Lekcija 1

Raunarske
Ra narske mree
Osnove
Osno
e umreavanja.
mrea anja
Osnovne komponente
raunarskih mrea.
Hardver Softver
Hardver.
Softver.
1

Uvod

Tradicionalne
T
di i
l ttehnike:
h ik prikupljanje,
ik lj j smetanje,
t j obrada,
b d prenos,
korienje podataka
Razvoj raunarske tehnologije: brzina, memorijski resursi, pad cena,
razvojj h
hardvera
d
i softvera
ft
- Briu
B i se granice
i ttradicionalnih
di i
l ih ttehnika
h ik
Cilj: dopremiti mrene resurse za svakog zaposlenog
Danas su zahtevi za infomacijama sve sloeniji
Tradicionalne RM: Umreeni PC raunari, radne stanice, serveri,
prenos datoteka, razmena poruka itd.
Umreavanje
j danas: Umreeni PDA i notebook raunari,, televizori,,
mobilni telefoni, automobili, senzori za praenje stanja ivotne sredine,
kuni bezbednosni sistemi, Web kamere, pa ak i bela tehnika.
Najprikladniji
jp
j naziv za ove ureaj:
j krajnji
j j sistemi
Danas je na Internetu preko 500 miliona krajnjih sistema
2

Brzina prenosa
informacija
Elektronske
k
komunikacije
ik ij

Poveanje brzine prenosa

i f
informacija
ij

telegraf
1850
Bili su potrebni
dani ili nedelje da
bi se prenela
informacija

1900
Informacija se
prenosila za
nekoliko minuta
ili asova

Rast telekomunikacionih i
posebno raunarskih mrea

1950

2009
Ogromna koliina
j se alje
j u
informacija
sec, nsec, psec

Fenomen
globalizacije
(WWW)
3

Osnove umreavanja
j

Uvod
Stari koncept: jedan veliki (centralni) raunar koji je vrio
kompletnu obradu raunski centar
Lini raunar: od izolovanog
g raunara do ureaja
j kojij
obezbeuje komunikaciju u realnom vremenu izmeu vie
korisnika
ta jje raunarska mrea?
Vei broj meusobno povezanih samostalnih raunara koji mogu da
razmenjuju podatke
Skup meusobno udaljenih raunara povezanih prenosnim
medijumom
...
Internet globalna mrea povezanih raunara (veliki broj razliitih
p
j )
sredstava za povezivanje)

Mrea se koristi za prenos podataka, govora, slike, muzike,

5
video zapisa, ...

Uvod
Najee, dva ureaja nisu direktno povezana
udaljeni su i postoji skup ureaja koji ih povezuju
Tehnologije za prenos podataka: ica, optika, radio
talasi, mikrotalasi, ...
Mrea se sastoji od raunara, kablova i posebnih
ureaja: switch, router, ... (infrastruktura mree)
M
Mrene
kartice
k ti veza raunara

sa ostatkom
t tk
mree

Switch i router: obezbeuju kontrolu mrenog saobraaja

Mree mogu biti razliitih veliina i oblika

6

Uvod
Spojni put

Ciljni vor
(host)

Deljeni
resurs

Router

Osnovna arhitektura mree

Istorijski razvoj

Centralizovana
obrada,
mainframes

1950

1960

On-line sistemi za obradu

transakcija u realnom
vremenu (pojavljuju se
prve relacione
l i
DBMS)

1970

Prenos podataka
P
d t k preko
k
telefonskih linija,
viekorisniki veliki sistemi

1980

PC LAN
mree su
uobiajene
1990

2000

PC revolucija
Umreavanje
na svakom
mestu
8

 Razlozi za umreavanje:
Poveanje
j efikasnosti iskorienja
j raunara
Smanjenje troova

Ciljevi umreavanja:
Deljenje informacija (sharing)
Deljenje
D lj j h
hardvera
d
Deljenje softvera
Bolja administracija resursima
9

Samostalne PC konfiguracije

10

Zajedniko korienje hardvera u mrenom okruenju

11

Razlozi za
umreavanje

Deljenje res
resursa
rsa (sharing):
(sharing) podaci
podaci, programi
programi, oprema dost
dostupni
pni ssvima
ima be
bez
obzira na udaljenost
Razmena informacija, vesti, dokumenata, e-mail, diskusione grupe, chat,
video konferencije
konferencije, IP telefonija
telefonija, ...
Dostupnost udaljenih informacija: finansije, e-trgovina, WWW, on_line
novine, ...
podaci mogu
g biti smeteni na vie raunara zbog
g moguih
g
Pouzdanost: p
kvarova
Uteda: personalni raunari imaju bolji odnos kvalitet/cena u odnosu na
skup centralni raunar
Mogunost irenja: poveanjem obima posla mogu se poboljavati
performanse
Zabava (igre, filmovi, ...)
B b d
Bezbednost
12

 Da bi dva raunara razmenjivala informacije moraju

da govore
govore istim jezikom
jezik protokol

Protokol: skup pravila koja se moraju potovati da

bi komunikacija bila uspena (koje poruke, u kom
formatu, kojim redosledom itd.)
Raunari imaju razliite protokole
Protokoli nieg i vieg nivoa
13

 Protokol - principi

protokol vieg nivoa

protokol nieg nivoa
medijum
j
za p
prenos

14

St d di
Standardizacija
ij
U poetnoj
t j ffazii umreavanja:

j
Proizvoai su nudili kompletno mreno okruenje:
ureaji oprema
ureaji,
oprema, softver
Nisu postojali standardi svako se trudio da nametne
svoje reenje.
Posledice
P l di vezivanja
i
j za jjednog
d
proizvoaa:
i
visoka
i k cena,
spor razvoj, rizik od prestanka proizvodnje ...

Prednosti standardizacije
Prelazak na modularna reenja
Kombinovanje reenja razliitih proizvoaa
Nezavisan razvoj pojedinih modula
15

Tehnologija prenosa
Rasprostranjene (broadcast) mree mree
sa neusmerenim (difuznim) emitovanjem
Jedan komunikacioni kanal koga dele svi raunari u mrei;
Kratke poruke (paketi) koje alje jedan raunar primaju svi
ostali a po adresnom polju u paketu oznaeno je za koga je taj
ostali,
paket;
Nakon primanja paketa, proverava se adresno polje. Ako je
paket za dati raunar obrauje
p
j se,, a inae se ignorie;
g
;
Viesmerno emitovanje (multicasting)
Usmeravanje paketa na odreeni podskup raunara (grupa)
Jednosmerno emitovanje (unicasting)
Jedan predajnik, jedan prijemnik
16

Tehnologija
prenosa
Taka
T k taka
t k ((point-to-point)
i tt
i t) mree

Postoji vie veza meu pojedinim parovima raunara;

Da bi paket stigao od polaznog raunara do odredita
odredita,
mora proi kroz meuraunare (ili ureaje);
Vani su algoritmi
g
za odreivanje
j p
putanje
j ((routing
g
algorithms);
Primena za vee mree.
17

IIstorijski
t ij ki pregled
l d
razvoja
j raunara
Veliki raunari (mainframes)
IBM (International Business Mashines), model 710,
elektronske cevi, 1952. godine
Krajem
K j
50
50. godina
di ttranzistorska
i t k ttehnologija
h l ij
Programski jezici: fortran, cobol, ...
Korisnici povezani sa centralnim raunarom preko
administratora (programer)
Kasnije Ulazno/Izlazni terminali (monitor i tastatura)
1971. godine IBM predstavio disketu
18

 Miniraunari:
Tokom 70.
70 godina nagli razvoj
DEC (Digital Equipment Corporation) razvija
miniraunar PDP-8
Centralizovana aplikacija i memorija
Korisnici pristupaju preko I/O terminala
Tehnologija povezivanja velikih raunara i
miniraunara razvijena tokom 70. godina
P
Protokol
t k l X.25
X 25 omoguvao povezivanje
i
j preko
k ttelefonskih
l f
kih linija
li ij (j
(jo

uvek se koristi kao WAN tehnologija)

19

Miniraunari su obezbeivali
korisnicima deljene resurse raunara,
jer su svi resursi bili centralizovani u
miniraunaru.

