PLANETA ENA

Dr Jovo Toevski
(The Erect Woman)
O dejstvu i evoluciji seksualnosti ene i mukaraca

1997. godina

Sadraj
Uvod
Poreklo i evolucija
Antigravitacijska svojstva ivota i nae vrste
enska morfoloka kontroverznost - enska specifina seksualost
Lepota i seksualnost - ostvarenja enskog mozga
Interpolna borba u okviru vrste - mogui modus nastanka oveka
Govor kao enska evolutivna potreba i kao srodstvo enske dominacije
Ljubav - namerno nejasna predstava
Razliite predstave ljubavi kod ena i mukaraca
Zatitnitvo mukarca
O dinamici zaljubljivanja ene
enska i muka seksualna motivacija
enska vladavina kroz biovlast - seksualnost
Biovlast - seksualnost
Plasman vlasti kroz biovlast - seksualnost
Orua biovlast - seksualnosti
Odevanje
ena i njena potreba za modom
ena i brak
ena i deca
Obine pojave i njihov znaaj za enu
Druge ene kao pomo i konkurenta
Razliita polna psihologija ili dvostruka psihologija
Planeta ena
Fragmenti o eni
Addendum
Literatura

Uvod
Dve tvorevine nae jedinstvene vrste uskoro e napustiti svoj matini Sunev sistem
nosei poruku onome ko je nae. To su brze svemirske sonde, koje izmeu ostalog
nose istu laku ploicu od pozlaenog aluminijuma, sa urezanim iframa nekih
kljunih fizikih i biolokih tajni vrste, koja samu sebe naziva razboritom.
Letei prema spoljanjim planetarna Sunca, a zatim prema sazveu Bika, ova
ploica nosi na sebi crte mukarca i ene. Oboje su goli. Mukarac ima
dobronamerno ispruenu ruku i srdaan izgled. ena ima sputen pogled, dugu kosu,
deluje primireno, gotovo depresivno. Hipotetinom svemirskom nalazau ploice ne
bi trebalo mnogo da zakljui da trag koji je naao potie od neke udne dvolane
grupe u kojoj je ona manja figura pognute glave potinjena.
Ako bi svemirski sreni nalaza tako zakljuio, ne bi bila velika teta to smo mu
odali i na taan poloaj u Orionovom kraku Mlenog puta, jer on o nama kao vrsti ne
bi saznao istinu. Ta njegova zabluda postala bi glavni zalog nae civilizacije pred
svim njegovim zlim namerama ukoliko bi ih imao.
Ipak smo u kosmos i pored sve nae gostoljubivosti poslali krunsku nejasnou, koja je
istovetna sa onom iz osvita sopstvene evolucije, kada je na drevni predak poeo da
osvaja planetu Zemlju. Njegov tadanji muki mozak nije uspevao da shvati otkuda to
da razlike u reakcijama i postupcima, koje ini njegova enka, dolaze u trenutku kada
ih on najmanje oekuje, i to je najgore, kako to da ti postupci, kako je njemu
izgledalo, nekada ugroavaju puki opstanak.
Na enski predak se nasuprot mukom, nikad nije pitao neto slino. Ona je i tada u
svom jo neartikulisanom mozgu znala otkuda dolaze njegova uenja i pitanja i
znala je da ih upotrebi kroz mimiku - primitivni govor.
Za enu mukarac nikada nije bio udo. Najmanje je on udo upravo danas na kraju
dvadesetog veka. Moe se rei da smo jedina vrsta suoena sa fenomenom
jednostranog odumiranja osobina koje karakteriu muki pol. Rei moda izgledaju
teke, ali koja bi bila blaa formulacija?
Paradoks lane predstave o eni pognute glave i katastrofalnog pada muke aure
savremenog mukarca, ini ovu temu primarnom, uz napomenu da sam paradoks za
mukarca ima snano znaenje. S druge strane, za enu paradoks ima operativni
znaaj i ona ga shvata kao orue.
Ova knjiga e se baviti enskom snagom, njenim oblicima, poreklom i delovanjem te
snage na pre svega muku okolinu. To delovanje ima svoje ustrojstvo, koje je
jedinstveno i naizgled neobino, a bioloki do te mere superiorno da ga je nemogue
porediti sa bilo im.

Veliki napredak u medicini i biologiji postignut je zahvaljujui visokoj tehnologiji instrumenti su uspeli da naim ulima priblie skrivene prirodne pojave, na primer
sliku ivog mozga pomou kompjuterizovane tomografije ili nuklearne magnetne
rezonance.
Ali, postoje dogaaji za koje su i dananje maine slepe i neme - kao to su pojedini
fragmenti brzih biohemijskih promena u mozgu koji ine, na primer, ljudsku intuiciju.
Veliki broj pojava vezanih za svakodnevnu aktivnost mozga, kao to su psihike
funkcije, ne mogu da se predstave grafiki ili vizuelno na nekom od medicinskih
instrumenata.
U takvim okolnostima ostaje jedino da se posluimo prouavanjem onoga to je
stalno prisutno i vidljivo, a to je: oblik, zakonitosti oblika (ukoliko ih ima), promene
oblika (ukoliko ih ima) i pojave koje prate odreen oblik.
Nauka koja se bavi oblikom jeste morfologija. Ona je bila miljenica starih istraivaa,
a uslovno reeno morfologijom se u izvesnom smislu bavi svaki ovek u
svakodnevnom procenjivanju predmeta i ivih bia sa kojima komunicira.
Elementi istraivanja oblika prikupljaju se putem ula vida i obrauju se u mozgu u
visoko razvijenom vizualnom sistemu oveka, u koji inae u mozak ulazi najvei broj
informacija iz spoljnjeg sveta.
Ako kaemo da je morfologija sudbina ne moemo pogreiti ni u jednoj pojavi u
neivoj ili ivoj prirodi. Jer, lopta moe da se kotrlja po tlu zato to to njena
morfologija odreuje, isto kao to kocki morfologija ne dozvoljava da se kotrlja, ve
da klizi po jednoj od svojih stranica. Ljudska ruka moe da dri alatku zato to palac
ima oblik kojim se suprotstavlja dejstvu drugih prstiju ake, itd.
U medicini i biologiji nita, meutim, nije sazdano od pravilnih linija. Ovde vladaju
nepravilni oblici i na primer glava oveka nije sfera nego sferoid sa nizom dodatnih
nepravilnosti koje ine bitne razlike u izgledu glave kod razliitih ljudi.
Ipak, kao da postoje za sada matematiki neobjanjene pravilnosti koje ostavljaju
prostor da se izvedu spekulativni zakljuci o oblikom uslovljenim pojavama, i to ba
u onom delu medicinskih pojava koje ne mogu da se odrede posredstvom egzaktnih
aparata.
To podruje medicine i biologije je, pre svega, morfoloka raznolikost polova - ene i
mukarca, i razlike koje se odnose na psihike funkcije polova. Verujem da iza
psihikih funkcija postoji morfoloki zapis u makro izgledu i na biohemijskom nivou,
koji je razliit kod oba pola ljudske vrste. Nauka koja bi se time bavila zvala bi se
psihomorfologija i iako ona danas ne postoji kao ustoliena nauna disciplina,
potrebno je da se obrati panja na njene mogunosti.
Jo uvek je smelo rei da odreen oblik moe da uslovi psihiku funkciju. Sa vie
sigurnosti ipak moemo da pretpostavimo da su se odreen morfoloki sklop i
odreena psihika osobina zajedno razvijale kroz evoluciju, podsticane istim
biolokim razlogom, koji u ovom trenutku ne mora da bude poznat. Iako istraivanje
4

oblika po pravilu daje malo podataka, treba rei da su oni stabilni i izvesni zbog stare
i opteprihvaene istine da oblik odreuje funkciju, ak i Ajntajnov uveni
iskrivljeni prostor mora da ima svoj oblik bez obzira na brzinu promene tog oblika u
raznim fizikim okolnostima.
Mnotvo subjedinica oblika i njihova kompleksnost, oteavaju zakljuivanje u
biologiji, ali to ne treba da bude razlog da odustanemo od pokuaja prodora u
misteriju koja je sadrana u reima oblik i morfologija.
Ova knjiga je spekulacija o nastanku oveka i polova, o smislu i dejstvu seksualnosti
ene i mukarca, kao i o nainu na koji su polne karakteristike u naoj vrsti stavljene
u slubu evolutivne budunosti.

Poreklo i evolucija
Pranastanak dananjeg oveka vodi kroz neizvestan, krivudav tok dogaaja iz
primatske evolutivne prolosti, koji nije u potpunosti rasvetljen i pored tekog i
strpljivog rada paleontolokih antropologa. Rekonstrukcija detalja iz ovekove
prolosti biva okrepljena povremenim fosilnim otkriima, koja uvek predstavljaju
prvorazrednu i uzbuujuu senzaciju. Ova otkria, meutim, nisu u stanju da u
potpunosti zadovolje razumljivu ljubopitljivost koju imamo kada su u pitanju nai
potencijalni preci. Ipak, ono to postojei fosilni tragovi primata i hominida pruaju,
dovoljno je da se odrede globalne evolutivne trajektorije po kojima je najverovatnije
tekao razvoj dananjeg oveka.
Prilino je izvesno da je naa jedina zvezda - Sunce roena pre oko etiri i po
milijarde godina. Idealna udaljenost nae planete od Sunca, uinila je pre 3,5 milijardi
godina moguim grupisanje dugo stvaranih organskih molekula u oblik, koji je
predstavljao primitivan ivot. Bila je to jednoelijska forma ivota, a praokean je bio
scena tog dogaaja. Jedan od glavnih uslova za odravanje proteinskog oblika ivota
bilo je relativno malo temperaturno kolebanje koje je vladalo u vodenom delu planete
Zemlje, a koje vlada i dan-danas. Prvobitna iskra ivota je, kroz proces prirodnog
odabiranja, otkrivenog od velikana ljudskog roda arlsa Darvina - transformisana u
najrazliitije forme.
U toku nekoliko milijardi godina ivot na Zemlji se stalno menjao, stvarajui oblike
najudnijeg izgleda i veliine. Setimo se samo gigantskih reptila, koje obino
zamiljamo poput velikih mehanikih naprava, kako jedna drugu bespotedno
proganjaju.
Bile su to ogromne ivotinje, koje su se legle iz jaja i zauvek iezle pre ezdeset do
osamdeset miliona godina, iako su njihovi predstavnici bili ovladali morem, kopnom,
ak i vazduhom. Evolucija kao da prestala da biva naklonjena krupnim formama
ivota.
5

U to vreme ve su postojale sitne ivotinje, koje su svoje mladunce hranile mlekom a

za ishranu koristile uglavnom insekte. To su bili primitivni sisari bubojedi. Oni su
posle iezavanja velikih reptila lake osvajali ivotni prostor i nesmetanije se
razvijali.
Od primitivnih bubojeda koji su se uglavnom drali ume kao najsigurnijeg prostora,
postepeno su se stvarale polumajmunske forme, koje su, prilagoavajui se umskim
uslovima ivota, prerasle u forme pravih majmuna. Imperativna upuenost
pramajmuna na drvee, uinila mu je prednje ekstremitete sposobnim za hvatanje i
veranje. Veranje i kretanje kroz kronje drvea, samo po sebi se karakterie
vertikalnim dranjem osovine tela, pa su generacije potomaka tih majmuna mogle da
zauzimaju isti poluuspravan stav i kada su se nalazile na tlu.
Poluuspravan stav je bio pravi izbor za drevne primate*, jer je dozvoljavao uspravno
dranje tela kada je to bilo potrebno (na primer prilikom branja plodova sa grana),
obzirom da su prvobitni bubojedi lako mogli da proire svoj jelovnik i drugim
vrstama hrane. Dakle, kod pramajmunskih formi poluuspravan stav je bio koristan
nain da se upotpuni izbor hrane, i zbog toga je dalje opstajao kao njihova odlika.
Pre nekih 12-14 miliona godina, dolo je do pojave Ramapithecus-a, stabilne forme
majmuna-oveka, koja je po dananjem shvatanju utrla put bliim ovekovim
precima. Ramapithecus je sigurno pripadao Hominidama** u koje spadaju svi
ovekovi preci i sam ovek. Uspravan stav koji je sada bio jako naznaen, bie
favorizovan dalje kroz evoluciju Hominida.
Prema shvatanjima savremene nauke, postoje dve mogunosti koje vode od
Ramapithecus-a do dananjeg oveka: Prva je od Australopithecus-a (juni majmunovek star 3 miliona godina), preko Homo erectus-a, (uspravni ovek, star 750 000
godina); druga je od Homo habilis-a (veti ovek, star 1,9 miliona godina) preko
Homo erectus-a, do dananjeg oveka. Dananji ovekoliki majmuni vode poreklo do
predaka Ramapithecus-a, ali su se u toku evolucije vrlo malo ili nimalo promenili i
kao takvi su potisnuti u retke rezervate i zooloke vrtove, iako pripadaju grupi
najviih sisara-primata.
Sve grupacije Hominida u prolosti su, svaka za sebe, imale cilj da se izbore za
najstabilnije mesto na stablu evolucije. Od naina na koji su se prilagoavale surovoj
okolini u procesu prirodnog odabiranja, zavisilo je da li e kao vrsta uspeti da
ovladaju svojom biolokom budunou. Primenjujui razliite modele opstanka u
borbi na nemilosrdnom ratitu opstanka, mnoge Hominide su gubile evolutivnu bitku
i kao vrsta bile zbrisane sa lica zemlje.
* Primati (primus=prvi). Red primata ine najsavrenjiji sisari, u koje se ubrajaju majmuni
sa svojim precima i ljudi sa svojim precima.
** Hominide (homo=ovek) Familija Hominida obuhvata oveka sa najbliim precima.

I tada, u razdoblju od pre 200 000 do 50 000 godina, najnaprednija i najplodonosnija

matica Hominida je ostvarila najveu pobedu. Stvorila je savremenog oveka, koji
sebe naziva Homo sapiens*. Superiornost kojom je savremeni ovek zapoeo svoje
delovanje na planeti Zemlji je bez presedana.
Mora se rei da se savremeni ovek u morfolokom smislu ne razlikuje od ljudi iji
dobro ouvani fosilni ostaci potiu od pre 40 000 godina, a koji pripadaju
kromanjonskom tipu oveka. Potpuno je jasno da su to bili pravi ljudi od kojih su se
izdiferencirale sve rase koje danas ive u razliitim delovima sveta. Kromagnjonski
ovek je forma mlaeg paleolita, visine oko 1,85 m, zapremine lobanje oko 1500
cm3, visokog ela, poseduje sve karakteristike dananjeg oveka. Dobio je ime po
mestu na kome su otkriveni njegovi fosili. Uz fosile naeni su predmeti visoke
umetnike vrednosti i on u potpunosti zasluuje ime razboritog fosilnog oveka
(Homo sapiens fossilis).

Antigravitacijska svojstva ivota i nae vrste

Gravitacija je jedna od najjaih fizikih sila u prirodi. Njenim neprikosnovenim
zakonima podleu sva tela - od lista koji pada sa drveta do nebeskih objekata, zvezda,
planeta, kometa, meteora. Svi se oni povinuju optem privlaenju u zavisnosti od
masa koje su u interakciji i njihove udaljenosti.
Meutim, jo su primordijalni organski molekuli na samom prapoetku nastanka
ivota, pokazivali antigravitacijsko ponaanje, onog momenta kada je prvobitna elija
prestala da lebdi slobodno u praokeanu i poela da pravi prve pokrete, koji su poticali
od njene sopstvene energije. Da je ivot antigravitacijska pojava lako je shvatiti
gledajui ptiji let, kretanje slepog mia kroz vazduh u sumrak. Ista pojava je
oigledna u rastu prolene trave, a da ne govorimo o dinovskim sekvojama, ija su
stabla ampioni u rastu protiv sile zemljine tee.
Znai, svaka elija bilo kog ivog bia je izrod od gravitacije, jer joj se suprotstavlja
dokle god je iva, i tek kada prestane da ivi ne opire se sili zemljine tee. Grupe
elija, inei funkcionalne sisteme koji uobliavaju organizam, takoe su
antigravitacijski usmereni, trudei se da pritom gube to je mogue manje energije.
S druge strane, veina sisara (kojima pripada i naa cenjena vrsta) je gravitacijski
problem reila posedovanjem etiri uda, na koje se oslanja uzduna osovina tela, to
predstavlja vrlo stabilan stav, sa odlininim mogunostima za brzu promenu
poloaja. U ovo se moete uveriti posmatranjem na primer make, koja sa etiri uda
postie zadivljujuu lepotu i svrsishodnost pokreta.

* Homo sapiens je nauni naziv za oveka. (sapiens=razborit)

7

Treba se podsetiti da su rani ovekovi filogenetski preci bili etvoronone ivotinje

jija je aktivnost sadravala povremene epizode uspravnog poloaja tela, iako je
njihov pribor za kretanje bio graen prvenstveno za oslanjanje na etiri uda.
Meutim, ubrzo su nai dalji preci izvrili jo jedan napad na gravitaciju favorizujui
poluuspravan poloaj, koji je verovatno proizaao iz njihovih potreba za ishranom,
onda kada su poeli da skupljaju plodove u granama drvea postavljenih iznad tla.
Oni su to uinili bez prethodne solidne evolutivne pripreme u smislu stvaranja veih
antigravitacijskih sistema (kao to su na primer krila kod ptica). Jednostavno, radilo
se o povremenom menjanju horizontalnog poloaja tela u uspravni, prilikom traenja
hrane. Takve ire mogunosti motivacije i dranja tela mogli su da postignu jer su ve
imali sadrajniji mozak od ostalih sisara.
Poto se uspravni deo motornog ponaanja pokazao delotvornim u svakodnevnoj
ishrani i opstanku, on je postao podsticaj za jo kvalitetniju evolutivnu dogradnju
mozga, koji je poeo da obavlja aktivnosti nepoznate drugim ivotinjama.
Ali ta je to to su nai preci uinili, a to im je omoguilo toliku mo - kojom su
iznudili blagonaklonost zmaja sa hiljadu glava - nemilosrdne evolutivne borbe za
opstanak, koja unitenjem nee kazniti samo sposobne da odgovore na onoliko
pitanja, koliko ih ona postavi. Kojim su nainom nai preci uspeli da od mnogih
uesnika u evolutivnoj trci pretvore sebe u superiorna bia, zamene nono odsustvo
sunca vatrom - svojim izumom, koja im je promenila navike u ishrani, grejala ih i
svetlela im do sledeeg izlaska Sunca?
Za nae pretke, kao da su praistorijski dani bre proticali nego kod drugih vrsta. Kao
da su imali ekskluzivnu ulaznicu za tadanju i dananju beskrajnu evolutivnu
predstavu.

enska morfoloka kontroverznost - enska specifina seksualnost

Treba se zapitati zato su mnogobrojne grane Hominida zauvek nestale u mraku
evolutivne prolosti iako su imale uspravan poloaj tela?
Oigledno da je uspravan poloaj bio nedovoljan argument za evolutivno
preivljavanje.
S druge strane, naa uspena vrsta je ipak zadrala uspravnu poziciju tela i to po cenu
itavog niza neadekvatnih mehanikih promena na kotanom, miinom i sistemu
perifernih ivaca, to je dananjem oveku donelo izvesnu zdravstvenu tetu*. Ali,
naa vrsta izgleda nije odabrala ekonomian evolutivni nain u kojem bi uvanje
zdravlja i umerenost bili naroito znaajni.
* Postoji itav niz bolesti koje su direktne posledice uspravnog stava oveka. Neke od njih su:
iijas, proirene vene nogu, hemoroidi, kile prednjeg trbunog zida, ispad materice, itd.
8

I dan danas, ovek je bie koje se u sutini brine o zdravlju tek kada zadovolji
emocionalne potrebe, odnosno uvanje zdravlja dolazi tek posle zadovoljavanja
vidljivih i skrivenih oblika seksualnosti. Ta injenica odstupa od ponaanja veine
ivotinja koje se rizino ponaaju i izlau opasnosti samo u doba parenja. Po obimu i
raznolikosti svesnog izlaganja opasnosti kod oveka, moglo bi se rei da je on stalno
u parenju, odnosno u stalnom ispoljavanju svoje seksualnosti u raznim vidovima.
Potpuno je jasno da za nastanak nae vrste nije bio dovoljan samo uspravan poloaj,
iako je on zasluan za sadrajnost radnji koje su se mogle obavljati. Izgleda da je u
bliskom periodu pre definitivnog nastanka savremenog oveka nastupila krupna
promena u njegovoj evoluciji, koja ga je konano uinila onim to on danas jeste.
U sutini sva razvojna mehanika tela rtvovana je za neto to je postalo najznaajnije
- uobliavanje postojeeg uspravnog stava u specijalne morfoloke karakteristike
seksualnosti, koje e biti upotrebljene za preuzimanje dominacije enskog dela nae
vrste nad mukim, na vrlo razborit nain.
Specijalne morfoloke osobine seksualnosti, koje su udaljile oveka od izgleda svih
drugih primata, nastale su na telu ene. Bioloko dejstvo novonastalih osobina je
neverovatno efikasno, a postignuto je morfolokom kontroverznou u izgledu ene:
svi novi seksualni znaci su vizualno maksimalno istaknuti, a samo jedan je postao
maksimalno skriven od mukog pogleda i direktnog dejstva.
Taj skriveni i samo nasluujui znak su enski polni spoljanji organi (vagina), koje
je potpuno uspravni stav postavio na najskrovitije mesto na telu ene.
ta je dovelo do promena u spoljnom izgledu enke Hominida koja je time postala ena:
- Skrivanje spoljnih polnih organa - glavnog cilja mujaka - mukarca.
- Stvaranje naglaeno vidljivih elemenata seksualnosti na telu ene:
- golo lice, sa stvaranjem zadebljanja na ustima u vidu usni (koje drugi primati
nemaju);
- gola koa;
- dojke - poluloptaste tvorevine iji je oblik kompromis u kojem je komponenta
dojenja potisnuta jaom svrhom seksualnog primamljivanja. (Dojke, od svih primata,
ima jedino ena.);
- potkono masno tkivo, koje je rasporeeno tako da na pogled i dodir stvara
doivljaj privlanosti kod mukarca;
Svi vidljivi znaci seksualnosti zajedno su doprineli stvaranju prednje komunicirajue
strane, koja kod oveka slui za razmenjivanje pogleda, gestova, rei i fizikih
kontakata.
enska morfoloka kontroverznost sastoji se dakle u maksimalnom isticanju svih
seksualnih znakova, sem jednog to e imati direktni specifini efekat na mukarca.
Time je put mujaka - mukarca do polnih organa ene postao zaobilazan - preko
9

vidljivih seksualnih znakova koje ena nudi to e pruiti preduslove za ensku

manipulaciju seksualnou, a time e se ostvariti bioloka dominacija ene nad
mukarcem.
Kod mukarca su polni organi, zahvaljujui uspravljanju postali jo vidljiviji, jer je
dlakavo primatsko telo zamenjeno golim telom. Poveana maljavost je ostala kao
primatsko naslee i smatra se simbolom mukosti. Dok muki polni organi primata
stoje na donjoj strani tela, kod oveka su zbog potpunog uspravljivanja preli na
prednju stranu. Ako tome dodamo da ovek od svih primata ima najvei penis,
postaje jasnije da su vidljivi muki polni organi neminovno vezani sa psihologijom
mukarca.
U isturenosti polnih organa lei muki morfoloki modus tragaa za seksualnim
spajanjem sa enom.
Spoljni polni enski organi, pri potpuno uspravnom stavu tela ene zauzimaju
najskriveniji mogui poloaj, na donjem delu male karlice, izmeu unutranjih strana
korena donjih udova. Skrivanje enskih genitalija od oiju mujaka - mukarca, je
prefinjen evolutivni zahvat, vrlo znaajan za uslovljavanje ponaanja mukarca.
Iako je skrivanje enskih polnih organa na neki nain bilo naglaeno kod svih
naprednijih Hominida, prvi efekat tog jedinstvenog evolutivnog poduhvata je usledio
tek kod enke oveka. Jer, skriveni polni organi ene su postali atraktivniji tek kada je
ona zadobila atribute opte lepote, tj. kada je izgubila dlake sa tela i kada je istakla
dojke, usne, kou, glas, itd.
Tada je stvorena disproporcija izmeu skrivenih polnih organa ene i njenog
privlanog izgleda, koja je podsticala mukarca (podstie ga i danas) da dopre do
enskih polnih organa, poto je u nekoj vrsti stalne tenzije i seksualne elje koja je
izazvana vidljivom i potenciranom enskom lepotom. Drugim reima, seksualno
sjedinjavanje ne bi bilo tako atraktivno za mukarca da je enka nae vrste ostala
dlakava i neugledna, odnosno, da tako kaem nelepa. Lepo lice i telo novostvorene
ene postali su, u davna praistorijska vremena, a to su i danas, stimulus za muku
seksualnu akciju. Stvaranje lepog enskog izgleda bio je zaista pun evolutivni
pogodak.
Dobro znamo da ena najvie panje u svom izgledu obraa na spoljne - za mukarca
vidljive seksualne znakove, u nameri da jo vie istakne lepotu.
Dakle, ona nepoznata grupacija Hominida koja je upotrebila taj fenomenalni
morfoloki modus - skrivenost enskih genitalija uz uspravan stav, izgubivi
dlakavost i runou majmuna, pri emu su ti faktori neminovno poveali muku
seksualnu motivaciju na irokom psiholokom planu - mogla je postati ovekom.
Kao trajna posledica ostala je nemo mukarca da razume kako to ena trai druenje
i svojim seksualnim signalima poziva na seksualno spajanje, a onda, kada mukarac
krene da ostvari svoju muku dunost, ena poinje sa uslovljavanjem i izmicanjem,
tako da on nikad nije naisto kada i kako e se njegova seksualna namera ostvariti.
10

Ali upravo je taj lebdei psiholoki poloaj mukarca najjai motivacijski podsticaj da
razvije svoju neseksualnu umenost u svim oblastima delovanja. Prema tome,
neseksualna aktivnost mukarca samo je posledica seksualne morfoloke
kontroverznosti ene.

