Aeroprofili I

TEHNICKA VELIKA SKOLA U BEOGRADU MIROSLAY: NENADOVIC OSNOVI - AERODINAMICKIH KONSTRUKCIUA " MEROPROFILI PRYE DEO IEDAVACKO. ee BATE Sern ‘SRBUE OGRAD,ZAPAZENE ORESKE Strana___red. stojl treba vi 13 pees nee es Sor She 3 19 ispitivanjima ispitivanja igo St Sk 13 + Se Sh Wore ea jednaéinom jednaginama. 31 ance linije linija 38 $-3213 os, als [0,96 = 0,97] J (oe [0,96 + 0,97] » 2 2 2 2 2 0.0098 0,01 16 0,098 0,01 noe (xmas "Cymaxk 4 kao kao j iy le nt T-3801 = ae i i 5 3 pDragone Flay“ Dragon Fly lor oil Zema evome 167 8 9 min[dRe exo min {ARE Isa S603 V = 204 msec 1 282 m/sec V = 282 m/sec i 204 m/sec 185 S-4002 8-4004 : isi S404 ¥ = 282 m/sec iY = 837 m/sec V = 537 mjsec i 282 m/sec 195 + 3 Pretstavimo Pretpostavimo 201 OT paralelne’ su paralelne 208 E13 ey r 213 eat 1370, 828 1320, 801 213 6 1926, 809, 812 1321, 803, 483 210 ae Cy a9 D-S202 2 = 0,33 aa 527 = SBq sia mo 220.8208 Bees Is 20} ed i 22 +2 ae Fiera 208 Hes ch 221 ba + Ch cian 5 5209 17-5305, ‘T-5401, T-5501 p ke/m? p kg/m! Dane esa 0 i 249 sliku okrenuti 2a 180° 87 4 12 Cy Cal 28 = 5 * suzenje sudenja gor 2 Ce CroUNIVERZITET U BEOGRADU Dr Ing. MIROSLAV NENADOVIC. PROFESOR UNIVERZITETA _ OSNOVI - AERODINAMICKIH KONSTRUKCIJA AEROPROFILI PRVI DEO STAMPARIJA ,PROSVETA“ — BEOGRAD ZDAVACKO PREDUZECE NARQDNE REPUBLIKE SRBIJE BEOGRAD, 1948Konjiga je namenjena studentima visokih aerotehnigkih skola i univerziteta, indenjerima aerotehnitkih konstruktivnih biroa é konstruktorima, PREDGOVOR Eksperimentaina i teoriska proufavanja aeroprofila i uzgonskih povr- Sina sa aerodinamickim koeficijentima odredenim pri razligitim uslovima ispitivanja tako su mnogobro;na u savremenoj tehniékoj .literaturi da, pored znaéaja ko;i imaju u primenama, i po svojoj obimnosti pretstavljaju jednu Posebnu oblast Primen‘ene i Eksperimentalne aerodinamike. Iz ovih razloga primena aeroprofila u vazduhoplovnim konstrakéviama sa rezultatima eksperimentalnih ispitivanja izdvojena je kao posebna celina iz opsteg dela Osnova aerodinamitkih konstrukeija, koji obuhvataju uopste primenu opstih principa i zakona Teoriske i Eksperimentalne aerodinamike kao i Mehanike leta za iznalazen;e Sto je moguée racionalni,ih reSenja u vazduhoplovnim konstruktivnim izvoden,ima. Prvi deo ove’ knjige obuhvata prougavan;e aerodinamickih koefici;e- nata i uzgonskih povrsina uglavnom. za konstruktivne primene, adrugi deo daje, u obliku tabela i dijagrama, bro ne vrednosti aerodinamidkih koeficijenata i konstruktivne veligine poznatih aeroprofila. Razne oznake aerodinamigkih Koeficienata i razlititi aerotehnitki izrazi, ko_i su dosada bili u nao; literaturi, zamen eni su-normiranim oznakama i normiranim izrazima izvedenim prema 1.C.A.N. sa potrebnim izmenama i dopunama, a rezultati aerodinamiékih istrazivanja uzgonskih povrdina j aeroprofila poznatih u konstruktivnim primenama prevedeni na standardne dijagrame koji. sa odgovarajuéim tabelama aerodinamiékih koefici,enata, wuslovima pri Kojima su ispitivanja izvrSena i tabelama koordinata aero- Profila daju sva potrebna data za neposrednu primenu. Gospodina M. Vrecku, profesoru. Univerziteta, zahvaljujem za vodenje korektura, kao i g.g. M. Jovanoviéu, P. Dordevicu i M. Josifovicu na trudu i pomoti koju su mu pri ovom ukazali, a g.g. M. Jovanoviéu i M. Ristiéu zahvaljujem i na pomoéi koju su mi pruzili pri prevodenju eksperimentalnih rezultata na standardne dijagrame i tabele, kao i izradi velikog broja crteza. Zahwalan sam isto tako g.g. ‘A. Mijatovicu i D. Porobiéu, slagatima, i ostalom osobiyt Stamparije ,,Prosveta" za svesrdno zalaganje da knjiga bude sto bolje tehnigki opremljena. Beograd, 1948 MN.OSNOVI AERODINAMICKIH KONSTRUKCIJA m sec, $ OZNAKE OSNOVNE VELICINE’ Metar Kilogram Sekund FIZI@KE VELICINE Specifigna tezina vazduha, kg m-* Specifigna tezina vazduha pri 760 mm Hg it Ubrzanje zemijine teze, mi secr* Specifiéna masa, gustina, kg m-4 sect Specitiéna masa, fustina pri 760 mm Hg i t = 15°C Specifiéna tefina, kg m-? : 18°C Relativna specifiéna tezina vazduha ili relativna gustina vazduha Koeficijent viskoznosti, kg m-* sec Kinematska viskoznost, m* sec! Brzina 2vuka u vazduhu, m sec“! Barometarski pritisak izrazen w mm Hg Barometarski pritisak 760 mm Hg Pritisak, kg m-* Dinamigki pritisak, kg m-* Temperatura, °C Vreme, see Apsolutna temperatura, °K Zapremina, m* Brzina, m sec? Komponente brzine V Ugaona brzina, sec" Komponente ugaone brzine Komponente ugaone brzine a u odnosu na sistem Oxyz Komponente ugaone brzine @ u odnos na sistem OXYZ Broj obrtaja, sec"? Maksimaina i minimaina brzina Komponente brzine V Cirkulacija, m* sec ‘Moment inercije, kg m sect Otpomi moment, méVU _ IX GEOMETRISKE VELICINE Napadni ugao vertikalnog repa Mesto maksimalne debljine aeroprofila ‘Mesto maksimalne krivine aeroprofila Napadni ugao Indukovani napadni ugao Napadni ugao aeropr. fila — neizmerna vitkost Napadni ugao nultog uzgona Aerodinamiéki napadni ugao Napadni ugao repne povrsine Napadni ugao horizontalnog repa ay L Tetiva aeroprofita, m ans Napadni ugao horizontalnog stabilizatora la Srednja aerodinamitka tetiva ays. Napadni ugao vertikalnog stabilizatora Im Srednja geometriska teti 2 Skretni ugao In Mesna ili Lokalna tet'va 1, Ok ‘Ugao krilca u odnosu na tetivu srednje li In C Tetiva krilea, krme 3b Ugao krme horizontalnog repa ut odnosu na tetivu srednje lis bk Razmah krila, m & Ugao krme vertikalnog repa u odnosu na tetivu srednje linije D Preénik elise, pretnik, m p Ugao nagiba d Udaljen st tezista avi ma od ossvine obrtanja horizontalne krme, dudina,m 9 Ugao uspona H Korak elise, visina, vrhunac, m ’ y Ugio skretanja . h Relativni ili specifigni korak elise, visina 0 Ugao planiranja Rr Pulupregnik 5 Ugao poyijanja vazdusne struje R Prelet, dumet € Ugao vitoperenosti krila A Povrsina, m* Ss Aerodinami¢ka povrsina kriia, m® MEHANICKE VELICINE Sp, & Aer. dinamitki p preéni presek, m? Se Povrsina krilea F Sila, kg ; Sr, Povrsina repa Fx,Fy, Fs Komponente sile F S Povrsina horiz. ntalnog repa R Aerodinamitka sila, kg i ‘atem 0 Povrsina vertikalng vepa Re,RyRs Komponente aerodinamitke sile Riu odnesu na sistem Oxyr Povréina horiz ntain-g stabilizatora XYZ Komponente aeradinamigke sile Ru odnosu na sistem OXYZ Povrsina horizuntalne krme Rep Acrodinamigka sila stetnih otpora, kg . Povriina vertikaln g stabitizatora Ri RnsT,N — Komponente aerodinamitke sile Ru praveu tangente i normale Povrdina vertikaine krme M ‘Moment, kg m Mx,My,Mz Komponente momenta M u odnosu na sistem Oxyz Vitk ‘st krila-specifigni ili relativni razmah kerila L,M,N Komponente momenta M u odnosu na sistem OXYZ G Tedina aviona, teZina, kg i T Vuina sila elise, kg Vitkost horizontalng repa — specifigni ili relativni razmah repa Q Obrtni moment elise, kg m Ww Rad, kg m Specifitni ili relativni korak elise P Snaga, kg m sec"? ili ks m= & Masa aviona, masa, kg m-¥ sect Specifiéna ili relativna debijina aeroprofila & am tn Mehanitki i termitki koeficijent korisnosti ieee Ne Efektivni i indikatorski koeficijent korisnosti Specifigna ili relativna krivina aeroprofila ae Koeficijent opadanja snage motora sa visinom AERODINAMICKI KOEFICIJENTE Koeficijent otpora Koeficijent klizanja Koeticijent uzgona Koeficljent momenta }juljanjaKoeficijent momenta propinjanja Koeficijent momenta skretanja mG Koeficijent momenta u odnosu na teziste Cmtyss Koeficijent momenta uo n Cu 2 i tn Kotfcjent momenta adnan seedings ae atis mo Koeficijent momenta pri nuitom uzgonu CxS xp beat Koeficijent otpora krila odredene vitkosti €20-—Cyomin-+Cxop Koeficijent otpora aeroprofila £0 min=€x0 min x + Cxo min p Kocticijent minimalnog otpora aeroprofila x0 min Koeficijent otpora trenja aeroprofila x0 min @ Koeficijent otpora oblika aeroprofila fy = byont xa ‘oeficijent poloza : (= Crop) Koeticient polozajnog otpora aeroprofita Koeficijent uzgona aeroprofila — ravansko strujanje Koeficijent uzgona krila sa konstantnim aeroprofilom du2 razmaha Koeficijent indukovanog otpora krila sa konstantnim aeroprofilom Gradijent uzgona aeroprofila Gradijent uzgona krila Gradijent momenta aeroprofita Napadna tacka aerodinamitke sile Koeficijent redukovanog pritiska xy by Koeficijenti otpora i uzgona u ravanskem strujanju (¢e—Ce5, ¢y—=¢2) mas Koeficijent maksimalnog uzgona aeroprofila oo Sse Koeficijent maksimalnog wzgona krila sa konstantnim acroprofilam Cota Koeficijent otpora krila sa evolutivnim aeroProfilima Co oe Koeficijent uzgona krila sa evolutivnim aeroprofilima Go Ee Koeficijent momenta krila sa evolutivnim aeroprofilima ls Cait Koeficijent indukovanog otpora krila sa evolutivnim aeroprofilima 6 Cop = Koeficijent stetnih ili parazitnin otpora aviona o=Zstxp Zoir Stetnih ili parazitnih otpora Cy Cn Koeficijenti tangencijaine i normain; iy On ijalne i normalne komponente aerodinamicke sile R Cx, Cv, Cz Koeticijenti komponenata X,¥,Z. aerodinamitke sile Ru cdmoen me sistem Ox¥Z Y Koeficijent rada elise TE SE AIC ARC AVG Koeficijent vudne sile Koeficijent snage Koeficijent obrtnog momenta Koeficijent izbora Koeficijent korisnosti elise Elementarni i teoriski Koeficijent Korisnosti elise Reynolds-ov broj Mega-Re—10"*Re Efektivni broj Reynolds Broj Mach-a ili Bairstow. Faktor turbulencije Usvojena tetiva za odredivanje napadnog ugia Podela pritisaka — depresije Efekt srazmere na maksimalni uzgon SKRACENICE — Air Corps Information Circular U.S. Army Air Corps — Aeronautical Research Committee — Aerodynamische Versuchsanstalt, Gottingen Br. ARC — British Aeronautical Research Committee CEMF CINA D.FS DVL 1Asc. 1AW LC.A.N IMF JAS. LAL LEP NACA LMAL FST vor. ND USA USN VLU WNY BBA Man UAH —Centre d’Essais de Méchanique des Fluides — Commission international de Navigation Aérienne — Deutsche Forschungsanstalt fiir Segelflug, Ainring — Deutsche Versuchsanstalt ftir Luftfahrtforschung Institut Agrotechnique de Saint-Cyr —Instytut Acrodynamiceny w Warszawie International Commission for Air Navigation — Institut de Méchanique des Fluides — Journal of the Aeronautical Sciences — Laboratorium Aerodynamisene we Lwowie — Laboratoire Eiffel, Paris — National Advisory Committee for Aeronautics — Langley Memorial Aeronautical Laboratory ~ Full Scale Tanne — Variable Density Tunnel — Navy Department — National Physical Laboratory — Royal Aircraft Establishment — Royal Aircraft Factory — Reports and Memorandum of the British Aeronautical Reseaics Committee —Service des Recherches de i’Agronautique — Service Technique de l'Aéronautique — United States Army Air Seivice — United States Navy ~ Védecky Letecky Ustav, Praha Washington Navy Yard — Boennas noayuman axanemis — MockouckH asiaunons HicrHtyT -— Learparssit aopo-riapoataannyeckift MacrirytXi XI XZ| afuyours efueyarys [AX] Ni | efuejosys | Z | eupewsou | Z | eupewsou ——| euOLAR, uyeWOU ods | efuefuidosd euzasdod A | eugaidod ZA | euteu euodsn |x+Z| W |efuefuy A | uy 2 a "AX | euquasuey easex |Z—A| 7 | efuefinty | X | euznpod | X | euznp-d Sc ETT Tam [om Paer | aren Teer amen iem| Amen | mend NVAVU |vNizua| ovoa | INaWOW vii YNIAOSO_| MHEUIPIOOM Medes Ss 1™ 21W¥YNIG x2 |" euoan | 7 mays =x] 5 i} weet raya. af tw | etueaiys | ey | ewosen | 2 | easten eal = wpedeu fe 2} 4p letuetindord | 4 Wasi) u | elueeny | «| efue: &x | efuezny ae fueziy bape) eet | [= leew \etuetinn [a wine] OH 8g setae | © | [your] “anon [ows | neue] amen] = VAY |Wuizan| ovo n INGWOW aren | ev970d an 2 VNTAOSO_ | !3EUIps004 Loss I» —— 2? 1 WYN 1 aoy aoeyXV XIV LES STS zlepos|N J=IS IX N Tey] wjoefel el: jet] ~ [lai Ile | Tyay! a eat sj N poe] a iele( tid we ye bE IN I ~ [Ziel 87s s asi = s/Sj 3/315 x iol talols Slai5/) 8/8 wo | JFIS]S/2 I a] ”* e | Eis 3 ile OBRTANJE DINAMICKOG SISTEMA OKO AERODINAMICKOG Feeney a {=l2/e/S]3 a — napadni“ugao: ugao x-osovine prema ravni xy wo 3 a] | 8 — skretni ugao: ugao x-osovine prema ravni XZ ili izmedu Y i y-osovine J ayers al fot? OBRTANJE DINAMICKOG SISTEMA OKO GEODETSKOG ° 4 Ss s]g —ugao nagiba: ugao Z-osovine prema ravni XZo ° |Z 0 — ugao propinjanja: ugao X-osovine prema ravni Xo¥ Be g y —ugao skretanja: ugao izmedu X,-osovine i projekcije X-osovine na wo jgiay ty g ravan Xo¥ Lt | = OBRTANJE AERODINAMICKOG SISTEMA OKO GEODETSKOG Sls - os y —ugao uspona: ugao x-osovine prema ravni Xo¥y lex] 3,8 é ugao z-osovine prema ravni XoZy $3) *23 e— ugao izmedu X,-osovine i projekcije x-osovine na rav- se] 226 ni Xo¥o |< 2 osOSNOVI AERODINAMICKIH KONSTRUKCIJA AEROPROFILI PRVI DEOPRVA GLAVA AEROPROFILI Telo &ji je oblik prilagoden uslovima kretanja kroz vazduSne mase zove se aerotelo, a svaki njegov presek paralelan ili normalan sa praveem brzine kretanja — uzduzni ili popreéni aerodinamicki presek. Kao Sto iskustvo pokazuje,-na svako telo koje se krece kroz vazduh dejstvuje izvesna sila — aerodinamitka sila, Gija se komponenta u praveu brzine zove otpor, a u pravcu normale na ovoj — uzgon. Aerotelo dija je jedna od dimenzija znatno manja u odnosu na druge dve zove se uzgonsko aerotelo, a povrsina koja ga graniti — uzgonska povrsina. Ove povrsine dele se uglavnom na krila, rotore, repne povrsine i elise. Krila i rotori daju potrebnu sila uzgona za odrdavanje vazduhoplova u vazduhu, repne povrsine — momente za njegovo uravnotezenje oko tezista, a elise vutnu silu za odriavanje vazduhoplova u kretanju. Uzduini presek uzgonske povrsine zove se aeroprofil. Prvi_aeroprofili_uzgonskih povrsina — krila, rotora, repnih povrsina i elisa — konstruisani su vige ili manje proizvoljno, prema nahodenju i intui- tivnom oseéanju konstruktora, éesto bez ikakvih ispitivanjima ili pak sa de- limice izvedenim u slobodnom letu ili-aerotunelu. Ova ispitivanja aeroprofila, ukoliko su postojala tada, vr8ena su uglavnom od strane samih konstruktora u cilju proveravanja novih izvodenja i koncepeija bez ikakvih sistematskih istrazivanja. Aeroprofili do 1912 godine odlikovali su se vrlo malom debljinom i izra- zitom krivinom (S-1001). Aerodinamicka ispitivanja izvrena u to doba u Engleskoj — National Physical Laboratory i Francuskoj — Laboratoire Aérodynamique Eiffel uka- zuju na prednost aeroprofifa srednje debljine u odnosu na stare i uvode ih u praktignu primenu, Izmedu ovih naroéito se izdvajaju klasiéni aeroprofili RAF-6 i Eiffel-36. U vremenu od 1912 godine, sa osnivanjem aerodinamitkih instituta u mnogim zemljama, vie se i mnoga istrazivanja na kon- strukcijama novih aeroprofila. Ova istrazivanja dobijaju naroditi znagaj u vrement prvog svetskog rata i vrse se uglavnom na zahtev raznih_vazduho- plovnih ili industriskih ustanova. Tako se javijaju i novi aeroprofili RAF-27, G-225, USA-27, G-387, E-106 i dr. koji su uglavnom i bili usvojeni za vazdu- hoplovne Konstrukeije’ u to doba. Mnoga od ovih ispitivanja vrSena su od sludaja do sluéaja sa izvesnim modifikacijama osnovnih aeroprofila.Aerodynanisthe Versunsascenn is ure, 19 Solton seijoar ten aeroprofila tipa Zukovski i njegovih derivata, a druga 1924 godine u $a Te 108 Wright 1£09 Bleriot xt 1912 Eiffel 36 1912 RAF 6 1915 RAF 15, . = 1917 225 ; 2 1919 USA 27 CT 1919 G-387 on 1922 Clark ¥ SS 1924 M6 ee as LL 1933 NACA 4418 — 1935 NACA 23012 = —, 1942 NACA 000 13,6-0,825 39 $-1001. Pregied razvoja aeroprofila. davama — National Advisory Committee for A ics — ij SA y ittee for Aeronautics — sa serijom aero- Od 1930 godine sistematskom prougavanju serij i ilj Od : iu serija_aeroprofila, wu cilju Poboljsanja performansi vazduhoplova, pridaje se sve veti znaéaj, a’ narogito 4 periodu pre i za vreme drugog svetskog rata, tako da se danas u literaturi 5 nalazi veliki_ broj_potpuno prougenih serija aeroprofila 2a praktifne primene, Izmedu_ ovih sistematskih istrazivanja najvidnije mesto zauzimaju istrazivanja NACA koja pretstavijaju zasada i jedan od najenatajnijih izvora raspolozivih aeroprofila za tehnicke primene. 11. Geometriske osobine aeroprofila Acroprofil je geometriski potpuno odreden ako je poznata skeletna ili srednja linija aeroprofila i zakon promene debliine duZ jedne od ovih. Skeletna linija ili kostur aeroprofila je geometrisko mesto sredist2_upi- sanih krugova u aerosrofilu (S-1101). oo Dui koja spaja krajnje tatke skeletne linije zove se tetiva skeletne’linije. Graniéna kriva aeroprofila iznad dodirnih taéaka A i B kraj- njih krugova zove se gornjaka, a ispod.--donjaka aeroprofila (S-1102). Duz koja spaja dve bilo koje tacke aeroprofila zove se tetiva, a najveca izmedu njih — po- s-1101 duina tetiva. Srednja linija aeroprofila je kriva koja polovi sve tetive aeroprofila koje grade iste ugiove sa gornjakom i donjakom. (S-1102). a Duz I koja spaja krajnje tacke srednje linije zove se tetiva srednje linije. Stednja i skeletna linija aeroprofila odredene su ugiavnom thaksimalnom krivinom Cmax i > p_ mestomxena komese ova nalazi, A Zakon promene debljine duz _— | srednje ili skeletne linije aeroprofila odreden je maksimal- s-1102 nom debljinom dmax, mestom xa na kome se ova nalazi i polu- pretnicima zaobljenja prednje —r. i zadnje—r, ivice. Umesto vrednosti Cmax, Xe, Umax, Xa, To iT, uzimaju se obitno odnosi ovih veligina i tetive srednje linije, Koji se cesto izrazavaju procentima. Tako dobijamo (¢/D)mex — relativnu maksimalnu krivinu i (x/)¢— mesto na kome se ova nalazi; (d/)max — relativnu maksimalnu debljinu sa (x/!)