DOZIVI

Lidija Dejvis

PRIE
U KUI POD OPSADOM
U kui pod opsadom iveli su mukarac i ena. Iz kuhinje gde su unuli da se zaklone,
mukarac i ena uli su male eksplozije. Vetar, rekla je ena. Lovci, rekao je mukarac.
Kia, rekla je ena. Vojska, rekao je mukarac. ena je htela da ide kui, ali ve je bila
kod kue, tamo usred bestragije u kui pod opsadom.
BEZBEDNA LJUBAV
Bila je zaljubljena u sinovljevog pedijatra. Sama na selu ko bi joj mogao zameriti.
Postojala je u toj ljubavi i klica velike strasti. A opet je to bila i bezbedna stvar. ovek je
bio na drugoj strani barijere. Izmeu njega i nje: dete na stolu za preglede, sama ordinacija,
osoblje, njegova ena, njen mu, njegov stetoskop, njegova brada, njene grudi, njegove
naoare, njene naoare, itd.
TERAPEUTI
Jedna moja prijateljica odlazi kod porodinog terapeuta sa svojom trogodinjom erkom. Taj terapeut je savetuje kako da prevlada tekoe kao to su deje pikenje u krevet,
strah od mraka i zavisnost od aice. Problemi se jedan po jedan reavaju. Majka, drei
se terapeutovih saveta, nastoji da se ne uputa u reavanje vie od jednog problema u
isto vreme. Devojica je nesrena i ner vozna i telo joj je uvek u gru, kao da se titi. Njena
majka je takoe ner vozna, i nikad ne miruje: ruke joj mlataraju, a obr ve uzleu ka elu. Na
obrazu ima tamnobraon mlade, i ta tamna taka je jedina boja na njenom licu.
Druga prijateljica pozove muevljevog terapeuta i saopti mu da e zahtevati od
mua da se iseli. Prirodno, terapeut ovo mora da prijavi svom pacijentu. Mu je povreen
i ogoren. Moja prijateljica je nepopustljiva. Njen terapeut misli da ona trpi veliki pritisak
od mua, i to je istina. Po nagovoru svog terapeuta, meutim, ona uporno zahteva od
mua da se iseli. Naposletku on to i ini. Sada decu via u sopstvenom stanu nekoliko puta sedmino, a nedeljom po ceo dan. Uvreen eninim dranjem, nastoji da se ali samo
svom terapeutu, kao to ga je terapeut i savetovao, ali ne moe odoleti a da se ne ali svima redom terapeutu, prijateljima, advokatu, svojoj eni, pa ak i svojoj deci. Stariji deak vraa se kui kivan na majku jer mu vie nije jasno ta je istina. Polomi dve trpezarijske
stolice. Njegova majka, krhka i sitna ena, presedi na njemu nekoliko sati pre nego to se
on ne smiri dovoljno da bi joj rekao ta osea.
Break It Down, 1986.

145

TO TO OSEAM
Trudim se u poslednje vreme da sebi govorim kako to to oseam nije naroito vano.
Ve sam to itala u raznim knjigama: da to to oseam jeste vano, ali nije centar svega.
Moda u to i verujem, ali ne dovoljno da bih se u skladu s tim i ponaala. Volela bih da dublje u to verujem.
Kakvo bi to bilo olakanje. Ne bih sve vreme morala da mislim o tome to oseam, niti
da pokuavam da to kontroliem, sa svim komplikacijama i svim neizbenim posledicama. Ne bih sve vreme morala da se trudim da se osetim bolje. Zapravo, kad ne bih verovala da je vano to to oseam, verovatno se i ne bih tako loe oseala, i ne bi mi bilo ovako
teko da se osetim bolje. Ne bih morala da govorim: Ah, tako se grozno oseam, ovo je
sad neka vrsta kraja za mene, u ovoj mranoj dnevnoj sobi kasno nou, s mranom ulicom tamo napolju pod svetiljkama, tako sam potpuno sama, dok svi ostali u kui spavaju,
utehe nigde, samo ja ovde dole sama, nikad se neu dovoljno smiriti da bih zaspala, nikad
zaspati, nikad biti u stanju da nastavim do sledeeg dana, ni sluajno ne mogu da nastavim, ne mogu da ivim, ni minut vie ne mogu.
Kad ne bih verovala da je to to oseam centar svega, onda to i ne bi bilo centar svega,
nego tek neto uzgredno, jedna od mnogih stvari, pa bih moda i progledala i obratila panju na one druge stvari koje su jednako vane, a to bi mi donelo kakvo-takvo olakanje.
Ali udno je to kako moe verovati da je neka ideja savreno tana i ispravna, a ipak
ne verovati u nju dovoljno duboko da bi se u skladu s njom i ponaao. Stoga se ja i dalje
ponaam kao da su moja oseanja centar svega, i dalje zbog njih kasno nou zavravam
sama na prozoru dnevne sobe. Promena je u tome to imam jednu ideju: imam ideju da
uskoro vie neu verovati da su moja oseanja centar svega. Ovo me tei, jer ako ti je muka
da nastavi, ali istovremeno govori sebi da to to osea moda i nije naroito vano, onda
ti ili vie nee biti muka da nastavi, ili e ti i dalje biti muka da nastavi, ali vie u to nee
do kraja verovati.
MIEVI
Mievi ive u naim zidovima, ali u kuhinji nas ne uznemiravaju. Time smo zadovoljni
samo nam nije nam jasno zato ne ulaze u kuhinju gde smo im postavili klopke, jer u kuhinje naih suseda ulaze. Mada smo zadovoljni, opet nas to i brine, jer mievi se ponaaju
kao da s naom kuhinjom neto nije u redu. Ovo je tim zagonetnije jer naa kua nije tako
uredna kao kue naih suseda. Mnogo je vie razbacane hrane u naoj kuhinji, vie mr vica
po pultovima i pocrnelih renjeva luka utnutih uz lajsne donjih elemenata. Toliko je, zapravo, otpadaka od hrane u naoj kuhinji da mi jedino pada na pamet da to i same mieve
poraava. U nekoj urednoj kuhinji, njima je izazov da iz noi u no pronalaze dovoljno
hrane kako bi preiveli do prolea. Tamo iz sata u sat strpljivo love i grickaju sve dok se ne
zasite. U naoj kuhinji, meutim, naleu na neto toliko strano njihovom iskustvu da s time
ne mogu da se izbore. Moda se i odvae na dva-tri koraka, ali ubrzo ih oamuujui mirisi
i prizori poteraju natrag u njihove rupe, obeshrabrene i postiene to nisu sposobni ni tetu
da ine kako treba.

