~" BEOFARA 1 @ STA JE GOVOR TELA? Ova knjiga ée vas podutiti jeziku koji svi veé znaju. To je govor tela, Svaki put kada sa nckim razgovaramo, tclo potpomaze ono sto govorimo desetinama malih gestova, migova, promenama u dréanju i izrazu lica. Cinjenica da svi vet zmaju govor tela nece vam smetati da nautite da ga ,.govorite” cofektnije, Zbog toga je ova knjiga i nastala. ‘Veeina Ijudi ne shvata koliko Koristi ovaj nemusti jezik svaki put kada komunicire sa drugom osobom. Koriste ga nesvesno. Pa tako i vi. Verovatno i vi, takode, ne shvatate da je moguée koristiti govor tela efektnije. Ova knjiga ¢e vas ubediti u suprotno. Ako je protitate paZljivo i iskoristite uputstva, posebno vezbe i eksperimente koje sadr2i, shvatitete da ste postali veStiji u keri8senju govora tela. I takode, da ste veStiji u ‘razumevanju natina na koji ga drugi Ijudi koriste. U postednjih dvadeset godina, a ponajvie tokom postednjih deset, sprovedena su brojna istrazivanja u domenu neverbalne komunikacije. Pregaoci iz razliitih disciplina psihologije, sociologije, antropologije i lingvisiike su proutavali aspekte Tjudskog ponaSanja koje vr8i neku funkeiju pri komunikaci Kao rezultat toga, danas z1amo mnogo vie 0 iiudskoj interakciji na najaizem nivou nego pre. U mnogo slutajeva, ono a Sta smo znali da je tatno na osnovu zdravog razuma potvrdilo se, ali unekima nije. ‘Svrha ove knjige je da se istrati ovo polje u razvoju i othrije Ma se nautilo, kao i da proceni prakti¢nu primenijivost i ‘mplikacije ovog novostetenog zaanja. U proslosti smo imali tendenciju da na komunikaciju medu Ijudima gledamo iskijutivo kroz koriStenje jezika. Vreme je da se ozbiljnije Pozabavimo uticajem neverbalnih faktora u interakeiji licem u lice, Ova knjiga takode Zeli da objasni ono sto se saznalo iz istraZivanja o veStinama i tehnikama govora tela kao Sto su 5GovoR TELA fizidki kontakt, razdaljina, orijentacija, izrazi lica, neverbalni aspekti govora itd. Ispituje kako se ovo znanje primenjuje u raznim kontekstina i takode kako se primenjuje da se popravi efekat. Ostatak ovog poglavlja ¢e, stoga, ukratko opisati (ali malo dute nego sadréaj!) teme koje motete ofekivati malo kasnije u knjizi. Nadam se da ée ovo uspeti da vas ubedi da je istrajavanje u ¢itanju ove knjige vredno vaseg vremena i mo2da tak i da se okuSate u nekim praktignim vesbama i rimentima koji su prediozeni na kraju svakog poglavlja. Kada je u pitanju govor tela, isto onotiko koliko nautite iz rakse, modete nautiti dok éitate o tome Sta drugi rade. Ali glavna svrha ovog poglavlja je da éete na njegovom kraju, imati Jasniju ideju 0 tome sta se podrazumeva pod terminom "govor ‘ela", kakvu vista ponaSanja to ukljutuje i takode, &ta moze da se zakljudi iz njegovog odsustva, kakvu vrsti. ponaSanja ne ukljucuje, Kontakt o¢ima # pravae pogleda su zastuplieni u poglaviju br. 2. Ovo su najsnaznija sredstva neverbalne komunikacije koja Posedujemo. Kontakt ofima, zadréan samo delié sekunde dude ‘nego Sto osoba kaju ste pogledali ematra prikladnim mo¥e Sak da dovede do reakcij, ili fizitke agresije ili, u nekom drugom Konickstu, moze da bude shvaéena kao naznaka scksualne Prvlatnasi. Moramo da obratime padnju na ono So radimo Poglavije br. 3 se bavi izrazima lica, ukljudujuéi i osmeh. Osmeh je jedan od nekoliko univerzalnih pojmova u govoru tela, kao i podizanje obrva u zak prepoznavanja i pozdrava, ‘NaSa lica motda nisu uvek nasa sreéa, ali zasigurno su mesto iz koga potitu neki od najsnaznijih neverbalnih signala Polaeti glavorn i klimanje, iako su zapravo gestovi, odvojeno su ‘wetirani w poglaviju br. 4. Njihova uloge w druStvenoj interakeiji je objainjena, kao i znadaj Klimanja glavom dok shufamo druge. ._ Gestovi i pokreti tela su fokus poglavija br. 5. Mnogi istrativati su taili doksz za postojanje govor tela sa tosh pravilima kao kod govornih jezika u ovom domenu, ali im to nije po8lo za rukom. Medutim, kao Sto cemo videti, postoje neki pokazatelji da odredeni pokretiu nekim kulturama imaju sasvim Specifiéna i fiksna zatenja, a postoje i gestovni jezici, kao Sto 6 PRAKTICNI PRIRUCNIK. su oni koje Koriste gluvi, ali postoje mnoge otigledne razlike izmedu njih i nagina na koje se koriste gestovi u normalnom svakodneynom 2ivatu. Poglavije br. 6 ispituje ulogu drZanja i stava u govors tela. Do nedavno se smatralo da ovaj domen vite pripada priruénicima protokola i lepog ponaanja, ali se sada ozbiljnije smatra aspektom ponaSanja koji buja korisnim neverbalnim signalima. DrZanje, na primer, moze biti dobar pokazatelj stanja svesti neke osobe w treautku dok traje komunikcacija, U poglavlu br. 7, baviéemo se blizinom i orijentacijom. Kao i dcaanje, orijentacija moze mnogo da nam kate o stavovima neke osobe prema onome s kim komuniciraju i prema prirodi, temi i lokaciji u kojoj se komunikacija dogada. Koncept litnog. prostora je istrazen, kao teritorijalnost u ijudskom ponaganju. Obraéa se paimja i na odbranjiv prostor i njegov znaéaj za Rignost i drustvo. U poglaviju br. 8 radi se 0 fizitkom kontakt i dodiru. Glavna razlika izmedu njih se svodi na nameru, jer prvi implicira sluéajni dodir, a drugi namemi tin. Ali razlika nije preterano kruta i moda je moguée razlikovati ova dva samo na osnovu dodimutog dela tela (dodir u ovom slutaju podrazumeva kori8eenje Saka), U poglaviju br. 9, fizicki izgled i pojava su na razmatranju. promene u ove dve kategorije mogu imati uticaja 1a sposobnost osobe da uspeéno komunicira sa drugima, Sto nije beznatajno, Deseto poglavije razmatra procenu vremena i sinhronizaciju kao aspekte govora tela, Vatmost vremena u zapadnoj kulturi daje mu znadajnu ulogu u komunikaciji. Kako sinhronizujemo dok razgovaramo sa drugima takode mote biti znatajan faktor za uspe8nu interakciju. Poglavije br. 11 bavi se neverbalnim aspektima govora. Ono Sto kazemo moze biti prili¢no izmenjeno kori8éenjem, namernim ili nesvesnim, patiza, hm-ova, mmm-ova, aa-ovima, Promenama tona, visine glasa, brzine i akeenta, da navedemo samo nekoliko karakteristika koje su vainije nego Sto mnogi ‘mogu da pretpostave. Kulture razlike u kori8éenju govora tela su fokus poglavija br. 12, Ovde je uéinjen pokusaj da se podvukn neke neobitnije, 7GOVOR TELA je i matajnije razlike, kao i da se istrati opéta prorods medu-kulturnih varijacija u neverbalnom ponatanju. Poglavije br. 13 istrafuje ulogu govora tela u profesijama kao to su podutavanje, podizanje dece, televiaijsko intervjuisanje, trgovina i ostali oblici kontakta sa javno’éu. Poglavije br. 14 govori o ulozé govora tela u ruzlititim situacijama koje se pojavijujer u svakodnevnom 2ivotu, kao i pokuSajimia da prevarimo druge. Sistematski pristup analiziranja govora tela drug Ijudi tokom éaskanja je preporutljivo. U poglaviju br. 15. patnja se pomera na ulogu kaju igra ‘govor tela pri uspostavljanju i odrzavanju veza sa suprotnim polom, Razmatra se kako neverbalno ponaSanje moze da se koristi da bi osoba delovala priviagnije, uz bolju litmu prezentaciju i kori8éenje utiska. U Zakljuéku éemo preleteti preko svega Sto smo nautili i raspravijaéemo 0 granicama i prednostima govora tela kao sredstva Komunikacije. 