¢— mestom na kome se nalazi i relativne vrednosti polupreénika zaobljenja (r/l), — prednje i (r/, — zadnje ivice aeroprofila, Prema vrednostima relativne maksimalne krivine aeroprofili se dele na aeroprofile male krivine za vrednosti (¢/l)mox = 0 — 2%, srednje krivine (C/l)max = 2 — 4%, i velike krivine (¢/)max > 4%. Aeroprofili dija je relativna maksimalna krivina jednaka nuli zovu se simetriéni. Prema relativnoj debljini, aeroprofili se dele na tanke, za koje je (4/)max = 0 — 8%, srednje debljine (d/l max = 8 — 12%, i debele, za vredno- Sti (d/)mac > 12%. \ ST A.,n® 12; 1923. A VG., IV; 1923-1932. SR A.. 1-1; 1930—1931. APH, T-103, 146, 193, 212, 264; 19321936. IAW, F-" 1932. NACA, TR 352, 460, 537, 585, 610, 628, 631, 647, 669; 1933—1939. R & M, n* 1627; 1934 i dr.‘12, Oznake aeroprotila Aeroprofili se oznatavaju na razne nadine. Ove oznake vezane su za ime ili pocetno slovo imena konstruktora aeroprofila, ustanove ili aeroteh- nigkog instituta u kome je aeroprofil ispitan, sa oznagenjem rednog broja aeroprofila, rednog broja ispitivanja, broja Koji odreduje klasu aeroprofila ili njegove’ osnovne konstruktivne velitine. Aeroprofili NACA obelezavani su ranije po rednom broju. Medutim od 1930 godine obelezavaju se éetvorocifrenim, petocifrenim, sedmocifrenim ili grupom vigecifrenih brojeva koji odreduju geometriske velicine aeroprofila. U sistemu obeleZavanja éetvorocifrenim brojem prva cifra oznaéava relativau thaksimainu krivinu (¢/M)max stednje linije aeroprofila — izrazenu u oznaKa | AEROPROFIL CLARK — Y Virginius E. Clark, konstruktor sempre Y M—6 Dr. Max Munk, konstruktor aeroprofila br. 6 c—n Curtiss, aeroprofil br. 72 USA—27 U.S, Army Air Service, aeroprofil br. 27 RAF —34 Royal Aircraft Factory, aeroprofil br. 34 G—387 Aerodynamische Versuchsanstalt, Gottingen, br. 387 N—22 Washington Navy Yard, br. 22 SC—-86 Institut “Aérotectinique Saint-Cyr, br. 86 STAé— 27A Service Technique de 1’ Aéronautique, br. 27A NACA — 2315 National Advisory Commitee for Aeronautics, aeroprofil 2315 ATH — 826 Lfenrpaninatt Aapo-THapoammamuvecka uncturyr, br. 826 | procentima tetive, druga odreduje mesto (x/l). na kome se nalazi maksimalna krivina potev od prednje ivice aeroprofila i izrazava se u desetim delovima tetive, a poslednje dve—relativau maksimainu debljinu aeroprofila (d/l)max izrazenu u procentima tetive. Tako NACA-2312 oznagava aeroprofil u Kome je ({)_.-H-0m: (9), <0: (G)_ =o. U sistemu obeleZavanja petocifrenim brojem prva cifra odreduje relativnu maksimainu krivinu srednje linije aeroprofila (c/l)max izraZenu u procentima, druge dve daju mesto (x/J)e na kome se nalazi maksimaina krivina i daje se u udvojenim procentima u odnosu na tetivu srednje linije (T-1201), a poslednje dve felativnu maksimalnu debljinu aeroprofila (d/I)max izrazenu u procentima tetive srednje linije T-1201 Polozaj relativne maksimaine krivine aeroprofila oman [| [ate le,s ie */o 5 25 wo | we | am Napomenimo da prva cifra, u ovom sistemu obelezavanja, ne daje prave vrednosti relativne maksimalne ‘krivine aeroprofila, veé zaokrugljene prema tabeli T-1202 Tako NACA 23012 oznaéava aeroprofil u kome je eae eens ey ) = 18% =0,018; (2) = Den = 018; om = 0,12. Sistem obeleZavanja sedmocifrenim brojem pretstavlja_prosirenje pret- hodnog i uveden je radi blizeg odredivanja oblika prednje ivice i mesta na kome se nalazi najveéa debljina aeroprofila. T-1202 Relativna maksimalna_krivina aeroprofila 7 (eile To \ Oznaka 7] ] 5 |» |S 2 mf is | is | 21 | 23 3 | 23 | gy an | = 4 - 3h 37 4,2 - 6 — + 46 55 62 - Skup prvih pet cifara ima isto znaéenje kao i us prethodnom sistemu- Prva cifra drugog skupa daje oznaku pomocu koje se odreduje poluprecnik zaobljenja prednje ivice (7/1). prema tabeli T-1203, a druga odreduje mesto (x/De na kome se nalazi maksimaina debljina aeroprofila i izraZava se u desetim delovima tetive srednje linije,. 7.1203 Polupreénik zaobljenja (r/l)o°/, prednje ivice aeroprofila NACA (4i0)max®/o Oznaka or 6] 9 [2] ] wl a | 3 0 -{-j-/-]-]-]- 3} 0,10 | 0,22 | 0,40 | 0,60 | 0,89 | 1,21 | — 6 — | 0,40 | 0,89 | 1,58 | 2,48 | 3,56 | 4,85 | 6,88 (rio = @ (d/D)*max 9 | 1,20 | 2,67 | 4,74 | 7,44 | — - 0 — prednja ivica otra 3 — polupreénik zaobljenja jednak 1/4 normalnog — @ = 0,275 6 — normatni polupreénik zaobljenja — 9 =1,10 9 — polupreénik zaobljenja jednak trostrukom normalnom — e =3,30 Prema tome NACA 23012-34 oznatava aeroprofil u kome je (4), = 1se=o018; (F) =F 0155 e) = 12%. = 0,13; (4), ~ 0,40 = 0,004; (794 2 U prethodnim sistemima drugi skup je izostavijen, posto je za sve ove aero Profile g=1,10 i (x/Ja=0,3. 5Napomenimo da je u sistemu obeleZavanja éetvorocifrenim brojem otstu- panje od normalnog polupreénika zaobljenja prednje ivice obeleZavano ranije sa oznakama T i B. Oznaka T odnosi se na smanjeni polupretnik, a B na po- vetani (T-1204). Medutim, za izvesne serije aeroprofila iz ovog sistema izvrseno je prosirenje obeleZavanja na prednji natin, uvodenjem drugog skupa dvo. cifrenog broja, kao: NACA 0012-63, NACA 0012.64 i dr. Za obelezavanje aeroprofila sa S-krivinom srednje linije usvojen je bio sistem koji se razlikuje od getvorocifrenog po tome Sto se druga cifra zamenjuje slovom R — Reflex. Tako NACA-2R,12 oznaéava aeroprofil sa S-krivinom srednje linije u kome je c ~ od ues ly == i) o lo 002 i (7) Oznaka A na kraju petocifrenog sistema oznagava da je krivina donjake sa prednje strane ublazena u cilju poboljganja strujanja oko aeroprofila. Pored gornjih sistema uvodi se u 2%/o = 0,12. T-1204 poslednje vreme i sistem DVL — skup brojeva, kao,‘na primer, RCA | T [aormaini | 6 vNACA 118.30 12,6-0,826 39, Prvi_ broj pretstavija_relativau 0006 | 010 { 040 | 1,19 | maksimatnu krivinu srednje linije aero- 0012 0,40 1,58 3,80 profila —(¢/!)max ,018; drugi, mesto ois | ogo | 356 | 715 | na Kome se ova nalazi — (x/l). = 0,50; treci, maksimalnu relativnu debljinu — (i) max = 0,126; etvrti, koeficijent _polupreénika zaobljenja prednje ivice @ = 0,826 — (r/o = 0,826 (d/!)*max = 0,0131, a poslednji, mesto na kome 205 Aeroprofil (an. Aeroprofil Munk-6 24 29 30 NACA 2312 Munk-12 2,0 30 30 2312 Clark-YH. 31 31 30 3312 Navy-22 3,5 36 30 4412 Clark-¥ 3,9 40 30 4412 6-398 35 36 30 4413 Boeing-103 42 36 30 4413 Boeing-106 35 36 300) 4413 Clark-YM-15, 4,0 40 30 4415 Clark-YM-18 4,0 40 30 4418 C72 4,0 46 30 4512 USA-35B 46 38 30 5412 Clark-Y-15, 5,2 RH 30 5415 USA-27 5,6 34 30 6311 Clark-Y-18 6,3 37 30 6418 9 ve vrednosti, kao Sto se nalazi_maksimalna debljina — (x/)u = 0,39. Sve je, izuzev koeficijenta se vidi, izradene su u procentima tetive srednje li polupretnika zaobljenja prednje ivice. Napoienimo na kraju da se konstruktivno identi¢ni aeroprofili ili_sa neznatnim otstupanjima nalaze u literaturi Gesto pod raznim oznakama. Ta- bela T=1205 daje, pod raznim oznakama, ekvivalentne aeroprofile. 13. Konstruisanje aeroprofila Aeroprofili se konstruiSu na osnovu eksperimentalnih i teoriskih prou- éavanja zakona koji odreduju oblik srednje linije i debljinu aeroprofila u zavisnosti od njegovih aerodinamiékih osobina i daju za tehniéke primene u obliku tabelarnih vrednosti koordinata jednog odredenog broja tacaka!. Prema teoriskim i eksperimentalnim ispitivanjima, aerodinamitke os bine aeroprofila zavise uglavnom od maksimalnih relativnih vrednosti krivi Wop — 10| 050 2 30 40 50 60 70 80 00 (x/% D-1301 ne srednje linije (¢/l)max i debljine (d/mex aeroprofila, kao i mesta (x/De i (x/)q na kome se ove nalaze. Iz ovih razloga gornje veliine zovu se i osnovne konstruktivne veligine aeroprofila. Potrebno je napomenuti da se aerodinamitke osobine aeroprofila, i pri istim vrednostima osnovnih konstruktivnih veligina, mogu vise ili manje razlikovati, Sto zavisi od usvojenih zakona koji odreduju uzajamnu zavisnost ovih veli¢ina, Tako, jednacina d/dmax = 2,968 VF — 1,260 — 3,515 €? + 2,842 £3 — 1,015 £4, 1301 gde je €=x/l, prikazuje zakon promene d/l aeroprofila duz tetive srednje Tinije (D-1301) jedne serije? aeroprofila NACA za sVaku vrednost- maksi- T-1301 NACA-2412 |) Jo sas 28 5 78 0 1% wm mw 0 4 wm 6 1 mB IoA Grits fo 245 2,90 4.18 496 5.60 6.64 7.26 7.87 7.88 7.80 7.21 6,90 5.18 9.75 200 te 0 Crit)a |o 495 2.27 9,01 346 375 440-499 422 442 9,80 3,36 2.70 2,46 80-082 048 0 1 Koordinate aeroprofita, drugi deo, st. 10—43, * NACA TR. 460.10 maine relativne debljine (d/!max, a D-1302 zakon promene relative krivine oil srednje linije nekoliko poznatih aeroprofila. Aeroprofili Kod kojih je (x/l4&0,30 zovu se normalni aeroprofili za razliku od laminarnih za koje je (x/Dz&0,40. U tehnigkim primenama aeroprofili se konstruisu obitno, prema datim tabelarnim vrednostima, po tackama u odnosu na koordinatni sistem tija (8) 5 : ’ t ‘ 5 3 12] wie 2 D-1302 se apscisna osovina poklapa sa pravcem usvojene tetive, a koordinatni potetak 4 prednjom ivicom aeroprotila‘, Koordinate gornjake i donjake daju se u delovima usvojene tetive i izra- Zavaju se obitno u procentima. Uobitajeno je da se apscise taéaka daju u normiranim vrednostima prema tabeli T-1301. Tabelarnim vrednostima pridaju se éesto i polu- preénici zaobljenja prednje —(r/l)» i zadnje — (r/l), ivice aeroportila, kao i nagib tangente srednje linije, u odnosu na usvojenu tetivu na Kojoj se nalazi srediste prednjeg dodirnog kruga ($-1301). $-1301 Napomenimo na kraju da se u izvesnim slu- éajevima, u zavisnosti od oblika gornjake i donjake aeroprofila, otstupa od wobigajenih normiranih vrednosti apscisa datih u tabeli T-13017 Primer. Konstruisati aeroprofil NACA 2412. , ReSenje je dato u T-15, st. 51, drugi deo, na osnovut tabele T-1301. + Loe. cit. st. 9, DRUGA GLAVA AERODINAMICKA SILA | MOMENT Na svako telo koje se krece kroz vazduh dejstvuje, kao Sto iskustvo pokazuje, izvesna sila R ($-2001). Ova sila pretstavlja ustvari zbir elementarnih sila koje dejstvuju na pojedine delove aerotel Da bi se odredilo dejstvo ove sile po veligini, praveu, smeru i polozaju, elementarne sile svode se na jednu odredenu tacky. Na ovaj nagin dobija se rezultanta elementarnih sila R i rezultujuéi moment M. Sila R, Giji se pravac dejstva ‘w najopStijem sluéaju ne poklapa sa pravcem brzine strujnog polja, zove se aerodinamicka sila, a moment M — aerodinamicki moment. - Rezultanta R odreduje veliginu, pravac i smer aerodinamidke sile, a moment M njen polozaj — R u odnosu na momentnu tacku. 21. Aerodinami&ki koeficijenti ___Aerodinamicka sila i moment, prema dimenzionoj analizi, mogu se izraziti jednatinama 1 1 R=—tre V*S i M=—cme V*SI, 2101 ze i zine 1 gde su: Cr i ¢m — aerodinamitki koeficijenti sile i momenta; g — specifigna gustina fluida; V — brzina strujnog polja;12 Sil — veliéine koje odreduju izvesnu povrsinu, odnosno dudinu i koje se usvajaju kao osnova za odredivanje vrednosti aerodinamigkih koeficijenata. Pri izboru veligina S i 1 nema nikakvih ogranigenja. Medutim, u prak- tiénim primenama, za povrsinu S uzima se obiéno povrsina ekvivalentna povr- Sini projekcije tela na neku usvojénu ravan, a 2a duzinu 1 izvesna duzina koja je narocito karakteristiéna na telu. Tako, za uzgonske povrsine uzima se, kao Povrsina S, brojno ekvivalentna povrsina projekcije uzgonske povrsine na ravan $-2201. Aerotunel_vazduhoplovnog instituta u Saint-Cyr-u. koja je normaina na ravan simetrije a prolazi kroz tetivu srednje linije aeroprofila u ravni simetrije i naziva se aerodinamitka povrsina. U slugaju aerotela za povrsinu S uzima se obiéno maksimalni popretni presek aerotela koji se zove i aerodinamitki popretni presek. Iz gornjih jednagina vidi se da su aerodinami¢ka sila i moment sraz- merni gustini fluida, kvadratu brzine strujnog polja i usvojenim vrednostima $-2202. Aerotune! promenljive gustine instituta NACA za ispitivanja pri velikim brzinama povrsine $ i duzine l,i da se mogu odrediti neposredno pri datim vrednostima aerodinamiékih koeficijenata. Koeficijenti cr i cm, Koji pretstavijaju bezdimenzione veligine, zavise, prema dimenzionoj analizi idealnog fluida, jedino od oblika tela, koji moze biti odreden iavesnim odnosom x i povrsinom’S, i njegovog poloZaja u strujnom polju, Koji se odreduje uglovima » ig Medutim, eksperimentalna prouéavanja u stvarnom fluidu pokazala su da su aerodinamiéki koeficijenti slozene funkeije. Vrednosti ovih Koeficijenata zavise ne samo od oblika tela —x i njegovog polozaja u strujnom polju — a if vec i mnogih drugih Ginilaca, kao Sto su stepen viskoznosti fluidne mase — odreden koeficijentom y, gravitaciono dejstvo zemijine teze — g, pritisak 13 <= p Koji viada u strujnom polju, odnosno stepen kompresibiliteta fluida, periodiénost pojava pri Kretanju, termodinamitko stanje fluidne mase i tela — ¢p i A, élastiéne osobine tela — E, stepen turbulentnosti — + i dr. r Ovi razni uticaji na vrednosti aerodinamigkih koeficijenata izrazavaju se brojnim vrednostima bezdimenzionih izraza koji su obi¢no vezani za imena poznatih istrazivaéa u ovoj oblasti $-2203. Ventilatorska grupa VDT. $-2204, Radni deo VDT. Prema tome, a na osnovu dimenzione analize, moze se staviti da je aerodinamigki koeficijent u najopstijem slutaju ¢= F(a, B, x, Re, Ma, Fr, St, Pr, Ca, TF, .) 2102 gde su «if napadni uglovi koji odreduju_poloZaj tela u strujnom polju, a Re, Ma,Fr, St, Pr, Ca, TF, ...... brojevi_ Reynolds-a, Mach-a!, Froude-a, Strouhal-a, Prandtl-a, Caushy-a, faktor turbulentnosti, ...... Koji zavise od oblika aerotela, stepena viskoznosti, gravitacionog dejstva, kompresibiliteta, uéestanosti, termodinamigkog stanja, elasti¢nih osobina, stepena turbulent: nosti i dr. \ Aerodinamiéka sila R i moment M_razlazu se obiéno‘u tri komponente U praveu nekog usvojenog koordinatnog sistema. Neka je dat koordinatni sistem xyz, tako da x osovina lezi u pravcu i smeru brzine strujnog polja, a osovina zu ravni simetrije aerotela—aerodinamitki koordinatni sistem? . U ovom slutaju komponente aerodinamike sile i momenta bice Re=teqS Ry=GqS Rr=aqS Mz =CmeqSl — My=C¢nyqSl Mz = tm q Sl 2103 + U literaturi se esto zove i broj Bairstow-a i oznatava sa Ba. * Videti: Oznake, st. XH.14 gde 1 a I=se Pretstavija, prema jednatini Bernoulli-a, dinamicki pritisak. Ovako odredene komponente sile R daju: Rx — aerodinamiku silu otpora, Ry — aerodinamiéku silu Klizanja i Rz — aerodinamigku silu uzgona, sa koeficijentima: ¢x — koeficijent otpora, ¢y — koeficijent klizanja i ¢z — Koeficijent uzgona; a $-2205. Aerotunel FST instituta NACA za ispitivanja u prirodnoj velitini. a Komponente momenta M: My — aerodinamigki moment Ijuljanja My — aerodinamiéki moment propinjanja i Mz — aerodinamigki moment skretanja, sa koeficijentima Cm — koeficijent momenta Ijuljanja, my — Koeficijent momenta propinjanja i nz — Koeficijent momenta skretanja. Pozitivni smerovi aerodinamitkih momenata odredeni su pozitivnim smerovima obrtanja osovina: x+y, y—s z, zx. Prema tome, koeficijent cmy, koji se beledi obiéno skraceno tm, biée Pozitivan ako se aerotelo pod dejstvom aerodinamitke sile propinje. Aerodinamitki koeficijenti odredeni jednatinom (2103) nezavisni su od sistema usvojenih mera, i kako su vrednosti S i / zajedni&ke 2a sve koeficijente, to se ovi mogu slagati kao odgovarajuée vrednosti sila i momenata. Napomenimo da se po usvojenim konvencijama u izvesnim zemljama, za uslovno usvojenu duzinu momenta My uzima izvesna karakteristiéna du. Zina | tela paralelna ravni simetrije, a za momente Mz i M, neka karakte- 15 ristiéna dudina 6 normalna na ravan simetrije. Tako, za uzgonske povrSine dudina | je tetiva srednje linije aeroprofila u ravni simetrije, ili srednja aerodinamicka tetiva, a 6 razmah uzgonske povrdine. Bilo koja uogena tatka G na praveu dejstva aerodinamicke sile pretstavlja centar pritiska ili centar potiska — c.p. Ako je u taki G poéetak usvojenog Koordinatnog sistema za jedan odredeni polozaj tela, tada je oéi- gledno My = My = Mz =0. '$-2206 Radni deo aerotunela FST instituta NACA. Medutim, ova taéka nije unapred poznata, Neka su njene koordinate G_,(%o,Vor20), tada je : Mx =YoR:—2Ry, My = 2% Rx —XoRz, 2104 Mz = X0Ry ~ yoRe. Pri aerodinamickim ispitivanjima Gesto se ravan simetrije aerotela poklapa sa ravni xz, i ako je pri tome Ry = 0, tada se gornje jednadine svode na 2 Rx — Xo R= My. 2105 Svaka taéka u ravni simetrije éije koordinate (x,,z,) zadovoljavaju gornju jednaginu moze se uzeti za centar pritiska. Deobom poslednje jednagine sa gS dobija se jednacina