Tematski turizam

- vebe -

Nikola Mini, master

nminic@singidunum.ac.rs

Gradski turizam
VII nedelja

Gradski (city break) turizam

World Travel Monitor gradski (city break) turizam
u gradovima Evrope ostvaruje 40% noenja i 20%
prihoda od meunarodnog turizma;
Gradski turizam je vie od jedne treine ukupnog
evropskog obima meunarodnog turizma i trea
najvanija vrsta odmora i putovanja meu
Evropljanima (nakon sunca i plaa i turneja);
Trend rasta gradskog turizma predstavlja osnovu
razvoja gradova-destinacija poput Rima, Pariza,
Londona, Madrida, itd.

Gradski (city break) turizam

Sadrajne i kratkotrajne posete:
Kratak odmor;
Praznini odmor;
Vikend u gradu.

Gradski (city break) turizam

Aktivnosti u sklopu gradskog turizma su:
Razgledanje;
Poseta muzejima i galerijama;
Odlazak u pozorita, na koncerte i plesne zabave;
Poseta iz obrazovnih razloga;
oping;
Festivali i dogaaji;
Konferencije i poslovni sastanci;
Poseta restoranima, kafeterijama, barovima i
nonim klubovima;
Poseta prijateljima i roacima.

Gradski (city break) turizam

Muzeji riznice koje inspiriu poklonike gradskog i
kulturnog turizma;
Grad koncentracija trgovina, industrija i usluga;
oni su glavni saobraajni vorovi i gusto su naseljeni;
Gradovi centri intenzivnih interakcija meu
ljudima;
Gradovi kapije (gateway) za turiste koji poseuju
neku zemlju;
Gradovi smetajna baza za turiste koji odatle
odlaze na izlete u ruralna podruja, ali i kao
destinacija.
6

Tipovi gradskih turistikih

destinacija
Globalni ili svetski gradovi (tzv. Alfa++)1:
London, Njujork;

Nacionalne prestonice:
Ankara, Kanbera;

Kulturne prestonice:
Budimpeta, Prag, Be;

Gradovi sa kulturnom batinom:

Venecija, Krakov;

Umetniki gradovi:
Firenca, Madrid;
1

Beograd je Beta- grad

Tipovi gradskih turistikih

destinacija
Kreativni gradovi:
Helsinki, Barselona;

Industrijski gradovi:
Glazgov, Bilbao, Liverpul;

Sportski gradovi:
Melburn, Kardif;

Festivalski gradovi:
Rio de aneiro, Nju Orleans;

Futuristiki gradovi:
Dubai, Tokijo.
8

Evropski gradovi/prestonice
kulture
1985Atina
1986Firenca
1987Amsterdam

1995Luksemburg
1996Kopenhagen
1997Solun

2003Grac
2004enova, Lil
2005Kork

1988Berlin

1998Stokholm

2006Patras

1989Pariz

1999Vajmar

2007

Sibinj,
Luksemburg

2017Orhus, Pafos

2008

Liverpul,
Stavanger

2018

1990Glazgov
1991Dablin
1992Madrid

Avinjon,
Bergen,
Bolonja,
Brisel,
2000 Helsinki,
Krakov, Prag,
Rejkjavik,
Santjago de
Kampostela

2009Viljnus, Linc
Esen, Istanbul,
2010
Peuj

1993Antverpen

2001

Roterdam,
Porto

2011Turku, Taljin

1994Lisabon

2002

Bri,
Salamanka

2012

Gimare,
Maribor

2013Marsej, Koice
2014Riga, Umeo
2015Mons, Plzen
San Sebastijan,
2016
Vroclav

Leuvarden,
Valeta

2019Matera, Plovdiv
Hrvatska,
2020 Irska, Srbija?
(Beograd)
Rumunija,
Grka, zemlja
2021 kandidat
(Cetinje, Novi
Sad)
Litvanija,
2022
Luksemburg

Omladinske prestonice Evrope

2009Roterdam
2010Torino
2011Antverpen
2012Braga
2013Maribor
2014Solun
2015Klu-Napoka
2016Ganda
2017Varna
10

Najposeeniji svetski gradovi u

2012.
1. Pariz (14,8 miliona);
2. London (14 miliona);
3. Bangkok (10,2 miliona);
4. Singapur (9,7 miliona);
5. Kuala Lumpur (8,9 miliona);
6. Njujork (8,7 miliona);
7. Dubai (7,6 miliona);
8. Istanbul (7,5 miliona);
9. Hong Kong (7 miliona);
10.angaj (6,7 miliona).
11

