an Rasin

ANDROMAHA
LICA

ANDROMAHA, Hektorova udovica, Piladova robinja

PIR, Ahilov sin, kralj Epira
OREST, Agamemnonov sin
HERMIONA, Helenina ki, Pirova verenica
PILAD, Orestov prijatelj
KLEONA, Hermionina poverenica
FENIKS, Ahilov, a potom Pirov vaspita
ORESTOVA PRATNJA
Dogaa se u epirskom gradu Burotu, u dvorani Pirove palate.

PRVI IN

Pojava prva - Orest, Pilad

OREST
Da, kad vernog druga susreem ponovo,
sudbina e moja dobit' lice novo.
I jarost je njena. ini se. minula,
im se za na susret ona pobrinula.
Na alu kobnome - ko bi mog'o znati'? da Pilada prvo ja u ugledati?
Punih est meseci nakon tvog nestanka.
na dvoru Pirovom eto nam sastanka.
PILAD
Nebu zahvaljujem to se ispreilo
i moj put u Grku tako prepreilo.
Sudbonosnog dana bes mora nas snae
i uz al Epira smrska nae lae.
Kol'ko u izgnanstvu uplaen sam bio!
Zbog nedaa vaih kol'ke suze lio,
strepei da nova opasnost e doi,
a va drug vam, avaj, ne moe pomoi.
Najvie se bojah turobnosti vae1,
one to vam duu dugo pritiskae.

Strepeh da vam nebo grubo ne dodeli

smrt koju, Oreste, oduvek ste hteli.
Ali ja vas vidim; i ako smem rei:
sudbina vas bolja odvodi ka srei.
Takav doek sjajan to vas svuda sree
nije za jadnika koji u smrt kree.
OREST
Avaj! U moj usud ko e proniknuti?
Ljubav me ovamo zbog zlotvorke puti.
Ko zna gde e ljubav sudbinu mi sviti da li u iveti, il' u mrtav biti?
PILAD
Sta? Zar dua vaa to rob je ljubavi,
samo njoj na milost treba da se stavi?
Koja dra vas goni. nakon mnogih jada.
da sve zaboravi\. njoj hiiite sada?
Okrutna u Sparti. zar e Hermiona
u Epiru biti vama vie sklona?
Stid vas obuzeo zbog tih pustih nada nje ste se gnuali i utali tada.
Vi ste me varali.
OREST
Varao sam sebe.
Ne vredaj nesrenog koji voli tebe.
Da li sam ti srce, enje krio svoje'?
Ti prvi plam vide, u uzdahe moje.
Kad Menelaj Piru ker je namenio,
jer Pir je osvetnik porodice bio,
ti vide da oaj po morima mnogim
kao okov vuem i, ojaen, brodim.
I u tome stanju, kad slomi me tuga,
videh tebe spremnog da svud sledi druga;
stia me kad krene mog besa pomama,
sauva me vazda i od mene sama.
Pa jo kad pomislim u svome nemiru:
Hermiona drai da daruje Piru,
razgnevi se moje srce zaljubljeno:
zaborav je kazna za prezrenje njeno!
U pobedu sebe, druge uverio:
svaki mi je zanos znakom mrnje bio.
Proklinjui strogost i sve drai njene,
ik'o sam joj oi nek zalude mene.
Miljah da odoleh ljubavnome viru
i stigoh u Grku u varljivom miru.
Tu sam poglavare na'o na okupu opasnost velika bi uzrok tom skupu.

Pohitah. Pomislih: prilikaje pravaobuzee boj me i privui slava.

Vratie se opet stara snaga udi
da uspeno ljubav iztera iz grudi.
Divi se sudbini jer nagna me pravo
u eljusti klopke to sam izbegav'o.
Pir u opasnosti - to odasvud ujem:
kroz Grku k'o pretnja pronosi se brujem.
Jer krv zaboravi, obeeanja dana.
na svom dvoru hrani helenskog dumana.
Astijanakt jadni, Hektorov sin to je.
potomak kraljeva, vladalaca Troje.
Andromaha. da bi sina izbavila,
vetog Odiseja ak je nadmudrila.
Iz naruja tue dete oteli su,
a njenoga sina pogubili nisu.
Takmac moj ne mari Hermionu, vele:
njemu srce, kruna ka drugoj se sele.
Menelaj to ne zna, uvredeno ali
to suvie dugo brak su odlagali.
Dok dua njegova u oaju grca,
poe tajna radost u mojoj da vrca.
Ja likujem; moram sebi polaskati tek osveta moe zanos izazvati.
Al' nezahvalnica u srce se vrati,
trag skrivenog ara morah prepoznati".
Osetih da mrnja slabi. I nestade,
il' bolje: da ljubav nikad ne prestade.
Zato ovlaenje od Grka sam hteo poslae me Piru: put sam preduzeo
da vidim da 1' dete ja oteti mogu to dete opasno po dravu mnogu.
Eh, kad bih mogao, sluajui strasti,
umesto deteta kraljevnu ukrasti!
Ljubav sve je jaa. Veruj, neu stati,
nema opasnosti mene da odvrati!
I pored napora, otpor mi ne vredi,
predajem se slepo sudbi to mi sledi.
Volim Hermionu. Zbog nje ovde kroih:
da skolim je, otmem, il' mrem njoj na oi.
Zna Pira. ega e, reci, da se lati?
ta mu je u srcu, a ta u palati?
Hermioni mojoj slui 1' potinjeno?
Hoe li mi vratit' blago ugrabljeno'?
PILAD
Lano obeanje ja neu izrei:

kod vas, gospodine. ona nce prei.

Ne da mu pobeda njegova ne prija udova Hektora srce mu opija.
On je voli. Ali ona je surova:
za ljubav tek mrnjom plaa mu udova.
On se svakog dana novog sredstva mai
da robinju slomi ili je zastrai.
Sina njenog krije i smru mu preti:
izmamljuje suze koje e otreti.
Hermiona stoput vide ta se zbiva:
njega besnog gde joj ipak odan biva.
Smeteno se kune, pokorno se klanja,
uzdie: jer ljubav od srdbe je manja.
I zato odgovor ne traite sada
od srca to sobom tako malo vlada.
On moe, on moe, kad smutnja ga skoli,
da uzrae to mrzi, kazni koga voli.
OREST
A kako. reci mi, Hermiona vidi
odlaganje braka, nemo da se svidi?
PILAD
Hermiona, takva bar se stvara slika,
prezire nestalnost svoga ljubljenika.
Misli: odve srean poto ljuta nije,
on molie opet da je pridobije.
Konano mi prizna da ona, u stvari,
oplakuje tajno to joj prezre ari.
Ostala bi ovde, a krenula smesta;
u pomo je katkad zvala i Oresta.
OREST
Ah, Pilade. kad bih znao da je tako,
ja bih...
PILAD
Zadatak svoj vrite svakako.
Saekajte kralja. Ka'te da Heleni
Hektorovog sina mrze jedinstveni!
Dete svoje drage on predati nee mrnja bie uzrok ljubavi jo vee.
Onaj ko ih svaa, zbliie ih, znajte:
odbie, al' ipak, vi sve pokuajte!
Ide.
OREST
Da zlotvorku ubedi, polazi:
neka primi onog Sto zbog nje dolazi.

Pojava druga - Pir, Orest, Feniks

OREST
Pre nego prozborim - zastupam Helene pohvalit' se moram - izabrae mene.
I ne mogu skriti zadovoljstvo svoje
to sad vidim Pira, pobednika Troje.
Kao podvig oca, vae delo stri:
on ubi Hektora, sin mu Troju skri.
Tom smelou srenom Pir na znanje stavi:
Ahilov je samo on naslednik pravi.
Ne uini Ahil to Grk s bolom sree:
od trojanskog roda Pir tera nesree.
Doputate da vas kobna suut hvata,
titite ostatak dugotrajnog rata.
Zar vas na Hektora ne podsea vie'?
Narodi ga nai dobro upamtie.
Ve samo to ime plai udovice,
keri, i u Grkoj nema porodice
da ne trai raun od deaka toga
zbog supruga ili oca smaknutoga.
A to sve od sina moe jednom biti?
Moda e u nae luke doploviti
da nam lae pali sledei Hektora,
s ognjem ih u ruci prati preko monr'.
Vi strepite - smem li to to mislim rei?
od toga to ete k'o nagradu stei:
da jednom ta zmija IZ vaih nedara
ne ujede onog to se o njoj stara.
elji svih Helena vi na put ne stajte.
pustiv da se svete. sebe sauvajte!
Dumanina dajte - opasan e biti:
vebae na vama, na njih udariti.
PIR
Grka se za mene brine i suvie:
vanije je brige, mnih, zaokupie.
Ime poslanika meni je poznato,
pa se nadah veem dostojanstvu zato.
Sin Agamemnonov - ko je mog'o znati? da e se zaista u to umeati.
Narod sav, pobede to tolike slavi,
zar deaku jednom da radi o glavi?
Ja da ga rtvujem, al' u ime ega?
Kakvo pravo Grka polae na njega?
Zar ja nemam pravo - od sudbe ga dobih
da presudira onom koga sam zarobih?

I dok pobednici kod bedema Troje,

u dimu plen dele, u krvi dok stoje,
desilo se tada, sudbina to dade,
Andromaha meni sa sinorn dopade.
Pored Odiseja Hekabu jad zgodi4,
Kasandra put Arga s ocem vaim hodi5.
Zar sam ja polag'o na njih prava neka?
Zar na plod podviga drugoga oveka?
Od Hektora strepe, Troju da oivi pogubie sin me jer pustih da ivi!
Tol'ko nas opreza odve brinim ini:
ne vidim nevolju dok je u daljini.
Taj grad nekad bee utvrda ba jaka:
gord s bedema svojih, obilja junaka gospodar Azije; a pogledaj sada
ta uini sudba od ovoga grada.
Pepelom je svaka kula pokrivena,
reka boje krvi6, polja naputena,
i u ropstvu dete. Pa je van pameti
da bi takva Troja htela da se sveti.
Klesmo se da emo zavriti s njime.
al' godina minu, oteemo s time.
Kod Prijama ga je trebalo ubiti,
kad toliki ginu, i njega srubiti.
Tada se sve moglo: uzalud se starost
slabou branila, ba kao i mladost.
Pobeda i tama, od nas surovije,
gone nas i vode ko da se pobije7.
Gnev na poraene izlih i suvie.
emu svireposti, besa nema vie.
Dok u mojoj dui milosre vrvi,
da ogreznem mimo u deijoj krvi?
Neka Grci drugde trae rtve svoje
i ganjaju ono to osta od Troje.
Da vijam dumane ja sam odustao:
nek sauva Epir to je Ilij dao.
OREST
Vi odlino znate ta muenja razna
to Astijanaktu lanom behu kazna8.
A samo pravoga eka gubilite:
Grk Trojance nee, ba Hektora ite.
Svi progone oca, progonei sina:
prolivenom krvlju kipti srdba njina.
Samo krv njegova moe je utui,
do Epira e on Helene dovui.
Preteknite ih!