Zolx—Xotr= tml, koja, posmatrajuéi x» i z» kao tekuce koordinate, odreduje jednatinu pravea dejstva aerodinamiéke sile. U tehnitkim primenama za centar pritiska, odnosno potiska, uzima se tatka preseka pravea dejstva aerodinami¢ke sile i pravea usvojene duzine ‘na aerotelu. Ako je taéka G u ravni xy, tada je z) = 0, i gornja jednacina iene 2106 t Ge Odreduje polodaj c.p.16 Prema defini , aerodinamicki koeficijenti odredeni su kao odnosi 2107 $-2207. Aerotunel vazduhoplovnog ii gde su Si / uslovno usvojene veligine. instituta_u Varsavi. a T2101 USVOJENE a : Belgija ee = Engleska* Cail G Francuska ~ln = Italija -2m | = Japan ato Jugostavija on Nena | oe Poljska Bee eee S.A. Dréavet nlc S.8.5.R- +e a Cehoslovatka Eo Cm Svajcarska ~n ~ U literaturi sta 22>, — 2 O91Cy, — 22D," — a CL Cu Cm Cn 62c, ae! ts Ce Cy 7 Napomenimo da se ovi koeficijenti odreduju ponekad i kao odnosi R i Ken 298 2108 ili ee a 24gS pa je veza, za g5 = 0,125, izmedu ovih r= 2Ke = 16 key em = 2 Kan = 16 ke. 2108 Kako je RE REPRPLRE, M? = M2+M,? + Me, to jei Vat torte, Or VOE+ GPT oa em = W ema? Fema + my Aerodinamitki koeficijenti . (es Cree Gal aa Cry mys Ce menjaju se, pri ostalim jednakim uslovima, sa promenom polozaja aerotela u strujnom polju, odnosno sa promenom napadnog ugla. U tehniékoj literaturi aerodinamicki koeficijenti obeleZavaju se na razne na- Gune u zavisnosti od izabranog koordinatnog sistema, usvojenih normi ili oznaka. Tabelarni pregled T-2101 daje uobiéajene oznake aerodinamickih koeficijenata koje se na u aerotehni¢koj literaturi i vezu ovih, izuzev Cm, Sa usvojenim obeleZavanjem u ovoj knjizi. Indeksi u gornjoj tabeli (T-2101) odnose se ili na usvojene osovine koor- dinatnih sistema ili na poéetna slova izraza koji oznatavaju silu i moment, odnosno usvojene oznake za ove (T-2102). ‘T-2102 ewonsxa | yrancuska |rucostavisa] NEMACKA SA. DREAVE| 885.8, Drag [D [trance | 7 [otoor Rx [Mister | w [ore | D [tponmacne| X itt L |portance | P |uzgon | Re fauttrin | A }uin | L Moaeman) y c easton) @ (Sie, Ry ouerkratt! Q [URE roree| |Bauamema | z Pnomemt | M | Tangage |My |'ropinj. |My aowient | My| foment | M |mitowtne| Mz Rodmthe | [Metis | Me Meena | Mx| foment | Mx| Gomene | L | pena” | Ma Yawing | N | YOERion| Mz | Serelanja| Me fnsment | Mz] Yawing | N |onicnanen | My vensity | [pensite | g [Gustin |g |piente | g | Density | g [uomocn | @ area | § |surtace | 5 | roving |S |ricne | F [are |S | macmasn | $ Speed ly vitesse | v [rine | v{ S881 v | speca | Vv | cmopoem | v cuors | ¢ feorse [1 Yaeuse 11 laut Lt Leute Laem 8 -Atrodinamitke konstrukeije I 218 22. Odredivanje aerodinamitkih koeficijenata Aerodinamiéki koeficijenti dobijaju se iz osnovnih jednatina g~%, ga, qs qs | ae oy Me ” pep oat . fel . Pomocu vrednosti g~——@V# i Re, Ryy..y Mz, koje se odreduju eksperimentalnim ispitivanjem, i uslovno usvojenih veligina $ i 1, Eksperimentalna ispitivanja vrSe se u aerotunelima uglavnom sa_mode- lima — rede sa izvode- njima wu pravoj veligini. Aerotuneli su narotito izgradene instalacijeuko- 8 ig jima se pogodno smeste- nim ventilatorskim agre- gatima stvara uniformno strujno polje u jednom odredenom prostoru u kome se nalazi model, odnosno izvodenje u prirodnoj velidini, éije aerodinamié- ke osobine treba _odre- diti (S-2201—S-2209). a b—2100 S-2208. Acrotunel Instituta u Chalais-Meudon-u za ispitivanja u prirodnoj velidini- Aerotuneli mogu biti bez povratnog i sa povratnim kanalom. $-2201 i $-2208 prikazuju aerotunele aerotehniékih instituta u Saint- Cyr-u i Chatais-Meudon-u. Ovi aerotuneli pripadaju prvoj vrsti. ,Vazduh usled depresije, koju stvara_ventilatorska grupa, ulazi spolja 4 suzavajuci deo aerotunela — kolektor. Pri ovome brzina postepeno raste, usled suZavanja preseka, do svoje maksimalne vrednosti u radnom delu u kome se nalazi model. Iz radnog dela vazduh prelazi u progireni deo aerotunela — difuzor, u kome brzina postepeno opada do iavesne vrednosti, sa kojom napusta izlazni’ presek. 19 Radni deo aerotunela ove vrste moze biti sa ogranigenim ili_slobodnim mlazom. U ovom drugom sluéaju radni deo za ispitivanje sa slobodnim mlazom mora se nalaziti, ogigiedno, u hermeti¢ki zatvorenom prostoru—komora Eiffel-a. $-2202 i $-2205 prikazuju aerotunele Aerotehni¢kog instituta NACA koji pripadaju drugoj vrsti. $-2209, Radni deo i ventilat.rska grupa aerotunela u Chalais-Meudon-u. U aerotunelima ove vrste difuzor se produzava do ulaza u kolektor i obrazuje prosto-povratni ($-2202) ili dvojno-povratni (S-2205) kanal aerotunela. Ekonomitnost aerotunela odreduje se koeficijentom korisnosti koji pretstavlja odnos kinetigke energije vazdusne mase Ex u radnom delu i snage P potrebne za odrZavanje uniformnog strujnog polja brzine V. Kako je sim ve Ex as Wp 2 2 to je ne oS, on 150 P gde jeg gustina vazduha u kg sec*/m*, S— popreéni presek radnog dela u m?, V — brzina strujnog polja u msec i P’ — motorna snaga u ks. Pri normalnim atmosferskim uslovima — 9, = 0,125, koeficijent ko- y 8 risnosti bice + ==. sv Se 2203 ™* 1300P U_ pogledu ekonomignosti_ prikazane vrste aerotunela ekvivalentne su Gubitak na kinetiékoj energiji izla- znog vazduha iz difuzora, u prvom slu- €aju, priblizno je jednak zbiru gubi- taka u povratnim) kanalima u drugom slugaju. a : Brzina strujnog_polja u_aerotunelu moze se odrediti na razne nagine. Najprostiji i u primeni najuobitajeniji je uredaj Pitot-cevi sa mikromanome- trom ($-2210). 8-21020 __,__Na prednjem delu Pitot-cevi nalazi se taéka ustave A u kojoj je pritisak jednak ukupnom pritisku p, po jednagini Bernoulli-a. U tatki B° brzina je Jednaka brzini strujnog polja, a’ pritisak odgovarajuéem statiékom pritisku i. mp $-2211. Pitot-cev. $-2212. Obitan mikromonometar ‘$-2213. Mikromanometar sa plovkom Py po istoj jednagini. Razlika ovih pritisaka, koja se odreduje pomocu mikro- manometara (S-2212, $-2213), daje , ee _ i . P—po=—oVP=q 2204 iz koje je ot) Venn) gde je x popravni koeficijent Pitot-cevi (S-2211), koji je blizak jedinici. , 2205 $-2214, , Komponente aerodinamjéke sile i aerodinamitkog momenta, koji dejstvuju na model u strujnom polju, odreduju se manje ili vige sloZenim ureda- 21 jima — aerovagama. Ma da vrlo razligite po svojoj konstrukciji — sa 2iéanim ili krutim sistemima veza, gravitacionim ili dinamometarskim mernim ureda- jima za pojedinaéna ili’ istovremena de stva, neregistrujuce ili registrujuce, polua tomatske ili automatske — aerovage po 8.2215, Radni deo VDT. $-2216. Aerovaga FST. osnovnoj koncepciji moraju dati Sest potpuno nezavisnih mernih komponenata na osnovu kojih se mogu odrediti Sest Komponenata Rx, Ry, Re, Mx, My, Mz Re Zs A, Bey S-2217. Aerovaga instituta u Varsavi. aerodinamitke sile i momenta, pa prema tome i acrodinamitka sila R po velitini, praveu, smeru i polozaju.22, ___U slugaju da aerotelo, cije se aerodinami simetrije, koja je za sve vreme ispi 8-218. Aerovaga sistema Prandtl, komponenata aerovage moze se smanjiti i 7 Komponentaine ($-2218), njitina tri. Aerovage ove vrste zovu se tro- za razliku od Sestokomponentainih aerovaga (S-2220),. $-2219. Acrovaga sistema Tcussaint-Drzewiecki. r iéke osobine odreduju, ima ravan ivanja paratelna strujnom polju, broj U izvesnim slugajevima za poznavanje aerodinamitkih osobina aerotela dovoljno je znati samo jednu od komponenata aerodinamiéke sile, pa i aero- vega za ovu vrstu ispitivanja moze imati samo jednu od mernih komponenata — jednokomponentalna aerovaga. $-2220, Aerovaga NACA za ispitivanja u prirodnoj veli¢ini. $-2214 prikazuje shemu koncepcije jedne aerovage sa Sest nezavisnih merih komponenata: Rx, Rey Ry, Rey Rea Req. Komponente aerodinamitke sile i momenta, u ovom sluéaju, odreduju se neposredno iz jednacina Rxe=Ra+ Rray Ryd, Ry=Ry, My = — Regl , Rz = Rx + Reg + Rags Mz = (Rx, — Res) d. Slike $-2216—-S-2221 daju nekoliko razlititih konstrukcija_aerovaga, na Kojima su prikazane i veze modela, odnosno izvodenja u prirodnoj veligini, ¢ije aerodinamitke osobine treba odrediti. Pri odredivanju brojnih vrednosti aerodinamigkih Koeficijenata eksperimentalnim putem, javljaju se neizbeZne greske koje zavise od velikog broja raznovrsnih uzroka. Granice ovih neizbeZnih greSaka odreduju se velikim brojem ponovnih i periodiénih ispitivanja kontrolnog modela iz kojih se na kraju dobijaju i srednje vrednosti moguéih otstupanja*. 2 Videti napomenu tabelarnog pregleda aerodinamigkih Karakteristika aeroprotila (T-3501).24 Srednje vrednosti moguéih otstupanja Aa, AB — uglova, koji odreduj polozaj aerotela u strujnom polju, i koeticijenata A : _ ‘Acne on Rae nih ie o Bi i Cys vseene Cme tazlicite su za razlitite aerotunele. a uzgonske povrsine srednje vrednosti ovih otstu; ji - tunele nalaze se oko vrednosti ees Ax = £0,1°; Ax = £0,004; Ace = £0,01; Ac, = £0,003. Poznavanje ovih veligina neophodno je da bi se znala taénost sa_ko- jom treba voditi aerodinamiéke proracune u koje ulaze aerodi icki - ficijenti dobijeni eksperimentainim putem. : eee $.2221. Veza krila sa aerovagom FST. Napomenimo na kraju da se pri odredivanju brojnih i i. Ng nih vrednosti aerodi- hamickin Koeficjenata uvode i izvesne popravke, koje zavise od ogranicenja strujnog polja, veze modela sa aerovagom i drugih faktora, a koj ji razliite za razne aerotunele, . area TRECA GLAVA AERODINAMICKI KOEFICIJENTI Aerodinamitka sila i moment u najopstijem slugaju (2103) imaju Sest komponenata koje se mogu odrediti pomocu aerodinamickih koeficijenata Cx» Cyy Cry Cmax, Emy Ems» Ovi koeficijenti zavise, pri ostalim jednakim uslovima (2102), od oblika i dimenzija aerotela i menjaju se sa polodajem ovog u strujnom polju. Za- visnost aerodinamitkih koeficijenata od polozaja aerotela u strujnom polju daje se u obliku tabelarnih vrednosti ili raznih dijagrama. U sluéaju da aerotelo ima ravan ili osovinu simetrije, koja je za sve vreme kretanja paralelna praveu brzine, odnosno pravcu strujnog polja, broj gero- dinamickih koeficijenata smanjuje se i svodi na tri, odnosno jedan, uw 2a- visnosti od oblika aerotela. 31. Aerodinamitki koeficijenti uzgonskih povrsina Aerodinamitka sila uzgonskih povrSina, Gija je ravan simetrije para lelna pravcu strujnog polja, odredena je po velidini, praveu, smeru i polozaju aerodinamitkim koeficijentima fx, C2) Cm Koeficijenti cx i cs daju silu otpora i uzgona Re=qeeS i R= qeeS, 3101 pa prema tome i aerodinamigku silu R po veliini, praveu i smeru, a koeficijent cm — aerodinamigki moment M=qemSl 3102 koji odreduje polozaj rezultante R. Polozaj uzgonskih povrSina u strujnom polju odreduje se napadnim uglom. Ugao a izmedu pravca strujnog polja i jednog unapred usvojenog u ravni simetrije, ili bilo kojoj sa ovom paralelnoj, zove se geometriski napadni ugao (S-3101). U izboru ovog pravea nema nikakvog ogranigenja. Medutim u primenama uobitajeno je da se za ovaj pravac uzima pravac jedne od tetiva aeroprofila uzgonske povrsine.26 Napadni ugao an koji odgovara nultom uzgonu zove se napadni ugao nultog uzgona. Pravae strujnog polja za koji je uzgon jednak nuii razlikuje se obi¢no od pravea usvojene tetive za odredivanje napadnog ugla i zove se aerodinamigka osovina uzgonske povrsine, odnosno aeroprofila, a napadni uugao u odnosu na ovu Og = aon 3103 aerodinamiéki napadni ugao ili napadni ugao nosivosti. Zavisnost aerodinamickih koeficijenata od napadnog ugla, dobijena eksperimentalnim putem, daje se ul obliku tabelarnih yredno- sti ili dijagramat, U izvesnim aerodinamigkim i stati¢kim proragunima, aero- dinamiéka sila R razlaze se na Komponente Rri Ry od kojih prva — tangencijalna_kompo- nenta leZi_u praveu tetive srednje linije aeroprofila, a druga — normaina komponenta u pravcu normainom na prvoj. Iz S-3102 vidi se da je Ri= Rxcosa— Rzsina, Rn = Rx Sin*x + Rz cos x 3104 ii deobom sa gS 1 = Cx C08 «—CzSiN%, Cn = Cx SiN x + €2C0S a, gde su cr i cn aerodinamicki koeficijenti tangencijalne i normalne kom ponente aerodinamicke sile R (T-3101) R Kako je nap dni ugao « obigno at 7 mali, to se cesto u proragunima, \ fe 3105 sa prvom pribliznosti, pretpo- stavlja da jecos a1 isin oa, tako da gornje jednaéine postaju GSO aly (n= axe +er, gde je ugao izrazen u ra 3106 nima. U tehnigkim primenama ugao se daje obiéno u stepenima, pa je za priblizne proraéune a r= lx — Cry 37,3 ; 7 3107 on = C2 ce. 57,3 Primer: Odrediti aerodinamitke koeficijente ¢ i en aeroprofila Boeing 103A 4 zavisnosti od napadnog ugla. ReSenje jé dato u T-3101 u kojoj su vrednosti cx i mitkih koeficijenata datih u T-S1, drugi deo, str. 73. ete iz tabela aerodina~ + Osnovi aerodinamitkih konstrukcija, drugi deo. 27 ss e | s83lZa8el2 slo eeleg ee Rl ed S55 4 8ieasl|ae qo 2 $2.2 alesle] 28 Sosa aes|h SB sla] SS oc so so sls ot 2 22/8 _& es S725 8 S/F AS 22 Ii tl es or sc csicosc oc s- ci eee cree oS k2eIS8 SRS €lz2 a 515 B «coos s|[s so slo s]l[osesfoed e882 8/8 2 es kl= ga sls ea} ye [$eses[es5 35 5/3 23/25 23! i a * a 2 e = Ss |e $e 8 8/8 s & as als a8 p- |F S555 s/55 5 25 32 2s g 2 2.2 als 22 [2528 8/82 2 ale size : & sees s[o oo cls S/S s stage! elle teeba| eal aes lee eco oS Kiso cos es sle sslfoo 2ef228 2/8 ee els ele e else gece sls seq sls s/o $ 3/3 5 ctS8 BF Ss Ess slegealsg yes slsss als ole 33/2 & 5 i 8 @ 3 5 egiso5 98 8 ret eoss}eeogge eesle eles slo 2: af 7 oT az Pa 58 © < sess eg « = 3/8 2 3] eee see Be aS slo a4 Bess Bese ds sou eulesg28 Moment aerodinami¢ke sile, koji sluzi za odredivanje polozaja rezultante, moze se uzeti u odnosu na bilo koju tacku. Uobigajeno je, medutim, da se za pol momenta uzima ili prednja ivica aeroprofila ili taka u ravni ovog oko koje je moment nezavisan od napadnog ugla Tatka u ravni aeroprofila oko koje je moment nezavisan od napadnog ugla 21ve se aerodinamitki centar aeroprofila i obele- Zava sa a.c. Cc 1 Pretpostavimo da je poznat aerodinami¢ki moment Mu $-3103, odnosu na prednju ivicu aeroprofila i neka pravac aerodinamicke sile R seée tetivu aeroprofila, koja prolazi kroz pol, na rastojanju x od prednje ivice (S-3103), Razlaganjem aerodinamicke sile R na komponente Rr i Rn dobija se da je M=—xRn ili zamenom M=qgemSl i Ra=qenS a Cm yoct 3108 1 fn Medutim, kako se koeficijent cn malo razlikuje od c; 2a uobitajene napadne uglove, to se sa prvom pribliznosti moze staviti da je nes, pa prema tome i 7 3109 Iz poslednje jednatine vidi se da se polozaj rezultante aerodinamitke sile u odnosu na prednji icu aeroprofila moze odrediti neposredno za svaku vrednost uzgona, odnosno napadnog ugla koji ‘ovom odgovara, ako je za ovaj poznata vrednost koeficijenta momenta u odnosu na prednju ivicu. Vrednost x/I obeleZavaa se o- znakom c.p. i iaralava éesto u procentima. Pretpostavimo sada da je po- zat moment M,,, u odnosu na $-3104 aerodinamigki centar aeroprofila. Neka je m= (x/l)ac, relativno rastojanje aerodinamitkog centra od prednje ivice aeroprofila Iz $-3104 izlazi neposredno da je M, (em) Rn— (2) IR: gde je (y/Dac. relativno rastojanje aerodinamitkog centra od tetive aeropro- 29 fila. Kako je drugi éan gornjeg izraza mali u odnosu na prvi, to se u tehnigkim primenama’ zanemaruje, tako da je sa prvom pribliznosti Mac, = —(% —mDRn- Zamenom Mae, =4Cmac,S1, Rn genS, i vodedi ratuna da je trace, dobija se jednagina mae m— "Ae, 3110 I ez koja odreduje polozaj rezultante aerodinamitke sile zd svaku vrednost uzgona, odnosno napadnog ugla koji ovome odgovara: $-3105 Veza izmedu koeficijenata cm i ¢ma., je neposredna, Pretpostavimo da su poznati moment M,<. oko aerodinamigkog centra i komponente Ry i Rn aerodinamictke sile R. Iz S-3105 vidi se da je moment u odnosu na prednju ivicu aeroprofila M=Mge—mIRa+ (2) IRs, ili zanemarivanjem poslednjeg élana, kao male veligine drugog reda, i zamenoi M, Mge, i Rn, 8a Tanije ucinjenim pretpostavkama, dobija se : (m= Cae, — Mx 3 Iz poslednje jednatine vidi se da je za nulti uzgon Emme, = 0) = ae. Koeficijent cnac, iz ovog razloga zamenjuje se Sesto i sa Cm, tako da jednagine (3110) i (3111) postaju 3112 Cm = Cmg — MCs « 3113 Vrednost m razligita je za razne aeroprofile i menja se u granicama 0,22 — 0,25. U nedostatku stvarnih vrednosti uzima se priblizna, teoriska m = 0,25 ili m = 0,25, gde je = 1 — 0,65 (d/l)max korektivni Han,30 ___Napomenimo da je u izvesnim zemijama konvencijom usvojen, kao pozitivan smer momenta tm, moment obrusavanja. U ovom sluaju jednaéina (3113) postaje Cm = Cmg + Mz y © éemu treba voditi racuna _,, , Koordinate aerodinamitkog centra odreduju se pomocu aerodinamitke sile i momenta, odnosno odgovarajucih aerodinamiékih Koeficijenata $-3106, _Neka su (x, Jae, Koordinate aerodinami’kog centra, a R i M aerodinamitka sila i moment u odnosu na prednju ivicu aeroprofila. Ako silu R raziozimo uw komponente Rri Rn, tada je (S-3106) moment u odnosu na aerodinamicki centar M, M+XxXRn—yRe ili deobom sa gS1 fm = Ema — (7) bn CG) et. Ova jednagina daje vezu