Bitak-u-svetu

drugo poglavlje fundamentalne analize tubitka, bitno zbog odredjenja bitka tubitka
kao bitka u svetu.
tubitak je bice koje sam ja sam. VLASTITOST, mogucnost ne/autenticnosti
tubitak se uvek odnosi prema svom bitku razumevajuci. po tome se mozemo reci
razlikuje od drugih entiteta, jer je njegova egzistencija bitna za njega, znaci mu, za
razliku od stolice koja niti moze da mari niti ne moze, za sopstveno postojanje.
potrebno je oba razumeti na podlozi razumevanja bitka tubitka kao bitka u svetu
jedinstven fenomen, tri konstitutivna momenta
u-bitak :
1) sklonost da ga razumemo kao bitak-u, taj bitak karakterise bica koja mogu da
budu jedna u drugima, poput vode u casi, haljine u ormaru. to U izrazava
jedan prostorni odnos, mozemo reci da je voda u casi na isti nacin U kao sto
je haljina u ormaru. lako to mozemo prosiriti na gore, dok ne kazemo da te
stvari postoje u svetskom prostoru. Odnosi medju tim stvarima su prostorni
odnosi, a ontoloske karakteristike takvih bica nazivamo kategorijalnim,
bitak bih bica je drugaciji od bitka tubitka.
2) U-bitak kao egzistencijal. prebivam, obitavam, zadrzavam se kod sveta,
svet mi je PRISAN. prisnost, primordijalna upoznatost sa svetom, on osto
kasnije figurira u Hajdegerovom odbacivanju problema saznanja. UBITAK JE
PRISNOST
vrseci te analize radi uocavanja izvorne strukture bitka tubitka, karakterisemo
tubitak negativno, kao razlicit od eniteta koji postoje na drugaciji nacin od njega.
artikulisemo te razlicitosti izricito, cak i po cenu banalnosti, a rekli smo juce na casu
da filozofija zapada u probleme bas zbog neosvescenih trivijalnosti
bitak-kod-sveta : kao egzistencijal, diranje (bice moze da dira drugo bice, da
bude KOD NJEGA, samo ako ga karakterise egzistencijalni u-bitak) kod puko
postojecih stvari nema ni govora o diranju.
mogu medjutim i tubitak tretirati kao nesto puko postojece. cinjenicnost cinjenice
tubitka se razlikuje od cinjenicnosti cinjenice kamena. primer vezan za tezinu. mogu
da posmatram tubitak sa naucno deskriptivnog stanovista ali time ispustam ono
karakteristicno za njega, egzistenciju, da on zivi toliko i toliko tezak. stoga tubitak
razumevam najbolje zauzimajuci egzistencijalni stav, a to je ono sto biva ispusteno
kada tretiram tubitak kao puko postojece.

prostornost kao bazirana na bitku u svetu pripada tubitku, to je egzistencijalna

prostornost !
bitak-u-svetu tubitka je uvek razasut na odredjene nacine u-bitka. primeri. vrsta
bitka tih nacina u-bitka jeste briga. tri znacenja prednaucno :
1) izvoditi, obavljati, iznositi na cistac
2) skrbiti sebi nesto, pribavljati
3) brinem, da se ne izjalovi strahovati
Hajdeger pojam koristi kao ontoloski strukturni pojam da bitak tubitka oznaci kao
brigu. On ne oznacava neku tegobu, zivotnu brigu ili tako nesto, vec su one moguce
kao i bez-briz-nost samo na podlozi toga sto je ontoloski bivstvovanje u svetu
karakteristicno za dasein zapravo briga.
u-bitak nije svojstvo koje tubitak katkad ima a moze i bez njega. tubitak nikad nije
za sebe, najpre, pa da onda kad mu se hoce uspostavi neki odnos ka svetu.
saznanje tradicionalno biva favorizovano kao nacin bivstvovanja u svetu, a ono je
cesto razumljeno kroz subjekt /objekt konceptualizaciju, koja cini da bitak u svetu
postane nevidljiv. dakle prvenstvo saznavanja kao modusa biti u svetu nam sakriva
vlastitu vrstu bivstvovanja u svetu, a zadatak 13. poglavlja je da ukaze da je
prvenstvo uprvo obrnuto i da je saznanje derivat bivstvovanja u svetu.