PIR
Ne. S radou ih primam,
ako u Epiru drugu Troju imam.
Nek se mrnje sliju, nek nema razlika:
krv je poraenih tek krv pobedmka.
Treba li nepravda opet da se vrati.
pa da Grka meni k'o mom ocu plati?'J
Hektor je imao ve korist od toga.
Za.to i sin ne bi, poput oca svoga?
OREST
To u vama Grka ima buntovnika?
PIR
Da li je zavisnost udes pobednika?
OREST
Namere e vae spreit' Hermiona:
izmeu svog oca i vas bie ona.
PIR
Ona moe uvek draga mi ostati,
al' rob njenom ocu ja neu postati.
A moda e jednom i takav dan doi,
kad u ast i ljubav ja da spojim moi.
Moete videti Hermionu sada10:
znam da ona vama u blizak rod spada".
Odlazak vam, potom, ja neu braniti,
moje "ne" moete Grkoj obznaniti.

Pojava trea - Pir, Feniks

FENIKS
Dragani ga vaoj vi aljete ravno?
PIR
On za njome udi, kau, jo odavno.
FENIKS
ta ako se taj plam u njima razgori?
ta ako ljubavlju u njoj ljubav stvori?
PIR
Pa neka se vole! Dobro, neka ode.
Neka zaljubljeni prema Sparti hode.
Nae e im luke biti otvorene.
Sile, a i muka potedee mene.
FENIKS
Kralju...
PIR
Drugi put ja poveriu ti se.
Andromaha ide.

Pojava etvrta - Pir, Andromaha, Cefiza

PIR
Obraate mi se?
Nada tako slatka doputena meni?
ANDROMAHA
Dooh tu gde ami moj sin zatoeni.
Jednom dnevno viam - vaa volja to je njega to mi osta od Hektora, Troje.
Da se s njim isplaem namera mi bila pa ja ga jo nisam danas zagrlila!
PIR
Tumaim li dobro te njihove znake,
za pla dae Grci razloge vam jake.
ANDROMAHA
A kakav to strah je to im srca stee?
Da 1' Trojanac neki moda vam pobee?
PIR
Mrnja spram Hektora jo im ne uminu.
Sina mu se plae.
ANDROMAHA
Bas sa pravom brinu!
On jo uvek ne zna - nesrenog li stvora!
da Pir njime vlada, da sin je Hektora.
PIR
Grk bi svaki, ipak. njega u smrt gurn'o:
sin Agamemnona ak i vrlo urno.
ANDROMAHA
Surovu presudu zar ete izrei?
Zarad moga dobra on e kaznu stei'?
Da osveti oca oni se ne boje,
ve da sin otree suze majke svoje.
'Mesto oca, mua, mog'o bi mi biti,
ali zbog vas opet sve u izgubiti.
PIR
I pre vaih suza behu odbijeni.
Orujem su Grci ve pretili meni.
I s hiljadu laa ovamo da brode,
radi vaeg sina ovde da se zgode,
makar krv potekla k'o radi Helene,
i da moj se dvorac u pepeo dene,
oklevati neu, u pomo mu hitam njegov ivot branim, za svoj ni ne pitam!
Da vam se dopadnem da poginem traim,

barem me pogledom nagradite draim!

Omrznut od Grka, opasnost dok vreba,
zar okrutnost vau jo da snosim treba?
Ja vam nudim ruku. Da 1' postoji nada
da ete mi ljubav uzvratiti sada?
Obeanje molim - ma moj dok vas titi da me' dumanima neete mi biti.
ANDROMAHA
ta inite, kralju? Sta Grka da kae?
Zar slabost toliku srce da pokae?
Zar da namera ta - plemenita, krasna izgleda k'o zanos srca tako strasna?
Suna, vazda tuna, sebi teka, plaha zar hoete da vas voli Andromaha?
Kakve drai za vas tune oi kriju?
Vi ih osudiste da vek suze liju.
Ne: tovati bedu kod dumana svoga,
sina vratit' majci, spasti nesrenoga,
sa sto se naroda radi njega klati,
ne hteti da majka spas ljubavlju plati;
i uprkos meni, sina neka titi potomak Ahilov takav mora biti!
PIR
ta? Ta srdba vaa nikad nee stati?
Zar mrzeti veno? Stalno kanjavati?
U Frigiji12 bejah uzrok mnoge muke;
u vaoj sam krvi stoput prao ruke.
Al' Va me je pogled posvuda pratio:
suze koje prolih skupo sam platio!
Gria me savesti zbog njih obuzela:
ja patim zbog svojih trojanskih nedela!
Pobeen i sputan, dok kajanje gui,
mnogi mi se platnen razgori u dui:
tol'ko briga, suza, neizvesnih nada...
Zar beh ikad surov k'o vi to ste sada?
Kanjavali smo se dovoljno nas dvoje zajedniki neka dumani nas spoje!
Recite da mogu barem da se nadam:
ve vam vraam sina, k'o otac se vladam.
Da osveti Troju njega poduiu,
za nevolje nae Helene kazniu.
Za jedan va pogled sve bih preduzeo:
iz praha digao ja bih Ilij ceo.
Bre no ga grke zauzee ete,
obnovio grad bih, krunisao dete.
ANDROMAHA

Malo nas se tie ova slika sjaja.

Obeavah sinu pre oevog kraja.
Neu vas videti, o, bedemi sveti ni Hektor ne uspe sili odoleti.
Od milosti malih to bednike blae,
moje suze samo progonstvo vam trae.
Nek me od vas. Grka. ukloni daljina da oplaem mua, da sakrijem sina.
Vaa ljubav spram nas mnogu mrnju goni:
vratite se, kralju, opet Hermioni.
PIR
Mogu li to, gospo? Smetnja ste, dabome.
Vama dadoh srce. A kome drugome?
Rekli su joj, znam to, mnome e da vlada.
A radi vlasti e i Epir da svlada.
Obe vas je sudba ovamo dovela:
vas - da ste voljeni, nju - da bi volela.
a da joj se svidim, da 1' ikad sam hteo?
Naprotiv, ko gleda, taj bi uvideo
svemo vaih ari, a njene prezrene,
ko je suna, a ko kraljica za mene.
Jedan uzdah od svih vama to sam slao,
nju bi, da joj stigne, tako radovao!
ANDROMAHA
A uzdahe vae zato da odbije,
kad usluge vae iskusila nije?
Zbog Troje, Hektora je li ogorena?
Iz smrti mog mua ishodi strast njena?
Kakav mu to bee! bolan spomen osta!
Tom smru va otac besmrtnikom posta.
Toj krvi duguje sjaj oruja svoga otac i sin slavni tek zbog plaa moga.
PIR
Posluati treba izraz vae volje:
vas zaboraviu - mrzeu, jo bolje.
Predugo i silno enje su mi rasle,
u ravnodunosti da bi samo zgasle.
Pamtite: kad meni nije doputeno
da neno vas ljubim - mrzeu strastveno.
U pravednom gnevu tedet' neu nikog:
sin e zbog prezira trpeti majinog.
Grka ovo trai. a ni ja ne snujein
da zbog nezahvalnih svu slavu rtvujem.
ANDROMAHA
Vaj! Umree. dakle, kad mu k'o tit stoje

nedunost njegova. i jo suze moje.

Moda, posle svega - uz jadno mi stanje ta smrt ubrzae moje propadanje.
Zbog sina nastavih da ivim i patim da bih mua srela, trag sinovljev pratim.
Vaa e nas briga spojiti sve troje.
Mi vam...
PIR
Posetite, gospo, dete svoje.
Kada njega vidi, stidna ljubav vaa
moda nee da se obesno ponaa.
doi u vam opet zbog naih sudbina.
I dok ga grlite, mislite na sina.

DRUGI IN

Pojava prva - Hermiona, Kleona

HERMIONA
Cinim to ti hoe. Za susret u biti.
Mogu mujo jednom radost prirediti.
Pilad e se skoro uputiti amo.
Al' ne vidim razlog da se mi viamo.
KLEONA
to vam je zlokobno u susretu tome?
To je onaj Orest, isti je, dabome,
to toliko puta hteste da se vrati,
za ljubavlju trajnom dok srce vam pati.
HERMIONA
Za svu ljubav dobih nezahvalnost samo:
zato teko snosim to doe ovamo.
Za nj moja sramota silno slavlje znai,
da se sa njegovim moj bol izjednai.
Gle, rei e, to je gorda Hermiona:
mene prezre - sad je naputena ona.
Nezahvalnica je sebe precenila,
i ta je to prezir sama iskusila.
Boe!
KLEONA
Za brigu tu zato da se mari?
Ona zna predobro svu mo vaih ari.
Zaljubljenik stie dragu da zlostavlja?
Ne. On pred vas opet svoje srce stavlja.

Ne kaete nita. ta vam otac javi?