2 Pote¢emo da unapredujemo baratanje govorom tela posmatranjem ofiju i natina na koji se one koriste u procesu svakodneyne komunikacije. Potinjemo sa otima, jer su one najmoénije sredstvo kormunikacije koje posedujemo, posle reti jako ponekad jedan pogled moze da napise knjigu, kako katemo). Ova mo¢ oviju je najveda, naravno, kada se dvoje judi gledaju o8i u efi. Ovo se obitno zove uzajamni pogled ili kontakt otima. ‘Nije jasno zbog tega je kontakt otima toliko moéan. Mnogi pisci iz oblasti neverbalne komunikacije (altemativni termin za govor tela) su spekulisali nad moguéim razlozima. Neki smatraju da mi, od kolevke, nalazimo da su oti drugih Ijudi potpuno optinjavajuée zanimmljive i ¢ak reagujemo na skupove krugova koji lite na ofi, jer kroz njih pravimo prvi kontakt sa drugima, Neki smatraju da je naSa reakeija na kontakt oGima instinktivna i povezana sa osnovnim nagonom za odréanjem, u smistu da su mladunci koji uspeju da postignu i zadrée kontakt ‘otima imali najvi8e Sanse da budu nahranjeni i da im budu zadovoljene ostale potrebe. Drugi smatraju da je znataj Kontakta ‘ogima nauéen i da, dok odrastamo, brzo nautimo da se lepo ponagamo kada nas odrasli posmatraju ili naudimo da odredeni pogledi znate da se Ijudima dopadamo (ili ne).. Kakvi god bili razlozi za to, moé Kontakte otima u omunikaciji je nepobitna i ovde éemo obratiti svu nasu paznju nna razmatranje njegovih formi, mogucih funkeija i natina na Koji mo%emo uspesnije da ga koristimo. Pogeéemo nau analiza Kontakta o8ima sa malom praktitnom vezbom. Bige od pomodi ako dok sitate ovu kajigu uspete da nadete malo vremena da iavedete ave jednostavne eksperimente i verbe. Na taj natin ete nautiti efekiniji govor tela na isti natin na koji bi nauti _unapredili bilo koji drugi jezik. Sledi vezba kontakta o¢ima koju KONTAKT OCIMAGOVOR TELA SEE treba da pokutale tim vam se za to ukaze prilika, Posle toga emo razmatrati rezultate koje ste mogli da ogekujete. Ovo emo raditiu svakom poglaviju tako da éete imati mnogo prilika da ova uputstva sprovedete u delo. VEZBA: U STA ONI GLEDAJU? Slede¢i put kada budete na javnom mestu, npr. u baru ili w restoramu, posmatrajte druge prisuine ljude najdiskretije sto mozete. Obratite pazaju na to kako se gledaju dok razgovaraju. Obratite padnju i na duzinu kontakte ogima (nema potrebe da merite vreme, samo obratite paznju na to da li su pogledi dugiili kratki). Da li provode sve vreme gledajudi jedno u drugo ili sledaju i u druge prisutne ljude? Da li provode desta vremena posmatrajuti objekte u prostoriji? Kako reaguju kada neko ude ili izade? Koja vista ludi gleda jedno u drugo najvise (i najmanje) dok razgovara? Na koji natin se Seme kontakta o&ima razlikuju medu judima koji sede jedno pored dzugog od onih kaj sede jedno preko puta drugog? Sta jo8 primecujete u vezi sa ‘Semama kontakta ovima? Ako ostali primete da ih diskretno posmatrate, bilo bi reporutljivo da na neko vreme napustite svoju studiju, Razlog Je to Sto ljudi mogu da reaguju na neo’ekivane natine, ako ih Posmatrate. Nekima bude neprijamo, neki ¢e pomisliti da ste ‘ekscentritai, a ostali bi motda mogli da postanu netrpeljivi pa ak i agresivni. . Verovaino és vam biti od pomoti ako budete zapisivali svoje reakcije i akdjutkeu vezi sa ovim vezbama dok italekajig, ‘Moéete ih i snimati na kasetu, Na taj natin ée vase prouavanje govora tela biti olak’ano. Pa, Sta ste zak|judili? Verovatno neke od slededih teza: 1, Kada judi razgovaraju, ne gledaju se sve vreme, ‘vet u serji isprekidanih pogleda, 2. Na mestima kao Sto su barovi ili restorani, neko ‘vreme ée provesti posmatrajuéi prisutne, posebno one priviatae ili one koji se neobiéno ponagaju(pijance, ii one koji se svadaju sa kelnerom).. 3. Osim u slusaju kada su ovi gay, kriterijumi primenljivi, malo paznje ée obracati na osoblje, pa tak 0 PRAKTICNI PRIRUCNIK, 6e se i poverljivi razgovori nastaviti kada je ono u blizini (ista stvar se dogada i u taksiju). 4, Kada Ijudi obrataju vise paznje na predmete u sobi, ppa taki na dekor, to verovatno zuati da im je razgovor dosadan, da su prvi put na tom mestu ili tako dobro pozmaju osobu sa kojom su, da neki opSiran razgovor nije neophodnan. 5, Ulatenje i izladenje uvek privlate paznju. Mnogi Wudi Kojima je neprijatno da sami udu u bar ifi uw restoran zaboravijaju da ¢e to potetno interesovanje itileti dim neko drugi ude. 6. Oni koji vode intiman, lisni razgovor gledate se vite i duze od ostalih, 7. Ljudi koji sede nasuprot jedno drugom uspostavite ‘vite kontakata ofima nego oni koji sede jedno pored drugog. Ako ovi koji sede jedno pored drugog pozele vibe kontakata ofima, okrenuce se jedno prema drugom, 8. Verovatno éete uspett da vodite ovaj ekspenment nekotiko minuta pre nego sto neko primeti ta radite ili bar postane svestan da se ne ponasate normalno, Neki od moguéih razloga zbog kojih ljudi ne vole da budu posmatrani su: Posmatra’ moda ima nameru da ih na neki natin povredi 2. To ih tera da se zapitaju zbog Cega su posmatrani, pa postaju napeti i zbunjeni, i na taj natin im podrivate samouverenost. 3. Mogu da osete potrebu da prepoznaju onog koji posmatra, a ako ne uspeju, to moe da im poremeti Semu interakcije sa drugima. 4, Mogu da pomisle da je posmatraé seksualno zainteresovan za njih, a ne smatraju ga/je privlacnim, pa podele da izbegnu kontakt otima. Bilo. bi ‘neprijamo ako bi posmatrad nastavio da ih gleda. 5. Modda se ponasaju blesavo, kao Sto Hud Gesto dine uu drustvu voljenih osoba ili prijatelja, pa mogu da u— sete da ¢e stranac koji ih posmatra misliti da su uvek takvi. To mode da im narusi ideju da su inteligentni i sofisticiraniIjudi §. Mogu da posmatranje shvate kao posmatracevu Zelju da im se pridrudi (ili njihovoj grupi), a [judi obiéno ne 2ele novapridoslice jer to moge da im narusi strukturu grupe. Sto je manja grupa Ijudi, ovaj oseéaj e biti jadi, OCNA GRAMATIKA Sada kada smo zavrili sa naSom prvom vetbom, hajde da istrazimo kakve sve oblike Kontakt oima moze da poprim’ i neka pravila u vezi sa njegovim koriSéenjem. Kontakt otima mote biti dugotrajan (dvoje Ijubavnika) ili kratkotrajan (kada sgledamo u nekog 2a koga zamo da no voli da ga gledaju). Mote biti direktan (smeo, frontalni pogled) ili indirektan. Mode biti isprekidan (kao kada razgovaramo $ ackim, pa s vremena na vreme “bacima pogled” samo da bi proverili ‘sagovornik razume) ili neprekidan (kada aurimo). see ostoi® Pravila o tome u koja mesta mozemo da gledamo Jedno dmugo i koliko dugo, Pokusajte da gledate u notije Benitaife ii w devojtin dekolte i uskoro éete shvatiti da sto Prekcli pravilo. Ovo pravilo je izuzetno rato, Previ8e kontakta ogima ée za veéinu liudi uznemirujude. Zurenje se obiéno smatra nepristojnim, u naimanju ruku, Samo mala deca su u stanju da koriste ofvoreno, iskreno zurenje,a kod njih se to Sak mo%e protumatiti kao zdrava znatizelja i otvorenost prema svetu. Skoro uvek to se toleriSe kod dece, ali neke majke ¢e deci koja dodu u godine za Skolu reti da je to nepristojno, Kod ‘odrastih se to smatra nepristojaim, a za ane koji zure se obitno Pretpostavlja da su opasni ili pretedi, ako ne i mentalng uskraéeni. Neprekidno zurenje je natin na koji dete lako nekoga uznemiriti ili isprovocirati. ‘Vetina pravila one gramatike zavise od konteksta u kome se kontakt otima dogodi. Neka ‘su, medutim, univerzalna. Imaju slitnu primemu u bilo kom Kontekstu, vremenu, svugde w svetu, Glavna pravila su: 12 PRAKTICNI PRIRUGNTE. 1. Previbe Kontakta o8ima se obiéno smatra komuniciranjem superiomosti, manjkom postovanja, pretnjom ili pretedim stavom, i 2eljom da se uvredi. 2, Premalo kontakta ofima se interprotira kao nedostatak paznje, nepristojnost, —neiskrenost, nepostenje, il stidjivost. 3. Povlatenje kontakta otima tako ato se spusti pogled ‘obiéno se tumadi kao signal podredenosti, 4. Osoba ée cesto gledati u onu drugu: kada ih smeste daleko jedno od drugog; kada respravijaju 0 uopStenim iti Iakim temama; kada je osoba zainteresovana 2a drugu i njene/njegove reakeije; kada se osobi svida ili voli drugu osobu; kada pokusava da dominira ili utige na drugu osobu; kada je osoba ekstrovertna; kada zavisi od drage osobe, @ ona ne reaguje. 5. Osoba de veoma malo gledati u oau drugu: kada ih postave blizu jednu drugoj; kada razmatraju litne ili ‘e8ke teme; kada osobu ne zanima reakeija druge; kada se osobi ne dopada ona dmga; kada je osoba introvertna, kada pati od neke meatalne bolést. 6, Ljudi ée efikasnije komunicirati jedan s drugim ako njihova interakcija.sadr2i onoliko kontakta,ofima Koliko oboje smatraju prikladnim u situaciji u kojoj se nalaze. UPOTREBA KONTAKTA OCIMA. | Veliki broj funkcija kontakta otima je veé pomenut, ali postoje i druge. Vecina funkcija moze biti grupisana u Sest kategorija. Drugim retima, mi uspostavijamo kontakt oSima kada: 1. Tratimo informaciju 2, Pokazujemo painju t interesovanie. 3. Tratimo i kontroliemo interakciju. 4, Dominiramo, pretimio t utiéemo na druge. 