Terminal

Terminal

Miniraunar

Terminal

Terminal

[tampa

Terminal

20

 Lini raunari:
Do 1980. Apple je drao polovinu trita PC raunara
1981. pojavio se IBM PC, nije bio zatien operativni
sistem DOS
Microsoft
c oso p
pravi
a MS-DOS
S OS dos
dostupan
upa d
drugim
ug p
proizvoaima
o oa a
pojava klonova
Brz razvoj softverskih aplikacija koje rade pod DOS-om
(osamdesetih godina)
Korisnici nisu mogli lako da sarauju, izolovani korisnici,
(razmena podataka putem diskete)
21

Istorijat
umreavanja PC-a,
1976 u PARC-u objavljen rad:
Ethernet: Distributed Packet-Switching for Local
C
Computer
t Networks
N t
k
(Distribuirana paketska komunikacija za lokalne
raunarske mree)
Ethernet najpopularnija mrena arhitektura za
PC raunare
Druge mrene strukture: IBM
IBM-ov
ov Token
Token-Ring
Ring
80. i 90. kompanije 3Com i Cisco Systems, razvoj
mrenih kartica i drugih ureaja paralelno sa
razvojem
j
i prodajom
d j
PC
PC-a
22

Prenos podataka i
osnove komunikacija

23

Komunikacioni
sistem - model
Razmena podataka izmeu dva
uesnika
Pr1: Radne stanice (workstation, PC, ...) i
servera preko javne telefonske mree
Pr2: Razmena govora preko iste javne
telefonske mree (PSTN)

Generalni blok dijagram

24

 Osnovni elementi komunikacionog sistema

Izvor (source) generisanje podataka za prenos
Predajnik (transmitter) Transformie generisane
podatke u oblik pogodan za prenos (npr. modem
digitalne podatke iz PC raunara transformie u analogni
signal koji se moe preneti preko PSTN)
Prenosni sistem (tramission sistem) moe biti
jednostavna linija ili kompleksna mrea koja spaja izvor i
odredite.
odredite
Prijemnik (receiver) Prihvata signal iz prenosnog
sistema i transformie ga u oblik pogodan za prijem
Odredite (destination) prihvata prenete podatke
25

PC

Modem

Modem
Javna
telefonska
mrea

Server

 Kljuni poslovi u komunikacionom sistemu

Povezivanje (interfacing) ureaja na komunikacioni
sistem
Generisanje signala (signal generation) propagacija,
regeneracija, domet itd.
Sinhronizacija (synchronization) predajnika i prijemnika
Razmena podataka (exchange management) prema
odgovarajuem protokolu
Otkrivanje i ispravljanje greaka (error detection and
correction) npr. kod slanja datoteka
Kontrola
K t l ttoka
k (flow
(fl
control)
t l) usaglaavanje
l
j b
brzine
i slanja
l j
i brzine prijema podataka
27

 Adresiranje i usmeravanje
smera anje (addressing and ro
routing)
ting) im
postoje vie od dva uesnika
Oporavak
p
((recovery)
y) mogunost
g
da se transfer
podataka nastavi od mesta prekida
Formatiranje podataka (message formatting) dogovor
uesnika

ik
Zatita (security), na prenosnom putu, autentinost
podataka
Upravljanje mreom (network management) mrea je
kompleksan sistem, koji ne radi sam po sebi. Neophodno
j mreu
je
kkonfigurisati,
fi i ti monitorisati,
it i ti iintervenisati
t
i ti i
inteligentno planirati za buduu namenu.
28

Prenos podataka

Izvor
Ulazna
Informacija
m

Predajnik
Ulazni
Podaci
g(t)

Predajni
Signal
s(t)

Sistem
prenosa
Prijemni
Signal
r(t)

Prijemnik
Izlazni
Podaci
z(t)

Odredite
Izlazna
Informacija
m

Pr1 Prenos PC podataka modemskom vezom

Pr2 Razgovor telefonom

29

Umreavanje
j

Nemogue je sve raunare povezati direktno

Raunari su udaljeni
Reenje je u umreavanju

WAN

Izvor

Predajnik

Sistem
prenosa

Prijemnik

Odredite

LAN
30

 Komutacija veza (linija) - circuit switched

Fizika veza izmeu predajnika i prijemnika kroz komunikacione
t k mree
take

Brzina komunikacije zavisi od uspostavljene veze

Nema kanjenja na mrenim takama
Tipina mrea: PSTN

Komutacija paketa - packet switched

Ne uspostavlja se nezavisan fiziki kanal

I f
Informacija
ij se alje
lj u paketima
k ti
U svakoj taki mree paket se prima, smeta i alje do sledee take
Tipino se koristi kod komunikacija tipa raunar-raunar
Mree uvaj
uvaj i prosledi
prosledi store-and-forward
store and forward
31

 Komutacija
K
t ij veza (li
(linija)
ij ) - circuit
i it switched
it h d

32

 Komutacija
K
t ij paketa
k t - packet
k t switched
it h d

33

 Prenos
P
podataka
d t k virtuelnom
it l
vezom - virtual
i t l circuit
i it

34

Telekomunikacione
mree
Telekomunikaciona
mrea

Komutacija
j veza

TDM

FDM

Komutacija
j p
paketa

Mree sa
datagramima

Mree sa
virtuelnim kolima

35

Frekvencija, spektar i
Frekvencija
irina kanala
Karakteristike vremenskog domena
Analogni
g signal
g
Kontinualan signal u vremenu

Digitalni signal
Predstava nula i jedinica odgovarajuim naponskim nivoima

Periodini signal
Deo signala se pravilno ponavlja u vremenu
s(t+T)=s(t),
(t T) (t) TT perioda
i d

Aperiodini signal
Nema ponavljanja signala u vremenu
36

Analogni i digitalni
signal
i
l

37

Periodini signali

38

Sinusoidalni signal
s(t)=A
(t) A sin
i (2ft + )
Amplituda ( A)
Maksimalna vrednost na yy-osi
osi
Najee fizika veliina (V, A, ...)