izmedu aerodinamitkih koeficijenata i koordinata aerodinamitkog centra. Za odredivanje vrednosti (X/l)ac. + (V/Na.c. i Cree Pottebne su tri uslovne zavisnosti. __ Kako gornja jednagina mora biti zadovoljena 2a sve vrednosti date jednaginom cn—i(c.), to ée biti zadovoljene i za dem - des (e, = 0) enced y= tm a= On _ Tako, zamenom ¢ i ¢n jednaginama (3105) dobijaju se tri uslovne jednadine en =) Ceo) Si An +4) 6. e.g) 008 tn = Enos G).. (< sin an + ( +oy 3h + (2), [(1 + eco) stan (EE) coe] =m, x _ mae, — G),, np + ( r),. Cty = Cp» sa tri nepoznate mee» (X/Dec, i (Dae. U gornjim izrazima index 0 odnosi se nia vrednosti koje se dobijaju pri cx=0, a index p za vrednost ¢, proizvoljno izabrami ispred-maksimuma, Uzimajuéi u obzir uobigajene pribliznosti u 2erodinamiékim proratunima: sinan & an, CoSan % I Ce ), sitaneO sO, gy = =0 (ie). =. sistem gornjih jednadina daje za koordinate aerodinamickog centra, u Kojima an, kao mala velitina vikeg reda, izraze — €4p)— an (Cro Emp) ® yO An kng aud ) mg — np —~ Mey Uae” 6 gy — Spe frp U gornjim jednaginama, napadni ugao nultog uzgona izrazen je u radijanima, Zamenom vrednosti (3114) u x y mas. =tm+(~) tr —(X) aus. ‘ en + ( a Cee se i koeficijent cma, Koji je praktitno jednak vrednosti cm. 32. Osnovne karakteristike krila Krilo je sastavijeno obigno iz niza evolutivnih aeroprofila duz razmaha (S-3201), iste ili razlidite relativne debljine, i po svom obliku moze biti pravougaono, trapezno, eliptiéno ili kojeg drugog oblika u zavisnosti od konstruktivne zamisii ili postavijenih uslova. Najveéa dimenzija (S-3202) krila 6 zove se razmah. Popreéni presek krila, na bilo kome mestu du razmaha, daje lokalni aeroprofil krila, a tetiva ovoga — lokalnu tetivu krila. Podudna tetiva lokalnog aeroprofila pretstavlja lokainu ili mesnu Sirinu krila. koja spaja aerodinamitke centre lokainih aeroprofila zove se centralna linija krila (S-3203), a ako je centralna linije prava, tada se zove osovina xrila ($-3204, $-3205).32 Ugao izmedu osovine krila i prave koja stoji normalno na ravan simetrije odreduje strelu krila, a ugao 3 izmedu osovine krila i njene projekcije na ravan koja prolazi kroz tetivu srednje linije aeroprofila u ravni simetrije i stoji normalno na ovoj — ugao dijedar ili ugao pregiba krila AS (? S-3201 Krilo moze biti geometriski (S-3206) ili aerodinamiéki (S-3207) vito- perno prema tome da li se tetive, odnosno aerodinamicke osovine lokalnih aeroprofila, nalaze u istoj ravni ili ne. 8-3202 Povrsina ianad tetiva srednjih linija lokalnih aeroprofila zove se gornjaka, a ispod —donjaka (S-1102) krila. Pod aerodinamigkom povrsinom krila S podrazumeva se uslovno usvojena povrsina projekcije krila na ravan koja prolazi kroz tetivu srednje linije aeroprofila u ravni simetrije, a stoji normaino na ovo} (S-3208). Odnos povrsine i razmaha krila In = a 3201 6 33 daje srednju geometrisku tetivu krila, a odnos a 2 3202 vitkost, odnosno specifigni ili relativni razmah krila. Zamenom In iz (3201) u (3202) dobija se vitkost krila a as Ss izrazena pomoéu razmaha i aerodinamitke povrsine. Polozaj krila u strujnom polju odreduje se napadnim uglom « u odnosu na izvesni usvojeni pravac koji je vezan za krilo. Pri izboru ovog pravea nema ograniéenja. Medutim, u tehnié- kim primenama uzima se obiéno ili pravac tetive srednje linije u ravni simetrije ili projekcija pravca srednje aerodinamitke tetive SAT na ravan simetrije krila. Srednja aerodinamicka tetiva krila je tetiva, po povrsini ekvivalentnog, zami8ljenog pravougaonog krila na koje dejstvuju isti_aerodinamigki momenti koji dejstvuju ina stvarno krilo. Odredivanje ove uslovne veligine daje nekoliko resenja u zavisnosti od usvojenih dopunskih uslova. Neka je dato krilo(S-3209) za koje treba odrediti srednju aerodinamiéku tetivu. Na svaki element krila [dy, koji je odreden polozajem prednje ivice A(xy,2) U odnosu na sistem Oxyz, dejstvuje izvesna elementarna sila dR i elementarni moment dM sa polom u tacki A 3203 8.3203 8.3204 Elementarna sila dR moze se razloziti na dve komponente: dR; — u praveu tetive i dR, — normale na prvu. Uvodenjem aerodinamitkih Koeficijenata moze se staviti da je ARn=tngdS, dRi=cgdS, dM = cu ql ds, gde je dS=ldy i g=eV¥2. ‘Acrodinamicke konstrukelje 234 Aerodinamigki moment u odnosu na osovinu Oy (S-3210) biée aM, =dM —xdRn+2dRr ili zamenom dRn i dR My = (¢ml? dy ~ nx Ldy + c21dy) q. Integracijom duz razmaha dobija se vie bie re ran fearey— estas fasts : Neka je po povrSini ekvivalentno pravougaono krilo tetive lz sa prednjom ivicom éiji je polo- Zaj odreden koordinatama taéke M (Xo, Yo, 20)» Moment u odnosu na Oy osovinu biée odigledno My = 9 (em la — (nS X0+18 20). Uporedivanjem poslednjih dveju jednatina dobija se neposredno da je 18 12 ble GSz0=2 f ealady, aSim2 fetaty, mS I. 2 fentay. U opstem slugaju vrednosti cm, cn i cr promenljive su duz razmaha. $-3206 $-3207 Medutim u praktiénim primenama pretpostavija se, sa prvom pribli- Znosti, da su ove vrednosti konstantne za jedan odredeni ugao i jednake za ekvivalentno i stvarno krilo. 35 Sa ovom pretpostavkom gornje jednagine daju oe ae ” 2 2 ail t=2 fed, xw=2fixty, w=2fiady, 3008 alt a sil 2 _ koje odreduju srednju aerodinamicku tetivu krila po veligini i poloZaju. $-3208 Vrednost integrala u jednaginama (3204) odreduje se analititki ili grafitki prema tome da li sel, x i 2 mogu izraziti analiti¢ki ili ne. $ 3209 Odredimo srednju serodinamitku tetivu krila uobitajenih oblika.36 Neka je dato eliptiéno krilo sa tetivom [, u ravni simetrije (S-3211). Zakon promene lokalnih tetiva duZ razmaha biée R=P, ( 14 4a)? a povréina krila Pretpostavimo da sve tacke lokalnih tetiva koje se nalaze na jednom odredenom relativnom rastojanju k=h/l, od prednje ivice obrazuju pravu liniju normainu na tetiva aeroprofila u ravni simetrije krila. U ovom slugaju rastojanje prednje ivice bilo koje tetive duz razmaha od osovine Oy biée x=k (kl). Neka je osim toga dijedar, odnosno pregib krila, odreden ugiom ili rastojanjem i kraja krila od projekcione ravai. Kako je prema S-3211 6 = 2h/b, to je 8.3210 zaytgd ar Thy, Zamenom 1, x, z, odgovarajucim vrednostima, opste jednatine (3204), koje odreduju srednju aerodinamiéku tetiva, integracijom daju 37 3205, ili lg=085ls, Xo=O15KIs, $3212 Srednja aerodinamitka tetiva nalazi se na rastojanju > pet == fly a y. ef y od ravni simetrije. Zamenom | i integracijom dobija se wae, 3206 3a ili y,=02120. Neka je dato krilo trapeznog oblika ($-3212) sa dijedrom, odnosno uglom Pregiba 8, i uglom g koji odreduje pravac prednje ivice. Prednja ivica krila u ovom sluaju moze se izraziti jednaginama x=ytgp i z=ytge.38 Neka je odnos tetive na kraju krila i tetive u ravni simetrije bo n=”, ls Kako je za trapezno krilo datog oblika { [20-2] is pila) ble, . to opite jednadine (3204) daju 2 _ . 3 +2n btep Xo CEP osm" 3507 ap = Mb2M ted 641-Fay Primetimo da prva od opstih jednatina za odredi i i : va stih jed ivanje srednje aerodinamitke tetive pomnozena sa §/2 pretstavija udvojeni staticki moment. Sp 39 povrSine dijagrama koji daje zakon promene lokalnih tetiva duz polurazmaha. Poznato je da je Stati¢ki moment izvesne povrsine u odnosu na nekut osovinu jednak proizvodu uotene povrsine i rastojanja njenog teZista od iste osovine. Prema tome, srednja aerodinamicka tetiva bice jednaka udvo- jenoj ordinati tezi8ta povrsine dijagrama koji daje zakon promene lokalnih tetiva duz polurazmaha datog krila. Kako tediste trapeza lezi na srednjoj liniji, to je srednja aerodinamicka tetiva krila trapeznog oblika tetiva koja prolazi kroz tediste polupovrsine krila. ‘Tediste trapeza, kao Sto je poznato, nalazi se ‘u preseku srednje linije i dijagonale tra- aa pezovog paralelograma (S-3212). Na ovaj nadin dobija se neposredno i prosta graficka metoda za odredivanje veligine srednje aerodinamigke tetive krila trapeznog oblika, Iz drugih dveju jednagina, zamenom x=ytgp i z=ytgs, vidi se da je on bia 2tgp a] 4» ~ 218? fiydy , zo = 82 | tye x Ss fo ees ty itt Sx + Sx 2% i m=22 tgs , 3208 s oP Ss g ade je Sz stati¢ki moment povrSine dijagrama (=f (y) u odnosu na osovinu Ox. Kako je 2S = yoS, to je xo=Yyotgp i zo=yotge. 3209 Da bi se iskoristila izlozena grafigka metoda u praktiénim primenama, krila trapeznog oblika sa zaobljenim krajevima zamenjuju se po povrsini ekvi- valentnim krilima trapeznog oblika bez zaobljenja (S-3213). Pri ovome dodate i oduzete povrsine na kraju moraju biti jednake Ekvivalentno krilo trapeznog oblika bez. zaobljenja odreduje se cesto u primenama i uvodenjem ekvivalentnog razmaha be = (0,96 +0,97) 0. 3210 Za krila sastavijena iz centralnog pravougaonog dela — centroplana i trapeznih krajeva (6-214) srednja aerodinamitka tetiva odreduje se po- srednim putem, U ovome sluéaju odrede se-prethodno srednje_aerodinamicke tetive centroplana i trapeznih krajeva, i krajevi ovako dobijenih tetiva spoje se pravim linijama. Srednja aerodinamitka tetiva celog krila bide ona tetiva, izmedu ovako dobijenih pravih, koja deli rastojanje izmedu srednjih aerodinamickih tetiva centroplana i krajeva obrnuto srazmerno odgovarajucim povrsinama. Xo33, Prougavanje aerodinamitkih koeficijenata krila Primenom dimenzione analize aerodinamicki koeficijenati krila C5 C2 i Coe mogu se izrazitit u zavisnosti od napadnog ugla « jednacinama Ce = Ceo +k (a -- an)? Cz = A(x—an), 3308 Cm = Cmp —~ 4m (% — an) . Prva Jednatina pretstavija krivu otpora, druga — krivu uegona, a treca — krivu momenta. : U ovim jednaginama an je napadnié 4 ugao nultog uzgona, a k, @, MM, Ceo) i emo — 7 koeficijenti koji pretstavijaju: rao — | ced —— k — koeficijent induicije, 4@ — gradijent krive uzgona, m — gradijent krive momenta Cx) — koeficijent otpora za k= 0 i mq — koeficijent momenta pri nultom uzgonu, J , oe 3 Zamenom a—an iz druge od jednadina "2-1 (3301) u treéoj dobija se “| fm = mp — Mes, 3302 ae jednatina (3113) koja daje zavisnost koefi- Se cijenta momenta od koeficijenta uzgona, a | u prvu Ox = lrg Heo, 3303. | gde je x = kjat, SSS __ iz ovih jednatina vidi se da se aerodi- ~~. _| Mamicki koeficijent otpora sastoji iz dva Sj Gana od kojih je prvi nezavisan, a drugi za~ ! visan od koeficijenta indukeije. Prema tome, 8-3301 svakoj vrednosti koeficijenta uzgona odgovara jedna dopunska vrednost koeficijenta otpora ili, drugim regima, uzgon indukuje jednu vrstu otpora koji sa njim i Restaje. Iz ovog razloga ova vrsta otpora zove se indukovani otpor i ozna, tava sa cy. é Sa ovom oznakom jednagina (3303) postaje Cx = xg + Cxis 3304 Jednaéina koja daje zavisnost izmedu uzgona i otpora e = f(a) 3308 zove se polara Eiffel-a. *M. Nenadovié, Osnovi aerodinamitkin konstrukcija, opsti deo. 4t Zamena koeficijenata ¢. i ¢z iz (3105) u (3303) daje zavisnost tn =f (ct) 3306. koja pretstavija polaru Lilienthal-a. Iz jednadina (3301), (3302) i (3303) vidi se da se koeficijenti a, m ix mogu odrediti iz jednaéina _ dem — ee on _ Dimenziona analiza nije u moguénosti da pruzi blize podatke o ovim koeficijentima. r 6 TT of——|_— cons oe oso of— —loces | ° apgee 3 D-3301 Medutim, teorija uzgonskih povrsina’ daje za koeficijent * vrednost 1+0 mh i i koeficij —vi ke povrsine. Na ovaj de je 8 — popravni koeficijent, a a — vitkost uzgons! hain. dobija se zavisnost indukovanog otpora od uzgona ct xi = (148). 3308 cu = (148) Gornja jednatina pretstavija polaru indukovanog otpora ili polafu PrandtLa. - Zamenom (3308) u (3304) dobija se ; Ce ba + (148) 3300 jednaéi i icijent is tpora jednak Iz jednagine (3308) vidi se da je koeficijent indukovanog otpora je nul ne demo 4 mutt wogon vee 11a sve vrednost"usgona, kada Je vitkost ¥ Loc. cit., str. 4042 neizmerna, odnosno 2 wine netzmerne vitk Prema tome koeficijent cc, pretstavija koeficijent otpora uzgonske povriine éiji je razmah beskra kof Bent stored raza, eskrajan, odnosno vitkost netzmerna, 1 zove se Kofi —— Kako koeficient otpora zavisi od napadnog ugla, to iz jednacine (3309) izlazi dase napadni ugao mora _menjati sa promenom indukovanog otpora. Prema teoriji uzgonskih povrsina, promena napadnog ugia moze se izraziti analogo jednatini (3304) jednaginom s°. Na ovaj nagin dolazi se do pojma uzgonske po- a= a+ 4, 3310 4 kojoj x pretstavija napadni ugao uzgonske povrSine neizmernog. razmaha, 5 ans avo 2 oO a 0 e D-3302 odnosno neizmerne vitkosti, ili napadni ugao aeroprofila, a ugao 2, — indukovani napadni ugao ce =(I4)= 3 a= (14) 3311 koji postaje jednak nuli pri 4 = oo za bilo koju vrednost cy Zamenom (3311) u (3310) dobija se a a=%+(l+r—, (+98 3312 gde je + — popravni koeficijent, a ugiovi izrazeni u radijanima ili a = ao? + 57,3(1 +2), 3313 wa ako su uglovi dati u stepenima. 43 Popravni koeficijenti 6 i r u gornjim jednaginama zavise od podele uzgona duz razmaha ($-3301), odnosno u prakticnim primenama od oblika krila. Dijagrami D-3301, D-3302 i D-3303 daju vrednosti ovih koeficijenata za bezvitoperno pravougaono i trapezno krilo u zavisnosti od vitkosti 2 i odnosa lo/ls ee Srednje vrednosti ovih koeficijenata za bezvitoperna krila uobitajenih oblika i vitkosti date su u tabeli T-3301. ‘T-3301 OBLIK KRILA [ears 148 | 114 118 118 1,06 TSE =a 11.00) 1,07 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 | U primenama, za krila trapeznog i pseudotrapeznog oblika, pretpo- stavlja se Gesto, u prvim pribliznostima, da je t= 0 =. Analogo jednaéini (3301) za odredivanje uzgona krila odredene vitkosti, mode se staviti da je Cy == lo (to—an) 5 ade je cy koeficijent uzgona za neizmernu vitkost, odnosno koeficijent uzgona acroprofila Za jednu istu vrednost uzgona krila neizmerne vitkosti otigledne vitkosti 2 biée o (to een) = (xa). Zamenom a iz (3312) i stavijajuéi da je c,= a(x —an) dobija se jednaéina , 3314 koja daje vezu izmedu gradijenata uzgona neizmerne i odredene vitkosti krila.44 Vrednosti a i a u jednadini (3314) od; Si i vi a govaraju napadnim uglo iraZenim u radijanima. Ako su uglovi dati u stepenima, tada ro % —a =s73(141) 4%, 3315 aa Ja jednagine (3315) odreduje se meposredno vrednost gradijenta uzgona bye (390)! za neizmernu vitkost ay = 7 , 7 1—s7a(1-42) 2 aie ah ako je poznat gradijent a, ili gradijent uzgona C20 (¢—an)? odredene vitkosti 2 oe) _ 1457.3 (1-2) “2 eal ako je poznata vrednost a. Jednagine ao + 57,3(1-+4) 2, mo 3318 Cx = bso + (148) : i ah daju moguénost da se pomoéu aerodinamickih koeficijenata krila neizmerne 45 vitkosti odrede aerodinamiéki koeficijenti krila odredene vitkosti (T-3302) ili aerodinamitki koeficijenti krila neizmerne vitkosti ao? = a? —87,3(1 $2) = ah 3319 ce Cap = Cx — (148) wah ako su ovi poznati za jednu odredenu vitkost 2 (T-3303). D.3402 Primer. Odrediti aerodinamitke koeficijente pravougaonog krila sa acropro- Jilom M-12 vitkosti = 6, ako su poznate aerodinamicke karakteristike aeroprofila. ReSenje je dato u T-3302, 7-302 | AEROPROFIL ae ain 3,54 ty 0,165 | M12 oe 3 ___ Oxi = (1+ 8) = 0,0555 cy” ee ae (4doy y 28 19 04 11 26 57 87 U8 156 17,7 0,0113 0,0109 0.0108 0,0109 0.0130 0,0184 0.0223 0,0359 0,092 0,1513 fey |-011 003 0.11 0,24 0,38 0.66 0,93 IIT 1,25 1,21 ¢y*_| 0,012 0,001 0,012 0,058 0,144 0,435 0,860 1,364 1,560 1,470 @; |-0,39 -0,11 0,39 085 1,35 234 330 415 4143 4,28 0,0007 0,0001 0.0007 0,032 0,080 0,0241 0.0477 0,0756 0,0865 0,0815 32 20 00 20 40 89 120 160 20,0 220 0,0120 0,0110 0,0115 0,0141 0,0210 0,0425 0,0700 0,115 0,1787 0,2328 IS [cz |-0,11 0,03 0,11 0,24 0,38 0,66 0,93 IIT 1,25 1,2146 Primer. Cdrediti acrodinamiéke karakteristike aeroprofila G-549 ako su pozna~ 6-A-S Wi acredincmicki keejicijenti pravougaonog Krila vitkostt Loe, BAe) Refenje je dato uw T-3303 na osnovu podataka iz drugi ded, st. 139. T-3303 AEROPROFIL a? = 87,8 (1-4-4) & co 4 ne G-549 Leo eee a 6 =0037 a ace ; | 15 7 89 60 -31 02 28 57 86 116 i485 i758 6 0.0057 0.0166 0,0141 0,0203 0.0353. 0,0567 0,0829 0,160 0.1550 0,2020 or 5 ~0,175 0.020 0,228 0,428 0,631 0.841 1,037 1,223 1,320 1,250, 4 A 9.031 0,000 0,052 0,184 0,398 0,708 1,075 1495 1.740 1.560 a “O74 0.84 0.96 1,81 2,65 3.54 4,36 5,16 5,56 5,26 % 3 9,0020 0,0000 0,0034 0.0122 0.0263 0,0467 0,0710 0,0987 9.1150. 