HERMIONA
Ako s odlaganjem Pir dalje nastavi,
s ubistvom Trojanca ako se ne sloi,
s Grcima da odem otac mi naloi.
KLEONA
Dobro. gospo. Ipak vi Oresta ujte.
Pir je zapoeo - vi ostalo skujte.
Kada biste samo njega vi pretekli!
Da njega mrzite zar mi niste rekli?
HERMIONA
Mrzim ga, Kleona! O asti se radi.
On mi zaboravom dobrotu nagradi.
Meni drag toliko, on izdajnik posta:
previe ga voleh - bie mrnje dosta!
KLEONA
Klon'te ga se, gospo. Al' vas oboava...
HERMIONA
Ah, neka se moj bes samo uveava.
Hou da sam vrsta pred dumanom svojim.
Strepim. elim da se od njega odvojim.
Nevernik e svojski na tome da radi.
KLEONA
ta? Uvredom novom zar da vas nagradi?
Pa na vae oi robinju on volil
Zar to nije dosta da vas mrnja skoli?
ta jo da uini? Sta jo, naopako?
Da samo moete, mrzeli bi lako!
HERMIONA
Na muku mi staje. Svirepa si. Zato'?
Plaim se da spoznam svoje stanje, dato.
Ne veruj niemu to ti oi vide.
Veruj da ne volim, estitaj mi pride!
Veruj da mi srce gnev jo tvrim ini:
da ja poverujem, o tome se brini.
Hoe da pobegnem. Pa dobro, idimo!
Na njegovom plenu mu ne zavidimo!
Robinja vlast svoju moe uveati.
Beimo. Al' ako dunosti se vrati?
Sta ako nju vernost u srcu osnai?
On kleei. milost dode da mi trai?
Samo meni ako ljubav ga podredi?
Ako... Ne, on mene eli da povredi.
Zato ostanimo sreu da kvarimo:
njih sa uivanjem smetnjom obdarimo.

Nagnajmo ga da sam obavezu skri:

meu Grcima e k'o zlotvor da stri.
Ja njihovu srdbu usmerih na sina:
zahtev e im biti predaja majina.
Uzvratimo bol joj koji mene ubi:
nek ubije Pira, il' Pir nju nek srubi.
KLEONA
Mislite da oi to vek suze rone
snagu vaih ari da rue su sklone?
Zar srce u takvim mukama to ami,
spletkom od dumana uzdah da izmami?
Vidite je li mu tuga ublaena.
to je onda dua u bol uronjena?
Svia vam se, a vi gordi prema njemu?
HERMIONA
Na nesreu svoju, sluah ga u svemu.
Ja utala nisam - ne hteh nita kriti:
iskrena bez straha miljah da u biti.
Pogled mi ne bee strog nijednog trena obraah se samo srca otvorena.
Ko verov'o ne bi, poput mene netom,
u ljubav zakletu verom tako svetom?
Da li me on danas gleda k'o nekada?
Sea se, sve mu je pomagalo tada:
Svi Grci radosni, osvetie moje,
krcati nam plenom brodovi iz Troje;
podvizima svojim oca nadmaio,
ei plam, verovah, od mojeg je bio.
Nas dve smo tim sjajem bile zanesene,
al' svi ste, pre njega, vi izdali mene.
Dosta je, Kleona. Ma ta s Pirom biva,
Orest je plemenit, a ja osetljiva.
Bar ume da voli i kad voljen nije.
znae, moda, ljubav on da zadobije.
Nek napokon doe.
KLEONA
Gospo, ide k vama.
HERMIONA
Nisam znala da je tako blizu nama.

Pojava druga - Hermiona, Orest, Kleona

HERMIONA
Ostatak ljubavi, gospodine, samo
kraljevni vas tunoj dovodi ovamo?

Ili treba znati da tek dunost to je:

revnou se vaom vidimo nas dvoje?
OREST
To ljubavi moje kobno je slepilo.
Znate da Orestu sueno je bilo
da ga ljupkost vaa neprestano kree,
kunu' joj se uvek da se vratit' nee.
Znam, pogled e mi va rane otvoriti,
svaki korak k vama zavet razoriti.
Pojmim to i stid me. Al' tako mi boga,
svedoka mog besa, oprotaja moga,
srljao sam svuda da smrt mene skri,
zaveta me rei, jade moje svri.
Kod divljih naroda ja smrt traih za se
oni e bogova ljudskom krvlju gase.
Ti su mi varvari svoj hram zatvorili htedoh krv da raspem, al' su krti bili.
Pa dooh da traim, primoran sam vee
u oima vaim smrt koja me nee.
Moj e oaj nai ravnoduje njino,
preostalu nadu otee jedino.
Da snm kojuj hiiim one ubrzaju.
neka opet isti odgovor mi daju.
Samo jedna elja godinu ve traje:
da primite rtvu vama preostaje.
rtvu to bi vama Skiti preoteli,
za surovost vau da su bili zreli.
HERMIONA
Hajde. ostavite sve te mrane rei!
Grka vas je zvala radi stvari preih.
to mi spominjete surovost, i Skite?
Na kraljeve grke samo pomislite!
Zar da zanos jedan osvetu im mrvi?
Zar su oni eljni Orestove krvi'?
Razreite stvari vama poverene.
OREST
Odbijanje Pira razreava mene.
Oslobaa. Tu se tua viast ve stani:
Hektorovog sina ba zbog nje on brani.
HERMIONA
Nevernik!
OREST
I tako, gotov da putujem,
od vas sam sudbinu doao da ujem.
A odgovor va je ve spreman, verujem:
u potaji rei vae mrnje ujem.

HERMIONA
Zbilja? Uvek vi ste tuni bez razloga,
zbog neprijateljstva alite se moga.
to o okrutnosti vi priate samo?
U Epir sam stigla, poslali me amo
jer naredi otac. Ko zna da od tada
patila sam tajno i ja s istih jada?
Zar je samo Orest muke iskusio?
Svedok moga plaa Epir nije bio?
Uprkos dunosti. moda sam katkada
da se vidim s vama i ja bila rada?
OREST
Da vidite mene? O, boanska eno...
Zaboga, zar meni to je upueno?
Otvorite oi: Orest je tu sada,
Orest zbog koga ste besneli nekada.
HERMIONA
Vaa mi je ljubav sve ari stvorila,
i o snazi njinoj prva mi zborila.
Vrlinama vaim neu da odolim:
vas kog' saaljevah, hou sad da volim.
OREST
Shvatam. Sudba tako Orestu dodeli:
vi Pira volite - mene biste hteli.
HERMIONA
Ne mislim da Piru zavideti treba.
Zar na mojoj mrnji?
OREST
Iz nje ljubav vreba.
Da drugim me okom moete videti!
Voleli biste me: neu se svideti.
Ljubavi kad biste vi se pokorili 'mesto da mrzite, zaljubljeni bili.
Tol'ko potovanja, nenosti... Zaboga!
Kad biste rae uli, voleli zbog toga!
Vi branite Pira, a on to ne eli,
i moda ak ni vi to ne biste hteli.
On vas mrzi. Duu njemu drugi neko
uze...
HERMIONA
Prezire rae? Ko vam je to rek'o?
Iz pogleda, rei zar ste to doznali?
Prezire moj izgled? Da li ste spoznali
da plam njime budim koji kratko traje?
Moda drugi pogled veu milost daje?

OREST
Produite samo da vreate tako!
Zar sam se prezirom spram vas ja istak'o?
Moju stalnost vae ne videe oi?
O nemoi njinoj zar Orest svedoi?
Ja sam njih prezreo? O, nek dan im sine,
kad e i moj takmac prezret' moi njine!
HERMIONA
Malo me se tie da 1' mrzi il' voli.
Oruajte Grku da bundiju skoli,
pa nek plati cenu za pobunu svoju pretvorie Epir on u novu Troju!
Onda da ga volim, vi meni recite!
OREST
Uinite vie: da, i vi idite!
Da budete ovde kao talac, sama?
Neka vae oi zbore svim duama!
Neka nae mrnje zajedno se krenu!
HERMIONA
Ako Andromahu on uzme za enu?
OREST
Gospo!
HERMIONA
Samo stid e nama da ostane,
ako ta Frigijka ena mu postane.
OREST
Mrzite ga? Gospo, nama sporno nije:
u srcu ne moe ljubav da se krije.
jer izdaje nas sve: glas, utanje, zene jae buknu vatre loe sakrivene.
HERMIONA
Na moje vam rei dua otrov lije,
ali taj e otrov i nju da ubije.
Jer samo su privid svi razlozi moji:
iza svake mrnje snana ljubav stoji.
Izjasniu se sad - pa nek Orest dela!
Dunost me je, znate, ovamo dovela.
dunost meni brani, ne mogu otii tek odlukom oca il' Pira u ii.
Idite, recite da moj otac veli
da dumana Grke za zeta ne eli.
Trojanac ili ja, neka se odlui koga da zadri, koga da izrui.
Mora ga predati il' mene vratiti.
Zbogom. Pristane li, ja u vas pratiti.

Pojava trea Orest

OREST
Pratiete mene, sumnje biti nee za pristanak njegov ja vam jamim vee.
Ne bojim se da Pir nju e zadrati:
samo bi Trojanku okom on da prati.
Sve drugo ga vrea. Danas, moe biti,
snuje kako e se od nje udaljiti.
Govoriti treba i stvar je svrena!
Lepo li je doi do epirskog plena!
Od Hektora, Troje, spasi sve to osta, .
dete, udovicu i jo drugih dosta,
o Epire: nek se vrati Hermiona,
ni al, ni tvog kralja nek ne via ona.
Dobra kob je vodi, ona amo uri.
Kraj tolikih drai, Amore, zamuri.

Pojava etvrta - Pir, Orest, Fcniks

PIR
Ja sam vas traio jer krivim estinu,
to razloga vaih pobijah jainu.
I priznajem. evo: otkad od vas minuh.
pravednost im spoznah, pojmih snagu njinu.
Mislim kao i vi: Grkoj. ocu mome.
samom sebi ja se protivim u tome;
ja uzdiem Troju i nitim zacelo
Ahila podvige, a 1 moje delo.
Nisara vie protiv pravedne ljutine:
rtvu vam predajem vau, gospodine.
OREST
Vaa je odluka pametna i stroga:
mir otkupljujete krvlju nesrenoga.
PIR
Da, ali ja elim sigurniji biti:
Hermiona jami za mirtaj veiti.
Ja se enim njome. Taj in e se zbiti
i najbolji svedok vi ete mi biti.
Grku, oca njenog skupa zastupate Menelaju brata vi oivljavate.
Hajde, kaite joj: sutra u ekati njeno srce, s mirom, vi ete mi dati.
OREST

O,boe!

