Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matemati ki fakultet, Departman za fiziku

Smer: Fizika, meteorologija i modeliranje ivotne sredine

Seminarski rad (2) iz Uvoda u meteorologiju I

Milica Atlagi

Morfologija oblaka

Novi Sad, 9. januar, 2008. god

Uvod
U bilo kom trenutku, oko jedne polovine Zemljine povrine pokriveno je oblacima. Pod
oblakom se obi no podrazumeva vidljivi produkt kondenzacije ili sublimacije vodene pare,
nagomilani na nekoj visini. Iz njih se pojavljuju padavine i javljaju nepogode.

Oblaci nastaju kada se vlaan vazduh ohladi ispod ta ke rose. Do ohla ivanja vazduha
dolazi raznim procesima: hladjenjem zemljine povrine ili niih slojeva vlanog vazduha
dugotalasnim zra enjem, dodirom toplog i vlanog vazduha s hladnom podlogom,
meanjem dela mase vazduha razli itih temperatura i vlage koje su blizu zasi enja i
adijabatskim procesima.

Radi lakeg izu avanja prihva eno je nekoliko osnovnih klasifikacija oblaka: prema
nastanku, prema sastavu, prema visini pojavljivanja i prema obliku. Sve zajedno ove
klasifikacije su doprinele da se napravi jedna medjunarodna klasifikacija oblaka (Svetska
meteoroloka organizacija) prema kojoj su oni rasporedjeni u odgovaraju e rodove, vrste,
podvrste.

Klasifikacija oblaka prema nastanku

Advektivni ili frontali oblaci - kod njih na neko mesto strujanjem dolazi vazduh druga ijih svojstava od
onoga koji je tamo bio ranije. Ako dolazi hladniji vazduh, on se greje nad zagrejanom Zemljinom
povrinom, penje se prema gore. Vazduh koji se die postaje topao i bogat vlagom. Oblaci koji nastaju
ovim procesom "grudvastog" su oblika i obi no donose obilne padavine, a mogu e je i nastanak
nevremena. Ako je dostrujao topao vazduh, tako e e do i do dizanja, i to tako da topao vazduh
"klizne" iznad hladnog. Oblaci koji e nastati slojeviti su. Ako se jave padavine, bi e to mirne i duge
kie.

Orografski oblaci - nastaju zbog uticaja planina, jer one deluju poput prepreke za strujanje vazduha.
Postoje navetrinska i zavetrinska strana planine. Navetrinska je izloena delovanju vetra koji podsti e
vazduh na dizanje. Pri tome se vazduh hladi i dostie ta ku rose, tada dolazi do formiranja orografskih
oblaka.
Radijacioni oblaci - nastaju u uslovima laganog ohla ivanja sloja vazduha uz tlo. Radijacioni oblaci
esto se javljaju u uvalama, kotlinama i vrta ama jer je u njima mirnije i nema vetra.

Konvektivni oblaci - nastaju usled lokalnog dizanja toplih deli a vazduha u

uslovno nestabilnoj okolini. Trajanje konvektivnih oblaka varira od
nekoliko minuta do nekoliko sati.

Klasifikacija oblaka prema sastavu

Vodeni oblaci su oni koji se sastoje od iz vodenih kapljica razli itih dimenzija u intervalu od
4x10-6 do 25x10-6m.

Ledeni oblaci se sastoje iz sitnih kristala leda. Nastaju pri veoma niskim temperaturama.

Meoviti oblaci su sastavljeni od meavine ledenih kristala i kapljica vode.

K
l
a
s
i
f
i
k
a
c
i
j
a
p
r
e
m
a
v
i
s
i
n
i

Visoki oblaci - nalaze se na visini od 7 km do 13 km.

Srednji oblaci - nalaze se izmedju 2-7km.
Niski oblaci - su na visinama od nivoa mora pa do 2km.

