganizacije nije mogao ~vr{}e da stane na noge, pa je
vlasnik bio primoran da raskine ugovor sa Teslom, i to onaj deo kojim je predvi|ena isplata tantijema od dolara po
kowskoj snazi motora naizmeni~ne struje, izra|enih na
osnovu primene Teslinih patenata. Zanimqiv je dijalog vo|en izme|u Tesle i Vestinghausa, ina~e ~estitog in`ewera i
veoma naklowenog Nikoli, koji se dugo premi{qao da li da
na{em izumitequ, tako|e poznatom kao velikom humanisti,
predlo`i raskid ugovora. Evo
dela teksta iz kwige Xona O
Nila Nenadma{ni genije:
Od Va{e odluke rekao
je Vestinghaus Nikoli Tesli
zavisi sudbina mog preduze}a.
Recimo da ja odbijem da
se ugovor poni{ti. [ta }ete
onda raditi? upitao je Tesla.
U tom slu~aju mora}ete da
poslujete sa bankarima, po{to ja vi{e ne}u biti gospodar situacije odgovorio je
Vestinghaus.
A ako se odreknem ugovora, Vi }ete spasti svoje dru{tvo i zadr`ati upravu nad
wime i mo}i }ete da produ`ite rad na izvr{ewu plana da
moj vi{efazni sistem stavite
svetu na raspolagawe nastavio je Tesla.
Uveren sam da je Va{ vi{efazni sistem najve}i pronalazak na poqu elektriciteta odgovorio je Vestinghaus.
Moj poku{aj da ga u~inim
pristupa~nim svetu doveo me je
do sada{wih te{ko}a, ali ma
{ta se desilo, ja i daqe nameravam da nastavim izvo|ewe
mog prvobitnog plana i da u
ovu zemqu uvedem naizmeni~nu struju.

U slede}em broju:
PIONIR GLOBALNE
CIVILIZACIJE

1. maj 2006.

VREMEPLOV

DOGODILO SE...
1. maj 1886.
Toga dana {irom SAD odr`ano je
oko 5.000 {trajkova nezadovoqnih
radnika koji su zahtevali osmo~asovno radno vreme. Tre}eg i ~etvrtog maja u ^ikagu do{lo je do sukoba
izme|u radnika i policije u kojima
je bilo i `rtava. U znak se}awa na
poginule radnike na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu
1889. godine odlu~eno je da se 1.
maj proglasi za me|unarodni praznik rada.
1. (13) maj 1848.
Po~ela rad Velika narodna skup{tina srpskog naroda u Sremskim Karlovcima. Na Skup{tini je izglasano postojawe Srpske
Vojvodine i progla{ena Srpska patrijar{ija. Za prvog patrijarha izabran je dotada{wi mitropolit Josip Raja~i}, a za svetovnog vo|u srpskog naroda u Vojvodini austrougarski oficir, po
nacionalnosti Srbin, Stevan [upqikac.
1. maj 1945.
Po~etak Tr{}anske krize. Posle akcija u Julijskoj krajini, jedinice Jugoslovenske armije prodiru u Trst. To je izazvalo o{tar
protest zapadnih sila koje su od Jugoslavije zahtevale da povu~e
svoje trupe iz Trsta. Konfrontacija koja je pretila da izazove
oru`ani sukob prekinuta je Vojnim sporazumom predstavnika
SAD, Velike Britanije i Jugoslavije, potpisanim u Beogradu 9. juna te godine.
1. maj 1960.
U dubini teritorije SSSR-a, kod Sverdlovska, raketnim sistemom dvina, oboren je ameri~ki izvi|a~ki avion lokid U-2. Ta
letelica, posebno konstruisana i opremqena za {pijunske misije, letela je na velikim visinama van dometa dotada{wih sovjetskih raketa i aviona. Pilot je uhva}en i osu|en, a doga|aj je izazvao me|unarodni incident.
1. maj 2004.
Deset novih dr`ava postale su punopravne ~lanice Evropske unije. Ovo predstavqa najve}e pro{irewe Unije koja danas ima 25
~lanica.
4. maj 1980.
Umro predsednik SFRJ i vo|a jugoslovenskih komunista Josip Broz
Tito.

5. maj 1919.
Uru~ivawem mirovnih uslova nema~koj delegaciji, zavr{ena je
Versajska mirovna konferencija. Stroge odredbe mirovnog ugovora do`ivqene su u nema~koj javnosti kao versajski diktat i
nosile su u sebi klicu budu}ih konflikata u Evropi.
5. maj 1955.
Savezna Republika Nema~ka stupila u punopravno ~lanstvo Natoa.