Lepota i seksualnost - ostvarenja enskog mozga

Novo ljudsko bie, bosih tabana i odbaenih dlaka koe, preureeno je od dotadanjih
kosmatih primatskih predaka. Telo mu je postalo gracilnije, na glavi je dominiralo
lice, a ogolelu kou je podvrglo pogledima drugih pripadnika zajednice.
Za tako neto bio je potreban najbolji i najneobiniji mozak, sposoban da odredi
model bioloke tenje vrste - koji e se razlikovati od svih po izgledu bliskih primata.
Konano, u evoluciji Hominida dogodilo se neto uistinu jedinstveno, to je izazivalo,
i od tad izaziva, sve promene vezane za ljudsku vrstu: stvoren je enski mozak koji je
pronaao modus opstanka za daleku budunost vrste.
Ako bismo tadanju novostvorenu ljudsku vrstu morali da definiemo u najkraem,
mogli bismo da zakljuimo da je novi ovek od svih primata bio - najlepi.
Lepota homo sapiensa nije samo nekakva sluajna manifestacija. Homo sapiens je
postao lepi jer e se na vrednovanju lepote i manipulaciji lepotom, zasnivati njegov
kasniji i dananji razvoj kao vrste. Moda je neandertalski ovek* izumro upravo zato
to nije bio lep, dok se kromanjonske estetske crte lica i dan danas razvijaju kao
dokaz ispravnosti udnovatog ali uspenog modusa opstanka nae vrste.
Ostae nam verovatno zauvek nepoznat taan mehanizam promene, ve ionako
bogatog genetskog potencijala poznih Hominida, u visoko specifian ljudski genski
sadraj oveka. Moemo samo da pretpostavimo da je sluajna mutacija odreenih
grupa gena pokrenula bujicu stvaranja pogodnih mutanata - jedinski, za isti evolutivni
pravac kojeg se naa vrsta i danas dri, to bi bio nagli dogaaj u evoluciji, ili da su
promene na polnim i drugim hromozomima tekle po dugotrajnoj, korektivnoj i mnogo
sporijoj evolutivnoj liniji. I sama varijabilnost genetskog materijala ogleda se u
hromozomskim i genskim mutacijama. Kod prvih se javljaju krupne translokacije na
hromozomima u okviru kojih moe biti izmenjen itav niz osobina vrste. Kod drugih
(genskih mutacija), zbog promena na pojedinanim genima dolazi do pojave osobina
koje se stavljaju na probu u sledeim generacijama potomaka. Osim toga, mogua je
bila i kombinacija oba tipa mutacije genetskih kompleta poznih Hominida, od kojih
se odvojilo novo, ljudsko bie.
* ovek neandertalskog tipa je bio malog rasta, zdepast i masivan. Iako sa zapreminom
lobanje oko 1450 cm3, ova forma je imala slabije razvijen eoni reanj velikog mozga. Uz
fosile neandertalca naena su veoma primitivna orua. I danas se smatra da on nije pretea
kromanjonskog oveka, koji je pravi predak dananjeg oveka.
11

Pomak prema onim osobinama spojjnog izgleda koje se nazivaju lepotom, uslovljen
je dejstvom pogodnih genetskih promena na mozak enke nae vrste. enski mozak
je ostvarivao ivotvorenost uspelih genetskih mutacija, i realizujui ih u praksi,
postepeno postajao nezadrivo sadrajniji i sposobniji. Uz podrku ve
selekcionisanih enskih specifinih polnih morfolokih osobenosti, mozak enke nae
vrste stvarao je psiholoki stoer ukupne psihologije vrste u okviru koje e mukarac i
dalje ostati fiziki dominantmji, ali u potpunosti sadran u femininoj globalnoj
psihologiji koja karakterie nau vrstu. To je evolutivni imperativ koji je bio nespojiv
sa bilo kojim drugim izborom kada je u pitanju ljudska vrsta.
Uzgred, izgleda da bi nau praenku pre trebalo zvati praenom nego pramajkom,
obzirom da ena nije nita bolja majka od majki drugih primata, ali je zato
neuporedivo bolja ena od enki drugih primata.
Uspravni stav, lepota i skrivenost genitalija enke (glavni cilj mukarca), usmerili su
evoluciju u jedinom moguem pravcu - ogromnom poveanju seksualnosti oveka.
Tako je ovek sav pretvoren u seksualno bie, sa enkom kao pokretaem i voom
seksualnosti. U rukama ene je anatomski klju vrste koji potie od njenih skrivenih
polnih organa.
im je homo sapiens stupio na evolutivnu stazu seksualnosti, sa nje nema ni skretanja
ni povratka. Povratka nema u skladu sa zakonom o nepovratnosti evolucije (zakon
ireverzibiliteta)*, a skretanje se ne moe dogoditi jer je seksualnost, manipulacija i
distribucija seksualnosti, nae najjae, moda jedino evolutivno oruje, ma kako to
nekome neuzvieno izgledalo.
Sve druge Hominide su izumrle, a dananji ovekoliki majmuni su ostali ono to su
bili, jer nisu stvorili disproporciju izmeu lepog spoljnjeg izgleda i skrivenih
genitalija enke. Poto su ostali dlakavi i neatraktivni, polno su komunicirali u za to
odreeno vreme parenja.
Pojava lepe enke oveka, uinila je seksualnu atrakciju upotrebljivom u svako doba
dana i godine, i seksualnou proela sav ivot oveka: njegovo zdravlje i njegovu
bolest, mladost kao i starost. Skrivena manifestna polna motivacija utkana je u svaki
deo mozga novostvorene vrste, doprinosei enormnoj mentalnoj aktivnosti koja je u
dananje vreme stvorila milione pojedinanih izuma, poveavajui znanje i mo
oveka.
Proirivanjem aktivnosti mozga kroz generacije, koje su reprodukovane naom
specifinom seksualnou u ijoj je osnovi specifina morfologija, stvoren je takav
mozak koji je u stanju da se bavi najobinijim i najnedokuivijim stanjima ljudskog
duha i univerzuma.
* Od belgijskog paleontologa Dollo-a,: organizam se ne moe vratiti ak ni delimino u stanje
kroz koje su proli njegovi preci.
12

U sluaju oveka, postojei polni nagon (primatski) biva doveden u kontradikciju

ponaanjem enke. Jer, postoji mogunost za sparivanje koje je na dohvat ruke, ali do
sparivanja dolazi tek kada mujak nae vrste osvoji enu. Osvajanje je proces koji
moe da potraje, to naravno mora da uvea muku imaginaciju. Pristup mukarca
enskim polnim organima ne zavisi samo od njegove volje. U primatskim uslovima
mujak majmuna eventualno kolebanje enke oko pristajanja na parenje reava
upotrebom fizike sile. Majmun do cilja u parenju dolazi lako i nita se posebno ne
deava, sem nezanimljivog kratkotrajnog seksualnog sjedinjavanja.
Kod oveka ena taktizira, jer ima veliki mozak, pa se do cilja stie samo ako ona
zakljui da joj odreeni mukarac po neemu odgovara.
Kod mukarca nije unapred zagarantovan cilj seksualnog sparivanja pa dolazi do
proirenja njegovih aktivnosti prvo na neseksualne kontakte, koji ine veliki deo
dnevne aktivnosti, razvijaju matu, volju, radni elena jer mukarac je u iekivanju
glavnog cilja. S druge strane ena svesno uiva u nadreenosti situacije i komplikuje
je novim zahtevima to uveava njeno misaono i svesno uee u ljubavnoj igri i
dovodi do poveavanja obima njenog delovanja, imajui sve vreme kljune momente
seksualnog kontakta u svojim rukama.
Drastian primer ugroavanja enske odluke za seksualno spajanje postoji kod
kriminalnog akta silovanja. To je pokuaj da se preinai enski pristanak na seksualni
in. Ogromna veina mukaraca i ena in silovanja smatra najniom vrstom ljudske
kriminalne aktivnosti. Izrazito gnuanje i jak emocionalni naboj ljudi imaju upravo
zbog toga to je silovanje najgrublji atak na prirodne tokove seksualnosti.
Snani potencijal mujaka (fizika snaga i vetina u spoljnoj sredini), obuzdana je
enskom morfolokom i psiholokom ponudom kojoj mujak nije mogao ni tada ni
danas da odoli. Mukarcu je ponuena lepa enka, sposobna da se seksualno spoji sa
njim u svakom periodu dana i godine. Tako su poele njegove slatke muke, jer je
zadrao snano primatsko pravolinijsko seksualno delovanje, kojem se sada
suprostavila bio-manipulacija lepe enke. Evolucija je mukarcu namerno oduzela
itav jedan deo praktine psihologije, jer je enka Hominida bila povoljni supstrat za
neobian i kontradiktoran pokuaj evolucije, da mimo optih zakona u kojima jaa
jedinka pobeuje, naini od fiziki slabije enke nae vrste - sutinskog vladaoca
vrste.
Nema sumnje, homo sapiens je ljubimac evolucije. Njegov model opstanka i
preivljavanja, od trenutka kada se pojavio na obzorju sopstvene praistorije, bio je
toliko neobian, drzak, brz i efikasan, da je iznenaenjem preao preko svih biolokih
zamki. Takvim, na svaki nain originalnim modelom, neponovljenim u biologiji,
homo sapiens se adaptirao na sve uslove spoljanje sredine.
Stvaralac modela koji sadri skup psihobiolokih naina za preivljavanje, jeste enka
nae vrste - ena.
13

Ista drskost, efikasnost i neobinost, danas postoje u svakoj zdravoj eni, veto
skriveni od mukog horizonta opaanja, ne kao eho praistorije, ve kao neizmenjeni
nain delovanja, koji na isti nain funkcionie i u trenutku dok ovo itate.
Jedinstvenost nadvladavanje enskog modela u okviru razvoja nae vre, moda
moemo bolje da shvatimo ako u netaknutom praistorijskom pejsau (koji kao da svi
nosimo u srcu i svojim snovima), zamislimo naeg pretka koji je izgledao kao stranac
u negostoljubivoj i udljivoj okolini. On se ipak najprijatnije oseao u utoitu, koje
bi se moglo nazvati njegovom kuom. Tu kuu, kao mesto koje je nudilo sigurnost i
mogunost odigravanja prijatnih dogaaja, jo je u to vreme u potpunosti zaposela
enka nae vrste - ena.

Interpolna borba u okviru vrste - mogui modus nastanka oveka

Kod veine ivotinjskih vrsta postoji borba mujaka za enku. U nekim sluajevima
ta borba se zavrava neagresivnim prikazivanjem ili paradom mujaka, dok u drugim
meu mujacima dolazi do krvavih borbi koje se nekada zavre tragino za pobeene.
Ono to je za obe situacije karakteristino je da enka za vreme tih nadmetanja stoji
po strani i eka pobednika. Ona obino nema aktivnog udela oko razvoja dogaaja na
bojitu mujaka, ako iskljuimo njenu fiziku prisutnost.
S druge strane, veina ivotinjskih vrsta koje su kroz evoluciju uspele da opstanu,
uinile su to i stvaranjem veeg broja potomaka da bi brojnijom populacijom lake
osvajale ivotni prostor. Time su, naravno, ugroavale pripadnike drugih vrsta sa
istog stanita, te su pobeivale one vrste koje su posedovale fizioloke mehanizme
adaptacije za dati evolutivni period. Jasno je da se veina koncepcija opstanka
zasnivala na unapreenju onih osobina vrste pomou kojih je mogla lake da se
pobedi i istisne konkurentna vrsta sa istog stanita. Drugim reima, mogla je da
preivi samo ona vrsta koja je stalno unapreivala i maksimalno koristila svoje
bioloke potencijale.
U svojoj knjizi ovekovo poreklo, Darvin uvodi pojam polno odabiranje, kao
posebnu evolutivnu kategoriju, koja vai za jedinke istog pola. Naglaavajui razliku
izmeu polnog i prirodnog odabiranja, Darvin doslovno primeuje: Polno odabiranje
zavisi od pobede izvesnih jedinki nad drugim jedinkama istog pola u vezi sa
mnoenjem vrste, dok prirodno odabiranje zavisi od uspeha oba pola, u svim dobima
ivota. Polna borba je dvojaka: jedna se vodi izmeu jedinki istog pola, obino
izmeu mujaka, da bi oterali ili umorili svoje suparnike, dok enke ostaju pasivne
pritom; druga se isto vodi izmeu jedinki istog pola, da bi nadraile jedinke suprotnog
pola, obino enke, koje u ovom sluaju ne ostaju pasivn, ve biraju najprivlanije
takmace. Upravo nam ovakav Darvinov stav o polnom odabiranju dozvoljava
mogunost da ulogu polova u nastanku oveka osvetlimo sa druge pozicije, koja bi
takoe mogla da bude izvesna: da je iz osnova borbe unutar istog pola kod drevnog
14

oveka mogla da se javi jo podsticajnija i sadrajnija - borba izmeu enskog i

mukog pola a u okviru iste vrste.
Rane primatske populacije koje su pripadale razliitim vrstama, ivele su slinim
nainom ivota i ishrane, koji bi jednostavno mogao da se nazove optim primatskim
nainom ivota. Oigledno da je tako moglo da se preivi, ali taj nain je isuvie
rasprostranjen i obian da bi putem njega dolo do stvaranja jedinstvenog razumnog
bia - oveka.
To takoe navodi na pomisao da je naa vrsta morala da upotrebi neto sasvim
razliito od svih drugih primata. Moglo je to da bude neto mnogo jae od do tada
rasprostranjene borbe protiv drugih vrsta - interpolna borba u okviru sopstvene vrste.
Akteri borbe unutar vrste u ta davna, nama nepoznata vremena bili su, i danas jesu ena i mukarac.
Koji bi bili osnovni evolutivni preduslovi za tako neto? Pre svega dobro razvijen
mozak koji bi dozvoljavao veliki broj mogunosti, kombinacija i naina borbe u
okviru vrste. Zatim, ve postojea drueljubiva primatska zajednica u kojoj bi
istovremeno moglo da dolazi do podeljenosti pripadnika zajednice i neke vrste
primitivne arbitrae, sa razliitim oblicima kanjavanja i potinjavanja onih ija je
struja izgubila verbalni dijalog.
Interpolna borba izmeu enke i mujaka u okviru te dvolane osnovne jedinice
budue porodice, mogla je po svojoj sadrini i broju mogunosti da bude tako
podsticajna za dalji razvitak mozga - da su moda njeni rezultati izdvojili nau vrstu
od drugih primata. U ovoj koncepciji, koja naalost ne moe biti dokazana
eksperimentom, pojaanog razvia enske seksualnosti u novije vreme, do danas se
nita u tom pogledu nije znaajno promenilo.
Primenjen modus je borba izmeu mukarca i ene. To je u biolokom smislu
rafinovana borba, u kojoj se svako bori onim to ima i zna. Interpolna borba u sutini
daje nebrojene mogunosti koje se nikad nee iscrpsti, jer borci govore razliitim
jezikom, i to tako da mukarac zna samo jedan jezik (svoj), a ena zna i svoj i muki
jezik.
Generalno gledajui, ena se najvie promenila u ljudskim osobinama u odnosu na
primatske. Najubedljiviji znak te promene ogleda se u gubitku dlake sa tela, pa je tako
enka koja je inae bila neupadljiva po rastu, odjednom postala upadljivija po onim
karakteristikama koje ovek danas smatra enskom lepotom. Mukarac, koji je u
procesu stvaranja nae vrste imao sekundarnu ulogu, ipak kao pripadnik vrste sledio
golotinju koe, ali mujak - mukarac je dlakaviji od ene, pa je prema tome, on taj
koji je sledio enski model u izgledu, a ne obrnuto.
Dakle, promene su prvo morale da nastupe u enskom mozgu, ako bismo tako mogli
da nazovemo ve visoko razvijen i specifino promenjen primatski mozak, koji je
uslovio stabilizovanje ljudske vrste sa beskonanim mogunostima.
15

Treba razgraniiti pojam enskog pola kod ivotinja i oveka. enski pol kod
ivotinja, i to kod svih, je isti entitet. To je onaj deo vrste koji se brine o raanju i
gajenju mladunaca i koji je bioloki jasno determinisan tim glavnim optim
osobinama.
enski pol kod oveka je neto sasvim drugo. On takoe raa i gaji mladune i stvara
potomstvo, ali ne instinktivno, ve svesno. Svesna seksualnost i reprodukcija
predstavljaju napredak za vrstu. Sigurnost opstanka je dobro obezbeena, iako je
razmnoavanje potisnuto u drugi plan, jer, seksualnost, koja je primarna kod oveka,
automatski obezbeuje reprodukciju. Osim toga, ostvareno je neposredno
angaovanje mukarca oko potomstva, dok kod ivotinja mujaci retko i povrno
uestvuju u brizi oko svojih mladunaca.
Potomstvo nae vrste je odlino zatieno jer su seksualno zadovoljavanje mukarca i
stvaranje dece u svesti mukarca razdvojeni. Priroda je to reila tako to je seksualno
zadovoljstvo mukarca stavila na prvo mesto i udruila ga sa mogunou zaea u
istom aktu.
Iz istog razloga se realizacija enskog materinstva odvija preko seksualne elje
mukarca, jer je evolucija enu stvorila tako da je ona subjekt za seks koji usto moe i
da raa, a ne obrnuto. Ako ste mukarac, sami ete priznati da bi teko ilo spavanje
sa enom ako biste na umu imali, ne njenu privlanost, nego reenost da napravite
dete. Uostalom i ena bi vas prezrela ukoliko biste to inili ne iz naklonosti prema
njoj, ve iz reproduktivnog razloga.
Jednostavno, pripadnici nae vrste ne misle mnogo na potomstvo dok seksualno
komuniciraju, iako imaju odlian mozak koji zna ta se dogaa. To je zato to je
razmnoavanje kod oveka psihiki odvojeno od seksualnosti, ali je fiziki ostalo da
se obavlja na isti nain i slinim polnim organima kao kod drugih primata.
Postoje jo dve karakteristike interpolne borbe u okviru humane vrste. Prvo, da nema
vidljivih pobednika, i drugo, da je svaka, i nadigrana jedinka, vana. To to se
pobednik ne vidi deluje podsticajno na oba uesnika, jer na neki nain oboje misle da
su u prednosti. Meutim, interpolna borba je uvek enski trijumf, ali takav da
mukarcu biva ostavljena zabluda da je on u prednosti. Sutinski i dugoroni efekti,
tog, inae teko prepoznatljivog nadmetanja, su na strani ene, to s jedne strane
osigurava psihodominaciju ene, a s druge vodi biolokom prosperitetu vrste.
Svi ljudi su potencijalni uesnici interpolne borbe. U periodima kada su nesparene
jedinke van interpolne borbe, one su i tada vrlo korisne za ve stvorene parove. To je
zato to bi par u okviru svog seksualnog nadmetanja postao manje efikasan ukoliko
ne bi postojali ometajui faktori nesparenih jedinki koji se sastoje u irenju zavisti,
lai, intriga, itd. Upravo ovakav spreg nesparenih i sparenih jedinki pravi odreenu
tenziju, koja u najveem broju sluajeva podsticajno deluje na odravanje ve
postojeeg para. Da nije toga stvoreni par bi brzo iscrpeo svoju motivaciju i bio bi
ugroen.
16

Ometanje ve stvorenog para vri se takoe dejstvom moralnih normi, koje iako
naizgled uperene protiv stvorenog para, u stvari podsticajno deluju na njegovo
odravanje jer im se par zajedniki suprotstavlja.
Meutim, moralni kodeksi i zahtevi su takoe enski produkt, koji je nametnut
mukarcu, da bi se smanjila njegova fizika agresija. Mukarci su primenjeni
odravaoci morala, dok ene ne haju za moral u procesu ostvarivanja svojih zamisli.
ene se pozivaju na moral samo kada su u mirnom stanju, odnosno, kada one same
nisu u akciji, ili kada se radi o nekom drugom.
Zahvaljujui interpolonoj borbi u razvoju oveka i u odnosima dananjih ljudi,
postiu se jedinstvene prednosti koje ne postoje ni kod jednog ivog bia. To su:
-Poveanje opte polne tenzije pripadnika vrste, jer postoje ogromne mogunosti za
sparivanje, zbog polivalentnog i nestabilnog enskog izbora i mukarcima nejasnog
pitanja - koga e od raspoloivih mukaraca izabrati kao potencijalnog seksualnog
partnera (ena obino na poetku izbora zna koji mukarac e biti njen partner,
mukarci u to nikad nisu sigurni).
-Sublimacija seksualne motivacije u najrazliitije oblike delovanja - fiziki i
intelektualni rad, u najirem smislu. Ne bismo mogli da se sloimo sa konstatacijom
daje rad stvorio oveka. ovek je u evoluciji stvorio seksualnost koja je stvorila rad
i koja e ga u budunosti sve vie unapreivati. Ili, seksualnost je stvorila oveka.
-Nepostojanje vidljivog pobednika u interpolnoj borbi: ena je stvarni nosilac
polnog i ukupnog uticaja vrste - enska dominacija (deminatio feminina), mukarac je
bie sa veim fizikim sposobnostima ali smanjenom polnom percepcijom, to ga, uz
ciljanu ensku podrku dovodi u lano ubeenje da je on glavni, odnosno na prvom
mestu - lana muka dominacija (pseu-dodominatio masculina).
Krajnji rezultat enskog delovanja i muke zablude, predstavlja u stvari princip
maksimalne polarizacije u okviru vrste, u kojima je uobiajena ivotinjska
kompetencija polova do te mere unapreena, da dovodi do superpolnosti u okviru
nae vrste. Takva superpolnost obavlja osnovnu ulogu u postojanju polova razmnoavanje na zadovoljavajui nain, a samu seksualnost pretvara u nevieno
oruje evolutivnog napretka, u sluaju homo sapiens-a.