Pojava peta - Pir, Feniks

PIR
Fenikse, zar ljubav me svlada?
Poznaju li mene tvoje oi sada?
FENIKS
O, da, prepoznajem. Pravednim se plamom
vraate Grcima. a i sebi samom.
Na igraku sune on vie ne lii:
Ahilov je sin Pir i s njim se takmii.
Nek ga slava stavi pod zakone svoje.
drugi put nek bude on pobednik Troje.
PIR
Danas. bolje reci. trijumf poe pravi.
Danas tek uivam u svoj svojoj slavi.
I mislim, tako gord k'o nekad potinjen:
dumanin je mnogi, uz ljubav, pobeen.
Koliko pometnji nee da me zgodi,
koliko tek zala koje ljubav vodi.
Drugove, dunosti. podvige bih dao:
za jedan njen pogled sveg se odrekao.
Sva bi Grka slono napala na mene,
a ja bio srean to mrem zbog te ene.
FENIKS
O, da surovosti te blagoslovene...
PIR
Video si kakva ona je spram mene.
I kad ljubav joj bi unespokojena,
miljah, dobiu je preko sina njena.
ta sam nenostima svojim postigao?
Jedino sam suze i gnev zatekao.
Nesrea uvea, zdivlja srdbu njenu:
Hektorovo ime sto puta spomenu.
Pomo mi uzalud sinu njenom hrli:
"Hektor je to", kae i stalno ga grli.
"Oi, usta, hrabrost ve ga ista resi14.
Grlim te, mili moj, muu, ti to jesi".
Pa ta ona misli? Da su ovo dani
kad joj uvam sina da joj ljubav hrani?
FENIKS
Jasno. Nezahvalnost Andromahu vodi.

Ma manite se nje.
PIR
Vidim ta njoj godi.
Lepota je hrabri; mada besan sada,
na kolena pau - ohola se nada.
I da klei ovde, mirao bih to gled'o:
mu joj bee Hektor - Ahila sam edo.
Prevelika mrnja mene i nju deli.
FENIKS
O njoj vie nita nema da se veli.
Vi ba Hermioni sada otidite:
gnev zaboravite da njoj se svidite.
Na brak je vi sami morate skloniti.
Zar se na takmaca treba osloniti?
Suvie je voli.
PIR
A misli li i ti
da e Andromaha ljubomorna biti?
FENIKS
Vama Andromaha vazda je u glavi?
To se vas ne tie da l' besni il' slavi!
Mimo volje kod nje? Kakve su to ari?
PIR
Trebalo bi rei nekoliko stvari.
Sva se moja srdba pokazala nije ne zna da dumanin u meni se krije.
Poimo. enu tu elim izazvati,
svojoj hou mrnji puni zamah dati.
Videe kako e biti poniena.
Hajde.
FENIKS
Bacite se samo na kolena.
Zakunite joj se da ludo volite,
da vas opet prezre nju osokolite.
PIR
Misli, znai, da sam ja sklon oprotenju,
da srce joj hita, nada se smirenju.
FENIKS
Jasno - vi ljubite.
PIR
Zar ja? Kako, molim?
Nju, koja me mrzi vie no je volim?
Bez igde je ikog - nada sam jedina.
Moda bi trebalo da pogubim sina.
Ovde je tuinka... Ma robinja to je!
Jajoj nudim sina, sebe, carstvo svoje.

Drugo mesto nemam u zlom srcu njenom:

nita do tlaitelj ja sam pred tom enom.
Ne, zakleo sam se, osvete e biti:
treba jednom snano mrnju potkrepiti.
Naputam to dete. Neka suza krene!
Koje ime njen bol meni da nadene?
O, kakav se prizor za nju sprema sada!
Ona e, Fenikse, zbog mene da strada.
Bodeom u srce - to je tome ravno!
FENIKS
Zato biste vi to govorili javno.
Upitajte slabost ta vam je zadatak.
PIR
Razumem. Prataj mi ljubavi ostatak.
Za boj mi je srdba slaba i suvie?
Poslednji sjaj to je - ljubav mi izdie.
Idem. Preputam se nagovoru tvome.
Da joj predam sina? Da se vidim s njome?
FENIKS
Da, budui da je obeanje dano,
vi joj...
PIR
Ispuniu ja sve obeano.

TREI IN

Pojava prva - Orest, Pilad

PILAD
Svoju prekomernu srdbu obuzdajte.
Ja vas ne poznajem; niste isti, znajte.
Dopustite...
OREST
Mene ne savetuj vie.
Pilade, razuma sit sam i suvie.
Nastavak ivota i muka zar hteti?
Ja u je oteti ili u umreti.
Odluka je pala. Sada izvrenje.
Da, to elim.
PILAD
I ja imam isto mnjenje.
Al' mislite na to gde ste se obreli:
osudie vas in to ste preduzeli.

Vi se pritajite: zanos nek se koi;

da uvaju tajnu prisilite oi.
Te strae, dvor, vazduh to disete sada pa i Hermiona: Piru sve pripada.
Naroito srdbu prikrijte pred njome.
Boe, nju traiste u stanju takvome?
OREST
Otkud znam? Zar sebi gospodar sam bio?
Gnev me je spopao, moda sam pretio
njoj, nezahvalnici, draganu njenome.
PILAD
I ta ste postigli u tom gnevu svome?
OREST
Ama koju duu, reci, ne bi smeo
udarac to meni smuti razum ceo?
Sutra je za enu on uzeti eli:
jo iz moje ruke, da asti me, veli.
Tom rukom bolje bih varvarsku krv lio...
PILAD
Zbog te udne kobi to bi on kriv bio?
Ipak Pir sad trpi zbog vlastitog htenja,
i moda je, k'o vi, vredan saaljenja.
OREST
Ne, ne; laska njemu moje oajanje:
bez mene, mog ara - njoj tek preziranje.
Ganule ga nisu dosad njene ari tek da mi je otme taj okrutnik mari.
Boe! Hermionu skoro bejah stek'o bila bi od njega zauvek daleko.
To srce izmedu ljubavi i jeda,
samo "ne" ekae meni da se preda.
Pogledala me je, mene je sluala;
priala, alila... Tek re da je pala.
PILAD
Verujete?
OREST
Kako? Uz besa toliko...
PILAD
Njega tako nikad ne ljubljae niko.
Zar mislite, kad Pir vama bi je dao,
da nju razlog neki ne bi zadrao?
Tih varljivih ari zato se manite.
Beite! Otmice vi se okanite.
Sta? Zar ljubav vaa tu furiju eli
da vas mui, mrzi kroz va ivot celi,
alei zbog braka neostvarenoga...

OREST
Da je otmem elim upravo zbog toga
to sve joj je lepo, Pilade. Ja, opet,
uzaludnim besom zar da budem propet?
Da odem daleko da je zaboravim?
Ne, na moje muke i nju u da stavim.
Strano je - sam pati. Neu saaljenje!
Neka me se plai - to je moje htenje!
Nek okrutne oi, na pla osuene,
vrate mi sve hvale neko dobijene.
PILAD
Ja poslanstvo, zbilja, ne znam uspenije:
Orest je otima!
OREST
Ni briga me nije.
Ako nam osvetim, usreim drave,
nju e suze moje manje da zabave?
Divljenje me Grke nee uteiti,
kad u u Epiru ja na podsmeh biti.
A ta bi ti? Zbilja, ako mora znati,
nedunost me moja ve stade titati.
Ne znam kakva sila, nepravednost suta,
nedunoga goni, a zloin doputa.
Gde god svrnem pogled, evo, ona tu je:
bogove nesrea svuda optuuje.
Zasluimo njin gnev, a i mrnju njinu zato da nam kazna prethodi zloinu?
Ali ti! Pa ta to tebe opet skloni
da otima srdbu koja mene goni?
Prijateljstvo moje ve dugo te slama:
jadnika se kloni, krivca pusti sama!
Saaljenje tebe, moj Pilade, smuti.
Pusti svu opasnost to se k meni puti.
Dete to Pir daje Grcima, odvedi.
Idi.
PILAD
Gospodine, nek otmica sledi.
U opasnosti tek hrabrost se javlja.
Sve moe drugarstvo koje ljubav spravlja.
Ohrabrimo ljude za podvige nove.
Lade su nam spremne i vetar nas zove.
Mrani kut znam svaki Pirovoga dvora.
0 bedeme biju. gle, talasi mora.
Tajni put e noas lako da se nae,
1 eto vam plena sve do vae lae.
OREST

Odve sam se naim drugarstvom sluio prataj moje boli koje si tuio.
Oprosti jadniku koga ljubav slama,
on, dok svj ga mrze, mrzi sebe sama.
Zato kob i meni ne podari sreu...
PILAD
Prikrijte se dobro - drugo trait' neu.
Pazite da va se naum ne dokona ne mislite da je nezahvalna ona.
Zaborav'te ljubav. Stie, ve se vidi.
OREST
Ti mi jami za nju, ja u za se. Idi!

Pojava druga - Hermiona, Orest, Kleona

OREST
Cilj ste mojim trudom postigli posveraa.
Video sam Pira, i va brak se sprema.
HERMIONA
Da, kau. A tvrde, pored toga svega,
da doli ste da me spremite za njega.
OREST
Zar njegovu elju neete odbiti?
HERMIONA
Ko bi rek'o Pir da veran moe biti'?
ar da e se njegov kasno pojaviti,
vraa mi se sad kad hteh ga ostaviti.
eleh da verujem: on se Grke boji vana mu je korist. ne poljupci moji;
moje oi na vas imaju mo veu.
OREST
Ne, voli vas, gospo - vie sumnjat' neu.
Ne ine 1' vam oi ba sve to poele?
Da mu se ne svide teko da su htele.
HERMIONA
taja mogu kad je obeanje dano?
Treba li da njemu uzmem obeano?
Sudbinom kraljevne ljubav ne upravlja.
Slava poslunosti za nju se ostavlja.
A ipak sam pola, pa moete rei
da sam zbog vas htela tu dunost izbei.
OREST
Ah, dobro ste znali, okrutnice... Mada,
svako svojom duom kadar je da vlada.
I vi ste takoe. Nadah se; iako

mogli ste je dati - ne varati tako.

Ni vas, ni sudbinu ja ne osuujem.
Zato jadikovkom da vara dosaujem?
To je dunost vaa. A i ja sam duan
da razgovor jedan uskratim vam tuan.