146

IZLET
Provala besa nedaleko od puta, odbijanje razgovora na stazi, utanje u borovoj umi,
utanje preko starog eleznikog mosta, pokuaj mirenja u vodi, odbijanje da se svaa okona na kamenim ploama, besni uzvik na strmini zemljanog nasipa, pla meu grmljem.
NASTRANO PONAANjE
Samo da ti objasnim kako su to krive okolnosti. Ne znai da sam nastrana ako guram
sve vie i vie komadia iscepkanih papirnih maramica u ui i povezujem glavu alom: dok
sam ivela sama, imala sam svu tiinu koja mi je bila potrebna.
STRAH
Gotovo svakog jutra, izvesna ena u naem kraju istrava iz kue bleda kao kre, u kaputu koji ludaki lepra oko nje. Vie: Uzbuna, uzbuna, i neko od nas joj prie i onda je
pridrava sve dok se ti njeni strahovi ne primire. Znamo da ona sve to uobraava; nita joj
se u stvari nije desilo. Ali razumemo, jer teko da ima jednog meu nama koji bar ponekad nije osetio potrebu da uini isto to i ona, i svaki put, potrebna nam je bila sva snaga
kojom raspolaemo, pa ak i snaga naih prijatelja i naih porodica, da bi nas primirila.
IZGUBLJENE STVARI
Te stvari su izgubljene, ali opet i nisu izgubljene ve negde na svetu postoje. Sitne su
uglavnom, mada su dve i krupnije, jedna kaput, a druga pas. Od sitnih stvari, pr va je jedan odreeni prsten, druga jedno odreeno dugme. Obe su izgubljene za mene i ovo
mesto gde sam sada, ali opet nisu iezle. Sada su negde drugde, i postoje za nekog drugog, moda. Pa ak i ako ne postoji za nekog drugog, nije taj prsten, jo uvek, za samog
sebe izgubljen, ve negde postoji, samo ne ovde gde sam ja, pa i to dugme, i ono postoji,
jo uvek, samo ne ovde gde sam ja.
POKUAJ UENjA
Pokuavam da nauim da je ovaj vragolast ovek koji me zaikava istovremeno i onaj
ozbiljan ovek to mi pria o novcu tako ozbiljno da me vie i ne vidi i onaj strpljiv ovek
to me u tekim trencima savetuje i onaj gnevan ovek to zalupi vrata kad odlazi od kue.
esto poelim da vragolasti ovek bude malo ozbiljniji, onaj ozbiljni malo manje ozbiljan,
strpljivi ovek malo vragolastiji. to se gnevnog oveka tie, on je za mene stranac i mislim
da ne greim to ga mrzim. Sada uim da ako gnevnom oveku uputim gorke rei dok odlazi od kue, time istovremeno vream i ostale, one koje ne elim da povredim, vragolastog oveka koji me zaikava, ozbiljnog oveka to pria o novcu i strpljivog oveka to mi
daje savete. Pa ipak gledam, na primer, tog strpljivog oveka, kog bih iznad svega elela
da zatitim od svojih gorkih rei, i premda govorim sebi kako je on isti ovek kao i oni

147

ostali, jedino mogu da verujem da sam te rei uputila, ne njemu, ve onom drugom, svom
neprijatelju, onog koji je i zasluio sav moj gnev.
PROFESORKA
Pre vie godina, imala sam obiaj da kaem sebi kako elim da se udam za kauboja. A
to i ne bih tako govorila, kad sam ivela sama, uzbuena mrkim pejzaem, primeujui u
retrovizoru ponekog kauboja u pikapu, dok sam vozila irokim autoputevima Zapadne
obale? Uviam, zapravo, da bih i dalje volela da se udam za kauboja, iako sam sada na Istoku i ve udata za nekog ko nije kauboj.
Ali ta bi kauboj traio s jednom ovakvom enom profesorkom engleskog, erkom
jo jednog profesora engleskog, ne naroito drutvenom? Kad popijem aicu ili dve, postajem drutvenija, ali govorim i dalje pravilno i ne umem da se alim u drutvu osim kad
su mi ljudi bliski, a esto su to ljudi s fakulteta ili osobe koje s njima ive, i koje takoe govore pravilno. Mada nemam nita protiv njih, oseam se odseeno od svih ostalih u zemlji
da pomenem samo ovu zemlju.
Govorila sam sebi da volim kako se kauboji odevaju, poev od eira, i kako leerno
nose tu svoju odeu, tako praktini, to je povezano s njihovim poslom. Mnogi profesori
odevaju se taman onako kako zamiljaju da bi se profesori morali odevati, bez trunke
stvarnog interesa i ljubavi. Odea im je ili pretesna ili nekoliko godina zaostaje za modom
pa samo istie koliko su im tela nezgrapna.
Nakon to sam dobila pr vo profesorsko mesto, kupila sam sebi aktentanu, i kad sam
kasnije poela da drim predavanja, nosila sam aktentanu kroz hodnike kao i svi ostali
profesori. Zapazila sam da stariji profesori, mahom mukarci, ali i poneka ena, vie nisu
ni svesni vanosti svojih aktentani, kao i to da se mlae ene prave da ih nisu svesne, ali
da mlai mukarci svoje aktentane nose kao trofeje.
Ba u to vreme, moj otac je poeo da mi alje debele koverte sa belekama za koje je
smatrao da e mi dobro doi u pripremi za predavanja, s prigodnim vebama i korisnim
citatima u prilogu. Nikad ne bih proitala vie od dve-tri stranice, ako sam se oseala snano. Zato bi jedan stari profesor pokuavao da poduava jednu mladu profesorku? Kako
mu nije bilo jasno da ne bih mogla nositi aktentanu kroz hodnike i otpozdravljati kolegama i studentima pa se onda vratiti kui i uzeti da itam savete starog profesora?
U sutini, volela sam profesorski posao jer sam volela da drugima solim pamet. inilo
mi se tada jasnije nego danas da kad ja neto radim tako i tako, onda to mora biti ispravno i za druge. Toliko sam u to bila ubeena da su i moji studenti bili ubeeni. Pa opet,
mada sam spolja bila profesor, iznutra sam bila neto drugo. Neki od starih profesora bili
su i iznutra stari profesori, ali iznutra, ja ak nisam bila ni mlada profesorka. Izgledala sam
kao ena s naoarima, a sanjala sam o nekom potpuno drugaijem ivotu, o ivotu ene
koja nee nositi naoare, ene sline onima to sam ih ponekad viala po barovima.
Vanija od odee koju kauboj nosi, pa i od naina kako je nosi, bila je injenica da kauboj
verovatno ne bi znao mnogo vie od onoga to mora da zna. Razmiljao bi o svom poslu, i o
svojoj porodici, ako je ima, i o dobrom provodu, i malo emu drugom. Ve mi je bilo dosadilo da toliko razmiljam, to sam u tim danima najvie i radila. Radila sam i druge stvari, ali