Govor kao enska evolutivna potreba i kao sredstvo enske dominacije

Govor je ekskluzivni dar i jedno od glavnih svojstava razborite vrste. Iz mnotva
formulacija govora i jezika, izdvojiemo Gleitman-ovu iz 1981. godine: Svi ljudski
jezici - njihova forma, sadraj i upotreba, poseduju karakteristike koje ih izdvajaju od
svih drugih formi komunikacije. Ljudski jezik je kreativan, strukturisan,
karakteristian i interpersonalan.
17

Skoro sve definicije jezika imaju u sebi nekog linog ponosa, koji je rezultat
pripadnosti vrsti koja je u stanju da govori, jer je potpuno jasno da jezik svojim
nainom delovanja i mogunou kombinacija, moe da indukuje najrazliitije
emocije i da svakoj ljudskoj aktivnosti da snagu kojom ona postaje ivotvorna.
Zbog izvanredne delotvornosti, jezik moe da bude i veoma opasno oruje kojim se
mogu poremetiti interpersonalni odnosi, ba zbog njegovog izrazitog psiholokog
uticaja. Umee korienja jezika spada u vrhunska umea oveka koja se dugo ue, a
teko je nai oveka koji u ivotu nije imao nevolja, nekada zbog samo jedne
neadekvatno izgovorene reci.
Jezik je veoma mono, ali i veoma ranjivo podruje ljudske delatnosti, u kojem su
mo i nemo (jezika) razdvojene tankom niti, ije je praenje neophodno da bi se
obezbedila pozitivna jezika akcija. Kako emo kasnije videti, ni malo nije sluajno
to je evolucija stvorila jezik kao izuzetno mono oruje, koje je u stanju da iznenada
promeni prvobitnu situaciju u potpuno novi neizvestan sled dogaaja.
Da vidimo najpre ta mogu da nam prue dananja shvatanja o periodu evolucije
Hominida, u kojem bi mogao da bude zaetak pojave jezika. Vani zakljuci dolaze
od istraivanja M. Le May sa Harvarda, u kojima su ispitivane karakteristike
unutarlobanjskih fosilnih ostataka ljudskih predaka. Naena je razlika na otiscima
unutranje lobanjske upljine, koja ukazuje da bi mogla postojati asimetrija modanih
hemisfera, ba poput one koja se sree kod dananjeg oveka, a koja je odgovorna za
funkciju govora. Na osnovu morfolokih razlika, zakljueno je da su uslovi za govor
mogli da postoje kod neandertalskog oveka (pre 30 000 - 50 000 godina) i kod
pekinkog oveka (pre 300 000 do 500 000 godina).
Meutim, tekoe nastaju zbog nemogunosti da se proue meka tkiva i organi za
stvaranje govora, koji se naravno ne vide na fosilnim ostacima jer nisu kotanog
porekla. Pretpostavka o njihovom eventualnom obliku moe se indirektno izvesti na
osnovu neravnina baze lobanje na fosilima. Naime, komplikovana i neravna baza
lobanje moe da ukae na kotane strukture pomou kojih je organ govora - grkljan,
privren za bazu lobanje. Da bi organ govora kod dananjeg oveka mogao da vri
svoju funkciju, on mora da se spusti nisko u vrat, to se i dogaa posle prve godine
ivota. Mogli bismo, zato, mogunosti govora da pri-piemo samo onim Hominidama
iji fosili imaju neravnu bazu lobanje (kao i dananji ovek), na koju moe da se vee
sloeni organ govora - grkljan.* Moe se dalje rei da Australopithecus nije mogao da
govori zbog ravne baze lobanje, a da je Homo erectus moda mogao da upotrebljava
govor jer je njegova baza lobanje sloenija.
U nemogunosti da se pribave konkretni dokazi, moe da se pretpostavi da pojava
govora kod naprednih Hominida datira od pre oko 100 000 godina, kada su se
maglovito stekli osnovni uslovi za pojavu govora, koji ukljuuju dobro razvijene:
* Anatomski i fonetski preduslovi, neophodni da bi vazduSna i struja iz plua mogla da se
uoblii u glasove i reci su postojanje visoko razvijenog grkljana, jezika i usta.
18

eoni i slepooni reanj mozga kao i organe govora (grkljan, jezik i usta).
Dve danas vodee teorije o nastanku govora su: gestikulacijska (po kojoj je jezik
nastao preobraajem primitivnih gestova u govor) i vokalna (po kojoj je govor
stvoren iz glasova koji su se razvojem artikulisali u rei).
Dananji ovekoliki majmuni nisu uspeli da pretvore u neto to je nalik govoru ni
svoje gestove, niti svoje glasove. Oni imaju kratak vrat, visoko postavljen grkljan bez
dara za govor, ravnu bazu lobanje i slabije razvijen slepooni reanj velikog mozga.
Dananji ovek poseduje kortikalno govorno polje smeteno u eonom i slepoonom
renju. Deo govornog polja slepoonog renja lei na mestu koje se naziva slepoona
ravan (plenum temporale). Slepoona ravan je kod veine ljudi vea u levoj
(dominantnoj) hemisferi, to je u skladu sa asimetrijom koja postoji u ljudskom
mozgu, pri emu svaka modana hemisfera ima specifine funkcionalne
karakteristike.
Vratimo se sada posmatranju nekih optih karakteristika govora. Jedna od osnovnih
karakteristika govora je to se njime ostvaruje komunikacija i verbalno odreivanje
uslova za ostvarivanje svih ljudskih akcija. Reavanje neophodnih elemenata akcije
kao to su: predmet, vreme, mesto, nain akcije i sl. takoe se precizira jezikom.
Znai, jezikom bi trebalo da se otklone nedoumice, usaglase stavovi i uopte
preciznije odrede elementi bilo koje ljudske delatnosti, koja zahteva vie od jedne
jedinke. Veina ljudi se slae da je preciznost odreivanja pojmova najizrazitija
osobina jezika. To je naravno tano, ali preciznost interpersonalne komunikacije nije
jedina, niti najvanija karakteristika jezika.
Jezik ima dve protivrene funkcije: prva je da precizira i odreuje pojmove, a druga
je upravo suprotna - da stvara i odrava zabludu. Prva funkcija je potpuno jasna i
njome se neemo ovde baviti. Interesantnija je druga funkcija jezika, jer udno je da
jezik uopte moe da doprinosi stvaranju zabluda.
Kao vrsta, mi smo evoluirali sa vrlo preciznim primatskim smernicama, pa je teko i
poverovati da nam je potreban takav instrument koji e stvarati zabludu, jer ako se
osvrnemo na primitivne oblike komunikacija kod ivotinja, videemo da veina
dobro prouenih formi sporazumevanja kod ivotinja, (kakve su, na primer,
upozoravajui krici kod pojave opasnosti), - slue pozitivnim radnjama i nemaju u
sebi mo da naine, nametnu, zabludu, kakav je sluaj sa ljudskim jezikom.
Meutim, izgleda da je nama kao vrsti potreban govor kao instrument iz kojeg mogu
da izlaze namerne nejasnoe. tavie, ko zna da li bismo bez takvog svemonog i
prevrtljivog instrumenta mogli uopte da nastanemo kao vrsta.
emu moe da slui osobina jezika da je u stanju da neguje la i zabludu u svim
spektrima njihovih jaina?
Jedan od odgovora bi mogao biti da je govor bio i ostao u dananjoj evoluciji oveka,
ensko sredstvo za vrenje psiho-biomanipulacje nad mukarcem. Primitivan oblik
govora je verovatno nastao paralelno sa procesom koji je doveo do skrivanja spoljnih
19

genitalija ene na najskrovitije mogue podruje na telu ene (duboko izmeu

bedara). Kako su u isto vreme obilato isticane druge seksualne karakteristike ene
(dojke, usne), i to ba na prednjoj, komunicirajuoj strani ene, moramo tu pojavu da
poveemo sa injenicom da se jezika komunikacija partnera takoe obavlja licem u
lice. Povezivanjem ovih pojava, moemo da zakljuimo da govor ima neobinu
funkciju, tj. moe da slui ubeivanju mukarca da odustane od seksualne namere.
Interesantno je da govor vie slui enama da spree mukarca kad je kod njega
formirana seksualna elja, nego da ga stimulie u njegovoj nameri.
Spreavanje ve emotivno pripremljenog mukarca da dopre do dobro skrivenih
genitalija je vaan enski zahvat koji ima posebnu ulogu, da skrene panju mukarca
sa njegovih svesnih i nesvesnih seksualnih elja. Tako ena prvobitnu energiju
mukarca moe govorom da pretvori u drugi nain mukog dejstva koji joj odgovara,
ili se slae sa njenim dugoronim namerama i ciljevima.
Dakle, drei ga izmeu gladi i sitosti pomou govora, ena moe mukarca kao na
poluzi da seksualno privodi i odvodi (seksualna adukcija i abdukcija).
U uslovljavanju seksualnog ina kod ljudi, esto se upotrebljava obeavajui jeziki
uvod koji se zavrava kratkim reima glavnog dejstva, kao to su: ali, moda,
videemo, itd. Zamislite kako bi izgledalo parenje abe ili konja, kada bi zavisilo od
neega to je nalik pojmovima videemo, ili moda. Kada bi kod abe ili konja
postojalo videemo ne bi bilo ni abe ni konja, dok naa ljudska vrsta i te kako
dobro napreduje i s tim videemo. Jer, dok se kod oveka ostvari to videemo, i
dok se to videemo ponovi nekoliko puta, u meuvremenu je izmislio neku spravu
ili obradio polje, radei pritom pod dejstvom seksualne uslovljenosti, za opte
civilizacijsko dobro.
Znai, govor u naoj vrsti, izmeu ostalog, slui da uslovi parenje. Kada je seksualni
in u vazduhu, govor vie nije potreban, i onda nema mnogo prie.
Poto seksualno spajanje kod ljudi poinje tek kada to ena odlui, netano je opte
rasprostranjeno miljenje da se radi o enskom pristanku, ve je to najee enska
odluka, to je vrlo razliito, jer odluka ima aktivno dejstvo koje se protee na enskomuke odnose i posle seksualnog ina.
Mnogo rea pojava je muko uslovljavanje seksualnog ina, to je sporadina pojava,
sa sasvim drugom dinamikom.
Sada emo se osvrnuti na obian, tzv. svakodnevni govor, koji se najee koristi u
jezikoj komunikaciji uopte, i naravno meu polovima.
Ono to nazivamo obinim razgovorom, je upotreba jezika koje ene najvie vole.
Naizgled bezazlen, obian razgovor ini, u stvari, najvaniji deo nae dnevne
verbalne aktivnosti, ali smo toga malo svesni.

20

Iz jednog obinog razgovora sa mukarcem, ena je u stanju da sazna sve to joj je

potrebno za njenu obavetenost, da zatim sklopi svoj mozaik delovanja na mukarca
koji je interesuje, a da mukarac nita od toga ne primeti.
Mukarci se ak sa prezrenjem odnose prema svakodnevnim razgovorima koje
ene vode izmeu sebe, smatrajui ih naklapanjima, potpuno nesvesni da su ta
naklapanja vrlo znaajna razmena informacija iako vae kao tra.
Tra je veoma jaka institucija van domaaja kontrole ireg drutva, neto poput
enskog obavetejnog centra, koji naravno, ne podlee zakonskoj zabrani i u
najkonzervativnijim zemljama. Iz najobinijih razgovora i dogaaja koji se rado
prepriavaju, ena je u stanju da izdvoji pojmove i da ih ugradi u svoju strategiju
prema odreenom mukarcu, tako da on nita ne primeti i da mu ne mogu pomoi sve
njegove interkontinentalne rakete i projektili koje je stvorio kao izraz svoje
pseudomoi. Jer, moderni mukarac, kao pripadnik kompeticijskih politikih ili
tehnolokih grupacija, uvek umilja ekskluzivnost i na tome zasniva pravo da bude
znaajan u oima svoje partnerice. Kakav sizifovski izbor u odnosu na arobno
sutinski nain delovanja, sazdan na osnovu najobinijih razgovora, iz kojih svaka
ena sazna ono to joj treba, a zatim u zavisnosti od okolnosti izabere nain na koji e
razbiti nabeeni muki sistem.
S druge strane, enski nain govora, kada je u akciji, obiluje slatkoreivou,
nepreciznou, alternativama, nedoreenou i esto je proet diskretnom preteom
ultimativnosti. Govor kroz usta ene biva izreen na nain kojim se stie utisak da je
takvo govorno ponaanje smislio neko drugi, pa nama, eto, ostaje samo da ga se
pridravamo, jer tako rade svi. To je, u stvari, namerno ensko govorno ponaanje u
kojem se kroz laku i neobaveznu formu mukarcu zada zadatak ili iznudi obeanje
kojeg e on kasnije morati da se pridrava jer, znate ve, kakav je to mukarac koji
nema svoju re.
Izuzetno retko se deava da mukarac upotrebi jezik da bi otkrio kod ene neto to
ona nee da mu kae. I kada uspe u tome rezultati su skromni za mukarca, zbog toga
to on nije u stanju da za due vreme zadri panju na predmetu koji ispituje i posle
nekog vremena smatra ga nevanim, to je velika greka. U isto vreme, ena e uzeti
u obzir njegov pokuaj i imajui ga u vidu, odmah e promeniti taktiku u okviru date
teme i time lako dovesti mukarca u drugo efektivno stanje. U meuvremenu je
primarni muki motiv, da sazna odreen podatak, izgubio na snazi. Ako bude
dovoljno tvrdoglav, i pone iz poetka, ena e mu na kraju rei to to je traio, ali
bie to izmenjena istina.
I pored svega navedenog, treba rei da se ene jezikom vie slue da bi na neprecizan
i neobavezan nain pred mukarcem u stvari precizirale svoje zahteve. Dakle,
naizgled neobavezna jezika manipulacija dovee do konkretnih i ozbiljnih
ostvarivanja enskih zamisli kroz upotrebu muke niske svesnosti o fenomenu uticaja
jezika.
21

Ali, upotreba jezika nije najvea enska specijalnost u komunikaciji, iako odlino
prolazi kod najveeg broja mukaraca. Najvea enska ostvarenja vezana su za
govor bez rei o kojem e biti rei kasnije.

Ljubav - namerno nejasna predstava

Ljubav kao re i pojam poseduje harizmatsku nedodirljivost kakva se retko sree kod
drugih pojmova u jeziku oveka. Ljubav se doivljava kao fluidno bie, pokretljivo,
dolazee i odlazee, nepredvidljivo i oekujue, bie iji je duh zaas na pruenoj
ruci, ali spreman da iezne im se aka stegne oko njega sa namerom da ga dohvati.
Ne postoji ni jedna ljudska tenja koja bi se mogla porediti sa tenjom za ljubavlju. U
svesti oveka ljubav je najdublje ukorenjena i proima sve nivoe od nesvesnog do
supersvesti. To je dalje pojam na iji je oltar prineto najvie ljudskih rtava,
svakodnevnih, izuzetnih, malih i velikih, umetnikih i neumetnikih, moguih i
nemoguih. Iza nesumnjive moi ljubavi skrivene su slabo prepoznatljive pojave, ak
i one za koje se nikad ne bi reklo da potiu iz tog nepresunog izvora ovekove
inspiracije.
U isto vreme, ljubav kao bioloki fenomen je najslabije prouena sa stanovita
uzronosti i naina dejstva, dok su njene posledice u toj meri deo svakodnevnog
ivota, da su svima dobro poznate. Analiza ljubavi neminovno vodi do tekoa, zbog
toga to katkada znai neprijatno poniranje u samog sebe, te je mnogo primamljivije i
zahvalnije ekati pozitivne efekte ljubavi, nego se njome baviti.
Kult ljubavi podignut je na nivo nedohvatljivih visina, sa nepristupanim stazama
koje vode do njegovog obitavalita. Pripadnici nae vrste vie vole da ekaju da
makar i deo ljubavne samilosti doe po njih, nego da joj svojim ueem pou u
susret.
Ali kome to poi u susret i kako ga prepoznati? To je prvo pitanje putnika sa
namerom. Mnogi su odavno primetili da put u ljubavi ne mora da bude dugaak jer je
u nama samima.
Neemo nabrajati mnogobrojne pohvale Ljubavi izreene od velikog broja ljudi uvek
sa prizvukom uzvienosti i iskrene ubeenosti. Za to bi bile potrebne hiljade stranica i
sve bi one odisale iskrenou.
Poi emo od najudnijeg objektivnog nalaza koji pada u oi kad je ljubav u pitanju.
To je intimno ubeenje oveka da ima pravo na ljubav. Neverovatno je to ljudsko
polaganje prava na ljubav koje se lako zapaa i kod deteta (koje tek poinje da
razumeva svet oko sebe), kao i kod starog oveka koji je od sveta video sve to je sam
mogao. To zapravo znai da je ovek u stanju da a priori polae pravo na neto to ne
razume u potpunosti, na neto izuzetno, uvek teko dostino, dakle neto, to je van
njegove kontrole.
22

Otkuda potie to ljudsko, skoro ultimativno pravo, koje ako bude ugroeno, ili se ne
ostvaruje, dovodi oveka u stanje potitenosti ili prave depresije.
Na to pitanje, naravno, nije lako odgovoriti. Ipak, deo odgovora bi mogao da bude u
injenici da ljubav kada se ostvari - uvek donosi bioloku korist za jedinku koja je
doivljava. Te su koristi ljudi izgleda svesni i u najmanjem uzrastu i za nju mogu da
zapodenu ratove irih dimenzija. Klasian primer bio bi Trojanski rat koji je Pari
poveo u slepoj tenji da vrati Jelenu. Jelena, zbog irine sukoba koji je izazvala, nije
nazvana Parisovom, nego Trojanskom. Jelena Trojanska je, zbog toga to je bila
Trojanska ena, nesvesno podstakla ratnike Troje, koji su se, u stvari, borili za svoje
ene ije olienje je Jelena postala, jer je otmica Jelene pogodila i ugrozila i njihovo
pravo na ljubav.
I stvarno, izgleda da je bioloka korist koju ovek ima od ljubavi tako znaajna, da je
on spreman da je brani svim sredstvima, iako esto ljubav i nije bioloki zasluio.
Zbog toga je ljubav pojava o ijoj se sutini retko pria, i koja se kao tema izbegava
ba zbog spremnosti oveka da pravo na ljubav koje mu je evolucija donela brani i u
sluajevima kada je oigledno da niim nije pridoneo unapreenju iste svoje ljubavi.
Iza rei ljubav, nalazi se skriveno mnogo razliitih pojmova.
Izdvojiemo u posebnu kategoriju poimanje ljubavi kod prosvetljenih jogina i
duhovno obdarenih ili nauenih ljudi, uz napomenu da tu vrstu ljubavi (naziva se jo i
kosmika ljubav) poseduje izuzetno mali broj ljudi u svetu. Nije iskljueno da se i u
ovom sluaju radi o terminolokoj nejasnoi u odnosu na primarnu pojavu izraenu
kroz re ljubav, jer je ljubav prosvetljenog oveka pojam apsolutno van domaaja
najveeg broja ljudi i verovatno predstavlja najnaprednije evolutivno stanje svesti,
ija e rasprostranjenost meu ljudima u budunosti, nadamo se, bivati sve vea.
Zbog opte upotrebe povlaenog koncepta ljubavi, u svrhu line bioloke koristi
jedinke, tolerie se svako pozivanje na ljubav, koje postaje esto opravdanje i koje se
koristi bez opasnosti od moralne ili bilo koje druge sankcije. Iz obilja primera
naveu najobiniji: zaljubljeni student ne uspeva da poloi ispite i okolina nalazi
opravdanje u smislu on je izgubio godinu jer je strano zaljubljen u svoju, na primer,
koleginicu. Kada bi taj student izgubio godinu iz nekog drugog razloga, okolina bi to
sankcionisala u smislu: lenj je, nije mnogo pametan, itd. ali ako je zaljubljen onda on
ima sauesniki stav okoline!
Oigledna je korist koju na student ima od svog stanja zaljubljenosti kada je okolina
u pitanju, tako da on, na neki nain, ima vie drutvenog prostora da se posveti
eventualnim biolokim problemima u svojoj ljubavnoj vezi. Jer drutvo je dobro ako
vas pusti da se mirno bavite svojom biologijom.
Vratimo se sada tvrdnji izreenoj u naslovu - ljubav je namerno nejasna predstava. U
pokuaju da je objasnimo, vratiemo se na mesto glavnih dogaaja kada je ljubav u
pitanju - to su odnosi meu polovima. Pojam ljubavi, kao to je reeno, je pogodan za
skrivanje raznih namera i znaenja, jer bilo koja ljudska akcija, ako uspe da bude
23

stavljena pod plat ljubavi - dobija poseban i osiguran tretman okoline, a pre svega,
polnog partnera.
To praktino znai da je pojmom ljubavi u naoj vrsti mogue snano manipulisati.
Postoji konfuzija oko pitanja ta je to ljubav, dok se svi lepo slau da je ljubav neto
najuzvienije, najposebnije i najlepe.
Ipak, od svemonog pojma ljubavi najvie koristi imaju ene, jer iako i one ljubav
smatraju svojom intimnom privilegijom (koja im nije uvek jasna, kao ni
mukarcima), ene umeju neuporedivo bolje da iskoriste sva dejstva ljubavi
usmeravajui ih prema mukarcima.
Moda emo do vie sastavnih elemenata ljubavi doi ako pojedinano kod oba pola
razmotrimo proces koji se zove zaljubljivanje i koji je uvod u trajnije stanje ljubavi, i
ako pogledamo kakve su predstave o ljubavi pojedinano kod ene i mukarca.
Mislim da su predstave o ljubavi i zaljubljivanju razliite kod ena i mukaraca i da
su u skladu sa njihovim specifinim evolutivnim ulogama.
Tokom svake zaljubljenosti, povremeno se javljaju stanja uzvienosti koje zaljubljeni
opisuju kao neto najlepe to su doiveli. To su, u stvari, kratki bljeskovi
transendencije ega, koji mogu da se jave u ljubavnom zanosu, ali koje najee kratko
traju, jer obian, duhovno netreniran, ovek brzo angauje ego u drugom pravcu,
stavljajui ga u funkciju sebinih poriva tokom razvijanja zaljubljenosti i ljubavi. Na
taj nain, velika snaga koja lei u egu biva neadekvatno upotrebljena, a magija
zaljubljenosti pretvara se u kompetitivnu trku partnera za nadmo u kojoj se ene
neuporedivo bolje snalaze od mukaraca. Kada sebinost ovlada jednim od partnera
ljubavni odnos gubi kosmike dimenzije, a kada zahvati oba partnera, ljubavni odnos
prestaje.
Meutim, ena prva shvati da je ljubav prestala, ali nastavlja sa svojim superiornim
aktivnostima nad mukarcem, a svoje budue intimne ljubavne emocije priprema za
drugog mukarca. Mukarac, naprotiv, teko shvata da je ljubavno oseanje
promenjeno i sklon je da nalazi razloge u tehnikim potekoama (novac, okupiranost
poslom, itd.). Takvi muki razlozi, naravno, nisu ni od kakvog dejstva kod ene koja
nije zaljubljena i nevolja je u tome to to mukarci teko shvataju.