Uestanost (f)

Brzina promene signala

Herc (Hz), broj ciklusa u sekundi
Perioda = vreme jednog ponavljanja (T)
T = 1/f

Faza ()
Relativna pozicija signala u vremenu

39

Razliiti sinusoidalni
signali
s(t) = A sin(2ft + )

40

Razliiti sinusoidalni
signali
s(t) = A sin(2ft + )

41

Karakteristike
frekvencijskog
domena
Moe se pokazati da se svaki signal moe razloiti
na svoje prostoperiodine komponente (razvoj u
Furijeov red)
red).
Komponente su prostoperiodini sinusoidalni signali
g 3f,, trea 5f
Prva sinusoida jje uestanosti f,, druga
itd.
Prva sinusoida se naziva fundamentalna (osnovna)
Svaki signal se moe posmatrati (predstavljati,
(predstavljati
analizirati, ...) i u frekvencijskom domenu (u funkciji
uestanosti f).
Svaka
S k sinusoida
i
id jje jjedna
d lilinija
ij u spektru.
k
42

Sabiranjem dve
sinusoide (f i 3f)
dobija se trei
signal
Dodavanjem
sinusoide (5f)
dobija se pravilniji
digitalni signal, ...
43

Spektar

Frekvencijski
j
domen
Obvojnica spektra
44

Spektar i njegov
opseg (irina
spektra)
Spektar
Skup uestanosti koje sadri signal

Apsolutna irina spektra

irina koju zauzimaju sve spektralne komponente

Efektivna irina
Opseg
p g uestanosti koje
j nose najvei
j
deo energije
gj
signala, najee oznaava bandwidth

Jednosmerna komponenta (DC)

Kompnenta
K
t nulte
lt uestanosti
t
ti
45

Signal sa
jednosmernom
komponentom

46

Brzina
B
i prenosa
podataka i
f k
frekvencijski
ij ki opseg
S
Svaki
aki prenosni sistem ima ogranienen
propusni frekvencijski opseg.
Sistem prenosa se moe posmatrati kao
ekvivalentni filtar propusnik opsega.
Zbog toga postoji ogranienje u brzini
prenosa podataka, koja se moe postii.
47

Analogni i digitalni
prenos podataka
Podaci (Data)
Celine
C li kkoje
j sadre
d znaenje
j

Signali (Signals)
Elektrina ili elektromagnetska reprezentacija
signala

Prenos (Transmission)
Prenos signala (propagacija) i njhova obrada
48

Analogni
A
l
ii
digitalni
g
podaci
p
Analogni
Kontinualna vrednost u odreenom trenutku
vremena
Npr. govor, muzika, video signal

Digitalni
g
Diskretne, kvantizovane i kodirane vrednosti
Npr.
Npr tekst,
tekst brojevi,
brojevi raunarski podaci
49

Spektar

50

Analogni
g i
digitalni signali
Signali kojima se prenose podaci:
Analogni
Kontinualna promena
Razliiti medijumi
ica,
ica optika,
optika vazduh

irina spektra govora 100Hz do 7 kHz

irina spektra telefonskog kanala 300Hz do
3400Hz
Opseg video kanala je 4MHz

Digitalni
Koriste se dve DC komponene

51

Podaci i signali
Uobiajeno je da se za analogne podatke koriste
analogni signali
signali, a za digitalne podatke digitalni
signali.
Analogni signali se mogu koristiti za prenos
digitalnih podataka
modem

Digitalni signali se mogu koristiti za prenos

analognih podataka.
kodovanje govora, audio CD
52

Analogni signali mogu da prenose

analogne i digitalne podatke

53

Digitalni
Di
it l i signali
i
li mogu d
da prenose
i analogne i digitalne podatke

54

Analogni prenos
Analogni signali se prenose ne ulazei u
znaenje podataka
Podaci mogu biti i analogni i digitalni
Analogni signal slabi kako se prostire
Koriste se pojaivai
za pojaanje

signala
Pored signala pojaava se i um
55

Digitalni prenos
Ulazi se u sutinu (znaenje) podataka koji se
prenose
Podaci mogu biti narueni: um, slabljenje, ...
Za restauraciju signala koriste se Repeater-i
Repeater i

Ripiteri primaju signale

Izdvajanje takta i restauracija bita
Restaurirani biti se ponovo alju
Na taj nain se prevazilazi slabljenje
Sa restauracijom signala nema pojaanja uma
56

Digitalni signal i aditivni um

57

Prednosti digitalnog
prenosa
Digitalna tehnologija
Niske cene LSI/VLSI tehnologije
Integritet
g
p
podataka
Vei domet na loim linijama
Iskorienje kapaciteta
Ekonomian
Ek
i istovremeno
i t
slanje
l j vie
i podataka
d t k
Znatno vea brzina podataka
Jed
Jednostavno
osta o multipleksiranje
u t p e s a je
Privatnost i zatita
ifrovanje (Encryption)
Integracija
58
Primenjiv i za digitalne i analoge podatke

Uticaj prenosnog
sistema na signal
Primljeni signal se moe razlikovati od
poslatog
Analogni
A l
i prenos degradira
d
di se kkvalitet
lit t
signala
Digitalni prenos greke - BER ( Bit Errors
Rate)
p
Uzroci promena:
Slabljenje i izoblienje usled slabljenja
Izoblienja
j usled kanjenja
j j
um

59

Slabljenje
Snaga signala opada sa rastojanjem
Slabljenje zavisi od komunikacionog medijuma
Primljena snaga signala:
Mora da bude dovoljna da bi se signal detektovao
Mora da bude vea od uma, kako bi se mogao
restaurirati.

Slabljenje je funkcija koja raste sa uestanou.

60

um
Signal koji nastaje izmeu predajnika i
p j
prijemnika.
Termiki
Posledica je toga to su signali elektrine prirode
Uniformne je raspodele (snaga mu je ravnomerno
rasporeena po svim uestanostima)
Beli um

Interferencija
Signali koji su zbir ili razlika originalnih signala u toku
prenosa
61

um
Presluavanje
Signali iz jedne linije koji se presluavaju na
strane druge linije (ukrtanje puteva)

Impulsni
Neregularni impulsi
Npr.
Npr spoljanje EM smetnje
Kratko trje
Velikog je intenziteta
62

Kapacitet kanala
Brzina podataka
Izraava se u bitima/sekundi b/s
Brzina kojom
j
se p
prenose p
podaci

Frekvencijski opseg
Izraava se u ciklusima/sekundi - Hz
Ogranien je predajnikom i komunikacionim
kanalom
63

Maksimalna
M
k i l brzina
b i
prenosa kroz kanal
Nikvistova ili enonova teorema:
Posmatra
P
t se idealni
id l i (b
(beumni

i kkanal)
l)
Max brzina prenosa = 2 B log2 V,
Gde
Gd jje:
B propusni opseg filtra H
V - broj diskretnih nivoa signala
H
64

Maksimalna
M
k i l brzina
b i
prenosa kroz kanal
Realan sistem (u prisustvu uma)
Signal-to-noise ratio (S/N)
Izraavanje u decibelima: 10 log10 (S/N)
Primeri:
S/N=100 20 dB
S/N=1000 30 dB
S/N=2 3 dB

Max brzina prenosa = B log2 (1+S/N)

65

Primer:
telefonski kanal
P
Propusnii opseg B
B=3000
3000 H
Hz
S/N= 30 dB
Max brzina prenosa podataka =
30.000 b/s

66

Tehnike
kodovanja

Digitalni podaci digitalni signali

Analogni podaci digitalni signali
Digitalni podaci analogni signali
A l
Analogni
i podaci
d i analogni
l
i signali
i
li

67

Digitalni prenos
g
podataka
p
digitalnih
Raunari generiu digitalne podatke
Standardima se obezbeuje da prijemnik i
predajnik razumeju podatke
Kodovanje reprezentacija slova, brojeva i
simbola
i b l u porucii
Signalizacija reprezentacija bita (0 i 1) u
elektrine signale
68

Kodovanje (coding)
Karakter grupa bita
Slova (A,
(A B
B, ..),
)
brojevi (1, 2,..),
specijalni simboli (#, $, ..)