148

sam i dalje razmiljala dok sam se njima bavila. Deavalo se da neto oseam, ali bih u isto
vreme razmiljala i o tome to oseam. Morala sam ak da razmiljam i o emu trenutno razmiljam i da se pitam zato o tome razmiljam. Kad sam imala tu ideju o udaji za kauboja,
zamiljala sam da bi mi kauboj moda pomogao da prestanem toliko da razmiljam.
Takoe sam zamiljala, mada sam verovatno i u tome greila, da kauboj ne bi liio ni na
koga meni poznatog starog komunistu, ili lana upravnog odbora, dopisnika rubrike Pisma italaca, profesorsku enu to posluuje aj na studentskoj ajanci, profesora to pregleda korekture sa zailjenom olovkom i zahteva mrtvu tiinu. Verovala sam da bi moje
misli, uvek tako zaposlene, uvek na istom krunom koloseku, uvek obuzete nekom idejom
pa zatim i idejom o ideji, kad posegnu za njegovim mislima, tamo naile na neto smirenije, da bi tamo bilo vie praznina, vie otvorenih prostora, da bi u njegovim mislima izmeu
ostalog bilo i nebo, oblaci, brda, a potom i druge konkretne stvari kao to su uad, sedla,
konjska dlaka, miris konja i goveda, motorno ulje, uljevi, kolomast, ograde, jaruge, vododerine, hrome krave, mrtvoroena telad, nakazna telad, veterinarske posete, leenje, vakcinacije. Sve sam to zamiljala iako sam znala da neke meni drage stvari iz njegovih misli,
kao to su sedla, rane od sedla, konjska dlaka, pa i sami konji, esto vie i nemaju udela u
ivotu jednog kauboja. to se tie mojih aktivnosti u ivotu s tim kaubojem, zamiljala sam
ponekad kako spokojno sedim i itam u istoj odei u prijatnoj radnoj sobi, ali u drugim
prilikama bih zamislila kako maem i glancam jahaku opremu ili kuvam velike koliine
jednostavne hrane ili rano izjutra pomaem napolju u ambaru dok moj kauboj s obema
rukama u kravi obre tele kako bi izalo na pravu stranu. Takvi problemi i dunosti bili bi
jasni i mogla bih s njima da se izborim na jasan nain. Ne bih prestala da itam i razmiljam,
ali ne bih poznavala previe ljudi koji se mnogo time bave, tako da bih imala vie privatnosti jer kauboj, premda sve vreme tako blizu mene, ne bi ni pokuavao da shvati nego bi me
pustio da se time bavim na miru. Vie to ne bi bilo neto ega se treba stideti.
Mislila sam, ako se udam za kauboja, onda neu morati da naputam Zapad. Volela
sam Zapad zbog tamonjih tekoa. Najpre sam zavolela tekou u odreivanju kada se
jedno godinje doba zavrilo i kad je poelo drugo, a zatim sam zavolela i tekou u pronalaenju bilo kakve lepote u okolnom pejzau. Za poetak, privikla sam se na tu sasvim osobenu runou, sve one iroke autoputeve to vode kroz doline i nove kue podignute na
golim obroncima brda. Onda sam poela da nalazim lepotu u tome, i zavolela sam goleti i
jednolinu mrku boju brda u sunoj sezoni, pa i to kako bi se udoline meu brdima gde
obino zaostane neto vlage presvlaile travom i bunjem i svakojakim biljem u cvatu. Zavolela sam jednolinost okeana i onu prazninu kad bih pogledala preko vode. I onda, poto sam se toliko namuila da tu lepotu pronaem, vie nisam elela da je napustim.
Moe biti da sam tu ideju o udaji za kauboja dobila posle lma koji sam jedne prolene veeri gledala s prijateljem koji je takoe bio profesor zgodan i inteligentan ovek
blagorodniji od mene, ali u drutvu jo nezgrapniji, sklon da u iznenadnim nastupima stidljivosti ak i starim prijateljima zaboravi imena. Izgledalo je da uiva u lmu mada pojma
nemam ta mu je prolazilo kroz glavu. Moda je matao o ivotu s tom enom iz lma, koja
se toliko razlikovala od njegove mrave, ner vozne, a prelepe supruge. Dok smo se vozili
kui posle lma, jednim od tih irokih autoputeva gde ni napred ni nazad nema nieg
osim farova i top-svetala i nieg ni levo ni desno osim pomrine, elela sam samo da