Klasifikacija oblaka prema obliku

Perjasti oblaci- cirusi

Gomilasti oblaci- kumulusi
Slojeviti oblaci- stratusi

Morfologija oblaka
Razli iti oblici oblaka nastaju usled razli itih na ina njihovog nastanka. Osnovu
za medjunarodnu klasifikaciju oblaka prema obliku predloio je Havard
(Howard) 1803. godine. On je koristio latinska imena da bi obeleio tri osnovna
oblika oblaka: kumulus (cumulus hrpa, gomila), stratus (slojasti oblaci), cirus
(cirrus uvojak kose). Iz ovih osnovnih oblaka izvedeno je deset rodova oblaka sa
odredjenim brojem vrsta i podvrsta. Po medjunarodnoj klasifikaciji nimbus ili
nimba se koriste zajedno sa njihom kombinacijama isklju ivo da ozna e oblake iz
kojih pada kia.

Medjunarodna klasifikacija oblaka

Rod

Vrsta

Podvrsta

Posebni oblici i prate i oblici

Nastaju iz oblaka

Cirrus

fibratus, unicinus,
spissatus, castellanus,
floccus

intortus, radiatus, vertebtatus,

duplicatus

mamma

Cirrocumulus,
Altocumulus,
Cumulonimbus

Cirucumulus

stratiformis, lenticularis,
castellanus, floccus

undulatus, lacunosus

virga, mamma

Cirostratus

fibratus, nebolosus

duplicatus, undulatus

Altocumulus

stratiformis, lenticularis,
castellanus, floccus

translucidus, opacus,
duplicatus, undulatus, radiatus,
lacunosus

virga, mamma

Cumulus,
Cumulonimbus

translucidus, opacus,
duplicatus, undulatus, radiatus

virga, praecipitatio, pannus,

mamma

Altocumulus,
Cumulonimbus

stratiformis, lenticularis,
castellanus

translucidus, opacus,
duplicatus, undulatus, radiatus,
lacunosus

mamma, virga, praecipitatio

Altostratus, Nimbostratus,
Cumulus, Cumulonimbus

nebolosus, fractus

opacus, translucidus, undulatus

praecipitatio

Nimbostratus, Cumulus,
Cumulonimbus

radiatus

pileus, velum, virga,

praecipitatio, arcus, pannus,
tuba

Altostratus, Stratocumulus

Nimbostratus

praecipitatio, virga, pannus

Cumulus, Cumulonimbus

Cumulonimbus

praecipitatio, virga, pannus,

incus, mamma, pileus, velum,
arcus, tuba

Altocumulus, Altostratus,
Nimbostratus,
Stratocumulus, Cumulus

Altostratus
Stratocumulus

Stratus

Cumulus

humilis, mediocris,
congrestus, fractus

calvus, capillatus

Cirrocumulus,
Cumulonimbus

Cirus (Cirrus)

Cirus (Ci) je visok, vlaknast oblak u obliku belih, nenih niti ili uskih pruga, a prema postanku
pripada slojevitim oblacima. Danju je uvek izrazito bele boje; ponekad izazivaju halo oko Sunca, i
esto menjaju boju prema narandastoj i crvenoj kada je Sunce na horizontu.
Cirusi se sastoje od ledenih kristala, od 0,001-0,1 mm. Javljaju se u obliku tankih kon a ili vlakana
koji mogu biti gotovo pravolinijski ili nepravilno raspore eni. Mogu biti u grupama, i tada izgledaju
kao da su sive boje; takve vrste mogu zamagliti ili potpuno prekriti Sunce. Elementi Cirusa ponekad su
raspore eni u iroke, paralelne pruge koje izgledaju kao da struje prema horizontu.
Cirusi esto nastaju razvojem Cirokumulusnih i Altokumulusnih virga, ili gornjeg dela
Cumulonimbusa. Tako e mogu nastati i raspadanjem Cirostratusa u vedrom vazduhu. Ponekad
(uglavnom leti), nastaju i pri potpuno stabilnom vremenu, kada postoji lagano dizanje vazduha.
Nikada ne daje padavine, ne baca senku, donji deo oblaka se nalazi na visini od 5-7 km, katkad 10-12
km, a maksimalno do 15 km. Prema njihovom kretanju zaklju ujemo koji i koliko jak vetar duva na
visini.

Cirokumulus (Cirrocumulus)

Cirokumulus (Cc) je vlaknast, gomilast oblak iji su elementi u obliku sitnih gomilica, plo ica, sa e ili
mree. irina njegovih elemenata je manja od 1, te elemente moemo prekriti sa jagodicom jednog
prsta. Nastaju u istom vazduhu.