1000001

Osnovno kodiranje karaktera

ASCII: American Standard Code for Information Interchange
Originalno se koristi 7-bitni kod (128 kombinacija),

EBCDIC: Extended Binary Coded Decimal Interchange Code

Kod sa 8-bita definisan od strane IBM
69

Vrste prenosa
digitalnih podataka
Paralelni mod
Koristi se vie ica
ica, po svakoj ici se alje jedan bit
podataka u isto vreme
Npr. parallel printer cable alje se 8 bita odjednom
Procesori raunara i osnovne ploe koriste magistrale (buss)
(8 bita, 16 bita, 32 bita)

Serijski mod
Biti se alju po jednoj ici
Serijski mod je sporiji od paralelnog, ali je praktiniji
za vea rastojanja
70

Paralelni prenos
- princip
Koristi se za kratka rastojanja - do 6
metara (slabljenje na veim rastojanjima)
1 karakter
sadri 8
paralelnih bita

Predaja

Prijem

71

Serijski prenos
- princip
Koristi se za velika rastojanja. Redosled
bita je odreen predajnikom

ica
Jedan karakter sadri
8 serijskih bita

Predaja

Prijem
72

Digitalni podatak
digitalni signal
Digitalni signal
Diskretni,
Di k t i naponski
ki signali
i
li razliitih
liitih nivoa
i
Napon varira od +3/-3 V do +24/-24 V
Svaki
S ki iimpuls
l jje signalizacioni
i
li
i i element
l
t
Binarni podaci se kodiraju u signalizacione
elemente
l
t
Signalizacija (encoding) definicija naponskih
nivoa koji odgovaraju 0 i 1
1.
73

Terminologija
gj
digitalni signali
Unipolarni
p
Svi delovi signala imaju isti znak

Bipolarni
Dva logika stanja: 0 i 1 se predstavljaju sa pozitivim i
negativnim naponom

RTZ sa povratkom na nulu

NRZ bez povratka na nulu zadrava prethodno
stanje
Brzina podataka
Brzina prenosa podataka. Izraava se u broju prenetih bita
po sekundi - b/s (bps)
Npr. 64 kb/s jedan bit za 1/64000 sec

Trajanje (duina) jednog bita

Vreme za koje se prenese jedan bit

74

Terminologija
gj
Modulaciona brzina
Brzina kojom se menja nivo signala
Izraava se u baudima
Baud = broj prenetih nivoa signala
(signalizacionih elemenata) u jednoj sekundi.
75

Interpretacija signala
Potrebno je znati
Vremenske karakteristike bita (timing) kada
poinju i kada zavravaju.
Nivoe signala
g

Faktori koji utiu na uspenu interpretaciju

g
signala
Odnos signal/um
Brzina podataka
p
Frekvencijski opseg

76

Vrste kodovanja
uporedna analiza
Spektar
p
signala
g
Ako je spektar signala na manjim uestanostima
smanjuje se zahtevani frekvencijski opseg kanala
Nedostatak jednosmerne komponente omoguava
povezivanje preko transformatora (izolacija).
Koncentracija snage u sredini opsega

Signal takta (clock)

Sinhronizacija predajnika i prijemnika
Spoljni (eksterni) takt
Sinhronizacija na osnovu informacije u signalu

77

Vrste kodovanja
uporedna
d analiza
li
Detekcija greke
Moe se ugraditi u signal koji se prenosi

Interferencija
I t f
ij signala
i
l i otpornost
t
t na smetnje
t j
Kodovi se razliito ponaaju, zavisno od namene

Cena i sloenost
Vea brzina podataka vodi ka poveanju trokova.
Neki kodovi zahtevaju veu signalnu brzinu od brzine
podataka.
78

Vrste kodovanja
Bez povratka na nulu NRZ-L ((Non-return to Zero-Level))
Bez povratka na nulti nivo i invertovano NRZI (Nonreturn to Zero Inverted )
Bipolarni
Bi l i -AMI
AMI
Pseudo-ternarni (Pseudo-ternary)
Manester (Manchester)
Diferencjalni manester (Differential Manchester)
8 S
B8ZS
HDB3
79

Bez povratka na
nulu (NRZ-L)
Logika stanja 0 i 1 se predstavljaju sa dva
razliita naponska nivoa
j j jjednog
g
Napon jje konstantan za vreme trajanja
bita
Nema promene na nulti naponski nivo

M
Moe
se kkoristiti
i titi i obrnuta
b t llogika
ik za predstavu
d t
logikih nula i jedinica
80

Bez povratka na nulu i

invertovano NRZI
NRZ signal se invertuje sa svakom logikom
jedinicom.
jedinicom
Za vreme trajanja jednog bita postoji konstantan
naponski nivo.
Kodna ema detektovanje tranzicije
naponskog nivoa na poetku bitskog intervala.
Tranzicija odreuje postojanje logike 1
Bez tranzicije odreuje logiku 0
Ovo je primer diferencijalnog kodovanja
81

NRZ

82

Diferencijalno
kodovanje
Podaci se predstavljaju promenama, a ne
nivoima signala
Mnogo
g je
j pouzdanija
p
j detekcija
j p
prolaska
(tranzicija) sa jednog na drugi nivo, nego
samih nivoa
U sloenim sistemima prenosa lako se
gubi informacija o polaritetu
83

NRZ prednosti i
mane
Prednost
Dobro iskorienje frekvencijskog opsega

Mane
Jednosmerna komponenta (DC)
Nedostatak mogunosti
g
sinhronizacije
j

Primenjuje se u tehnici magnetnih zapisa

Vrlo retko se koristi za prenos signala
84

Binarni vienivoski
(Multilevel Binary)
Koristi vie od dva nivoa
Bipolarni -AMI
Nula se predstavlja nepostojanjem signala na liniji
Jedinica se predstavlja pozitivnim i negativnim
impulsima
Impulsi naizmenino menjaju polaritet
Nema gubitka sinhronizacije kada se pojavi niz
jedinica (nule su i dalje problem)
Ne postoji jednosmerna komponenta
Nii frekvencijski opseg
Jednostavna detekcija greke

85

Pseudoternarni
Logika jedinica se predstavlja odsustvom
signala na liniji
Nula se predstavlja naizmenino
pozitivnim i negativnim
p
g
impulsima
p
Nema prednosti ili mana nad biploarnim
AMI kodom.
86

Bipolarni-AMI i
pseudoternarni

87

Dvofazni koderi
Manester kodovanje
Tranzicija u sredini svakog bita
Tranzicija ima funciju podatka i takta
Jedinica se predstavlja prelaskom sa niskog na
visoki nivo
Nula se predstavlja prelaskom sa visokog na nizak
ni o
nivo
Koristi se lokalne raunarskemree LAN po
standardu IEEE 802.3 - Eternet
Koristi je IEEE 802.5 Token ring
88

Koderi
uporedna
d analiza
li
Unipolar

Bipolar
NRZ
Bipolar
RZ

Manchester
89

Analiza
dvofazne tehnike
Minimalno jedna tranzicija po bitskom
intervalu a moda i dve
intervalu,
Sinhronizacija je na sredini trajanja bitskog
intervala (samotaktovanje)
(
j )
Maksimalna brzina modulacije (modulaciona
brzina) je dva puta vea nego kod NRZ
Detekcija greke
Odsustvo oekivane tranzicije
90

Modulaciona
brzina

91

Meanje
j
(Scrambling)
Koristi se da zameni sekvence koje bi dovele do pojave
konstanog napona (DC komponente)
Sekvence koje se umeu
Potrebno je da se izazove dovoljno tranzicija za
pouzdanu sinhronizaciju (ekstrakcija takta)
Prijemnik vri deskremblovanje
Skremblovane sekvence imaju istu duinu kao i
original
Nema jednosmerne komponente (DC)
Nema dugakih sekvenci nula u linijskom signalu
Ne smanjuje se brzina prenosa podataka
92
Mogunost detekcije greke