6. maj 1830.
Na \ur|evdan 1830. nahijske stare{ine odabrale su mladi}e po
posebnim kriterijumima i poslali ih na obuku u Po`arevac. Posle obuke i polagawa zakletve, knez Milo{ ih je uzeo za svoje
li~no obezbe|ewe i nazvao ih Gvardija. Nare|ewem na~elnika
General{taba iz 1994. taj datum odre|en je za Dan Gardijske motorizovane brigade.
7. maj 1945.
Na~elnik Operativnog odeqewa Vrhovne komande Vermahta potpisao je bezuslovnu
kapitulaciju nema~kih oru`anih snaga. Kapitulacija je
objavqena sutradan, a zvani~no ratifikovana u Berlinu 9. maja.
10. maj 1940.
Nema~ke jedinice, bez objave
rata, izvr{ile agresiju na Holandiju, Belgiju i Luksemburg.
Predsednik Vlade Velike Britanije Nevil ^emberlen podneo je ostavku, a novu vladu
obrazovao Vinston ^er~il. U
svom ~uvenom obra}awu narodu ^er~il je rekao da mo`e da
mu obe}a samo Krv, znoj, `rtve i suze.
11. maj 1941.
Grupa oficira, podoficira i
vojnika biv{e Vojske Kraqevine Jugoslavije, sa |eneral{tabnim pukovnikom Dragoqubom Mihailovi}em na ~elu, dolazi na Ravnu goru i, ne priznavaju}i potpisanu kapitulaciju, odlu~uje da nastavi otpor
protiv okupatora.
13. maj 1944.
Odlukom vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza, u Drvaru je formirano Odeqewe za{tite naroda (OZNA), kao organ
narodnooslobodila~kog pokreta za za{titu naroda i jedinica od
uticaja neprijateqa.
13. maj 1965.
Uspostavqeni diplomatski odnosi izme|u SR Nema~ke i Izraela. Posle toga gotovo sve arapske zemqe prekidaju diplomatske
odnose sa SR Nema~kom.
14. maj 1955.
Potpisan Var{avski ugovor kao vojni odgovor zemaqa komunisti~kog bloka na formirawe Natoa. Ugovor je potpisalo osam
socijalisti~kih zemaqa: SSSR, Poqska, ^ehoslova~ka, Rumunija,
Ma|arska, Nema~ka Demokratska Republika, Albanija i Bugarska. Ove dr`ave imale su 1963. pod zajedni~kom komandom 7,7
miliona vojnika, 38.000 tenkova, 1.600 bombardera i 75 interkontinentalnih raketa.
15. maj 1945.
Jedinice Jugoslovenske armije uni{tile su posledwi organizovani otpor neprijateqa na jugoslovenskoj teritoriji. Time je na
prostoru Jugoslavije zavr{en Drugi svetski rat.
Pripremio Miqan MILKI]

77

DUHOVNOST

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

osmeh

este li ikada bili sre}ni bez osmeha, a da jedno drugome uz osmeh

niste rekli da? Tim pre, ne ~ini nas svaki osmeh sre}nijima...
Treba samo izgovoriti re~ osmeh i svi odmah zami{qaju drago,
susretqivo lice, sa neizre~enim, ali podrazumevaju}im izrazom
zdrave dobronamernosti. Osmeh je iskra sre}e za sebe i za
druge. On je va`an jer dopu{ta malo olak{awa, utehe, a mo`da je, ~ak,
i put prema qubavi... Katkad je odista tako. Ali, ni izbliza uvek.
Osmeh titra ne samo kraj usta; on titra na celom licu, posebno u o~ima iz kojih zra~i. Kada se osmehuje{ jedino ustima, a o~i
ostaju ozbiqne ili sle|ene, ostalima postaje nekako neugodno, ~ak i gadno. Kada se osmehuju samo o~i, mi se neretko nasla|ujemo jednim skrivenim, suzdr`anim humorom. Mrtvi, sa sklopqenim o~ima, osmehuju se jedva-jedva izra`avaju}i, za wih zajedni~ko, bla`eno uspokojewe.
Zato, osmeh nije jednostavan i ne govori uvek o sre}i. Postoje,
mo`e se re}i, bezbroj na~ina osmehivawa. Treba samo, na primer,
uzeti u obzir ono {to preovladava u osmehu da li se, recimo, osmehujemo zbog svog dobrog zdravqa ili zbog simpatija prema drugome.
Sopstveno zdravqe stavqa akcenat na voqeno ja onoga ko se osmehuje: takav osmeh podrazumeva samoga sebe: stvari kod takvog ~oveka idu
toliko dobro da se on ose}a ugodno. Simpatija, naprotiv, stavqa akcenat na odnos prema drugome: tada osmeh podrazumeva tebe, bli`wega svog.
Osmeh zbog ja, naj~e{}e je samodovoqan, odbijaju}i, nesrda~an
i nesimpati~an. On mo`e da bude u potpunosti de~je naivan, i da zna~i:
Ja sam zdrav, i fino mi je, i {ta me briga i druge. Ili da bude samodovoqan: Sve je, u meni i na meni, blistavo. Ili, vi{e od toga, zanosan
i visokoparan: [ta, neko se usu|uje da uporedi sebe sa mnom? Ili
prezriv: Zar ste i vi, bi}a ni`e vrste, ovde? Mo`e da bude razo~aran, uvre|en itd. I kada se ta uvredqiva, prezriva ironija uperi protiv vrhova, ona postaje sarkasti~na i bogohulna; oni, tamo, gore,
ili onaj, tamo, na nebesima, Pro`et pritajenom zlobom, seju}i crne
zrake mr`we, zavisti, neutopqenog ose}awa osvete, osmeh postaje infernalan i satanski gr~evita grimasa jednog samobo`ewa koje nije po{lo za rukom... Dakle, samopotvrdni osmeh dobrog zdravqa nije povezan sa srda~nom dobronamerno{}u, ve} se, zbog primitivnog egoizma,
survava u Ad, da bi se osmehivao ~ak i iz Ada....
Osmeh upu}en tebi, naprotiv, jeste osmeh srda~ne simpatije u
svim svojim nijansama, od naivno-ose}ajne pobude do, onostranim svetom nadahnute, `rtvene, duhovne qubavi, koja se iz daqine sme{i nevernoj qubavi, `ele}i joj sre}u. Postoji osmeh mudre skromnosti: Ja sam
cvet u vrtu, i osmeh bestidne nasrtqivosti. Postoji osmeh drskog koketstva i osmeh svete tajne; upitni osmeh uni{tavaju}e tuge, probu|ene qubomore, opro{taja, utehe, zahvalnosti. Postoji osmeh bla`enog prosvetqewa i osmeh sre}ne matere. Postoje slu~ajevi kada obogaqeno lice
spasava osmeh i slu~ajevi kada osmeh izobli~ava i kompromituje i najlep{e lice. U celini postoji neiscrpni broj izraza.
Ali, istinski osmeh uvek je izazvan potpuno konkretnim uslovima. Osmeh je izraz, diktiran ose}awem da, i to da mora da svetli
u svojoj potpunosti, `ivo i iskreno. Neiskren osmeh uvek je fal{ i odbojan: on je iznutra otrovan i sjalovqen odre~nim ne. Pravi osmeh,
me|utim, mora da bude punova`an, i to kako spoqa, svetle}i na licu, tako i iznutra zra~e}i u du{i. Javnost i iskrenost sazdaju du{evnu prijatnost osmeha. ^ovek u svom osmehu mora o~uvati jednu gotovo de~ju otvorenost, pona{ati se ~ista srca i slobodno. Samo tada osmeh postaje
~edo srca i deluje o~arqivo. Tada se od ~oveka prema drugom ~oveku
pru`a svetla, laka nit; odjednom nikne uzajamna simpatija du{a, a u onoj
meri u kojoj osmeh postaje sve srda~niji i ne`niji ra|aju se prijateqstvo i qubav.
Takav osmeh mo`e i istinski postati oru|e Boga na zemqi.
Ivan A. IQIN
Iz kwige Pred buktavim zagonetkama Gospodwim,