Cirokumulusi su gotovo uvek sastavljeni od ledenih kristala, ali mogu biti i od prehladnih kapljica koje
se pretvaraju u ledene kristale. Uglavnom se javljaju u obliku prostranih slojeva, sastavljenih od vrlo
malih elemenata u obliku gomilica, plo ica... Uvek su dovoljno prozirni, tako da se kroz njih moe
videti poloaj Meseca ili Sunca. Retko se javljaju na nebu jer se brzo razvijaju, menjaju i nestaju.

Cirokumulusi nastaju preobraajem ili smanjivanjem Cirusa, Cirostratusa i Altokumulusa u vedrome

vazduhu.
Nikada ne daje padavine, ne baca senku, donji deo oblaka se nalazi na visini od 6-8 km

Cirostratus (Cirrostratus)

Cirostratus (Cs) je vlaknast, slojevit oblak. Izgleda kao tanka beli asta krpa koja prekriva veliki deo
neba, dosta je proziran. Spada u visoke oblake.
Cirostratus se sastoji od ledenih kristala. Moe se javiti u obliku vlaknastog vela u kome se naziru fine
brazde. Poto je vrlo tanak ne zaklanja Sunce, osim ako se ono ne nalazi nisko na horizontu. On je
zna ajan zato to prethodi toplom frontu.

Cirostratus nastaje uglavnom zgunjavanjem Cirusa ili elemenata Cirokumulusa; tako e moe nastati
i padanjem ledenih kristala iz Cirokumulusa. Javlja se zbog stanjivanja Altostratusa i irenja
Cumulonimbus-ovog nakovnja.
Cirostratus je za razliku od Cirusa skoro uvek povezan sa blizinom frontalnog poreme aja, pa ga je
retko videti pri stabilnom vremenu. Njegova pojava na nebu je predznak skorog pribliavnja
padavina.

Altokumulus (Altocumulus)

Altokumulus (Ac) je bela ili siva krpa, pokriva ili sloj oblaka uglavnom sa svojom senkom, sastavljen
od plo ica, valjaka, koji su katkad delimi no vlaknasti ili rasplinuti, a mogu biti i spojeni. Nalazi se na
visinama izmedju 2,5 i 8 km.
Altokumulusi su gotovo uvek sastavljeni od vodenih kapljica, osim za vreme niskih temperatura kada
se razvijaju kristali leda. Naj e e se javljaju u grupama koje se sastoje od spojenih ili razdvojenih
elemenata. Ponekad ovi sastavni elementi imaju oblik uzdunih, gotovo paralelnih valjaka izme u
kojih se jasno vidi isto nebo. esto se grupe Altokumulusa zapaaju istovremeno na dva razli ita
nivoa.
Altokumulusi se esto formiraju orografskim ili adijabatskim uzdizanjem vazduha neto ve e brzine,
uglavnom u vazduhu koji nema preveliku relativnu vlanost. Nastaje i turbulencijom, kao i debljanjem
Cirokumulusa, raspadanjem Stratokumulusa, irenjem Kumulusa i Kumulonimbusa.
Altokumulus je oblak koji nastaje gotovo svuda. Vrlo je est i uglavnom nije povezan sa odredjenim
tipom vremena.

Altostraus (Altostratus)

Altostratus (As) je sivkasti ili plavkasti obla ni pokriva ili sloj prugastog, vlaknastog ili jednolikog
izgleda, koji potpuno ili delimi no pokriva nebo i ima dovoljno tankih delova, da se barem slabo vidi
Sunce. Nalazi se na visini izmedju 3 i 8 km.
Altostratus je sastavljen od vodenih kapljica ili ledenih kristala; u sebi sadri kine kapi i snene
pahuljice. Uvek se javlja u obliku prostranog horizontalnog sloja (do vie stotina kilometara) ije je
horizontalno prostiranje veliko. Altostratus je obi no toliko gust da se i kroz najmanje delove Sunce
vidi samo nejasno.
Altostratus naj e e nastaje laganim dizanjem velikih slojeva vazduha na dovoljno veliku visinu.
Tako e moe nastati debljanjem Cirostratusa ili stanjivanjem Nimbostratusa.

Poto Altostratus prekrije nebo obi no nekoliko sati pre Nimbostratusa pokazuje da e biti kie. Ne
daje pojavu halo-a.