Analogni
g prenos
p
digitalnih podataka
Najpoznatiji primer
Korienje telefonske linije za povezivanje na Internet
PC generie digitalne signale
Telefonska linija je analogna
Modem vri DA/AD konverzije

Internet
M
Telefonska linija
PC
Digitalni
podaci

Analogni prenos

Telefonska
mrea
Centrala
93

Digitalni podaci
analogni signali
Javna telefonska mrea
Dizajnirana
j
za p
prenos g
govora
300Hz do 3400Hz
Za p
prenos p
podataka p
primenjuje
j j se modem
(modulator/demodulator)

Tipovi
po modulacije
odu ac je
ASK (Amplitude shift keying) - AM
FSK (Frequency shift keying) - FM
PSK (Phase shift keying) - PM

94

Modulacija
Nosilac (carrier)
Osnovni signal
g
kojij se alje
j vri modulaciju
j
nosioca
Modifikacija osnovnih karakteristika
nosioca u cilju kodovanja informacije
(enkodovanje)
95

Amplitudska
modulacija
Promena amplitude
p
nosioca
Znatno osetljivije na um u odnosu na druge
modulacione tehnike
Visoka amplituda
odnosi
od
os se na
a bit
bt1
Niska amplituda
odnosi se na bit 0

96

Frekvencijska
j
modulacija
Promena uestanosti nosioca
Promenom na veu uestanost nosioca enkoduje
se bit vrednosti 1
Ako
Ak nema promene uestanosti
t
ti nosioca
i
enkoduje
k d j
se bit vrednosti 0

97

Fazna
modulacija
Promena faze nosioca
Promena faze nosioca za 180 enkoduje se bit
vrednosti 1
Ako nema promene faze nosioca enkoduje se bit
vrednosti 0

98

Modulacione
t h ik
tehnike

99

ASK (Amplitude
Shift Keying)
Vrednosti se predstavljaju razliitim
amplitudama nosioca
Obino, jedna amplituda je nula
Primena: koristi se prisustvo i odsustvo
nosioca

Osetljivost na nagle promene pojaanja

Neefikasan
N fik
Primena u telefonskim linijama za brzine do
1200 b/s
Koristi se za prenos preko optikih vlakana 100

Binarni FSK
(Frequency Shift
Keying)
Podaci se reprezentuju sa dve razliite
frekvencije (koje su bliske nosiocu)
Manja osetljivost na greke od ASK
Do
D 1200 b/s
b/ na telefonskim
t l f
ki lilinijama
ij
HF radio
101

PSK - Phase
Shift Keying
Pomeraj faze nosioca predstavlja podatak
Binarna PSK
Dve faze predstavljaju dve binarne cifre

Diferencijalna
Dif
ij l PSK
Faza se pomera u odnosu na prethodni fazni
stav
t
102

Diferencijalna
PSK

103

Kvadraturna
K
d t
PSK - QPSK
Q
Mnogo je efikasnije da svaki signalizacioni
element predstavlja vie od jednog bita.
Npr. Pomeraj od /2 (90o)
Svaki element predstavlja dva bita
Moe da koristi 8 faznih pomeraja (uglova) i ima vie
od jedne amplitude - kombinovanje
Modem za brzine do 9600 b/s koristi 12 uglova
104

Tehnika sa
simbolima
Simbol svaka promena nosioca u
j kodovanja
j informacije
j
cilju
Slanje jednog bita informacije
Jedan bit po simbolu

Simultano slanje vie bita

Mogunost da se vie bita koduje jednim
simbolom
i b l
Unosi komplikacije, ali se poveava efikasnost
p
prenosa
Ogranienje mogunost detekcije na prijemu
105

Primer
P
i

2-bitni AM primenom 4 simbola

106

Bitska i
simbolska brzina
Bitska brzina (bit rate) broj prenetih bita u
sekundi
Simbolska brzina (boud rate) broj simbola
prenetih u sekundi

Opta formula:

b=sxn

gde je

b = Bitska brzina (bit/sec)

s = Simbolska
Si b l k b
brzina
i (boud)
(b d)
n = Broj bita po simbolu

Example: AM
n=1
b=s
Example: 16-QAM
n=4
b=4xs
107

Modem
modulator/demodulator
Ureaj koji enkoduje i dekoduje podatke
putem manipulacije signala nosioca
V-serija
V
ij modemskih
d
kih standarda
t d d (ITU-T)
(ITU T)
V.22
Raniji standard, zastareo
Koristi
K i ti se FM,
FM sa 2400 bouda
b d 2400 b/
b/s bit rate
t
V.34
Jedan od robusnih V standarda
Koristi se TCM (8.4
(8 4 bita/simbolu),
bita/simbolu) sa 3428 simbola/sec
(bouda)
Bitska brzina (do 28.8 kbps)
Koriste se handshaking
g signali
g
kojima
j
se testira
komunikacioni kanal i definie optimalna brzina
prenosa.

108

V.32/34 tipovi
modema

109

Kompresija
podataka
d t k kod
k d
modema
Poveanje brzine prenosa podataka postupkom
enkodovanja redudantnih nizova podataka.
Primer: Lempel-Ziv enkodovanje
Koristi se u V.44
U toku prenosa kreira se renik podataka koji se
ponavljaju (dvo-, tro-, etvoro- struko ponavljanje)
Umesto uoene grupe alje se njen indeks (umesto
stvarnih podataka)
Prosena redukcija:
j 6:1 ((zavisi od teksta))
Poveanje brzine za 6 puta
110

Digitalni prenos
analognih podataka
Digitalizacija
g
j
Konverzija analognih u digitalne podatke
Digitalni podaci se mogu dalje slati upotrebom npr.
NRZ-L ili drugom tehnikom
Analogno digitalna konverzija se obavlja upotrebom
kodera/dekodera (codec)
Impulsna kodna modulacija
Delta modulacija
j
111

Impulsna kodna
modulacija PCM

PCM - Pulse Code Modulation

Pravilna diskretizacija
Govor se ograniava na 4000Hz
Neophodna diskretizacija 8000 Hz teorema o
odabiranju
Analogni uzorci PAM (Pulse Amplitude
Modulation)
Svaka diskretna vrednost se kodira odreenim
brojem bita
112

PCM
Kodovanje sa 4 bita daje 16 nivoa
Kvantizacija
Kvantizacija
j unosi g
greku ((um kvantizacije)
j )
Ova greka se ne moe ispraviti

Kvantizacija sa 8 bita daje 256 nivoa: 256=28

Kvalitet se poredi sa kvalitetom analognog govora

Za muziki signal adekvatna kvantizacija je sa

16 bita 65,536
65 536 nivoa
113

Primer PCM

114

Nelinearno
kodovanje
Kvantizacioni nivoi nisu ravnomerno
p
rasporeeni
Nelinearnim kodovanjem se umanjuju
izoblienja (distorzija) signala
Moe se takoe odraditi komprimovanjem.
115

Efekat nelinearnog
kodovanja

116

PCM tipina
primena
i
Digitalna centrala
Lokalna petlja
Analogni
prenos
DS-0:
Bazni ureaj za
digitalnu
komunikaciju preko
telefonske mree

trasa
Digitalni
p e os
prenos

Ka
sledeoj
l d j
centrali

Konverzija analognog signala u digitalne

podatke (PCM)
8000 odbiraka u sekundi i 8 bita po
odbirku (7 bita za odbirak+ 1 bit za
kontrolu)
64 Kb/s (DS-0 rate)

117

Delta
modulacija
Analogna kriva se aproksimira
stepenastom funkcijom
Pomeranje
j na g
gore i na dole za jjedan
korak () u svakom intervalu odmeravanja
Digitalni signal (kodovan), niz bita gde npr.
Logike jedinice opisuju rast, a logike
nule opadanje analognog signala.
118

Delta modulacija primer

119

Performanse
delta modulacije
Dobar kvalitet govora
PCM - 128 nivoa (7 bit)
Opseg govora 4kHz
Potrebno je 8000 x 7 = 56 kb/s za PCM

K
Kompresija
ij podataka
d t k se d
dalje
lj moe

popravljati
120

ADPCM
Adaptive Differential Pulse Code Modulation
Koduju se razlike izmeu odbiraka
Promena izmeu prethodne 8-bitne vrednosti odbirka
i tekue vrednosti odbirka
Koriste se samo 4 bita (promene nisu velike)
Samo 4 bita/odbirku (umesto 8 bita/odmerku),
Zahteva 4 x 8000 = 32 Kb/s (polovina od PCM)
Mogue je slati digitalizovani govor preko modema
(<56 Kb/s)

Mogu se primeniti nie frekvencije odabiranja

Govor loeg kvaliteta.