Razliite predstave ljubavi kod ena i mukaraca

I pored nae arhetipske tenje da se pribliimo vrhunskom doivljaju ljubavi (unio
mistica - mistiko sjedinjenje), ljubav veine ljudi na dananjem stepenu evolucije
ostaje bioloki pragmatina. To je, moe se rei, primenjena ljubav, sa sadrajem koji
se deava najveem broju ljudi i kao takva ima najvei uticaj na meupolna zbivanja
danas, na kraju dvadesetog veka nove istorije.
24

Primenjena ljubav je pre svega mogua zbog razliitog shvatanja ljubavi ene i
mukarca. Ona se uspeno odvija zbog vee ljubavne koristi koju ena ima od ljubavi,
nasuprot malom biolokom uticaju, koji mukarac ostvaruje tokom svog ljubavnog
dejstva.
ena u svom mozgu verovatno ima stabilan funkionalno-anatomski sistem, koji je u
stanju da ostvaruje bioloku korist, upotrebljavajui mukarevu nejasnu predstavu
ljubavi, za veiti nain kojim se ostvaruje cilj - enska dominacija nad mukarcem
(Dominatio feminina). Kada je cilj ostvaren, ena moe da bira, ve od konkretnih uslova, na koji e nain tei ostvarivanje enske bioloke vlasti.
Zaljubljivanje ene i mukarca je potpuno razliito i dinamiki i sutinski. ena i
mukarac se zaljubljuju u sasvim razliite, da tako kaem, ljubavne ciljeve.
Pogledajmo ta znai ensko zaljubljivanje i kada je ena stvarno zaljubljena, a kada
samo tako izgleda. Pre svega, eni je lako da mukarcu nametne lani utisak da je
zaljubljena u njega. To ona lako postie seksualnim nagovetavanjem, koje je
delotvoran nain za veinu mukaraca. Seksualno nagovetavanje je uspena radnja,
jer koristi spremnost i tenju mukarca za polnim spajanjem, koje je utkano u same
osnove njegove mukosti. Kod lane enske zaljubljenosti postoji osigurana
dominacija nad mukarcem i to je za enu rutinski svakodnevni bioloki posao.
Ali, ta je sa pravom enskom zaljubljenou?
Oseanje prave zaljubljenosti je najcenjeniji dogaaj, koji ena eli svim svojim
biem i zbog koga lake podnosi svakodnevicu, stalno ga iekujui.Kada se ena
istinski zaljubi razlog njenog stanja zaljubljenosti je u tome to ona jo uvek nije
uspela da ostvari svoju potpunu dominaciju nad mukarcem u koga je zaljubljena, pa
otuda i potie uzrok njene zaljubljenosti.
Nemojte misliti da je to jednostavno. To nije nikako, jer zaljubljenost je u neku ruku
nemogunost da se ena iskae u svojoj evolutivnoj ulozi i tenji (a to je dominacija
nad mukarcem), pa otuda potie duboka i iskrena tuga kada mukarac koga je
izabrala, ne obraa panju i time je liava nesvesne tenje da ispolji dominaciju. Tuga
zaljubljene ene je iskrena i mislim da mukarac ne treba da se mea u njenu tugu,
ve da je pusti da se sama izbori za svoju bioloku tenju.
Ne treba dirati u ensku ljubavnu tugu, utoliko pre to e mukarac, previe joj
pomaui jer ne moe da gleda da ona plae, izgubiti trenutni vii poloaj na
klackalici interpolne borbe i doi u situaciju da e prestati da bude inspiracija tune
ene.
ene vole svoju ljubavnu tugu i odlino je podnose.
Nasuprot eni, mukarac teko podnosi tugu, jer muka tuga najee ne dolazi iz
muke sutine, ve iz mukih greaka u postupcima prema eni.
Dakle, enska zaljubljenost odraava stanje pri kojem ena nije jo uspela da doe do
onih pozicija sa kojih bi mogla da ispolji svoju dominaciju, odnosno ensku vlast. Jer
25

kada ena ostvari dominaciju, osvoji seksualnu vlast i pone da ostvaruje bioloku
korist, njena zaljubljenost prestaje. Ona prestaje da bude zaljubljena u mukarca onda
kada je ostvarila svoju evolutivnu tenju: dominaciju iz koje e proistei bioloka
korist. To znai da stanje zaljubljenosti izezava sa pojavom bioloke koristi. Kada se
ena ustali u svojoj dominaciji nad mukarcem, dolazi do poveanog angaovanja
svih mukih delatnosti, to daje motornu snagu razboritoj vrsti.
Mukarac u procesu zaljubljivanja ima sasvim razliitu ljubavnu viziju. On se
zaljubljuje pravolinijski, ciljano, iskljuivo, i pritom mnogo vie gubi realni kontakt
sa okolinom u kojoj ivi. Dok ena ima odlian uvid u okolinu, koristi je u samom
zaljubljivanju i nikad ne gubi glavu, mukarac obavezno upada u stanje benigne
suene svesnosti. To je zato to nagovetavajui znaci enske spremnosti na
seksualno spajanje dotiu sr mukosti, koja se ogleda u ubeenosti mukarca da je
ba on taj koji je izabran. Mukarac je ubeen da je samo njemu upuen ljubavni
poziv. Inae, ljubavni poziv je vie odobrenje mukarcu da moe da pokae ono to
zna. On je dakle, na samom startu u prirodno podreenom poloaju.
Poto je izabran, mukarac esto zaboravlja da to nije njegov izbor, ve enski i da su
pravila igre u rukama onog ko ih je odredio. U enskom pozivu mukarac dalje vidi
mogunost za ispoljavanje svoje muke dominacije (Dominatio masculina), jer pred
njim je neno, ensko, naizgled nejako bie. Mukarac tada poinje da ostvaruje
jedan od svojih glavnih nagona a to je nagon zatitnitva.

Zatitnitvo mukarca
Zatitnitvo mukarca je jedna od glavnih primatskih mujakih crta koja je kroz
evoluciju pretvorena u zaljubljivanje mukarca. Pri tome su zatitnike sklonosti
mukarca, u naoj vrsti, velikoduno ponuene eni.
Kad mukarac ponudi zatitu poinje sudbinski delikatan postupak za njega. U tom
procesu pomeane su dve osobine mukarca: stara osobina superiornosti primatskog
mujaka nad enkom i tenja za pruanjem zatite mukarca, kao bioloke
protivvrednosti za seksualno spajanje sa enom.
To je najosetljivija taka sistema mukog zaljubljivanja jer su i zatitnitvo i
seksualna tenja zapisane duboko u njegovom mozgu. Mukarac mora, sledei svoju
unutranju prirodu, da odri obe tenje. To bi bilo jednostavno kada bi on titio
slabije bie (enku), to se deava kod majmuna primata gde je enka stvarno slabija.
A ta i koga zatititi u dananje doba, kada je ena u veini sluajeva sposobna da se
sama titi?!
Tako nastaje apsurd, da se bioloki slabiji deo vrste sa svojom umiljenom
superiornou (u dananje vreme) i dalje zatitniki ponaa prema eni, ne mogavi
svesno da se odvoji od nagona zatitnitva.
26

U toj situaciji ena je prinuena da prihvati navodno zatitnitvo, ali ona ne eli
zatitu u onom obliku koji mukarac zamilja kada je zaljubljen (on bi hteo da izoluje
enu fiziki i da je odvede na pusto ostrvo). ena zbog toga, upotrebom govora
transformie zatitnitvo mukarca u svoju bioloku korist i tako taj deo muke
energije ona dobija bez interpolne borbe, jer joj je mukarac iz svog neznanja nudi.
Uprkos tome to je ena dananjice sposobna da funkcionie bez zatite mukarca
(sem u retkim izuzecima bukvalne zatite od napasnika), ona se poziva na potrebu za
mukom zatitom, jer time uvlai mukarca direktno u ostvarivanje svojih enskih
ciljeva, uveravanjem mukarca da joj je njegova pomo potrebna. I stvarno, malo je
mukaraca, koji ne veruju ovoj enskoj tvrdnji.
S druge strane, mukarac uiva da ispolji zatitniki nagon, sa dubokim uverenjem da
mu je to prednost za ostvarivanje njegove seksualne dominacije.
Mukarac bi morao da zatitnitvo stavi u slubu svoje mukosti, a nikako da dozvoli
da ono postane enska svojina. Meutim, kako pruanje zatite eni mukarcu donosi
veliko duevno zadovoljstvo, on lako gubi kontrolu. On donosi zatitnitvo eni na
noge i tako njegov duboki poriv lako biva pretopljen u sredstvo za zadovoljavanje
povrnih i svakodnevnih enskih potreba.
Da bi muko zatitnitvo bilo sa odobravatinjem prihvaeno kod ene, vano je da ga
mukarac ponudi dobrovoljno. To eni garantuje mogunost manipulacije
zatitnitvom i ene ne vole kada mukarac na silu prihvata da bude zatitnik, to je
razumljivo, jer je onda upotrebna mo manja. ena ima koristi samo od onog
mukarca koji dobrovoljno pristaje na sve posledice zatitnitva nad enom.
Dakle, mukarac ne bi smeo da banalizuje svoje nagone nudei ih eni u zamenu za
beznaajne ustupke, to dananji mukarac esto ini. On nesme svoju mukost da
stavi u slubu ene, nego mora upravo mukou da vlada situacijom, izazivajui kod
ene elju da se nosi sa tom mukou, to e njoj priiniti veliku radost. Jer ene
daju najvie od sebe kada hoe da anuliraju mukost. ena e sve uraditi da mukost
partnera stavi na probu i da je ugrozi. Nita nije vanije za mukarca od toga da bude
korak ispred u toj interpolnoj borbi, jer ena trai mukost, a istovremeno sve daje da
je stavi na probu, a to je ono to veina mukaraca ne razume.
ta se dogaa danas? ena lako dobija interpolnu borbu jer postoji kriza mukosti.
Od krize mukosti pate naravno oboje. ena, jer nema s kim da se u biolokoj igri
nadmee, mukarac zato to zbog krize mukosti nije dostojan partner i on to sve vie
osea. Pa ko je ugrozio ljubav? Ugrozile su je naravno ene, jer je ugroavanje
mukosti bioloki modus koji je potreban za dominaciju ene.
A ko je krivac?
Krivac je mukarac koji je olako predao svoju mukost u enske ruke, zapostavljajui
navike naih dedova koji su od svojih ena imali takoe ensku dominaciju, ali su
uspevali da odre tenziju izmeu polova aktivnim suprotstavljanjem svoje mukosti
enskoj evolutivnoj tenji za dominacijom.
27

Uloga mukarca bi morala biti u stalnom spreavanju ene da uzme maha, da joj time
naini borbu privlanijom, a da pritom uiva u svom mukom delu interpolne borbe.
Na taj nain mukarac ne moe naneti tetu svojim glavnim nagonima (zatitnitvu i
seksualnoj tenji prema eni), a to je jedan od naina da se unapreuje mukost.
Interpolna borba se nesme zanemariti od mukarca bez obzira da li sedi pored vatre u
praistorijskoj peini ili je za raunarom svemirskog broda.
Dananji mukarac zbog svoje niske svesnosti o nainu na koji ena funkcionie
uobraava da e enu osvojiti tako to e zaraditi mnogo novaca, napraviti neki novi
proizvod ili postati vana linost i sl. zaboravljajui da je vanije od svega
posedovanje elementarne psihike snage ranog mujaka nae vrste koju svaki
mukarac ima u sebi kao potisnutu snagu. Ta muka snaga se oslobaa tek onda kada
on postane ravnopravni, ili jo bolje, vodei uesnik svakodnevne interpolne borbe.
Pored svega, sasvim je izvesno da e mukost, posle savremenog aktuelnog pada,
morati da ojaa u bliskoj budunosti, kada poraste svesnost o celoj pojavi. Naravno,
ene nikada nee biti ugroene bilo kakvim promenama u spoljnoj sredini jer je ena
psihiki najprilagodljivije bie i u tome joj nema premca.

O dinamici zaljubljivanja ene

Jo moe da se kae da se na poetku zaljubljivanja ena manje zaljubljuje u samog
mukarca, a vie u nadu o njegovoj mukosti, koju on nosi u njenoj ljubavnoj mati.
Ako ena u procesu zaljubljivanja osvoji polnu vlast, poinje njeno tiho
nezadovoljstvo i melanholinost, jer je njen evolutivni zadatak za taj momenat
ispunjen. Slabu i prinudnu kompenzaciju ena nalazi u tome da na razne naine
izaziva mukarca nad kojim ve ima dominaciju. Time ga ona podstie da joj da novi
bioloki zadatak koji e joj biti interesantan. Meutim, mukarci obino ne razumeju
enski zahtev, jer od poetka ne prepoznaju pojavu. S tim u vezi mukarac se esto
pita: ta sad ona hoe kad je sve sreeno i nema nikakvih problema. U tome i jeste
problem, to sa kompletnim reavanjem zahteva koji su bili postavljeni nastupa
zastoj, koji ena ne sme da dozvoli zbog svoje evolutivne uloge. U nedostatku
interpolne borbe sa svojim partnerom, ena poinje da trai novog mukarca. Njen
stalni partner tek tada ne moe da shvati o emu se radi, jer je obezbeivanjem svih
ivotnih uslova, smatrao da je zadovoljio svoju partnerku. Kakva greka!
Kada su zaljubljeni, i ene i mukarci pokazuju smanjeno interesovanje za
svakodnevne aktivnosti i njihove misli uglavnom su upuene izabranicima. Zbog
izvesne opte inhibicije, mi, uslovno reeno, pred sobom imamo jedinku koja je u
momentu zaljubljenosti hendikepirana za poslove od opteg interesa. Takoe se moe
rei da razmnoavanje u naoj vrsti prvenstveno osiguravaju nezaljubljene jedinke jer
je njima vie stalo do polne dominacije u okviru koje se ostvaruju seksualni kontakti a
samim tim i reprodukcija.
28

Dakle, izgleda da je, za razmnoavanje, od ljubavi vanija vlast koja se ostvaruje

putem primenjivanja seksualnosti pa u je nazvati biovlast-seksualnost.
Biovlast-seksualnost je pojava koja se podvlai pod terminoloki nejasni plat ljubavi.
Poto je ljubav u svesti mukarca namerno nainjena (od strane ena) kao nejasna
predstava, jer mukarci smatraju da ene nose monopol ljubavi (to je tano), dolazi
do toga da ljubav gubi karakter stroge veze sa polnou, a kao glavno sredstvo
polnosti koje e osigurati reprodukciju pojavljuje se biovlast-seksualnost. Partneri u
elji da jedno drugom nametnu seksualnu vlast, seksualno se spajaju i tako dolazi do
zaea. Kao to smo ve rekli, retko ko spava sa enom da bi je nainio trudnom. Jo
ubedljivije zvui enska strana, koja se najee uva da ne zatrudni.
Do razmnoavanja dolazi zbog tenje oba pola da plasiraju vlast putem seksualnosti.
Kao to vidite, ljubav nije pouzdan evolutivni argument razmnoavanja, ve je glavni
pokreta reprodukcije tenje za biovlau koja se postie seksualnou. Ne treba ni
govoriti da se u biovlast-seksualnosti ene bolje snalaze od mukaraca, emu e biti
posveeno sledee poglavlje.
Izolovan i namerno stvoren pojam ljubavi, ena uzima za svoj monopol, dajui sebi
pravo da sudi o tome ta je to prava ljubav, a ta nije. Mukarac, u ogromnoj veini
sluajeva, smatra da se ena bolje razume u ljubav od njega i pomirljivo prelazi
preko estih enskih optubi da on nije u stanju da voli.
S druge strane, enski monopol nad ljubavjju ima i velike praktine koristi jer
predstavlja odstupnicu i opravdanje u nekim situacijama kada treba umiriti
agresivnog mukarca koji, na primer, sumnja da mu je ena neverna.

enska i muka seksualna motivacija

Mukarcima kroz milenijume nije jasno ta ena zapravo eli kada hoe da ima
seksualni odnos. Ruku na srce, za ovakve vrste opservacija, mukarac je u prirodno
nepovoljnom poloaju, jer njegov nain gledanja na enski seks u mnogome biva
ogranien velikom linom angaovanou oko tehnikih preduslova koje mora da
stvori da bi obezbedio: odvajanje ene iz njene okoline, odreivanje vremena i mesta
seksualne igre, itd. U svim tim radnjama mukarac se vie usredsreuje na linu
seksualnu napetost, protkanu dubokom nesvesnom odgovornou za uspeh
seksualnog ina, koji kod mukarca podrazumeva seksualno zadovoljavanje ene. Jer,
seksualno zadovoljavanje ene je, po mukom miljenju, jedini nain da on ostvari
svoju muku dominaciju nad enom. Kada seksualni in proe (jedan ili vie njih),
mukarac se uvrsti u svojoj tipino mukoj iluziji uspeha i ta opijenost mu najee
ne da da donese bilo kakve dublje zakljuke o tom seksualnom odnosu. Ako je pak,
po njegovom miljenju, loe odigrao muku ulogu, teko ko ga moe ubediti da nema
ba toliko razloga za brigu i on se najee u tim okolnostima povlai sa datog
seksualnog polja, a svoje svetlije dane vidi u druenju sa drugom enom.
29

Izuzetno niska svesnost mukarca o sutini enske seksualne motivacije, naravno, ide
na ruku enama koje savreno poznaju muku seksualnu motivaciju. One znaju da je
mukarcu potrebno smanjenje seksualne napetosti koja se obavlja kroz dobro
filogenetski uspostavljenu fizioloku radnju ejakulacije (orgazam) mukarca. Osim
toga, teko je (skoro nemogue) da mukarac iz, npr., taktikih razloga sakrije
orgazam.
S druge strane, enski orgazam, iz taktikih razloga lako moe da se prikrije ili
simulira, jer je kao pojava mnogo tee primetljiv i moe da se koristi za manipulaciju
nad mukarcem koji ima jaku tenju da zadovolji enu.
enska seksualna motivacija je potpuno razliita od muke.
Da bismo je upoznali, pogledajmo najpre kakvi su muki i enski stavovi prema
sopstvenim spoljnim polnim organima. ena ne obraa mnogo panje na svoje polne
organe. Svu panju ona usmerava na delove svoga tela koji se vide (usne, glava,
dojke, noge). ena o svojim polnim organima ne razmilja kao delu svoje
privlanosti. Nasuprot eni, mukarac se mnogo vie bavi svojim polnim organima posmatra ih, procenjuje njihovo stanje, oblik i veliinu, i smatra ih odluujuim
faktorom u ispoljavanju svoje mukosti.
Razliito shvatanje vanosti polnih organa kod ene i mukarca, posledica je
razliitog doivljavanja seksualnog uspeha i neuspeha kod polova. Za mukarce je
vaan bukvalan uspeh u toku seksualnog ina, dok su za enu vanije posledice koje
e proistei iz samog ina. Seksualni in dovodi do veeg stepena prisnosti u kojem
ena moe lako da nametne svoje zahteve. Njena seksualna motivacija, u stvari,
sadri tenju da putem seksualnog kontakta, to je mogue vie (u zavisnosti od
sluaja), zaokupi svu telesnu i mentalnu panju mukarca.
Ali, najinteresantnije od svega je to da mukarac ne shvata da seksualni in za enu
nije puko zadovoljstvo koje ljubavna igra prua. ta vie, u naoj vrsti ljubavno
zadovoljstvo ene je uvek sekundarno i u njemu ena uiva tek kada je u dubini due
zadovoljna uticajem koji je izvrila na konkretnog mukarca.
Mukarac za sve to vreme misli da je eni pre svega stalo do seksa, u ta se lako
moete uveriti ako sluate grupu mukaraca kada raspravlja o tome kako bi one sve
dale za seks. To je pogreno, jer one ne daju sve za seks, ve sve daju za ono to
seks nosi, a to je: ostvarivanje enske dominacije nad mukarcem u svim oblastima
mukog delovanja.
Jer ta bi evolucija imala od enskog orgazma? Evolucija postie svoj cilj putem
enske dominacije koja se ostvaruje uslovljavanjem mukog orgastikog
zadovoljstva. enski orgazam je, kao izvor linog zadovoljstva, mnogo rea pojava,
ali nije iskljueno da e se kroz dalju evoluciju razvijati i postii nivo efikasnosti
mukog orgazma, to bi bilo dobro za mukarce koji bi onda dobili jak argument za
uticajniji meupolni poloaj od onog koji imaju danas.
30

Mnogi mukarci bi se silno zaudili kada biste im rekli da ene izolovan seks, seks u
prolazu, ne smatraju bitnim. Seks za ene postaje bitan tek kada obeava.
Pored toga, ene ne smatraju bitnim, da tako kaem, upotrebu enskog polnog
organa. Drugim reima, ranija upotreba polnih organa za enu ne predstavlja pojam
vredan panje, dok kod mukarca preanja upotreba genitalija predstavlja deo
tradicije koju on neguje i za koju se emocionalno vezuje. Ovde mislim na potpuno
razliiti stav koji polovi imaju u odnosu na izolovani detalj bukvalne upotrebe polnih
organa u seksualnom inu. Mukarac ima jaku predstavu bukvalne upotrebe svojih
genitalija dok je ena uopte ne poseduje, to stvara niz nesporazuma u odnosima
meu polovima. Otuda i proistiu razliita shvatanja fizike vernosti kod polova.
Mukarcu je vanije da mu je partnerka fiziki verna, jer on za najvei prekraj
smatra telesno spajanje svoje partnerke sa drugim mukarcem. Ovo je razumljivo
upravo stoga to je za mukarca od najveeg znaaja seksualni kontakt i to je
podruje na kojem je on najposesivniji i najosetljiviji.
eni je fizika vernost partnera vana u kontekstu mogunosti gubitka uticaja,
ukoliko bi se njen partner eventualno zaljubio u toku prevare. Ovaj enski stav se
kao motiv provlai u tradicionalnim narodnim pesmama u smislu: ako ljubi nek se
ne zaljubi.
Dakle, ena e daleko lake oprostiti fiziku nevernost, ukoliko zakljui da se njen
partner nije zaljubio u tu drugu enu, jer u tom sluaju njena seksualna dominacija u
sutini nije ugroena. Sam postupak opratanja mukog neverstva ene obavezno
dramatizuju i iz njega izvlae dodatne argumente za jo vee podinjavanje mukarca
koji je uhvaen u prevari.
I dok mukarac, u toku ispitivanja da li mu je ena bila verna, najvie vremena
provodi da otkrije da li je ona fiziki neverna, enu u analognom sluaju interesuje da
li je mukarac doao u psihiku zavisnost posle seksualnog kontakta sa drugom
enom. Iz toga proistiu jaki svakodnevni konflikti izmeu oba partnera. Jer ono to
je za mukarce opasno za ene nije, te nepoznavanja tih detalja ugroavaju
konstruktivnu dnevnu aktivnost polova.
Pogledajmo jo jednom sa kakvim su oprenim shvatanjima suoeni ena i mukarac
kad je seks u pitanju.
Opte muko uverenje da je enama vie potreban seks nego njima je toliko izraeno
da ene ne treba da ulau nikakav napor da bi poduprle takvo shvatanje. Takvo
muko shvatanje je dobrodolo enama, jer su na osnovu njega u stanju da lako izraze
svoju dominaciju. Mukarci ne primeuju da je situacija upravo obrnuta - odnosno da
je enama na dananjem stupnju evolucije polova manje stalo do seksa nego njima,
jer je enska seksualna dominacija vea od muke.
Muki seks u evoluciji je stvoren tako da psiholoki uinak mukog seksa kratko traje
posle seksualnog ina. Time je obezbeeno obnavljanje muke seksualne motivacije u
kratkom vremenu, pa se enska dominacija lako odrava. Psiholoki uinak mukog
31

seksa zbog kratkog trajanja, izgleda kao da stalno izmie mukarcu, koji ne moe da
stekne trajno seksualno samopotovanje, ukoliko ne obnavlja uspene seksualne
kontakte.
U tom prostoru lee najvee opasnosti po psihiko zdravlje mukarca. Mukarac
moe lako pogreno da protumai seksualno izmicanje (koje je normalan fenomen) i
da ga fiksira u neku vrstu opte seksualne nesigurnosti to je vrlo ozbiljna pojava,
koja moe da se pretvori u psihiku ili somatsku bolest. Mukarac bi trebalo da zna da
su njegov mozak i njegov genitalni aparat, zajedno stabilne strukture, koje postoje da
bi se muka seksualnost mogla ostvarivati na adekvatan nain. Zbog toga ne bi smeo
da ne razume elemente koji podstiu muku seksualnost i da im tako, eventualno, da
pogreno tumaenje.
Ako bismo gledali striktno biomehaniki, telo ene je mesto seksualnog dogaaja te
je to najznaajnija okolnost iz koje proistie stabilnost enskog dela uea u
seksualnom dogaaju. Prema tome, stepen elje za seksom ne moe biti vei kod
ene, jer je taj motiv evolucija morala da pojaa kod mukarca da bi ga naterala da se
priblii mestu seksualnog dogaaja - eni. Glavna enska evolutivna uloga nije da
uiva u seksu, nego da upotrebi seks, a uivanje dolazi tek na drugo mesto, te ako ve
upotrebljavamo re uivanje bolje bi bilo rei da enama pripada uivanje u biovlasti
putem seksa, a mukarcima je odreeno uivanje u seksu sa iluzijom biovlasti. Jo
krae, evolutivni imperativ oveka bi bio: mukarcima seks, enama psihika vlast.