Stratokumulus (Stratocumulus)

Stratokumulus (Sc) je obla na masa koja manje ili vie prekriva itav deo neba na kome se nalazi.
Debljine je oko jednog kilometra.
Stratokumulus se sastoji od vodenih kapljica, a zimi od ledenih kristala ili meavine kristala i kapljica.
Naj e e se javlja u obliku sloja sastavljenog od elemenata sli nih onima kod Altokumulusa, ali na
manjoj visini pa izgledaju ve i. Elementi imaju oblik paralelnih valjaka, tako da se izme u njih jasno
vidi nebo.
Stratokumulus nastaje zgunjavanjem Altokumulusa, konvekcijom unutar Stratusa. Moe nastati i
ispod baze Altostratusa i Nimbostratusa. esto nastaje irenjem gornjeg ili srednjeg dela Kumulusa i
Kumulonimbusa.
Nalazi se na visini od 500-1500 m, spada u niske oblake. Debljina mu je od nekoliko desetina metara do
nekoliko stotina metara, ponekad i 1-2 km. Po pravilu ne daje padavine.

Stratus (Stratus)

Stratus (St) je sivi obla ni sloj, bez otrih rubova, esto ga nazivaju visoka magla.

Stratus je uglavnom sastavljen od sitnih vodenih kapljica, ali na vrlo niskim temperaturama u sebi
moe sadravati sitne estice leda. Kada je gust i debeo u sebi sadri kapljice kie, ledene prizmice i
zrnast sneg. Naj e e se javlja u obliku sivoga sloja, magli astog i dosta jednolikog izgleda. Ponekad je
toliko tanak da se kroz njega vidi Sunce ili Mesec. Dimenzije i prozirnost su mu vrlo promenljivi.
Slojeviti Stratus nastaje ohla ivanjem prizemnog sloja vazduha zbog emisije dugotalasnog zra enje.
Nastaje zbog raspadanja slojeva Stratusa.

Baza se nalazi na visini od 200-700 m, ali moe dodirivati i zemljinu povrinu. Debljine je od nekoliko
desetina do nekoliko stotina metara, 1-2 km. Daje padavine u obliku zrnastog snega. Tipi an je
kontinentalni oblak. U urbanim sredinama esto se pomea sa industrijskim produktima, pa na taj
na in stvara smog.

Kumulus (Cumulus)

Kumulus (Cu) je oblak vertikalnog razvitka. Jasno je odvojen od susednih i granice su mu vrlo otre,
to mu daje izgled karfiola. Pripada najlepim oblacima.
Kumulusi su sastavljeni od vodenih kapljica; ledeni kristali se formiraju u delovima oblaka u kojima je
temperatura nia od 0 C. Vrlo brzo menjaju izgled zbog snanih strujanja vazduha u podru ju
oblaka. Suncem obasjani gornji delovi oblaka su snenobele boje, dok im je donji deo u dobokoj senci i
vrlo taman.
Kumulusi nastaju pod uticajem konvektivnih struja, koje se javljaju kada se temperatura u atmosferi
dovoljno smanjuje s visinom. Nastanku Kumulusa esto prethodi pojava magli astih oblaka u kojima
se oni po inju razvijati. Tako e mogu nastati i od Altokumulusa i Stratokumulusa.

Baza se nalazi na visini od 500-1500 m, katkad i vie. Debljine je nekoliko desetina do nekoliko stotina
metara, razvijeni Kumulusi su debljine od 2-5 km. Veliki Kumulusi daju ponekad kiu u obliku
pljuska posebno u tropskim krajevima.

Kumulonimbus (Cumulonimbus)