Najposeeniji svetski gradovi u

2013.
1. Bangkok (15,98 miliona);
2. London (15,96 miliona);
3. Pariz (13,92 miliona);
4. Singapur (11,75 miliona);
5. Njujork (11,52 miliona);
6. Istanbul (10,37 miliona);
7. Dubai (9,89 miliona);
8. Kuala Lumpur (9,2 miliona);
9. Hong Kong (8,72 miliona);
10.Barselona (8,41 milion).
12

Najposeeniji svetski gradovi u

2014.
1. London (18,69 miliona);
2. Bangkok (16,42 miliona);
3. Pariz (15,57 miliona);
4. Singapur (12,47 miliona);
5. Dubai (11,95 miliona);
6. Njujork (11,81 miliona);
7. Istanbul (11,60 miliona);
8. Kuala Lumpur (10,81 milion);
9. Hong Kong (8,84 miliona);
10.Seul (8,63 miliona).
13

Seul (8,63 miliona)

Hong Kong (8,84 miliona)

Kuala Lumpur (10,81 milion)

Istanbul (11,60 miliona)

Njujork (11,81 miliona)

Dubai (11,95 miliona)

Singapur (12,47 miliona)

Pariz (15,57 miliona)

Bangkok (16,42 miliona)

London (18,69 miliona)

Najposeeniji evropski gradovi u

2013.
1. London (15,96 miliona);
2. Pariz (13,92 miliona);
3. Istanbul (10,37 miliona);
4. Barselona (8,41 milion);
5. Milano (6,8 miliona);
6. Rim (6,7 miliona);
7. Amsterdam (6,3 miliona);
8. Be (5,4 miliona);
9. Madid (4,7 miliona);
10.Prag (4,4 miliona).
19

Muzeji turistiki centri gradova

Vrste muzeja variraju, od velikih institucija, koje
pokrivaju mnoge kategorije kao na primer: slikarstvo,
primenjenu umetnost, zanate, arheologiju, antropologiju
i etnologiju, istoriju, istoriju kulture, nauke, tehnologije,
deje muzeje, prirodnjake muzeje;
Mnogi muzeji su specijalizovani, npr. muzeji savremene
umetnosti, narodne umetnosti, lokalne istorije, vojne
istorije, istorije avijacije, filatelije, poljoprivrede ili
geologije;
Muzej umetnosti ili umetnike galerije su prostor za
izlobe umetnosti, obino u vidu umetnikih predmeta iz
vizuelne umetnosti, pre svega slika, ilustracija i
skulpture.
20

Najposeeniji svetski muzeji

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Luvr, Pariz (9,33 miliona);

Britanski muzej, London (6,7 miliona);
Metropoliten, Njujork (6,23 miliona);
Nacionalna galerija, London (6,03 miliona);
Vatikanski muzeji (5,46 miliona);
Tejt modern, London (4,88 miliona);
Muzej Nacionalne palate, Tajpej (4,5 miliona);
Nacionalna galerija umetnosti, Vaington (4,09 miliona);
Centar Pompidu, Pariz (3,75 miliona);
Muzej Orsej, Pariz (3,5 miliona);
Muzej Viktorije i Alberta, London (3,29 miliona);
Reina Sofa, Madrid (3,19 miliona);
Muzej moderne umetnosti, Njujork (3,07 miliona);
Nacionalni muzej Koreje, Seul (3,05 miliona);
Ermita, Sankt Peterburg (2,89 miliona);
Nacionalni muzej naroda Koreje, Seul (2,71 milion).
21

Muzeji u Beogradu
Narodni muzej (zatvoren zbog rekonstrukcije do 10. maja 2016.
godine);
Vojni muzej;
Etnografski muzej;
Istorijski muzej Srbije;
Muzej vazduhoplovstva;
Muzej automobila;
Muzej grada Beograda;
Muzej istorije Jugoslavije;
Muzej nauke i tehnike;
Muzej Nikole Tesle;
Muzej savremene umetnosti (zatvoren zbog rekonstrukcije do 20.
oktobra 2015. godine);
Prirodnjaki muzej;
elezniki muzej.
22

Narodni muzej

Vojni muzej

Istorijski muzej Srbije

Etnografski muzej

elezniki muzej

Muzej vazduhoplovstva

Muzej istorije Jugoslavije

Muzej Nikole Tesle

Muzej nauke i tehnike

Muzej savremene umetnosti

Gradska jezgra stecita turista

Gradski centri su tradicionalno mesta
okupljanja velikog broja ljudi;
Oni su istovremeno centar komunikacija,
saobraajna vorita sa mnotvom javnih
graevina najlepih primeraka
arhitekture, muzejima, bibliotekama, itd. i
glavni orjentir u kretanju turista kroz
gradove.
26