enska vladavina kroz biovlast-seksualost

Mnoge pojave u prirodi izazivaju ljudsko divljenje. Setite se, na primer,
velianstvenog leta krupnih ptica grabljivica: ako ste imali priliku da vidite sokola ili
orla u krstarenju, ne moete da mu poreknete ekskluzivnost, ba kao i lavici koja se
kree kroz visoku travu prema plenu, mirna i stabilna u svojoj nameri. Moda jo
vee divljenje mogu da izazovu mikroskopski vidljivi virusi koji pokazuju fantastinu
prilagodljivost i sposobnost da ulazei u tue bioloke sisteme (esto kod oveka),
izazovu takve promene pri kojima nateraju napadnute elije da proizvode onu vrstu
proteina koja je njima (virusima) potrebna.
Po takvom nainu delovanja, virusi su nali jedan od najprostijih i najjaih
evolutivnih metoda opstanka, i sigurno je da oni imaju zajemenu budunost kao to
su imali uspenu evolutivnu prolost, koja verovatno see do samog poetka ivota na
zemlji. Virusi su odlian primer prilagodljivosti i efikasnosti, i po tome se teko koja
vrsta iz biosfere moe porediti sa njima.
Meutim, i mi kao vrsta posedujemo komparabilni primer uspeha evolutivne
prilagoenosti i efikasnosti, koji je ostvaren u mnogo komplikovanijim fiziolokim
sistemima u okviru najviih toplokrvnih kimenjaka.
32

Pred naim oima i u naem okruenju je primer najvie bioloke moi i specifinosti.
Sada ve pogaate, to je enka nae vrste - ena.
Mislim da je ena jedan od najuspenijih oblika evolutivnog prilagoavanja, ija se
bioloka sutina odrava pomou fenomena koji sam nazvao biovlast-seksualnost.
Biovlast-seksualnost je psihika vlast ostvarena putem upotrebe seksualnosti i ona je
verovatno genetski uslovljena.
Poto je kod oveka primarna enska seksualnost, neuporedivo ee se ispoljava
enska biovlast-seksualnost od odgovarajue muke, kao izraz dominantne enske
bioloke vlasti u okviru polova.
Promena primatskih osobina prema ljudskim je ostvarena time to je enska
seksualnost stvorena kao model koji u sebi sadri muku seksualnost, odnosno,
enska seksualnost je lider obeju seksualnosti i kao takva je nosilac razvoja vrste.
Biovlast-seksualnost obuhvata sve pojave u meupolnoj komunikaciji pri kojima
bivaju zadovoljeni zahtevi jednog partnera od strane drugog.
Kroz celu evoluciju oveka dominirala je enska biovlast seksualnost, ali se
dananjica karakterie enormnim porastom enske vlasti kroz seksualnost. Uzrok je u
poremeenoj biolokoj ravnotei nastaloj zbog pada aktuelne mukosti.
U filogenetskim okvirima i kada su u pitanju odnosi meu polovima, kod ivotinja ne
postoji ni priblian primer sa tolikim univerzalnim uticajem na suprotni pol, kakav je
primer uticaja ene na mukarca. U pitanju je neprimetna, ali izuzetno delotvorna
vladavina ene nad mukarcem, u kojoj se biovlast plasira suptilnim nainima
delovanja, pri emu mukarac ima iluziju o svojoj nadmoi i vanosti.
Po biolokoj sutini, enska biovlast-seksualnost ima najvei znaaj i mnogo vei
uticaj od, na primer, politike, vojne ili druge poloajne vlasti koja uglavnom pripada
mukarcu. Sve te druge vrste vlasti su nieg ranga jer se po uticaju i esto kratkoi
trajanja, ne mogu porediti sa sveprisutnom enskom bioseksualnom vlau.
Uostalom, sve druge poznate vlasti na neki nain slue enskoj biovlasti, obzirom da
je njihov krajnji ilj sadran u zadovoljavanju enskih zahteva. Na primer, ako je
mukarac uspean politiar, novinar, vojnik ili profesor, odreena vlast koju takav
poloaj donosi bie stavljena, na neki od naina, u slubu njegove partnerice. Pri
tome e od veliine njegovog drutvenog uticaja u mnogome zavisiti seksualno
ponaanje njegove partnerke, odnosno, stepen seksualne gratifikacije mukarca
odreuje ena.
Veina mukaraca nije svesna delovanja enske biovlasti, a oni retki meu njima koji
su u stanju da neke od pomenutih fenomena shvate, u praksi vae kod ena za bolje
mukarce.
Kako se ostvaruje enska biovlast-seksualnost?
Moram da kaem da su naini njenog ostvarivanja raznovrsni, da zavise od istorijskih
i drutvenih zbivanja, ali su po jednom identini-uvek su delotvnorni na mukarca. Na
primer, u srednjem veku bilo je sueno polje enskog delovanja zbog toga to je ena
33

bila bez drutvenih prava, ali to nipoto nije smanjivalo efikasnost enske biovlasti,
jer je mesto njenog ostvarivanja i tada, kao i danas bio seksualni in. Uticaj ena bio
je manje vidljiv jer im teki uslovi ivota nisu ostavljali vreme za proirivanje
delovanja izvan ljubavne stelje. U uslovima malog javnog i drutvenog uticaja
ene, kakvi su vladali sve do dvadesetog veka, enska biovlast se ostvarivala pomou
seksualno uslovljenog ponaanja koji je sadravalo: seksualno primamljivanje,
seksualno obeavanje i seksualno spajanje. Pri tome je ovakvo ponaanje bilo i ostalo
efikasno i primenjuje se i danas.
Kada je posle industrijske revolucije na uzlaznoj tehnolokoj liniji dvadesetog veka
poeo da se ostvaruje lagodniji nain ivota, kada je razvoj medicine unapredio
zdravlje i smanjio posledice bolesti, ena je proirila polje svoje biovlasti koja je
dobila oblik kakav se verovatno ree sretao u ranijim periodima ljudske istorije.
Dakle, u savremenom vremenu postoji novi oblik biovlasti-seksualnosti, koji je tiho
doao i koji osvaja poput stepskog poara. Pritom, mukarci nisu spremni da u svoj
deo interpolne borbe unesu nove elemente kojima bi se unapredili meupolni odnosi.
Koji su seksualni postupci za ostvarivanje savremene biovlast-seksualnosti kojom se
dananja ena slui? Rekao sam ve da je ilj enske biovlasti uvek isti, i da su se
nabrojani seksualni postupci za njeno ostvarivanje javljali u toku svih epoha ljudskog
razvoja. Ipak, izgleda da je danas najdelotvornije sledee seksualno ponaanje:
Neka mi bude dozvoljeno da udeo ene u procesu seksualnog spajanja nazovem
neromantinim imenom - dozvoljavanje ili davanje ene. U tom sluaju moemo
da kaemo da se dananja enska biovlast-seksualnost, uz nabrojano primamljivanje,
obeavanje i seksualno spajanje, ostvaruje i jednim karakteristinim postupkom koji
moe da se nazove zaustavljanje davanja, ili isprekidano davanje.
Zaustavljanje davanja je vid enske biovlasti u kojoj je mukarac ve bio seksualni
partner eni, odnosno, imao je jedan ili vie kontakata sa datom enom. Pritom je
mukarac ve seksualno vezan za enu i u tim okolnostima ena namerno prekida
seksualnu komunikaciju, odnosno, zaustavlja davanje, stavljajui na taj nain
seksualno fiksiranog mukarca u seksualno zavisan poloaj. To je najea savremena
varijanta enske biovlasti-seksualnosti koja mukarca dovodi u situaciju da ne razume
zbog ega se doskora dobri seksualni odnosi sa njegovom partnericom iznenada
pretvaraju u nerazumljivo odbijanje. Mukarac koji ne razume pojavu postaje
konfuzan, nesiguran i spreman da sve uini za svoju partnericu ne bi li povratio
preanje stanje seksualne sloge. On pritom najee ne zna da je u osnovi te pojave
enska potreba za biovlau. Naravno, veina mukaraca ne ume da se suprotstavi
ovoj svojoj ugroenosti.
Nedostatak mukog suprotstavljanja je najgora mogua stvar i za enu i za mukarca,
jer meupolna borba u takvim okolnostima jenjava na tetu oba partnera.
Dok je u prolosti enska biovlast-seksualnost bila uglavnom bazirana na
nedavanju, savremena varijanta u veini sluajeva sadri zaustavljanje davanja,
34

to je neuporedivo efikasnije od nedavanja jer ima jae dejstvo na mukarca (poto je

mukarac ve seksualno vezan). S druge strane, enska seksualna komunikacija je
ovim nainom stekla moralnu legalnost veu nego ikada u ljudskoj istoriji, to je,
naravno, uvrstilo dananji enski uticaj koji je uao na mala vrata u srce vekovnih
moralnih dogmi - jedinog mukog oslonca do doba tehnoloke revolucije.
Dakle, zaustavljanje davanja, odnosno oduzimanje seksualnog prava mukarcu u
momentu kada on misli da ga je stekao je, ini se, najvei izazov savremenom
mukarcu.
Moglo bi se rei da zaustavljanje davanja ene ima u sebi neto od simbola
devianstva i da predstavlja njegov savremeni ekvivalent. Naravno da je to
pseudodevianstvo jer ena najee ima manju ili veu seksualnu prolost.
Doivljavanje mukarca je u oba sluaja (pravom i lanom devianstvu) slino.
Psiholoka slinost zaustavljanja davanja (pseudodevianstva) sa devianstvom,
verovatno je doprinela da se vekovni znaaj devianstva za mukarce umanji,
odnosno, da sasvim nestane. Ovoj tvrdnji ide u prilog i injenica da u sredinama gde
devianstvo i danas postoji kao preduslov da ena moe da stupi u brak, nalazimo na
umereno izraenu biovlast ene nad mukarcem, sa neporemeenim odnosima meu
polovima.
Zaustavljanje davanja kao nain ostvarivanja enske biovlasti ima u sebi klicu
blage negacije seksualnosti. Ovo je posledica injenice da dananja ena sve ee
stie utisak da se mnogi njeni problemi mogu reiti deliminom upotrebom
seksualnosti, to je udaljavanje od osnovnog koncepta vrste. Tu problem i nije toliko
u enama, jer one umeju da koriste seksualnost po potrebi, brzo se adaptiraju i vraaju
seksualnom dejstvu ukoliko drugi naini (kao to je imitiranje seksualne spremnosti)
ne funkcioniu.
Problem je vie u mukarcima jer oni tee vre promenu usmerenja seksualnosti i
zbog toga nisu u stanju da uvek proprate brzu ensku adaptaciju. Zbog toga mukarac
mora da bude spreman da neutralie bilo kakvu alternativu seksualnosti kojoj ena
najee pribegava.
Mukarac, pre svega, treba da ispolji svoju elementarnu muku prirodu. Ni pod
kakvim okolnostima on ne sme da odustane od svoje glavne karakteristike i
evolutivnog imperativa a to je: mukarac mora da enu uhvati u zamku njene
sopstvene seksualnosti i dovede je u poziciju da nema kud nego da se seksualno to
vie spaja sa njim. Pritom mukarac treba stalno da ispoljava raznovrsne seksualne
sadraje i da vodi primat u iniciranju seksualnog odnosa, jer mu je to i evolutivna i
sudbinska dunost.
Kako u tome uvek uspevati, pitanje je na koje ne postoji jedan odgovor, i zavisi od
svakog pojedinanog sluaja. Neosporno je da vanu ulogu igraju: vetina mukarca
da pridobije enu za seksualni in, matovitost, snalaljivost i talenat za brzo
reavanje svih promenljivih veliina u seksualnoj igri.
35

Angaovano i vrsto ponaanje mukarca u seksualnom inu (kao i u situacijama koje

mu prethode i prate ga) sigurno vraaju eskaliranu ensku biovlast u njene prirodne
okvire i ne dozvoljavaju da do njenih poremeaja uopte doe.
Dakle, mukarac treba da zna da ena prirodno poseduje izraeniju biovlastseksualnost od njega, da je enska biovlast-seksualnost vrlo pokretljiva i uvek
spremna za dejstvo, i da on mora da joj se suprostavi i umiruje je istim orujem svojom seksualnou. Muka seksualnost je najizraenije fokusirana u seksualnom
inu i u radnjama koje se dogaaju oko seksualne aktivnosti, kao to je, na primer,
zavoenje ene. Dokaz za takvu tvrdnju izmeu ostalog lei u injenici da je priroda
podarila mukarcu mogunost oploenja ene i u njegovim poznim godinama, to
reito ukazuje na glavnu evolutivnu funkciju mukarca - da privoli enu na polno
kontaktiranje.

Plasman vlasti kroz biovlast-seksualnost

Da bi enska biovlast-seksualnost mogla nesmetano da se ostvaruje, osnovni uslovi su
seksualna naklonost, zatitnitvo i seksualna fiksacija, odnosno, da je mukarac
fiksiran u seksualnoj nameri da ponavlja seksualne kontakte i da je njegova tenja za
zatitnitvom ene poela da funkcionie u stabilnom obliku. Kada se ovi uslovi
zadovolje, mukarac se nalazi u stanju seksualne naklonosti, koje ena lako koristi za
ostvarivanje biovlasti.
Drugi nain koji podrava plasman enske biovlasti-seksualnosti odnosi se na
namerno izazivanje mukog gneva pomou smiljenih enskih iznenadnih obrta
ponaanja, naroito u odnosima prema drugim mukarcima, to izaziva ljubomoru
njenog partnera. Uzgred, ene vie vole gnevne muke reakcije nego nikakve.
Trei nain je u stvaranju nedoumice kod mukarca putem namernog nepotovanja
ranije dogovorene strategije u ensko-mukom odnosu. U veini sluajeva mukarac
se dri dogovora. ena je, meutim, u stanju da bez razmiljanja namerno prekri
ustanovljene dogovore, jer time eli da poremeti mukarca i skrene njegovu panju sa
drugih aktivnosti, da bi se panja usmerila prema njoj, odnosno da bi ona mogla
neometano da vri biovlast nad njim.
Zato ena od svega najvie mrzi da mukarac sa njom bude iz saaljenja?
Zato to saaljenje mukarca znai da on nije zaljubljen a kao takav on je
neupotrebljiv za plasman biovlasti. Nijedno muko oseanje ne moe vie da uvredi
enu od ispoljavanja saaljenja.
Mukarci se u ovom sluaju pogreno ponaaju jer po mukom shvatanju saaljenje
nije prezrena osobina kao kod ena, te mukarac ne shvata neobino burnu reakciju
koju izaziva kod ene pri samom nagovetaju saaljenja.
36

Naravno, ene su vrlo saaljive kada nisu one same u pitanju, ve kada treba shvatiti
neije druge nevolje, jer time, iskazujui velikodunost, stvaraju uslove za eventualni
plasman line vlasti. U vezi sa ovim, treba ukazati na injenicu da stare ene,
nasuprot mladim, vie dre do dogovora i potuju dogovorene planove, insistirajui
naroito na lepom ponaanju i uljudnosti u svim oblicima komuniciranja sa okolinom.
One na taj nain supstituiu seksualnu vlast koju su u optim okvirima izgubile.
Njihova vlast moe nekako da se odrava insistiranjem na tradicionalnim moralnim
normama koje same u mladosti nisu potovale, jer su tada posedovale aktivnu
seksualnu biovlast. Zbog toga stare ene imaju koristi samo od ranije ve obraenih i
sekusalno izdresiranih mukaraca - najee mueva.
Dalje se moe rei da se u procesu zaljubljivanja ena zaljubljuje u nadu o biovlasti
nad mukarcem.
Nada o biovlasti nesvesno pojaava egocentrinu crtu enskog zaljubljivanja i u
samoj osnovi podupire ensku individualnost i nezavisnost, to ini da svesni
doivljaj zaljubljivanja ena doivi egzaltirano.
Egzaltiranost poveava enstvenost i time ena postaje interesantnija za mukarca,
kada e se lake ispoljiti enska biovlast-seksualnost, a ukoliko se mukarac eni
odupre svojom mukou, to e znaiti napredak za oboje i naravno, celu vrstu.
U ostvarivanju i plasmanu biovlasti, ena se slui, naravno, govorom, ali jo vaniji
nain joj je posmatranje mukarca i besprekorno tumaenje njegovih pokreta kao i
deifrovanje modulacije glasa mukarca u momentu kada on razgovara sa njom.
ena iz govora mukarca saznaje neophodne tehnike detalje koji se odnose na ono
to je interesuje. Ona, meutim, svoje najvanije zakljuke donosi na osnovu boje
glasa i afektivne prisutnosti u govoru mukarca. Iz tog razloga ene vole telefon,
radio, televiziju, jer tako na posredan nain prikupe najvei broj informacija o pojavi
koja ih zanima. Naroito je vaan telefon, pomou kojeg ena moe izvanredno da
proceni svog sadanjeg ili eventualnog budueg partnera. U toku obinog telefonskog
razgovora, ena je u stanju da za kratko vreme proceni upotrebljivost mukarca, a da
mukarac to ni ne nasluti.
ena ne procenjuje upotrebljivost mukarca po jeziku (bogatstvo jezika ukoliko nije
obojeno seksualnim mogunostima mukarca ne predstavlja za enu nikakav izazov).
Zato ene vie vole obian jezik od visoko strunog koji u svojoj ozbiljnosti skree
misli od plasmana seksualnosti.
Zbog svega reenog, moramo da se zapitamo emu slui jezik u konceptu biovlasti?
Jezik (govor) ena koristi da bi njegovom upotrebom lake dola u situaciju da kroz
dijalog sa mukarcem nesmetano posmatra i ocenjuje za nju mnogo vaniju verbalnu komunikaciju, u kojoj je vetija od mukarca.
Ona procenjuje mukarca ne na osnovu govora ve na osnovu njegovih gestova, boje
glasa, naina izvoenja pokreta, itd. Jezik slui da bi se skrenula panja mukarca na
druge nabaene teme, kojom prilikom ena moe da proceni mukarca, jer je
37

razgovor ansa da se on sagleda iz blizine. Kako bi to bilo mogue bez verbalnog

kontakta!? Znai, upotreba jezika je samo nain da se mukarac oceni pouzdanijim
sredstvima u funkciji lane vanosti, iako mukarac za vreme razgovora najee
razume samo bukvalnu jeziku simboliku koju mu ena plasira uveravajui ga da i
ona tako misli.

Orua biovlast-seksualnosti
Kao to je biovlast-seksualnost veto skrivena platom obinih i svakodnevnih
zbivanja, tako su i njena orua deo uobiajene dnevne, nedeljne i godinje enske
aktivnosti. Ali, iako je oblaenje ena normalna pojava sa bioloke take gledita,
sigurno je da fabrike tekstila i konfekcije ne proizvode odeu ija je jedina uloga da
tite od vetra, kie ili hladnoe.
Naime, odea ima svojevrstan seksualni znaaj jer se ispod nje nalaze seksualni
morfoloki detalji, koje ona delimino skriva, ali koje odreenim krojem naglaava,
tako da se dobije dvostruka korist. Odea titi telo ali i diskretno prikriva seksualne
karakteristike ene (grudi, kou i si.). Na taj nain, odea pravi uslugu seksualnosti
oveka, naroito ene, jer ima jo jednu vanu karakteristiku: moe lako da se skida,
te je to termiki i seksualni plat ijim se skidanjem i oblaenjem lako reguliu
seksualni signali, u smislu da se mogu pojaati ili smanjiti u zavisnosti od elje i
potreba ene.
Skidanje odee u seksualne svrhe je vaan signal za mukarca i spada u sigurne
pozive na muku akciju. Meutim, to je tako samo u odreenom sklopu okolnosti
kada ve postoji i odluka ene o seksualnom spajanju. Mnogim ljudima golotinja na
nudistikoj plai ne izaziva seksualno uzbuenje, to ukazuje na dobro poznatu
injenicu da je ba prikrivena golotinja seksualno izazovnija. U ovom kontekstu,
nain oblaenja ene dobija vrhunski bioloki znaaj.
Odevanje i moda imaju, pre svega, ulogu orua biovlast-seksualnosti.
Celokupna ceremonija odevanja potie od ene i njene potrebe da odeu upotrebi u
funkciji biovlasti. Mukarac se oblai da bi u okviru stvorenog kulta odevanja mogao
normalno da komunicira u sredini ili drutvenom sloju u kojem se kree. Izvesni
mukarci tee da, pratei modne trendove, zainteresuju enu, u emu uspevaju samo
zbog toga to padajui u oi dovode do ubrzavanja zainteresovanosti odreenog tipa
ena, koje na osnovu izbora mukareve odee procenjuju tip mukarca i njegovu
drutvenu pripadnost. Moe se rei da je dobro obuen mukarac izloeniji enskom
izboru nego onaj koji ne obraa panju na odevanje.
Lako bismo mogli slino razmiljanje da primenimo na ene, tvrdei da mukarac na
isti nain, ocenjujui enski izgled na osnovu oblaenja, vri selekciju i odluuje
kojoj e eni pokloniti svoju naklonost.
38

Moe da se kae da je to tano, ali je nedovoljno da objasni sutinu i znaaj enskog

oblaenja za ljudsku vrstu. Kod najveeg broja ivotinjskih vrsta, ruho enke je
neupadljivo, skromno i neugledno, a polnim prikazivanjem koloriteta, kitnjastih i
upadljivih detalja na telu bave se skoro iskljuivo mujaci. Rep pauna, arenilo perja
fazana, griva lava i slino, sve su odreda muki atributi u seksualnoj igri.
Ne postoji uporediv primer iz ivotinjskog sveta koji bi bio i blizu obilja boja, oblika i
ponekad i bizarnih stvaralatava mate, koju ene na svim kontinentima usmeravaju u
pravcu smiljanja predmeta za odevanje.
Odevanje ena je specijalni doivljaj za nju, ona kult oblaenja neguje kao najveu
linu svetinju ak i onda kada je neugledno obuena, jer ena se iskljuivo ciljano
oblai i u svakom njenom presvlaenju zapisana je ifrovana namera da putem
odreenog oblaenja proizvede efekt koji joj je potreban. Na primer, ena odeom i
detaljima kao to su nakit, minka, frizura eli da odreenom kombinacijom
odevnih predmeta saopti svoju poruku ili nameru i izrazi biovlast kroz suptilno
seksualno naglaavanje.
enske poruke biovlasti upuene su i drugim enama iz okoline, ali one se u tom
kontekstu javljaju kao demonstracija moi, kada je ona ve ostvarena nad
raspoloivim mukarcima iz grupe. Simbolina demonstracija moi upuena je
drugim enama i ona uvek raa ensku ljubomoru, koja skoro da nema veze sa
mukarcima, ve je ljubomora na ostvarenu biovlast.
Upotreba odee u svrhe biovlasti, do te mere je bitna za enu da postoji mnogo
primera gde ena neadekvatno daje prednost odei koja nije klimatski pogodna.
Poznato je da su ene u stanju da na visoku planinu pou u cipelama sa tiklom, ili da
se u toku ledenih zimskih dana odevaju kao da je sredina leta. Ova pojava se naroito
zapaa kod mladih i neudatih ena to je razumljivo jer su udate ene udajom
osigurale biovlast-seksualnost pa mogu da misle na zdravstvene faktore, dok mlade
ene sa vikom tenje za biovlau ine klimatske prekraje koji su mukarcima
nejasni. Neko je dobro rekao da ena koja misli da je dobro obuena ne moe da
nazebe. To je tano, jer je ena koja je u procesu ostvarivanja biovlasti maksimalno
fizioloki zatiena, s obzirom da ostvaruje svoju evolutivnu ulogu.
S druge strane, stare ene se oblae neupadljivije i uvek su u opoziciji prema mladim
enama. Stare ene ive od varijante biovlasti koja se ogleda u tome da one dre
stranu mueva i sinova, odnosno manipuliu svojom armijom vaspitanih mukaraca u
line svrhe. Jer i oevi i sinovi e lako podlei iskuenju da napadnu odreen stil ili
nain ivota drugih ena, kada im je to natureno, a to im iz linih razloga vlasti
plasiraju njihove majke, tetke ili sestre.
Ono to je tipino je da stare ene uglavnom kritikuju mlade i na taj nain pridobijaju
one mlade mukarce koji su suoeni sa neuspesima kod ena svoje generacije.
Koristei se autoritetom majke, babe starije ene ne isputaju ni najmanju
mogunost za ostvarivanje biovlasti.
39

Sinovi i muevi esto ine greke, jer pod autoritativnim delovanjem majki
proputaju inter-polnu borbu sa svojim partnericama, tragino se stavljajui na
pogrenu stranu, na kojoj naravno ne mogu da ispolje svoju muku seksualnost. O
tome e detaljnije biti reci kasnije.

ena i njena potreba za modom

Zbog ega je moda uopte potrebna kada se ene i onako odevaju raznoliko? Da li je
moda samo jo jedna nova haljina izmeu onih koje ena ve ima? Naravno da nije,
jer moda ima sasvim drukiju, moe se rei iskljuivo bioloku ulogu. Iako modni
trendovi zahvataju ogranieni broj ena u odnosu na njihov apsolutni broj u svetu,
svaka zajednica ima svoju modu koja je u stvari simbolina poruka vlast-seksualnosti,
ali, za razliku od obinog oblaenja, moda oznaava pomak enske dominacije.
enska moda uvek predstavlja eskalaciju biovlasti, odnosno ona je uvek znak da je
eskalacija ostvarena. Najbolji primer su pantalone koje su vekovima bile simbol
mukog pola (u pantalone ne spadaju dimije kod enskog muslimanskog ivlja ili
slini delovi odee kod induskinja).
Poslednjih decenija dvadesetog veka, pantalone su iznenada postale redovni deo
enske garderobe, naroito u Evropi i Americi, to danas izgleda sasvim normalna
pojava, a u stvari je direktni pokazatelj irenja dominacije ene nad mukarcem. Koji
je mogui mehanizam ove pojave? ene, u nastojanju da zauzmu to vei prostor u
mukom nesvesnom, prihvatile su, u prvo vreme oprezno a zatim u potpunosti,
mogunost da oduzmu mukarcima ekskluzivnost upotrebe pantalona kao simbola
mukosti. Koje su koristi od noenja pantalona za ene? Najee ete uti kako su
pantalone vrlo praktine, to je ensko objanjenje. Naravno da je to naivni izgovor,
jer da su ene praktina bia nikada ne bi nosile dekoltirane haljine ili majice usred
zime, to je rairena pojava, naroito u zemljama severne Evrope.
Znai, nije u pitanju praktinost, ve je masovno ensko noenje pantalona u stvari
delovanje na nesvesno mukarca u smislu mi smo isti, pa kad smo isti, nemoj da se
buni nizata. Ova poruka uvek ima uticaja na mukarca kod koga je vizuelni
doivljaj blisko povezan sa njegovom seksualnou, te poto je savremeni mukarac
prihvatio ensko noenje pantalona (mukarci ak i vole kada ene nose pantalone),
ne ostaje mu nita drugo nego da slaui se sa nesvesnom porukom da smo isti,
dopusti eni da ue jo blie u njegovu muku auru. Da biste potvrdili ove postavke,
dovoljno je da zamislite ta bi se dogodilo da su mukarci uzeli haljinu, glavni enski
odevni simbol, za svoj argument pribliavanja enama. Tek to bi bila katastrofa, ali je
ona, bar za sada i na sreu, nemogua, jer mukarac ne moe takvim nainom da
napravi nikakvu prednost za sebe, to se dogodilo sa pojavom enskog noenja
pantalona.