Pojava trea - Hermiona, Kleona

HERMIONA
Zar mogla si blai gnev oekivati?
KLEONA
Bol e prigueni kobniji bivati.
Ja alim ga vie no tvorca tog jada,
jer udarac kobni on sam sebi zada.
Koliko je dugo va brak spreman bio!
Govorio s njim je - Pir se izjasnio.
HERMIONA
Misli, Pir se boji? to bi se klonio'?
Deset je godina Hektor njih gonio.
Stoput prestraeni kad Ahila ne bi,
na ladi to gori spasa trae sebi.
A da su bez Pira po Helenu poli
Trojanci bi onda nekanjeno proli.
Neprijatelj sebi on nije nimalo voli me i njemu do braka je stalo.
A Orest me krivi za sve patnje svoje.
Da li druge teme za nas ne postoje?
Pir se nama vraa. Shvata li Kleona
kako se zanosi srena Hermiona?
Zna li ti Pir ko je? Uz ime mu stoji
podviga toliko... Ko sve da ih zbroji?
Hrabar je - pobeda svuda prati njega;
on je mio, veran, slavan iznad svega...
KLEONA
Sad se pritajite! Suparnica to je:
donosi vam, suzna, tugovanke svoje.
HERMIONA
Boe, to ne mogu da se predam srei?
Haj'mo. ta njoj rei?

Pojava etvrta - Andromaha, Hermiona, Kleona, Cefiza

ANDROMAHA
Zar ete pobei?

Da 1' oima vaim prija slika ova:

suze roni, klei, Hektora udova?
Ljubomora plana amo me ne svraa nije mi do srca koje vam se vraa.
Od ruke okrutne, vaj, videh gde pade
jedini na kome pogled ikad stade.
Plam mi zapalio Hektor je nekada.
Zatoen u grobu, taj plam je s njim sada.
Sin mi je ostao. Jednom ete znati
ta je sve u stanju da uini mati.
Ja se barem nadam: doznati neete
da po vas kobno je rodeno vam dete.
Od svih lepih stvari, kojih bee dosta,
hoe da mi otmu jedino to osta.
Desetlea jada kad su siti bili,
Trojanci su vaoj majci zapretili.
Kod Hektora sam se za nju zauzela'3 kad bi Hermiona kod Pira to htela.
Smrt minu to dete. I strah onda nato?
Na ostrvu pustom sakriu ga, dato.
Brinuu, moete uvereni biti:
tek plakanju majka sina e uiti.
HERMIONA
Dunost mi nalae, mada bol va slutim,
da svog oca sluam i da sada utim.
To uinilo je da Pir srdbom plane.
Al' ko moe, k'o vi, Pira jo da gane?
Vae oi dugo vladaju ve njime.
ta god on iskae, sloiu se s time.

Pojava peta - Andromaha, Cefiza

ANDROMAHA
Sa kakvim prezirom odbijanje zbira!
CEFIZA
Sluala bih savet, i videla Pira.
On bi za va pogled Grku i nju dao...
Nego, sam vas trai.

Pojava esta - Pir, Andromaha, Feniks, Cefiza

PIR (Femksu)

Gde je, kad bih znao?

Sreemo kraljevnu - zar mi rek'o nisi?
FENIKS
Da.
ANDROMAHA
Oi mi mone - tome svedok ti si.
PIR
Fenikse, ta kae?
ANDROMAHA
Vaj! Sve me se kloni.
FENIKS
Haj'mo, gospodaru, sada Hermioni.
CEFIZA
ta ekate? Nek se prekine tiina!
ANDROMAHA
Obeao mi je...
CEFIZA
Al'joj ne da sina.
ANDROMAHA
Pla je uzaludan, njemu smrt predstoji.
PIR
Da nas pogleda bar ona udostoji.
Kakva oholica!
ANDROMAHA
Razdraujem samo.
Idem.
PIR
Sina emo Grcima da damo.
ANDROMAHA
ta nameravate? Vi morate stati!
Sa sinom moete i majku predati.
Malopre tolike zakletve ste dali!
Zato se ne biste meni smilovali?
Zar milosti nema? Zar presuda to je?
PIR
Govorie Feniks. ja sam rek'o svoje.
ANDROMAHA
Vi to opasnosti prezreste zbog mene?
PIR
Slep sam bio - oi sad su otvorene.
Ispunio sve bih to srce vam eli
da ste me vi samo zamoliti hteli.
Dosta.
ANDROMAHA
Uzdahe sve vi mogli ste uti:
bojahu se da e biti odgurnuti.

Oprostite blesku sudbine gordije trunu to se plai da na smetnji nije.

Andromaha nikad, s tim ste upoznati,
ne hte, sem pred vama, ne pred kim kleati.
PIR
Ne, vi me mrzite. U dnu due vae:
dugovi ljubavi koji tako plae.
sin va silnom brigom sada je opkoljen:
da ga spasoh, on bi manje bio voljen.
Mrnja, preziranje, sve skupa ka meni
mrzite me vie nego svi Heleni.
Uivajte ono to dini gnev prua.
Hajdemo, Fenikse.
ANDROMAHA
Haj'mo kod mog mua.
CEFIZA
Gospo...
ANDROMAHA
I ta tu jo ima da se zbori?
Zar za jad moj ne zna onaj to ga stvori?
Pomislite ta ste uinili meni.
Gledah smrt svog oca, grad na zapaljeni.
Porodicu celu videh kako gine'6,
krvavog mi mua vuku sred praine.
Sinu, k'o i meni, tek okov sleduje.
ta tu moe dete? Ja ivim, robujem.
Kob mi je, tavie, i utehu dala,
kad me je ovamo ona izagnala.
Srean u nesrei: sin mnogih kraljeva,
kad mora da slui, pod vlast vam dospeva.
Miljah da taranica zaklon e mu dati.
Ahil je Prijama znao potovati17.
Od sina se nadah veoj valjanosti.
Naivna sam bila - Hektore, oprosti.
Ja njega za zloin nisam sumnjiila.
Ipak je plemenit - uverena bila.
O, kada bi barem pustio nas dvoje
u grobnicu tvoju to delo je moje,
da moj jad, mrz njegov tu dou do kraja,
od pepela dragog da nas ne odvaja.
Fenikse, ti idi.

Pojava sedma - Pir, Andromaha, Cefiza

PIR

Gospo, ostajete.
Sin se moe spasti kog' oplakujete18.
Dok vam mamim suze, sa aljenjem slutim,
da vas protiv sebe sa orujem putim.
Miljah, vie mrnje doneo sam amo.
Al' pogledajte me na trenutak samo.
K'o sudija strogi zar vama izgledam?
Da li sam dumanin? Ja da vas napadam?
Zato na izdaju mene primorati?
Radi vaeg sina mrnja mora stati.
Sad vas nagovaram da njega spasete.
Koliko uzdaha da ivi to dete?
Da li njega radi da vam skute ljubim?
Sina, nas spasite - zadnji put vas snubim.
Znam kakve zakletve samo zbog vas ruim,
koliku u mrnju na sebe da sruim.
Herraionu vraam, stavljam joj na elo,
'mesto moje krune, veni sram zacelo.
Ja vas vodim u hram gde svadba se pravi,
za nju spreman veo bie vam na glavi.
Tu ponudu moju ne prezrite sada:
vreme doe da se strada ili vlada.
Srce oajava, godina je vee:
neizvesnost vie podnositi nee.
Predugo strahuje, i ami, i preti.
ekam il' vas gubim - od oba u mreti.
Promislite. Idem, al' opet u doi,
u hram emo skupa po sina vam poi.
I tamo u besan, il' pokoran biti vas u krunisati, il' njega ubiti.

Pojava osma - Andromaha, Cefiza

CEFIZA
Uprskos Grcima - prorotvo je moje gospodar biete vi sudbine svoje.
ANDROMAHA
Avaj, ta ishodi iz govora tvoga!
Nita nego sina da osudim svoga.
CEFIZA
Vi ste muu svome dosta verni bili ako vas vrlina na zloin prisili?
On bi vaoj dui mog'o dati mira.
ANDROMAHA
Zar za naslednika da mu uzmem Pira?

CEFIZA
To bi i sin hteo, koga Grk vam lovi.
Zar e crveneti mani Hektorovi?iy
Kralja - pobednika da li prezirati tog to ast predaka hoe da vam vrati'?
Besno gazi one to vas pobedie,
oca se Ahila on ne sea vie
a podvige svoje porie i brie.
ANDROMAHA
Da li i ja treba da ne pamtim vie?
Zar da zaboravim - Hektor groba nema,
vukli su ga sramno kraj naih bedema?
Da ne pamtim kako otac mre mu vrli krv tee na oltar koji starac grli?20
Seti se, Cefiza, te stravine noi21;
mislio je narod: nikad nee proi.
Pira sjajnog oka sada opet spazi,
u sev plamnog dvora, gle, kako ulazi.
Moje mrtve brae tela pregazio,
pokolj podsticao, sav krvav je bio.
uj vik pobednika, skupa sa kricima:
njih ma koje see, njih to mru sred dima.
Zamisli sad mene, smetenu u stravi i Pir se ba tada preda mnom pojavi.
Eto kakva dela Pirova su dika,
a ti meni njega nudi za enika.
Ne. saucsnica ja mu neu biti k'o poslednje rtve moe nas ubiti.
Sva e moja mrnja prema njemu stati".
CEFIZA
Dobro. Smrt deteta podimo gledati.
Tek na vas se eka. Drhtaj vas obuze?
ANDROMAHA
Ah, kakvom mi slikom ti duu oduze!
Da idem da vidim izdisaj svog sina?
O, moj mali Hektor, briga mi jedina sin to zaloga je plama oevoga.
Poao je hrabro, ja seam se toga.
da Ahila trai, a smrt uistinu.
On zaiska sina, sebi ga privinu.
Briui mi suze, ree: "Draga eno,
mom oruju ne znam ta je namenjeno.
K'o zalog vemosti sina ostaviu:
nek zna. ako stradam, da u tebi biu.
Ako na brak srean uva uspomene,
sinu reci kol'ko volela si mene"" .

Zar da gledam kako draga krv se lije?