5. Prutamo prilites za reakciju anih koji slufaje dok govorimo. 6. Otkrivamo stavove.———— Oe aL Hajde da poblite pogiedamo svaku od ovih kategorija, Vrsta informacija koju dobijamo kroz kontakt ofima aot se od stvari kao Sto su naznake da li neko ili ne govori istinu (latovi imaju tendenciju da izbegavaju kontakt otima, ukoliko nisu veoma drski); da {i se nekome svidamo. ‘ne; da li druga osoba obraéa paznju na ono Sto govorimo da li nas razume; u kakvom je mentalnom stanju osoba (depresivni ili introvertni Ijudi, na primer, éesto izbegavaju kontakt ogima); i da li nas — Prepoznaje ili ne. “im pogledamo nekoga, jasno im je da su zadobili nas padnju. Ako ih gledamo dre od dve seKunde,zakijubide takode 1 da su ee Kontakt o¢ima igra vitalnu ulogy u jednom od aspe skazivanja paznj iednom od pol aja paznje i interesa, seksualnoj Kada pogledamo nekoga, mi ga pozivamo da komunicis nama. Ako dode do interakeije, kontakt o8ima se tada rind aa ‘azne nabine di bi se konrolslaprirode i ane interac tat ofima jgra presudnu ulogu u sinhroni deSava izmedu -dvoje Ijudi, ms mie _Mnogo vise gledamo u asobu dok je slu’amo, a kontakt otima takode. daje ‘znak onome koji slua da je govornik zavrsio i da mu predaje res. Kada se pozdravljamo s jjudima, mi brzo podignemo i spustimo obrve, osim sto ih pogledamo. Kada se ‘tauéi kontakt o&ima, na videlo izlazi druga Sema. Osobe imaj obi¢aj da prekimy pogled ulevo ili udesno, tj. kada odvrate pogled, pogledaju desno ili levo od govornika. Postoje dokazi u | Korist teorije da su oni koji sklanjaju pogled u levo, studirali tmetnoot i druvene amukee Sr pecan same kao i da imaju jaku sposobnost vizualizacije i jaku mastu. Oni koji ‘odvragaju pogled u desno naginju ka prirodnim naukama i imaju slabiju vizuelnu ma8tu. Takode, ako se Iiudima postavi pitanje uz koje ide verbatni odgovor, oni ée pogledeti udesno i nadole, ako im se postave pitanja u vezi sa prostorom, onda ¢e gledati ulevo i nagore, iako ova tendencija nije preterano siguma. ‘Namigivanje se takode koristi za kontrolu interakcije da bi se tukazalo da neito ne treba uzimati ozbiljno ili da se izrazi Prijateliski stav prema drugome. Duge, neisprekidane poglede koriste oni koji Zele da dominiraj, prete, zaplage ili na neki drugi nadin utigu na druge. 4 _——aerion permit Mnogi ljudi ne vole ose¢aj da neko dominira nad njima, ili im ‘ret tako da, ako se ovakvo ponaSanje ispolji tokom pregovora {ii intervjua, moze imati negativan efekat na ishod. Povratna informacija/ispoljena reakcija i kritika (u daljem tekstu: fidbek) je vazna kada ljudi razgovaraju. Govornike treba ubediti da ostali sluBaju, a sluSaoci treba da osete da se njihove paznja cent i da govornici govore ajima, a ne u njih. Obe grupe ahteva se mogu ispuniti odgovarajuéim koriSéenjem kentakta ogima. Stavovi se testo otkrivaju kroz voljno prutanje prilike za kontald ofima. Ljudi koji se dopadaju jeduo drugom testo se ‘upustaju u kontakt otima, za razliku od onih koji se ne podnose. ‘Agresija, ckstremni oblik dominacije, mode se signalizitati kroz produgeni kontakt otima (ksda se “streljaju otima"). Stid, neprijatnost i tugu obitno karakteriSe namerno izbegavanje kontakta ogima. I ostale emocije, takode, ispoljavaju tipi¢no ponaSanje odiju. Kada su Ijudi uzbudeni, o¢i im naginju ka brzim, skenirajucim pokretima. Kada su uplaSeni, of im deluju razrogateno i sledeno, kao da ne 2ele da propuste ni najmanji pokret koji bi mogao Jo8 vise da im pribti2i opasnost. Kada su Ijuti, o&i su im suzene, esto lige na male proreze. Tuga se ispoljava gledanjem na dole, smanjivanjem kontakta otima, 2 to se deSava skoro svuda u svetu, ISTRAZIVANJA U OBLASTI KONTAKTA OCIMA Cilj ove knjige nije razmatranje raznih istrazivatkih metoda, ali je interesantno primetiti da su eksperimenti pokazali da Ijudi, posebno deca, reaguju éak i na najjednostavnije crtede ofiju skoro na isti nagin na koji reaguju i na same of. Pokreti ofiju dok gledaju stati¢ne objekte, ili dok ¢itaju, prate sliéne Seme i Pri percepeiji Ijudi. Postoje kulturolo8ke varijacije pri kontaktu ‘dima, kao Sto Gemo videti u poglaviju br. 12. Veliki broj dokaza prikupljen je u korist Ginjenice da veci stepen kontakta o¢ima ‘vodi veéem dopadanju - dakle, dokazano je da neko, zapravo, mode vie da vam se dopadne ako ga vise gledate u oti, Postoje zna¢ajne razlike u tipovima litnosti i oblicima kontakta otima koji se koriste (kao na primer, izmedu introvertnih i ekstrovertnih osoba, ili muSkaraca i Zena) i postoji 1sU ovo} i drugim oblastima, istraZivanja kontakta ofima i Pokreta ofiju su otkrila da su komunikacijske upotrebe otiju Taznolike i mmogobrojne. O8i su postale mnogo vise od "prozora use", pa bi bilo korisno da u ovom trenutku razmotrimo neke 4 tajni ma8ih o€jju koje tek potinjemo da spomajemo, 10 neSto 1o, zenice nam se ra8ire. Druge je da nam se vide dopadaju ljudi sa prokirenim nego sa outnim zenicama, Prva Cinjenica je rezultat istrazivanja koje je sproveo Bkard Hes. U svojim eksperimentima {udima je pokazivao po pet slike: bebo, majla i bebu, golog muSkarca, golu 2enu i pejza?. Tzmerio je reakeije zenica na ove slike i otkrio da su serenice muSkaraca najvige rafirile pri pogledu na gohu 2enu (asim homoseksualaca, tije su s¢ zenice najvite rutile na golog | muBiarea), Zenske ofi su se brie na golog mutkaroa, ali najvise na maj i dete, Istrazivaé je ustanovio da su ta Sirenja zenica kvivalentna interesu ispitanika 2a razlitite slike, Hes je takode pokszad fjudima dve slike lica privlatne devojke, Slike su bile iéentiéne, ali su na jednoj zenice bile retuBirane tako da deluju vese. Skoro svi ispitanici su izin smatraju da je slika sa uvesanim zenicama eos malo njih znalo da kaze zhog dega. Cini jako reagujemo na Promene veligine zenica, nismo svesni aihoveg efekta na nage svesne reakcij. (Vidi sliku br. 1 na str v Reakeije zenica se takode Koriste da se izvagaju stavovi Prema raznim stvarima, na primer, reklamiranim artiklima ili 6 PRAKTIGNI PRIRUCNTE — : lititkim kandidatima, Takode je moguée izvagati promene u roe marca romena u reakeji zenica tokom vremena, Posto promene u zenicama nisu pod kontrolom nate svesti, one su veoma pouzdan pokazatelj interesa, priviatnosti i mnogobrojnih drugih stavova, KAKO BOLJE ISKORISTITI OC1 ® © ) oO (22638) ‘Sika br. I Oba fica su nasroejana, ali vecina ljudi mist da je ano sa leve strane bladno i naiskreno, Sta vimislte? ¢a to ne bude previse odigledno, obratiti malo vie paznje na to 4 Sta drugi Ijudi gledaju i koliko dugo. Mozemo biti posebno ‘setijivi na promene u veligini zenica. Jasno je da to mozemo Giniti samo sa Ijudima sa kojima smo fizitki Mozemo zapamtiti Koliginu kontakta otima koje odgovaraju razligitim litnostima koje sre¢emo. I moZemo da se setimo da testo ‘mozemo da progitamo netije prave misli i oseéanja iz toga kako i gde gledaju, iako ih oni nikada ne bi izgovorili. Drugo, mozemo da se upustimo u vetu koli¢inu kontakta cima, da Bi nas Grog vide vole t da bi dob positive = Sh direktni Trece, treba se setiti da je, u vetini stuajeva, i otvoreni pogled, bolji i _od najmanje naznake izbegavanja Kontakta o&ima ili tendencije da se brzo pomera pogled sa jedae na drugu star ‘em TITSGOVOR TELA Takode, mozemo koristti sve informacije gore navedene da povecamo nasu osetljivost na vrstu i koliginu Kontakta ofima koja odgovara razlititim kontekstima i izbegavati ekstreme kao ‘to su zurenje ili potpuno odbijanje da se sretne netiji pogled. Modemo razviti pozitivne stavove prema Ijudima jer Ge ovo, potpuno nesvesno i bez imalo truda, pospesiti efekiniju upotrebu kontakta otima kod nas. Mozemo iz istih razloga razviti otvoreniji pristup drugim Ijudima, Ako volite Ijude i trudite se da se s njima drutite, to, prirodno, utice na bolje koris¢enje kontakia otima. Konatno, moZemo koristiti informacije ponudene uw poglavijima koja slede, o govoru tela, da sebi omoguéimo efektivnije povezivanje kontakta otima sa ostalim neverbalnim i verbalnim komunikacijskim vestinama, VEZBE I EKSPERIMENTI J. Gledaj me dok ti govorim! Kada sretnete osubu koju dobro poznajete, uspostavite sto vise mozete kontakta ogima, ada jo) ne bude neprijatno. Da lise ini da to tumati kao signal da 2elite da nastavite s razgovorom i produsite taj susret? 