VERSKI PRAZNICI
1-15. maja

Pravoslavni
3. maj Prepodobni Josif Srpski,
Sveti Nikolaj @i~ki
5. maj Sve{tenomu~enik Platon Bawalu~ki
6. maj Sveti velikomu~enik
Georgije \ur|evdan
8. maj Sveti apostol i jevan|elist
Marko - Markovdan
10. maj Spaqivawe mo{tiju sv. Save na
Vra~aru
12. maj Sveti Vasilije Ostro{ki
^udotvorac
14. maj Sveti prorok Jeremija

Jevrejski
3. maj - Jom aacmaut

^UDOTVORAC
Sveti Vasilije Ostro{ki
ro|en je u hercegova~kom
Popovom Selu, od jednostavnih i blagorodnih roditeqa koji su ga vaspitavali
u pobo`nom duhu. Odmalena
je bio ispuwen qubavqu
prema Crkvi i veri pravoslavnoj, a kada je odrastao
i oti{ao u manastir Uspenija Bogorodice veoma brzo
se pro~uo zbog svog ozbiqnog i podvi`ni~kog `ivota.
Docnije je izabran i posve}an za episkopa zahumskog i
skenderijskog. Kao arhijerej `iveo je u manastiru Tvrdo{u, a zatim, kad su ga Turci razorili, preselio se u
Ostrog, gde je nastavio svoj strogi podvi`ni~ki, u Bogu
oplemeweni `ivot, posve}en brizi za svoje vernike.
Umro je u 16. veku, a wegove ~udotvorne i celobne mo{ti ~uvaju se do dana{wih dana. U wihovu mo} isceqewa i utehe veruju i hri{}ani i muslimani.

JOM AACMAUT
Dan progla{ewa nezavisnosti dr`ave Izrael
14. maj 1948. godine (5. ijar 5708) slavi se u Izraelu kao dr`avni, a u jevrejskim zajednicama u svetu,
kao nacionalni praznik. Poveqa o nezavisnosti proklamuje slobodu useqavawa Jevreja iz svih zemaqa,
unapre|ewe razvoja Izraela za dobro svih wegovih
`iteqa, principe slobode, pravde i mira u duhu jevrejskih proroka, punu socijalnu i politi~ku ravnopravnost svih izraelskih gra|ana bez obzira na veru, rasu i pol, slobodu verispovesti, savesti, obrazovawa

Svetigora, Cetiwe, 2001.

78

1. maj 2006.