0,1030 13 419 “8.2 -68 -41 -20 0.2 22 42 64 89 122 12 4 2 0.0637 0.0166 0.0107 0,0081 0,090 0,0100 0,019 0,0183 0,0400 0,090 175 0.020 0,228 0,428 0,631 0,841 1,037 1,223 1,320 1,250| lee Za dve razlitite vitkosti uzgonske povrsine 4, i a,, jednadine (3319) daju ‘Ont at Ae i ty = ty + Acs, 3320 95 ' L7 9 4 - on Ae <2 He 3321 ala 7 a as 4 . . as Pomocy gornjih jednaéina mogu se odrediti aerodinamitke karakte- ra ristike uzgonske povrSine vitkosti 4,, ako su poznate vrednosti ovih za e 4 kost 4, i obratno (T-3304). i 75 0: | ° \ or 74 Q | : r 55 ~ -20° =10° D-3403. Aeroprofi’ SE, 4= 00 i 2=6 2a MRe =5,1. : Prevodenje aerodinamickih karakteristika krila sa vitkosti 2 = 5 ilid = 6 { na bilo koju, mode se izvrsiti, 2a priblizne proragune, i pomocu nomograma | | =e s 4 T Bairstow, Aplied Aerodynamics, 1939 & 1.330448 304 u kome su vrednosti Aa i Ac, date neposredno za svaki uzgon ¢, i vitkost 4 pod pretpostavkom da je x— 0 — 8, Na dijagramu date su vrednosti Ax = 0,436° = 0,4° i Ace = 0,0075 2a ¢= 1,00 pri prevodenju aerodinamickih karakteristika krila vitkosti 4 ~ 6 na vitkost 2 = 7, Primer. Prevesti aerodinamitke karakteristike pravougaonog krila sa acre- profilom NACA 23012 sa vitkosti 4, =6 na vitkost 2, ~7,2 Refenje je dato u T-3304 na osnovu 7-175, drugi deo, str. 105. T-3304 | agROPROFIL | gaye —573(14% Linc 0529¢, 165 NACA 23012 tk Je , 72 = 0,190 2 2 = 0, e = = (He ee MRe 17 2 a Aja * 6, = 0059 io | 91 |-20 00 20 40 80 120 160 200 220 220) | er _|0,0095 0,008 0.0115 0,0171 0,0360 0,0658 0,1090 0.1590 0,186. 0,2550) on 0,08 0,08 0,23 0,38 0,68 098 1,28 153 163 1,31 | cay* |0,008 0,006 0,053 0,144 0,462 0,950 1,638 2.341 2,657 1,716] Ax | 0,04 -004 -0,12 0,21 ~0,36 -053 -068 -0,81 086 -0,0 ‘Ac, _ | -0,0001-0,0001~0,0005-0,0012 -0,0040 -0,0083 -0,0145 -0,0201 -0,0228 -0,0147] pS |e “1,96 -0,04 188 3,79 7,64 11,47 15,32 19,19 21,14 21,31 || | £x2 | 0,0094 0,0079 0,010 0,0159 0.0320 0.0575. 0,0945.0,1389 0.1432 0.2413 [ca |-0.08 0,08 0.23 0,38 008 098 128 153 1,63 1H Eksperimentalno proutavanje koeficijenta otpora aeroprofila pokazuie da je Cxo = xo min + Cx op » 3322 gde SU Cxymin Koeficijent minimalnog ot- Pora i Cop. koeficijent polozajnog otpora aeroprofila. Koeficijent minimainog otpora je C20 min = Cx mine + Cro min py 3823 gde je Crominy Koeficijent —_otpora trenja, a Cxominy koeficijent otpora o- blika aeroprofila. Koeficijent polozajnog otpora je sloZena funkcija Lip | ee eT arty, am D-3403, gde je cy; optimalna vrednost koeficijenta uzgona za koji je Cx op ~ pa prema tome i Cx = Ceo mine 49 Na osnovu “eksperimentalnih ispitivanja (D-4514) jednacina (3324) mode se pretstaviti pribliZno izrazom 6 ap == 0,02 (2 — Sen 3325 it coop w= (Sea Sen) Cxap = 0,01 (Cy — Cyop)? 3326 za praktigne proraéune. 34, Pretstavijanje aerodinamitkih koeficijenata dijagramima Aerodinamitki koeficijenti uzgonskih povriina, odredeni eksperimentalnim ispitivenjima, daju se tabelarnim vrednostima i pretstavijaju se dijagramima ika oblik promene aerodinamickih koeficijenata sa napadnim uglom, kao i njihove polare, prikazane su dijagramima D-3401 i D-3402 as D-3404. Aeroprofilt $.T.Aé. 237, MRe =0.40 1 A=5, SRA. Medutim, u tehnigkim primenama od narotitog je znataja promena acrodinamitkih koeficijenata do prvi vrednosti maksimuma i minimuma koji se nalaze pri napadnom uglu nosivosti « = 13° — 25°, za pozitivne uzgone, ia = 9 — 16°, 2a negativne, a u zavisnosti od oblika i vitkosti uzgonske Povrsine, Iz ovih razioga aerodinamicki koeficijenti za tehni¢ke primene daju se obiéno tabelarno i dijagramima za napadne uglove koji obuhvataju prve ekstremne vrednosti, : Kako su vrednosti aerodinamickih koeficijenata otpora vrlo male u odnosu na Koeficijente wzgona, to se moduli razmere koeficijenata otpora, pri grafitkom Pretstavljanju, uzimajunekoliko puta veci od modula razmere koeficijenata uzgona Dijagrami D-3403 — D-3409, dobijeni_ iz tabelarnih vrednosti, prikazuju uobiéajene nagine pretstavijanja aerodinamickih koeficijenata za’ teh- nike primene’, 1 SRA. Catalogue de Projils d’ Ailes, 1931. * Svi ovi dijagrami svedeni su na éetvrtinu prave velitine. Aerodinamlake konsteukeije T “35, Analitigko pretstavijanje aerodinamickih koeticijenata acroprotila Acrodinamigki Koeficijenti aeroprofila cx, ¢y i én odredeni eksperimen- tom na modelt krila ili na krilu u prirodnoj velitini” za neizmernu vitkost ‘mogu se pretstaviti i analititki u obliku jednagina (20 — an), C10 = Comin + Beep Em = ino — My 3501 op. ako su poznate vrednosti: ay ny Cx mins reps bey My Cymax 1 (Cy uy) © ~ Ovaj natin pretstavijanja aerodinamié- kin koeficijenata aeroprofila olakiava mnoga proudavanja wu raznim problemima, a proragun pomoéu esto dugih tabela 2a- menjuje se uw mnogim slutajevima algebar- skim operacijama sa prostim analititkim izrazima, Iz ovih razloga daju [se obiéno za aeroprofile primenjene u konstrukeijama i brojne vrednosti veliéina aT Ff D305. Acroprofil! Torino-15, ‘Mike 40 5 35. i + Laboratorio di Aeronautica del R, Instituto d'ingegneria i Torino, 1934. + Exgebnisse der Aetodynamischen Versuchsanstalt zu Gottingen, 1927. g datuma umesto 100 a, 100, 100m, daju se. vrednostt 5 koje su prema” jednatinama (3501) potrebne 2a analiticko pretstavijanje aerodinamickihy koeficijenata (1-350). D:HOT. Acroprofil NACA 2312, MRe—3,12, Ovako izracunate vrednosti aerodinamickih koeficijenata aeroprofila daju ‘mogucnosti da se prede na aerodinamigke kocficijente krila bilo koje vitkosti A. 7 it aie perry U ovom sluéaju zamenom au b= be ~FNACA T. R, 460, 1933. ° Tpyaw HATH, nt 212, 1935,32 ‘de je prema (3309) i (3313), i vodeei racuna o jednagini (3317), kao i da je 6) — ex Jednadine (3501) postaju U iavesnim proragunima, « nedostatku prave vrednosti, gradijent uzgona % zamenjuje se vrednoséu dew te ili 04 ts Uae ae a3 a prema tome da li je napadi lugao izrazen u radijanima ili stepenima, Srednja vrednost popravnog koeficjneta &. Koja se esto usvaja u_protacunima, je 53 = 0,88 — 0,89. Ustvari ovaj koeficijent_menja se sa relativnom deblji- from aeroprofila (4/lmar prema dijagramu D-3501, Primer. Pretstaviti analitithi aerodinamitke karolteristike aeroprofita N-O0, Pomoa vako odredenin aerodimamickit karakterisiika odrediti aeredimameke kara lertstike ira proveugaonog oblika vitkost! 26. Tabela T3801 pod br. 18 daje za -N-H0 pei MRG 45 ~ 0007; tan mn ~ OOS, 6 ps = © 0305 m = 0280; ene = —— 0,018 1 FP omar 178 RIB8E D PT 7¢eyyq)—15°. Prema (2501) 1 (2326) jednatine 60097 (40-5. 5 4.0073 0,600 0.9092 f= 0078025 ey, 503 9 i ORtes cx eeneonennas Dal aju serodinamicke koeticijente aesoprotita N-€0 w analitikom oblik, Bran = — 55 ep. Za kilo pravougsonog oblika vitkosti A=6 jednatine (8502) 2a Tersites i 181,19 prema D-sG01, daju BSR a3Re, 1 tae 6e— 0.0081 gt Zamenom ovih. vrednosti » (3505) dobijaia se f= 00724 5), = 0,007 0.0088 ¢.—0.0}* = 0,0531 e, fm = 0078-02862, ep 05 8 aerodinamicke karakteristike pravougaonog krila vithosti & Za te jednatine (8505) dai oy 110; ee = 0012; cn = 0858 b ep, = O17, Za isti napadni ugao 2=05° jednadine (3807) daju fe = O86; 6 = O05K3; em = 0.298 1 ep, = 03H Uporedivanjem dobivenih. rezultata! $4 D-108 vidi se da su otstupanja od pra- vib vrednosti ispod £ 1%. Napomenimo da otstupanja u l2vesnim slugajevima mogu biti i znatno veéa 2p do -£3%, Rezulati | uw ovum slutaju mogu se primeniti ta dovolino taGnosti 2a tehnitke proratune (T3502), Primer. Pretsteviti w obliku dijegrama D-2409 aerodinamiéke kerakteristike Pravougdonog krila vitkostt 15 sa geroprofilom G38, ‘Retenje je dato w D275, » Videti (47).55 54 oe wort asnYRUOGUTE ado WANTS x uofyw Asaito Noa AUNEMAN55 57 ee AERODINAMICKE KARAKT, RISTIKE | Klasifikacija |Konstruktivne karakteristike 2 10-* — Es AGROPRQFILY |p| TF y ae, 3 Honstuktint | < 3 a 70} aeroprofila | &n-| ao Comes] = [Cxomin| Srept| m | co ut|PD}se| — ® é a) om cn E] 0,151 | 0651 | max | Sa fe = | < 22 s 1] NACA 0008 | 85 2.68 0,0 0.098 0,91 14 0,0051 0,00 0,243 0,00 243 35 178 428 0.0051 A Al A D 535 413 6 0 | 900006030 1 2 0009 | $3 2'64 0°0 0,098 1.39 14 0.0058 0.00 01240 0100 24/0 26 240 4.28 0.0058 A Bio Bo A 802 6.20 9 0 | conn 09030 2 3 oor2 4 2.64 010 0,099 1,68 18 0:0060 0'00 0.244 0.00 24.4 26 2IT 4°32 0,0060 A Cio Co A 1060 827 12 0 | ooodia03%0 | 3 4 0015 | 8 264 6.0 0.097 1,65 19 0.0064 0,00 0,00 23/8 25 259 424 0.0054 A Dio Do A 1336 10.33 15 © 0 | 000015030 | 4 5 O18 | 78 2.64 0.0 0,096 1:53 18 0,0070 0,00 0,00 233 2 219 420,0.0070 A Ew Eo A 16.04 1240 18 0 | ooooisoo | 5 6 0021 | 83. 2.64 0:0 0.093 1/48 18 0.0080 0,00 0.00 201 2 A FiO E1 A i871 1446 21 0 | 000021030 | 6 a 0025 8.5 2.64 0.0 0,085 1,28 16 0.0094 0,00 0,00 22,3 | 5 A —E2 B 22.27 17,22 °25 0 | 0000 25030 | 7 8| 22 | 84 264 1.8 7 0,0062 0,12 0,241 0,020 281! 27-277 4.31 0,0063 A Ci2 C3 B 1069 8.25 12 2 | 2020100 | 8 9 2306 &1 264 18 0,0060 0,14 0,246 0,036 24,6 | 29° 184 4.34 0.0061 A AID A D 536 414 6 2 2030 06030 9 10 2309 «| 78 264 “210 010062 0.14 0,242 ~0.037 24.2 29 261 A Bio B2 A 804 621 9 2 | 2030000 | 10 n 2312 | 82 204 “1.9 0,0063 0.12 0.238 0,039 23.8 nH 23 AcwC2B 1071 327 12 2 | 20301208 | 1 2 2315 | 80 2.64 17 0,068 ~0°084 241 8 243 A Dw D2 B 13.38 10:36 15 = 2 $ 203015030 | 12 3 2405 | 82 2.64 1.7 0.0056 -0,039 24,6 34186 AAW A D534 414 6 2 | 204006030 | 13 4 2409 | Bt 2.64 “1:7 00060 01044 2453 38 270 A Bio B2 B 802 620 9 2 | 204000030 | 14 15 | 22 | 82 264 210 0.0081 “0.043 24°5 28 282 ACwC2 B 1071 827 12 2 | 204012030 | 15 16 ais | 810 264 1.7 0.0068 “0,040 23,6 2 244 A Dio 2 ¢ 1330 10.34 15 2 | go4015030 | 18 1 is | 80 264 00076 -0,038 23'9 7 201 AE E2 © 1808 1239 18 2 | 204018030 | 17 18 paar | 7.9 2.64 0,083, 01085 23.6, 2 174 AFio0 Es D 1875 1446 2 2 | 2402080 — | a8 19 2505 | 81 2.68 0.0058 -0,048 25,0 37183, AAA D 536 413 6 2 | 205006030 | 19 » | 80. 204 0,0060 “0.051 247 20247 A Bio B2 D 80s 621 9 2 | 205000030 | 20 a 81 204 00063 “0.054 24,0 2 25 AC C2 B 1070 827 12 2 | >05012030 | 21 2 Bl 2.64 0.0070 =0,050 24,1 28235 A Dio D2 B 1338 1033 15 2 | 25015030 | 22 2 81 204 0,0075 0,087 23.9 28 21 AEIOE2 D 1607 1241 18 2 | 205018030 | 23 pt 82 2.64 0,082 “0048 2277 2% 181 A Flo Es B 18,72 1447 21 2 | 205021030 | 24 25 zor | 84 17 0,064 0,062 23,5 2% 279 Aco ci B 8.26 12 2 | 206012030 | 25 26 an | 80 17 0,085 0.075 24,0 20027 A B 82 12 2 | wiz | 26 a a | 85 16 0,006 0,060 24,4 2» 2m A A aes tat es ea) |e) e420 120008 © |277 2 4308 | 81 10 0,085 0,073 245 31197 A D 414 6 4 | 403006030 | 28 20 4309 | 811 16. 0/0088 “0,073 24/3 29 252 a B 621 9 4 | 40g00a030- | 29 30 Biz | 83 x 16 0.0068 0.076 24,1 30236 A B 27 12 4 | 403012080 | 30 31 ais | 82 0 16 0.0074 ~0,069 23/8 29 362 a B 1034 15) 4 | 403015030 | 3 2 ais | 81 0. 14 0.0082 ~0,065 23,7 29 190 a B wal is 4 | 40g0 18030 | 32 3 aa | 82 36 0. 15. 0,0089 =0,058 23/2 31155 A Fi Es D 445214 | aoao 21090 | 33 x4 4405 | 8.1 2.64 -3,.9 0,100 1,32 11 0,0062 -0,087 24,6 213 a D 416 6 4} so4oos000 | 3a 5 faa | 81 264 “3.9 01096 177 16. 0,0066, “0,088 24.4 208 a a oar 8) 4 | aapoma) | 35 4a2 9 264 40 0.098 1174 17 o.007 “o'088 242 5 a D 828 12 4.] aoaoiz090 | 36 4415 9 264 “40 0097 172+ 16 0.0076 “0.085 240 338 a c 134 134 | anata | 37 4ais— | 81 2.64 37 6,092 1187 17 0.0079 “0.078 23.6 199 A Elo Ed D 1240 18 © 4 | 40d0 18030 | 38. 4421 | 8.2 2,64 3.4 01089 1/41 19 0.0088 “01071 23,1 100 a D 1448 214 | down 21089 | 30 1 Videti (47) i T-4701.o & 59 rt = AERODINAMICKE KARAKTE RIS T LK E | Klasifikacija |Konstruktivne karakteristike 2 é lo SS _ £ =| AEROPROFIL TF F Z (a) %a | Konstruktivni | 5 e Re 29° Cymax | — ee) gh | bi aeroprofila | 3 & m pri lUT}PD| SE} § — = = Chnag|Sominl @ | Cs £0,151 | 0,651 | max | S| 7 a max | mie min Heals a 3 40 | NACA 4506 8.0 2,64 0,245 36 166 4,34 0.0078 A Ato A D 538 414 6 4 4050 06030 40 4l 4509 8.2 2.64 0,247 31 235 «4.31 0.0076 A Bis Bs D 808 6.21 9 4 4050 09030 4 a2 4512 8.4 2.64 0,23 31 263 4.11 0.0073 A Clo C3 B 10,74 828 12 4 4050 12030 42 43 4515, 8.0 2.04 2a 216 4:24 0.0082 A Dio Ds D 1344 1035 15 4 4050 15030 | 43 44 4518, 81 2,64 0,236 192 407 0.0087 A Fio E3 D 16,14 1241 18 4 4050 18030 | 44 45 4321 8.2 2.64 0,234 162 4,04 0.0093 A Fio Es D 18,80 1447 210 4 405021030 | 45 46 4612 8,3 2,64 0.240 31 258 «4,14 0.0077 A Cio C2 B 16.73 8.27 12 4 4060 12030 46 aT AT 8.2 2.64 0,238 254 4.11 00081 A Cio C1 A 10,74 8.26 120 4 4070 12030 | 47 48 6212 85 2.64 0,242 30 243. 4,20 00078 A Cio Cr A 10,78 829 12 6 6020 12030 | 48 49 6306 81 2.64 0,254 32 212 4,37 0.0081 A Alo Bo D 547 415 6 6 6030 06030 50 6309 82 264 0,244 32 225 434 0.0082 A Bio Bo B BIS 623 9 6 6030 09030 51 6312 84 2.64 0,243, 31231 «4.24 0.0078 A Cio Co B 1086 3,29 12 6 6030 12030 52 6315 81 2.64 0,243 32 193 4.24 0.0089 A Dio De B 1388 10.37 15 6 ‘6030 15030 53 6318 8,1 2.64 32-168 «4,14 0.00922 A E1io Eo D 16,27 18 6 6030 18030 54 6321 8.2 2,64 33 150 4,07 0.0095 A Fio E7 D 18.92 21 6 6030 21030, 35 6406, 8.1 2.64 53.10 34 °210 4,34 0.0075 A Aie Bo D 5,42 4.15 6 6 6040 06030 55, 56 6409 8,0 2.64 80 15 33° 240 4.24 0.0080 A Bio Be D 814 621 9° 6 6040 09030 56 57 * 6412 8.2 2.64 -5.9 82 15 33° 237 «4,28 00079 A Cio Co D 10.85 8,29 12 6 6040 12030) 57 58 6415 8,0 2.64 7 70 18 34 198 4,18 0.0091 A Dio De D 13,55 10.36 15 6 6040 15030, 58 59 6418 8,1 2,64 7 62 18 34 «174 #414 00098 A E10 Eo D 16,28 1243 18 6 6040 18030 59 60 6421 8.0 2.64 2 5118 34° 153 4.07 0.0100 A Fio Ez; D 18,96 14.50 21 6 6040 21030 60 él 6506 83 264 -63 0,007 1,38 8 35 173 42400081 AA A D 541 414 6 6 6050 06030 | 61 62 6509 8.2 2.64 63 0,099 1,83 15 34 «229. 4,31 00085 A Bio Bs D 8,14 6,21 9 6 6050 09030 62 63, 6512 8.4 2.64 -6.2 0.097 1.87 17 0,0080 0. 33 234 4,24 0,0089 A Cio C5 D 10,84 8,30 12 6 6050 12030 63 64 6515 811 2.64 -6.0 0,095 1,79 18 0,0093 0. 33 193 4.18 0.0096 A Dio De D 13,53 1036 15 6 6050 15030 | 64 65 6518 81 264 -5,7 0.091 1,72 19 0.0099 0,10 0,234 34 «174 «4.04 0.0100 A Elo Es D 16.22 1244 18 6 6050 18030 65 66 6521 8)1 2,64 5.3 0.090 1.60 20 0.0116 0,10 0,282 BM 400 017 A Fio Er D 18,92 1449 21 6 6050 21030 | 66 67 6612 8.5 2,64 -6,6 0,095 1,96 18 0,0087 0,25 0.233 34 225 4,18 00004 A Cio Ca D 1080 8,28 12 6 6060 12030 67 68 oma 8,1 2,64 -7,3 0.096 2.05 19 0.0098 0,35 0,238 34 210 4,20 0.0102 A Cio C2 A 10,76 8.27 12 6 6070 12030 | 68 69 | NACA 0006T 8,4 2,64 0,0 0,096 0.91 12 0.0054 0,00 0,240 36 169 4,20 0,0054 A Alo A D 5,09 3,84 6 0 0000 06030 69 70, 00068 | 81 2,64 0,0 0,100 1.13 11 0,0060 0,00 0,244 25 188 4,34 0.0000 A Bio Bo D 5,74 457 6 0 900 06030 | 70 a Co12r | 8,2 2,64 0,0 0,095 1,10 12 0.0087 0.00 0.248 25 193 4,18 0,0057 A Bio Bo D 10,19 7.68 12 0 0000 12030 | 71 oP 00128 «| 8,1 2,64 0,0 0.097 1,60 17 0.0068 0,00 0,230 25 235 «4:24 0.0068 A Dio Do A 11.48 913 12 0 ‘0000 12030 rR 13 coisr | 83 2,64 0,0 0.094 1,38 15 0.0065 9.00 0.28% 26 209 4,14 0,0066 A Dio Do D 15,28 11,52 18 0 000 18030 | 73 4 0O18B | 8,3 2}64 0,0 0,093 1,50 17 0,0083 0,00 0,225 23° 181 4.11 0.0083 A Flo E2 A 17,23 13,70 18 0 ‘0900 18030 | 74 15 | NACA 2R,12 8,6 2,64 -1,5 0,097 1,64 17 0,0058 0,15 0,239 26 «-283«-4,24 0,0061 A C1i Ca B 10,70 8,26 12 2 2030 12030 15 16 2Rui2 | 814 2164 -0,6 0,098 1,61 17 0,0062 0,10 0,240 2 260 4:28 0.0063 A Ci C2 B 10,71 825 12 2 2030 12030 16 ‘77 | NACA 0012F, 8.5 2,64 -0,2 0.107 1,64 16 0,0076 0,00 0,250 0,000 25.0 27 216 4,57 0,006 A — Co A 10,70 — 12 0 0000 12030 7 8 O012F, BS 264 -11.7 0,095 2,19 13 0.0111 0,66 0,265 -0,196 26,5- 3a 199 4°18 0.0151 GA tm - oe 12030 860 : 61 = AERODINAMICKE KARAKTE = = so Bie oaks RIS T IK E | Klasifikacija |Konstruktivne karakteristike = | AeRoprori. |") "| TF —_— ee eg} Kenstruntiva | x 7 an ° Comin | Event ¥ “ 4 Sr 3 re 4. nin| vere] mM | mo utipolse| & broj aeroprofila | § 7 Lxmin S| 0,158 | 0,65 & 79 8.0 2.64 -4.8 0.007 0,0074 0.15 0,244 -0,065 30 103 iny. | 816 264 —- 0.098 ee 241 0,069 4.24 0,075 B Cio C4 BONN 914 423012730 | 79 sl 103A. | BA 2.64 -3.8 0.098 0.0064 0.17 0,245 -0,053 4,28 —~— — BO = 80 82 iny.| 8-4 264 — 0,100 0.85 — — 0,242 0.058 4.28 9,006 B Bio C3 A 9.18 3230 10430 | 81 83 84 264 4.4 0.004 1.64 10,0068 0.14 0.242 4340 82 84 w. | 81 264 — 00 8 0.23 4:14 0,0069 C Cio Ba D 11,26 3530 13139] 83 35 83 264 1,1 0.095 148 16 0.0005 0,05 0.247 an” — —B = 84 36 TR 264 211 0.096 1.68 17 0.0060 0.17 0.237 4.18 0.0065 C Crt Bs D 2030 13130 | 85, 87 81 010906 089 TH O24 4,20 0,062 A Cio Ds A 3030 11530 | 86 38 R2 0,096 1,69. 18 0.0060 0.20 0.243 20 gee —A | 87 89 112 inv 01096 07015 0.243, 4°20 0,0063 A Cio D2 C | asa isco | 88 SIKORSKY 0 Da | - 89 90 osm | 8 0.099 1.69. 13 0.0078 0,30 0.249 6 eg 91 GS-M inv] 8 0.101 0.89 17 — 9.330 1 4,31 0.0083 B Dio De D 15.29 51 80 92 GS-1 83 0.097 1,78 14 0.0068 0.25 0.246, 4 4.37 -~A = 91 93 GS-Tinv. | 85 = 0.100 116 18 2 424 0.0072 B Dio Da D 12.84 4530 14025 | 92 43400 = 93 94 | 8.7.A8, 278 8.0 0.100 1,72 18 0.0102 0,40 0.250 0.177 25.0 0. 36 169 4.34 0.0102 B Fio Es D 15.95 80.. 19830] 94 95) RAP. 34 80 0.098 1,58 17 0.0060 0.20 0,246 -0,006 24,6 5 | 0.0061 19.88 1830 12030 | 95 96] U.S.A 27 | 8a 0.094 1,71 16 0,0075 0,30 0.232 -0,078 5 oT [sa 0.094 015217 0,231 0,080 0 0.0078 B 10.40 5636 11126 | 96 98 84 0,095 1,52 13. 0,0094 0.38 0:242 -0.111 5 - D = 7 99 83 0,099 1/81 16 0.0071 0.245 0,076 3 0.0099 6 D 16.60 73.. 18230 | 98 100 35-B inv. | 8.3 0.102 0181 15 0.081 5 0.0076 B 10.56 46., 11630 | 98 | = DO 100 ior} Cc — 62 | 84 0,095 1,06 15 0,0039 0.038 4 102 72 | so 0,095 1174 15 0,0071 =0,084 3 0.0061 A Dio AD 7.09 193408032 | 10! 103 Tinv. | 8.1 0,096 0,83. 15, 0,085 24.0 -1 0.0075 B Cio C+ D 10.53 40... 11730 | 102 104 80 82 01098 1:24 12. 