2. Zurenje Zurite w nekog dok ne odvrati pogled. Lzaberite nekoga koga dobro poznajete za ovaj eksperiment, ali im nemojte nista reei unapred. Nemojtc izabrati stranea, zato sto zurenje Gesto moze biti protumageno kao agresivno ponatanje i moze da izazove agresiju zauzvrat, Obratite paznju na to kako se osecate tokom ccksperimenta. Pitajte svog sagovomika kako se ose¢ao tokom vaeg zurenja. Koliko dugo je proslo, otprilike, dok vas sagovornik nije odvratio pogled? Ako ste u stanja da probate ‘ovaj eksperiment sa vecim brojem Ijudi, biéete u stanju.ne samo dia istrazite u detalie vaSe oseéanja, vet ete biti u stanju da sakupite mnogo korisnib informacije o pritodi i efektima samog zarenj 3. Pogledaj me u oft Tzaberite nekog koga dobro poznajete i mnogo volite. ‘Ubedite ih da sednu sa vama i da vas gledaju w o&i jedan minut, 18 PRAKTICNI PRIRUONLG Onda raspravljajte 9 tome ta ste oboje oseéali tokom tog ceksperimenta. 4, Da li joj/ mu se dopadam? zaberite privlaénu nepoznatu osobu na Zurci ili nekom drugom mestu gde je wobigajeno da stranci prilaze jedno nugom i razgovaraju. PokuSajte da na osnovu njihovih otiju, dok neobavezna caskate, otkrijete da li mu/joj se dopadate ili ne. Kako njihova volja da se upuste sa vama u Kontakt ofima uti¢e na vaSu procenu ut kojoj meri im se dopadate ili ne? Posmatrajte druge perove i pokusajte da utvrdite prirodu njihove veze iz koligine i vrste Kontakta ogima u koji se upustaju.@ IZRAZI LICA Poutavanje izraza lica ima dugu istoriju. Carls Darvin, pisac Porekla wrsia i Puta ovéara, objavio je prvu ozbiljnu nauéeu studiju, Hzralavanje emocija kod Coveka i livotinja, 1872. godine, Ali fizionomija je izrodila mnoge pseudo-nautne umove i pre toga. Nekolicina je pokuSala da dokaze da je izgled lica pouzdan pokazatelj raznih judskih osobina kao sto su ineligencija, Kriminalitet, emocionalna stabilnost, pa Sak i ludilo. Naravno, propali su. Jednostavno, nije moguce koristite lice kao pouzdan pokazatelj bilo cega.’ Ono sto moze da se utvrdi, medutim, kao Sto moderna istrazivanja ukazuju, jeste koridcenje izraza lica kao sredstva 2a postizanje boljeg Tamumevanja onoga Sto drugi pokuSavaju da prcucsu. U yovoru Seba ies je druga na lestvici vaznosti, iza izrazajnosti ‘ju. Mnogo dobijamo iz informacija koje sakupljamo 0 emocionalnom stanju \judi sa njihovih lica. Njihovi stavovi Prema nama mogu biti jasni iz toga da li im Tica prikazuju zadovoljstvo ili ne, interesovanje ili dosadu, strah ili Jjutnju. __ Cesta je lice prvi deo osobe Koji gledamo, tako da se izrazi tes Ln re uu znak pozdrava. Jedan od univerzalnih fenomena koji Cemo razmatrati u ovom poglaviju je podizanje bra, Otkcemo cau izizi lca veoma meéao seeatvo 22 kontrolu i kolitimy komunikacije koja se odvija medu fjudima, Takode emo uvideti da sudove o litnosti Ijudi i sve ostale donosimo na osnovu onoga Sto im vidimo na licima. Ljudima sa privlagnim licima se esto pripisuj i drugi atributi koje mozda poseduju, a mo%da i ne, U kombinaciji sa efektnijim koriSéenjem otjju, izrazi lica nas mogu odvesti joS mnogo dalje nna natem putu ka usavrSavanju govora tela. 20 ——_—_—PEARTICLERIRUCNI PRAKTICNA VEZBA: SMESITE SE PO SVAKU CENU_ Veeina nas ¢e pre ili kasnije videti mali humoristi¢ki natpis, koji judi koji rade u kancelarijama i na mestima gde se radi sa Ijudima sve Ce8e istigu, koji kage: "Budite naporni, ako morate, ali smesite se, makar vas to ubilo.” Taj natpis u su8tini dokazuje ‘veoma vaznu stvat, a to je da mozemo tolerisati mnogo neprijatnog ponaSanja ako osoba koja na taj nagin komunicira licem pokazaje da ne bi bila takva da nema dobar razlog. Drugatije roteno, ako judi licem ukazuju da se trude najvi8e Sto mogu da budu prijatni prema drugima, biée im dozvoljeno mnogo vige neprijatnog i teSkog ponaSanja, nego onima koji su neptijatni i delom i izgledom. Verba za ovo poglavije je stoga da pokuSate da sledite poruku iz natpisa. Tokom sledede nedelje se bar javite svakome Koga sremete dok radite prijatnim osmehom, kao da vam je iskreno drago 3to ih vidite. Ne treba da zadrZite kez na licu. Dovoljno je da bar pozdravite Ijude osmehom. Zapazite reakcije drugih na to. Da li ucvraéaju osmeh? Da li se susret odvija prijatnije ili neprijatnije nego obiéno? Da lineki ‘od njih deluju iznenadeno? Da li je susret trajao duze il kra¢e ‘nego obiéno? Obratite paanju na vate reakcije. Da li nalazite da je ova vyezba teSka ili laka? Da li se osetate blesavo dok to radite? Da li nalazite da se va8 stav prema Ijudima menja? Da li provodite vibe vermena sa judima koji vam se ne dopadaju? Da li nalazite da se averzija umanjuje? Kako se oseéate kada vam se drugi smede? PREGLED VEZBE Hajde da pogledamo rezultate vezbe. Ako je sve proslo uuobitajeno, verovatno ste primetili neke od sledecih stvari: 1. Vetina judi je uzvratila va8 osmeh u znak pozdrava. 2. Vecina susreta je protekla takSe nego obitno. 3. Neki ljudi, pogotovo oni sa kojima oseéate uzajamnu averziju, bide izenadeni — ali moda ne neprijatno — vasim novim pristupom. Neki éc, medutim, reagovati sumnjitavo i pomisliti "Sta li je sad smislila/o?™ oGOVOR TELA 4. Susreti de verovatno trajati due nego obino. Ludi dozvoljavaju sebi da produ2e prijamn aktivnost } da skrate neprijatnu, iz priliéno otigledaih razloga, 5. Verovatno éete otkriti da de se, ako ste neke od Idi seli vige puta tokom te nedelje, vag odos popraviti na ‘neki nadin, 6. Zene ce imati tendenciju da reaguju brie i sa vite naklonosti prema mu8karcima, ako ste muSkarac. Ako ste 2ena, verovatno ¢e i obmauto biti tagno, 7. Mladi judi ¢e spremnije odgovoriti nego starij. 8. Podredeni i kolege ée imati tendenciju da bolje Teaguju od nadredenih, iako ée i promena na vama biti primecena, i verovatno ée se kasnije isplatti 9. Mutterije i klijenti ¢e verovaino spremnije odreagovati nego kolege. U takvim javnim poslovima Pozitivne aktivnosti, kao Sto je osmehivanje, izuzetmo su vane, A ta je sa vasim reakeijama? Verovatno ste primetili neke od sledetih teza: “pemestin 1. Posle potetne neprijatnosti, otkrili ste da je veaba jizuzetno taka, 2. Verovatno se niste osetali glupavo tokom ove Vetbe. Ako jeste, moda niste dobro pratili uputstva. Motda ste nastojali da se kezite i zadrtite osmeh na lica predugo. 3. Trebalo bi da se va8 stay prema ostalima popravio i postao pozitivniji, 4. Verovatno ste ubvatili sebe kako provodite vise vremena sa Ijudima koje ne volite, a moda ste tak otktili da se vaSa averzija sinanjila, 5. Sigumno vam se dopade kada vam se Ijudi smese? Pa, sotite se 2e8¢e kako se i njima dopada kada im se vi smetite, —$ $c PRRUK RASPON IZRAZA LICA Kada razmislite 0 broju facijalnih mi8iéa, ne izmenaduje sto Je_raspon izraza liea tako Sirok. Postoje mnoge finese u promenama u izraz koje se vide. Na primer, razmislite 0 ramolikosti moguéih osineha izmedu Mona Lizinog polovignog osmeha pa do otvorenog smeha. Medutim, u komunikaciji se izaazi lica najéedée koriste da iraze stepen emocije i postoji ograniéen broj onih koje vedina nas u praksi moze pouzdano da prepozna. ‘Dva ametitka istrativata, Pol Ekman i Volas Frajzen, otkrili su da postoji Sest glavnih izraza lica koji se Koriste da pokatu stecu, tagu, gadenje, Ijutnju, strab i zainteresovanost (iako ovo slednje zapravo nije emocija). Otkrili su da se samo oko ‘spoljavanja ovih emocija svi slazemo. U tom sluéaju, treba da padljivije osmotrimo svaki od ovih dest izraza lica. Osmesi, iako Sirokog spektra, mogu biti podeljeni uz poluosmehe, normalne osmeke (kao one koje ste koristili u Yezbi) i Siroke osmehe. U osmebu su usta obiéno zatvoren, ali kod otvorenils osmeha se pokamiju i zubi. Sirok osmeh sa okazivanjem zuba se kolokvijalno zove "kez", a oni se dete na Zatvoren (sa spojenim zubima) i otvoren (sa. razdvojenim zubima) i bolan (bez. zuba). Osmesi se obitno koriste kao pozdravni gest i uopiteno pokazuju. razlitite