PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG

PLAANJA
DIPLOMSKI RAD

Mentor:

Student:

2015.

S A D R A J
1

UVOD.......................................................................................................................1
1.1

INTERNET..............................................................................................................3
2.1

Istorija........................................................................................................................4

2.2

World Wide Web (WWW)........................................................................................6

2.3

E - mail (elektronska pota)......................................................................................7

ELEKTRONSKO POSLOVANJE.........................................................................9
3.1

Istorijat elektronskog poslovanja.............................................................................9

3.2

Naini elektronskog poslovanja..............................................................................10

3.3

Prednosti i mane elektronskog poslovanja............................................................11

3.4

Internet bankarstvo................................................................................................13

3.4.1
3.4.2
3.4.3

Metod rada................................................................................................................2

Razvoj internet bankarstva...................................................................................................13

Vrste i naini primene internet bankarstva..........................................................................14
Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva...................................................................14

PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAANJA........................................16

4.1

Istorijat....................................................................................................................16

4.2

Struktura i nain zarade PayPal sistema...............................................................18

4.3

Nain rada PayPal sistema.....................................................................................21

4.4

Otvaranje PayPal korisnikog rauna...................................................................23

4.5

Plaanje....................................................................................................................25

4.6

Phishing...................................................................................................................25

4.6.1
4.6.2
4.6.3
4.6.4

ta kae statistika.................................................................................................................25
Kako opljakati banku?.......................................................................................................26
Tehnologije sigurnosti..........................................................................................................27
Veza sa Spam porukama......................................................................................................27

4.7

PayPal - mere zatite...............................................................................................28

4.8

Prednosti PayPal sistema........................................................................................28

4.9

Mane PayPal sistema..............................................................................................29

ZAKLJUAK........................................................................................................32

LITERATURA.......................................................................................................34

1 UVOD
U oblasti informatike kraj veka je obeleen Internetom i svetskom
kompjuterskom mreom. O Internetu se danas govori kao o neemu to ponovo bitno
menja ivot oveka na Zemlji. Sve to je neto znailo, znai, ili e znaiti u veku koji
ubrzo dolazi, zauzima svoje mesto na Internetu. Ljudi i njihove asocijacije stupaju u
kontakt bez ogranienja koja su doskora nametali standardna radio difuzija i potanski
saobraaj.
Uz pomo informatikih tehnologija koje su u permanentnom eksplozivnom
razvoju, nezabeleenom u istoriji oveanstva, menjaju se tradicionalna shvatanja o
komuniciranju, vaspitanju, obrazovanju, saradnji, zabavi i drugim za oveka vanim
pitanjima boravka i opstanka na Zemlji. Poimanje okolnog sveta se menja i ovek se
zahvaljujui Internetu sve vie osea graaninom sveta bez obzira na pripadnost
odreenoj rasi, naciji ili veri.
Posto je online trgovina sve vise zastupljena kako u svetu tako i kod nas,doslo je
do velike popularizacije takozvanih "virtuelnih" banaka i njihovih servisa.
3 najpoznatije su Moneybookers, PayPal i Google Checkout
Sve tri "banke" se bave istom delatnoscu, tako da su razlike, tj uslovi otvaranja
racuna kod njih isti, ili se veoma malo razlikuju.
Tema ovog diplomskog rada je PayPal sistem elektronskog plaanja. Ovaj
diplomski rad se sastoji od tri celine. U prvoj celini e biti rei o samom internetu jer je
internet esencija elektronskog poslovanja pa i PayPal-a, drugi deo diplomskog rada je
posveen elektronskom poslovanju, njegovom nastanku. Trei deo diplomskog rada je
posveen samom PayPal sistemu gde e biti detaljno opisan ovaj sistem.

Slika 1. PayPal sistem elektronskog plaanja[4]

1.1 Metod rada

Metod ovog diplomskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno
prikazivanje i objanjavanje svih elemenata diplomskog rada. Primeri su deo ovog
diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objanjavanjem nece sve reci, pa se
primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog diplomskog rada.
Zbog velike popularnosti problematike ovog diplomskog rada literature ima na
pretek, i u ovom diplomskom radu je koritena raznorazna literatura, pomocu koje
moemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da
postignu najbolje rezultate i veliku uspenost u ovoj problematici. Takode iz literature
moemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili
pak koristimo te primere da bi neto dokazali ili neto prikazali. Takode iz literature
moemo da izvucemo i da prikaemo negativne elemente ove problematike, kako ne
treba raditi, cega se treba cuvati i sl.