40

Prema tome, moda pantalona nije enski hir, ve stabilan bioloki znak da je ena
uspela da osvoji jo jednu novu oblast mukog delokruga aktivnosti, uveavajui tako
svoju dominaciju (dominatio feminina).
Jer tek to grupa naunika proklamuje da je doging dobar za zdravlje, odmah se
javljaju enski kompleti za doging (a to to postoje i muki kompleti upravo
potvruje osnovnu pojavu). Bez obzira to ena ne moe da tri tako brzo kao
mukarac, ona moe da ostavi dobar utisak stojei na krivini staze za tranje u svojim
lepim patikama. Moete biti potpuno sigurni da je tranje u ovom sluaju sasvim
sporedno, a vano je da ona ne pusti mukarca da bude u prednosti jer kad
samozadovoljni mukarac oseti da je jai, plasman enske biovlasti je otean, ena
sve ini da to onemogui.
Pogledajte oko sebe i videete da sve enske javne aktivnosti prate doteranost,
naminkanost, urednost, to sve ima za cilj da povea ensku dominaciju u
interpolnoj borbi, da bi se ostvarila biovlast kroz seksualnost. Isto se deava i sa
enama po manastirima ili zabaenim predelima sveta, u kojima, iako su
prepokrivene feredama ili svetenikim mantijama uspevaju u okviru svojih
skromnih mogunosti da na osnovu takvog izgleda izvre uticaj na okolinu,
prilagoavajui se datoj situaciji.
S tim u vezi, mora se rei da ena ispoljava onoliko od svog uticaja koliko je to
mogue. Ako joj dozvolite, ispoljie vei uticaj, ako ne, snai e se sasvim dobro i u
oteanim uslovima za ispoljavanje enske dominacije.
Ta prilagodljivost ena je udesna pojava u prirodi i jedan je od najjaih evolutivnih
argumenata koje naa vrsta poseduje. Jer ena e uspeti da bude zanimljiva za
mukarca u uslovima najveih materijalnih ili fizikih nedaa, upravo zato to ume da
prilagodi nivo svoje dominacije tako da mukarac nita ne primeti, smanjujui
seksualnim sredstvima njegovu eventualnu agresiju ili negodovanje. Dakle, opta
prilagodljivost ene je jedna od najkorisnijih osobina za vrstu.
Ne moemo rei da je razvoj civilizacije doneo ensku emancipaciju (emancipacija
ena je pojam izmiljen da bi se skrenula eventualna panja mukarca sa glavnih
enskih delovanja, pa mislim da takva pojava u prirodi ne postoji), nego je upravo
suprotno: izraeniji prodor biovlasti ena poslednjih decenija, doveo je do napretka
civilizacije kroz muku stvaralaku kompenzaciju enske biovlast-seksualnosti.
U stvaralakim naporima oveanstva uestvuju naravno i ene, ali tek kada u sebi
vide tragove zadovoljavanja svojih evolutivnih tenji - enske dominacije u
interpolnoj borbi i biovlasti. Pri tome, stvaralaki udeo ena neminovno je meovita
kategorija za razliku od mukog stvaralatva, koje mukarac ima za cilj, dok ena
stvaralatvo ima za sredstvo.

41

ena i brak
Brak su izmislili mukarci a ne ene jer on predstavlja otelotvorenje mukog nagona
zatitnitva. Brak je jedini nain da mukarac koliko-toliko vee svoju izabranicu za
stakleni stub svoje muke predstave o nainu ivota, u kojem e moi trajnije da
ispoljava svoje zatitnitvo.
Meutim, iako ene nisu izmislile brak, one su ga oduevljeno prihvatile i kada se na
brak pomisli, odmah se ima jasna predstava o instituciji u kojoj je ena centralna
figura. Znai, ene su prihvatile brak kao najeu formu ivota u paru, ali treba
videti ta su dobile, a ta izgubile u tome.
Moe se odmah rei da ene u savremenom braku nisu izgubile nita, dok je u
prolosti gubitak bio neznatan. ta su dobile? Dobile su praktino sve u dananjem
braku i one su te koje zahvaljujui braku jo vie uslovljavaju mukarca, iako u
sadanje vreme pojaane enske dominacije enama brak uopte nije potreban,
obzirom da enska biovlast-seksualnost funkcionie odlino i bez braka.
Dakle, iako ene verbalno zahtevaju da se udaju za svog izabranika, one samu udaju
ne smatraju vanom, jer imaju biovlast i bez nje. S druge strane, mukarac je duboko
uveren da e mu brak doneti mogunost za pojaani plasman njegove seksualnosti i
stvarno ga teko ko moe u tome razuveriti.
Postavlja se pitanje ta se deava sa enskom tenjom da bude zatiena? Takva
tenja postoji kod ene i pojava je koju nije lako objasniti. ena zbilja iskreno eli da
ima mukog zatitnika, u koga e moi da se pouzda.
Meutim, postoje dve vrste traenja zatite. Prva je traenje zatite same po sebi, tj.
zatite od fizike, materijalne ili duhovne ugroenosti okolinom. To je vrsta zatite
koju mukarac rado prua i koja je, moe se rei, prava bioloka zatita, u kojoj
fizika snaga i umne sposobnosti mukarca bivaju stavljeni u bioloku zatitu ene.
Druga vrsta zatite je ona koju ena trai od mukarca, a da pritom ostvarivanje takve
zatite tee na tetu mukarca. To je sluaj kada ena koristi svoju biovlastseksualnost nad drugim mukarcima, a zahteva aktivnu zatitu od stalnog partnera,
to predstavlja teku zloupotrebu naklonosti njenog stalnog partnera. Ova poslednja
pojava se danas esto sree, mada izgleda da je bila prisutna u svim razdobljima
ljudske istorije, ali u mnogo manjoj meri. U svakom sluaju, pojava zloupotrebe
zatite je pokazatelj enske sposobnosti da izmanipulie mukarca i to najee tako
da ovaj to i ne primeti. Neuporedivo rea je obrnuta situacija, u kojoj ena biva
izmanipulisana od strane mukarca i to su uvek sluajevi u kojima je ena ve imala
dovoljno koristi, pre nego stoje bila izmanipulisana.
Mukarac ne samo da je izmislio brak nego ga je stavio pod okrilje zakona, ne bi li
mu na taj nain dao ozbiljniju formu i nainio ga jaim.
Sa bioloke i evolucijske take gledita, brak za enu nema ozbiljan znaaj. Brak je za
nju samo poeljno stanje jer dobija priliku da iskoristi zakonske garancije koje brak
42

nosi - za svoje ciljeve. Meutim, itava brana ceremonija, od venanja pa nadalje, za

enu predstavlja ozbiljan dogaaj, ne zbog toga to ona ceni brak, nego to u tim
javnim prilikama ona priprema i pokazuje svoju dominaciju, gradei mozaik svoje
vlast-seksualnosti. Takoe je jasno da ena ulazi u brak da bi se oslobodila
odgovornosti oko line egzistencije, znajui jo da brakom dobija proirena prava
koja e joj doneti budui status majke.

ena i deca
Nie je jednom napisao: ena je zagonetka ije je reenje dete. Poznati filozof je
bio u pravu ponajvie zbog toga to je dete najvei zalog dominacije ene nad
mukarcem. Retki su tako tvrdi mukarci kojima se ne moe vladati uz pomo dece.
Ali ipak, veinu razvedenih oeva od njihove roene dece uspeva da odvoji famozna
druga ena (ona koja nije majka njegove dece). To praktino znai da su oevi u
stanju da napuste svoju decu zbog druge ene, te je potpuno jasno da je jedina
prepreka enama u ostvarivanju biovlasti ne mukarac, nego druge ene.
esta spremnost oeva da ostave svoju decu i da im razvodom daju tretman nie
kategorije, u stvari indirektno ukazuje na jedno drugo pitanje: Da li bi evolucija
mogla da se osloni na ljubav roditelja prema deci, i da tu ljubav prihvati kao garanciju
uspene reprodukcije? I pored rairenog miljenja da je ljubav prema porodu
presudna karika u lancu reprodukcije, ipak se ini da to miljenje ne moe biti prava
istina. Jer iz ivotnih primera znamo da ljubav oca prema deci nije nikakva garancija
da on nee napustiti svoju decu zbog druge ene koja nije majka te dece. Da
razmotrimo onda uticaj majke i njenu ljubav prema deci sa stanovita reprodukcije.
Majka je oigledno vie angaovana oko poroda, ali, da li se ta poveana i stalna
briga majke za decu moe podvesti pod nejasan pojam materinskog instinkta,
odnosno pod takoe neodreen pojam materinska ljubav?
Pre nego to odgovorimo na ovo pitanje, treba naglasiti da su rei primeri u kojima
majka ostavlja svoju decu i odlazi sa drugim mukarcem, nego to je to obrnuto, sa
napomenom da i kada napusti decu, ona primorava trenutnog partnera da se stara o
njenoj deci, na ta ovaj najee pristaje.
Opet vidimo da su deca vie upuena na raspolaganje majke sa njima u situaciji kada
je brak razoren i da ena nerado naputa svoj deo uticaja na decu, bez obzira da li je
razvedena ili ne.
Sutinski psihobioloki razlog zbog kojeg se ena u normalnom, kao i u
poremeenom branom ili vanbranom odnosu veoma retko odrie direktnog uticaja
na decu, lei u tome to je njena biovlast-seksualnost nedeljiva kategorija, i da vai i
za mukarca i za decu. U sluaju plasmana biovlasti na mukarca, ena koristi
bukvalnu seksualnost kao najdelotvornije oruje, a u sluaju primene biovlasti na
decu ena vri njenu transformaciju u razliite oblike. Primena biovlasti na decu vri
43

se pogodnom transformacijom seksualnosti pre svega u zavisnosti od pola deteta.

Transformisana seksualnost ene primenjena na muko dete sadri neseksualne
naine zavoenja, isticanjem optih enskih vrednosti, sa stvaranjem predstave o
monoj i lepoj majci. Ukoliko muka deca nemaju oca koji je jaka linost, sa
ispoljenim mukim karakteristikama, povean uticaj majke u detinjstvu moe da
dovede do stvaranja mukarca slabijih mukih atributa. Na alost, izgleda da je ova
pojava sve rairenija, jer je sve vie dominantnih majki koje suprimuju ionako
oslabljeni uticaj mukarca u vaspitavanju dece.
Transformisana seksualnost ene-majke primenjena na ensko dete, obavezno sadri
tenju da ensko dete bude lepo, snalaljivo, ali i da bude kao njena majka. Pri
tome, ena-majka strogo vodi rauna da ne oslabi njena biovlast nad ocem, nesvesno
smatrajui ensko dete svojom konkurencijom.
S druge strane, enska se deca, kada odrastu, vie brinu o svojim roditeljima, jer znaju
da je briga o porodici neiscrpan izvor svakodnevnih dogaaja kojima mogu da deluju
na svog mua. Znai, dogaaji oko brige za porodicu su vrlo zgodan nain da ena,
angaujui mukarca u reavanju porodinih problema, u stvari nesmetano dolazi do
svog linog uticaja na njega, koristei opte prihvaena moralna shvatanja o brizi oko
porodice.
to se tie enske brige oko muevljeve porodice, ona je nestalna pojava i iskljuivo
zavisi od stepena ostvarene enske biovlasti nad njenim mukim partnerom. Ako
biovlast nije ostvarena, ena se zalae za muevljevu porodicu, skupljajui tako
poene za pogodniji plasman svoje biovlasti.
Ako je biovlast potpuno izraena i ena nad svojim muem ima potpunu dominaciju,
ena izbegava muevljevu porodicu kao da ona ne postoji. Ovo poslednje je primer
kako se ena u potpunosti menja kada izrazi svoju dominaciju i kada je njena
biovlast-seksualnost na vrhuncu dejstva. Mora se rei da mukarci teko uoavaju
manje vredan odnos svoje ene prema njegovim roditeljima, dok ene smatraju
normalnim angaovanje mukog partnera u poslovima oko njenih roditelja. Ta pojava
je karakteristina za dananje vreme, a uzrok joj je enska dominacija nad
mukarcem.
Da je mukarac objekt ispoljavanja enske biovlasti, vidi se i u tako estoj
netrpeljivosti snaje i svekrve, do koje dolazi zato to obe ele da zadre i ispolje
biovlast. Pri tome, one svaka za sebe postavljaju pred mukarca beskompromisne
zahteve koje je, naravno, nemogue ostvariti tako da obe budu zadovoljne. Ovo je
jedan od klasinih mukih problema koje moe da rei samo odluan mukarac, time
to e obe ene (i suprugu i majku) staviti na mesto koje im pripada.
Na alost, mnogi mukarci ne razumeju da je sutina te pojave besomuna borba za
vlast pri kojoj obe ene ratuju preko mukarca. One pri tome najee izbegavaju
direktne konflikte, ve uopte nevodei rauna o objektu za koga se bore (mukarca),
svaljuju sve posledice borbe na njega. esta beskrupuloznost koja se zapaa u
nastojanjima majke i ene da po svaku cenu ne izgube primat u biovlasti nad
44

mukarcem (sinom - muem) ukazuje da ene u borbi za dominaciju ne biraju

sredstva. U tome moe da ih onemogui sam mukarac, koji svojom psihikom i
fizikom snagom moe da sprei da tenja za dominacijom ena ne poprimi
destruktivne odlike.

Obine pojave i njihov znaaj

Teko da se reima mogu opisati zasluge arlsa Darvina za prirodne nauke i tihi
uticaj koji je izvrilo njegovo delo na svakog zainteresovanog pojedinca. Njegov
mehanizam razmiljanja nije inila samo genijalna opservacija ve i ogromna
hrabrost da se opredeli za nain istraivanja oiglednih i svuda prisutnih pojava.
Neobinost neke pojave je znaajan podstrek za veinu naunika, jo ako je ta pojava
praena nekom periodikom, naunici po pravilu trae promenu u manifestovanju
pojave. Na taj nainje je u istoriji nauke donoeno na hiljade istinitih zakljuaka koji
su podupirali ili menjali dotadanje vaee teorije i pretpostavke. Darvin je, meutim,
istraivao oigledne, sveokruujue pojave, iste one koje svakodnevno nadrauju
naa ula i koje u ponavljanoj svakodnevici ljudska panja ne dotie te stoga stoje u
trci za ekskluzivnou. Dezmond Moris je na poetku svoje knjige Goli majmun
napisao da je jedna od najudnijih karakteristika oveka gotovo redovno
izbegavanje oiglednog, suoivi nas time sa fundamentalnom istinom o ljudima. To
je takoe jedna, takozvana obina pojava, a objanjavanje uzroka bi nam sigurno
donelo vie znanja o nama samima.
Obine, stalnoprisutne, svakodnevne pojave, iako su na dohvatu ruke, tee su za
posmatranje i razumevanje iz dva razloga: prvo, posmatra je deo tih pojava pa nije
zatien ekskluzivnou koja se dogaa drugima, a drugo, objanjavanje
oiglednog nema drai, jer ono je, navodno, jasno.
Ali, nedajte da vas obmane prividna beznaajnost onoga to vam se ini jasnim, jer je
to jedan od naina na koji ene ravnaju neravnine na putu koji vodi pravo u muko
sedite nesvesnog. Jer, iako tako ne izgleda, glavni predmet interesovanja ena su ba
svakodnevne, obine pojave koje naravno pruaju najvie podataka o uesnicima i
stvaraocima tih pojava, pri emu ena uverava mukarca kako joj je sve to se
ponavlja dosadno. I dok ona tera mukarca na smiljanje novih dogaaja, traei od
njega dinaminost, ona se dobro snalazi i u svakodnevnoj dosadi u kojoj pomno
prati sve mogue nagovetaje buduih dogaaja koji mogu da se izrode iz iste
dosadne svakodnevice.
I zbilja, sve krupne promene koje se dogode u ivotu bilo kog privremenog ili trajnog
para, poinju kao najobiniji dogaaj koji bi i u najmoralnijem drutvu bio prihvaen
kao bezazlen. Dau jedan oigledan primer: mukarac odlazi na posao svakodnevno.
Imajui cilj odlaska na posao on je uglavnom pravolinijski usmeren prema tom inu.
ena na posao odlazi na sasvim drukiji nain: prvo, njoj je sam put do posla, rad na
poslu kao i vraanje sa posla predstavlja otvorena mogunost za sticanje i
45

ostvarivanje svog jedinstvenog enskog uticaja. Ona je za sve to vreme otvorena za

nova poznanstva (naravno, ona koja nju zanimaju).
Celokupnu tu aktivnost ena doivljava kao izlazak na neku vrstu poligona, na kojem
e se tog dana ona oprobati. To znai da je najvanije od svega da li e njena enska
egocentrinost tog dana biti zadovoljena. Pri tome, ena obino dobro obavi posao
koji radi, ali on je za nju beznaajan.
Posao je za enu samo nain da bude u toku dogaaja i da uestvuje u dogaajima
kroz koje e (poto skupi dnevne informacije) lake moi da utie na svog izabranika.
Ako sada pogledate kako to spolja izgleda, uinie se da je odlazak ene na posao
najobinija opta pojava i teko ete iz nje moi neto da zakljuite. Jer, mukarac
radei svoj svakodnevni posao u stvari radi za opte dobro i za dobro svoje porodice i
tu se njegova motivacija iscrpljuje, dok ena prvo radi za sebe. Iako su ene stvarno
marljiviji i pouzdaniji radnici, to je zbog toga to one svesno rade za sebe, pa paze da
njihov radni uinak bude dobar, dok mukarac,

Druge ene kao pomo i konkurencija

Najvea i jedina opasna prepreka za plasman biovlasti ene jeste druga ena ili druge
ene.
Druge ene u sveukupnoj manipulaciji mukarcem predstavljaju podrku, jer daju
opti primer na koji se pojedinano svaka od njih poziva kada treba izvriti uticaj na
mukarca. Veoma esto se dogaa da ena kae mukarcu: Vidi li kako su druge
ene doterane, kako imaju ovo ili ono, ili neto slino tome. Ovde nije toliko vaan
materijalni aspekt koji se ogleda u tome da e mukarac da kupi eni ono to ona
hoe, ve je mnogo bitniji uticaj koji ostvaruje ena u okviru imitiranja drugih ena,
koje navodno imaju sve, a ona, eto, nema nita.
Ova pojava je prisutna u svim sredinama, bez obzira da li ena nagovara mukarca da
joj kupi jeftinu maramu na bazaru u Nju Delhiju ili skupu vilu sa bazenom u
Akapulku. Princip je potpuno isti i ne zavisi od materijalne moi njenog partnera.
Bitno je samo ensko pozivanje na to kako maramu ili vilu imaju na primer, njene
prijateljice.
Potpuno je vidljiva enska podrka, uvreena u moralne tokove, te je mukarci lako
prihvataju, ne znajui da enama nisu vani novac, marame ili kue, ve uticaj i
dominacija koji se ostvaruju na taj nain.
esta je pojava nezadovoljnih ena udatih za bogatae, koje i pored svog bogatstva
istiu kako ne vole svoje mueve i kako je njihov odnos sveden na protokolarno
druenje. Uzrok ovoj pojavi lei u injenici da za enu nije vaan novac u situacijama
kada je ona onemoguena da ponavljano ostvaruje biovlast. Kada je eni sve
obezbeeno, menja se dinamika meupolne borbe, obzirom da je biovlast ostvarena i
na neki nain konzervisana u materijalnom blagostanju. Mukarac nikako ne shvata
46

ovakvo ponaanje ene koju je obasuo panjom i bogatstvom, jer ne razume prirodu
enske biovlast-seksualnosti.
Meuenski odnos je dvostruk: ene su sa jedne strane veliki klan po biolokoj ulozi,
fiziolokoj i psiholokoj slinosti. Ali, drugi kraj zlatne enske batine pripada
najopasnijoj prirodnoj pojavi za ene - enskoj konkurenciji.
enska konkurencija je apsolutno najvea i jedina prepreka ostvarivanju evolutivne
tenje za biovlau i nju ene najozbiljnije mogue shvataju. Mukarac je u meukonkurentskim borbama ena objekt (nazovite ga subjekt ako vam se vie svia), i
ena nesvesno zna da e lake ispoljiti svoju ljubav nad njim, samo ukoliko otkloni
najopasniju prepreku - ensku konkurenciju.
Interesantno je da se ena u otklanjanju enske konkurencije najee slui ba
mukarcem u koga je zaljubljena, na razne naine diskretno ga uveravajui da je ba
ona bolja od drugih. Kada ena uspe da osvoji nesvesno bie mukarca i pridobije ga
za svoj morfoloki i psiholoki model, moe se smatrati da je opasnost od
konkurencije prola i daje mukarac njen.
Potonje angaovanje ene sastoji se u odravanju uspostavljene biovlast-seksualnosti,
u prismotri i kontroli mukarca da ne potpadne pod sluajni ili namerni uticaj enske
konkurencije.
Evolucija nema moral, ve samo favorizuje model koji ima bioloku svrhu, a
specijalno u sluaju oveka ima se utisak da su ba na osnovu svrhe nastali i svi
estetiki ljudski doivljaji koji prikrivajui strogu, ali jedino moguu stvarnost,
pripadnicima nae vrste ine ivot lepim.
Neminovna posledica meuenske konkurentne borbe je stvaranje dve psiholoke
kategorije ena koje moemo da nazovemo terminima: gladna i sita ena.
Gladna ena bi bila ona koju enska konkurencija esto uspeva da savlada,
spreavajui je da ispolji biovlast. Iz redova ovakvih ena stvaraju se kandidati za
psihike i somatske bolesti ene. Psihologija gladne ene dovodi do sasvim
specifinih psihikih poremeaja.
Sita ena je psiholoki tip ene koji manje ili vie uspeva da uspostavi trajnu
biovlast i pored jake enske konkurencije. Sita ena najverovatnije podlee
drukijim kriterijumima ostvarivanja zdravlja i bolesti. Gladna i sita ena imaju
sasvim razliitu psihologiju i kao takve, razliitu sklonost ka oboljevanju od razliitih
psihikih i somatskih bolesti.