stepene zadovoljstva, zabavijenosti ili srece, iako u odredenim kontekstima mogu da prikazu agresiju, sarkazam i druga negativna osecanja, ‘Suprotna emocija, tuge, nema neki poseban izraz lica koji bi Je karakterisao, Tuge, razotaranje i depresija se obitno otkrivaju kroz stvari kao Sto su opustanje uglova usana, gledanje u pod i op8te zgurivanje. Ekstremnu tugu ée karakterisati pojava suza, ddrhtanje usana i pokuSaji da se lice sakrije, Gadenje i prezir se pokazuju kroz su2avanje odiju i kxivijenje sta u grimasu, 8to postaje izradenije &to je osetanje jade, Nos Ce Se verovatno namretkati, a glava okrenuti u stranu da bi se inbegao pogled na uzrok reakcije. Ljutnja se najdesée ogleda u neprekidnom zurenju u izvor uvrede, mreSkanju éela i mrgodenju ili Skrgutanju zubima, Neki udi poblede kada se naljute, e neki poervene - pa éak i dobiju‘svesnoj kentroli, one mi otkriti vide nego bilo koji i aspekt govora tela. = ” a ng! zrazi lica trebalo bi da budu Zivahni i izradajni, pre nego padljivo kontrolisani i ograniéeni, Pokreti drugima pruzaju informacije 0 informacije koje ¢e verovatno izvuti povolne reakeije. Cale i nepriviagni Ijudi mogu da deluju privlacno ako imaju ivahna i izrazajna lica. Mnogi komitari su ruzni ili imaju tudna lica, a ipak su tako izradajna da ta sufnoéa postane neka vrsta lepote. Pokreti glavom, posebno Klimanje, mo%e pomodi da se susret codvija glatko, pa tako i njih treba ohrabrivati. Sto vite dozvolite Jjudime da govore, i obrabrujete ih, vite éete im se dopadati, Ne treba se zadovoljti ulogom stalnog sluSeoca, jednostavno, treba tra2iti re&, ali ne drZati monolog. Gestovi treba da budu otvoreni i izrazajni, ali se treba paziti afekcacije i preterivanja. Jednostavno ib pustite da teku u skladu sa vaSim govorom tela i onim Sto govorite. Izbegavajte odbrambene zatvorene gestove. Dian okrenut na gore ili na spolja posebno ohrabruje druge. § cruge strane, teha primetti da osobe visokog statusa manje gestikuliraju i manje menjaju dréanje, Jos jednom, u pitanju je prosudivanje Sta je adekvatno situaciji. Drianje, treba da bude uspravno, pomalo nagnuto unapred kada Zelite da prenesete da ste zainteresovani i ukljuseni. Al, postoje situacije kada je asimetriéno naginjanje unazad odgovarajuée da bi atmosfera bila neformalna i ‘opustena, Pogrbljenost i slegnuta ramena treba izbegavati jer 6e ‘uvek odavati nedostatak zainteresovanosti i druga negativna oseéanja. Blizinu treba ohrabrivati. Telesni kontakt treba ohrabrivati tamo gde nete voditi ka neprijataosti. Rukovanje, tapkanje po ruci, ramenu, grijenje oko ramena i navodenje jednom rukom je dobro za poéetak. Ali, kao Mo smo rekli, treba paziti i koristii telesni kontakt onako kako ga diktiraju drugi. U tom slutaju treba cckati na inicijativa drugih i pratiti ih. Pojava i grada mogu da se menjaju tamo gde smatrate da ¢e te promene dovesti do poboljSanja. Eksperimentisanje sa 146 PRAT PRIBUCNI odeéom moze vam otkriti neke nove nagine oblavenja koji ¢e cenjena u naem druStvu, gojazni treba ozbiljno da razmisle 0 mrSavijenju ili bar o odevanju na navin koji ¢e prikriti viSak kilograma. ‘Odmeravanje vremena i sinhronizacija su moda zasnovani na tako suptilnim signalima da se njihovom popravijanju mora posvetiti izzetno mnogo vremena. Ipak, vredi posvetiti im se. ‘Motia je najbolji natin da posmatrate one jude za koje smatrate da imaju odliGan oseéaj 2a odmeravanje vremena i Kofi su u stanju da se sinbronizuju s drugima u interakeiji potpuno savrieno, Neverbalni aspekti govora su domen u kome imate kontrol. Izbegavajte da govorite preglasno grubim tonom. Izbegavajte da overt vie bro! abegavatpataalicsem-ove, roves "tenad svegs, treba ima na uu da je govor tela samo jena ‘od veStina komunikacije. Ima svoje granice u koligini i rasponu {nflarmacija koje maze da prenese. Najvite odgovara opisivanju ‘emocija i stavova, Ali posto takode ima vitalnu ulogu u podréavanju verbalne komunikacije mora da bude razvijen na isti nagin kao i ostale vestine komunikacije. Pazite na svoj ina ‘govor tela drugih ljudi, vezbajte uputstva iz ove knjige i otkrigete da, dok se vata veitina poboliSava, utivanje i zadovolistvo koje oseéate u interakeiji s drugim ljudima raste, ‘Na taj nadin éete napraviti vazne korake u razvoju svojih punih potencijala i pomoti éete drugima da postigmu najvii cilj kome Covetanstvo tezi, rasta razumevanja medu Ijudima i ‘unapredivanju istinski efektivne meduljudske komunikaci 147CovOR TELA re neki Tjubitasti ton - u ekstremnim slatajevima. Drzanje je napeto, kao da je telo spremno da poleti u napad. Strah se ne izrazava nekim jedinstvenim izrazom lica. Mode s¢ prikazati kroz iroko otvorene ofi, otvorena usta i drhtanje, ‘koje ima uticaj i na lice kao i na telo, MoZda ée éak dodi i do znojenja i bled. Glava se dr2i pod uglom u odnosu na predmet interesor Interes takode pokazuju i oti, rsirenije nego obicno. Kada Ijudi sede, ponekad podupru bradu prstima dok pazljivo sluSaju. ‘Ovo su samo ncki od izraza fica koje treba posmatrati da bi se usavrbio ovaj aspekt govora tela (vidi stiku br. 2 na str. 25). LICE 1 PRVI UTISAK Kazu da je najkrititiji period tokom susreta dvoje ljudi prvih pet minuta, Utisci koji se formiraju tokom tog vremena zadrZade se i Eak pojaéati kroz. kesnije ponaSanje, Sto nece biti bjektivno intespretirano, nego u svetlu tih prvih utisaka. U ‘unogim prilikama primetili smo da moramo da revidiramo prve vtiske o Ijudima jer su bili pogre8ni, zato Sto ih ima tako malo, Poito je lice prva stvar koju primetimo na Ijudima, jasno je da igra presudnu ulogu u uspostavijanju odnosa sa drugima. Gest koji se skoro univerzalno pojavljuje na potetke faze pozdravljanja (posebno kada srecemo ijude koje dobro Poznajemo) jeste podizanje obrva. Ono se sastoji iz brzog Podizanja i spuStanja obrva, pravenog osmehom i éini se da pokaauje osobi sa kojom se spremamo da progovorimo da nam Je drago Sto je vidimo. U stutaju ponatih judi, to shuti kao gest Prepoznavanja, Koristi se i u civilizovanim iu primitivnim drustvima, Kada prvi put sretemo nekoga i pogledamo ga u lice verovatno je prvi sud koji donesemo da li nam se dopada ili ne, da li nas privladi ili ne, Sakupljeno je mnogo dokaza o tome kakva lica smatramo priviatnim. Ljudima su pokazivane forografije mnogih drugih judi, za koje bi se svi slo¥ili da su zgodni muSkarei i lepe ene. Crie Koje se obitno smatraju doprinosom privlatnosti su lepo o8igana i oe8ljana kosa, visoko elo, jasne of, lep ten, jednaki zubi i simetriéne erte lica, m —_——PRARTICNIPRIRUGNIG ‘Stika br. 2 Da li mo2etetatno identifikovatisvalcu od sledecih emocija za slici? a) Sreéa @) Ljutnja 6) Tuga ©) Strah ©) Gadenje/Precir S) Zainteresovanost Vv ~ G (3:2) 2959'S Sp f0'E 8.2 pT 2U0K0ROGOVOR TELA Ali u tih prvih nekoliko minuta mi radimo vise od jednostavnog utvrdivanja da li nam se neko svida ili ne. Sudimo © karakteru, litnosti, inteligenciji, naravi, liénim navikama, radnim sposobnostima, prikladnosti za ulogu prijatelja ili [jubavnika i sl Sve to radimo na osnovu veoma malo informacija 0 cnom drugom, a opet smo éelée u pravu nego u krivu, Zapitajte se koliko éesto ste povukli svoj prvi utisak o Ijudima i uporedite taj broj sa ukupnim brojem Ijudi koje ste upoznali. GOVORITE LICEM Osim oiju, lice je slede¢e po redu najmoénije sredstvo kojim neverbalno komuniciramo. Koristimo ga - a ostali se oslanjaju na njege kada su im potrebni pokazatelji - da pokaZemo koliko smo dobre litnosti, da izrazimo nate emocionalno stanje u tom trenutku, da pokaemo koliko smo patfivi prema drugima i sligno. Osmeh govori Ijudima da nam Je drago &to ih, vidimo, mgodenje ih odbija. Pogled uperen u daje do znanja da nismo ba najsreeniji, podignuta obrva 1 izyijene usne ukazuju da smo raspolozeni za Salu. Glava nakrenuta u stranu pokazuje da slusamo, Zatvaramo ofi i profesor u éelu sobe zna da smo se iskl ‘Mnogo toga mozemo re¢i licem. Mo2emo da koristimo izraze lica onda kada su rei nepodesne. Kada neko kaze nesto Ho nije na mestu, licem mozemo da mu pokazemo da je napravio gretku, U