Da izgubim s njime njegove starije?
Kralju strani, zar to moj zloin postie?
Zato to te mrzim, sina kazna stie?
Smrt predaka svojih je l' ti prebaciv'o?
Na zla koja ne zna alio se ivo?
ivot tebi, sine, od mene zavisi:
ma moram skloniti - nad glavom ti visi.
Ukloniti njega, doneti smrt tebi?
Ne, umreti nee, prebolela ne bi'.
Hajdemo kod Pira. Ne, Cefiza. emu?
Poi 'mesto mene.
CEFIZA
ta da kaem njemu?
ANDROMAHA
Reci kako jaka ljubav je majina.
Odluan je, misli, da mi smakne sina?
Zar u tu svirepost ljubav e otii?
CEFIZA
Uskoro e besan on ovamo stii.
ANDROMAHA
Pa uveri njega...
CEFIZA
ta? Re ete dati?
ANDROMAHA
Da li ita vie mogu obeati?
O, pepelu mua! Moj oe! Trojanci!
Al' su skupi, sine, tvog ivota danci!
Kreni.
CEFIZA
Kamo, gospo? Zato da hitamo?
ANDROMAHA
Na grob, da mua mog za savet pitamo.

ETVRTI IN

Pojava prva - Andromaha, Cefiza

CEFIZA
To je va mu, gospo: da, Hektor, zacelo:
to udo u dui njegovo je delo.
Hoe da se Troja staroj slavi vrati,
svoga ete sina zato sauvati.

Vi ste uli, gospo, ta je obeao:

Pir jednu re eka da bi sina dao.
I oca, i ezlo, saveznike, sve e,
presrean, verujte, on pred vas da mee.
Nad sobom, narodom, Pir vlast vama daje.
Spram tog pobednika zar mrnja da traje?
Gnev njegov pravedni na Grke ve pline:
on o vaem sinu kao i vi brine.
Njihov bes predvia, pa mu daje ete:
Pir izlae sebe da zatiti dete.
Vi ste obeali - u hram ete doi.
ANDROMAHA
Hou. Al' moramo kod mog sina poi.
CEFIZA
Gospo, ta vas goni? Dosta je toliko
to vam pristup njemu nee branit' niko.
Obasut e biti vaim poljupcima neete brojati koliko ih ima.
Odgajati sina - o kakvog li ara! ne vie k'o roba za svog gospodara,
ve da naslednika kraljeva vidimo.
ANDROMAHA
Zadnji put, Cefiza, mi njemu idimo.
CEFIZA
ta kaete? Boe!
ANDROMAHA
O, Cefiza mila,
ja pred tobom nita, nita ne bih krila.
Odana si meni kroz moje nevolje,
pa pomislih zato - poznaje me bolje.
ta? Zar Andromaha. misli, neverna je'?
Zar da izda mua koji kroz nju traje?
U mnogih mrtvaca opet bol da stvorim radi moga mira, njihov mir da morim?
Zar njegovoj scni nisam obeala?""'
Sin je strad'o, pa sam u odbranu stala.
Oeniv me Pir e zatita mu biti.
Dosta na njega se elim osloniti.
estok, ali iskren - ja znam da Pir to je uinie vie no to obe'o je.
Jo se u helensku ja uzdam ljutinu:
mrnja bie otac Hektorovom sinu.
Pa kad se ve moram ovde rtvovati,
Piru u ostatak svog ivota dati:
kad mi, kraj oltara, veru bude dao
i sinu se mome navek obvezao.

A vlastitom rukom ja u odmah potom

raskrstiti s jednim nevernim ivotom.
Dug u oduiti jer uvam vrlinu:
prema Piru, muu, sebi, svorae sinu.
Nevina mi ljubav o tome tek snuje;
eto tako suprug meni nareuje.
Sama u precima, sama kod Hektora,
Cefiza mi oi zaklopiti mora.
CEFIZA
Ne mislite, valjda, da iveti kanim...
ANDROMAHA
Ne, ne. Da me sledi, mila, ja ti branim.
Poveravam tebi riznicu jedinu:
pazila si mene, brini mi o sinu.
Trojancima ti si ta jedina nada kraljevima mnogim potrebna si sada.
Nad Pirom bdi, pazi verom da ne krene:
moete ponekad spomenuti mene.
Brak moj neka bude predmet tvojih hvala,
pred smrt sam se, kai, za njega vezala.
Reci nek utihne u njem' mrnja svaka:
potujem ga. zato predah mu deaka.
Nek mi sin upozna junake svog roda pokuaj da i on tim stazama hoda.
Ispriaj podvige to su ih slavili,
jer su od njih samih jo vaniji bili.
Oeve vrline svaki dan spomeni,
a ponekad moe priati o meni.
O osveti nikad da snovao nije,
gospodara ima nad njime da bdije.
Nek na pretke svoje uva spomen edan:
od krvi Hektora osta nam on jedan.
U istom sam danu sve za njega dala krv, mrnju i ljubav ja sam rtvovala.
CEFIZA
Avaj!
ANDROMAHA
Ne sledi me, ako zna ve sada
da srce ne moe suzama da vlada.
Idi. Sakrij suze. Opominji sebe
da kob Andromahe zavisi od tebe.
To je Hermiona. Be' od gneva njena!

Pojava druga - Hermiona, Kleona

KLEONA
Cutanjem sam vaim vrlo zadivljena.
Zanemeste, gospo, i taj prezir kruti,
zar vas ba nimalo ne moe dirnuti?
Napad tako otar trpeti smireno,
vi to drhtali ste, uvi ime njeno?
Niste podnosili, ne bez oajanja,
da Pir Andromahi i pogled poklanja.
eni je - on daje njoj, uz dijademu,
vernost koju vama duguje po svemu.
Usta su vam nema. Zar pored sveg jada,
da se na nj poale ona nisu rada?
Kad u kobnom miru za strah ne bih znala!
A bolje bi bilo...
HERMIONA
Oresta si zvala?
KLEONA
Stie, gospo, stie, i moete kaz'ti
da e vam uskoro on pred noge pasti.
Sluie vas i da nita mu ne date;
da mu se sviate vi predobro znate.
Ide.

Pojava trea - Orest, Hermiona, Kleona

OREST
Je l' istina da Orest sad tu je
vaoj volji samo da se povinuje?
Da nadanjem lanim nisu me zaveli?
Da doem ovamo zar ste zbilja hteli?
Miljah, vae oi, najzad potinjene,
hoe...
HERMIONA
Hou da znam ljubite li mene.
OREST
Da 1' vas ljubim? Boe! Kunem se - to zgazim;
beim i vraam se, vreara vas a pazim;
oajavam; vazda suzne imam oi:
ta biste jo hteli o tom' da svedoi?
HERMIONA
Osveta je dokaz!
OREST
Neka tako bude!
Mi nanovo Grke podjarimo svude.
Neka se moja mo uz ime vam slavi:

Helena vi ste, ja - Agamemnon pravi.

Trojanskih nesrea nek i ovde ima:
0 nama priae k'o i o ocima.
Na put, ja sam spreman!
HERMIONA
A ne, gospodine.
Ja uvrede neu nosit' u daljine.
ta? Dumansku drskost zar da nagraujem
1 osvetu sporu tamo iekujem?
Ja u u bitkama okuati sreu
i moda se nikad osvetiti neu.
Nek sav Epir plae kad ja otputujem.
Za osvetu jedan sat vam odreujem.
Svako zakanjenje kao "ne" me dira.
Brzo u hram. Valja ubit'...
OREST
Koga?
HERMIONA
Pira.
OREST
Pira, gospo?
HERMIONA
O, zar? Mrnja vam koleba?
Brzo! Jer moda vas opozvati treba!
Manite se prava. Njih u zatomiti,
a njegov branitelj vi nemojte biti.
OREST
Zar ja da ga branim? Ljubaznosti vae
u srce se moje odve urezae.
Za osvetu nau druke se trudimo:
ne ubice, njemu dumani budimo.
Nek njegova propast poiva na pravu.
Grci, k'o odgovor. da dobiju glavu?
Zar sam se za celu dravu brinuo,
da bih sebi brigu ubistvom skinuo?
O, bozi, nek Grka krene protiv njega,
pa neka Pir skona sred gneva optega.
On vlada, a kruna oduvek je bila...
HERMIONA
Nije 1' dosta to sam ja ga osudila?
Nije 1' dosta to moj ponos povreeni
vapi da se rtva sad prinese meni;
to za smrt tirana ba ja sam nagrada:
njega mrzim ljuto, da l' voleh nekada?
Nezahvalnik mi se - ne tajim svideo.
Da 1' bila je ljubav? Otac je to hteo?

Ne marim, al' vi se ravnajte po tome.

enje mi skrhane, sramotno, dabome,
a zloin rni njegov uas izaziva.
Strepite! Pratam mu, naem li ga iva.
Ne urare li danas - moj sumnjiv gnev preti
ja ga sutra mogu opet zavoleti.
OREST
Ubiti... Spreiti ljubav da se vrati.
Valja... Al' uopte, ta treba delati?
Kako vaem gnevu sluga mogu biti?
Kako u udarac njemu uputiti?
Tek to sam u Epir prispeo zacelo,
ve da rukom sruim to kraljevstvo celo.
Hoete smrt kralja, a za izvrenje,
date jedan dan, sat, jedno magnovenje,
i to sve njegovom narodu na oi!
Dajte da ga vodim, pred oltar nek kroi.
Ne branim se vie, to pre elim biti
na onome mestu gde morani ubiti.
Sluiu vas noas platie on meni.
HERMIONA
Ali on se danas Andromahom eni.
I presto je. eno, postavljen u hramu:
zloin je izvren - potvrda mom sramu.
ta ekate vie'? Glavu nudi samu:
bez odbrane, pratnje. Pir ide ka hramu.
Kraj Astijanakta strau poredao osvetniku mome tako se predao.
Za ivot ne mari, a ni vi ne hajte,
svoje Grke, pratnju, meni oruajte!
Podignite ljude: sve vae i moje izd'o me, vas vara, prezire oboje.
Nae mrnje vee podjednako vrede,
jer mua Trojanke ba nerado tede.
Kaite da duman pobei vam nee,
il' bolje pustimo da Grk na nj nalee.
Gnev neka vas vodi, il' vi ga pratite,
poprskani krvlju meni se vratite.
Haj'te: tako ete srce stei moje.
OREST
Promislite, gospo...
HERMIONA
I previe to je!
Vrea me i ljuti tol'ko umovanja.
Vama put pokazah do mog dopadanja
i do vae sree; al' samo da tui

hoe Orest - nee nita da zaslui.