2 INTERNET
Internet je globalna raunarska mrea. Pre svega, pojam internet znai mrea
unutar mree, ili internakonekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree
koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva
globalnom mreom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj
raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Koliina informacija
koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona
zaista.[8]
Aktuelna istraivanja i futuroloke procene ukazuju da se radi o promenama
koje su vee od onih koje su svojevremeno izazvali radio i televizija zajedno. Na
Internetu ovek nije, kao u sluaju televizije, u poziciji da bude samo pasivni primalac
poruka. Naprotiv, mogunost interaktivne komunikacije su praktino neograniene.
Poruke se mogu primati i upuivati u realnom vremenu (live), ili odloeno(delayed) i to
sve u odnosu na jednog ili mnotvo drugih uesnika u komunikaciji na Mrei. Zbog
implikacija koje Internet sa sobom nosi, dobro je ukazati na neke osnovne karakteristike
ovog novog dostignua oveanstva. Najkrae reeno, Internet je skup multimedijalnih
vidova

viesmerne

komunikacije

ljudi

kompjutera

povezanih

svetskom

telekomunikacionom mreom. Za ovu novu globalnu svetsku komunikaciju i

informatiku infrastrukturu koja je podrava, u svetu se za kratko vreme odomaio
jednostavan termin MREA. Uz pomo kompjutera i specijalnog softvera za
komunikaciju na Mrei, preko svetskog telekomunikacionog sistema ljudi stupaju u
medjusobni kontakt na svim zamislivim rastojanjima, razmenjujui tekstualne, govorne,
grafike, muzike i druge poruke. Na brojnim raunarima rasutim posvetu instalirani su
tzv. Internet-sajtovi (sedita) sa kojih se dobija obilje podataka o kompanijama,
agencijama, institucijama, univerzitetima, ljudima, dogaajima, nauci, tehnici,
obrazovanju, biznisu, kulturi, zabavi, prirodi, . - bukvalno o svemu to oveku padne na
pamet. Na sajtovima koji u Mrei imaju precizne i jedinstvene adrese, instalirane su
takozvane web-prezentacije koje, nakon to im se sa bilo kog raunara u Mrei pristupi,
nude posetiocu obilje informacija, obino o vlasniku sajta. Na primer, ako pristupi sajtu
Tehnikog fakulteta u Zrenjaninu, posetioca oekuje vizuelno efektna informacija o
fakultetu, institutima, katedrama, profesorima i saradnicima, nastavnim planovima i
programima, savetovanjima i simpozijumima, izdatim knjigama, zatim mnotvo
fotografija, fakulteta, ljudi, i konano, animacije i umetniki radovi na kompjuteru. Ili,

ako se korisnik odlui da pogleda ta trenutno na tritu nudi Sony korporacija,

dovoljno je da na svom raunaru odtipka odgovarajuu Internet-adresu i da saeka
nekoliko sekundi dok preko Mree ne stigne na odabrani sajt. Kada stignes, posetilac je
zapravo negde tamo i web-prezentaciju istrauje na kompjuteru za koji najee uopte
ne zna gde se nalazi. Kod tako velikih korporacija uobiajeno je da se vie identinih
sajtova povee u tzv. prsten da bi se komunikacija ubrzala. To praktino znai da
evropljani pretrauju sajt Sony-ja lociran negde u Evropi, azijati pristupaju sajtu negde
na svom kontinentu i sl. ak i u tom domenu nema ogranienja; na primer, sa ovih
prostora se bezikakvih problema umesto evropskom moe pristupati i Sony-jevim
mirrors(ogledalo)-sajtovima na drugim kontinentima. Pretraivanje Sony-jevog prstena
sajtova nudi informacije o korporaciji, predstavnitvima usvetu proizvodima, cenama,
itd. Adrese kompjuterskih Internet sajtova danas su potpuno uobiajene u standardnim
potanskim komunikacijama, preko novina ili televizije. Dovoljno je prepoznati
jednostavnu troslovnu kombinacijuwww (od engleskih rei world-wide-web, ili u
slobodnom prevodu svetski rasprostranjena mrea) na poetku informacije da bi se
znalo da se radi o Internet-adresi. Agresivnost u saoptavanju ovih adresa danas je
nesumnjivo u modi; frekventnost pojavljivanja Internet-adresa na televiziji, jednaka je
ili ve a od frekventnosti saoptavanja telefonskih brojeva kao tradicionalnih delova
adresa. Uzgred, saoptavanje faks-brojeva je ve uoljivo retko, a faks-maine e po
svemu sudei biti kratkotrajna pojava u svetu komunikacija sa rokom trajanja najdalje
do kraja veka.

2.1 Istorija
Ve od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo roendana, ali
koji je pravi teko e se sloiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde
kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o
packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu roenja Interneta jer
je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency
Network, poznatiju kao ARPANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne
mree koja e preiveti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma
vanih otkria koja su obeleila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se
dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraivaki projekt.