buénoj fabrici, reti su potpuno beskorisne, ali ée prijateljski osmeh preneti poruku. Tzrazi fica mogu, izmedu ostalog, da pojataju verbalne poruke. Majka ée grditi dete a njeno lice ée mu re¢i da se ovog puta stvarno naljutila. Grupa prodavaca ¢e preneti upravi poruku 0 tome Sta misle o smanjenju plata tako Sto ce umiriti vilicu, i ‘ako im reéi da moraju dz smisle ne8to bolje. Na zvanitnom skupu, dve osobe koje imaju potpuno suprotne stavove vodice pristojan razgovor, ali ¢e njihova smrznuia lica odavati neprijateljstvo. Iz, ovoga je jasno da je glavna uloga lica u naiem koriséenju govora tela izradavanje emocija, Kao Sto smo ranije videli, Postoji ogranigen broj emocija koje mogu biti pouzdano 26 PRAKTICNI PRIRUCNTIC iz izraza lica, I pored toga, lice bez sumnje daje svoj Goprinos u izrazavanju svake cmocije, a osim toga igra vaznu ‘ulogu u izraavanju stepena jaSine te emocije, bez obzira na to koliko je suptitna. Ovo je primenljivo i na stepen doprinosa costalih delova tela, pa ne treba da se zavaravamo da se poruke ‘mogu jednostavno preneti samo jednim od njih. Vesina poruka zavise od konteksta, Sto je vatno ako 2elimo da ih potpuno shvatimo. Drugi aspekt koji je vredan zadréavanja je koliko artefukti doprinose govoru tela. U njih spadaju brkovi, brade, naotare, minduSe i upotreba éminke, Poito takve stvari menjaju nasu pojavu, treba da uzmemo u obzir na koji natin one utiéu na to kako smo prihvaceni. Na primer, brkovi ée Sesto ukazivati na vetu starost nego obrijana gornja usna, $0 mote biti razlog ajihove populamosti kod mladih Ijudi. Brade se mogu smatrati zakom nezavisnog uma koji se odupire pritiscima za prilagodavanjem. Naotare Cesto doprinase da se osobama pripisuje veéa teligencija od one Koju poseduju. Minduse, ako ih nose muSkarei, mogu biti protumatene kao feminiziranost, mada ih mnogi devaci danas nose kao prkosni gest muskosti u racvoju. Devojka koja nosi tetku Sminku rizikyje desto ncosnovane zakljuéke po pitanju svojih moralnih standarda, 1 svega ovoga vidimo da ponekad ne Saljemo bas one neverbalne poruke koje smo nameravali da po8aljemo, Sto smo svesniji ovakvih propusta u neverbalnom govoru tela, bolje emo ga koristiti SUOCITE SE SA CINJENICAMA Istra8ivanje izraza lica nije samo otkrilo njihovu ulogu u izratavanju emocija, veé nam je pruzilo uvid i u njihovu ulogu u otkrivanju tipova lignosti, stavovima prema drugima, seksualnoj privlaénosti, 4elju za koraunikacijom ili izazivanju interakcije, i stepena izra%ajnosti tokom komunikacije. Takode Je proizvelo acke veoma interesantne zakljutke, Na izraze lica utiée i zdravlje osobe. Otkriveno je da neposredno pre porodaja Zenino lice pokazuje vise brige i stresa, mada one koje su veé jednom radale pokazuju manje tih 2GOVOR TELA znakova. Ljudi koji imaju gastritis mrite se vi8e od ostalih. Depresivni pacijenti se Sire osmehuju posle elektro terapije nego | pre nije. Posmatrati traze razlitite emocije na razliitim delovima lica. Strah se obiéno trazi u otima, kao i tuga. Sreéa se vidi na obrazima i u oéima. Iznenadenje se pokazuje na elu, u odima i na pokretima usana. Ljutnja se zakljutuje iz slike celog lica, a ne samo iz obrva i boje tena, kao Sto neki judi misle. Tzraz tica se tokom konronikacije neprekidno menja, Medu tim promenama, istrazivati su nam pomogli da prepoznamo mikrotrenutne izraze lica. Oni traju samo deli¢ sekunde, kao 80 im samo ime, i esto ukazuju na prava osedanja. Na primer, ‘osoba moada govori da joj je milo Sto nekoga vidi i mo&da se tak i smeli, ali svoj pravi stav moze otkriti mikrotrenutnim izrazom gadenja, Takvi izrazi lica su isuvige kratki da bi ih vecina {judi mogla zapaziti, ali se hvataju kamerom. Ovo istrazivanje nam daje mnogo moguénosti za koriSSenje govora tela u svrhu otkrivanja pravog miSljenja i ose¢anja judi. Veliki bro} studija je napravijeno na temu [judske sposobnosti da kopira izraze lica drugih. Veéina Ijudi je bolje kopiraia uz pomo¢ ogledala, ali su nesigumije osobe pokazivale olje rezultate bez njega. Neke studije su ukazale na Ginjenicu. da su neki Ijudi bili sreéniji dok kopiraju osmehe, Sto pruza neke interesantne moguénosti 0 kojima ée se govoriti u sledeéem odeljku ovog pogiavija. Primeéene su brojne radlike .u natinima na koje ene i ‘muSkarei koriste izraze lica keda’ komuniciraju. Zene imaju obigaj da se smeju i smeSe dese nego muSkarci ali Sesto i zbog toga Sto nalaze da je situacija neprijatna, a ne iz veée druStvenosti. Ludi imaju tendenciju da manje govore, prave vie gregaka uu govoru i smese se vise kada nameravaju da prevare druge, nego kada su potpuno otvoreni i iskreni. Sposobnost medicinskih sestara da vareju izrazom lica je uw korelaciji sa posleditnom efektivno§u u postu koji obavijeju, smatraju njihovi nadredeni. Po8to medicinske sesire treba da sakriju od bolesnih pacijenata koliko su zapravo bolesni, ovo otkri¢e ne ‘ianenaduje toliko, ali ukazuje na to da Ijudi koji, kao medicinske 2B PRAKTICNI PRIRUCNTC sestre, provode svoj radni vek saradujuci sa Ijudima treba da produ kroz obul u govoru tela. Jedan psiholog je otkrio da Ijudi prosuduju stvari kao St0 je kriminalitet iz izraza lica. Brojne fotografije nevinih {judi su pokazane ispitanicima i onda je od njih trazeno da pripisu plotine kao Sto su orutana pljatka j silovanje odgovarajucim licima. Znatajan broj Ijudi je, na primer, izabrao jednog ‘nesreénog nevinog coveka da bude silovatelj. IstraZivanja kao Mo je ovo Sine nas nesigumim ne samo, na primer, po pitanju policijskog postrojavanja radi identifikacije veé i po pitanju signala koje osoba Salje drugima u vezi sa njenim stavovima, igno8éu i ponaganjem. SMESITE SE, OSECACETE SE BOLJE Poito je osmeh verovatno najuniverzalnija kategorija govora tola, kao i najpozitivniji i2raz lica, bilo bi Korisno obraditi ga detaljnije, Osmesi se koriste Sirom sveta da bi prikazali uditak ii srecu. Cak i deca koja su slepa od rodenja se smese kada su sreéna, Osmesi se takoda koriste da prika’u razuveravanje, zabavu, pa éak i ismevanje. Ovde emo se pozabaviti pozitivnim: funkcijama osmeha. Osmesi se retko namerno koriste, ali je to moguée. Eksperimenti su prikazali da kada zamote osobu da se sme&i i ‘pokazu slike raznih dogadaja, ona izjavi kako je slike vesele i tak dine da se ispuni zadovoljstvom. Ako osobu zamolite da se mr8ti tokom istog eksperimenta, izjavice da je iskusila oseéanja iritacije i juinje. Ovakva istrazivanja daju nauénu podrsku popularnoj izreci: "Ako se smeje8, ceo svet se ‘smeje sa tobom." Osmesi se takode koriste da zamaskiraju ostale emocije. Sportista koji gubi od protivnika koji mu se posebno ne dopada pokuSaée da se hrabro smesi da sakrije svoje razotaranje. ‘Osmeh takode moze biti krotak nagin za odbijanje napada. Oni Koji se bave profesijama u kojima se stupa u dodir sa javnoseu, kao 8to su recepcionari i stjuardese, poduavaju se da koriste ‘osmeh kako bi razuverili klijente i putnike. Osmehivanje se moze koristiti da utini napetu situaciju prijatnijom, Jedan osmeh_ ce terati na osmeh i drugoga, pa ée tako smanjiti napetost. 29GOVOR TELA q ‘Najbolje vreme za testiranje moti osmeha jeste kada vam je najmanje do smejanja, usled bolest ili depresije. Svaki put kada ‘osmeh nestane, sazekajte nekoliko minuta pa probajte ponovo. Za kratko vreme éete primetiti poboliSanje raspolozenja. Ova (ebnika neée uvek uspevati, ali je vredna pokuiaja. Od svih izraza lica koje koristimo, osmeh najvise treba ohrabrivati. VEZBE 1 EKSPERIMENTI 1 Dobro jutro, svete! Postoje dve verzije ovog eksperimente - jedan za stidljive i ddrugi za otvorene. Stidljivi treba da izaberu Ijude koje poznaju, a otvoreni mogu da pokusaju sa bilo kime, Kada sutradan izadete iz cute, nemojte se smesiti kada se pozdravijate s Ijudima na ulici. Prebrojte koliko njih vam se ipak nasmetilo, Sledegeg jutra se toplo nasmeSite svakome koga sretnete. Ponove prebrojte one koji vam uzvrate osmeh. U Semu je razlika, Otvoreni ée naleteti na najdublje razlike. Imenadujuée Je koliko ¢e se stranaca masme8iti ako im vi prvi ponudite ‘osmeh, Kao da su sve vreme to Zeleli, ali su se platili da prevzmu inicijativu, 2 Veibe wa lice ‘Da bi razvili mi8i¢ni tonus (i oslobodili se mlitavog ‘opustenog fica), pokuSajte da radite ove vedbe jedan minut svakog dana: : a) Potevii od mimnog lica, razvucite usne u Sirok osmeh, i po ‘moguéstve uzdignite obrve, b) Potevsi od mimog ica, podignite bradu naj ‘mo%ete, pa napusite usne kao da izgovarate slovo ©). Potevsi od mimog lica, podignite bradu najvise sto modete, podignite obrve, pa na smemu razvlasite usne u Birok ‘osmeh i pucite ih. 3 Prekinite da se mritite Kada god treba da se koncentrigete, stavite dlanove preko Sela. Ako otkrijete da se mritite, prestanite. Ako ba morate da pomerate lice, pokuSajte da uzdignete obrve, da bi vam se elo naboralo horizontalno, a ne vertikalno. Otkriéete da je jedan od 30 Sto PRAKTICNI PRIRUCNIK, rerultata ove ve2be smanjenje glavobolje. 