Gradska jezgra stecita turista

Istorijska jezgra gradova, zone pogodne za
peaenje, su gradski prostori dopadljivi
posetiocima, oduvek su mesta sa najveim
brojem posetilaca u svim sezonama;
Gradovi koji imaju reke, jezera ili morsku
obalu posebo privlae turiste ija je panja
okrenuta ka zabavi i uivanju;
esto se u tim gradovima pojavljuju
rekreativni i zabavni sadraji.
27

Gradska jezgra stecita turista

Izlobe i kongresi su meu glavnim
razlozima masovnih poseta gradovima gde
ak 40 % posetilaca koji su ostvarili jedno
noenje dolo iz tih razloga;
Festivali i drugi dogaaji, izlobe, turistiki
kvartovi i mesta za razonodu, brojni i
raznovrsni restorani privlae turiste koji
poseuju gradove redovno i koji se vraaju
narednih godina.
28

Gradska jezgra stecita turista

Jedna od najeih aktivnosti u gradskom turizmu je
razgledanje grada, njegovih pojedinih atrakcija,
muzeja i galerija;
Sam termin razgledanje (sightseeing) opisuje in
posete atrakcijama i vreme na putovanju kada se
gleda na neki objekat;
U mnogim urbanim centrima u svetu postoje
organizovana razgledanja u formi tzv. objavljene ili
publikovane ture (regular ili scheduled tour), koje
podrazumevaju svakodnevne i garantovane polaske
sa predvienog punkta ili terminala.
29

Gradska jezgra stecita turista

Osim organizovanih razgledanja grada veoma
su popularne peake ture i etnja u pratnji
vodia;
Najee je u pitanju obilazak standardnih
atrakcija, kao to je neki urbani ambijent
(istorijsko jezgro, turistiki kvart); prostor
odreenog lokaliteta (arheoloki, istorijski,
memorijalni) ili unutranjost graevine (muzej,
galerija, crkva, industrijski objekat i slino).
30

Gradska jezgra stecita turista

Turiste privlae specifini kvartovi, mesta
na kojima najee ive imigranti dajui im
imena nacija iz koje potiu stanovnici pa su
tako prepoznatljivi Chinatown, Little Italy,
Greektown;
Takoe, siromana predgraa poput, favela
u latinskoj Americi u kojima ive beskunici,
su predmet intersovanja turista.
31

City break turizam

Kratki (gradski) odmor ili City break je
turistiko putovanje koje obino traje izmeu
jednog i etiri dana, ponekad i due, a
predstavlja drugi, trei ili etvrti odmor u
godini;
Trite za ovu vrstu proizvoda u Evropi je
izuzetno konkurentno;
Trite kratkih (gradskih) odmora je podeljeno
izmeu organizovanih paketa (prevoz, smetaj)
i individualno organizovanog odmora.
32

Trite i klijenti city break

turizma
U protekloj deceniji gradski turizam je imao
porast od 108% (dolasci), dok su odmorina
putovanja imala porast od samo 8%;
U 2004. godini gradski turizam je ostvario udeo
od 38% ukupnih evropskih outbound
putovanja(135 miliona dolazaka):

tipian odmoru u gradu 81 milion (60%);

poseta prijateljima i rodbini 31 milion (23%);
poslovni razlozi 23 miliona (17%);
city break odmori 50 milion (37%).
33

Trite i klijenti city break

turizma
Najvea receptivna trita su Francuska,
Italija, Nemaka, panija i Velika Britanija,
koje su zajedno privukle oko 50%
celokupnog trita (67 miliona dolazaka);
Najvea emitivna trita su Nemaka, Velika
Britanija, Italija, panija i Francuska, koje
zajedno ine dve treine ukupnog broja
turistikih dolazaka (89 miliona).
34

Trite i klijenti city break

turizma
Glavni klijenti kratkih, gradskih odmora su:
parovi koji jo nisu zasnovali porodicu;
parovi koji imaju odraslu decu;
mlae osobe izmeu 15 i 25 godina.

35

Gradske turistike organizacije

Gradske turistike organizacije (City tourist
organisations (CTO)):
City leisure tourism bureau (CLTB);
City convention bureau (CCB);
City tourist board (CTB);

Gradske marketing organizacije (City

marketing organisations (CMO)):
City branding authority (CBA);
City inward investment and business agency (CIIBA);
City marketing and investment agency (CMIA).
36