Verovatno je najvaniji trenutak bio 1983. kad je tadanja mrea prela sa NCP-a
(Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet
Protocol), to je znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.[9]
Protokoli su standardi koji omoguavaju komunikaciju raunara putem mree, a
1983. godine manje od 1000 raunara je bilo spojeno sa ARPANET koristei relativno
primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ogranienjima, bio
upotrebljiv u malim mreama, i nije bio dovoljno fleksibilan za iru upotrebu. Kako se
ARPANET eksponencijalno poveavao, videlo se kako je potreban optiji pristup
komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve vei zahtevi i stvarana sve
komplikovanija mrea raunara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je
rekao:
Stvorili smo protokol koji e se koristiti i u velikom mreama s velikom brojem
raunara, protokol koji e nositi Internet budunosti, to je znailo da mora biti
fleksibilan kako bi razliite mree mogle funkcionisati u zajednikom okruenju.
Naime ve je tada bilo jasno kako e Internet biti velika mrea sastavljena od
velikog broja manjih mrea. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi
informatike zajednice eleli su prihvatanje drugih standarda, a najvie se pominjao
Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre slubenog prelaza na TCP/IP u
nekoliko navrata iskljuio NCP prenos podataka kako bi uverio neverne tome da se
NCP moe iskljuiti po elji.
Vinton Cerf i Robert Kan poeli su rad na novom protokolu puno pre 1983.
godine, tano 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledeih godina su
se razvijali i usavravali detalji protokola koji e promeniti istoriju. Implementacija
TCP/IP-a u tadanje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na
ARPANET bilo spojeno oko 400 raunara. Situaciju je pojednostavio detalj to su
mnogi raunari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su ve nekoliko godina
radile sa TCP/IP protokolom.

2.2 World Wide Web (WWW)

WWW, World Wide Web, W3 ili skraeno Web, relativno je nov multimedijalni
informacioni servis baziran na hiper-tekstu. Razvila ga je grupa naunika iz Evropskog
centra za nuklearnu fiziku(CERN) sa ciljem da se obinim korisnicima omoguci
jednostavan pristup raznovrsnim servisima mree i za kratko vreme je postao
najkorieniji servis na Internetu. Milioni ljudi svih profila lako se navikavaju na
hipertekst linkove koji povezuju dokumente. Sledei ove veze jednostavno se prelazi sa
servera na server, bez ogranienja irom sveta. Ovo kretanje se naziva i navigacija
ilisurfovanje (engl. navigation, odnosno net surfing). Osim standardnog teksta,
dokumenti mogu sadrati i slike, zvukove, pokretne slike i sl., tako da se zapravo radi o
vrlo atraktivnom multimedijalnom sistemu. Iz specijalnih kompjuterskih programa za
pristup WWW-u moze se pristupati i drugim servisima Interneta, kao to su Gopher,
News, Anonimni ftp, Telnet i sl.
WWW je klijent-server sistem, gde se podaci nalaze na serverima na mrei.
Klijenti pomou korisnikih programa, kao to su pre svih Microsoft (MS) Internet
Explorer i NetScape Navigator (postoje i drugi manje popularni, kao to su Lynx,
Mosaic, Cello ili Arena), pristupaju serverima odgovarajuim protokolom koji se naziva
HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). Prednost je u tome to se isti dokumenti bez
tekoa prikazuju na vrlo raznovrsnim operativnim sistemima na raunarima irom
sveta. Najee se radi o popularnim operativnim sistemima MS-Windows, Unix i dr.
Na poetku su Web aplikacije bile statike, a prva verzija Web-a bila je u karakterorijentisanom tekst okruenju sa orijentacijom na stranu ili dokument. (Odatle i termin
home page za prvu stranu na Web serveru). Danas mnoge vodee Web lokacije imaju
front-end relacione baze podataka koje podravaju dinamike i adhoc upite i u trenutku
generiu multimedijalne dokumente. Standardni format dokumenata koji se prenose je
HTML (Hyper Text Markup Language). To su tekstualne datoteke sa dodatkom
sekvenci za formatiranje teksta. Sutinska osobina Web-a kao hipermedijalnog sistema
je mogunost referenciranja drugih dokumenata iz HTML-a. Ovo referenciranje moe
biti u okviru istog servera ili pozivanjem drugog servera u mrei, to se na ekranu
obino prikazuje kao podvuen tekst. Kreiranje sadraja Web-a vri se pomo u
specijalnih softvera, odnosno programskih jezika i editora. Meu poznatijima su
grafiki orijentisani jezik Java (pomou koga korisnici mogu kreirati Web stranice sa

animacijama poput crtanih filmova ili 3-D virtuelnih svetova) i FrontPage editor sa
odlinim mogunostima brzog komponovanja i realizacije sadraja Web stranica.
Korienje:
Sa radne stanice aktivira se program NetScape ili Internet Explorer levim klikom
mia na odgovaraju u ikonicu na ekranu. Odabrani program postaje ita HTML
stranica, odnosno dobija status klijent programa za pristup Web serverimana Internetu.
Ako se u odgovarajuem prozoru korisnikog menija izabere lokacija www.tf.zr.ac.yu,
dobie se prva strana (home page) Web servera Univerziteta u Zrenjaninu. Pojedini
sadraji HTML stranice na koju je ostvaren pristup predstavljaju dogaaje. Koji e se
dogaaj desiti ako se izabere to mesto, pie u donjem levom uglu WWW itaa (moe
biti start za slanje elektronske pote, hipertekst link prema drugim dokumentima,
prelazak na drugi raunar gde se nalazi tema koja zanima korisnika, aktiviranje neke
animacije, pesme itd).