4 Pokatite svoja osetanja ‘Vexbajte na smenu svako od navedenih osecanja po redu pred ogledalom: a) sreda ) tuga ©) iznenadenje J) gadenje e)strah 4} Hjutnja ‘Ako uspete da obezbedite pomagata, zamolite ih da pokusaju da identifikaju svaku od ovih emocija iz vaseg izraza lica, fzmenite redosled emocija koje prikazujete da bi im malo oteZali zadatak. Ova ve2ba Ge vam pokazati koliko dobro ste u stanju da izrazite svoja ose¢anja. Takode ée vam ukazati na to Koliko je va8 partner dobar u prepoznavaniu emocija. Modete i obrnuti uloge, dim vaS partner potpuno shvati sustinu verbe, pa onda mozete ukljuditi i druge. 5 Dat je i vake lice vasa sreéa? Sakupite Sest fotografia ljudskih lica, na jednoj od njih treba dda bude neka poznata, priviaéna TV ili filmska zvezda, Pokazite ih najvecem moguéem broju judi i zamolite ih da ocene privlacnost svakog lica na skali od I do 10. Da li se ocene drugih {judi slazu sa vaSim? Da li se svi slazu po pitanju najprivlatnije osobe od svih? Ova vetba vam moze pruzit fascinantni uvid v to kako ostali dozivijavaju druge ljude. 6 Koliko je lica? Proutavajte lica Ijudi koje srecete? Mogu li se podeliti u tipove? Da li se stalno pojavijuju slitna fica? Da li je svako Jedinstveno? 4@ POKRETI GLAVOM Ako gledate dvoje Ijudi koji razgovaraju, primeticete da, uz ppokrete usana i promene u izrazima Tica, oni pomeraju glave u naoko sesvim nasumignim pravcima. Nije tako. Ti pokreti nisu ni8ta manje nasumitni od pokreta otiju i izraza lica koje smo ‘vet ispitali. U ovom poglaviju éemo razmatrati neke od nadina | na koje mozemo da koristimo glavu da bi efekinije govorili ‘govorom tela. Najotighedniji i najteSée kori8éeni pokret glavom je ki U skoro celom svetu taj pokret oznatava slaganje, potvrdu ili odobrenje i stoga moze biti veoma koristan kada verbalne jezitke razlike ote2aju komunikaciju. Pokreti glavom nisu vazni samo dok govorimo, vet i dok ‘susamo, jet, kao Sto demo videti, ako se koriste na pravi natin, mogu nam pomoti da lake komuniciramo, a ako se pogresno upotrebe, mogu nam brao pokvariti odnos sa dragom osobom. Klimanje ne treba koristiti onda kada je rukovanje adekvatniji pokret, i obmmuto. Postoje slutajevi kada glava treba da je Pognuta, a i slutajevi kada je treba dr2ati uspravno. Pokreti glavom se mogu kofistiti kio oznake govora, i da ‘ukazu na na stav u vezi tog susreta, kao i kako dozivijavamo sebe u toj ulozi. Dakle, sposobni su za mnogo vecu raznovrsnost, i suptitnost w izrazavanju nego Sto se da pretpostaviti i postoje mnogi individualni pokreti ¢iji cemo znataj i svrsishodnost istraditi. Otkriéemo da postoji jo$ mnogo nagina na koje mozemo koristiti nae glave. ‘Moraéemo stalno da imamo na umu da ne pokuSavamo da interpretiramo pokrete glavom individualno, Fokus nase paznje 1 ovom poglaviju su pokreti glavom, ali to ne zmati da treba da zaboravimo na efekte ostalih elemenata govora tela. Dobar primer predstavija namigivanje. Ovo vam se moda Gini kao Jednostavan pokret otima, ali je takode i izraza lica a, posto se 2 PRAKTICNI PRIRUCNIC lava obitno pomeri u jednu stranu kada namigujete, on je i pokret glavom. Samo kada se namiguje kri8om, pokret giavom ‘ice izostavijen. U stvari, prisustvo ili odsustvo pokreta glavom, mote biti presudan faktor pri tumacenju migova. VEZBA: Klimanje Posto je klimanje glavom tako uobigajen pokret, bi¢e koristan da.na njema zasnujemo glavmu ve2bu za ovo poglavije. Izaberite razgovor sa nekim koga dobro poznajete. Dok govori, ilimajte glavom obrabrujuce. Da li govore vise ili manje? U drugoj pritici, sa istom osobom, dok govori nemojte ‘opite klimati glavom, Da li govore vise ili manje? Ponovite razgovor sa strancem, Sada, po moguéstvu sa istim osobama, Klimajte tokom polovine razgovora, a onda prestanite. Sta se dogada? Da li nalazite da je ova vetba laka ili teska? Koji deo vam je najlaksi a koji najtezi? Posmatrajte natine na Koji Ijudi koriste razgovaraju sa vara. Posmatrajte auviware wokom interyjua na televiziji, po moguéstvu s iskliutenim tonom. Sta sve primeéujete po pitanju klimanja? Da li iudi vise klimaju dok ili dok govore? Zbog tega mislite da je tako? Da li postoji mnogo stvari koje primecujete o natinima na koji udi oriste klimanje glavom u komunikacijilicem u lice? imanje dok PREGLED VEZBE Da vidimo Sta ste mogli da otkrijete. U prvom delu vetbe, klimanje je morelo da ohrabri drugu osobu da govori dude i vite. Odbijanje Klimanja bi rezultiralo brzim okontanjem razgovora. Trebalo bi da ste dobili rezultate i tokom razgovora sa strancem, osim Sto éete primetiti da stranci br2e_prestaju da govore Kada primete odsustvo ‘limanja za razliku od osobe koju dobro poznajete. Dok ste klimali tokom polovine razgovora, a tokom druge niste, trebalo bi da ste naleteli na istu reakeiju. Prva polovina razgovora je verovatno prosla mnogo bolje od druge. Osoba sa kojom razgovarate 6e govoriti slobodnije i lakSe kada klimate, nego kada ne Klimate, 3BGOVOR TELA Sto se tide vatih Titnih osedanja, zasigumo ste se ose¢ali mnogo udobaije i opustenije dok vam je bilo dozvoljeno da Kklimate. U stvari, mo%da ste ponekad nalazili da je sasvim ‘nemoguce da ne klimate. Dok ste posmatrali kako drugi koriste klimanje glavom, ‘verovatno ste primetili da ljudi mnogo vise klimaju kada sluSaju nego kada govore. Televizijski novinari, na primer, klimaju dok slufaju odgovore onoga koga interyjuitu, zbog toga Sto ih to obrabruje da nastave i govore poipunije o toj temi. Klimanje, kao Sto cemo videti kasnije, je izuzetno moéno sredstvo kojim pokazujemo da smo svesni onoga sta druga osoba govori. GLAVE KOJE GOVORE Kao i drugi aspekti govora tela, pokreti glavom mogu se koristiti u raznorazne svrhe. Mogu se koristiti za pokazivanje stavova, kao zamena govoru u znak podrtke onome sto je izreteno. Mogu tak i da protivrege onome 8to je regeno, a ako se to dogodi, kao i u drugim formama govora tela, verovaée se ‘uono Sto Klimanje poruduje, a ne ona Sto druga osaha pokukava da prenese regima. Na primer, hajde da razmotrimo pokrete glavom u izrazavanju, svesnog iti nesvesnog, stava neke osobe. Kada je slava visoko i mozda malo nagnuta unazad, to se tumati kao reziran, gord i mozda ak i agresivan stav (ako ga prate oStar ogled, izvijene usne i neuobitajeno crveno - katkad belo - lice). Kada je glava pognuta, to ‘ukazuje na pokomost, poniznost tak depresiju (ako ovo prate faktori kao Sto je spor, isprekidan i tih govor, opita pognutost u dréanju i izbegavanje kontakta ofima). Pokreti glavom imaju interesantu primenu u_ulozi obeledivaga pri govoru. Blago klimanje, zanotenje glave u stranu {isturanje brade slu2e kao akcenti pri govoru na odredene reti fiaze. Vista konteksta u kome se ovaj tip ponaSanja najspremnije koristi je javno govorenje, pri kome je neophodno stavljati dramatidnije akcente nego u svakodnevnom razgovoru. ‘Ovo se da primeniti i na gestove. Glava se moze koristti da pokaze, u onim prilikama kada je nepristojno koristiti prst. Glava se pomera da ukaze na pravac u 34 pA PRIRUCNI ome 2eli da se neko okrene ili pomeri. Takode, testo je koriste predsedavajuti na sastancima da ukazu na sledecu osobu koja treba da govori. Interesantno