Razliita polna psihologija ili dvostruka psihologija

Psihike funkcije oveka su verovatno rezultat specifine seksualnosti. Ne postoji
drugo evolutivno ishodite koje bi moglo da bude osnova za stvaranje najrazvijenijih
neuralnih sistema osim seksualnosti. Jer specifinost ovekove seksualnosti je
47

najznaajnija razlika koja ga odvaja od drugih primata. Setimo se da dananji

ovekoliki majmuni poseduju seksualnost sa jednostavnim sadrajima, a njihovi
pripadnici polova imaju nagonski osiguranu reprodukciju i po tome se manje vie ne
razlikuju od ostalih viih kimenjaka.
Ako se sloimo sa konstatacijom da je unapreena i jedinstvena seksualnost oveka
uzrok postojanju najviih psihikih funkcija (miljenje, pamenje, govor, volja, itd.),
moramo da odemo korak dalje i vidimo kako razlike pri upotrebi seksualnosti koje
postoje izmeu ene i mukarca dovode do vanih razlika u psihologiji ene i
mukarca.
Sledei liniju: seksualnost - upotreba seksualnosti prema drugom polu - dejstvo
seksualnosti na kvalitet psihikih funkcija; dolazimo do elemenata razliite polne
psihologije ili dvostruke psihologije.
Ovde u ukazati samo na postojanje razliite psihologije ene i mukarca koja bi
izlazila iz razliite upotrebe seksualnosti kod polova. Iako ova knjiga nee biti mesto
podrobne rasprave ovog koncepta (koji zahteva vei prostor), ipak treba izneti neke
mogunosti koje bi mogle da imaju veliki praktini znaaj u medicini i primenjenoj
psihologiji.
Veliki napredak bi bio ostvaren u dijagnostici i terapijskom usmerenju, kada bismo
uspeli da otkrijemo koji je deo seksualnosti ene ili mukarca ugroen i kao takav se
ispoljava u vidu psihike, psihosomatske ili isto somatske bolesti. Jer, jedan od
odgovora zato ovek neuporedivo vie oboljeva od drugih ivotinja i majmuna moe
upravo da lei u razvijenoj specifinoj seksualnosti, kao najmarkantnijoj razlici u
odnosu na najvie majmune, sa kojima inae ovek ima skoro identine sve druge
organske sisteme (kardiovaskularni, miini, ekskretorni, itd.).
Kako seksualnost oveka ima za svoje orue psihike funkcije, a upotreba
seksualnosti kod polova je razliita, bie razliito i fizioloko i psiholoko dejstvo na
nastanak bolesti, jer: postoji razliita polna psihologija, ili psihologija ene i
mukarca.
Ne elim ovim da kaem da na primer upala plua ene i mukarca dolazi od razlike u
seksualnosti, ve da patoloki mehanizam upale plua, da tako kaem prolazi kroz
posledice seksualnosti koji mogu da utiu tako da ga ublae ili da ga podspee. Vrlo
je teko pokazati ovu tvrdnju na obinom primeru, ali ogromni zahtevi ljudske
seksualnosti, koja kao da je sudbinski utkana u sve nivoe ovekovog ivota,
doprinose da ovek u ekspresiji seksualnosti lako ini greke koje dovode do bolesti
iz fizikih, infektivnih, psihikih ili drugih uzroka.
Evo nekoliko primera: Mladii, da bi se prikazali pred svojim devojkama, u stanju su
da skoe u hladnu vodu, da suludo voze automobil, da se lako potuku, da ne uzimaju
hranu zbog ljubavnih jada, itd. Sve su to radnje koje zahtevaju prisutnost najviih
psihikih funkcija, uzrok im je ispoljavanje seksualnosti, a posledice mogu da budu
nazeb, povrede, mravljenje, pad otpornosti, sklonost ka bolesti. Isti je sluaj i sa
48

odraslim ljudima samo to je polje ispoljavanja njihove seksualnosti neto drugaije:

najee su to fiziki i umni napori koji slue za zaraivanje novca, to je osnovni
nain izraavanja seksualnosti u zrelom dobu, jer novac stvara dobra kojima polovi
podupiru svoj seksualni uticaj.
Drugi primer se odnosi na komparaciju sa oboljevanjem od istog uzroka kod
majmuna i oveka. Majmun nikada ne dolazi u situaciju da prekorai svoje
mogunosti da bi zadovoljio svoju jednostavnu seksualnost - on, na primer, nee da
se pari ako je smeten u kavez u kojem je hladno.
S druge strane, ovek stalno vri proboj svojih fizikih i psihikih mogunosti da bi
svesno ili nesvesno zadovoljio svoju seksualnost, a na sve posledice te svoje
sudbinske tenje misli tek kasnije.
Zbog toga i postoji niz psihosomatskih i drugih bolesti koje su posledica neizbene
zloupotrebe iskonske potrebe za ostvarivanjem seksualnosti oveka. ak su i zarazne
bolesti, koje su harale u ne tako davnoj ljudskoj prolosti, esto bile mala prepreka
ispoljavanju seksualnosti, naravno, uz velike rtve.
Ispoljavati seksualnost za nau vrstu znai - iveti.
Sada nas interesuju razlike u ispoljavanju seksualnosti koje postoje izmeu polova da
bismo pokuali da preciznije odredimo nain za uspeno ostvarivanje zdravlja,
sagledanog sa aspekta razliite upotrebe seksualnosti koje postoje u dejstvu jednog
pola na drugi.
Ostvarivanje najveeg dela enske i muke seksualnosti dolazi iz razliitog uzroka.
Kod ene dominira biovlast-seksualnost, a kod mukarca nagon zatitnitva. Zbog
toga je najvei deo ega ene proet tenjom za ispoljavanjem biovlasti, a ega
mukarca za ispoljavanjem zatitnitva. Iako oba pola imaju u svom egu elemente
sadraja od suprotnog pola (muka biovlast, ensko zatitnitvo), oni nisu
dominantni, mada mogu da imaju veliki uticaj na psihodinamiku od sluaja do
sluaja. Ne treba sa ovim meati zatitnitvo koje ena-majka ispoljava prema deci,
jer to zatitnitvo, iako je najvieg ranga, dolazi iz potrebe enske biovlasti pa je i
njen proizvod.
ini se, dakle, da su kod oveka prisutni uslovi za postojanje enskog ega i mukog
ega, zahvaljujui razliitoj ekspresiji enormno jake seksualnosti. Spoljne
manifestacije oba ega dovode do slinih ili istih psihikih ispoljavanja, ali mislim da
nemamo prava da ih samo zbog toga smatramo istim, jer razliite funkcije ega kod
ene i mukarca upravo izlaze iz kvantitativno razliite zastupljenosti glavnih egopodravajuih elemenata razliitih za svaki pol: kod ene biovlast-seksualnost, kod
mukarca nagon zatitnitva.
Iako ova tvrdnja ima svoje glavno uporite u spekulativnoj sintezi morfolokih,
evolucijskih i psiholokih elemenata u odnosima meu polovima, pokuau da je
podrim nekim poznatim injenicama iz humane patologije.
49

Neuporedivo ee oboljevaju enski polni organi od analognih mukih. Procenat

oboljevanja enskih polnih organa naroito je izraen kada su u pitanju maligna
oboljevanja ovih organa. Ciklini hormonski uticaji kao deo zdrave fiziologije,
zastupljeni su kod ena u vidu dinaminih promena na zdravim enskim genitalijama
u toku svakog meseca. Neuroendokrina regulacija menstrualnog ciklusa potie iz
hijerarhijski najviih struktura mozga (hipotalamus, hipofiza), a poremeaji
menstrualnog ciklusa koji se viaju u uslovima stresa ukazuju na uticaj kore velikog
mozga u njihovom nastajanju. Ali, i pored dinamine neuroendokrine aktivnosti u
toku zaea, raanja i klimakterijima, ipak moramo da se zapitamo zato najvie
oboljevaju dojka i materica od malignih bolesti i zato je esta pojava drugih vrsta
oboljenja upravo na ovim organima, dok na drugoj strani muki polni organi rede
oboljevaju i od malignih i od bolesti drugog uzroka.
Verovatni uzrok disproporcije u vrsti i uestalosti oboljevanja enskih i mukih
genitalnih organa moramo opet da potraimo u razliitom ispoljavanju seksualnosti
ene i mukarca.
enska biovlast-seksualnost se ostvaruje upotrebom polnih organa i dojki i ovi organi
stoje pod direktnim neurohormonskim uticajem mozga, dobijajui time neophodnu
dinamiku koja slui za seksualno primamljivanje i spajanje. Na taj nain je mozak
ene kao neposredni stvaralac seksualnosti direktno ukljuen sa svojim potencijalima
u, za enu sudbinsko, ostvarivanje i plasiranje seksualnosti. Organi efektori za
ostvarivanje seksualnosti su upravo enski polni organi i dojke. Zato u ovoj vezi
moramo da potraimo uzroke eeg oboljevanja tih organa ene, jer bi uzroci mogli
da potiu od: frustrirane, neadekvatno primenjene ili od poremeene biovlastseksualnosti.
Mukarac, u stalnoj potrazi za zatitnitvom koje najee ostvaruje kroz tenju za
seksualnim spajanjem sa enom, ima drugaije predispozicije za oboljevanje od ena.
Kod mukarca vaan faktor u nastanku oboljenja dolazi od: frustriranog, neadekvatno
primenjenog i poremeenog nagona zatitnitva. Zbog toga je on sklon bolestima
srca, krvnih sudova, plua, jer su to organi koji uestvuju u ostvarivanju motornog
efekta koji je potreban da bi mukarac zatitio enu i porodicu. Frustracija motornih
zahteva koja je uzrokovana psihikim razlozima, moe lake da ugrozi zdravlje
mukarca od drugih faktora za nastajanje bolesti.
U svakom sluaju, ako je kod mukarca ugroen glavni nain ispoljavanja
seksualnosti - nagon zatitnitva, on moe lake da oboli od somatske i psihike
bolesti, ba kao to je to sluaj sa enom ukoliko joj je ugroena biovlast-seksualnost.
Ljudska patologija je veoma sloena i slojevita oblast teorijske i praktine medicine, a
od cele te ogromne materije, ovde sam u kratkim crtama hteo da ukaem na
mogunost uzroka nastanka bolesti, koje bi bile u vezi sa razliitim doivljajem i
primenom seksualnosti kod oba pola nae vrste.
to se tie evolutivnog trenutka u kome su definitivno oformljene karakteristike
enskog i mukog ega, jasno je da se on ne moe precizirati.
50

Ipak, moe se pretpostaviti da je prvo formiran enski ego, a zajedno sa njim, ali vie
kao reakcija - muki ego.
Verovatno je ovek nastao kao vrsta onda kada je enski ego konano oblikovao
muki ego, koncipirajui ga za svoj nain i svoje polje delovanja.
Interakcija dvaju ega, mukog i enskog, odredila je kvalitet i sadrajnost drugih
psihikih funkcija koje su takode u stalnoj sloenoj interakciji i unutar same jedinke i
izmeu jedinki suprotnog pola. Ove interakcije ine osnov za stvaranje zajednikih
osobina vrste - homo sapiensa.
Dakle, enski ego je stariji, sadrajniji i bioloki znaajniji od mukog jer je vodei.
Iako je muki ego dinaminiji i energetski moda snaniji, on je u evoluciji
napravljen kao podloga za enski ego.
Dokle god bude tako, postojae bie koje samo sebe naziva razboritim. Ukoliko bi se
taj odnos promenio, nova vrsta koja bi za pretke imala nas, bila bi bez fizikih i
psihikih svojstava oveka. To bi bio ko zna kakav novi kvalitet ivota, ali to ne
bismo mogli da budemo mi.

Planeta ena
Centralno sedite dogaaja u evolutivnoj igri polova je ljudski mozak. Njegova
prepoznatljiva veliina sa jedinstvenim morfolokim doivljajem koji posmatra ima
kada ga vidi na crteu ili slici, krije u sebi tajnu viih funkcionalnih svojstava.
Posmatrajui neurone niih ivotinja i oveka pod mikroskopom, do ogorenja moe
da dovede slinost ivotinjskih neurona sa neuronima oveka. Preostaje da se
pretpostave nepoznati uzroci razlika koje se pri paljivom posmatranju i opisivanju
ipak mogu zapaziti.
Kako nema sumnje da oblik korita reke odreuje namere vode u njoj, sudbinska
povezanost oblika i funkcije u skrivenim misterijama mozga jo uvek ne izgleda
dovoljno ubedljiva ili mi tu ubedljivost jednostavno ne vidimo.
Nema nijednog razloga da sumnjamo u morfoloke odreenosti funkcije bilo kojeg
mozga pa i mozga oveka, pa bismo u budunosti mogli da se pozabavimo
nevidljivom morfologijom biohemijskih i elektrinih zbivanja u mozgu, kao jednom
od naina razumevanja onoga to o modanoj funkciji ne znamo.
ovekova izuzetnost u biosferi predstavka posedovanje najsavrenijeg velikog
mozga. To je deo mozga koji u vidu plata pokriva ostale delove i iji najvei deo ini
nova modana kora (neocortex). Neocortex je filogenetski najmlai deo mozga, ispod
kojeg lee stariji delovi. On je nosilac osobina bioloke ekskluzivnosti koju niko,
osim oveka, do sada u ivom svetu nije imao.

51

Danas se smatra izvesnim da efektivno i nagonsko ponaanje u najveem delu zavisi

od aktivnosti odreenih modanih struktura koje, iako se nalaze u razliitim delovima
mozga, zajedno ine funkcionalnu celinu nazvanu limbiki sistem ili emocionalni
mozak. Limbikom sistemu pripadaju hipotalamus, talamus, septum, bademasto
jedro, hahenule, hipokampus, mamilarna tela i neki delovi velikog mozga (u prvom
redu delovi na unutranjoj bazalnoj strani hemisfera).
Nema sumnje da je evolutivno hormonsko naslee primata, kao uostalom i viih
kimenjaka, kod oveka unapreeno. Hormonska dejstva i mozak su sloenim
neuroendokrinim mehanizmima objedinjeni u specifinu funkcionalnu celinu u
zajednikoj akciji za ostvarivanje unikatne seksualnosti oveka.
Hipotalamus, koji ini manje od 1% ukupnog volumena mozga, na primer, integrie
unutranje vegetativne impulse i faktore okoline kroz tri velika sistema: autonomni
nervni sistem, endokrini sistem i nedovoljno defmisan sistem zaduen za nagon i
motivaciju (Kandel i Schwartz, 1985).
Dalje, hipotalamus vri kontrolu hipofize, a ova kontrolie druge lezde sa
unutranjim luenjem, dakle, sam mozak s jedne strane stvara hormone, a s druge
strane je cilj delovanja hormona, oslobaajui ih i inhibiui ih preko hipotalamo
hipofizne osovine.
Neuroni limbikog sistema poseduju receptore za razne hormone, u prvom redu
polne. Kako je limbiki sistem sastavljen iz modanih struktura razliite filogenetske
starosti, on je u stanju da u sadejstvu sa hormonima, neuropeptidima, transmiterima i
drugim aktivnim biohemijskim ekvivalentima stvori kompleksan mehanizam koji
odreuje polne karakteristike i omoguuje ispoljavanje seksualnosti oveka,
kontrolisane genetskim evolutivnim determinantama. Razliita starost delova
limbikog sistema je vana, zbog toga to su na taj nain u jednu funkcionalnu celinu
objedinjeni neuralni sistemi koji potiu od kimenjaka i novi mozak (neocortex) koji
je najrazvijeniji kod oveka.
Direktni regulatori seksualne funkcije i reprodukcije kod oveka su hipotalamus,
hipofiza, polne lezde i polni organi. Stvaranje enskih i mukih polnih elija je
takoe odreeno nabrojanim strukturama.
Specifina seksualnost oveka je regulisana od najviih modanih struktura - kore
velikog mozga i emocionalnog limbikog mozga. Sadejstvo polnih hormona i
limbikog mozga moemo doarati ako zamislimo da je mozak kugla koja pliva u
polnim hormonima, ali de uvek nalazi na povrini te tenosti, lebdei slobodno u njoj
i brinui se za njeno stvaranje.
Jer, ljudska seksualnost je proizvod mozga, a polni hormoni su istovremeno izvrioci
njegovih naloga, ali i ti koji ga podstiu na polnu aktivnost. Pojam seksualnosti kod
oveka se neminovno proiruje iz svog uskog znaenja (bukvalnog) na sve sfere
ljudskog delovanja, jer su atributi seksualnosti (interpolna borba, biovlastseksualnost) prisutni u svakoj ljudskoj aktivnosti i doivljaju.
52

Razdvajanje pojma enski mozak od pojma muki mozak, danas jo ima jeretiki
prizvuk, kada je u pitanju shvatanje veine dananjih fiziologa. to se tie
psiholokog dejstva asocijacija koje nam ovakva formulacija stvara, tu stvar stoji jo
gore. Psiholoke razlike izmeu ene i mukarca su domen u kojem su rame uz rame
laici i strunjaci. Te razlike su rado izbegavana tema od lekara, psihologa i biologa,
upravo stoga to je razmiljanje na tu temu deo opte nedoreenosti koja vlada u
psihologiji odnosa meu polovima. Stvarni razlog te nedoreenosti nije u inertnost
naunika ve u verovatno genetski uslovljenom ispadu pripadnika mukog pola,
koji im onemoguuje da razumeju splet pojava u enskom ponaanju, koji su
neuhvatljivi kao veiti um morske koljke. Na drugoj strani, ene znaju za ovaj stalni
napor mukaraca, ali one o tome ute. Reklo bi se da ene ponekad poneto i kau, ali
nikad ono to bi mukarac mogao da prepozna kao sutinu.
U stvari, tu ne postoji nikakva bojazan, jer mukarci ne prepoznaju sutinu enskog
ponaanja ni posle tolikih impresivnih godina civilizacije. U retkim sluajevima
mukarac dodirne neki od spoljnih koncentrinih krugova enske tajne i pre nego
to se uvrsti u nekakvom uverenju, bude demantovan ak i iskrom promene enskog
ponaanja, koju on ne moe da smesti u svoj bojaljivi sistem razmiljanja o eni.
Osim toga, mukarac je sklon da takvu ensku demanciju shvati lino i preozbiljno.
Deo enskog ponaanja koji mukarac ne razume izaziva kod njega zastoj u mislima i
ponaanju. Muki zastoj je dinamika kategorija, moe da traje nekoliko sekundi,
minuta ili asova, a njegova dejstva se, kod nekih mukaraca, zapaaju i godinama.
Po svojoj formi, muki zastoj moe biti: verbalan, motivacijski ili fiziki; mukarac
njega najee nije svestan, a ako ga nekad primeti kao neto to se njemu dogaa, on
ga utapa u optu konstataciju da ene niko ne razume, i ta pomisao ga obino
zadovolji. Mukarac je sklon da iznae opravdanje za svoje postupke u optim
institucionalizovanim stavovima okoline.
Na drugoj strani, za enu opti stavovi ne postoje. U njenom sistemu polne
egocentrinosti, okolina ima posebnu upotrebnu vrednost. Bioloka i fizika okolina
za enu moe da bude najrazliitija - od afrike pustinje do Menhetna, ali ona uvek
zna da je upotrebi tako, da donji limit njenog delovanja na okolinu bude zadovoljen.
ena je u stanju da upotrebi i najmanje koliine ive bioloke energije u line
psiholoke svrhe. Jedini uslov za to je - fiziko postojanje mukarca. Direktno ili
posredno prisustvo mukarca, zaodenuto platom kompleksnog i kontradiktornog
pojma koji se krije iza rei mukost je uslov koji eni omoguuje ostvarivanje
donje granice uticaja u spoljnoj sredini.
Pojam mukosti je vrsto ustolien u svim kulturama. Briljivo uvan od ena, esto
pominjan i potenciran u najbezazlenijim i najozbiljnijim razgovorima, pojam
mukosti je sredstvo koje je enama uvek pri ruci. Iako ena esto ne veruje u
mukost na nain na koji to mukarac ini, ona koristi simboliku tog pojma u line
svrhe, sa odlinim rezultatom. To je za nju pouzdan nain za plasman line enske
dominacije, utoliko pre to je esto prisutna situacija da mukarac brani svoju
53

mukost od tobonjih enskih ispada. To je takoe pojava za koju ene znaju, a koju
mukarci ne prepoznaju.
Ono to ena smatra za pravu mukost koja bi bila po njenom ukusu i to joj se kod
mukarca uvek svia, je neto sasvim van okvira oigledne upotrebne vrednosti
mukosti. Ona o tome ne govori i ta njena skrivena fantazija moe da traje dugo, sve
dok je mukarac svojim neznanjem ne srui. Ruenju fantazije o pravoj mukosti
najee prethode ponavljane epizode pogrenog ponaanja mukarca. Nekada taj
proces moe da traje dosta dugo, pa i godinama. Meutim, u dananje vreme se osea
neverica u enskom stavu prema pravoj mukosti, jer ene oseaju da ona slabi,
odnosno da esto uopte ne postoji.
Ako bismo ulogu polova kod ivotinja uporedili sa ulogom polova kod oveka, po
ivotinjskom konceptu polova mi bismo bili jednopolna vrsta. Jer, na nastanak je
usledio i odrava se kroz borbu izmeu polova (interpolna borba). ena je
dominantan pol, ne zato to nama tako izgleda, ve zato to je to jedini mogui nain
kod oveka. Mukarac jeste zatitnik, ali u krajnjoj liniji zatitnitvo slui nosiocu
vrste - eni. Kod ivotinja od zatitnitva mujaka enka i mladunci imaju uzgrednu
korist, jer jai mujak prvo titi i hrani sebe a samim tim i svoje potomstvo. Kod
ivotinja enka raa mladune, a mujak je taj koji vri oploenje, ali on (mujak) to
ini bez ikakvih ustupaka i potpuno nezavisno od volje enke, a eventualna kolebanja
enke pri parenju on reava upotrebom snage ili upornou. To je tipina dvopolnost
u kojoj svaki pol ima svoju ulogu.
Kod oveka nije tako i to je ono to ga razlikuje od svih ivih bia. Mukarac ima jak
nagon zatitnitva, ali je taj nagon seksualno uslovljen u mukom mozgu, te
zatitnitvo slui subjektu kroz koji se mukarac seksualno potvruje - eni. Time se
donekle gubi dvopolnost u korist jednopolnosti. To je fenomenalan nain bioloke
izuzetnosti oveka, jer je celokupan potencijal oba pola fokusiran prema eni, i tako
je u stvari nainjen vrlo postojan humanocentrini psihobioloki sistem iji centar je
ena.
Hipotetini i nepristrasni posmatra (vanzemaljac sa poetka knjige), mogao bi da
zakljui da je figura pognute glave koju je video na pozlaenoj ploici - vladalac
planete. Nau planetu on bi mirne due mogao da nazove planeta ena.
Sve su anse da za ene u budunosti ne treba da brinemo, jer se one nee i ne smeju
izmeniti sve dok postoji ovek kao vrsta. Treba se zapitati da li postoji mogunost da
se mukarac izmeni kroz evoluciju.
Nikakva izmena mukarca takoe ne dolazi u obzir u smislu da on dobije neke druge
karakteristike, jer je bioloka promenjenost mukarca nemogua bez promene nosioca
vrste - ene.
ta je onda sa krizom mukosti koja oigledno danas postoji i ta e se, eventualno, u
tom smislu dogaati u budunosti? Dananja kriza mukosti je (nadajmo se) prolazni
fenomen koji se u savremenosti pojavio zbog povoljnih uslova za delovanje enske
54

biovlasti. enska biovlast je prodornija i adaptibilnija od muke biovlasti, te je u