2.3 E - mail (elektronska pota)

Elektronska pota (e-mail ili E-mail, ita se i-meil) je jedan od najvanijih i
najee korienih servisa Interneta. Veina poznatih programa za rad na Internetu (pre
svih Microsoft Internet Explorer i NetScape Navigator) ima mogunost razmene
elektronske pote, a za ambicioznije korisnike postoje i posebni programi koji slue
samo za potu. Slino kao u standardnoj potanskoj komunikaciji, da bi se poruka
poslala putem elektronske pote, potrebno je samo znati e-mail adresu primaoca. Primer
neije adrese je sledei milanov_jelena@gmail.com. Prvi deo adrese, primalac,
najee je ime ili prezime osobe, ali moe biti i ime firme, grupe iliinstitucije (npr.
BobanPlast@yahoo.com ili AgroPromet@live.com). Znak koji sledi "@" ita se kao"et"
(ili u naem argonu majmun). Ostatak adrese je Internet adresa gmail.com.
Prednost elektronske pote u odnosu na klasinu potu, telefoniranje ili slanje
dokumenata faksom je brzina, cena i pouzdanost. Brzina - jer "pisma" putuju gotovo
trenutno, odnosno najvie nekoliko minuta i to (ako je potrebno) s kraja na kraj sveta.
Cena - jer slanje pote elektronskim putem podrazumeva da poiljalac plaa samo cenu
telefoniranja od sebedo svog Internet provajdera (najee se radi o lokalnom
pozivu), opet bez obzira u koji deo sveta se alje poruka. Pouzdanost znai da nema

umrljanih stranica i neitkih redova, a sve to stigne elektronskim putem moe se

odmah upotrebiti, odnosno nema potrebe da se prekucava, kopira ili slino. Naravno,
elektronska pota putuje preko svetske raunarske mree ije se veze uglavnom
ostvaruju putem svetskog telekomunikacionog sistema (zemaljske, optike i satelitske
veze). Istu poruku mogue je poslati istovremeno veem broju primalaca, slino onome
to uobiajeno znamo kao cirkularno pismo. Dovoljno je adrese razliitih primalaca
napisati unizu (uz neophodni razmak izmeu adresa da se ne bi pomeale). Po ovom
principu funkcioniu mejling liste (ebgl. mailing lists). Radi se o sadrajima koje
pripremaju pojedinci ili grupe ljudi, a potom ih prosleuju svima koji su zainteresovani
da ih primaju. Na taj nain mogu se pratiti razne teme na Internetu, primati elektronski
asopisi, bilteni i vesti, otvarati diskusije i slino. Ipak, sa mejling listama ne treba
preterivati. Liste, ako su obimne, mogu zaguiti "elektronsko sandue" i znaajno
produiti vreme potrebno da se pota saodgovarajueg servera prenese na sopstveni
raunar. Posebna dra elektronske pote je mogunost slanja svih moguih fajlova (pod
uslovom da nisu ve i od 2 Mb, to se smatra maksimumom dozvoljenim na Internetu).
To znai da se pored obinih tekstualnih poruka mogu slati i slike, crte i, nauni radovi
(npr. napisani u Word-u, ukljuujui i slike), kompjuterski programi, a u poslednje
vreme i video i zvune poruke. Programi za elektronsku potu funkcioniu tako da se uz
osnovnu, obino tekstualnu, poruku dodaju prilozi (engl. attachments) jednostavnim
klikom mia na odreeni simbol (spajalicu) u samom programu, a zatim odabirom
fajla ili vie fajlova sa sopstvenog raunara. Elektronska pota vas moe pratiti i kada
putujete. To znai da svoje poruke moete itati iz, recimo, Japana. Na odreenim
serverima na Internetu mogue je besplatno formirati svoje elektronsko (e-mail)
sandue na koje se po elji moe preusmeriti lina pota. Pota se u tom sluaju ita
pristupanjem tom serveru, odnosno Web sajtu. Dovoljan je obian Internet pristup, na
primer u nekom Internet kafeu. Idealno za ljude koji uopte ne poseduju kompjuter.

3 ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste voenje poslova na internetu, to
ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, ve organizaciju poslovanja firme u
mrenom okruenju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o
klijentima.