Idite i drugde hval'te stalnost svoju,
ja brinuu ovde za osvetu moju.
Dobrota je bedna moju hrabrost smela,
odve odbijanja danas sam podnela.
Sama u hram idem, gde obred e biti,
tu ste me hrabrou mogli osvojiti.
Dumaninu svome moram se primai:
probou to srce to ne mogoh tai.
Krvave tad ruke okrenuu sebi.
spojiti nam kobi, kad ve on to ne bi.
Nek je nezahvalan, reila sam sama:
pre u s njim umreti, no iveti s vama.
OREST
Liiu vas, gospo, ja te slatke muke
od Orestove e on skonati ruke.
Dumane u vae lino ja pobiti
i zahvalnost vau moda zadobiti.
HERMIONA
Idite. Svoj udes poverite meni.
Brodovi nek budu za beg pripremljeni.
Pojava etvrta - Hermiona, Kleona
KLEONA
Probali ste, gospo; trebalo bi, velim...
HERMIONA
Meni je svejedno, ja osvetu elim.
Jo ne znam ni sama - moe obeati,
al' njemu, k'o sebi, da 1' je verovati?
Kriv je Pir pred njime, al' krivlji je meni:
udarci su moji bolje usmereni.
Da sramotu sama osvetim, o slasti,
i nevernom krvlju ruka se omasti!
Za njega bol jai, a radost za mene,
ako nju ne vide umirue zene.
Orest kad kanjava, nek Piru dopusti
alost to zbog mene on duu ispusti.
Nai ga i reci, neka sazna tada
da zbog mene gine, ne to bi Helada.
Pouri, Kleona! Osveta se gubi,
ako Pir ne dozna ko to njega ubi.
KLEONA
Posluau. Al' ta vide oi moje!
Boe, ko bi rek'o? O, gospo, kralj to je!
HERMIONA
Za Orestom brzo! Kleona. ti idi,
nek ne ini nita dok mene ne vidi!

Pojava peta - Pir, Hermiona, Feniks

PIR
Ne nadaste mi se; i tu nema spora
da izazvah prekid vaeg razgovora.
Pretvaranje sramno ne donosim, niti
ispod vela u se pravinosti kriti.
Dosta to me srce tiho osuuje:
loe branim ono u ta ne verujem.
Trojankom se enim. Da, gospo, priznajem:
re to vama dadoh, Andromahi dajem.
Drugi e vam rei: sred trojanskog polja,
naih se otaca sprovodila volja.
Oni vas i mene nisu ni pitali,
kad su bez ljubavi nas dvoje vezali.
No to bee dosta: pristanak sam dao
i preko poslanstva srce obeao.
Protivio se nisam, da potpiem hteo,
da bih potom i vas u Epiru sreo.
I mada su ve tad neke druge zene
sjajnije od vaih postale za mene,
novi ar mi vemost nije oduzeo:
sav mu se prepustih mada nisam hteo.
Vas u za kraljicu; do danas se nadam
da u datom rei ljubav ja da svladam.
Al' ljubav je jaa, a sudbina plaha:
srce koje mrzi, ote Andromaha!
Jedno drugo vue, jurimo nas dvoje
pred oltar, u ljubav protiv volje svoje.
Na nevernog, gospo, sad planite jako:
tuan sam zbog toga, ali hou tako.
Ja gnev va pravedni neu da remetim,
da se vaim gnevom i ja rasteretim.
Nevernog zovite imenom ma kojim,
utanja se vaeg, ne uvreda bojim.
Tajnih mi svedoka srce mnogo stvori:
to manje priate, vie e da zbori.
HERMIONA
To priznanje vae, pritvorstva lieno,
drago mi, jer sebe cenite poteno.
Tako svetu vezu kad ve raskidate,
k'o zloinac pravi vi se ponaate.
Zar pravedno to je: osvaja se klanja
i servilan biva, sve zbog obeanja.

Ne, podmuklost ima ime vas da drai:

samo da se hvali Pir sad mene trai.
Zar taj koga dunost, re, ovako vee,
to Trojanku ljubi, za Grkinjom see?
Baciti, uzeti, opet natrag doi,
od keri Helene, Androraahi poi?
Sunu i kraljevnu - obe krunisati,
Troju Grkoj, Grku sinu rtvovati?
Srce sobom vlada i iz njega bije:
ovaj junak suanj svoje rei nije.
Nevernik, izdajnik, lepa su imena,
zbog kojih e vaa voleti vas ena.
Bledilo ste doli videti na meni:
rugaete mi se, vi, ve zagrljeni.
Za kolima njenim planu da me vide?
Toliko veselja u jedan dan ide?
Ve titule mnoge vau linost krase,
ali ipak nove vi hoete za se?
Stari Prijam onda kao junak pade,
porodicu svoju vide gde nestade.
U nedrima starca ruka vam se stani:
sledenu krv trai, koju starost hrani.
Plamna Troja rekom krvi potopljena,
zaklana je vaom rukom Poliksena
na oi svih Grka to kipte od muke:
pa ko da odbije dar od takve ruke?
PIR
Gospo, ja znam dobro kakva srdba vrela,
dok svetih Helenu, mene je ponela.
Za krv koju prolih zar vas sad da korim?
Prolost u zaborav - o tom' i ja zborim.
Nebesima hvala: vaa ravnodunost
spram uzdaha srenih jami mi nedunost.
Moje srce, vidim, spremno da se mui,
morae vas, sebe, bolje da proui.
Smrtno vas uvredi grizoduje moje:
samo kad si ljubljen nevere postoje.
Niste hteli da se u lancima morim:
strepim da vas varam, a moda vas dvorim.
Mi jedno za drugo nikad nisrao bili:
dunost sam vrio - vi se pokorili.
Da volite nita nije vas gonilo.
HERMIONA
Volela te nisam? Sta se onda zbilo?
Kraljevie nae prezreh sve, i sama
traila te ja sam po tvojim zemljama.

I tu sam uprkos nevernosti tvoje,

a Grci se stide ba blagosti moje.
Naredih im da se ta sramota taji,
povratak nevernog ekah u potaji.
Verovah da ipak re e potovati,
obeano srce meni darovati.
Prevrtljivca ljubljah. Da si veran bio?
Cak i ovog trena, kada mi, nemio,
ti donosi propast mirnim glasom svojim,
da te jo, nevero, volim - ja se bojim.
Ali, gospodine, ako tako treba,
ako druga slavi zbog ljutine neba,
vi je oenite. Al' nemojte samo
zahtevati da se ja nalazim tamo.
Poslednji put, moda, mi priamo sada.
Odloite svadbu jedan dan, a tada...
Ne odgovarate? Nevero, ti utke
broji svoje sa mnom propale trenutke.
Da Trojanku vidi, srce nestrpljivo
pati, jer bi sa njom da popria ivo2D.
Srcem ti njoj zbori, njenom oku tei.
Ne zadravam te, odavde da bei!
S istom onom verom ti sad ka njoj srni,
svetu uzvienost bogova oskvrni.
Pravedni bogovi nisu prenebregli
da smo jedno drugom vernost mi prisegli.
Na oltar prinesi srce to me gazi.
Trk! Da nisam tamo to dobro pripazi!

Pojava esta - Pir, Feniks

FENIKS
uli ste. Imajte njen gnev na pameti:
zaljubljena ena hoe da se sveti.
Ona i previe podrke tu ima:
Hermiona srdbu deli sa Grcima.
Orest jo je voli. Kad je takva cena...
Andromaha eka. uvaj sina njena.

PETI IN

pojava prva - HERMIONA, sama

Gde sam? ta uinih? ta da radim vie'?
Kakva strast me grabi? Koji bol urnie?
Tumaram bez cilja, po palati brzim.
Ah, samo da saznam da 1' volim il' mrzim?
A kakvim pogledom on otpravi mene!
Bez milosti, tuge, makar i hinjene.
Da se smete, stui, da 1' sam primetila?
Zar nijedan uzdah nisam izmamila?
On, gluv na uzdahe, na moj jecaj uti.
Da 1' mi se uini: pla e ga dirnuti?
Ja ga jo i branim! A da nov bol spravi,
kukaviko srce njime mi se bavi.
Drhtim pri pomisli na to to mu preti!
Ve opratam njemu a snim o osveti!
Presudu da nitim ja neu nikako.
Nek umre! Za mene nije iv i tako.
Taj licemer slavi, ruga se mom besu.
Misli: jecaji e smiraj da donesu.
Neodluna, slaba, ako kanim biti,
ja u jednom rukom drugu ustaviti.
0 meni jo sudi po ljubaznostima,
a druge on stvari na pameti ima.
Likuje u hramu a ni pojma nema
da li e iveti, da 1' smrt mu se sprema.
Zbog njega me kobna neodlunost smela.
Ne, jo jedan udar. Neka Orest dela.
Morao je znati, neka umre zato,
1 to me nagnao da mu elim ja to.
Zelim? Gle! Zar ja to zapovedam sama?
Zar smrt bie kruna mog ljubavnog plama?
O delima kralja ova moja dua
s radou je esto umela da slua.
U potaji njemu sam se obeala,
pre nego o braku odluka je pala.
Silna mora, zemlje, zar da proputujem,
doem izdaleka da smrt njemu snujem?
Da ubijem njega? O, dokle ga ima...

