1.

Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
1
p = Aa 2 2 2 2
a b +r
gde je a - Borov radijus, b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.
2. Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
Ar bra
p =
e
a
gde je a - Borov radijus, b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.
3. Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
r <b
a (b r ),
p =
r b
0,
gde je b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.

4. Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
a (b r 2 ),
r< b
p =
r b
0,
gde je b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.
5. Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
2 2
p = eb r
gde je b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.
6. Varijacionom metodom odrediti energiju osnovnog stanja vodonikovog atoma koristei probnu
funkciju:
A(b r 3 ),
r<3b
p =
r3b
0,
je b varijacioni parametar i A normalizaciona konstanta.
7. Koristei varijacioni metod izraunati energiju i talasnu funkciju za 2s stanje atoma vodonika
koristei probnu funkciju:
r b r

p = C 1 + e a
a

gde su C i normalizacione konstante, a b - varijacioni parametar.

8. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju
koristei probnu funkciju oblika p = 100 (1 + Cz ) , gde je C varijacioni parametar.

9. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju E,

koristei probnu funkciju p = A ( 100 + E 211 ) gde je varijacioni parametar, a A je
normalizaciona konstanta.
10. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju
koristei probnu funkciju oblika p = 100 (1 Cz ) , gde je C varijacioni parametar.
11. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju E,
koristei probnu funkciju oblika p = A ( 100 + E 200 ) gde je varijacioni parametar, a A
normalizaciona konstanta.
12. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju E,

koristei probnu funkciju oblika p = (1 Cz ) e a , gde je C varijacioni parametar.

13. Izraunati polarizibilnost vodonikovog atoma u osnovnom stanju u slabom elektrinom polju E,
koristei probnu funkciju oblika p = A ( 100 + E 210 ) gde je varijacioni parametar, a A
normalizaciona konstanta.
14. Rotator u ravni momenta inercije I i elektrinog dipolnog momenta d smeten je u homogeno
elektrino polje. Smatrajui elektrino polje za perturbaciju, odrediti prvu nenultu korekciju
energije.
15. Rotator u ravni nalazi se u stanju

= A cos 2
Nai raspodelu verovatnoe i srednju vrednost momenta impulsa u datom stanju.
16. Prostorni rotator momenta inercije I, nalazi se u stanju koje je dato talasnom funkcijom:
1
( , ) =
cos i 2 sin cos
4
Izraunati raspodelu verovatnoe energije u ovom stanju.

17. Rotator u ravni nalazi se u poetnom trenutku u stanju = A sin 2 . Nai vremenski razvoj
funkcije stanja i najkrai vremenski interval posle koga e se rotator ponovo nai u poetnom
stanju.
18. U prvom redu perturbaciog rauna odrediti popravku energije osnovnog stanja atoma vodonika
smatrajui jezgro atoma kao ravnomerno povrinski naelektrisanu sferu.
19. Perturbacionim raunom nai popravku energije za prva dva energetska nivoa vodonikovog
atoma koji se nalazi u spoljanjem elektrinom polju.
20. Perturbacionim raunom nai prvu popravku energije energetskih nivoa atoma koji se nalazi u
spoljanjem magnetnom polju, koristei operatorski identitet J 2 S + SJ 2 = 2 ( SJ ) J .
21. Pretpostavljajui da je jezgro ravnomerno povrinski naelektrisana sfera radijusa R izraunati u
prvom redu perturbacionog rauna popravku osnovnog stanja vodoniku slinog atoma.

22. Perturbacionim raunom nai prvu popravku energije energetskih nivoa atoma koji se nalazi u
spoljanjem magnetnom polju, koristei operatorski identitet: J 2 S + SJ 2 = 2 ( SJ ) J . Koristei

datu popravku, nai maksimalnu vrednost razlike termova T12 ( B ) T12 za prelaz
2

D5/ 2 2 P3/ 2 .

23. Na vodonikov atom koji se nalazi u osnovnom stanju deluje vremenski zavisno homogeno
elektrino polje

1
E ( t ) = E0
2
e t + 2
gde su E0 i konstante. Nai verovatnou da se, kad t, atom vodonika nae u stanju |2,1,0>,
odnosno u stanju |2,0,0>. Prokomentarisati rezultat sa stanovita selekcionih pravila.
24. Koliko e se spektralnih linija pojaviti u emisionom spektru atoma Li ako se optiki elektron
naao na energetskom nivou: a) 4s, b) 4p ? Odgovor dati za sluaj grube i fine strukture spektra, a
linije pobrojati kao prelaze izmeu pojedinih termova.
25. a) Nai zakone izbora kvantnih brojeva prilikom prelaska iz jednog u drugo svojstveno stanje.
b)Na koliko komponenata se cepaju spektralne linije, koje nastaju kao rezultati prelaza sa 2 P3/ 2
na 2 S3/ 2 i sa 2 P1/ 2 na 2 S1/ 2 , u slabom magnetnom polju.
26. Na osnovu Borovih postulata izvesti formulu za uestanost obrtanja elektrona (n=vn/rn) na
prvoj i drugoj orbiti atoma vodonika, kao i uestanost emitovanog fotona pri elektronskom
prelazu meu tim orbitama. Nai odnos tih vrednosti.
27. Na koliko komponenata se cepaju spektralne linije, koje nastaju kao rezultati prelaza sa 2 P3/ 2 na
2

S1/ 2 i sa 2 P1/ 2 na 2 S1/ 2 , u slabom magnetnom polju.