13. poglavlje

tradicionalno odrejdivanje saznanja preko odnosa subjekta i objekta, a opisujuci

iskustvo na taj nacin mi mu cinimo nepravdu. subjekt i objekt se ne poklapaju sa
tubitkom i svetom. u tom tradicionalnom okviru najpre imamo bice priroda, ono
spoznavano, a spoznavanje je nesto sto pripada bicu koje spoznaje, a ako je njemu
karakteristicno, onda ono mora biti unutra.sto se vise drzimo toga da je
spoznavanje nesto unutra, to se vise postavlja pitanje razjsnjavanja odnosa izmedj
subjekta i objekta.kako taj subjekt izlazi iz unutrasnje sfere u spoljasnju. medjutim
stalno je izostajalo pitanje o vrsti bitka tog subjekta, unutra nije ormaric ali sta je,
pozitivno odrediti tu unutrasnjost je uvek izostajalo. bilo kako bilo, problem
korespondencije koji odmah iskrsava u takvom okviru je dovoljan da saznanje ucini
problematicnim.
kako je bivstvovanje daseina nuzno bivstvovanje u svetu, saznanje je jedan modus
bivstvovanja u svetu, saznanje je utemeljeno u bivstvovanju u svetu. eliminise li se
time problem spoznaje ? sta drugo moze da odluci o tome postoji li ili ne neki
problem spoznaje nego fenomen samog spoznavanja i vrsta bitka onog sto
spoznaje ?

fenomenski nalaz samog spoznavanja bivstvovanje u svetu kao briga nosi sa

sobom obuzetost svetom, potpunu utopljenost u svakodnevne aktivnosti i delanja.
da bi doslo do tog spoznajnog poduhvata, kroz posmatranje, potrebno je da dodje
do deficijentnosti brige, do bar kratkostrajnog prekida posla sa svetom, tih
aktivnosti.uzdrzavam se od pravljenja, baratanja stvarima i slicno. tada postoji
prostor za gledanje, usmeravanje na svari koje inace susrecemo, u tom zadrzavanju
ostvaruje se opazanje postojeceg. U opazanju odredjujem nesto kao nekakvo, i
zatim to izgovaram u recenicama. To pamcenje iskaza ne sme nikako biti
interpretirano kao postupak kojim tubitak sebi pribavlja predstave o necemu, za
koje se onda ima smisla pitati o njihovoj korespondenciji sa realnoscu.
tubitak kao bitak u svetu je uvek vec napolju, van! tubitak kao bitak u svetu je onaj
koji vrsi spoznaju, i u opazanju, pamcenju

Svetovnost sveta
pristupamo bitku-u-svetu preko strukturnog momenta u-svetu. svet kao fenomen
je potrebno opisati. Tome ja mogu pristupiti opisujuci ralzicita bica koja srecem u
svetu, medjutim to ostaje opis vezan za onticki nivo, a mi trazimo bitak.
fenomenoloski opis sveta podrazumeva ukazivanje na bitak bica unutar sveta, i
njegovu fiksaciju pojmovno.

Blattner
14. uvodni paragraph za moment u-svetu
deo A istrazivanje sveta fenomenoloski, pocev od entiteta koji su mi najblizi ka
strukturi sveta samog, sto Hajdeger zove svetovnost sveta.
deo B kontrast Hajdegerovoj fenomenoloskoj analizi, sa Dekartovom koncepcijom
sveta kao res extensa.
Naa dejanja u svetu, aktivnosti, vrste u-bivstvovanja, su voeni posebnom vrstom
inteligencije, sight-a, ali ta inteligencija nije kognitivna ve praktina. Najblia vrsta
delatnosti je praktina, ne teorijska, manipulacija oblinjim stvarima.
stvari skopcane sa vrednoscu imaju funkcionalnu vrednost, odbija da nama
najblie stvari tako karakterie jer valjda, onda to znai da su one neke stvari po

sebi na koje je dodata funkcija, da je ona pridolazea i da one mogu biti bez nje.
Zato bira posebnu re da oznai stvari oko nas PRIBOR.
susresti se sa priborom znai koristiti ga. kada ga koristimo, radimo to u okviru neke
delatnosti, koja ima svoj cilj, i u takvoj aktivnosti ne primeujemo pribor.
povlaenje pribora kada funkcionie, nevidljiv je u aktivnosti, aktivnost je bitna
pribor nikad se ne javlja izolovano, ve uvek u mrei sa drugim priborom, u
kontekstu. totalitet pribora je mrea Zato-da.
Prirunost je bitak pribora. predrunost
u 15. paragrafu pria uopte o priboru, onda ispituje iri spektar
prirunog, materijale u 15. paragrafu, znakove u 17. p i uopte
paraphernalia u 18.p.
materijali unutar aktivnosti, postoji referencija i na materijale, za rad je potreban
kamen, koa, elik...
znakovi specijalna vrsta pribora iji je karakter kao pribora to da upuuje,
indikuje. primer neki znak za kola. razlikuje znakove od jezika, jer nee da kae da je
jezik sistem znakova, ve medij za ekspresiju, a ne sistem za opisivanje,
komunikaciju.
paraphernalia upuivanje
ta je neki predruni entitet, uvek odreujem na osnovu uloge u naim
aktivnostima! spram tubitka
smotrenost koja vodi nae svakodnevne aktivnosti u svetu jeste vrsta praktine
inteligencije.