Pojava druga - Hermiona, Kleona

HERMIONA

ta uinih? Stie, Kleona, s vestima?

ta radi Pir?
KLEONA
elje on ispuni svoje:
najoholiji od svih smrtnika to je.
Ka hramu ga videh pobedno gde hodi,
on lovinu novu na venanje vodi.
Od radosti, nade, njemu oko sija,
gleda je gde kroi - miljem se opija.
Andromaha nosi, sred veselja, cika,
seanje na Troju sve do rtvenika:
nemona da stalno mrzi i da voli,
ravnoduna, tiha, pokornost je skoli.
HERMION
Da 1' do kraja ide podsmeh oholice?
Jesi li mu dobro pogledala lice?
Da 1' naslauje se mimo, savreno?
Nije li ka dvoru barem pogled skren'o?
Jesi li mu prila, da li te video?
Kad te prepoznao, da 1' se zastideo?
Izdaju da 1' prizna u toj smetenosti?
Je li istrajao on u oholosti?
KLEONA
Ne vidi ba nita. ini se ovako:
on svoj spas, slavu, vas zaboravi lako.
Ne zna da 1' ga duman il' podanik sledi,
na ljubavne ari on se usredsredi.
Uz Astijanakta straare postavi:
jedino se njemu, tu, radi o glavi.
Sam Feniks za nj jami. Odvede ga preko,
u tvru, od hrama i dvora daleko.
U zanosu svome tek tu brigu stee.
HERMIONA
Nevera! Umree. A ta Orest ree?
KLEONA
Orest u hram ue, vodi Grka etu.
HERMIONA
Pa ta? Je li spreman za moju osvetu.
KLEONA
Ne znam.
HERMIONA
Ne zna? Kako? Zar i Orest sada,
Orest da me izda?
KLEONA
Strasno voli, mada,
sa griom savesti uasnom vojuje:

as ljubavi, a as vrlini veruje.

U Pira kraljevsku tuje dijademu;
tuje samog Pira, Ahila u njemu.
Grke, opteg gneva on se isto plai,
al' se samog sebe ponajvie strai.
K'o pobednik hoe tu glavu da preda,
tek ime "ubica" i strah mu to ne da.
Uao je tako, ne mogav izai
da 1' e kao krivac ili svat izai.
HERMIONA
Njih gde dino slave on tamo spazie:
sliku da ne muti ba dobro pazie.
Znam griu savesti to mu hrabrost zgodi:
u plaljivcu strah se od samrti rodi.
Ni da se pomoli Grk stigao nije,
a ve za Helenu ode da se bije.
U deset su leta ti kraljevi pali:
dvadeset u borbi, a nisu je znali.
A ja, jajedino traim smrt nevere,
i dragana traim da uvredu spere.
Bez opasnosti me, posle, sme uzeti.
Samu sebe nudim a on me ne sveti?
Hajdemo: morau da presudim sama:
nek odjekne jauk preko celog hrama.
Spreimo njihovog braka ostvarenje.
nek zajedno budu jedno magnovenje!
U toj zbrci silnoj nema odabira:
svako, pa i Orest zamenie Pira.
Umreu; moja smrt osvetie mene.
Umreu, al' neko sa mnom e da krene.

Pojava trea - Orest, Hermiona, Kleona

OREST
Gotovo je, gospo: pored rtvenika
ivot se prata od Pira nevernika.
HERMIONA
Je 1' mrtav?
OREST
Izdie; Grci, gnevni, peru
u njegovoj krvi njegovu neveru.
Vama to obeah; mojoj se hrabrosti
taj in prikazao u svoj zlokobnosti.
U hram ipak jurnuh: tu se nai snali
i put do oltara kroz gomilu nali.

Pir me prepoznao. Mirna lica stao,

kao moj da ga je pogled izazvao:
u svom emisaru Grci olieni,
hteo bi da hvale brak mu uzvieni.
Dijademu uze, pa uz zanos plahi,
on je sam na elo stavi Andromahi.
"Vama dajem krunu, moju veru s njome:
vladajte Epirom i vladajte mnome.
Kao otac vam se vezujem za sina to dugujem majci i svim bogovima.
Njegove dumane smatram kao svoje
i njega priznajem ja za kralja Troje".
Narod je te rei pozdravio klikom,
ali nai Grci samo besnim krikom.
Opkoljen odasvud nevernik je bio,
udarac da zadam nisam se probio.
Svako hoe slavu, svak bi da ga smori,
u rukama njinim jo asak se bori.
Udarcima, krvav, otimat' se stao,
ali je, na kraju, kod oltara pao.
Kroz uplaen narod ja morah prodreti
do kraljevne moje koju u oteti.
U luku! Stii e ljudi verni nama,
krvavi, ba kao to obeah vama.
HERMIONA
ta?
OREST
Naglosti njinoj nek gospa oprosti:
osvetu izdae zbog nestrpljivosti.
Vi htedoste da ja udarim ga prvi,
na samrti da zna zbog vas ta ga smrvi.
Al' uzor revnosti ja sam njima dao:
zbog vas sam ih samo u hram dovukao.
Tom biste se smru s pravom pohvalili,
jer oni su samo puko sredstvo bili.
Zamahnuli vi ste...
HERMIONA
Licemeru, uti!
Podli zloin nee drugom podmetnuti!
Idi mu se divi sa Grcima svojim:
ja ga osudujem, a tebe se bojim!
Sta uini? Kakvu pomamu si stek'o?
Divnog si ivota nit njome presek'o.
Zar vi niste danas, kad ste njega klali,
tim zloinom svu krv svoju uzburkali?
Ko ti dade pravo da osudi njega?

to ga ubi? emu? I u ime ega?

A ko ti to ree?
OREST
O boe, pa vi ste
presudili njemu malopre. Zar niste?
HERMIONA
Zaljubljenoj ludi ti si verovao?
Zato moje misli nisi proitao?
Nisi primetio, u mojoj ljutini,
da mi srce rei stalno lanim ini?
Zar, i da sam htela, smeo si pristati?
Da ti stoput rekoh, mor'o si pitati.
Morao si amo po savet da doe,
da se opet vrati, il' da me se proe.
to mi nisi dao da osvetim sebe?
to te goni ovde, gde bee od tebe?
Mrski plod svog plama sad mi moe dati:
nesreu to nosi, to te svuda prati.
Jer tvoje poslanstvo, kobno za oboje,
odvelo je Pira kod rivalke moje.
I brinuo sad bi on za obe ene;
pretvarao bi se, il' voleo mene.
Zbogom. Idi. Ja se odavde ne miem.
Grke se i Sparte, kraljevstva odriem,
a i porodice; ta jo da se ite,
kad nam ona stvori takvo udovite.

Pojava etvrta - OREST, sam

ta vidim? Zar ona? ta sam netom uo?
Za koga tee krv koju sam prosuo?
Izdajica ja sara i ubica, veli.
Da li Pir umire? Ja sam Orest, je li?
Kako? Sjaj razuraa ja u sebi guim,
kralja koga tujem protiv volje ruim.
Za jedan dan skrih oveanska prava:
poslanika, prava krunisanih glava,
i samih oltara, gde besno napadoh.
Svetogrdnik, zatim ubica postadoh.
I zbog koga? Zbog nje, kojoj sam obrek'o:
ako on ne strada, odlazim daleko.
Njen gnev i moj bee. Sluih joj, a zatim,
krv i njegov ivot hoe da joj vratim!
Ona voli njega, a ja neman prava!
Od mene se, evo, navek udaljava.

Grozna mi imena bee' baca - vidim:

ona koja uzeh tek da njoj se svidim.

Pojava peta - Orest, Pilad; Orestovi vojnici

PILAD
Trebalo bi poi. Izaimo sada,
ili mi iz dvora neemo nikada.
Naa eta ulaz zasad dobro brani.
Sav nas narod goni, narod oruani.
Volji Andromahe svi su potinjeni:
kraljica je ona, mi dumani njeni.
Andromaha, Piru tako nepokorna,
kao udovica, dunost tuje orna.
Na osvetu zove a mi smo na meti:
na nama Hektora, Troju, moda sveti.
Brzo! Da opkoli ta masa je sklona.
Nai e nas stii; i dok Hermiona
oko sebe ima narod okupljeni,
ovim emo putem mi, obezbeeni.
OREST
Ne, ne, prijatelji, slediu tu enu.
Preiveti neu ja presudu njenu.
Idite! Zloin u okajati sada.
PILAD
Neka Hermionu va zaborav svlada!
ta? Zauvek sredstvo, predmet srdbe njene,
po nov biste podsmeh me' upokojene?
Zato to mre ona, i vi da stradate?
OREST
Ona mre? ta ujem? Boe!
PILAD
Zar ne znate?
Kad smo ili amo, srete nas ta ena:
ka hramu trae sasvim izgubljena.
Naie na Pira kog' nose vojnici:
krv njegova vapi, tu su osvetnici.
Zbog prizora toga gnev kraljevnu hvata,
a mi je gledasmo odozgo, sa vrata:
s bodeom u ruci iznad Pira stade,
pogleda u nebo, udari se, pade"6.
OREST
Bogovima hvala, jadora nesta nada.
Za upornost, nebo, zahvaljujem sada.
Uvek vrlo brino da me kaznom skoli,

dovede me, evo, do vrhunca boli.

S ljubavlju ti mrnja moje jade spravi,
za izliv tvog gneva ja sam primer pravi,
za nesreu, moda, uzorak savren.
Pa dobro. Mrem srean: udes mi ispunjen.
Ljubavnici gde su? Da radost okrunim,
u krv u njihovu svoju da uronim.
Hou da posmatram dvoje to umire:
tri neslona srca neka se pomire.
Al' kakva no gusta odjednom me sreza?
Gde da naem izlaz? Otkud ova jeza?
to me uas lomi? Nebu hvala, slutim.
Potocima krvi ja se, bozi, putim.
PILAD
O, gospodine!
OREST
Zar? Pira opet sreem?
Na takmaca mrskog ja svuda naleem?
Sa toliko rana zar si se sauv'o?
Na! Udarac primi to sam za te uv'o!
ta to vidim? Njega grli Hermiona?
Udarac to preti otklanja mu ona?
Boe! Na me baca uasne poglede!
Kakvi li demoni i zmije nju slede?
Koga, Erinije, va zagrljaj ite?~
Za koga su zmije to na glavi ite?
Za koga je druba, ta koja vas prati?
Da li ete meni venu no vi dati?
Pomami se vaoj preputam - pa haj'te!
Ne! Beite! Mene Hermioni dajte!
Ona e me bolje od vas razderati.
Prodrae mi srce koje u joj dati.
PILAD
Ostaje bez svesti. Vreme nam nestaje.
Koristimo taj as dokle napad traje.
Spasimo ga! Zalud bie nam napori,
ako osveenje novi bes mu stvori.