121

Multipleksiranje
P
Podela
d l b
brzih
ih kkomunikacionih
ik i ih lilinija
ij na vie
i
sporijih koji imaju logiku celinu
Razliiti ureaji istovremeno koriste jednu liniju
Neophodna su dva ureaja: multiplekser i
demultiplekser

Osnovna
O
prednost:
d
t cena
Potreba za vie veza istovremeno

Vrste multipleksiranja:
Sa frekvencijskom raspodelom kanala
Frequency division multiplexing (FDM)
Sa vremenskom raspodelom kanala
Time division multiplexing (TDM)

122

Frekvencijska
raspodela
d l kanala
k
l

Zabranjeni opsezi dele kanale

Zatita
Z tit od
d meukanalnke
k
l k iinterferencije
t f
ij
Nekorieni opsezi

123

Vremenska
raspodela kanala

124

Statistiki TDM
Vodi rauna da li neki od raunara ne
koristi svoj vremenski interval
Ostali terminali mogu
mog da koriste ovaj
o aj
interval
Neophodno je da se koriste dodatne
tehnike adresiranja
125

Digitalna
g
pretplatnika petlja
Digital Subscriber Line (DSL)
Koristi pun fiziki kapacitet jedne parice
telefonske linije (do 1 MHz)
Umesto da se koristi samo 0-4000 KHz govornog kanal

1 MHz kapacitet je podeljen (FDM):

4 KHz govorni kanal
upstream kanal
downstream kanal

Neohodno je da postoje dva DSL modema

Jedan kod korisnika, jedan kod provajdera
Zaobilaze se filtri 300-3400 Hz
Propusni opseg je odreen fizikim stanjem linije

126

xDSL
Razliite verzije DSL-a
Z
Zavisi
i i od
d ttoga kkako
k jje iizvrena

podela
d l ffrekvencijskog
k
ij k
opsega izmeu upstream i downstream kanal
A - Asinhroni,
H - High speed, itd

Npr. ADSL
Omoguava
O

4 KHz govorni kanal

384 Kb/s upstream
1.5 Mb/s downstream
127

ADSL
konfiguracija
kanala

128

Tehnika prenosa u
proirenom spektru
Spread spectrum
Prenos podataka primenom tehnika kojima se iri
spektar
Zatita od ometanja
Frekvencijsko
F k
ij k skakanje
k k j
Signal se alje po setu sluajno izabranih frekvencija
g opsega
p g
iz nekog
Direktna sekvenca
Svaki bit za prenos se koduje sa vie bita
129

Mreni
M
i hardver
h d
i
softver

130

Uvod
O
Osnovnii elementi
l
ti raunarske

k mrene
komunikacije
k
ik ij
komunikacioni kanal (vod)
hardver raunara
operativni sistem
korisniki procesi (aplikacije)

131

Mrena oprema
Komunikacija krajnjih vorova moe biti
Posredna - odvija se preko jednostavnih mrenih ureaja koji se
sastoje
j od
dh
hardvera
d
sa ugraenim
i ffunkcijama
k ij
i iinterfejsima
f j i
Preko kompleksnih mrenih ureaja koji u sebi sadre
specijalizovani mreni operativni sistem

Pasivna mrena oprema

Komunikacioni kanali i elementi koji ih povezuju sa mrenim
interfejsima raunara/ureaja

Aktivna mrena oprema

Mreni ureaji koji u sebi sadre i hardver/firmver/softver sposoban
za analizu i modifikaciju noseih signala
132

Pasivna oprema

Pasivna mrena oprema

utinice
kablovi
paneli za prespajanje i za
zavravanje kablova (patch panel)
kablovi za prespajanje (patch cabel)
rek ormani
kanalice za voenje kabla
...
19 rek
133

Pasivna oprema
p

Kablovi
Najraireniji nain povezivanja mree

Osnovne vrste kabla:

koaksijalni kablovi
kablovi sa upredenim paricama (twistedpair)
optiki kablovi

134

Pasivna oprema
Vani parametri kabla:

binarni protok
pouzdanost kabla
maksimalna duina izmeu vorova
zatita od elektrinih smetnji
poduno slabljenje
tolerancije
j u oteanim uslovima rada
cena i opta raspoloivost kabla
lako povezivanje i odravanje
...
135

Pasivna oprema
Koaksijalni kablovi
Spoljanji omota

Izolacija (PVC, teflon)

irm od upletenog
bakra ili aluminijuma

Bakarni provodnik

136

Pasivna oprema
BNC konektori

10BASE2 kabl
sa BNC konektorom

10BASE2 kabl
sa BNC T konektorom

10BASE2 BNC
zavretak konektora

137

Pasivna oprema

Upredene parice - twisted pair cable

Konektor RJ45 i utinica

UTP,
FTP
FTP,
STP.
138

Pasivna oprema

Raspored ica u
vezivanju
konektora sa
kablom jje utvren
standardom 568A
i 568B

139

Pasivna oprema
Optiki kablovi
jezgro

omota
omota

140

P i
Pasivna
oprema
Strukturno kabliranje
Jedinstven kablovski sistem za sve instalacije kojima se prenose
informacije
j up
propusnom
p
opsegu
p g do 600 MHz
Osim kvalitetnog prenosa podataka, ovim sistemom se moe
obavljati i prenos
telefonskih,
telefonskih video
video, upravljakih i alarmnih signala

Realizacija se vri na tri hijerarhijska nivoa:

Kabliranje kampusa (kabliranje izmeu vie bliskih poslovnih zgrada
- Campus Distribution CD);
Kabliranje kime (vertikalno kabliranje - building distribution - BD);
Horizontalno kabliranje
j ((kabliranje
j spratova
p
- Floor Distribution FD))
141

Pasivna oprema

Strukturno kabliranje - standardi

ISO/IEC 11801 (j
(jul 1995.))
EN50173 (avgust 1995.),
EIA/TIA 568A (oktobar 1995.)