149

odem negde duboko u pustinju, to je dalje mogue od svega to sam celog ivota poznavala, i od univerziteta na kom sam predavala i okolnih varoica i oblinjeg grada sa
svim onim inteligentnim ljudima koji su tamo radili, beleei svoje ideje u sveske i kompjutere po kancelarijama i radnim sobama i prepisujui citate iz komplikovanih knjiga.
elela sam sve to da napustim i odem duboko u pustinju i tamo vodim motel sama s nekim deakom, i da naie neki istroen kauboj, sredoveni istroen kauboj, alkoholiar ako
ba mora, pa da se udam za njega. inilo mi se da ve poznajem jednog deaka kog bih
mogla povesti sa sobom. Onda bi mi samo jo nedostajao ocvali kauboj i motel. Postarala
bih se da to bude dobar motel, vodila bih rauna o svemu i svaki problem reavala razborito i im iskrsne. Mislila sam da bih mogla postati dobra, ilava poslovna ena zato to
sam gledala taj lm koji je prikazivao jednu dobru, ilavu poslovnu enu. Imala je ta ena i
neno srce i sposobnost da razume drugo nesavreno ljudsko bie. A moram rei, kad bi
neki kauboj sklon alkoholu uao u moj u ivot na iole bitan nain, da bih ga verovatno do
iznemoglosti kritikovala zbog pia sve dok me ne bi ostavio. Ali dralo me je onda to udno
uverenje, steeno gledanjem jednog dobrog lma, da bih mogla postati neto razliito
od onog to jesam, i poela sam na radiju u kolima da sluam kantri-vestern muziku, iako
sam znala da ona nije pisana za mene.
I upravo sam tada na fakultetu upoznala jednog mukarca koji mi se inio razlono blizak mojoj predstavi o kauboju, iako sada ne bih umela da kaem ta me je navelo na tu
pomisao. Zapravo i nije mnogo liio na kauboja, ili na predstavu kauboja u mojoj glavi, pa
mora biti da sam ipak elela neto drugo, a ta ideja s kaubojem mi se samo zgodno namestila. injenice se nisu uklapale. Nije radio kao kauboj nego se bavio nekim poslom gde je
sastavljao i lepio kosti impanza. Svirao je dez trombon, i onim danima kad bi imao as
muzike dolazio je na predavanja u tamnom odelu i nosio crni kofer. Malo je nedostajalo
pa da bude privlaan, s onim kockastim, mesnatim, bledim licem, i tamnom kosom, brkovima, tamnim oima; malo je nedostajalo da bude privlaan, ne zbog roavih obraza, na
kojima je nosio oiljke od rapnela, ve zato to je delovao nekako rasputeno i suludo,
uvek razrogaenih oiju ak i kad bi se osmehnuo, dok mu je telo ostajalo veoma mirno,
samo oi u pokretu, na sve motre, nita im ne promie. Veito na oprezu, bio je spreman
da se brani kao da bi svaki razgovor mogao podrazumevati i tuu.
Kad smo jednog dana posle predavanja nas nekoliko seli da popijemo pivo, on je utao, izgledao je veoma neraspoloeno, i na kraju nam je rekao, ne diui pogled, kako e
se najverovatnije preseliti kod oca, a ericu poslati natrag njenoj majci. Rekao je kako mu
se ini nepravedno da je zadri jer on ponekad samo sedi u fotelji i nita ne govori ona
proba da ga uvue u razgovor, a on nije u stanju ni usta da otvori, ona proba opet, a on
samo tako sedi svestan da bi morao odgovoriti, ali nemoan jednu re da izusti.
Godila mi je u to vreme njegova drskost i sirovost, a poto me je ponekad zadirkivao, pomislila sam da mu se dovoljno sviam da bih mogla da ga pozovem da izaemo negde na
veeru, pa sam na kraju to i uinila, isto da vidim ta e se dogoditi. Prvo se zapanjio, onda
sa zadovoljstvom prihvatio, otrenjen i polaskan tim znakom panje od svoje profesorke.
Nije se taj izlazak pokazao kao prekretnica u mom ivotu, iako tada to nisam ni oekivala, ovo sam tek naknadno pomislila. Kasnio je kad je trebalo da doe po mene u naselje za
postdiplomce gde sam u to vreme ivela. Taman sam zakljuila da nee ni doi, poto sam

