Carska Lavra Manastir Studenica

Posle podignutih hramova: Svetog Nikole i Presvete Bogorodice kod Kurumlije, urevih
Stupova kod Rasa, veliki upan Stefan Nemanja kao svoju najveu i najznaajniju zadubinu
podigao je manastir Studenicu, u periodu od 1183. do 1196. godine. Glavni hram manastirskog
kompleksa posveen je Presvetoj Bogorodici "Dobrotvorki" (Uspeniju Presvete Bogorodice
28/15. avgusta).
Nakon zavrenog veeg dela poslova u izgradnji Stefan Nemanja se odrie prestola i upravu
dravom predaje svom srednjem sinu Stefanu Prvovenanom, te zajedno sa svojom suprugom
Anom zamonaio se ovde pod monakim imenom Simeon (kasnije poznatiji kao Sveti Simeon
Mirotoivi).
Proveo je dve godine u manastiru Studenici, zatim elei da izbegne ljudske poasti udaljava se u
Svetu Goru (manastir Vatoped) gde zajedno sa svojim najmlaim sinom Svetim Savom, a po
odobrenju vizantijskog cara Aleksija Komnena odpoinje obnovu i podizanje manastira
Hilandara za potrebe srpskog monatva i svetenstva. Po zavretku i podizanju manastira
Hilandara, Sveti Simeon se upokojio 1200. godine. "Dostigavi meru savrenstva duhovnog
primi venac pravde za trudove svoje", pri poslednjim reima svojim "Hvala Bogu za sve!".
Ostatak radova oko zavretka manastira Studenice poverio je sinu Stefanu Prvovenanom, a za
prvog igumana postavio je monaha Dionisija. 1208. god. Sveti Sava po oevom zavetanju
prenosi moti (netruleno telo) Svetog Simeona u Studenicu, gde ih po drugi put sahranjuje. Bog
ga je proslavio, a Srpska Pravoslavna Crkva ga je kanonizovala kao svetog Simeona Mirotoivog
koji se slavi 26/13. februara.
U visokom zvanju arhimandrita Sveti Sava je upravljao Studenicom do 1215. god. Ona je u tom
periodu postala crkveni centar Srbije, gde je postavljen budui temelj samostalne srpske Crkve.
Ovde je Sveti Sava napisao tipik studeniki (pravilnik monakog ivljenja u manastiru), iji je
uvodni deo posvetio itiju ktitora. To je ujedno i prvo samostalno knjievno delo napisano na
srpskom jeziku.