0.0057 0,015 248 4 — DO — 103 105 so inv. | 81 6,100 081 13 = 0.018 246 2 0.0087 A Bio AD 7.9 13... 08025 | 104 a Ep es 105 106} N—22 81 2,64 0,096 1,72 16 0,007 0.075 4 107 inv. | 81 264 0,098 0/84 15° 0,082 0 0.0076 B Cio C4 D 11,25 43.. 12430 108 0 B81 264 0.097 1.73 13 0,0073, 0,078 0 — Ee aa 109 GOR 83 264 6,088 1150. 15. 0,003, =0,001 25,16 0.0077 B Cte Ca DAT 40... 12430 110 88 81 2.64 0,097 0/86 11 0.0054 0,000 243. 5 0.0066 B Cir Cs D ILIT 28. 12430 rH 09 Bi 2.64 0,093 1,00 11 0,0057 0.000 242 4 0.0055 A Bio AD 6.90 ‘006 08030 12 i 13 264 0,099 1.67 17 0,056, 0,029 24,3. 6 0.0057 A Bio A D846 ‘0000 10940 113 Tiny. | 83 264 0,099 1/24 15 0.030 250 1 0.0058 € Cio Cz D 9:99 20, 11530 ud % 719 2.64 0,097 1.68 18 0,0064 0.065 241-3 — A - 15 Teinv. | 8.2 264 6/096 109 14 — 0,046 24,3 2 0.0065 C Cio C2 B 9.99 29, 11530 116 6 8.2 264 0,096 1,63 17 0,0066 0,032 243 4 = A - nT inv. | 80 2.64 0,095 0,99 13. — 0,032 245 0 0,009 € Cio €3 BD 10,00, 2. 118 80 8.4 2.64 2,2 0,098 1,74 18 0,0059 01044 25,1 2 ee 119 80 inv. | 85 264 — 0,100 117 14 0,043 23,0 0 0,061 € Cio C2 B 10,02 20.. 120} al 8.5 2,64 2,2 0.100 1,79 17 0,051 O04 248 5 — —— — A 121 Siinv. [85 264 — 0101 1,26 15 — 0,038 249 2 0.0062 € Cio C2 A 10,60 20. = 5 = = ~ 122) G —387 84 2,64 6,6 0,097 1,70 14 0,0076 0,30 0,243 0,093 24.3 4 123 308 811 2.64 6.0 0.004 1168 15 0,0075 0,15 0,246 -0,081 24,6 1 0.0081 B Dio De D 13,40 5.9 5238 14928 0,079 B Dio Ds D 12:50 49 9. . 1383062 63 = AERODINAMICKE KARAKTE Klasifikacija |Konstruktivne karakteristike| = = cit | 10* = a : | Konstruktivai | & g | ABROPROFIL |), | TF ¥ 2 —| 1 oj aeroprofiia | & eS Gn | do [Cmax] & |Oxomin| ort] m | Cm | x | ¥ = e 124] G—308 inv. | 8.2 2,64 0.83 16 — — 0.231 0.086 23.1 >> 7D = - 125 308-a | 84 264 1:20 10 0,0070 0,40 0,240 -0.086 240 4 BCwo A D 13.62 4.5 126 398-8 | 86 264 1:49 11 0.0070 0.45 0:233 -01093 23.3. 4 BCwoA D 45 127 308-R | 8.2 2.64 145 16 0.0068 0.10 0.245 -0,005 24.5. 1C B Dit Da D 35 413 8.0 264 1,61 13 0.0079 0.35 0,250 -0,096 25.0 7 B Dio Ds D 16.45 5.0 420 8.2 2.64 T5112 0.0083 0.18 0°254 -0.084 25.4 7 B Elo Ea D 16.50 1184 1875 45 : 429-4G | 81 264 V1 17 0:0057 0. 0.000 24.9 4 A Cio Co A 10,38 5,90 00 (0000 11225 429-J 8.0 2.64 156317 0.0058 0. 0,000 24.8 £ A Cio Co A 10,98 610 11:78 0.0 ‘0000 11825 132 436 8.0 264 168 15 0.0071 0.061 24.5 £ B Cio C4 D 1016 747 1110 3.9 9.. 11130 133 436 inv. | 8.1. 2,64 0,76 14 — 0.082 24.4 -€ aa Ra ae ae 1303 134 532 81 264 191 16 0.0067 0,095 24.2 € B Cio C5 11,60 13,00 4.8 48. 13030 135 532 inv. | 83 264 073 13° — 0.095 22:1 14 —-- AR c = 136 |CLARK Y 8.4 2.64 1.68 15. 0,0071 0.069 29 237 4.07 0,072 B Cw C4 D 10,53 11,70 3,9 3940 11730 137 Yinv. | 84 264 092 15 | — 0,072 GS oe eee ~~ ~ 138 YB 8,2 2.64 114 12 0,0062 0075 23.7 30 184 3,96 0,006 B C10 A D_ 10,00 11,46 3.3 23... 11530 139 yM-15 | 8:4 264 170 16 0.0076 -0,068 23 30 224 4}14 00079 C Dio Da C 13.51 15,00 4.0 40. 15030 140 YM-I5inv| 80 2.64 12319 0.07! 8 424 (BO 14 YM18 | 8.2 2.64 1,60 16 0,0085 0,084 2 30 188 4.04 0,086 C E10 Ea C 16.21 18.00 4,0 40 142 yaciginy| 83 2'64 130 21 0.065, 18 2 A RR 143 Y-6 81 264 107 11 0,0055 0.038 a7 BAW A D 540 424 6,00 19 144 8.0 2.64 137 11 0.0054 ~0.045 30 B Bio Bs D 721 5.68 800 26 145 7.9 2.64 168 15 0.0065 0,059 30 B Bio C3 B 901 7.08 10,00 3.2 3 146 8.0 2.64 172 14 0.0075 ~0,080 31 B Dio Ds D 1261 993 14,00 4.6 14030 M47 81 264 148 12. 0.0095 ~0,098 33 B Ei Eo D 16,22 1274 18,00 6.3 218030 148 81 264 089 18 O.101 0 ——B- - = = = 149 79 2.64 136 13 0.0111 0.107 u B Fio Es D 19,82 15,53 12,00 8,0 80. . 22030 150 81 2.64 1,58 17 0,065 0.027 8 B Cir Cs D 10.53 830° 11,70 31 3130 11730 151 81 264 0.96 13 — 0.032 20 —-- SB SO s 152 8.0 2.64 1.51 17 0,0066 0,03 0.002 0 26 A Cil C3 D 10,29 9,00 12,01 24 2230 12033 153 82 264 19 13 0.007 250 0 2 —~—~—dD— = ~ 154 8.2 2.64 LIT 12 0.0059 0.15 0.043 24.7 0 A Cio A D 40,20 827 12,00 20 20, . 12030 155 84 2.64 164 17 0,0059 0.17 0,085 243 3 A Cio Bs D 10.45 8.27 12.00 2.0 20. 12030 156 84 264 1.53 18 0,0059 0,25 0,245 -0.047 24.6 2 29 C Cio Bs B 1020 827 1200 26 28.1 12030 187 81 2.64 169 17 010060 0.2: 0,049 244 3 28 € Cio C2 A 8.27 1200 26 6. 12030 158 8.2 2.64 1,01 14 0,055 0.17 -0.044 25.0 0 8 A BI A D 827 12.00 2.0 20. 12030 159 8.1 264 402 13 0.0055 0.24 0,048. 23,8 10 31 A Bio A D sat 1200 20 20.1 12030 160 81 2.64 -21 0,096 1.71 18 0.0063 0,20 0,038 24°53 28 aAcn G B 8196 12.00 2.4 24. 12030 161 81 2.64 — 0.097 108 14 7 0,040 246 1 2 -——D — - : 162 8.0 264 -1.0 0,100 165 16 0.0055 0,18, 0.007 24.57 n A Bi B2 A 840 4.67 9.00 20 20. 163 8,1 2,64 -0,8 0,105 1,67 16 0.0058 0.15 0,000 25.1 6 27 A Cu C2 A 11,19 621 12,00 2.0 20. 164 8.1 2.64 -08 0.105 154 15 0.0061 0,00 0.251 0,008 251 8 27 A Di Be B 13 15,00 2.0 20. 165 8.0 264 -0.9 0.104 1.46 14 0.0065-0,05 0,253 0,008 25.3. 8 a A Fil E2 D 938 18,00 2.0 20. 166 7,9 2.64 -1.3 0,102 1:14 12 0.0053 0.10 0.252 ~0.010 25.2 6 0 Aan A D 310 6,00 2.0 20. 167 85 2,64 -0.8 0,100 1,64 16 0,0061 0,06 B A Cir D2 B 8.27 12.00 1.6 1610 12030 169 8.0 2,64 ~0,9 0,100 1.67 17 0.0063 Be 8 26 A cH C3 A 8,26 12,00 2.4 2420 12030 170 8,2 2,64 -1,2 0,100 1,62 16 0.0063 23 2 Aci C3 B 8,28 12,00. 2,7 2725 12030 111 8,37 2,64 -0,5 0,099 1,63 17 0,060 235 0,001 23,5 6 25 A ciz Ds 8,26 12,00 1,1 | 11051203064 e = AERODINAMICKE KARAKTE 2| scroproru. |!| re | ——— 37-4 7 ae 3 Re E : Gm | do \Ormax| \Cxomin| vor] m | cmp | x | yl = < 2/4 a s Tt 172] NACA 22012 18 0,0060 0,10 0,237 -0,005 23,7 ¢ 173 23006 11 0.0057 174 23009 17 0.0059 175 23012 18 0,000 176 23015 18 0,067 17 23018 17 0.0074 178 23021 15 0.0080 179 24012 17 0,061 180 25012 17 0.0063 181 17 0.0064 0,15 0,230 182 18 0.0083 0110 0.240 183 18 0.0064 0.20 0.244 184 17 0,006 0.20 0,239 185 43009 15 0.0060 0,18 0.242 -0,021 2 186 43012 17 0.0068 0.26 0.240 -0.019 187 430124 16 0.0069 0:29 0.238 0.017 188 | 43015 17 0.0070 0.18 0,238 0.015 189 43018 15 0.0078 0.16 0,232 -0.013 190 43021 14 0.0085 0110 0.226 0.010 191 44012 17 0.0068 0,25 0.245 -0,028 2 192 62021 16 0.0037 0,12 0,218 -0,006 2 193 14 0.0071 0.57 0,224 -0,042 194 16 0.0075 0.40 0,223 91033 2 195 15 0.0077 0,25 0.234 -0,024 196 15. 0.0080 0.15 0229 9/020 197 63021 13 0.0089 0.21 0.219 -ooIs 2 198 64021 12 0,081 0,13 0.223 ~0,031 199] NACA 0012-63 18 0.0058 0,00 0.240 0,000 2 200 0012-64 17 0.0059 0.00 0.235 0,000 201 0012-68 16 0.0065 0°00 0.215 0.000 2 202] NACA 23012-33 | 8,53 16 0,060 0.25 0,243 -0,010 203 23012-34 | 8,€0 16 0.0061 0.13 0.241 -o.011 204 23012-64 | 8,40 18 0,0061 0:10 0.240 9,010 2 205] NACA 0012 / 8.11 2,64-13,1 0,091 2,35 13 0.1420 — 0,244 206 | NACA 23009 | 8,24 2,64-14,0 0,092 2.31 11 0.1410 — 0.241 207 2012 | 8,18 264-143 0,088 2148 15 01410 — 0,238 Klasifikeacija /Konstruktivne karakteristikel Konstruktivai broj aeroprofila 65 jut} ep | se 287 4.34 0.0051 A C12D2 C169 824 12 «15 | B510120%0 | a7 205 4.34 0.0088 A AZAD 5.34 173 1 432 De~m) A Pac. A ROD 174 29) 424 asst A C12D2 A 1069 175 2 4USWGRS A D2 D2 A 1338 175 Bt ound A 1604 7 Iss 407 Otusd A 18.70 178 as) 4.34 Aci2cs C 107 179 a wi 4 A ciz€2 ¢ 10.72 180 2 4.34 A CI2D3 A 1969 181 95 28) 437 Gisnid A C12 DS A Ines 182 7 Est 484 aus A C2 Ds A 10.71 183 | 26 424 0.0009 A C12 Dt A 10,72 184 2 4 A BIDRY A xo7 7 a $ Az bs A 10.08 1 7 26 43 A 0e2RY AP u9 1 i 26 4 bate A 133h F 1 7} 26 4 A Rizni © Wid 1 837 | 3115 180% % 4 AVi2is A Ista 5p 21 37 | 371521030 — | 190 BOs 4 4 10.70 [23 12030 | 191 13 414 Oess a 214.5 | 461021030 | 192 | a0 Worms a 6 | 193, 250245 A FT A 1 194 2 yay ay 8 5 195 2 wet QE 1S | 196, 2% WT 434 wulyi a1 197 2 AGL 4,15 0.0082 A a 62 198 9.9938 A Cio Co A eos 199 vee A Cio Cy e 2 00 200 09 3.78 UuIE A Clu bs C 2 uw 201 2 254 4.24 0.0082 2 18 202 20 14 0.0052 B18 | 203 2s 418 0.0082 J 2 1s 208 % 60 $167 4.08 — A — co A 1069 8.27 0 000012039 | 208, 135 165 4.07 A — C2 A 802 621 9 18] 181509030 — | 206 j 8 17% 39 — A = D2 A to69 825 12 18 | asiste0%0 | Soy | Asrodinanuicke Konsteukcije67 ee = AERODINAMICKE KARAKT RIS T IK E_ | Kiasifikacija |Konstruktivne karakteristike = | acroprorit |'°"| TF x ] ae. - Tait) * y| _Konstruktivni | & ef Re am | do [Cvmax| & |somin| Ever] mt | Cmy | x pri uT| PD] se! & _—£ | bro} aeroprofila | o é oa Cymax |*@min| | min B| O15! 10,651 | max | o[~ a a max é ae a y= 021 ay = 75° 208] NACA 23009 | 7,98 2,30 12 0,175 — 0,241 -0,210 24,1 a 1028 306 At) Ca aoe ac oie 181509030 | 208 209 23012 | 8,10 2154 15 0,172 — 0,238 0,228 23,8 BM 148 382 — A — D2 A 10,69 8.25 12 18 | 181512030 | 200 210 23015 | 8.21 2:70 17 0,168 0,230 -0,245 23,9 35 161 386 — A — D2 A 13,36 10,35 15 18 | 181515030 | 210 au 23021 | 8,13 2, : 2,74 15 0,163 — 0,227 -0,200 22,7 35 168 414 — A-— E2 A 18,70 1444 21 18 181521030 | 211 212 43009 | 810 2164 17.5 0,080 2135 12 0,175 —- 0,242 -0.208 24.2 M134 364 — A Ba A 752 6.29 9 3:7 | 371509030 | 212 213 43012 | 8,24 264 ~17/3 0,082 2,65 16 0.170 — 0,240 -0,225 24,0 BM 158 372 — A — Da A 10,68 8.26 12 3:7 | 371512030 | 213 24 63009 | 8,21 2,64 -19,0 0,078 2,40 12 0,176 — 0,224 -0,230 22,4 M137 357 — A— Ceo A HOS 62 9 55 551500030 | 214 NAPOMENA, — Tabela T-3501 sadr#i osnovne konstruktivne velidine i sva potrebna data za odredivanje aerodinamitkih karakteristika aeroprofila, pretstavlja broj koji se odnosi_ na jedan isti_ aeroprofil i sludi 2a iznalazenje svih potrebnih velidina u tekstu, tabelama ili dijagramima ove knjige. Bro] aeroprofila Acroprotit ‘ai¢ oznaku aeroprofita pod kojom se nalazi w serotehnickoj literaturi. Ove ozmake vezane su obiéno 2a ime instituta u kome je aeroprofil ispitan. Efektivni pretstavja proizvod Re=k Re, faktora turbulencije k= TF Reynolds-ov Brod; Reynolds-ovog broja Re uslove » — 1,455.10°® m/sec. . Ly pri ispitivanju. Za normalne TF — jednak je odnosu k=385 000/Rex, gde je Reg kritiéni Reynolds-ov broj koji odreduje stepen turbulentnosti strujanja uw aerotunelu u kome se ispitivanja vrie. Faktor turbutencije EN. Jacobs and RF. Anderson, Large-Scale Aerodynamic Cha- rascteristics of Airjoils as Tested in the Variable-Density Wind Tunnel, TR. 352, NACA, 1930. E.N. Jacobs, KE, Ward and RM, Pinkerton, The Characteristics of 78 Related Airjoils Sections jrom Tests in the Variable-Density Wind Tunnel, TR. 460, NAGA, 1933. E.N. Jacobs and W. C. Clay, Characteristics of the N.A.C.A. 23012 Airfoil from Tests in the Full-Scale and Variable Density-Tunnels, TR. 530, N.A.C.A., 1938. E.N. Jacobs and A. Sherman, Airfoil Section Characteristics as Affected by Variations of the Reynolds Number, T.R. 586, N.A.CA., 1937. E.N. Jacobs, R. Pinkerton and H. Greenberg, Tests of Related Forward-Camber Airfoils in the Variable-Density Wind Tunnel, TR. 610, NACA. 1937. Acrodinami€ke dajy sva potrebna data za analitiéko pretstavijanje aerodl- karakteristike pamiakin karakteristika aeroprofila, prema jednatinama (3501) 1 (3503), u kojima je an ugao nultog uzgona, ae, was . gradijent uzgona u kome je ugao dat u stepenima ao" ymax vrednost koeficijenta maksimainog uzgona, €omin minimalni koeficijent otpora aeroprofila. Sort koeficijent uzgona za koji J€ Ceo=Cxomin m gradijent_ momenta cm koeficijent momenta pri cy=0 koji je praktiéno jednak koe- ficijentu emacs ae koordinate aerodinamickog centra, polofaj napadne tacke aerodinamiéke sile pri Cy max. vrednost koja odreduje aerodinamiku prodornost aeroprofila, .p.8'e PT Cymax max! 2mm RM. Pinkerton and H. Greenberg, Aerodynamic Characteristics of Large Number of Airfoits Tested in the Variable-Density Wind Tunnel, TR. 628, NA.C.A., 1938. E.N. Jacobs and R. Pinkerton, Tests of NACA. Airfoils in the Va- riable-Density Wind Tunnel. Series 230 TN. 567, N.A.C.A., 1936. E.N. Jacobs and R.M. Pinkerton, Tests in the Variable Density Wind Tunnel of Related Airjoils Having the Maximum Camber Unusually Far Forward. TR. 537, NACA, 1935. E.N. Jacobs and R.V. Rhode, Airfoil Section Characteristics as Applied to the Prediction of Air Forces and Their Distribution on Wings. TR. 631, N.A.C.A., 1938. EN. Jacobs and IN. Abbott, Airfoil Section Data Obtained in the N.A.C.A, Variable-Density Tunnel as Affected by Support. Interference and Other Corrections. TR. 669, N.A.CA., 1939,dey : oe Bradijent uzgona za A—6, u kome je ugao dat u radijanima i ja min minimaina vrednost koeficijenta otpora krila za 4—0. UT — Rapadni ugiovi dati su uw’ odnosu na usvojenu tetivu koja se adreduje oznakama A, B iC, koje prema usvojenim konvencijama NACA. pretstavijajus Ktasifikucija 4 — Pravac koji se poklapa sa pravcem tetive srednje litije aeroprofita, B — pravac tanyente za donfaku avroptofita i C — pravac proizveljny usvoisne wiive. a 8 PD- eb podele pritsaka, odnusna opterecenja koja fe ecnaka riiee agiuene padele definisame klasama OU Tessie bef Je wstroean ilasioue i. 11 12 (BSED 1-1-3503) SE— 0 nog wea sa Revoldéeovim brojem w zavisnusti od matcimaine tele ine i keivine seroprofila. i oznagae va se saa, B,C, D. Ei oivjevina va 0 Semue — OEruje eiEk Krive wegona oly maksimalne vred= Hse aciuprafil dele na hisse A, B, C.D. nosti, price Konstruktivae gaia rotivny Korokteristike vrs tb mane (eDmac treks ene kr: ea ne O15 17 0.850 kaw waite —selativns debljine j Konstruktivny ereivie konstruksivne velicine aceprofita u sistema devee Proj aeroprotita Mwirenng brid w Hom poi kun deivewclirenuR Draja ! eared weats Falls, a dud podelu dedliine dug lelive acroprofila, Prve dve citte proog skesra cal woksitu aa tou Relves Headeng UW Mle a druge dve- meso na Romie se ova noha Woy pre th, ig drugog skupa, daju retativnu maksimatan debiiiow iaazenu a! lednje _dve-mesto na kome se va nahi Taku, kunstral bio bi_NACA 1815 12030 bru potila NACA 23012 od pravih vtednosti, Roja proitaze iz mogucih:gresaka_pri ‘spitivanjs, data su u tabelamom pregiedu “T-3502 za pojedine aerotunele* raznih aerotehnickilt instituta, Otstupanja 69 T3502 7 ] 7 7 | | de: | p h | & INSTITUT ae | Cimas (OE OOM CD] Cm ae, a LL [se fren a AVG 40,10 ~ — |x0,0006} — |} 0002] — IAS = +£0,0003 | .0,0008 | -0.003 | — LEP _— 10,0004 0,0008 = Z ~~ 0,0006 | 0.0015, VDT ait t _ ¥ ’ = NACA ~-0,0002 | —0,0008, FST £0,015 | = 0,003 | +.0,0004 | +-0.0015 + UATH HK-1 — 0,010 | 0,0005 | ..0,0010 _ = Tl ‘ ne — | 0019 [5.00003 | = = Srednja vrednost | 2010} — | 0.010 }+0004| — | xo003) — Uzgonske povrsine savremenih vazduhoplova sadrée obiéno ugradena krilea ili zakritea kof’, izvedena iz neutralnog polodaja, menjaju snanje ilt vise njihove aerodinamiéke osobine. ‘Tabela T-3503 prikazuje, prema ispitivanjima NACA, promenu aeroe dinamickih karakteristika aeroprofila NACA 23012 i NACA 23012 inv. sa pro- nenom ugla skretania x krilea i zakrilca tetive /,—0,20! i daje sva potrebna Gata. pri raznim vrednostima t, 2a analiti¢ko pretstavijanje aerodinamigkih koeficijenata prema jednaginama (3501) i (3503) Promene aerodinamigkih koeficijenata sa promenom ugla skretanja x, odredene za pomenuti aeroprotil, mogu posiuziti u prvim priblignim Cunima i kao orijentacija 0 moguéim promenama aerodinamickih. koe? nata drugih aeroprofila sa promenom ugla Primer. Pretstaviti aerndinamithe kueficijente aeroprofita NACA 23012 u analitigkom cbliku ako je ugao skretanja zakritea x == 45 Tabela T-3503 uy ovom shucaj daje an —= — 12,5°5 ay = 0,095: 65 mag = 2,50; xep1 = 0:30; Cxoqin = 9.120 i cmp = —- 0.22 2a MRe = 8.5,pa je prema jednatinama (3301) by = 0,095 (a + 1 exo = 0.12 ++ 0,01 (¢y — 0,30)2, — 0,22 — 0,25 cy. 5), om ‘IH. Abbott and H. Greenberg, Tests in ite Variable-Density Wind Tunnel of the NACA 23012 Airfoil with Plain and Split Flaps, NACA ‘TR. 661, 1930. © J. Wenzinger and T.A. Harris, Wind-Tunnel Investigation of an NACA 28012 Airfoil With Various Arrangements of Slotted Flaps, NACA TR. 664, 1939.70, aT T-3503 AERODINAMICKE Klasifikacija ee ces — a AEROPROFIL gst lr NACA gee 10+ | NACA ea Re |" | 0 [Comox | Evopr | Exomin | Emo T| PD] SE | | el g 23012 Krilee [-60 83 144 O19 O88 5 3 7 D1 A 0 23012 inv, ee ey == Bl 36 368 A SC | 8012 inv. z3012 84 12,4 0,109 0,90 05 9a, - — 1B 18 4,63 0.0730 A D 23012 23012 inv. : CULL LUG Fr ————_C=e= 23012 » 30 83 94 0,095 0,88 0.2 0.0330 18 —— 2% ' 6 4,17 0,0340 A — B 23012 23012 inv. ” 30 84 9.6 0.086 1.87 - tn — — 267 34 3.86 = A= ¢ 23012 inv. 23012 : -2%0 84 — 80 0.092 1,02 0,10 0,0109 0,16 6 10 407 0010 A = D2 Cc] 2012 23012 : “15 82 61 0,005 118 O10 ONS Oe = 169 16 4x7 0008 A — D2 ¢ 23012 23012 » |-10 8.5 38 00991138 0100 010073 a.08 —— 197 20 431 00073 A D2 A | 23012 23012 5 5 84 1.4 0100 152 0,00 0.0071 0,04 eri 24 434 00071 =A — D2 BY} 23012 23012 7 2 83 0.2 0,099 1162 0105 0.0071 0.01 = 23 Pa Bisie 0 0Te: At apa) Ich 23012 23012 : 1 84 0,7 0,098 1,68 0,15 0.0070 0,00 == 20) 26 428 00072 A — D2 € | 23012 23012 0 84-12 0,100 1,74 0,08 0,007 248 7 249 25 434 00071 =A cz D2 A} 23012 23012 inv. : 0 80) TT Dow O88 9.0070 -f. 008 By tte te A ORG PP OR | B02 inv. 23012 5 84 3,6 0,097 0.25 0,076 — m1 29 4.24 0.0099 A — D2 c] 23012 23012 inv. 5 “5 85 3.6 0,097 2 0.007 toe —— 6 20 424 = RS yw 23012 inv. 23012 10 83 -6,0 0,094 1,02 0,25 0,085 ua2t 30 4,14 0,0089 =A — D2 C 23012 23012 inv. a -10 84 6.0 0.098 111 — as Boe —— 159 16 428 = ee 23012 inv. 23012 - 15 83, 9,1 0,087 2,02 0.25 0.0101 0,13 —- 289 31 3,89 0.0105 A -— D2 A 23012 23012 inv. 7 “15 84 89 0,095 0,98 — O13 -—— 140 iL 4.20 — A — A 23012 inv. 23012 2 385 0,08 211 0,30 0.0132 -0,15 — = 201 32 3.86 00182 A — D2 c]} 23012 23012 inv. » [20 86 0,008 (0850 ae terre 016 == 3 rary ae ge ech zoiaiiny, 23012 30°85 12,3 0.086 2,19 0.19 — 33 34 3,86 0,030 A — D2 A 23012 23012 inv. » [-30 816 "1119 0,004 0:72 e 103, 4 a4 SS || Fein 23012 ” ab) )8ree 1516) 0085) 20) ee — 327 34 3,82 A —PDA 23012 23012 iny. : ~45 83 15.0 0.111 0.70 0.40 0,0700 - = 100 18 470 00770 A — — DI 23012 inv. 23012 . 