je posmatrati glave ljudi dok govore (tetevizija sa iskljugenim tonom je odligno sredstvo za ovo), da bi se primetili mali ali ritmitni pokreti glave koji prate govor. Ako pokuSate, pokuSajte na primer, da prepoznate kraj regenice po pokretu glave. Obicno taj tenutak obelezava blag pokret na dole, kao i mala pauza pre nego Sto se glava ponovo pomeri. GLAVE KOJE SLUSAJU Veé smo se susreli sa kori8denjem klimanja pri stusanju (u ve%bi na potetku ovog poglavija) i , zbog toga Sto je to od Kljutnog znagaja za usaviSavanje govora tela, vratigemo um se ra kraju, Ali postoje i drugi pokreti koji su vagni za effkasno sluSanje. Jedan od njih je pravac u kome je uperena glava, Uvek je teSko prihvatiti da nas neko stufa ako ne gleda direktno w nas. ‘Ako zaista sluSaju, ofckujemo da nas bar gledaju. Zasto je to tako jot uvek nije razjasnjeno, jer je otigledno sasvim moguée dda se padljivo shu8a Cak inko su vam oti skloplene i ako gledate uu suprotmom praveu. Ipak, sluSanje, kao i mmoge druge stvari, Slike be. 3 Dve verzije nakretanja glave 35GOVOR TELA Gini se, nije dovolino samo po sebi, veé mora da ukljudi i gledanje. Stededi pokret je nakretanje glave. Ono se sastoji iz dreanja slave pod ugiom u odnosu na osobu koju slu8amo (vidi sl. br. 3). ‘Ovaj pokret mnogo koristeZivotinje, posebno psi, deca, koji taj pokect Zak koriste i sa osobama ¢iju paznju 2ele da obezbede. ‘Skoro kao da pokazuju drugoj osobi kako ona ili on treba da se ‘ponagaju da bi ispoljili Zeljeni stepen paznje. Kada shutamo druge, teZimo nesvesno da imitiramo njihove pokrete glavom. To je kao da 2elimo da demonstriramo istovetne interese sli¢nim pokretima. TTekode je priliéno uobitajeno, kada sluSamo nekoga u relativno intimnom okruzenju, da se glava pribli2i osobi koja ‘govori. Govor oti u o8i postaje bukvalno to u slutaju Ijubavnike ‘koji tiho Sapuéu jedno drugom. Fiziéka blizina se koristi kao indikator intelektualne i emocionalne bliskosti. Kada sluSamo u sedecem polo%aju, glava se testo podupre palcern i sa prva dva prsta Sake. Govorici ovo nasiroko tumate kav znak razumevanja i zainteresovanosti. Trcba sc ipak pobrinuti da se glava koju ste poduprli celim dlanom, ne protumadi kao znak dosade (narotito ako potnu da vam padaju apc’) koju wzrokuje govorik ili ono 810 govori. Efikasno shu8anje je tako potpuno pasivan zadatak. Aktivno kori8¢enje pokreta o kojima se ovde govorilo moge da nam da sluSaocu pokatemo kako ima nau potpumy i nepodeljenu paznju, ili da je nema, SVE ZAVISIT OD GLEDANJA Orijentacifa glave dok gledamo u Ijude moe imati primetan cefekat na njihovo tumatenje naSeg ponaSanja. Jedan od razloga Koji vam omoguéava da gledate u nekoga ‘krajiskom oka’, kao Sto je navedeno, jeste da \judi ofekuje da vaSa painja bude usmerena na ono &to gledate, Ovo nije pravilo, ipak, ako je ppravac pogleda isuviSe otigledno neusaglaSen sa pravcem glave Sli ako su pogledi "krajitkom oka’ suvite dugi ili esti, osoba koju slusate de ih primetit. Dok je indirektno posmatranje Zesto socijalno neprihvaéeno, xori8cenje pokreta glavom da se ukaze na nedostatsk ozbiljnosti 36 PRAKTION PRIRUCNTE ‘y netijem stava jeste. Krivijenje glave u stranu (sliéno pokreta Na alici br. 3) moze da se Kkoristi za ukazivanje na to da ono Sto fp osoba govori ne treba uzeti ozbiljno. Taj pokset se takode moze Koristiti kao gest priviatenja, posebno kada mlade ivlane devojke razgovaraju sa miadi¢ima flertujuci poigravajuti se. Mote se koristiti pri pozdravu, u kombinaciji sa [zdizanjem obrva © kome smo govorili u pogiaviju br. 3, da bi se postigno visi stepen prijateljske atmosfere pri pozdravljanju. Glava se moze koristiti i agresivno. Isturanje glave unapred iz amena ima preteéi uticaj na protivnika i, u €esto w2asavajuco} Thuligana tinejdZera, maze se Korisiti kao opasno oruzje. ‘manje agresivni Ijudi, kao Sto su polititari koji dre govore pune jakih oseéanja i stavova, koriste glavu u kratkim oftrim pokretima na dole da bi podvukli odredene reti ili delove retenica. U kori8éenju pokreta glavom postoje mnoge polne razlike, kao i u mnogim drugim aspektima govora tela. Zene koriste nakretanje glave vite nego muskarci i esto ih prikazuju w reklamama i novinskim fotografijama u tom polozaju. Muskarci naginju glavu unapred u obliku klimanja glavom pri pozdravu vie nego Zene. Zene su Se8ée primedene kako spustaju glavu u gest podredivanja od muskaraca, Mozda su ovakve razlike w pona8anju nevorbalni obelezivati socijalne meduzavisnosti i razlike izmedu polova. Moze biti da ée, 8:0 se Zene budu vise ‘oslobadale, takve razlike izmedu polova postati manje izrazene. KAKO DA KORISTITE GLAVU Kao &to smo videli, glavu motete koristiti za mnogo vise od razdvajanja uéiju. U ovom delu bi bilo korisno da pregledamo Sta smo sve naudili o pokretima glavom i da podvutemo one ‘medu njima koji bi bili posebno korisni u buducnosti. Prvo, pokreti glavom su korisni kao druttveno prizmanje, ‘Muskarci koriste Klimanje glavom da oznate da su mekoga videli i prepoznali. Zene koriste nakretanje glave. Nema razloga da ovakvo ponaSanje i u buduénosti bude nepromenjeno, ali bi morda bilo efikasnije u drustvu da se povinujete obiéajima gmupe u kojoj ste se nasli. Pokreti glavom mogu se koristii da prizovete nekoga u prilikama kada bi uzvik ili ak mahanje rukom bili neprikladni, 37covor TELA Ovaj pokret prizivanja ima oblik dijagonalnog zabacivanja gave i moze biti ponovijen nekoliko puta, u zavisnosti od ‘himosti ‘dodi ovamo! zahteva. Da bi izrazili sumnju ili nevoljnost, glavu ponekad zamahujemo s jedne na drugu stranu, kao da 2climo da izvagamo zahtev ili predlog. Da bi izrazili prezir ii gordost, } glava se moze prodrmnati, na sli¢an natin kao Sto prkosan kon} ‘drma glavom i grivom. Ovaj gest verovatno ée8ce koriste Zene ‘nego mutkarci. Gest koji SeSée koriste muskarci je odrmahivanje glavom koje se zavrSava tako Sto se glava uperi u predimet ili osobu koju je tek tada primetio, Cesto se degava da kada tovek tako odmahne glavom, njegovu pagnju zaokupi neka privlagna ena. Namigivanje, u kombinaciji sa oStrim, kratkim pokretom glave na dole i u stranu, koristan je gest. Pokazyje da izjava ne ‘tweba uzimati ozbiljno, Mote biti duhovito zaverenitka, kao da hho¢e da poruti: "U ovome smo zajedno", ili: "Ovo je naa tajna". Moe se jednostavno koristti i kao zmak prijateljskog

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5848)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5820)
• The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  

  From Everand

  The Perfect Marriage: A Completely Gripping Psychological Suspense

  Jeneva Rose

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1140)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (353)
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3045)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20117)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13284)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (10973)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5801)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (3314)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9011)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25285)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2487)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7879)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24589)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12958)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12556)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2508)
• Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  

  From Everand

  Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2499)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2559)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2572)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12072)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6705)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Bronte

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9975)