150

itav sat provela etkajui sve beznadenije izmeu svog siunog balkona zaklonjenog
kronjama, koji je gledao na deje igralite i parking, i svoje majune dnevne sobe, koja je
bila zakrena stvarima nekog meni nepoznatog mladog para, kad se on pojavio odeven u
staru radnu koulju zavrnutih rukava i braon pantalone od prugastog somota s prugama
izlizanim na bokovima. Zastao je i osvrnuo se oko sebe kao da e iz tih stopa prionuti na
posao, onda primetio klavir i za trenutak se povio nad njim i zasvirao neku brzu, ljupku
melodiju taman dovoljno dugu da mi povrati raspoloenje, onda na pola puta prekinuo.
Veoma me je kopkao, kao da e svaki dodatak na ono to sam ve znala biti otkrovenje. Kad smo seli u kola, pruio je ruku ispred mene i otkljuao kasetu za dokumenta, a
kad smo se spremali da izaemo, pruio je ruku ispred mene i ponovo je zakljuao. Pitala
sam ga zato to radi, a on je odigao neki sveanj papira u kaseti i pokazao mi kundak pitolja obloen dr vetom. Objasnio mi je da ga neki ljudi proganjaju, i da je to povezano s
njegovom ericom.
Parkirali smo se nedaleko od restorana, on je s vealice u kolima uzeo sivi sako i prebacio ga preko ruke, i dok smo udvoje hodali, ugurao je koulju u pantalone pa zatim obukao
sako. Pomislila sam kako bi to ba i liilo na kauboja da dri sivo odelo na vealici u kolima, a kad se doteruje za izlazak sa enom usput bi malo i zagladio kosu.
Pio je mleko uz kinesku veeru. Govorio je o svom poslu, ubacujui poneku naunu
informaciju za mene, a zatim je ispriao nekoliko loih viceva. Nismo ni on i ja ba mnogo
jeli, postieni, pretpostavljam, jer smo se tu nali nasamo. Rekao mi je da se oenio odmah
po povratku iz rata. Ona je bila pola Kineskinja, a pola Meksikanka. Rekao je da mu je sluh
oteen u ratu i primetila sam da mi posmatra usne dok govorim. Rekao je, takoe, da mu
je stradao i centar za ravnoteu, i primetila sam ispred restorana kako se u hodu zanosi ka
ivinjaku. U restoranu je pio mleko, ali preao je na pivo u baru gde smo svratili da igramo
bilijar. Zagrlio me je ispred bara, ali u kolima je rekao kako mora kui zbog bebisiterke.
Onda se predomislio i odvezao me do litice sa koje se pruao pogled na okean i poljubio
me. Oko nas su bila parkirana jo neka kola, pa i jedan pikap.
Poljubio me je vie puta u svom starom bordo fordu s upaljenim radijom, tako da sam
mogla zamisliti da sam ponovo tinejderka osim to u doba kad sam bila tinejderka nikad
nita slino nisam radila. Onda smo izali iz kola i stali na rub litice da posmatramo okean,
crnu vodu zaliva, i niske svetiljki koje su se pruale ka puini iz one varoice gde smo maloas igrali bilijar. Seli smo na pesak nedaleko od ruba litice i on mi je jo malo priao kako
se namuio sa svojom enom, kako se trudio da se pomire, kako je davao sve od sebe da
je oara, ali se ona nije dala oarati. Rekao mi je da ve est meseci sam sa ericom, i da
mu se ena za neki dan vraa kako bi jo jednom pokuala da ivi s njim, iako nikad i niim
nije mogao da joj ugodi. Dodao je kako vie nee moi da se via sa mnom. Rekla sam da
to nisam ni oekivala, poto ionako uskoro odlazim sa Zapada. Nije bilo sasvim istina da
nisam oekivala da se ponovo vidimo, ali bilo je istina da sam uskoro nameravala da
odem. Na kraju me je odvezao kui i poljubio me za laku no.
Koliko sam mogla da procenim, nije mi bilo krivo to se izlazak tako zavrio, mada sam
sutradan u kolima briznula u pla na putu ka auto-banci. inilo mi se da plaem zbog njega,
njegovih strahova, njegovih tekoa, tih misterioznih ljudi to navodno proganjaju njega i
njegovu erku, ali verovatno sam plakala zbog sebe, iz razoaranja, mada ta sam tano

151

elela, nisam sigurna. Mesecima kasnije, kad sam ve ponovo ivela na Istoku, pozvala sam
ga jedne noi preko meugradske nakon to sam sama u stanu popila dva-tri piva, i kad se
javio, u pozadini se ulo kako ljudi galame, razgovaraju i smeju se, da li njegova porodica
ili gosti na zabavi ne seam se tano, i zvuao je isto onako radosno to me uje, i polaskano, kao i onda kad sam ga pozvala da izaemo.
Jo uvek zamiljam kako se udajem za kauboja, premda ree, a i san se donekle izmenio. Toliko sam se ve navikla na drutvo svog mua da bih u sluaju udaje za kauboja
morala i njega da povedem, mada bi se on estoko protivio svakoj selidbi na Zapad, koji
ne voli. A sve i da odemo, ne bi to ispalo kao u onim sanjarijama od pre vie godina, gde
bih ja kuvala jednostavnu hranu ili pomagala kauboju da porodi nezgodno tele. Zavrilo
bi se to, ili poelo, tako to bismo moj mu i ja stajali zbunjeni ispred neke ranerske kue,
ekajui da nam kauboj pripremi sobe.
Almost No Memory, 1997.

DOSADNI PRIJATELjI
Poznajemo samo etvoro dosadnih ljudi. Ostale svoje prijatelje smatramo veoma zanimljivim. Meutim, veina prijatelja koje mi smatramo zanimljivim nas same smatra dosadnim: oni najzanimljiviji smatraju nas i najdosadnijim. U ono malo preostalih koji su negde
u sredini, to e rei da je zanimanje uzajamno, nemamo poverenja: svakog trenutka, smatramo, moglo bi se desiti da oni postanu suvie zanimljivi za nas, ili pak mi suvie zanimljivi
za njih.
ZANIMLJIVO
Moj prijatelj je zanimljiv, ali nema ga trenutno u stanu.
Njihov razgovor deluje zanimljivo, ali govore jezikom koji ne razumem.
Oboje vae za zanimljive ljude pa sam sigurna da je i njihov razgovor zanimljiv, ali govore jezikom koji jedva razumem, tako da hvatam samo odlomke kao to su jasno, jasno
i u nedelju i naalost.
Ovaj ovek dobro poznaje materiju i mnoge stvari koje ima da kae verovatno su same po sebi zanimljive, ali mene ne zanimaju poto me ni tema ne zanima.
Evo prilazi mi jedna ena koju poznajem. Veoma je uzbuena, ali ona nije zanimljiva
ena. To to nju uzbuuje nee biti zanimljivo, jednostavno nee biti zanimljivo.
Na jednoj zabavi, krajnje napet ovek brzog jezika govori mnogo pametnih stvari o
temama koje mi nisu naroito zanimljive, kao to su restauracija istorijskih zgrada i starost
zidnih tapeta posebno. Pa ipak, poto je tako pametan i poto mi daje toliko informacija u
minutu, meni nije zamorno da ga sluam.
Evo jednog veoma zgodnog Engleza, saobraajnog inenjera. Ve i to to je tako zgodan, i tako animiran, i ima tako lep engleski akcenat, stvara utisak, svaki put kad progovori,
da e rei neto zanimljivo, ali nikad on nije zanimljiv, i upravo mi pria, po ko zna koji put,
neto o modelima saobraaja.