Jedini interfejs ka korisniku je zidna utinica sa RJ 45

Kablovski sistem se vodi do odgovarajuih razdelnika i
j ((telefonske centrale ili LAN switch-eva))
aktivnih ureaja
Prekonfiguracija mree se postie na razdelnicima
Npr. pri promeni kancelarije
142

Pasivna oprema
Strukturno kabliranje - standardi
TIA/EIA-568
podsistem strukturnog kabliranja telekomunikacionog oienja u
poslovnim
l
i zgradama
d
(C
(Commercial
i lB
Building
ildi T
Telecommunications
l
i ti
Cabling Standard)
TIA/EIA-569
j p
podsistema telekomunikacionog
g oienja
j
Osnove dizajna
(Commercial Bulding Standard for Telecommunications Pathways
and Spaces)
TIA/EIA-606
Administracija oznaavanje i obeleavanje telekomunikacione
Administracija,
infrastrukture (Administration Standard for the Telecommunications
Infrastructure of Commercial Building)
TIA TSB 567
Atest strukturiranog kablovksog sistema
(System Test for Structured Cabling)
143

Pasivna oprema
Pasivna instalacija tehniki uslovi 1:
Razvodni ormani (spratni razvodi) se montiraju u zasebnim
prostorijama.
Ukoliko se razvodni ormani ne montiraju u zasebnim prostorijama,
potrebno je da se obezbede kabineti odgovarajue veliine za
instalaciju pasivne i aktivne mrene opreme.
Svaki razvodni orman treba da ima emu kablovske instalacije
Svi
S i kkonektori
kt i u okviru
k i prespojnih
j ih polja
lj ttrebaju
b j d
da b
budu
d obeleeni
b l i po
standardu.
Prikljunice se montiraju na vidnim i pristupanim mestima na visini
p
od 30-40cm od poda.
UTP kablovi po celoj duini moraju biti poloeni u zatitnim
plastinim kanalima sa poklopcem, tako da u svako vreme mogu biti
pristupani radi nadzora i eventualnih intervencija.
Kablovi koji prolaze kroz otvore u etaama
etaama, zidovima i slino moraju
biti zatieni od mehanikih i drugih oteenja zatitnim elementima
(plastina cev, plastino crevo ili sam kanal)
144

Pasivna oprema
Pasivna instalacija tehniki uslovi 2:
Kablovi se ne privruju za elemente opreme koji su izloeni
potresima ili se esto pomeraju.
Ako kablovi prolaze ispod transportnih sredstava moraju se
preduzeti dopunske mere zatite protiv padanja kablova.
Krajevi UTP kablova u razvodnom ormanu trebaju da budu
obeleeni identinim brojem kao na razvodnoj kutiji
Konektor
K
kt (prikljuno
( iklj mesto
t kabla)
k bl ) mora d
da iima iistu
t provodnost
d
ti
izolaciju kao i sam kabl. Kabl na spojnom mestu (konektor) ne sme
da bude oteen ni ti mu se presek sme smanjiti.
Projektom
j
jje p
predviena montaa p
plastinih zatitnih kanala du
trase polaganja UTP kablova.
Dimenzije kanala se odreuju u zavisnosti od broja UTP kablova koji
se instaliraju.
Sve zatitne kanale montirati pocinkovanim vijcima
vijcima.
145

Pasivna oprema
Pasivna instalacija tehniki uslovi 3:
Napajanje kabineta obezbediti iz najblieg razvodnog ormana koje
sa g
glavnim razvodim ormanom treba da nude zajedniki
j
uzemljen.
j
Za napajanje aktivnih komponenti mree u kabinetu je potrebno
obezbediti po 3 uko utinice.
U sluaju mogunosti nestanka ili pada napona energetskog
napajanja potrebno je obezbediti jedinicu neprekidnog napajanja
(UPS) za svaki razvod koja treba da odrava napon u propisanim
g
granicama.
Za normalan rad raunarske opreme je potrebno obezbediti
odgovarajue klimatske uslove koje je propisao proizvoa opreme.

146

Aktivna oprema
Aktivna mrena oprema
Ripiter (Repeater)
Hab (Hub)
Mreni most (Bridge)
Svi (Switch) skretnica
Usmeriva (Router)
(
)
Mreni prolaz (gateway)
Bezbednosna barijera
j
((firewall))
Proxy

147

Aktivna oprema
Ripiter (Repeater)
Jednostavni ureaji sa dva porta
Rade na fizikom nivou
Imaju tzv. 3R funkcionalnost:
Reamply
Reshape
Retime

148

Aktivna oprema

Hab (Hub)
Funkcionie na prvom OSI sloju (fizikom sloju)
Postojij vie konektora ((obino su to RJ-45 konektori))
Omoguava povezivanje vie segmenata mree u jedan
segment
Svaki
S ki ureaj
j povezan na H
Hub
bd
delili iisti
ti Broadcast
B d
t domen
d
i
Collision domen
Uplink port - slui za meusobno povezivanje dva haba
(uplink port jednog i obian port drugog raunara)
149

Aktivna oprema
Mreni most (Bridge)
Povezuje udaljene mrene segmente
Radi u drugom sloju OSI modela (sloj veze podataka)
Most proverava sadraj zaglavlja primljenog paketa da bi
saznao MAC (fiziku) adresu izvora i odredita.
odredita Na
osnovu toga formira se tabela MAC adresa za svaki port
Pravilo u segmentiranju mree
80% saobraaja
b j ttreba
b d
da se odvija
d ij u okviru
k i kkolizionih
li i ih
domena, a 20% da ide preko mosta
Ukoliko neke dve stanice esto meusobno komuniciraju
j
(npr. neka radna stanica i odreeni server), ne treba
150
stavljati most izmeu njih

Aktivna oprema

Primer

151

Aktivna oprema
p
S
Svi
i (Switch)
(S it h)
skretnica, komutator
Na sebi ima vei broj portova
Radi u drugom sloju OSI modela
Upisuje MAC adrese u odgovarajuu tabelu

152

Aktivna oprema
S
Switch
it h za Eth
Ethernett moe

da podrava:
10/100 Mbit/s
10/100/1000 Mbit/
Mbit/s
Veliki switch moe da
podrava i 10 Gb/s
Switch
S it h ima
i
portove
t
k ji
koji
podravaju razliite
brzine
Rade
R d u punom d
dupleksu
l k
Ne menja adresu
izvorita
Mulitilayer
M litil
switch
it h radi
di
u vie slojeva

153

Aktivna oprema
Samoobuavanje - switch formira svoju tabelu automatski, dinamiki i
autonomno

Pamti se (1) MAC adresa, (2) Interfejs sa kog je okvir doao i (3) vreme upisa u tabelu
Zapis u tabeli se brie posle odreenog vremena (neaktivan raunar)

Switch je plug
plug-and-play
and play ureaj
Ako odredite nije u tabeli, alje se broadcast okvir
Kod slanja na izlazni interfejs moe da se koristi CSMA/CD tehnika

Ad
Adresa

...

IInterfejs
t f j
3
1
2
...

Vreme
V
10:22
10:19
10:25
...

.....

....

.....