60 83 -17.9 0.082 235 — ~0,28 — 337 34 372 = a — pe a} 23012. 23012 inv. Gi Ce) ee ee | Or) Or) — lor % oo AS — DY] 23012 inv, 8 23012 a 7 84 190 0078 239 — . 92 — 341 34 357 A De A} 23012 23012 inv, ei 180" 070 0.20 01520 == Ww ra ~ ois A — — D|] 23012 inv. 23012 Zakrilee | 5 8.4 0.102 1.86 0,20 : 6 28 441 0.0109 =A — D2 A] 23012 eon » 10 84 0.106 2000130 Olen “oes — — 286 30 454 0.018 A — D2 A 23012 23012 : 1b 83 0.104 209 0.30 0.028 “010 == 269 31 447 0.0280 A D2 A] 23012 23012 20 ad 0.105 2.21 0.30 6.042 0,13 = 516 32 451 00830 A = D2 a} 23012 23012 | 3084 0,090 © 235-030 0072-018 = 336 34 400 0.0730 A D2 A | (23012 23012 5 85 0,095 250 0,20 0120-0129 == 37 34 418 01250 A — D2 a} 23012 23012 | 60 84 0.091 25@ 0160-9123 SS 13 35 404 0.1750 A — D2 A 23012 2012 | 7 81-156 0.087 2'54 0,200 -0.27 eae os 34 80 eee 2 As = Dae At | 425012) 23012 bow 90 84 -16,7 0.082 250 — 0.230 0,20 -- 7 33 3,72 =- A — D2 A 23012 4 Videti napomenu us T-3501.72 36. Analiti¢ko pretstavijanje acrodinamizkih koeficijenata krila odredene vitkosti Acrodinamigke karakteristike krila pravougaonog oblika odredene vit. Kosti 4 sa istim aeroprofilom duz rwzmaha mosu se analogo (350!) i (3503), pretstaviti analiticki jednaginama fs a(x — xn) x= C8 mig THC, fm = Cmo — Mez, 3001 ep.e=m de - ako su poznate vrednosti a, x05 Cmpys *(¢5)_,) » feminy #=— yew im. ‘mas dee Za priblizne proragune, gradijent uzgona, u nedostatkw prave vrednosti, mode se odrediti iz jednagina (3312) pri r= 0 + (3504) kuic daju 3602 Diferenciranjem prve je ty =c:, dobija’ se ‘aimenom uw drugoj, vodeéi pri tome raéuna da de: —_= 3603 da. ako je napadni ugao izrazen u radii 9,1095 fe | On1085 6 ee SEG ako je ugao dat u stepenima, Koeficijent € menja se u sirokim granicama f= 0,86 — Usimajuci 2a € razne vrednosti iz gornjeg intervala, dobijaju se i razni obrasci koji se nalaze u tehni¢kim primenama, kao des 0,09654 a= oP) : 3605 7 3606 ta g=1, Dijagram D-3601 daje za priblizne proragune vrednost gradijenta uzgona za & = 0,88 w zavisnosti od vitkosti 4 73 Srednja vrednost » za krila pravougaonog oblika! vitkosti 426 iznosi d dee 0.053 = 0,032 G : 3007, des Cos 7d tien: a gradijent momenta nm gde je 0.85 (—-) korektivni Gan’. ela T-3601 daje sve potrebne podatke za analiti¢ko pretstavijanje aerodinamickih karakteristika krila pravougaonog oblika vitkosti a — 6. dg T a ~ T dos da* i | C+} ——_——| 45 070 so : —{- -jas 0060 : : — | 20 008% L + 3 @ A D.2601 Poioéu jednacina (3601) mogu se odrediti i aerodinamitke karakteristike pravouyaonog krila bilo koje vitkosti primenom jednadina (3320) i (3321), prema T-3601 Primer, Odrediti anclititki acrodinamitke karakteristike krita pravougaonog oblika vitkosti 46 sa konstantnim acroprofitom Bei06. Tabela T-3601 pod br. 83 za aeroprufil B-106 daje dey de? = 0,067; za MRe = 8,4, a= 007 an =~ A; 3 ph ae y= 1955 emo == 1K. D. Wood Technical Aerodynamics, 1936. PR, Jaeschke, Flugcengberechnung, Ht, 19%5 T3601 a ee = N AM KARA KTE RIS TI K E} Klasifikacija Konstr. karakteristike g dex qe) lie ale ae | pol se 3] sts . a i | 1S 7 SE} x} ~| —3| | -3| * = ace PF YE S| S1 |S mn] pare [Mm] Can Ac |e |e |e] = & nar ‘min so ji 1 847 6 0,0 0,075 0.88 0.2500 0,060 330 227 224 163 5,35 A Aw A 0 60 3% 00 —]| 3 2 8.296 0.0 0.075 1,30 01200 0,060 1280 23.0 240 203 6.13 A Bio Bo A 90 30 00 —| 2 3 8.36 6 0.0 0.075 135 01730 0.059 Nos 218 238 222 6,50 A Cio Co A 120 30 00 3 1 834.6 0.0 0.073 1155 0.1780 0.058 1238 223 230 202 6.30 A Dio Do A 150 30 oo —| 4 5 7.84 6 0.0 0.072 1,42 01600 0.059 1233 19.3 201 162 5.76 A E10 A 180 30 060 —| 5 6 8,346 0,0 0,072 1,38 0,1920 0,059 4220 18,6 195 138 5.44 A Fio A 2.0 30 00 — 6 1 8.45 6 0.0 0,067 1.20 0.1600 0.063 1250 16.7 162 80 4.43 A 2B 0 30 00 —| 7 8 8,50 6 -18 0,076 1,60 0,2030 0,062 1268 22,3 4B 182 «612 Acc B 120 3% 20 2/8 9 813 6 -1,8 0.075 1.04 0.2000 0.062 257 133 5,24 "AA A D 6, 2, 30] 9 10 [7.84 6 -2.0 0,075 151 0.1880 0,062 256 168 5,90 A Bio B2 A 9. 20 30 | 10 iW 8.23 6 -1,9 0.074 1.61 0,2000 0.063 249° «179 5,08 A Cio C2 B 12 2, 30 | it 12 8.08 6 7 0.075 1,54 0.1800 0,062 218 154 5.15 A Div D2 BIS, 2, 30) 12 13 8,24 6 1,06, 0,2900 0,061 1,345 25,2 273° 133 5,30 A Alo A D 6, 2, 40 | 13 14 8,21 6 1,50 0.1600 0,061 277 23.20 249-188 6,12 A Bio B2 B 9. 2, 40 | 14 15, 8.58 6 1,60 0.1920 0.061 278 22,30 237 182 612 A C10 C2 B12, 2, 40 | 15 16 8,08 6 1,54 0,1920 0,062 276 21,0 222 154 5,75 A Dio D2 C15, 2, 40 | 16 7 8.08 6 1,42 0.1620 0,062 dg 19.3 208 142 5.53 A Eto E2 C 18) 20 40 | 17 18 7,92 6 1,34 0,1680 0.063 2,287 (17,8 190 105 4.94 A Fio £2 D 2, 40 | 18 19 8.15 6 03 0.2400 0.062 25.4 1345 24,2 270 120 5,15 A Aw A D 2 50 | 19 20 8,08 6 37 0.1480 0,062 24. 1285 22,8 246-138 6.37 A Bio B2 D 2. 50 | 20 ai 8.13 6 (62 0,2000 0,062 24, 3280 22.3 245 162 5,90 A Clo C2 B 2, 50 | 21 22 813 6 133 0.1920 0,063 24. 1,280 20,3 210 1535.73 A Dio D2 B 20 50 | 22 23 815 6 48, 0.1800 0,063 23, 3,280 19,1 202 148 5.64 A Elo E2 D 2 50 | 23 24 8,26 6 38, 0,1800 0,065 22.7 2279 17.6 187 115 5.12 A Flo Es B 2, 50 | 24 Pe) 6 0.2150 0,061 23,6 280 22,0 243 167 5.99 A Cw Ci B 60 | 25 26 6 0.2200 0,061 24,0 2,287 21.8 241 168° 600 140 120 A Cio Co B 70 | 26 Prd 6 0.2180 0,060 244 2,285 22.2 245 170 6,04 «14.2 12,0 A Clo C5 A 20 | a7 28 6 0.075 0.1300 0,062 24.5 0315 23,6 260 120 5,20 200 65 A Alo A D 20 | 28 29 6 6 0,075 0.2000 0.060, 243° 1290 22:3 254 1605.86 17,8 90 A Bio Bs B 30 | 29 30 6 0.073 0,1920 0.060 24,1 9207 21,7 240 160 586 133 120 A Cio C5 B 30 | 30 31 6 0,07: 0.2000 0,060 23.8 2290 200 218 130 545 (10,4 125 8 Dio Da B 30 | 31 32 6 0,073 0,1650 0.062 27 9290 190 197 121 525 81 150 A Ei Ea B 30 | 32 3 6 6,071 012120 0.065 22 930 175 172 107 498° G1 175A Fo Es D 30. | 33 34 6 0,076 0,1270 0.061 24,6 276 = 123 5.14 20.5 60 A Aw A D 40 [34 35, 6 0.074 0.1980 6,061 244 260 160 536 178 90 & Blo Ba A 40 | 35 36 6 0,075 0,2250 0,061 24.2 245 172 6,03 13,7 125 A Cio Ca D 40 | 36 37 6. 0.074 01880 0,061 240 3800 20,4 231 131546 10.5 A Dio Dy C 40 | 37 38 6 0.071 0.2820 0.061 236 385 192 196 112 513-81 13K OA Eto Ea D 40 | 38 30 6 0,069 0,2800 0.064 23.1 "8251714 177105. 4,96 65 16.1 A Fio Es D 40 | 39 Videti napomenu u 7-901; Oznake, VII—XI; 47) T4701.16 OO 2] aero fe] 77 Le a) q hae a | g | PROFIL | Re 5 | PR Re Iban] a | cua [eam] Pet [SE om fem fx, | ut] pose tt —i™ t i ito 40 [NACA 4506 | 8.05 6 —4.3 0.075 0 0080 0.2400 0.081 0.245 0.110 24.5 5.38 75 AA A D 60 40 50 | 40 41 4509 | 8.24 6 4.1 0.075 0.0100 6.1500 U.08L 0.247 0.106 24.7 5.80 90 Adm Be b 99 40 56 | 4 42 4512 | 845 6 4.2 0.072 0100 0.2820 0.082 0.23 0.106 23.9 bus 120 ACw ca B 120 40 50 | 42 8 4515 [814 6 41 0.074 0.0110 0.2200 0.068 0241-0087 24.1 DTS 36° A Di Ds D I 40 50 | 43 44 4518 | 8.26 6 3.9 0.071 W015 0.2250 0.082 0238 0.093. 23.6 5.28 BS A 3 40 50 | 44 45 4521 [831 6 3.4 0.070 0.0120 6.2700 0,066 0.234 0.082 23.4 5.2 115A 40 50 | 45 46 4612 | 8.47 6 -4.6 0.072 0.0120 0 2400 0.062 0,240 -0.124 100 ACio 30° 40 60 | 46 a7 ani | 8.34 6 0.0100 0.2850 0.060 0.143 13.3 120 ACio 3 40 70 | 47 48 sara | 855 6 0.073 0.0118 0.2200 0.059 -0.089 4.6 10.5 A Cio 3 60 49 S14 6 0.076 0.0188 0.1700 0.058 ~0:109 7 22 Aaw 30 60 50 8.20 6 6.076 0.0120 0.1920 0.058 O42 2 86 75 A ito 30 «60 31 B40 6 0.074 0.0130 0.2380 0.059 Ott isi es Ga atcha 30 80 52 18 6 0.0120 0.20001 0.059 0.105 24° 125 ADI Dee 33 Rd 6 0.0130 0.2320 0.065 0.998. 2 79° 139 AE wo 60 4 6321 | 8.29 6 0.0138 0.2320 6065. 0.235 0.000 65 152 A Fro 3% 6.0 55 6406 | 8.18 6 0.0140 6.1450 0,060 0.257 -0.12 BR 43 AA Bo D 60 60 56 6409 | 5.05 6 v.00 (12170 6.060 0.250 0.133 2 ik6 75 A Bin + 90 60 40 | 56 57 6412 | 515 6 5 00130 (2150 0.060 0341 0.133. Wie ost 10 60 49 | 7 58 6415 | 808 6 {UL BS 9.3050 0.060 6 243-01 5 19 A 180 60 40 | 58 59 641s | S18 6 0.073 0.0140 0.307 0.061 0.237 ~0.1 85 123 8 £0 69 40 | 5a 60 6421 | 8100 6 0.071 0.0150 0,3000 0.065, 0.233 0.110 Cee it aio 60 40 | 60 a 6506 | x37 6 -6.3 0.074 0.0123 200.058 0.159 2 4 49 AS 60 50 62 6509 | $20 6 0.3 0.075 0.01 yard “0.158 OH 70h oat 60 50 3 6512 [Nao 6 62 UOTE U.O130 200 060 0.155 2 502 ea OR 64 6515, 6-0 0.0150 OO) 0.060 o.1a7 it eon 65 6518 | 5 0.0150 © 2000 0.063 0.139 90 a 66 6521 | 0.0107 0.3000 0.066 0.129 au 60 50 67 6612 | 5.58 6 -6.6 0,073 0.0150 0.2800 0.061 0.185 23,3 5.48 30°60) 60 | 67 68 oni2 | 8.53 6 -7.3 0.073 0.0140 0.2920 0,060 0.238 -0.199 23.8 879 1630-79 AC C2 A 120 3 60 10 | 68 69 ower [8.40 6 6.0 0.073 0 D078 0.2580 0,060 0.240 0.000 24.0 46; TT AAwA D 60 30 00 0 COB FSIS 6 00 11075 G.0080 0.1000 0.003 6 244 0.000 24.4 3.15 75 ASw ko D 60 30 00 = a oot |s24 6 0.1200 0 55 6.000 487 23° Abio bo D 120 30 00 2 oie FST 6 0.1575 0.03 Goa 2 5.88 34 AD Bo A 120 30 00 — 3B oust [S31 6 O.1350 0 O64 0.009 242 5.23 180 A Dw Do D 180 .30 00 — a duis | 8.40 6 .ut2o G.1500 0.054 0225 0,000 22.5 5.6 108 en i eo oy 3 R12 18,60 6 -1 0.0080 1.52 21.5. 0.1800 0,062 0.239 -0,020 2 5.91 133 AC C3 B 120 30 20 30} 75 78 2Rz12 | 826 6 -0 0.88 TAT 21.7 0.1960 0.051 0.240 0,005 3.90 140 ACC? B 120 30 20 30176 eee 2 920 0.062 6.25 25.0 5 2, pA 77 | 0012F, | 8,53 6 -0.2 0,980 0.0100 20.5 0.1920 0,062 6.250 0,000 25.0 5 120 A — Co A 120° 30 00 00 | 7 781 012k; | 8.53 6-11,7 0,073 0.0200 5.3000 0.055 0,265 0.196. 26.5 5 Go C—~ G&A RO wD ~ = | a| a 3 s A ER ODINA 1 Ki fx A RAK TE RIS TI K E| Klasifikacija | Konstr. karakteristike | © = 10+ Ta a : &| AERO- x 5 § alle sl 8 & é fl «| dee 8) Bl ccnax | E=man| ae |(A/t)mar 5 BY] PROFIL | Re dy) | a | Camm |Cemag| Pri) Bri m | cme |x alow |r max |Our] PD W = ead (amo leas oa) FS SIE | Onin |p MV me Cnn 2 g max | Emax | Be min & 79] Boeing 103 | 8.02 6 —4,8 0,074 0.0100 1,63 200 0.2180 0,065 0,244 -0,065 208 226 163 5,92 129 127 B Cio Ca B 12,68 79 all 103A| 8,37 6 -3/8 0,075 0,000 1,62 20,5 0,2070 0,065 0,245 -0,053 2210 238 180 610 15.6 115 B Bio Ca A 10:38 81 83 106 | 8.45 6 —4,4 0,072 0,0100 1,53 19,0 0.1850 0,067 0,242 -0,052 212 224 153574 1.7 IEC Cho Ba D 13/08 83 a5 106R| 832 6 -1'1 01073 0.0080 1/38 20.0 0.1630 — 0,247 -0,001 23 218 173-4587 «12:0 14.4 C C10 Ds A 11,50, 85 94] s.7.Aé. 27A| 7,98 6 -10,2 0,076 0.0175. 1,60 14,0 0,200 — 0,250 -0,177 176 200 92 486 81 114 B Fio Ee D 19,80 om 95] RAF 34 | 8.05 6 -0,8 0.075 0,0080 1,47 20,5 0.1670 — 0,246 ~0,006 184 6,06 11,6 158 A Cit Cr C 12,68 95 96] USA 27 | 8.08 6 -4,7 0.072 0,0100 1,60 20,5 0,2080 0,061 0.232 -0,078 160 5,86 144 111 B Cio Co B 41,12 96 al 35A [8,42 6 8.0 0.073 0.0120 1147 200 0.2800 — 0.242 -0.111 123 530 81 153 B E10 Bs D 18,22 98 9) 35B | 8,30 6 -5.2 0.075 0.0118 1,68 20,0 0.2300 0.067 0,245 -0,076 25 24 142 «58814598 CB Cio Cs B INLGL 99 102] C—72 }|7,98 6 -5,6 0.073 0.0104 1,62 18,5 0.1930 0,066 0.240 -0,084 24, 214 227 156 583 138 11,3 B Cio C4 D 11,73 102 106] N 6 5.4 0.073 0,010 1,60 18,5 0,1900 0,066 0,244 -0.075 24, 21,0 227 160 586 129 124 B Cw Ca D 12.37 106 Jos! 8 5.5 0.074 0.0105 1162 18.5. 0.1950 0.250 -0.087 25, 215 230 154 581 13)1 118 B Gio Ca D 12.37 108 109) 6 -1.5 0,075 0.0088 140 18.5 0.1500 — 0,251 -0,001 25, 213 24 1590572113141 B Gat Ca D 12°37 109 123] 5 6.6 0.074 0,0130 1,58 18,0 0,2100 0.068 0,243 ~0,098 24, 20.6 232 12 534 116 115 B — — D 14g 300 — 122 123 5 80 0.072 0.0117 1157 18.5 0:2000 0064 0,246 ~0,080 24, Be es ere ete ey) ee eS Eh 123 13 6 4.4 0,075 0.0100 1,58 19,0 0.1800 —- 0,245 ~0.061 24, 207 237 1585831422 LB Cp C+ DIO 30-39 — (f32 134 6 6.1 0.076 0.0107 1,78 18.7 0.2150 — 0,242 -0,095 24, 29 248 165 605 «13.7 121 B Cio cs C 1300 30 8 — [136 1 6 -5.0 0,071 0.0500 1.53 20,0 0.2200 0.061 0,239 -0,080 23, 2121s 2008 2153) 2 5.48 3 Bi 6) 136 139] 6 5.2 0.072 0.0125 1,58 19.5 0.2125 0.064 0,230 -0.068 23, 199 218 126 5.4110) C Dio Ds C 15,00 30 130 141 6 5.1 0.071 0.0138 1149 19.5 02200 0.065 0,236 ~0.064 23, 189 203 108 5,098. C Eo Es C 18,00 30 — ja 147] 6 7.6 0,071 010150 1143 20.0 0.2800 — 0.235 -0.098 23, 17,9 19 9 4858 B Eo Es D 1800 30 147 150) 6 -2.9 0,073 0,0088 1.47 20,0 0.1900 0,065 0,243 ~0,027 24, 25 229 16T 5.86 12, B Ci C3 D117 30 — [180 152] — M—6 | 8.00 6 -0,8 0.070 0.0083 1:40 20.5 0.1650 0,069 0,254 0.012 25, 210 23 160 583 A — — pb 1200 30 30 152 160] NACA 21 | 8,13 6 -2,1 0,073 0.0080 1,60 21,8 0,1900 — 0,245 -0,038 24, 22,3 238 200 6.31 A ci C2 B 1200 30 — 4160 17:] NACA 21021 8.37 6 -0,6 0.075 0,0071 1,52 21,0 0.1820 — 0,235 0,001 23, 218 235 214 640 127 16.9 A Ci2 Ds C 12.00 30 05 fi7t 172 22012 8,32 6 -0.9 0.076 0,0073 0.1800 — 0,237 -0,005 23, 26 244 219 651 133 164 A Ci2 D2 C 1200 30 1,54 10 172. 173) 23006 | 8,29 6 ~1,2 0,076 0,0087 0.1860 — 0,240 -0,012 24, 27 510 183° 69 A AIZA D 6.00 30 184 15 [173 174 23009] 8126 6-1/1 0.075 0.0086 0.1700 — 0,241 ~0.009 24, 180 606172 -10'5. A Bin C2 A 9.00 30 184 15 [174 175] 23012 | 8.37 6 —1,2 0,076 0,0080 0.1860 — 0,238 -0,008 23, 204 6.17 136 150 A C12 Bz A 12:00 301185 15175, 176) 23015 | 8137 6 -1,1 0,075 0.0105 0.1900 — 0,239 -0,008 23, 153 5,79 10,7143, «A Di2 D2 A 15,00 30 1184 15 [176 17] 23018| 8:16 6 —12 0.074 0,0100 0,160 — / 0,233 -0,006 23, Nas 504e 2 280) 110) A B 1800 30 1184 15. |I77 178) 23021) 8,21 6 -1.2 0.071 0.0129 0.1440 0,227 -0,005 22, 105 4,99 6516.2 A FIZ E2 B 21.00 30 1.84 15 [178 179] 24012] 8,26 6 ~1,5 0,076 0,0075 0.1900 0,237 -0,013 23, 22.3 235 214 645 13,3 16,0 A Ci Cs C 12,00 30 2,08 20 179 180] 25012] 8,24 6 -1,6 0,076 0,076 0.1800 — 0,239 -0,019 23, 28 234 206 636 13,1 158° A Ciz Cs C 12,00 30 2,26 2 {180 181| 32012] 8,40 6 ~1,2 0,076 0,0078 0.1850 0,239 -0,005 23, 21,9 242 208 641 135 15,4 A Ci2 Ds A 1200 30 231 10 [I8L2 80 ] KA RAK TE RIS TI K E} Kiasifixaciia | Konstr. karakteristike | « CT | : = | Paes Venas| Cspax |(d/l)max sac} af se ]é =) AERO- i | | oe Vamaa| Gos (TPP ]SE] x] —€] 2] 8] } 2 5} prorit | rz |, Sle ely Va max} Cxmin flel~ [RIX ]SI~] £15) & 8 ala, | a a [LS ‘nin é VEE 1g eule t | - mo 220 239215653140 15,4 A C12 Ds A 120 30 2,76 15 tee 1s2]Naca ssoi2] 8.37 6 1.7 0.075 0.0078 1,68 OO 0" tas 22.3 245 215 653140154 A Cia Do A 120 312, 20 fies 183 6-21 0.076 O0nTs 1.68 ~ OP 00H 8 dsr 230 257 160 «585 18 143A Bia Be B10 40 1,84 18. [202 202 6 1.2 0074 O.0n84 1.42 D2 OOO AS Is 101 igo 0440012078 Ap 90 30 20 20 fais = ins en M3 184 18 509 125 196 A — — p wo 3 30 me 25] 2200 004 5 18 0.0.9 GOLTS 1.08 5 108 158 109 495 90 121 A — — pd io 30 20 Bw [ae 218 2514 Ban oe: wanai a5 1 167 9 4.750 70142 A T0300 30 fate Wate duvia 120 : V7 boi 19 182 187 112 5,05 93 120 B — — D435 25 — _. loro 5 : 75 163 91 472 95 068 6B op tao 38 — }220 aay econ ae 187 179 88 449-76 6A — P1398 30 0,0 00 {221 0.0 VOT WAT 15 161 6 13D 27 264 148 5.42 1858.0 D 638 15 0.0 00 |a22 3 0.074 0.0080 TIS 16.00.1400 oo) 21 13 46513, D 620 30 00 00 j230 so oye e o.mns 6 240 5 478 111 104 A — — p si0 30 90 oD [oar £0 0. , oto 5 195 132 512 90 147 A — Dit9 30 00 00 j232 80 GUTS oats yuiee 7 Bl 157 5,33 150105 BO — D628 39 Sag Our " Bein i 46 223 141 530 138 103 B — D 82 30 — — fa3q oD ; 53 32 219 125 500 162 77 BO — p 619 3%) OO OB ) eri 212) = eee 2G ea idp eia5) 2 (5/20): asist 10.20: a; ie toinemt on — [239 wana wa 2) MO 183 168 114-502 105 10'9 A — D199 30 30. 