28. Pretpostavljajui L-S vezu, nai mogue termove osnovnog stanja atoma silicijuma (3s2 3p2) i
pobuenog stanja (3s2 3p 4p) istog atoma.
29. Koliki je broj spektralnih linija, koje nastaju prelaskom elektrona izmeu ljuski M-L: a) ako se
fina struktura opisuje samo Dirakovom formulom fine strukture? b) ako se urauna i Lambov
pomak.
30. Objasniti nastanak natrijumovog dubleta (prelaz sa prvog pobuenog na osnovni nivo) i oznaiti
linije kao prelaze izmeu odgovarajuih termova. ta se deava sa ovim linijama u slabom
magnetnom polju?
31. Nai korekciju energije vodonikovog atoma koja potie od spin-orbitalnog kuplovanja:
H = 2e 2 (l s ) / 2m 2 c 2 r 3 .
32. a) Nai zakone izbora kvantnih brojeva prilikom prelaska iz jednog u drugo svojstveno stanje.
b) Na koliko komponenata se cepaju spektralne linije, koje nastaju kao rezultati prelaza sa 2 D3/ 2
na 2 P1/ 2 i sa 2 P1/ 2 na 2 S1/ 2 , u slabom magnetnom polju.

33. Odrediti potencijal jonizacije i prve ekscitacije atoma Na, ako se zna da su kvantni defekti
osnovnog terma 3S i terma 3P redom 1,37 i 0,88.
34. a) Pretpostavljajui da elektron, koji krui oko tekog jezgra na rastojanju od 100pm, odaje
kontinualno svoju energiju po zakonu
dE
1 2e 2 G 2

=
r
dt 4 0 3c3
odrediti vreme za koje e elektron pasti na jezgro.
b) Na osnovu Borovih postulata izvesti formulu koja opisuje mogua energetska stanja elektrona
u vodoniku slinim jonima i nai energiju emitovanog kvanta pri prelasku elektrona sa k-te na ntu orbitu.
35. Nai efektivni potencijal koji deluje na naelektrisanu esticu koja prolee kroz nepobueni atom
vodonika.
36. Odrediti broj spektralnih linija nastalih prelaskom elektrona izmeu ljuski: K-L, L-M i K-N za
sluaj a) grube strukture; b) fine strukture. Kada se u eksperimentu detektuje jedan, a kada drugi
set linija.
37. Pri kojoj temperaturi e doplerovska irina spektralne linije vodonika, koja odgovara prelazu
22P u 12S, biti jednaka intervalu talasnih duina meu komponentama dubleta? Doplerov profil je
dat sa:

mc 2 0

2 kT 0

I = I 0 e
38. Talasna duina linije kalijuma (4P-4S) iznosi 466.5nm, a talasna duina granice glavne serije
285.8nm. Odredi Ridbergove popravke S i P terma kalijuma.

39. Odrediti broj spektralnih linija nastalih prelaskom elektrona izmeu ljuski M i N za sluaj a)
grube strukture; b) fine strukture. Kada se u eksperimentu detektuje jedan, a kada drugi set linija?
Linije pobrojati kao prelaze izmeu termova.
40. Odrediti brzinu elektrona izbaenog sa L ljuske atoma molibdena (Z=42) prilikom njegovog
osvetljavanja zracima talasne duine 0.02nm. Talasna duina L linije molibdena je 0.5395nm.
Elektron smatrati relativistikim.
41. Nai efikasni presek rasejanja paralelnog snopa protona energije 1.9MeV na jezgrima tantala
(Z=73) u intervalu uglova od 300 do 600. Pri kojoj energiji protona e taj isti presek odgovarati
rasejanju u interval uglova veih od 600.
42. Alfa estice se usporavaju na jezgrima olova. Ako je poznato da je energija alfa estica 2MeV, a
parametar sudara 0.07pm, nai:
a) vrednost impulsa koju alfa estice predaju jezgru atoma olova;
b) vrednost energije projektila pri kojoj je predati impuls maksimalan.
Jezgro se smatra u poetku interakcije nepokretnim.
43. Paralelan snop alfa estica energije 1.5MeV pada normalno na uranovu ploicu (Z=92,
A=238g/mol) masene debljine 2mg/cm2, pri emu se 90% alfa estica rasejava na uglovima
manjim od nekog graninog. Koliki je to ugao?