3.1 Istorijat elektronskog poslovanja

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane amerike
kompanije IBM da bi se oznailo poslovanje uz znaajnu primenu savremene,
elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru
elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih
procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva
kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta
tehnologije omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom
vremenskom periodu. To omoguava preduzeu, koje u svom poslovanju koristi
elektronsku tehnologiju, da ostvari znaajne utede u trokovima poslovanja, efikasnije
obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tritu. [2, str. 15.]
Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadanjem periodu eposlovanje je doivelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavatvu i u finansijskim
uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno
poslovanje su vezane za poveanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne
strane, i za snienje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na trite, odnosno
realizivanje transakcija sa druge strane. Takoe se intezivira zajedniki nastup na
elektronskom tritu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.
Nesluen razvoj e-poslovanja doveo je do stvaranja novih i modifikacije
postojeih institucija i usvajanja i razumevanja specifinih pojmova: e-trite (engl. emarketplace), e-marketing (engl. e-marketing), e-bankarstvo (engl. e-banking), e-novac
(engl. e-money), e-aukcije (engl. e-auction)...
Elektronsko poslovanje (Electronic Business) ili E-poslovanje (e-Business) jeste
voenje poslova na Internetu, to ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i

brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj

firmi onlajn i organizacija prema klijentima.
Ekonomske implikacije elektronskog poslovanja:
Smanjenje trokova poslovanja (niska poetna ulaganja, niski trokovi
reklamiranja, promocije i privredne propagande) i poveanje efikasnosti rada,
Potreba za promenom modela biznisa, sektorskom organizacijom i promenom
strukture trita,
Prednosti otvorenosti i ekonomije obima,
Katalizatorski efekti e-commerca,
Potreba upranjavanja forme poslovanja koja je postala norma,
Korienje prednosti faktora vremena...
Mogunost jeftinog eksperimentisanja i isprobavanja raznih ideja

3.2 Naini elektronskog poslovanja

Danas razlikujemo vie modela mrenog poslovanja: B2B, B2C, B2B2C, C2C...
- sa odgovarajuim formama istog modela ( zastupanje, trgovina, oglaavanje,
pretplata ).
B2C oznaava prodaju roba ili usluga krajnjim potroaima posredstvom
Interneta. Osnovna forma B2C ekonomije su automatizovane onlajn prodavnice.
Prednosti su tednja vremena, konkurentost, nie cene roba, usluga i transakcija.
Oblici elektronskog poslovanja nee se ravnomerno razvijati. Strunjaci
procenjuju da svetski B2C, godinu do dve u svom razvoju prednjai ispred B2B
poslovanja. Prema jednoj studiji Forrester Research, evropska online B2C prodaja e se
u narednih pet godina gotovo udvostruavati svake godine, i direktno je povezana sa
ekspanzijom Internet korisnika, korienjem eura kao jedinstvene valute, pravnim
regulisanjem poslovanja na Internetu, ali i drugim tehnolokim pretpostavkama.
Poslovni sistemi su stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca.
Prosean online kupac je danas u superiornoj poziciji u odnosu na off-line populaciju.
Internet je izvor svih informacija do kojih on eli da doe.
Uobiajen proces koji se odvija od ideje do izvrenja kupovine podrazumeva[2, str. 53.]:
Pronalaenje kvalitetne robne marke ( ovaj deo populacije radije kupuje poznate
brendove u iji kvalitet ima poverenja),

 Kada se odlui za odreeni proizvod, kree u potragu za najpovoljnijom cenom,

Kada se informie o rasponu cena ( u svetu i lokalno), odluuje se za kupovinu
( u najpovoljnijoj online ili offline trgovini)
Poslovni sistemi se danas mogu podeliti u tri grupe, prema online prisustvu na tritu :
"cigla-i-malter" (eng. brick-and-mortar) je metafora za sisteme koji koriste
iskljuivo

tradicionalne

metode

prodaje

i distribucije

tradicionalne

komunikacione medije,
"cigla-i-klik" (eng. brick-and-click) predstavljaju poslovne sisteme koji klasine
kanale prodaje i komunikacije iroko podupiru Internet servisima (nabavke,
prodaja, komunikacija),
"dot-com" su poslovni sistemi koji kompletno poslovanje vre u virtuelnom
svetu Interneta i e-trgovine.

3.3 Prednosti i mane elektronskog poslovanja

Osobenost novog poslovanja je velika brzina promena, nestabilnost i
diskontinuiteti. Poveava se znaaj inovacija, tehnologija i znanja. Komunikacija i
poslovne transakcije se izmetaju u novo fleksibilno okruenje. Uoavaju se dva
osnovna modela poslovanja prema dominantnoj online poslovnoj komunikaciji i online
transakcijama[2, str. 67.]:
B2B model poslovanja koji predstavlja transakcije izmeu dva poslovna
sistema,
B2C model poslovanja koji predstavlja komunikaciju poslovnog sistema sa
krajnjim potroaem.
Neki od naina da se unapredi proces B2C trgovine su:
Sajt koji je lak za upotrebu,
Pojednostavljivanje procesa plaanja, kao to je plaanje u jednom koraku i
lozinke koje su lako zamenljive,
Slanje e-mail poruka sa specijalnim ponudama.
B2C sajtovi su portali koji povezuju preduzea i potroae (Amazon, eBay, Yell,
Classmates, Gap i sl. ). Veina ovih firmi primarno postoji na Internetu ( elektronske
firme ). Njihove kancelarije i skladita postoje zbog njihove potrebe za uspehom.