152

SAMJUEL DONSON JE OGOREN:

jer kotska ima tako malo dr vea.
STARI RENIK
Imam jedan stari renik, oko sto dvadeset godina star, koji mi je neophodan za jedan
odreeni posao na kom ove godine radim. Stranice su mu braonkaste po marginama i krte, a veoma velike. Rizikujem da ih pocepam kad ih prelistavam.
Kad otvaram renik, rizikujem takoe i da mu pocepam hrbat, koji je ve dopola rasturen. Moram da odluim, svaki put kad pomislim da zavirim u njega, vredi li jo vie otetiti
knjigu samo da bi se proverila odreena re. Poto za taj posao moram da ga koristim,
znam da u ga otetiti, ako ne danas, onda sutra, pa e dok ja zavrim posao on biti u gorem stanju nego to je bio kad sam poinjala, ako ne i potpuno uniten.
Danas, meutim, kad sam ga uzela s police, shvatila sam da s njim postupam kudikamo paljivije nego to postupam sa svojim malim sinom. Svaki put kad uzmem renik u
ruke, izuzetno se trudim da ga ne ozledim: pr va mi je briga da ga ne ozledim. A danas mi
je sinulo, mada bi mi sin morao biti vaniji od starog renika, da ne mogu rei, svaki put
kad optim sa sinom, da mi je pr va briga da ga ne ozledim.
Gotovo uvek je moja pr va briga neto drugo, da ustanovim na primer ta je dobio za
domai, ili da iznesem veeru na sto, ili da zavrim neki telefonski razgovor. Ako pri svemu
tome on trpi ozlede, ini se da mi to i nije toliko bitno koliko da neto obavim, ta god to
bilo. Zato sa sinom ne postupam bar onako dobro kao sa starim renikom?
Moda je to zato to je renik tako oigledno krhak. Kad se oak stranice odvali, tu
nema greke. Moj sin ne izgleda krhko, dok se baca za loptom ili maltretira psa. Nema
sumnje da mu je telo snano i savitljivo, i da ne bih lako mogla da ga ozledim.
Deavalo se da ga oplavim po telu, i telo bi posle toga zacelilo. Ponekad mi je oigledno da sam mu ozledila oseanja, ali tee mi je da vidim koliko su duboko ozleena, a i
oseanja se nekako zalee. Teko je videti da li se potpuno zalee ili ostaju zauvek lako
ozleena. Kad renik ozledi, njemu leka nema.
Moda s renikom postupam bolje zato to mi on ne postavlja nikakve zahteve, i ne
prua otpor. Moda sam nenija prema stvarima koje ba i ne reaguju na mene. Ali ni moje kune biljke ne reaguju ba previe, a opet s njima ne postupam naroito dobro.
Biljke imaju dva do tri zahteva. Njihov zahtev za svetlom ve je ispunjen time gde sam
ih postavila. Drugi njihov zahtev je voda. Zalivam ih, ali ne redovno. Neke zbog toga ne
rastu dobro, a neke i uginu.
Veinom izgledaju udno pre nego lepo. Neke su izgledale lepo kad sam ih kupovala,
ali sad izgledaju udno jer ih nisam naroito dobro pazila. Veinom su u saksijama, a to su
iste one rune plastine saksije u kojima su i stigle. Zapravo ih i ne volim mnogo. Postoji li
jo neki razlog da se voli kuna biljka, kad ve ne izgleda lepo?
Da li imam vie dobrote za neto to ne izgleda lepo? Ali mogla bih dobro postupati s
biljkom ak i ako mi se njen izgled ne dopada. Morala bih biti u stanju da postupam dobro sa sinom i onda kad se on ne ponaa naroito lepo. Sa psom postupam bolje nego sa

153

biljkama, mada je on aktivniji i zahtevniji. Jednostavno je njemu dati hranu i vodu. Izvodim ga u etnju, mada ne dovoljno esto.
Znam ponekad i da ga odalamim po njuci, mada mi je veterinar rekao da ga nikad ne
udaram nigde blizu glave, ili je moda rekao nigde uopte. Sigurna sam jedino da psa ne
zapostavljam kad spava. Moda imam vie dobrote za stvari koje nisu ive.
Ili se kad ve nisu ive i ne postavlja pitanje dobrote. Biljke nisu povreene kad ne obraam panju na njih, a to je veliko olakanje. Takvo je to olakanje da je ak i zadovoljstvo.
Jedina promena koju pokazuju jeste to to skupljaju prainu.
Nee ih praina stvarno povrediti. Mogu ak dovesti i nekog drugog da s njih brie prainu. Moj sin se redovno prlja, a ja ga ne mogu prati, i ne mogu nekom platiti da ga pere.
Teko je njega odravati u istom stanju, komplikovano je ak i pokuati da ga nahrani.
Sin ne spava dovoljno, donekle i zato to se ja tako usrdno trudim da ga uspavam. Biljkama su potrebne dve stvari, ili moda tri. Psu je potrebno pet ili est stvari. Jasno je veoma koliko mu ja stvari dajem i koliko mu ne dajem, pa stoga i koliko se dobro brinem o
njemu.
Mom sinu potrebno je jo mnogo drugih stvari pored onih neophodnih za telesnu negu,
i te stvari se neprekidno umnoavaju ili menjaju. Mogu se i usred reenice promeniti. Mada
esto i znam, ne znam uvek ta mu je tano potrebno.
Pa i kad znam, nisam uvek sposobna da dajem. Mnogo puta svakog dana, ne dajem mu
to to mu je potrebno. Poneto od onoga to inim za stari renik, mada ne sve, mogla
bih initi i za svog sina. Renik, na primer, uzimam u ruke lagano, odluno, a neno. Vodim
rauna o njegovoj starosti. Prema njemu se odnosim sa potovanjem. Zastanem i razmislim pre nego to ga upotrebim. Znam njegova ogranienja. Ne traim od njega da se
protee preko svojih mogunosti (na primer da lei otvoren na stolu). Dobar deo vremena
ostavljam ga na miru.
KAKO TEKA
Godinama je moja majka govorila kako sam sebina, nepaljiva, neodgovorna, itd. esto se nervirala. Ako bih se drznula da joj odgovorim, pokrivala je ui rukama. inila je koliko
je mogla da me promeni, ali se ja godinama nisam menjala, ili ako i jesam, u to nisam mogla biti sigurna, jer nikad nije nastupio trenutak da moja majka kae: Vie nisi sebina,
nepaljiva, neodgovorna, itd. Sada sama sebi govorim: Zato ne ume pr vo da misli na
druge, zato ne pazi ta radi, zato ne pamti svoje obaveze? Ner viram se. Saoseam sa
svojom majkom. Kako sam teka! Ali ovo joj ne mogu rei, jer dok elim to da kaem, istovremeno sam i tu na telefonu koji se ispreio izmeu nas, sluam i spremna sam da se
branim.
GUBITAK PAMENjA
Pitate me za Idit Vorton.
Pa sad, ime mi je jako poznato.