Kumulonimbus (Cb) je krupan i gust oblak znatne debljine u obliku planine. Barem delimi no je
njegov gornji deo obi no gladak, vlaknast ili prugast i gotovo uvek pljosnat ovaj deo se esto iri u
obliku nakovnja. Donji deo ovog oblaka je vrlo taman ima esto niskih upavih oblaka spojenih sa
njim.
Kumulonimbus je sastavljen od vodenih kapljica i naro ito u gornjem delu od ledenih kristala. On
tako e sadri velike kine kapi, snene pahuljice, ili krupna zrna leda. Vodene kapljice i kine kapi
mogu biti prehladne. Kumulonimbusi se mogu javiti pojedina no, ali mogu biti poredjani u neprekidan
niz; tada podse aju na veliki zid.
Obi no Kumulonimbusi nastaju iz velikih i jako razvijenih Kumulusa. Uslovi za nastanak
Kumulonimbusa sli ni su onima koji su povoljni za razvoj Kumulusa. Ponekad se mogu razviti i iz
Altokumulusa ili Stratokumulusa.
Baza se nalazi na visini od 400-1000 m. Zimi je debljine 3-5 km; a leti od 8-10 km. Daje elektri ne
pojave sevanja, munje i grmljavine. Od ostalih pojava zna ajno je jako zale ivanje, turbulencija, udari
vetra, tornada i uragana, te vidljivost koja moe biti manja od 10 m. Daje i padavine: pljuskove kie,
snega, prehladjene kie, sugradice i grada.

Nimbostratus (Nimbostratus)

Nimbostratus (Ns) je sivi obla ni sloj, esto taman, iji je izgled rasplinut zbog vie ili manje neprekidnog
padanja kie ili snega, koji ve inom dopiru do tla.
Nimbostratus se sastoji od vodenih kapljica (ponekad prehladnih), kinih kapi, snenih kristala i
snenih pahuljica. Obi no se javlja u obliku prostranog prizemnog sloja, sive je boje, baza mu je
nejasna i iz nje pada kia, sneg ili ledena zrna koje ne moraju dopreti do tla. Ovi oblaci esto mijenjaju
svoj oblik.
Nimbostratus naj e e nastaje laganim dizanjem prostranih vertikalnih slojeva vazduha na dovoljnu
visinu. Tako e moe nastati i debljanjem Altokumulusa, Altostratusa i Stratukumulusa.

Donji deo se nalazi na visini od 1-2 km, a zimi do 100 m ili nie. Debljine je 2-3 km, kada je uspravno
razvijen 6-7 km. Daje jaku kiu ili sneg, prehladjenu kiu i sugradicu.

Obla nost
Veli ina vidljivog nebeskog svoda pokrivenog oblacima naziva se obla nost. To je, u stvari,
meteoroloki element i odredjuje se vizuelno slobodnim okom. Celo nebo se podeli na 10 jednakih
delova, pa se onda oceni koliko je takvih delova pokriveno oblacima. Kada je nebo potpuno pokriveno
oblacima kae se da je obla nost 10. Kada nema oblaka, tj. pri potpuno vedrom nebu, obla nost se
obeleava sa 0.
Obla nost se moe izraziti i u %, kada se ceo nebeski svod uzme kao 100%.

Dnevni i godinji tokovi obla nosti

Dnevni tok obla nosti zavisi od temperature vazduha na dva na ina. U ranom jutru pri najnioj
temperaturi vazduha, relativna vlanost vazduha je dosta velika, pa se prema tome i omogu ava
obrazovanje magle i niskih slojevitih oblaka stratusa. U ranim popodnevnim asovima, nastaju
konvektivna strujanja vazduha, usled kojih se stvaraju gomilasti oblaci kumulusi. Zimi su pogodniji
uslovi za stvaranje oblaka u najhladnijim asovima, a leti opet u najtoplijim asovima dana.

Zaklju ak

Oblaci su vidljiv produkt kondenzacije ili sublimacije vodene pare, koji su nagomilani na nekoj visini.
Iz njih se pojavljuju padavine i jake nepogode. Oni uti u na dotok kratkotalasnog zra enja na aktivnu
porinu to se odraava na temperaturni reim zemljita, vodenih basena i vazduha. Oblaci se
razlikuju po morfologiji i njihovoj mikrostriukturi.

Postoje razli ite klasifikacije oblaka (prema nastanku, prema sastavu, prema visini pojavljivanja,
prema obliku), a najsveobuhvatnija je Medjunarodna klasifikacija koju je dala Svetska meteoroloka
organizacija. Prema toj klasifikaciji oblaci su svrstani u 10 rodova, u okviru kojih postoje odredjene
vrste i podvrste. Svaki rod je opisan kroz fizi ki sastav i izgled kao i na in nastanka i osnovna obeleja.
Ova saznanja uz procenu obla nosti kroz njen dnevni i godinji tok doprinose proceni pojavljivanja
padavina i javljanja nepogoda, kao i drugih vanih meteorolokih aspekata.