KAD ATLETIKA
ZAPALI GRAD
Kenijski atleti~ar Xafet Kosgei
postavio je novi rekord Beogradskog
maratona po{to je 42 kilometra i
195 metara pretr~ao za dva sata,
deset minuta i 54 sekunde.
U `enskoj konkurenciji trijumfovala
je Beloruskiwa Galina Karna{evi~,
dok je pobednik Drugog regionalnog
vojnog prvenstva Poqak Adam
Drazinski. Promoter ovogodi{weg
maratona bio je najboqi atleti~ar
20. veka Karl Luis.

osle nekoliko godina stagnacije, po~eo sam ponovo ozbiqno da treniram i nadam se da }u sutra istr~ati vreme koje je pribli`no mojim najboqim rezultatima, {to je boqe od dosada{weg rekorda beogradske staze. Osim toga, nedavno
sam se o`enio pa se nadam da }e mi sada stvari krenuti naboqe - rekao je uz
sme{ak Kenijac Xafet Kozgei na konferenciji za novinare odr`anoj
dan uo~i 19. beogradskog Banca Intesa maratona, predvidev{i svoj trijumf na tom
najve}em atletskom doga|aju u na{oj zemqi.

Istr~av{i 42 kilometra i 195 metara za 2:10:54, tridesetosmogodi{wi Xafet

Kozgei postigao je novi rekord staze popraviv{i dosada{wi najboqi rezultat (koji je
iznosio 2:12:10) za minut i {esnaest sekundi. I drugoplasirani na Beogradskom maratonu, tako|e Kenijac, Festus Kijoko Kikumu tr~ao je boqe od dosada{weg rekorda maratona i na ciq stigao za 2:11:30, dok je tre}e mesto pripalo jo{ jednom Kenijcu, Rubenu
Mutumvi, koji je zavr{io trku za 2:13:31.

U `enskoj konkurenciji pobedila je Beloruskiwa Galina Karna{evi~ rezultatom 2:34:35. Pobedu joj je donelo iskustvo ste~eno na skoro dvadeset maratonskih
trka na kojima je u~estvovala do sada, po{to je na polovini staze zaostajala za Kenijkom ^emokil ^ilapong minut i 20 sekundi. Ipak, ^ilapongova, kojoj je ovo bila
prva trka van Kenije, izgubila je vo|stvo na 30. kilometru i na kraju u ciq u{la
druga sa vremenom 2:36:10. Etiopqanka Adene~ Bejen je bila tre}a postigav{i rezultat 2:41:12.
Galina Karna{evi~, koja je li~ni rekord postigla u jednoj od najja~ih maratonskih trka svih vremena, odr`anoj pro{le godine na Svetskom prvenstvu u Helsinkiju
(2:27:24), novinarima je rekla da je mislila da }e da ostvari boqi rezultat, ali su
je u tome omeli spoqa{wi faktori.
Trka je odlu~ena na 30. kilometru kada sam videla da sti`em devojku koja je sve
vreme tr~ala ispred mene i tada sam znala da }u imati dovoqno snage da prva stignem
na ciq, rekla je Karna{evi~eva.
Takmi~arka iz SAD, Di Nazaro pro{la je kroz ciq kao ~etvrta (2:41:35), dok
je peta bila Marijana Luki} iz Srbije i Crne Gore koja je rezultatom 2:42:41 popravila li~ni rekord za dvadesetak sekundi. Woj je pripala i titula prvakiwe Balkana, a smatra da bi postigla boqi rezultat da ve}i deo staze nije tr~ala sama.
Pobedniku maratona u mu{koj konkurenciji pripa{}e 8.000 evra za pobedu i
jo{ 3.000 kao nagrada za obarawe rekorda staze. Drugoplasirani }e dobiti 5.000
evra, tre}eplasirani 3.000, ~etvrtoplasirani 2.000, petoplasirani 1.500, a {estoplasirani 1.000 evra. U `enskoj konkurenciji, pobednici maratona pripala je
nagrada od 6.000 evra, drugoplasiranoj 4.000, tre}eplasiranoj 2.500, ~etvrtoplasiranoj 2.000, petoplasiranoj 1.500, a {estoplasiranoj 1.000 evra.

REGIONALNO VOJNO PRVENSTVO

U sklopu 19. beogradskog Banca intesa maratona odr`ano je i Drugo regionalno vojno prvenstvo u maratonu na kome su u~estvovali pripadnici oru`anih snaga Albanije, Poqske, Slovenije, Turske, Makedonije i Srbije i Crne Gore. Sve ekipe, osim makedonske, imale su ~etiri trka~a, a rezultati najboqe trojice bodovali
su se za ekipni plasman.
Osmeh posle novog rekorda, Xafet Kosgei prolazi kroz ciq