01-11-22-33-44-55
62 FE F7 12 98 B4
62-FE-F7-12-98-B4
7C-BA-B2-C3-82-11

154

Aktivna oprema
Usmeriva
U
i (R
(Router)
t )
Ruteri rade na treem nivou, odnosno mrenom
sloju
Rutiranje se vri na osnovu IP adresa
Statiko i dinamiko rutiranje
Odredite Sledei skok
A
.....
B
B
C
C
D
B
E
C
F
E

155

Aktivna oprema
p

Usmeriva (Router)
Ul
Ulazni
i port
1

3
Komutatorska
K
t t k
mrea

Izlazni port
3

Procesor rutiranja
156

Aktivna oprema
Tehnike
T h ik kkomutiranja
ti j u ruteru
t
Preko memorije
Putem magistrale
Putem viestruko povezane mree

Odluka o izlaznom portu se donosi:

Centralizovano
Na linijskoj kartici

Redovi ekanja

Na ulaznim i izlaznim portovima

Zauzee izlaznog porta
Pronalaenje sledeeg skoka u tabeli rutiranja
Davanje prioriteta

157

Aktivna oprema
p

Vrste rutera

Hardverski, sa sopstvenim OS, npr. Cisco IOS

Softverski (na raunaru koji ima bar dve mrene kartice)

NAT - Network Address Translation

158

Aktivna oprema
Ruter

Wireless router
Samostalan ureaj
Raunar kao ruter

159

Aktivna oprema
Mreni prolaz (gateway)
Povezuje dva razliita mrena okruenja - vri
k
konverziju
ij protokola
t k l
Radi izmeu transportnog i aplikativnog sloja
OSI modela
Mreni prolaz je obino namenski raunar, koji
mora biti sposoban
p
da p
podri oba okruenja
j koja
j
povezuje kao i proces prevoenja podataka iz
jednog okruenja u format drugog
Zahteva
Z ht
znaajne
j kkoliina
lii RAM memorije
ij za
uvanje i obradu podataka
160

Aktivna oprema
Defoult gateway
g
y
vor (ruter) na koji je povezana druga mrea
Prihvata paket ija je IP adresa izvan date podmree

Npr.
p Mrea u kojoj
j j su IP adrese raunara:

192.168.4.3
192.168.4.4
192.168.4.5
192.168.4.6
192.168.4.7

IP adresa rutera:
192.168.4.1

Mrena podmaska je:

255.255.255.0
Npr. Paket sa adresom 192.168.12.3 je izvan date podmree i
bie kroz ARP protokol usmeren na ruter sa IP adresom
161
192.168.4.1

Aktivna oprema

Bezbednosna barijera (firewall)

Ureaj/softver, najee smeten izmeu lokalne mree
i javne mree (Interneta)
titi podatke u mrei od neautoriziranih korisnika
blokiranjem i zabranom pristupa po pravilima koje
definie usvojena bezbednosna politika
implementira bezbednosnu politiku
belei sumnjive dogaaje
upozorava administratora na pokuaje napada i
pokuaje kompromitovanja bezbednosne politike
u nekim
ki sluajevima
l j i
obezbeuje
b b j statistiku
t ti tik korienja
k i j
162
Osnova rada firewall-a je u ispitivanju IP paketa

Aktivna oprema
Bezbednosna
B b d
b
barijera
ij
(fi
(firewall)
ll)

163

Aktivna oprema
P
Proxy
Ureaj tj. mreni servis koji omoguava klijentima da
prave indirektne mree sa ostalim mrenim
segmentima/servisima
Indirektan pristup - moe imati znaajnu ulogu kada
je u pitanju bezbednost
bezbednost, privatnost i/ili performanse
mree
Uglavnom se koristi kod pristupa HTML resursima
Izlaze
I la e iiz upotrebe
potrebe usled
sled ssve
e veih
eih kapaciteta
komunikacionih kanala
Zahtevi ostalim raunarima u mrei se mogu uputiti
putem proksi ureaja i na taj nain onemogui tano
164
utvrivanje izvora zahteva - zabranjuje se

Interfejsi raunara

Interfejsi raunara:
Mrena kartica
Modem
ISDN Terminal Adapter
ADSL/DSL modem

165

Interfejsi raunara

Mrena kartica

P
Povezuje
j raunar

sa raunarskom

k
mreom

Sadri MAC adresu koja ini da ovaj ureaj radi na 2.

sloju OSI modela
MAC adresa
d
predstavlja
d
lj 48
48-bitni
bi i seriski
i ki b
brojj kkoje
j IEEE
dodeljuje proizvoau
Uglavnom imaju RJ-45 (UTP), BNC i/ili AUI (Attachment
Unit Interface) konektore
Najee brzine na kojima rade mrene kartice su
10/100/1000 Mbit/s.
Glavni proizvoai mrenih kartica su 3Com, Intel,
Realtek, Novell, Marvell, VIA...
166

Interfejsi raunara

MAC adresa

167

Interfejsi raunara

Modem
Ureaj koji modulie nosei signal da bi
enkodirao digitalnu informaciju
Pristup
p Internetu p
putem telefonskih linija
j POTS
Mogu bit interni (za ISA ili PCI slot) ili eksterni
Eksterni 56K V.90
fax/modem
Interni 56K V.90
fax/modem

168

Interfejsi raunara

ISDN Terminal Adapter

Ureaj koji povezuje terminal (npr. raunar) sa
ISDN mreom
Prenos je digitalan, a ne analogan
ISDN prenos komutacija veza
Sa stanovita OSI modela ISDN linije rade na
sledea tri sloja:
fizikom sloju
sloju
l j podataka
d t k
mrenom sloju

169

Interfejsi raunara
ADSL/DSL modem

Ureaj koji povezuje jedan ili vie raunara na telefonsku

li ij u cilju
liniju
ilj kkorienja
i j ADSL (DSL) usluge
l
Omoguava daleko bri prenos podataka putem
telefonske linije nego to je to sluaj sa standardnim
modemima
d i
ADSL omoguava veu brzinu primanja podataka od
slanja
Dolazna
D l
b
brzina
i prenosa se kkree
od
d 256 kbit/s
kbit/ d
do 8
Mbit/s
Odlazna brzina prenosa se kree od 64 kbit/s do 1024
kbit/s
kbit/
Prenos govora u standardnom opsegu
170

P t k li
Protokoli

Protokoli - utvrena pravila koja su poznata svim

uesnicima u komuniciranju
Kljuni elementi protokola kojim se dogovara spremnost za
slanje, spremnost za prijem, format podataka i sl. su:
sintaksa - format podataka i nivoi signala,
semantika kontrolne informacije u prenosu i kontrola
greaka,
tajming brzina prenosa.
U mrei, vie protokola mora da radi zajedno - slojevitost
(l
(layering)
i )
171

Protokoli

Funkcije protokola na predaji:

deli podatke u manje celine
celine, nazvane paketi
paketi,
koje moe da obrauje
paketima dodaje adresne informacije tako da
odredini raunar na mrei moe da odlui da li
oni pripadaju njemu
priprema podatke za prenos kroz mrenu karticu
i dalje kroz mreni kabl
172

Protokoli

Funkcije protokola na prijemu:

preuzimaju se podaci sa kabla
kroz mrenu karticu unose se paketi podataka u raunar.
iz p
paketa p
podataka uklanjaju
j j se sve informacije
j o
prenosu koje je dodao predajni raunar.
kopiraju se podaci iz paketa u prihvatnu memoriju (bafer)
k j slui
koja
l i za ponovno sklapanje.
kl
j
ponovno sklopljeni podaci prosleuju se aplikaciji u
obliku kojij ona moe da koristi
173

Protokoli

Osnovni tipovi protokla:

Bez uspostavljanja veze
Protokoli u kojima su bitne performanse

Sa uspotavljanjem veze
Protokoli u kojima je vaan pouzdan prenos podataka

174

Standardizacija
j
i organizacije
Omoguava korienje komponenti razliitih
proizvoaa i njihovu meusobnu
kompatibilnost
Standardi pozitivno utiu na razvoj trita i
cene proizvoda
Formalni i de facto standardi
Proposed standard
Draft standard
Established standard
175

Standardizacija
j
i organizacije
Vodee
V d organizacije
i
ij za standardizaciju
t d di
ij su:
International Organization for Standardization (ISO)
www.iso.ch
www iso ch

International Telecommunications Union Telecommunications Group (ITU)

www.itu.int

Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE)

www.standards.ieee.org
www standards ieee org

Internet Engineering Task Force (IETF)

www.ietf.org

American Nationas Standards Institute (ANSI)

www.ansi.org

176