154

PISMO POGREBNOM ZAVODU

Potovani gospodine,
elela bih ovim putem da uloim primedbu na re kremostaci, koju je upotrebio va
predstavnik prilikom susreta sa mnom i mojom majkom dva dana posle smrti moga oca.
Nismo imale zamerki, ne linih, na vaeg predstavnika, koji je bio utiv i predusretljiv i
ophodio se prema nama na senzitivan nain. Nije pokuavao da nam proda neku skupu
urnu, na primer.
Ono to nas je zgranulo i uznemirilo bila je re kremostaci. Mora biti da ste vi u svom
biznisu izmislili tu re pa ste se na nju i navikli. Mi klijenti ne ujemo je tako esto. Bliskog
prijatelja ili lana porodice ne gubimo mnogo puta u ivotu, i prou godine izmeu dva
sluaja, ako imamo sree. Jo ree smo primorani da razgovaramo o tome ta treba uraditi sa lanom porodice ili bliskim prijateljem posle njegove smrti.
Primetile smo da ste pre smrti moga oca vi i va predstavnik govorili o njemu kao naem
najmilijem. To nas je umirivalo, mada nam je otac bio mio na komplikovan nain.
I onda smo sedele u foteljama u naoj dnevnoj sobi trudei se da ne plaemo pred vaim
predstavnikom, koji je bio preko puta na so, i bile smo veoma umorne najpre od deuranja pored oca, pa onda od brige da li mu je udobno dok umire, pa onda i brige o tome
gde bi on mogao biti poto je ve umro, a va predstavnik ga je nazvao kremostaci.
Ispr va nismo ni znale na ta misli. Onda, kad smo shvatile, to nas je verujte potreslo.
Kremostaci zvue kao neto izmiljeno da zameni mleko u ka, kao Kremora, ili Komejt.
Ili zvue kao neka vrsta junee orbice.
Kao neko ko zarauje za ivot radei s reima, moram napomenuti da svaka izmiljena
re, kao Porta-Poti ili puper-skuper,1 ima veseo ili ak aljiv prizvuk, a ne verujem da vam
je to bila namera kad ste izmislili re kremostaci. tavie, moj otac koji je bio profesor engleskog, a sad ga nazivaju kremostaci, ukazao bi vam na aliteraciju u Porta-Potiju i rimu u
puper-skuperu. Zatim bi vam rekao da kremostaci pripadaju istoj kategoriji kao bran, i da
se takva re naziva portmanto. 2
Nema nieg loeg u izmiljanju rei, u biznisu pogotovu. Ali za tu re oaloena porodica
jo nije spremna. Nismo se navikle ni na to da naeg najmilijeg vie nema. Mogli biste mirne
due i dalje da koristite izraz pepeo. Na taj izraz smo navikle iz Biblije, pa nam je ak i utean.
Ne bismo ga pogreno razumele. Znale bismo da taj pepeo nije isto to i pepeo u kaminu.
Iskreno vaa.
UBISTVO U BOHEMIJI
U gradu Fridlantu u Bohemiji gde su svi stanovnici ionako bledi kao aveti i nose tamnu
zimsku odeu, jedna starica vie nije mogla da podnese neumitan pad svog ivota u bedu
i sramotu, pa je poludela i ubila iz samilosti svoga mua, svoja dva sina i svoju erku, iz
1

Porta Potti marka portabl WC-a; pooper-scooper lopatica za skupljanje pseeg izmeta. (Prim. prev.)

2
Portmanteau kofer koji se rastvara kao knjiga; ovaj naziv za dva znaenja spakovana u jednu
re pr vi je upotrebio Luis Kerol u delu Through the Looking-Glass. (Prim. prev.)

155

gneva susede s jedne strane i susede preko puta, koji su nipodatavali njenu porodicu, iz
osvete bakalina koga je morala da moli za veresiju, i vlasnika zalagaonice, i dva zelenaa,
zatim i tramvajskog konduktera koga nije poznavala, i naposletku grunuvi s onim svojim dugakim noem u gradsku venicu mladog gradonaelnika i jednog od njegovih
venika, dok su lupali glavu nad nekim amandmanom.
MIR IZ HESENA
Mir iz Hesena alio je to je ubio svoga psa, i plakao je dok mu je kidao glavu s tela, ali
ta je imao za jelo osim psa? Smrznut u brdima, daleko od svih.
Mir iz Hesena kleao je na kamenitom tlu i kleo, kleo svoju zlu sreu, kleo svoje iz ete
to su izginuli, kleo svoju zemlju to ratuje, kleo zemljake to odlaze u boj, i kleo Boga to
je dozvolio da se to dogodi. Onda je poeo da se moli: to mu je jedino i preostajalo. Samom, usred zime.
Mir iz Hesena leao je sklupan u kamenjaru, s rukama izmeu nogu, s bradom na
grudima, osloboen gladi, osloboen straha. Od Boga naputen.
Vukovi su razneli kosti Mira iz Hesena, odvukli njegovu lobanju do ruba vode, koicu
iz stopala ostavili na brdu, butnu kost sklonili u jazbinu. Posle vukova su dole vrane, a posle vrana bube skarabe. A posle buba skaraba, jo jedan vojnik, sam u brdima, daleko od
svih. Jer rat jo nije bio zavren.
Samuel Johnson Is Indignant, 2001.