240 : ou 3H. Mee Rk) OM I ‘ OE 18 72 440-209 «34 BO — D685 20 1263 oto 199 48 376 «1620-30 BB — D780 30 264 i 10 142734350 641d BO OB 000 30 265 ead 4 168 71 4300 «13-20 54 BO 960 30 [266 2 149 92 233° 5956 A B 12,70 40 [267 18.0 196 73 4340 94 77 BO 36030 i268 aus 185 202 49 378 26's B — = 460 20 260 Were alts B gS Tae 115) 565 Siz) rie) D 17:35 30 i270 A A eS err ey lari 8 193 195 95 «469 O78 — D 1230 30 272 78 176 89 468 681109 D 16,60 30 l273 SO a i ni D 13,70 30 j274 Bolt 10 89 478 968 003 D 1605 300 — — [275 KS 232 98 «480 0 oT 08) D 10,40 30 276. A i862 ta? — D050 300 — 277 OUOEINO ep ctll a2 948 vias. ce oom pees ey ee eo ae l278, cs O08 2 Biss i 4s 3 83 $2 6 ~~ PRS Bo - = i279 3 5 u 1500 Nae eo 173 58 410 1020 5.7 BO 4s 280 12g 160 U.1s40 e fl ie 100) ore tool ios seo = =D 1190 300 [281 Ot a Oey cata ee et 2013e 216 a Site a aoees ti Gee 7 ip) opt ee ee 975 30 — [282 reg 11 G1ate wor 243, IT 203 53 31 tor 83 B = D1z90 300 — — |ox3 LB 16 Oa 0072 2 192 167 126 510 81 156 B — — Biz 30 — — [pee 5.4 0.071 Uustx 130 16.0 0.1520 an 28 ose =1.6 6.068 ous) 1.12 20,5 0.1870 2.2) Sinamidke konstrukelje I 638 wena) @RRGRRRREE SAREE SEBEOSE § a|* @ [IILTI1I[) 888888 SResaas aRasase i Hiiiiitii) 888838 seaerde Secgags 3 BSRSRRRSRRR RRAASR BASRASh SSRRRAR SHRARRL F Shae & BSsksegesa 58agse aenn828 BESESEZ cosscco m gece . seaasa aaaaace sonacaa aeasces | aaa i 3 Peidde Vid I ee ee ! el i 2 Pe Wiilt 1 10 a :~Cl 2353538 | gf | szesseeage geszex egences z | lel le] S8889eee 2essse saeeaee «Ld = P<] xs | SSae'SSSSH S2RSRS RANAAAR NSNANASN NSNATNA SN SHAN 2 g | £288 82823 S89299 SSSLELS B8ZZZLZ S222222 8 2235 = S| esse o9sss 9599s SSe9Sg SF599g9 TRTTITT F SESS = |_*_| 885 58838 Sg 2 HE - hill iit Tite | an “loaf | SREESSEEE8 12888 QUSSEE, SERGE 2QEL24% § 8298 o| wa | seaeeegeze aRRESS % 2888 a |__2_ | Seseuesess geeens aasgegs & SAAR ~| yp | BESSREEEGE gge92E Sg88889 2 4088 i a g_| sea a78es | 552455 Eypaas | GES Le | sesggesees 228882 235525 sessse¢ 3 SRS 2 | S8sEseees2 — aL 5 is te ° a daad iyondosae fous RRRARRARRS 284 85 A ER ODINAM™MEE ‘ AKT ERIS T IK E| Klasifikacija | Konstr, karakteristike | = agro. | 10" oe RAK i 2 PROFS TRE a Tan] a Cxmin | Cmax | Pti | pri a] 7} cme % . eS o |e Cemax| Ctmax| 4% 2 | Cemax | max| Cemox |(@/ max g} ac] a] ae} alee ae [te] | Se Ur|ppfse} x| 8] os] 8] oe) & *. : (ay), G Ho>l|oqria> > E13 | min | mas| Csmin BIS | S2 | 52] <5] = 327] D-2-18% | 2,60 131 21,0 0,236 0,000 4 min eye |e a 328] D-2-20% | 2:60 136 21,0 0,242 0,000 : ers ye ery 2,60 1,04 16,0 0,253 -0,060 ui 84 400 68124 A Do 264 119 18,0 0,250 ~0,068 2,60 1,09 16,0 0,219 -0,055, 171 9 457 126 78 AS 83 35 264 1:25 20.0 0,246 -0:066 7 9 479 99 100 A — = D 129 35 199 1:28 24.0 0.250 -0,055 207 fe Ste Assan SA 104e A ee ED a0 5) 2/60 1,25 20.0 0,239 ~0,064 to fy i as re AS 15,85 35 17 92 47268 1386 A — Do 35 0,84 0,87 26.0 Sees e ieee mame ctcemansesescecesesesia 20,0 35 0.844 110 16.0 2.50 1,43 20.0 300 40° — —~—— — 20 0 2,62 1,37 19,0 266 145 5,35 1,0 13,2 A Sceeessememesaee: 2,62 1,19 20,0 24 1210 447° 1030 117 A 14,0 30 2,60 1,24 18,0 2020125 «45,28 1050 119 A —— 13.1 30 189 119 507-94 127A - — 1267 30 SAJOCCUKEI5| 2,60 1,37 18,0 0.1792 — 0,245 -0,064 25 14 BIB 930 134 A Da 40 342} MOC 27'} 1,75 1.37 18,0 0,1550 — 0,221 -0,064 (TG i oo i oy os taal 343)8.7.Aé, 233 | 0,60 121 . ~ 0,242 -0,007 27 126 «813 86 148 A — D 30 {saz 34q| 234 | 0,40 1 — 0,246 -0:045 345) 235 | 0140 1 0,248 ~0,040 165 8445475 12 C — — D — [a3 346) 237 | 0,58 1, 0,242 -0,065 195 89° 4650 9.1 98 B —D — [34a ual 242 | 0,70 1 — 0,243 ~0,103 19-9487 8B TTC D — fas 4B! 244 1 = 0,249 -0,106 2000 «87455 1477 CD i346 349) 250 if 0,233 -0,008 165 103 5:00 96 «619 «C — — Db — [par 165] #108) 5034 til agise cl Db — [a8 350) 24a | 0.48 1 — ~ ~0.050 408492 754d CS 349 351 25a | 0.48 1 — — ~0,050 352| 26A | 0,48 1 ~ ~0,052 2200 1400 «5 AB 74 peace see ceee — 1350 216 13454077 5 BOD 351 353] W— 28 | 0,45 5,06 1,32 — 0,238 -0,110 255 133-540 82 B D — [352 354 248 | 0,46 122 0.231 -0,050 2 355) 250 | 0.46 108 0,228 -0,040 12600 «734.3877 Bo——bD i353 356) 339 | 0,48 0195 0.207 ~0,042 5 94 4700 77122 A D — [354 74 9 «453 1 99 D — [355 357] MUSTANG | 2,76 119 0,249 -0,035 15386437952 D — }356 358) 2.315 bis | 20. -0,6 0,054 0,0060 0,67 1650 — 0,305 -0,012 3 23526 «617 87 247 A - [asz Loc. cit, str. 66 i 67. 10 112 222 56 00 A~ — — 20 9 — — oss Bulletin Technique. STA., n° 12, 1923 = : ae Catalogue de Profils d’Ailes. SRA., I-Il, 1930—1931 Camoner' n° 1, 2, 5; 1938, a Free Ergebnisse der Aerodinamischen Versuchsanstalt zu Gottingen, Lief. I-IV, 1920-1932. EE. Cosoakun, Cepun npopwtel D-2. Tpyas APH n° ae 936, ©. 1. Trace, Cepus mpopuneli A. Tpyau LAT n° 103, 1932. B. TL Topexait ull M. Up wanos, Amac pope 1632, ©. Paace, Cepua npopuaet B. Tpyma LAPH n® 146, 1933 Avtae asponunrammsectin: xapakrepueriK, Tpyas WATH n° 19% ©. Paace, Cepas upopunei BS. Ataac npopunei, Tpyan ATH n° 99. , 1M. Kpacuaemnkos, Cepaanpopunei PI. Tpyaa APH n° 212, 1935. A.C. Kpanen, Xapatrepucrinat anuaunonsx npopuiseli, 1939. ‘Travaux de l'Institut Agrodynamique de Varsovie. F-V, 1932. M. Horejsi, O laminarnich profilech. Letectvi n° 5., 1946.Zamenom ovih vrednosti u (3601) dobijaju se aerodinamigke karakteristike cp = 0,072 (a + 4,4), ex = 0,0082 ++ 0,067 ¢.*, 3608 €m = ~ 0,052 — 0,282 ez, cot Oana ¢ u analitigkom obliku, krila pravougaonog oblika vitkosti Za ~=5,6" jednaéine (3608) daju brojne vrednosti 0,72; cx = 0,0428; cm = 0,226 i cy koje se, uporedujuci sa D-83, nalaze u granicama dozvoljenih otstupanja 2a tehnitke proracune, = 6 sa aeroprofilom B-106. = 0314 37. Odredivanje pribliznih vrednosti aerodinamitkih koeficijenata u zavisnosti od konstruktivnih velitina aeroprofila U nedostatku eksperimentainih datih uzajamne zavisnosti_ aerodinamigkih koeficijenata aeroprofita uy = Goh | Gnesi) mogu se odrediti priblizno i na osnovu empiriskih obrazaca, koji proizlaze iz rezultata eksperimentalnih i teoriskih istrazivanja. Kriva uzgona Cy = Ao(%e — on), 3701 odredena je vrednostima a>—dey/da —gradijenta uzgona, an — ugla nultog uzgona i Vrednoscu Cymax sa odgovarajucim napadnim uglom acy mex). — S-3701 Prema rezultatima eksperimentalnih ispitivanja gradijent uzgona za uobigajene aeroprofile moze se izraziti jednacinom de 4 0,104 — 0,05 (4) , 3702 dan? i gde je (d/imax — maksimaina relativna debljina aeroprofila U ivesnim proraéunima umesto gornje vrednosti uzima se Gesto i vre- dinost @=2ng, ako je ugao izraden u radijanima, iii a, — 0,1095g, ako je dat u stepenima, sa € = 0.88 + 0,89. Ugao nultog uzgona an moze se odrediti grafitki 87 Prava MB ($-3701) koja prolazi kroz sredinu M tetive CD i zadnju ivicu B aeroprofila pretstavlja, po Munk-u, aerodinamigku osovinu aeroprofila, a uugao an, izmedu ove i tetive srednje linije AB, ugao nultog uzgona. Pribliznije resenje se dobija ako je tetiva CD na udaljenosti x = 0,41 od prednje ivice aeroprofila. Po drugoj metodi Munk-a bisektrisa ugla izmedu pravih M,B i M,B, koje prolaze kroz sredine M, i M, tetiva C,D, i C.D, ($-3702) pretstavlja aero- dinamiéku osovinu aeroprofila, a ugao izmedu ove i tetive srednje linije AB— ugao nultog uzgona. Ova metoda daje vecu tacnost od prve. s-3iuz Ugao nultog uzgona moze se odrediti i pomoéu srednie linije aeroprofila ($-3703) Prava BC koja prolazi kroz maksimum srednje linije i zadnju ivicu B pretstavija u prvo} priblizgnosti aerodinami¢ku osovinu aeroprofila, a ugao a, izmedu ove i tetive stednje linije — ugao nultog uzgona. iz ove konstrukcije izlazi da je 3703 gde je (¢/Mmex maksimaina relativna krivina srednje linije aeroprofila, a: (x/De mesto na kome se ova nalazi Vrednost maksimalnog uzgona je sloZena funkcija koja zavisi ne samo od geometriskih velitina aeroprofila veé i od vrednosti Reynolds-ovog broja, tako da se tesko mode izraziti analitii Za prve priblizne proracune vrednost Smee» 2 uobigajene aeroprofile, moze se odrediti iz jednagine Cymax = 1,73 — 2,4 [oe (4)... +04) 12 Ce 3104 koja odgovara vrednosti Re = 3.106, odnosno MRe 2 8. Za druge vrednosti Reynolds-ovog broja potrebno je izvrSiti popravku.88 Priblizna vred ia _ anading Dla’ Vrednost aerodinamitkog napadnog ugia pri Cymex data je je- © (eymax) = (11 Haq) -80(2) + 70(+) ; 3705 Koeficijent otpora aeroprofila u zavisnosti od u, ie ‘ u prvoj pribliznosti iz jednacine een Cx0= ‘xomin + Cxoy 5 3706 $-3704. Transportna jedrilica Horsa I. gde je d | 1405(4) Jo +0,02[/£ a Tae] ‘ Cn F978 (Fy, ’ Coop 0,01 (Cy — Cyapd)* « 3107 U gornjoj jednagini ce pretstavija koeficijent trenja cele ravne ploée 0,910 - i ; ; (ogress 3400 Re? , 3708 Po Prandtl-Gebers-u, a tay — koeficljent optimalnog uzgona w= | Dae 89 Jednatina (3708) za prve pribliznosti mode se zameniti i jednaginom Ce =0,0326 Ress . jent momenta kao i cp. u zavisnosti od uzgona odreduju se Koefi iz jednaéine fm = Cme — Mey, odnosno a10 Cm cp.=m——™, gde je m=[9(4) 4-1). m = 0,25 ~o10f(F) 0,05 | : Pomocu ovako odredenih aerodinamitkih koeficijenata aeroprofila mogu se odrediti i koeficijenti krila bilo koje vitkosti 2. Proraéun sé moze izvrsiti prema tabeli T-3302, a rezultati pretstaviti uobigajenim dijagramom (D-3409). Aerodinamitke karakteristike krila odredene vitkosti 4 = 6 mogu se odrediti i neposredno pribliznim obrascima, izvedenim na osnovu eksperimentalnih ispitivanja NACA, u zavisnosti od konstruktivnih karakteristika aeroprofila. Tako, ugao nultog uzgona mode se odrediti i iz jednadine ve =~ 601 +16(F) i : a2 dok je gradijent uzgona dat jedna¢inom a = 0,79 - 0,037(4) . ams nta maksimalnog uzgona data je dijagramima D-3701, D-3702 i D-3703 za MRe & 8, u zavisnosti od maksimalne relativne debljine90 — (d/0)max i maksimalne relativne krivine — pallor j masinane vine — (¢/l)max aeroprofila!, a za razne _ __ Koeficijent_ minimainog otpora aeroprofi iz proste jednaéine . 6x pin = 040043 + 0.02 (+) + 0,75 (4) ] : ome mote se odrediti priblizno za vrednosti MRe x 8, a dex de® 0,053 +0032 (4) : ams prema jednagini (3607). Primer, Odrediti priblisne vrednosti aerodinumidl i ; \ le vrednastaerodinamickih karakteristika acroprof NACA 4412 pri MRe ox 8 nd osnove njegovih osnodnih honstruktionl velit, ae oe dinamicke karakteristike krila vitkosti R= 7,2 sa ovim aeroprofilom. ¥ Loc. city str. 73 Videti Isto tako (47) 1 Kako su osnovne konstruktivne veliéine aeroprofila NACA 4412 (noe = 2 (7), = Doe 9% G)y= 08 sto zamena ovih vrednosti u (3701) — (3711) daje neposredno a 0,098; an? = 3,8 cymax = 1,715 42(cy max) = 16"; Cxomin ~0,0068; cy ont = 0,21; emo = — 0,090; m= 0,243 kao i priblizne vrednosti acrodinamickih cy = 0,098 (a + 3,8), mo = 0,058 + 0,01 (cy 0,21), cm = —0,090 — 0,243 cy. Acrodinamigke karakteristike krila vitkosti2 = 7,2 mogu se odrediti neposredno 2 jednagina (712) i (715) koje daju eficijenata de 0,075; cx min = 0,009; Gey = 0,0575 icijente pa prema tome i aerodinamigke kos cz = 0,015 (@ + 3,8), 6 = 0,0069 + 0,087 cs, Em = ~=-0,090— 0,243 ry Uporedivanjem dobijenih rezultata sa vrednostima u T-3501 i T-3601 vidi se da se otstupanja nalaze u dozvoljenim granicama (T-3502). Napomenimo da otstupanja od Stvarnih vrednosti, pri pribliznom odredivanju aerodinamiekih koeficijenata, mogu biti i znatno veéa, 8.3705, Lovacki avion De Havilland Vampire. Jednagine (3701)-(3715) za_priblizne odredivanje aerodinamitkih ka- vakteristika aeroprofila i krila odredene vitkosti izvedene su uglavnom na osnovu eksperimentaluih ispitivania seria aeroprofila, se maksimalna debljina nalazi kv 30%/, od prednje ivice. Aeroprofili ove vrste, kao Sto92 je ranije napomenuto, zovu se obiéno normalni aeroprofili, za_razlikt faminarnih aeroprofila dija se maksimalna debljina nalazi na’ 40, vi prednie ivice, Popreéni preseci uz; gonskih povrsina iz aerodinamickih i konstruktivnih Tazloga pretstavijaju, u najopstijem sluéaju, niz ievedenih ili evolutivnih acon Profila (S-3704) — (S-3706), koji proizilaze iz jednog ili vise osnovnih usvojenih za konstruktivna izvodenja. Izvedeni ili evolutivni aeroprofili Povrsine dobijaju se obigno promenom ri koji su uslovijeni oblikom uzgonske elativne debljine srazmernim uveca- $-3706. Lovacki avion Gloster E. 1/44, vanjem, odnosno smanjenjem, normalnih tetiva srednje linije (S-3707), odnosno polupreénika upisa nih Krugova, pri_neizmenjenoj stednjoj liniji o- 8.3707 Prvi i drugi naéin uobifajen je pri konstrukeiji evolutivnih aeroprofila pravougaonih uzgonski povrsina koji proizilaze iz jednog osnovnog, a tredi a construkeijama evolutivnih aeroprofila uopste, bilo kakvih uzgonskih povisina, koje se dobijaju iz jednog, dva ili vise osnovnih aeroprofila. U svakorm sluéaju tedi se obiéno da dobijene uzgonske povrsine, iz konstruktivaih razioga, budu razvojne. ja NACA 2306 - NACA 2315. aeroprol b 3704, Aerodinao4 04 PQHUEUIPOIZY “9OLE-C oD eo Cie Oe Ico + [ seal Toy 7 i t eo | Jor an | [3} P be yy - 4oz % fy“Lole-a PRIeUposay e Cee Sa promenom oblika aeroprofila menjaju se i njegove aerodinamitke osobine saglasno jednatinama (3701)- (3713). Dijagram D-3704 prikazuje ‘aerodinamicke karakteristike cy —f (2) i Gylcs = 4(2) niza evolutivnih aeroprofila NACA 2306-NACA 2315 konstrisa. nil sa neizmenjenom ($-3707) srednjom linijom —(¢’l) max = 0,02 i (x/De = 0,30, dok dijagrami D-3705, D 3706 i D-3707 daju! iste karakteristike za evolutivne aeroprofile Clark - Y, RAF- 6 i BC.2, konstruisane srazmernom. promenom ordinata (S$ 37(8), 8.3709 Aerodinamitke osobine evolutivnih aeroprofila koji proiziaze iz dva novna, u nedostatku eksperimentalnih, odreduju se w primenama obitno linearnom interpolacijom aerodinamitkin’ karakteristika oshovnih. aeroprofila, 38. Uredaji za promenu aerodinamiékih koeficijenata Acroprofili poprecnih preseka krila usvojeni za konstruktivna izvodenja pretstavijaju ustveri kompromisno resenje velikog broja postavljenih uslova Koji su obiéno protivreéne prirade u pogledu aerodinamickih zahtova, U raevojit vazduhoplovstva, brzini aviona, civilnih + voinih, pridaje se ave Veci naga}, tako da se esto Sto veca brzina postavija kao jedan od bitnih Slova savremenih konstrukeija. S druge strane, problem sletanja i uzletanja, Keo i duzina rulanja u oba sluéaja, pretstavlia’ jedan od osnovnily uslog cksploatacije i sigurnosti uopste, a narovito za transportne avione, Koji st Eesto Hrinudeni na upotrebu kracih i teze pristupacnih terena. Kao sto iskustvo i Eksploataciji pokazuje, sletanje i nzletanje utoliko je olaksano ukoliko je brzina pri ovom manja @ ugao planiranja vedi. Duzina, pak, rulanja pri sle- shun 7. H., Zarpavons is npoextnpovanns Rasaymnr autos. Tpyast 38, 1929, apna TW. nw Xaaesoe A.B. Auarpansm aa npoextupovanun FOsavunaix wuHTOR ¢ npopuzmm BC-2. Tpyaw LATS: no 137. 1939 oa lcinie ateiicia: a4 NB wa | Xtatavel tol eI B Se Xapatc eprom car Hpopuneit Kaapx-Y. Text. aan, UATH n® 154. 1937, Aetodinamitke konstrakeije98 tanju, odnosno uzletanju, biée utoliko kraca ukoliko je otpor kretanja, odnosno} faktor penjanja, veci Medutim, sa povecavanjem putne brzine aviona raste i minimalna brzina sletanja, odnosno uzletanja, pa prema tome i dugina rulanja u oba stuéaja, Iz ovoga izilazi da krila Konstru- isana u-cilju dobijanja Sto veée brzine nisu u moguénosti_ da svojim aerodinamickim osobina~ ma zadovolje i uslove dobrog sletanja i uzletanja.) Da bi se_postavijeni uslovi brzine, sletanja i uzletanja_mogli zadovoljiti, krilu se moraju_ pri- dodati vise ili manje slozeni uredaji Koji daju moguénost da se aerodinamiéke osobine krila izmene u momentu kada je to potrebn U primenama, u zavisnosti od rezima leta, Gesto je neophodno izmeniti vrednosti Cmax — Koeficijenta maksimalnog wzg8%, Lo SRN Ce gta planiranja pri ACS C2(Camge) = maksimalnom uzgonu, $-3802 ce xe Brzina sletanja, kao Sto je poznato!, jednaka je prakti¢no 1 brzini horizontalnog leta pri zem|ji ay (2). 3801 i eeearee Prema gornjoj jednaéini brzina sletanja, za jedan odredeni avion tedine G i aerodinamitke povrsine S, mo- Ze se smanjiti ili smanjenjem G/S — optereéenja po kvadratnom_ metru ili povecavanjem vredn0sti Cimoe — koeficijenta maksimalnog uzgona odnosno istovremenom promenort GIS i Coma» Prvi nacin je konstruktivno tedk¢ izvodljiv, skup, a Gesto i nedovo: jan, tako da za praktitne primen¢ dolazi u ozbir uglavnom drugi $-3803 Poznato je da koeficijent uzgoné prestaje da raste sa napadnim uglom nu vrednost — ax, i da posle ove poéinje naglo dé — faktora penjanja i Cs,,,, —koeficijenta minimainog otpora krila, nimalnoj Vinin kada ovaj dostigne svoju krit 3 Loc. cit., str. 40. 99 opada. Uzrok ovoj pojavi, kao Sto iskustvo pokazuje, lezi u odvajanju strujnica sa gornjake aeroprofila (S-3801). : a Pritisci duZ gornjake (S-3802) opadaju od A do B, a zatim rastu od B 5.3804 prema C. Prema tome, fluidni delici od B prema C nailaze na sve’ veée pritiske koje moraju savladati, pri éemu se smanjuje njihova kinetika energija Medutim, kako se brzina fluidnih deliéa usled trenja u grani¢nom sloju smanjuje, to je raspoloziva kineti¢ka energija koju ovi imaju nedovoljna da. sa- $.3805 da poveéane pritiske od tatke B do C, i fluidni deliéi napustaj i > i a A 5 pustaju gornjaku aeroprofila iza ta¢ke B koja je utoliko bliza er " ‘a ta aj ji ‘a prednjoj ivici A aeroprofita ukoliko je napadni ugao vee ” we Odvajanje strujnica sa povrsine aerotela pretstavlja uopste sloZenu fizi¢ku Pojavu i za sada je jos nemoguce teoriskim putem odrediti polozaj tatke 4 aerotelu uw kojoj ovo odvajanje poinje. Razna ispitivanja pokazuju da

Aeroprofili I

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aeroprofili I

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like