79

SPORT
U takmi~arskom pogledu, najve}i favoriti, koji su i opravdali
o~ekivawa, bili su pripadnici oru`anih snaga Poqske. Kao i pro{le godine, oni su trijumfovali u pojedina~noj i u ekipnoj konkurenciji. Tako je prvo mesto osvojio Adam Drazinski iz Poqske rezultatom 2:24:18. Drugi je bio Miroslav Plango, tako|e iz Poqske,
2:25:00, dok je tre}e mesto zauzeo Mustava Joldar iz Turske koji je
stigao na ciq za 2:27:46. Ekipno, prvi su bili Poqaci, drugi Turci,
tre}i Slovenci, dok su ~etvrto mesto zauzeli predstavnici Vojske
Srbije i Crne Gore. U na{oj ekipi na{li su se major Dragan Todorov, kapetan prve klase Nenad Milosavqevi}, stariji vodnik prve
klase Jovi{a Markovi} i desetar po ugovoru Goran ^egar.
Na otvarawu druge zvani~ne me|unarodne vojne sportske manifestacije, koju organizuje na{a zemqa od u~lawewa u Me|unarodni
savet za vojne sportove (CISM), takmi~are i {efove delegacija, ali i
sve goste na Vojnoj akademiji pozdravila je u ime Ministarstva odbrane i Vojske SCG Sne`ana Samarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku odbrane. Tom prilikom ona je takmi~arima
po`elela da trka protekne u sportskoj atmosferi i fer borbi i poru~ila da }e, bez obzira na to {to }e se na pobedni~ko postoqe popeti trenutno najspremniji, pobediti svi koji zavr{e trku, jer na
stazi dugoj 42 kilometra i 195 metara ne mo`e biti pora`enih.
Najboqe plasirani doma}i maratonac na Beogradskom maratonu, koji je zauzeo {esto mesto na Drugom regionalnom vojnom prvenstvu, bio je desetar po ugovoru Goran ^egar (2:38:29). Za Odbranu
on ka`e da je do 35. kilometra i{ao jako dobro. Me|utim, kako ve}
nedequ dana imam problema sa zadwom lo`om, vi ste prvi kome to
priznajem, posledwih sedam kilometara trke uhvatili su me jaki gr~evi tako da sam se borio sa sopstvenim granicama izdr`qivosti
kako bih zavr{io trku. Ipak, Goran je i ove godine, dodu{e na nezvani~nom dr`avnom prvenstvu, odbranio titulu prvaka.
Ne ba{ idealni vremenski uslovi, temperatura je za vreme trke porasla sa deset na petnaest stepeni, ote`ali su tr~awe i najuspe{nijem vojnom takmi~aru Adamu Drazinskom. On za na{ list ka`e
da je do pola trke sve bilo u redu, da bi mu drugu polovinu noge postale te{ke.
Posle pola trke uvideo sam da ne mogu da se borim za neko od
prva tri mesta u ukupnom plasmanu na maratonu, tako da sam se koncentrisao na osvajawe zlata u vojnom maratonu i sve se dobro zavr{ilo. Konkurencija je bila veoma jaka, Kenijci su bili odli~ni, tako
da kada su krenuli napred, nisam mogao da ih pratim.
Kolege na{ih maratonaca iz Poqske, ali i drugih zemaqa, nisu
mogli da veruju kada su ~uli da na{i vojni sportisti treniraju tek
po{to obave sve svoje vojni~ke du`nosti. Za informaciju da je Goran
^egar samo dva dana posle maratona, jo{ nedovoqno oporavqen, de`urao, verovatno bi mislili da je samo {ala. Zbog toga rezultati
na{ih maratonaca dobijaju posebno na vrednosti.

Adam Drazinski, najboqi vojni maratonac

Radost pobede podelili su Marijana Luki} i Goran ^egar

Progla{ewe ekipnih pobednika Drugog regionalnog vojnog prvenstva

1. maj 2006.