Nosilac elektronske trgovine je Amazon. U poetku, celokupnu njihovu ponudu

inile su knjige, da bi se vremenom njihova ponuda proirila na razne kategorije
proizvoda kao to su muzika, video izdanja, tehnika, pokloni i sl. Naini plaanja su
raznovrsni, ali se najee koriste kreditne kartice. Obim trgovine u 2004. godini
iznosie oko 40 milijardi dolara.
Broj Web sajtova 2002. godine je iznosio 12.000.000 u svetu, dok je u naoj
zemlji oko 16,000. Od toga samo je oko 50% adresa bilo aktivno. Na ostalima se ili
pojavljuje prazna stranica ili je sajt u izradi. Veina prezentacija su male, daju samo
osnovne informacije bez interakcije i raene su uglavnom samo na srpskom (manji broj
na srpsko-engleskom).
Generalno na razvoj elektronskog poslovanja kod nas utiu sledei faktori:
Ekonomski,
Tehnoloki,
Socijalni
Preduzea u naem okruenju prolaze kroz prvu fazu elektronskog poslovanja
(na sajtu se daju samo osnovne informacije o preduzeu, mogue je naruiti robu, ali je
uglavnom nije mogue elektronski platiti), tako da prave elektronske trgovine i trita
jo uvek nema.
Iako je najvei broj Web prezentacija otpada na trgovinu, treba naglasiti da
najvea trgovaka preduzea u Bosni nemaju adekvatne prezentacije. Izuzetak je Maxi
diskont koji ima odlian sajt sa mogunou online kupovine. Osim toga postoji jo
nekoliko veoma dobrih sajtova koji se bave elektronskom trgovinom.

3.4 Internet bankarstvo

Internet bankarstvo ili web bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog
poslovanja direktno iz kue, posredovanjem interneta. Pri obavljanju bankarskih

transakcija u internet bankarstvu nije potreban poseban program i ne postoje podaci

spremljeni na klijentovom vrstom disku, pa je vea sigurnost pri obavljanju
transakcija. Pri obavljanju bankarskih transakcija u internet bankarstvu pristup banci i
raunu je mogu s bilo kojeg mesta na svetu, pod uvjetom da na tom mjestu postoji
raunar prikljueno na internet.
Pri transakcijama u internet bankarstvu banka brine o odravanju vlastitog
hardverskog i programskog sistema zatite, mogue je i obavljanje on-line transakcija.
Predvianja su da e se ovaj vid bankarstva razvijati velikom brzinom. Internet
bankarstvo je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata dnevno, praktino
bez prostorne i vremenske ogranienosti. Glavni ograniavajui faktori, koji
uslovljavaju pristanak potroaa na ovu vrstu tehnologije, su sigurnost i privatnost. S
tehnike take gledita, ovaj problem su neke banke ve reile, ali ostaje injenica da je
ponaanje potroaa voeno pre potroakom percepcijom nego tehnikim injenicama.
Neprihvaanje da se bankarske transakcije obavljaju preko interneta postoji pre svega iz
straha da kljune financijske informacije budu otkrivene.
Jasno su vidljive razlike izmeu internet bankarstva i on-line bankarstva.
Osnovna razlika je u ugradnji specijalnih programa, koji ograniavaju korisnika na
obavljanje usluga iskljuivo s raunarm na koji je instaliran odgovarajui program.
Razlike su i u stupnju sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u novcu potrebnom za
kupovinu i instalaciju programa i vremenu potrebnom za obuku korisnika. Spomenuti
razlozi jasno ukazuju da je internet bankarstvo praktiniji, ekonominiji i jednostavniji
nain obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kue.[6]

3.4.1 Razvoj internet bankarstva

Bre, sigurnije, lake i jednostavnije poslovanje na internetu, ciljevi su koje pred

banke i druge financijske institucije postavlja sve zahtevnije financijsko trite. Da bi se
ovi ciljevi ispunili, u svetu se drastino poveava obim ulaganja u informacijske
tehnologije. Uporedno s razvojem i poboljanjem usluga banaka na internetu ide i
razvoj web trgovina te portala za posredovanje novcem.