uslovima civilizacijskih izobilja vidljivija i operativnija. U skladu sa osnovnom
prirodom enske biovlasti da se ona onoliko razvija koliko joj se prostora prui,
moralo bi da bude i ponaanje mukarca.
Odgovor na pitanje kako bi trebalo da se ponaaju mukarci u ovakvom stanju stvari
je vrlo jednostavan. Mukarci bi trebalo da budu nita drugo do jedino i samo mukarci, i da dosledno slede svoju muku prirodu. U naoj vrsti je kriza enskosti
nemogua, jer ena odreuje osnovnu psihologiju vrste, pa sve promene izgledaju i
jesu nove evolucijske tvorevine. Prirodno regulisanje svih kriza mukosti biva
ostvareno kroz povremene periode izmene ponaanja ena u smislu romantinijih
razdoblja u stilu ivota, to prikriva ensku biovlast i omoguuje mukosti da se
jasnije ispolji.
Sve treba uiniti za poveavanje mukosti, jer unapreenje mukosti donosi ogromnu
korist i mukarcu i eni. Teorijski gledano, kada bi se mukost uveala do te mere da
uvek bude ravnopravni takmac enskoj biovlasti, teko da bi dolo do velikih ratova u
svetu, jer bi muka agresija, primarno izazvana neadekvatno usmerenom seksualnom
energijom, bila upotrebljena u interpolnoj borbi, odnosno za neutralisanje enske
biovlasti i enske polne energije. Tako bi posledica bila suprotstavljena uzroku pa bi
opta agresivnost oveanstva bila kontrolisana biolokim sredstvima od kojih je i
nastala.
Ranija razdoblja ljudske istorije imala su bezbroj ratova zbog niske svesnosti o
meupolnim odnosima.
Transformacija pre svega muke agresivnosti sa svesnou o uzroku njenog nastanka,
mogla bi da usmeri nau jedinstvenu vrstu u pravcu traenja uslova za ivot van
matine planete Zemlje. Time bi se reili demografska prenaseljenost planete i
nastavio nesmetan razvoj ljubimca evolucije sa najmonijim velikim mozgom oveka. Jer, dok su nai daleki preci morali da ratuju zbog gladi ili ugroenog
prostora, dananja tehnologija je u stanju da osigura i sitost i prostor, jer je njen
prodor u kosmos mogu.
Biosfera je najosetljiviji deo prirode jer funkcionie samo u okvirima energija male
snage i u ogranienom temperaturnom opsegu od jedva nekoliko desetina stepeni
Celzijusa. Mona neorganska, neiva, priroda lii na veitog, utljivog i
blagonaklonog posmatraa nestanih i razliitih formi ivota na planeti Zemlji.
ovek je jedino dete biologije koje e zahvaljujui fascinantnom oruu koje naziva
mozgom, moda uspeti da izbegne budue temperaturne i energetske kataklizme, tako
to e moi da se skloni na bezbednije mesto u svemiru ili da izmisli nekakvu drugu
zatitu od eventualnih poremeaja u makrokosmosu.
Sve druge ivotinje i biljke (osim moda virusa) nemaju nikakvu ansu da ponesu
slavu biomaterije u ekstremno daleku budunost ukoliko ih ovek ne podri. Iako je
naa jedina zvezda Sunce u zrelom i najboljem dobu (na polovini svog veka po
55

dananjim shvatanjima), posle njegove potonje promene ogroman deo biosfere e

najverovatnije nestati i promeniti svoj oblik u pravcu ishodine neorganske - neive
prirode.
Koliko smo mi kao deo ive prirode povlaeni nad neivom veliko je pitanje, ali se
oigledno mnogo razlikujemo po tome to smo neuporedivo osetljiviji od one
neive.
Reklo bi se da je najosetljiviji meu osetljivima upravo homo sapiens, ali nije tako.
Homo sapiens ima najjau snagu u biomateriji - seksualnost. Seksualnost je magija
sposobna da poprimi sve oblike i dejstva. Ona je jednostavna i vena muzika koju,
okrenuti jedno prema drugom, stvaraju mukarac i ena.

Fragmenti o eni
ena je kao maka. Radoznala na pokret, slobodna, naizgled haotina, nepogreiva.
Ako hoe da je dotakne, radi to tiho i polako prvi put, da ne pobegne. Ostavi joj
vrata otvorena, sama e ui. Ne teraj je unutra jer nee hteti, a ako ne ue svojom
voljom, nita se znaajno nee desiti. Mora sama da doe. Pamti loe postupke
gospodara, ali kada je gladna, dolazi. Voli da se drui, ali je uvek sama za sebe. Ne
voli prvi nagli pokret, drugi joj ne smeta. Ne pokazuje emocije ni kada ih ima.
Emocijama se koristi da ostvari nameru. Dolazi kad ne oekuje. Deluje tajanstveno
jer se ne razumeju njene osobine. Malo je povrna, osim kada je u borbi. Radoznalost
je njena sudbina i znaj da bolje uje nego to vidi. Plitko spava. Nona je ivotinja.
Priznaje silu ali se nje ne boji.
enska sklonost ka urednosti potie od njene nesvesne tenje da izazove mukarca na
stvaranje nereda. Ako u tome uspe, ena prebacuje mukarcu - kao, on je taj koji
izaziva nered. Iz ovog stanja moe da se izvede sledea situacija: mukarac pazi na
svoje pokrete u svojoj roenoj kui, to ga dovodi do ubeenja da ena vlada kunim
prostorom. Kada je ve u tom ubeenju, lako ga je pod kunim krovom ubediti i u
druge znaajne enske zahteve.
ena je kao rua. Nee da raa ako je pusti da raste previe visoko.
ena se ne boji mukaraca. Ona se boji drugih ene.
Interesantno je da ene najee ne spreavaju mukarce da psuju. Ovo dolazi otuda
to su psovke esto vezane za polne asocijacije, a to je podruje koje ena osea kao
svoje. Osim toga, psovka mukarca je uvek iskrena, to garantuje otvorenost
mukarca, tako da ukupno raspoloenje u momentu psovanja ena moe da iskoristi
56

za linu operativnost. ak i kada su psovke mukarca upuene njoj, ena najee

uspeva da iskoristi momenat kada je mukarac u afektu za svoje line ciljeve.
Zato ene mrze sitniavost kod mukarca?
Zato to muka sitniavost, kao osobina, ne doputa da se mukarac opusti. ene ne
vole kada je njihov partner neoputen, jer onda tee realizuju svoju dominaciju.
Retko kad e ena osuditi mukarca koji je ubio jednog ili vie ljudi iz ljubavi, pod
uslovom da nije nakodio enama.
ena ima rasplinutu seksualnu energiju, male mase, plivajuu, koja ima sposobnost
da se brzo fokusira u akciju. To je energija sa vie boja i nepravilnog je oblika.
Mukarac ima pravolinijsku seksualnu energiju, uvek usmerenu ka cilju, koja se teko
fokusira ako je neto prekine u dejstvu iz prvog naleta i prve namere. Ona je, u
trenutku delovanja, jednobojna.
Mukarac posle snoaja postaje ista tabla na kojoj mogu da se ispisuju nove enske
poruke i zahtevi.
ena posle snoaja postaje mirnija, zadovoljnija i manje zainteresovana za aktivnost
bilo koje vrste. Ona posle seksualnog ina ve prilino dobro poznaje mukarca i od
njegovog ponaanja tada zavisi da li e njeno interesovanje za njega rasti ili opadati.
Devojica - mala ena, vrlo brzo shvati da ima prednost nad deakom vrnjakom i jo
kao mala stie veu podrku okoline na osnovu umiljatosti, nevinosti i nenosti.
Bioloki gledano to je trening male ene za budue ostvarivanje biovlast-seksualnosti.
Muko oportunistiko ponaanje ne smeta enama, ta vie, ono izaziva njihovu
radoznalost. Mukarac koji protivrei eni, predstavlja vei izazov za nju.
enu ne uznemiravaju nikakvi dogaaji u spoljnom svetu ma koliko znaajni bili,
ukoliko se ne tiu nje same. Mukarac saosea sa tudim nevoljama. ena pokazuje
saoseanje za tue nevolje da bi se okolini predstavila kao neko ko brine za druge.
Ona tu navodnu brigu ispoljava na teatralniji nain od mukarca.
Seks je najjae ensko oruje jo i stoga to je mukarac uveren da je to najvanije to
ena hoe.
Izgleda da se kod mukarca, kada mu ena govori, javlja izmenjen akustiko
spoznajni doivljaj, jer je neverovatno na ta sve ena moe da nagovori mukarca.
57

Ako je mukarac lo ljubavnik, ena e to odmah iskoristiti da uspostavi svoju

biovlast-seksualnost. Ako je mukarac dobar ljubavnik, to je jedno vreme znaajno za
njegovu poziciju, ali se ta prednost gubi onog momenta kada mukarac u svojim
zahtevima bitno ugrozi ensku biovlast. Istog trenutka seks prestaje da bude vaan za
enu, i ona se okree drugim nainima, koji treba da obezbede novu atmosferu iz koje
ena moe da deluje na mukarca. Povratak seksa je mogu ali u nekom drugom ruhu,
razliitom od onog zbog kojeg je ena bila u podreenom poloaju.
ene imaju problem sa vikom biovlasti, mukarci sa manjkom.
Mukarci su uglavnom porodino orijentisani, ena je na prvom mestu plemenski
orijentisana, porodica je njoj na drugom mestu.
Sve enske nedoumice i problemi vezani su za to da se ona dopadne mukarcu. Iz
neuspelog sindroma dopadanja potie i najvei broj bolesnih stanja ene.
Kada se ena dopadne mukarcu, sve tee prirodnim evolutivnim tokom u kojem je
ona u boljoj poziciji jer je povlaeni nosilac evolutivnih tenji nae vrste.
enska biovlast se vrlo uspeno ostvaruje enskim angaovanjem oko hranjenja i
udobnosti mukarca. Ovaj nain je vrlo delotvoran i ne uspeva samo kod malog broja
mukaraca.
Mukarac ima naizgled jau, a u stvari prirodno popustljivu psihiku konstrukciju.
ena ima naizgled slabiju a u sutini nepopustljivu psihiku konstrukciju.
Dva najea mesta sa kojih ena upuuje svoje zahteve mukarcu su postelja i
trpeza.
ene vie cene ono to ne mogu i ono to nisu. Mukarci vie cene ono to jesu i ono
to mogu.
ena vrlo rano u svom ivotu sazna skoro sve o mukarcima. Ono to se zove ensko
sazrevanje odnosi se na njeno razumevanje drugih ena, odnosno svoje konkurencije.
Generacijski jaz se osea u onim sredinama gde su ene emancipovanije (Tamo gde
postoji viak biovlasti ena). ene prave generacijske jazove da bi ukinule ideal majki
koje su ve dale potomstvo, jer bacajui anatemu na njih one stvaraju prostor za svoje
delovanje na mukarce.
58

Ne treba sluati ene i na osnovu toga zakljuivati. Treba ih gledati, jer, kada su ene
u pitanju, ulo vida vie prua od ula sluha.
enama nije potrebno da znaju sve to i mukarci, njima je sasvim dovoljno da
mukarce ubede da one znaju isto to i oni.
ena uvajui decu od dva mukarca time uva uticaj na oba mukarca.
Evolucija ne priznaje molbu, ve iznuivanje kojim se potiskuju drugi dogaaji koji
bi se odigrali da nije iznuivanje upotrebljeno. Mogunost upotrebe molbe u
reavanju problema postoji samo kod ljudi, a smislile su je ene kao odlian nain da
se deo psihike energije mukarca stavi u njihovu slubu. Naravno, molba moe biti
upuena i istopolnom pripadniku vrste jer je ona deo morala. Ljudi rado udovoljavaju
molbama drugih osoba (ukoliko nita ne gube) jer time stiu privremen utisak
nadmoi.
Umetnici svih vrsta su najee mukarci a njihova dela esto izraavaju
nerazumevanje ena. Mukarac umetnik, bavei se umetnou - tekim i tek
nasluujuim poslom, dolazi do mrvica onoga to ena svakodnevno obavlja u svojoj
praktinoj dnevnoj umetnosti.
I dok mukarac misli da se iza aneoskog lica ene krije nepoznavanje umetnosti ili
na primer fizike hernije, nee znati da su i dostignua nauke i umetnosti enska dela
i daje on (mukarac) gurnut da ih stvara, nesvestan toga da enski bioloki poslodavac
zna ta e od svega ispasti i emu e sluiti.
ena je potpuno svesna velikog uticaja koji na mukarca ima sama pomisao ili
sumnja da ga ona vara. Iz te svesnosti izlazi esto namerni enski manevar, pri kojem
ona imitira prevaru, odnosno, ponaa se kao da je neverna, a ustvari nije. Imitacija
neverstva ima za cilj da povea napetost mukarca koja dolazi od njegove sumnje. Na
taj nain ena stavlja sebi na raspolaganje pokrenutu ljubomoru mukarca, koristei je
za ostvarivanje svoje biovlasti.
Moe se rei da ensko neverstvo potie iz nesvesnog omnipotentnog shvatanja line
seksualnosti, u kojem je svaka ena po roenju manje ili vie uvrena. Tenja za
ispoljavanjem biovlast-seksualnosti, kao lako pokretnog tragaa za novim
dogaajima, razlog je koji brzo i lako dovodi enu u poziciju da sa mukarcem koga
smatra pogodnim objektom za svoje delovanje ispolji pojavu koja se naziva
neverstvom.
Zbog jaine bioloke motivacije (biovlast) ensko neverstvo, spolja gledano, katkada
izgleda beskrupulozno i bezduno, ali tako misle mukarci i poneka ena kad je van
59

zbivanja. Pitajte ene da li su ikada pomislile na beskrupuloznost kada su varale svoje

partnere i verovatno vam nee dati odgovor koji bi vas zadovoljio.
Iako je esto u stanju da sakrije neverstvo od svog stalnog partnera, ena to esto ne
ini, to ukazuje da ena ne pravi kompromise kada je u akciji ostvarivanja biovlasti.
Muko neverstvo je uistinu mnogo slabija i bezazlenija pojava sa mnogo manje
posledica po muko-enske odnose. Sva dramatinost mukog neverstva lei u
injenici da ono ukljuuje biovlast koja dolazi od ene sa kojom mukarac vara svoju
stalnu partnerku. Sa enskog stanovita, to je najopasniji deo muke prevare, jer
postoji bojazan da e mukarac biti preobraen na drugu stranu, odnosno, da potpadne
pod biovlast druge ene.
Sprovoenje enske zamisli ili plana se esto ostvaruje preko mukarca. Ali, kada
mukarac ne zna ta da radi a treba da sprovede neki plan vezan za ensku korist,
ena e mu esto rei - izmisli neto. Iza toga stoji odluka ene da mu ne kae
nain za sprovoenje plana, iako bi ona na njegovom mestu znala ta da radi. To je
zato to ena ne kae mukarcu sve to zna, naroito ne ono to bi moglo u njegovim
oima da je predstavi kao znalca. ena uva mit o svojoj navodnoj nesposobnosti u
nekim poslovima, jer time ne odaje ta zna, a uz to zaposli mukarca tokom dnevnog
ivota, ne dajui mu prostora da se eventualno bavi drugim enama.
Feminizam je protivenski pokret koji ima za cijl da rasloji enski front i uperen je
protiv ena. ine ga ene nesposobne da se ispolje sredstvima biodominacije pravih
ena i zbog toga napadaju ionako najveu zabludu - tobonji muki ovinizam. U
sutini, feministkinje ometaju normalni proces enske dominacije, jer vidljivim
napadanjem mukaraca umesto da poveaju seksualnu tenju mukaraca, one
izazivaju suprotan efekt. Feminizam je najvie nakodio enama. Feministkinje su
uglavnom slabijeg fizikog izgleda, ele do cilja preicom, ugroavaju i svoje line
enske, kakve takve, potencijale, to e ih tek naknadno odvesti u jo vee
nezadovoljstvo prema sebi samima.
Pustite enu da pati za vama, inae e patiti za nekim drugim.
ena se nalazi na evolutivnom stadijumu na kojem patnja ima veliku ulogu. Patnja je
spaava od svakodnevice i to je jedini doivljaj koji joj ne moe niko oduzeti.
ena pati konstruktivno, mukarac destruktivno.
U enskoj prirodi je da trai povod za akciju. ena voli da povodom neega radi
neto, mada je povod esto skriven. Omoguite joj povod i sigurno ete imati njenu
akciju.

60

ena se nikad ne zaljubljuje odmah. Zaljubljivanje ene na prvi pogled je prividno,

jer u tim sluajevima ona ve ima spremnu imaginaciju koju sledi. Dakle, ako se ena
zaljubi u Vas na prvi pogled, niste Vi u pitanju nego njena imaginacija.
enski zagrljaj kao da je iskreniji od enskog poljupca. Moda zbog toga to u
situacijama kada dolazi do grljenja partnera ena jo nema fiksiranu nameru.
Fizika snaga je najsigurnija prednost mukarca nad enom. ena pokuava u
dananje vreme da imitacijom muke snage (enski bodi bilding, vojniki nain
odevanja, vonja automobila), jo vie proiri svoju biovlast. Ali, prirodna zatita
pred takvim enskim pokuajima je da motorna aktivnost ene zaostaje i po snazi i po
brzini.
U budunosti e ljudi verovatno manje ratovati. Mukarci bi sigurno manje ratovali
kada bi bolje poznavali ene.
Mukarac lako prelazi iz igre u borbu. Kod ene postoji pauze izmeu ova dva stanja.
ena voli igru, ali je razlikuje od borbe. Kod ene iz igre proizlazi samo dobro, kod
mukarca iz igre lako proizlazi zlo.
Ne oekuj od ene postojanost, jer ona ne moe da bude postojana po roenju. Bolje
saznaj uzrok njene nepostojanosti.
Kada se ene drue izmeu sebe, svaka od njih ima dve koristi: razmenjuje
informacije o aktuelnim mukarcima i ocenjuje svoje potencijalne konkurentkinje. To
je trening i uvebavanje za primenu biovlasti na mukarca.
Mukarac mora da zna da njegovo suprostavljanje enskoj biovlasti, mukim
sredstvima, ini enu mladom, jer je njoj interpolna borba svrha postojanja. Mukarac
e na taj nain imati zdravu, lepu i stalno podmlaenu partnerku.

Addendum
ovek je usamljena vrsta taksonomski gledano, jer je jedini preiveli pripadnik
familije Hominida. Sve druge Hominide nestale su iz ive evolucije. Traganje za
uzrocima nastanka oveka bilo je uglavnom orijentisano na ispitivanje paleontolokih
kotanih tragova ljudskih predaka. Ono je i dalje neizvesno i teko i pored
mogunosti molekularnog pristupa istraivanju porekla oveka.
61

Izrazita slinost oveka i ovekolikih majmuna lako se zapaa na prvi pogled, ali su
tek skoranji nauni radovi, metodom DNA hibridizacije i imunoloke komparacije
proteina, pokazali njihovu neverovatnu gensku i biohemijsku bliskost. Simpatinost
majmuna upravo potie iz te trapave slinosti sa ovekom. Ipak, razlike su mnogo
vee od slinosti. ovekova nadmo je bioloka, psiholoka, i sveukupna, to znai
da je ovekov evolucijski model ne samo uspeniji nego i bitno razliit od modela
ovekolikih majmuna.
Bez uputanja u razmatranje vremenske lokalizacije pojave nastanka oveka, ovde je
predloena hipoteza o moguem mehanizmu i uzrocima nastanka oveka kroz
morfopsiholoki pristup. To pojednostavljeno znai da su promene morfologije na
telu praenke u prehumanom periodu mogle da uzrokuju razvoj psiholokih
karakteristika koje su dovele do humanizacije vrste.
Do prehumanog perioda Hominide su prirodnom selekcijom stekle dragocene bazine
osobine: kompletan uspravan stav, veliki volumen mozga i jednostavne spcijalne
obrasce. Iz tog obima osobina mogue su razliite strategije preivljavanja. Stvaranje
modernog oveka je verovatno nastupilo kada su te karakteristike upotrebljene na
jedinstven, originalan nain, koji je evoluciju oveka uveo u sasvim drugu i neobinu
dimenziju. To je strategija psihoseksualne manipulacije enke nad mujakom, koja se
odvija u interakciji razliitih polova u okviru vrste. Psihoseksualna manipulacija
enke nad mujakom je pozitivna i delotvorna strategija koja ne postoji ni kod jedne
ivotinjske vrste osim oveka.
Skrivenost enskih spoljnih polnih organa i njihova postavljenost na
najnepristupanije mesto na telu ene, deputa morfopsiholoku osnovu za ensku
psihoseksualnu manipulaciju i uslovljavanje mukarca u vezi sa parenjem, jer
mukarac seksualno moe da dopre do enskih genitalija samo uz saglanost ene.
Skrivene spoljne polne organe ima samo ena pa se moe zakljuiti da je svrha
potpunog uspravljanje u naoj vrsti bila da enka sakrije genitalije. Tako je
psihoseksualna manipulacija postala prirodna posledica uspravnog poloaja. enke
etvorononih sisara i ovekolikih majmuna imaju pristupane i otkrivene spoljne
genitalije. Mujaci svih drugih enki, osim nae, mogu lako da pristupe enskim
genitalijama, jer za to ne postoje anatomske prepreke. Skrivenost spoljnih genitalija
(vulvokriptizam) je kod ene do te mere izraena da je ekspozicija vulve u stojeem
stavu minimalna, a kod skupljenih nogu ona skoro ne postoji. enke drugih ivotinja i
ovekolikih majmuna (osim uobiajenih fizikih manevara izbegavanja), nemaju
mogunosti da se odupru seksualnom nagonu fiziki jaeg mujaka, zato to imaju
pristupane genitalije. ta vie, genitalije su im pristupane upravo zato da bi se lake
sparile. Kod nae vrste, skrivenost genitalija ene sa jedne strane i veoma esto
parenje sa druge strane, zahtevaju ensku saglasnost pri parenju, stvarajui tako
glavnu psiholoku osnovu evolutivne strategije u naoj vrsti.
Bez obzira na teleoloki znaaj prirodne selekcije, prirodu genske kombinatorike i sve
pojedinane bioloke posledice ve steenih osobina poznih Hominida, humanizacija
62

je mogla da se ostvari pomou enske morfoloke kontroverznosti (MK). MK

ukljuuje potpunu bipedalnost (uspravni stav), koja je dovela do skrivanja enskih
genitalija, sa stvaranjem uslova za psihoseksualnu manipulaciju enke nad mujakom
i interpolnu borbu u okviru same vrste, to sve zajedno ini neverovatno uspenu
evolutivnu strategiju, jedinstvenu u ivom svetu. Psihoseksualna manipulacija, MK i
interpolna borba su izuzetna dostignua bez kojih bi ovek ostao u mraku davne
prolosti kao i sve druge vrste iz porodice Hominida.
Izuzetna seksualnost oveka je moda njegova glavna karakteristika. Seksualnost je
odlika po kojoj su ljudi najblii jedni drugima. Iako se razlikuju rase, narodi,
obiaji po neemu su svi jednaki: po psihoseksualnoj manipulaciji njihove enke i
neprekidnoj borbi medu polovima.

Literatura
1. Avers, J. Charlotte: Cell Biology, Van Nostrand Company, New York, 1976.
2. Carpenter, M. B. Human Neuroanatomy, Baltimore, Williams and Wilkins.
3. Darvin, arls: ovekovo poreklo i polno odabiranje, Matica srpska, Novi Sad,
1977.
4. Daw kins, Richard: The selfish gene, Oxford University Press, 1976.
5. Gavela, Branko: Praistorijska arheologija, Nauna knjiga, 1988.
6. Eccles, C. John: Le mystere humain, Oierre Mardaga, editeur, Bruxelles, 1978.
7. Gleitman, L. R., and Gleitman, H. Language and Psychology, New York, 1981.
8. Kandel Schwartz: Principles of Neural Science, Elsevier, New York,
Amsterdam, Oxford, 1985.
9. Lemay, M. Morphological cerebral assy-metries of modern man, fossil man, and
nonhu-man primate, Ann. N. Y. Acad. Sci. 280: 349366.
10. Morris, Desmond: The naked ape, Jona-tan Cape, London, 1967.
11. Morris, Desmond: Otkrivanje aveka, Izdavaki zavod Jugoslavija, 1979.
12. Smit, Antom: Ljudsko te/o, Matica srpska, Novi Sad, 1973.
13. Sagan, Carl: The Dragons of Eden, Bal-lantine Books of Canada, Toronto, 1978.

63