ODR@ANO SPORTSKO PRVENSTVO

VOJNE AKADEMIJE

POLO@EN JO[
JEDAN ISPIT
Najboqi takmi~ar prvenstva bio je
student Sr|an \uri} sa Odseka KoV. U
ekipnom plasmanu, najuspe{nija je bila
ekipa Odseka KoV, drugo mesto je zauzela
ekipa Odseka VS i PVO dok je tre}a
bila ekipa Odseka Logistike.
portsko prvenstvo Vojne akademije 2006. odr`ano je od 14.
do 16. aprila na sportskim terenima te ustanove. Programom prvenstva ove godine obuhva}ena su takmi~ewa u vojnom
vi{eboju (savla|ivawe pe{adijskih prepreka, bacawe bombe
u metu, ga|awe iz automatske pu{ke, kros na 2.000 metara i plivawe na sto metara slobodno), streqa{tvu (ga|awe iz vojni~kog pi{toqa i iz automatske pu{ke), orijentiringu, atletici, odbojci i
xudou. Na wemu su u~estvovala 204 takmi~ara iz ekipa odseka KoV,
VS i PVO, Mornarice, Logistike i Vojne gimnazije.
Posle trodnevnih nadmetawa na sportskim borili{tima, u
ekipnom plasmanu, za koji su bodovane sve sportske grane sem xuda,
najuspe{nija je bila ekipa Odseka KoV koja je sakupila jednak broj
bodova (33,5) kao i drugoplasirana ekipa Odseka VS i PVO, ali je
bila boqe rangirana u pojedinim sportskim granama, dok je tre}e
mesto zauzela ekipa Odseka Logistike (24,5). ^etvrta je bila ekipa
Vojne gimnazije (18,5), dok je peta bila ekipa Odseka Mornarice
(10). Najuspe{niji takmi~ar ovogodi{weg sportskog prvenstva Vojne
akademije bio je student Sr|an \uri} sa Odseka KoV koji je, izme|u
ostalih rezultata, zauzeo prvo mesto u vojnom vi{eboju.
Zatvaraju}i sportsko prvenstvo, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, ~estitao je pobednicima na plasmanu i svim ostalim takmi~arima na u~e{}u, istakav{i da je
Sportsko prvenstvo Vojne akademije ostvarilo zacrtani ciq:
Provereni asovi iz sastava Vojne gimnazije i Akademije potvrdili su svoja sportska ume}a, a pojavili su se i novi momci koji su najavili da }e u narednom periodu nastaviti uspe{nu sportsku tradiciju Vojne akademije, ne samo u okviru Vojske ve} i u Beogradu i Srbiji.
Zadovoqni smo ukupnom organizacijom prvenstva i rezultatima koje ste postigli, a kako i ne bismo kada imate ne samo u Vojsci
ve} i {ire najboqu materijalnu sportsku bazu, kabinete, sportske
terene i odli~ne profesore. Sve to ~ini plodno tlo koje nam garantuje da u narednom periodu mo`emo da o~ekujemo jo{ boqe rezultate, poru~io je general Kova~evi} u~esnicima Sportskog prvenstva Vojne akademije. On je tako|e podsetio da predstoji jo{ jedan zna~ajan zadatak Regionalno vojno prvenstvo u maratonu u
okviru Beogradskog maratona, na kome }e Vojna akademija i Vojska
Srbije i Crne Gore polagati zna~ajan me|unarodni ispit.

S
KARL LUIS PROMOTER MARATONA
Prvi put Karl Luis je trebalo da do|e u Beograd 1991. godine
na miting Sudar zvezda koji je pripremao Beogradski maraton, ali
zbog po~etka oru`anih sukoba na ovim prostorima, planirane atletske igre nisu odr`ane. Ni drugi poku{aj Beogradskog maratona da dovede najve}u atletsku zvezdu u Beograd nije uspeo. Zbog sankcija prema
Jugoslaviji, Luis nije mogao da kao promoter do|e na 13. beogradski
Soko [tark maraton. Ipak, spot sa wegovim pozivom i porukom Vidimo se na Terazijama doveo je te godine na tri trke maratonskog
programa, uprkos ki{i, dosad nenadma{en broj od vi{e od 40.000
u~esnika. Kona~no, ove godine, na Terazijama mogli smo da vidimo ~oveka koga je Svetska atletska federacija (IAAF) 1999. godine proglasila najboqim atleti~arem 20. veka, Frederika Karltona Luisa.
Karl Luis se susreo sa predstavnicima medija na konferenciji
za novinare u Skup{tini grada, dan pre odr`avawa maratona. Tom
prilikom on je rekao da je maraton sam po sebi zna~ajan doga|aj koji
povezuje wegove u~esnike sa {irokom strukturom qudi koja je anga`ovana na organizaciji te sportske manifestacije ali i sa celokupnom zajednicom.
Posebno je lepo videti da su i deca ukqu~ena u taj sportski doga|aj po{to }e ona svake godine iznova da privuku jo{ vi{e qudi.
Zbog toga sam uveren da }e ovaj projekat samo nastaviti da raste u
va{oj zemqi, rekao je Luis.
Na pitawe novinara da li }e i sam jednom tr~ati maraton, Karl
Luis je odgovorio da je i vo`wa automobilom 42 kilometra duga, a
kamoli tr~awe. On je rekao i da je do sada najdu`e xogirao desetak
kilometara, ali i da tr~awe maratona nije pitawe rezultata ve} unutra{weg izazova svakog ~oveka. Zbog toga ne}u se takmi~iti u maratonu, po{to se moj takmi~arski duh izgubio kada sam se pre devet godina povukao iz profesionalnog sporta, ali ne iskqu~ujem da }u jednog dana da tr~im kako bih ispitao granice sopstvene izdr`qivosti.
A koji su to najupe~atqiviji trenuci u wegovoj karijeri?
Najradije se se}am osvojene prve i posledwe olimpijske medaqe.
Zbog ~ega posledwe? Kada sam se opra{tao od profesionalnog bavqewa sportom na Igrama u Atlanti 1996. godine znao sam da sam u
atletici postigao sve {to sam mogao, tako da sam se povukao potpuno
ispuwen i kasnije vi{e nisam imao potrebu ni `equ da se takmi~im.
Posle toga bile su mi potrebne dve godine da se odmorim, a potom
sam po~eo da se anga`ujem u svojoj fondaciji koja se bavi sportskim
obrazovawem dece i omladine, rekao je Karl Luis.
Na pitawe kako da unapredimo atletiku u na{oj zemqi on je odgovorio da na deset miliona qudi mora da postoji bar jedno dete u kome
le`i talenat dobrog, perspektivnog sprintera.
Izazivam vas da da na|ete takvo dete. Dovedite ga u moj centar da radi po na{em programu i garantujem vam da }e postati vrhunski sprinter. Posle, to }e zapaliti celu zemqu za atletikom.
Sawa SAVI]
Snimili Zvonko PERGE i Darimir BANDA

S. S.
Snimila R. TOMI]

[AH
Le6 17.Lf6 gf6 18.Dh6 d5 19.Ld5
Sd5 20.cd5 Lf5 21.g4

IZABRANA PARTIJA

DAMA IZ
KOM[ILUKA

KOMBINACIJA
Espig - ^om
Viqnus, 1978.