3.4.2 Vrste i naini primene internet bankarstva

Internet bankarstvo spada u iru grupu transakcija "direktnim kanalima", zajedno

s telefonskim bankarstvom, koritenjem bankomata i ostalim nainima obavljanja
financijskih usluga bez dolaska u poslovnicu. Ponuda svih banaka koje su uvele ovu
uslugu i za graane i za kompanije zaista je iroka i prilino ujednaena. Osetljivo
podruje na kojem klijenti osete razlike su kvaliteta pruenih usluga i individualna briga
za korisnika, to bankari nazivaju "customer care". [5]

3.4.3 Osnovi pojmovi u primeni Internet bankarstva

Smart Card pametna kartica je plastina kartica veliine kreditne kartice s
ugraenim ipom na koju su pohranjena dva jedinstvena "kljua", od kojih je jedan
javni, a drugi tajni. Javni klju prenosi se u posebnoj formi, nazvanoj digitalni certifikat,
koji sadri osnovne podatke o korisniku. Privatnim kljuem korisnik potpisuje svaku
zadanu transakciju. Za upotrebu ove kartice potreban je ita koji se prikljui na
raunar. Prije poetka rada kartica se umee u ita i unosi se PIN (Personal
Identification Number), ime poinje proces identifikacije. Mogunost primene
pametne kartica viestruka je; osim u kartinom poslovanju, sve se masovnije
upotrebljavaju i u javnom ivotu, kao osobne ili zdravstvene legitimacije te razliite
lanske kartice.
ita kartice je ureaj koji omoguava pristup pametnoj kartici; prikljuuje se na
raunar i slui za itanje podataka s ip kartice, na slian nain kao to CD ROM
jedinica slui za itanje CD-ova. ita kartice prikljuuje se na jedan od ulaza na
raunaru, zavisno od toga koji je slobodan - serijski ulaz ili USB (Universal Serial Bus)
ulaz.
Token je linom lozinkom (PIN-om) zatien ureaj koji korisnicima garantuje
da nije mogu neovlaen pristup njihovim raunima. Pri svakom ukljuenju generie
jednokratnu lozinku OTP (One Time Password). Kod se za pristup usluzi upotrebljava
token, nije potrebno instalirati dodatnu programsku podrku, jer se klijenti slue
postojeim aplikacijama na svome raunaru.
PIN (Personal Identification Number) je lini identifikacijski broj odnosno ifra
pomou koje se osigurava zatita od neovlatenog koritenja smart kartice ili tokena.
Poznat je samo korisniku koji ga jedini moe i menjati.
TAN (Transaction Athorization Number) kartica je identifikacijska kartica
veliine kreditne kartice, na ijoj je poleini serijski broj i tablica s transakcijskim

brojevima (TAN-ovima). Pri svakoj prijavi s tablice se upisuje drugi broj, a sistem na
prijavnom ekranu precizira na kojem je mestu broj u tablici.
Elektroniki potpis je skup podataka koji potvruje izvornost, autentinost i
neporeivost slanja i primanja dokumenata u elektronskom poslovanju, a ima potpuno
jednaku vrednost kao vlastoruni potpis u pravnom okruenju.
PKI (Public Key Infrastructure) autentifikacija je tehnologija "javnog kljua",
odnosi se za osiguranje podataka na putu izmeu raunara, klijenta i servera
elektronikog bankarstva upotrebom enkripcije pri aktiviranju smart kartice.
Tajni klju je kriptografski objekt pomou kojeg se ifriraju podaci koje korisnik
alje banci. Koristi se za digitalno potpisivanje naloga za plaanje kojim se garantuje
autentinost podataka, s odgovarajuim javnim kljuem ini jedinstven par kljueva.
Tajni klju nikada ne naputa karticu na kojoj je sauvan.
Digitalni certifikat istovremeno povezuje osobu uz njen "javni klju". U javnom
ivotu certifikat bi predstavljao ekvivalent linoj karti i u tom smislu u komunikaciji
preko interneta osigurava meusobnu identifikaciju strana koje komuniciraju.
User ID (korisniki ID) jedinstveni je broj korisnika usluge, koji su se dodeljuje
kod ugovaranja usluge. U kombinaciji s PIN-om slui za registraciju korisnika.

4 PAYPAL SISTEM ELEKTRONSKOG PLAANJA

I pored eksponencijalnog porasta broja novanih transakcija na Internetu,
ogroman broj korisnika Mree i dalje brine za bezbednost svojih linih i finansijskih
podataka ili, prostije reeno, brine da e ako neto kupuje preko Interneta, lopovi lako

moi da mu ukradu teko zaraeni novac. Na svako zabrinuto pitanje tipa: "Otkud znam
ta e oni posle da rade s brojem moje kartice?", dolazi argumentovani odgovor tipa: "A
zato onda plaa karticom u restoranu ili radnji?" I tako u krug ve godinama. Zato su
se matoviti preduzetnici dosetili i poeli da otvaraju sajtove za posredovanje u
elektronskim novanim transakcijama. Logika je:
Ako ne verujete prodavcu, verujte nama; mi se samo ovim poslom bavimo,
pouzdani smo, registrovani i neemo vas pljakati, jer zaraujemo na provizijama od
vaih transakcija. Iz tih razloga je nastala jedna od najuspenijih firmi koja nudi ovakve
usluge: PayPal.[1, str. 15.]