GLAVA, SRCE
Srce plae.
Glava bi da pomogne srcu.
Glava objasni srcu kako stvari stoje, jo jednom:
Izgubie one koje voli. Svi e oni da nestanu. Ali nestae i zemlja, jednog dana.
Srce se oseti bolje, potom.
Ali rei iz glave ne ostaju dugo u uima srca.
Srcu je sve ovo tako novo.
elim da mi se oni vrate, kae srce.
Glava je sve to srce ima.
Pomozi, glavo. Pomozi srcu.
OVEK IZ NJENE PROLOSTI
Mislim da Majka ertuje s ovekom iz svoje prolosti koji nije Otac. Kaem sebi: Majka
ne bi smela imati nepriline odnose s tim ovekom Francom! Franc je Evropljanin. Neprilino je, kaem, da se ona via s tim ovekom dok Otac nije tu! Ali pobrkala sam neku
staru stvarnost sa novom stvarnou: Otac nema izgleda da se vrati kui. On ostaje tamo
u Vernonskom domu. to se Majke tie, ona ima devedeset i etiri godine. Kakvi bi to bili

156

neprilini odnosi sa enom od devedeset i etiri godine? Pa opet, bie da se moja zbrka
svodi na ovo: premda joj je telo staro, njena spremnost na izdaju jo uvek je mlada i svea.
IDEJA ZA KRATAK DOKUMENTARNI FILM
Predstavnici raznih proizvoaa prehrambenih artikala pokuavaju da otvore vlastitu
ambalau.
PAS I JA
Moe i mrav da te pogleda popreko, moe i pesnicama da ti zapreti. Naravno, moj pas
ne zna da sam ja ljudsko bie, on mene vidi kao psa, iako nemam obiaj da naskaem na
plotove. Ja sam snaan pas. Ali ne dozvoljavam da mi usta landaraju razjapljena dok etam ulicom. Ni kad je vru dan, ne dozvoljavam da mi jezik landara isplaen. Ali na njega
lajem: Ne! Ne!
SARADNJA S MUVOM
Ja sam tu re stavila na stranicu,
ali apostrof je dopisala ona.
PROSVEENA
Nisam ubeena da mogu s njom da ostanem prijateljica. Onoliko sam o tome razmiljala nikad ona nee saznati koliko. Napravila sam i poslednji pokuaj. Nazvala sam je
telefonom, posle godinu dana. Ali nije mi se dopalo kako je tekao taj razgovor. Nevolja je
u tome to ona nije naroito prosveena. Ili je bolje rei da nije dovoljno prosveena za
mene. Ima skoro pedeset godina, a nije nita prosveenija, koliko mogu da vidim, nego onda
kad sam je upoznala pre dvadeset godina, kad smo uglavnom razgovarale o mukarcima.
Nije mi tada smetalo to je toliko neprosveena, moda zato to ni ja sama nisam bila suvie prosveena. Verujem da sam sada prosveenija, prosveenija od nje u svakom sluaju,
iako znam da nije naroito prosveeno ovako neto rei. Ali ja to elim da kaem, i rado u
odloiti svoje prosveivanje kako bih i dalje mogla ovako neto rei o prijateljici.
TAKMIENjE U DOBROM UKUSU
Mu i ena odmeravali su snage na Takmienju u dobrom ukusu pred irijem koji su
inili njihovi parnjaci, mukarci i ene s dobrim ukusom, jedan dizajner tekstila, jedan distributer retkih knjiga, jedan strunjak za na peciva i jedan bibliotekar. ena je po optem
sudu imala bolji ukus za nametaj, posebno antikni nametaj. Ocenjeno je da mu u celini
uzev ima lo ukus za lustere, porcelan i staklariju. ena se nije istakla ukusom za dekoraciju prozora, posteljinu, pekire, krupne aparate i sitne aparate. Mu je pokazao dobar ukus
za tepihe, ali tek prihvatljiv ukus za mebl-tkanine. Dok je mu ispoljio vrlo dobar ukus i za

157

hranu i za alkoholna pia, ena je nedosledno pokazivala neto izmeu dobrog i loeg
ukusa za hranu. Mu je imao bolji ukus za odevanje nego ena premda neubedljiv ukus
za par feme i kolonjske vode. Premda su i mu i ena dobili tek prelaznu ocenu u oblasti
vrtnog dizajna, konstatovano je da oboje imaju dobar ukus kad je re o brojnosti i raznolikosti zimzelenog rastinja. Mu je pokazao izvanredan ukus za rue, ali lo ukus za lukovice. Kod ene je ustanovljen bolji ukus za lukovice i u celini uzev dobar ukus za biljke koje
toleriu senku ako se izuzmu hoste. Mu je dobio dobru ocenu ukusa za batenski nametaj,
ali samo prelaznu za dekorativne saksije. ena je dobijala dosledno loe ocene ukusa za
batenske statue. Nakon kratkog veanja, lanovi irija dali su prednost muu zbog veeg
ukupnog broja poena.
TROPSKA OLUJA
Kao tropska oluja, moda u, jednog dana, i ja postati bolje organizovana.
NIE
Oh, jadni moj tatice. ao mi je to sam te zafrkavala.
Pogreim evo, i ja, kad treba napisati Nietzsche.
MUVA
Pri repu autobusa,
zatvoren u toaletu,
tako mali ilegalni putnik,
a zapucao ka Bostonu.
MAJINA REAKCIJA NA MOJE PUTNE PLANOVE
Gejnsvil! teta to ti je roaka umrla!
DRUGAIJI OVEK
Nou je bio drugaiji ovek. ta god ona ujutru znala o njemu, nou je jedva mogla da
ga prepozna: bled neki ovek, siv, ovek u braon demperu, ovek tamnih oiju koji je dri
na odstojanju, koji se lako vrea, koji nije razloan. Ujutru, bio je ruiasti kralj, blistav,
glatkih obraza i glatke brade, opraen mirisnim talkom, kad bi izronio na sunce sa irokim
zagrljajem u onom svom karo kunom ogrtau carski cr vene boje
Varieties of Disturbance, 2007.

(Izabrala i s engleskog prevela Arijana Boovi)

158