Francuski {ahista Andre

Fransoa Deniken Filidor, najja~i svetski igra~ 18. veka, bio
je drugo dete od druge `ene, 50
godina mla|e od oca, koji je bio
kraqev bibliotekar i imao
dvadesetoro dece. Kao dete od
{est godina svirao je u dvorskom orkestru, a u {ahu pobe|ivao sve od reda sa pe{akom fore i kada je imao 69 godina.

A. Stefanova - P. Nikoli}
Vajk an Ze, 2005.
1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.g3 c5 4.Sf3
Pored toga {to je svetski {ampion Topalov iz Bugarske, i svetska
prvakiwa Antoaneta Stefanova je
iz na{eg kom{iluka. Svetskim {ampionkama se automatski priznaje i
mu{ka velemajstorska titula, ali
ova simpati~na Bugarka `eli vi{eda mu{kom rodu doka`e da, pored
None Gaprinda{vili, Maje ^iburdanidze i Judit Polgar i ona mo`e ravnopravno da se bori sa mu{karcima. @rtva je bio bosansko
-hercegova~ki velemajstor Predrag
Nikoli}. Do`iveo je pravi pravcati slom, takore}i u minijaturi! A
sve je po~elo mirno, svojim drugim
potezom u{lo se u poznate vode Engleske partije.
4cd4 5.Sd4 Dc7 6.b3 e5 7.Sc2
Dc6 8.Tg1 Lc5 9.Lg2 Db6 10.Le3 d6
Rupa u crnoj poziciji na d6 je
o~igledna slabost.
11.Sc3 0-0 12.Dd2 Sc6 13.0-0-0
Td8 14.Lg5 Lb4 15.Sb4 Sb4 16.Kb2

Zanimqivosti
GENIJALNI FILIDOR

VRSTE [AHA
Beli: Kb2, Dh6, Td1, Tg1, Sc3, a2, b3,
d5, e2, f2, g4, h2
Crni: Kg8, Db6, Ta8, Td8, Lf5, a7,
b7, e5, f6, f7, h7

21Lg6 22.h4 Tac8 23.h5 Lc2

24.g5
1:0

REKLI SU...
Nije sve u pobedi, ali poraz je
ni{ta.
E. Mednis

Beli: Kg2, Tc1, Td1, La3, Sb6, Sc3,

a2, b3, e2, f2, g3, h3
Crni: Kf8, Ta7, Tc7, Le7, Sc5, Se8,
a6, d5, e6, f7, g7, h7

Beli na potezu.
1.Scd5! ed5 2.Sd5 Se6
Na 2Ld6 3.Sc7 Tc7 4.Td6! Sd6
5.Tc5 sa odlukom
3.Tc7! S8c7
Na 3Tc7 4.Se7 Te7 5.Td7 sa
odlukom.
4.Se7
1:0

U kwizi 30 godina [K @upa

1973-2003 (Aleksandrovac,
2003), autor Svetomir D. Tomi}
podelio je {ah na kafanski,
magacinski, kancelarijski i
parkovni.
Da je kwigu napisao neki profesionalni vojnik, svakako bi
tome dodao i - terenski {ah.
Me|utim, pisac uop{te nije
spomenuo turnirski {ah!
Pripremio
Rade MILOSAVQEVI]
majstor Fide

T
B

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: dvodinarka, {qakavica, Vukanovi}, ke, pozivar, an, Kokan, voskolik, Ra, Dej, zar, misterija, SP, Enakit,
portorika, oks, senet, Manxurija, atak, E~ka, pastirica, dragi, tao, vo{tanica, prevoj, OR, testenina, Era, ade, sa, o{tarija, Olimp, iz, aporter, SA,
trimarani, memoarist, zlatotisak.

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

18. Potpuno nepoznate stvari (fig.), 19. Pri~e{}a, pri~e{}ivawa, 20. Smawivawe te`ine robe zbog transporta ili prerade, 21. Ime glumice Papas,
22. Nekonstruktivni kriti~ari, zajedqivci, 23. Ve{tina oratora, besedni{tvo, 24. Sisari koji se hrane mravima, 26. Luka, grad i pokrajina u Siriji, 27. Ruski pisac, osniva~ ruskog klasicizma, Anton Dimitrijevi~, 28. Upi{ite: d, i, 29. Rastavna sveza, 30. A`daja, neman, 31. Mesto na Bra~u, Postire, 32. Starogr~ki bog rata (mit.), 33. Upi{ite: r, i, 34. Me{ovita radna
organizacija (skr.), 35. Vrsta mirisne smole biqnog porekla, 36. Brodska
oprema, jedriqe, 37. Prevod Biblije na latinski jezik, 38. Papir, 39. Mu{ko ili `ensko ime odmila (Oliver, Olivera), 40. Drugi i ~etvrti samoglasnik, 41. Kon~i}i, 42. Barska biqka, trska, 43. Oznaka na elektri~nim aparatima da su radio-frekvencijske smetwe otklowene, 44. Engleski slikar,
Vilijam, 45. Upi{ite: a, ~, 46. Vladavina tirana, strahovlada, 47. Bez traga, 48. Velika pokrajina u [paniji, 49. Izvedravati se (o oblacima), 50.
Mala sabqa krivaja, 51. Presan, 52. Generalni sekretar OUN, Kofi, 53.
Makedonska kwi`evnica, Olivera, 54. Na{ zvezdani sistem, Mle~ni put.

1. Naknada za {kolovawe, 2. Bolesnici od paralize, 3. Pribori, oru|a,

4. Muzi~ko slovo, 5. Mu{ko ime, ]irilo, 6. Melodija, napev, 7. Sestra,
seja, 8. Jelena ili Helena odmila, 9. Nota solmizacije, 10. Dozvola za
ulazak u luku, naro~ito ako je la|a iz oblasti gde vlada zaraza, 11. Biv{i
tamnoputi ko{arka{ vi{e evropskih timova, Dejvid, 12. Anti~ki grad na
Peloponezu, 13. Upitna zamenica, 14. Mesto kraj Prespanskog jezera, 15.
Belokos, 16. Dvocifren broj iz ~etvrte desetice, 17. Ista slova, 19. Dotrajala stvar, starudija, 21. Grad u Pakistanu (2.slovo: k), 22. Vrsta rakije, 24. K}i belca i mulatkiwe (1.slovo: k), 25. Koja je istog imena, 27. Politi~ka stranka, 28. Simbol radijuma, 30. Na mlitav na~in, 31. Modrica,
32. Skora{wi, 34. Kow (pesn.), 35. Hranqiv, 36. Ostrvske kopnene povr{ine, 38. Li~nost iz gr~ke mitologije, Troj, Trois, 39. Obi~an vojnik, bez
~ina, 40. Dr`ava drevnih Eginaca, 42. Grad u Ma|arskoj, 43. Italijanski
glumac, Franko, 44. Kraq basnoslovnog bogatstva (mit.), 46. Urlik, rika,
47. Ime nema~kog re`isera Vendersa, 48. Upi{ite: k, n, 49. Auto-oznaka
za Suboticu.

w
82

VODORAVNO:

1. maj 2006.

NOVINSKO-IZDAVA^KI
CENTAR
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJE
monografiju
63. padobranske
brigade
Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene
63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:
sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.
Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te
elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,
po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve
ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju
ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim
znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.
Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je
stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu
svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.
O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na
brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu
vi{egodi{weg novinara lista Vojska, sada
oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.
Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,
tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim
papirom.
N ARUX B E N I C A
NIC Vojska, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363
@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Potpis naru~ioca

......................................

..............................................

dizajn

Datum

a. {vedi}

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi

VOJNICI SA DVE ZAKLETVE po pretplatnoj ceni
od 1.080,00 dinara.
Kwige }u platiti (zaokru`iti):
1. unapred u celosti
2. u dve mese~ne rate
U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.
Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju
nakon uplate celokupnog iznosa.
Kupac: _______________________________________________________________
(ime, o~evo ime i prezime)
JMBG ________________________________________________________________
Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________
Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________
Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Sa tradicionalnom sabqom
postanite

OFICIR SA STILOM
Sabqu
M. 1895/1995
mo`ete kupiti za
33.000,00 dinara

15 jednakih rata
isporuka odmah
po potpisivawu ugovora

Autori
oficirske sabqe
preko 10 godina
u kontinuitetu
po{tovaocima
tradicije
obezbe|uju
obele`je
~asnog
oficirskog poziva

NARUXBENICA
Naru~ujem:

Standard i kvalitet oficirske

sabqe garantuje Status Stil

* pozla~enu oficirsku sabqu po ceni od 39.000,00

kom. ____

* posrebrenu oficirsku sabqu po ceni od 36.000,00

kom. ____

* standardnu oficirsku sabqu po ceni od 33.000,00

kom. ____

u 15 jednakih rata
Ime i prezime: ____________________________________________
^in __________________ V. P. i mesto _______________________
Adresa stanovawa naru~ioca: _______________________________
JMBG: ________________ Broj l. k. __________________________

11080 Zemun, ul. Gradski park 2/-102

Tel: +381 (0)11 377-15-22; + 381 (0)11 377-15-13
Mob.: +381 (0)64 617-19-22
E-mail: office@statusstil.com
Web: www.statusstil. com

Kontakt telefon: _________________

Datum ____________________
Popunite poruxbenicu i po{aqite na slede}u adresu:
STATUS STIL, Gradski park 2, 11080 ZEMUN

Potpis ________________________