4.1 Istorijat
PayPal kakvog ga danas poznajemo nastao je u martu 2000 spajanjem Confinity
i X.com a. Confinity su osnovali Max Levchin, Peter Thiel, i Luke Nosek, u decembru
1998. Inicijalno, firma se bavila uplatama i kriptografijom za Palm Pilot rune raunare.
X.com je osnovao Elon Musk u martu 1999, a zamislio ju je kao finansijsku uslunu
firmu orijentisanu internetu. Obe su firme objavile svoje internet stranice negde
krajem/sredinom 1999., obe su imale kancelarije u University Avenue, Palo Alto.
Confinity web stranice su stavljale u fokus usklaivanje i kompatibilnost poslanih Palm
Pilot uplata, sa mogunou slanja novaca putem e-maila. X.com je od samih poetaka
na stanicama nudio mogunost slanja novca putem e-maila.
S druge strane eBay, jedna od najpoznatijih svetskih aukcijskih kua, beleila je
sve vei i vei promet internet uplata i uvidela usku povezanost aukcijskih kua sa online sistemima uplata/prenosa novanih sredstava. Kao rezultat toga eBay pre samog
postojanja PayPal a kupuje firmu Billpoint u maju 1999.g. Tada Billpoint postaje
slubeni sistem za plaanje na eBay u, nazvan eBay payments (eBay plaanje).
Paralelno sa time ograniio je funkcionalnost Billpointa tako to se mogao koristiti
samo plaanje vezana uz eBay aukcije.
Zbog ovoga razloga PayPal je bio ponuen kao sredstvo plaanja nekoliko puta
vie i ee nego Billpoint. U februaru 2000.g., PayPal je imao u proseku 200 000
dnevnih aukcija dok je Billpoint (jo uvek u beti) imao oko 4000 aukcija. Do aprila
2000.g., vise od 1.000.000 je ponudilo PayPal kao mogue sredstvo plaanja. Sve to je
omoguilo PayPal -u da okrene sledeu stranicu i postane prvi dot-com sa IPO (prva

javna ponuda dionica) nakon napada 11. septembra u SAD u. Kao prvi investitori u
paypal spominju se Nokia Ventures, Deutsche bank, Idealab Capital Partners and
Goldman, Sachs & Co, itd.[14]
Sistem Pay Pal je poeo sa radom u Silikonskoj dolini u martu 1999. Godine, ali
su tek u oktobru te iste godine zapoele sa radom prve transakcije.
Registrovan je u USA u dravi Delaware. 31. decembra 2001. god. imali su 600
zaposlenih.
U februaru 2002. godine su se pojavili na NASDAQ-u kao akcionarsko drutvo
sa inicijalnom vrednou po akciji od 13 $ .
PayPal belei za sada intenzivan rast, i to znai da e i nadalje biti uspean.
Od svog nastanka Pay pal je doiveo izuzetno brz rast.
Od poetka rada do danas ima oko 12 miliona registrovanih korisnika
ukljuujui i vie od 2.2 miliona poslovnih rauna.
Za tako kratko vreme je gotovo nezamislivo prikupiti toliko korisnika, sa njima
uspostaviti poslovni odnos, otvoriti im raune i primiti i proslediti sredstva, a
sve to uz maksimalnu dozu sigurnosti.
To znai da je proseno dnevno se registrovalo oko 18000 novih korisnika.
U elektronskoj trgovini postoji neto to se zove "mreni efekat" to vie ljudi
poseuje neki sajt, to je taj sajt atraktivniji. Jedan od onih koji uspeno koriste taj
fenomen je PayPal - sajt za plaanje preko Interneta, sa godinjim prometom od preko
17 milijardi dolara. PayPal nije banka, ali za one koji na Internetu kupuju i prodaju
obavlja manje-vie istu funkciju kao da jeste. Sajt navodno ima pedesetak miliona
korisnika, odnosno vlasnika rauna irom sveta (poreenja radi, najmonija svetska
banka, Citigroup, ima samo etiri puta vie vlasnika rauna).
PayPal je sistem koji radi kao posrednik na Internetu. To znai da se i kupci i
trgovci u trenutku obavljanja transakcije moraju nalaziti na PayPal-u. Plaanje se
obavlja direktno sa jednog PayPal rauna na drugi, kreditnim i debitnim karticama ili
elektronskim ekovima. Omogueno je obavljanje pojedinanih i grupnih plaanja (vie
korisnika plaa jedan raun). Poslovna primena ili sajt trgovca zahteva poslovni raun i
deponovanje sredstava, kod line primene takodje moraju da se deponuju sredstva.

Kompanija je razvila veoma jednostavan i uspean e-mail sistem za novane

transakcije, ija upotreba se toliko omasovila na sajtovima za Internet aukcije da je
najvea firma u tom biznisu, eBay, razvila sopstveni sistem, Billpoint, u nadi da e
otkinuti deo tog kolaa. Poto Billpoint nikada nije uspeo da se priblii svom veem
konkurentu po popularnosti, eBay je 2002. godine uradio ono to veliki igrai uvek rade
kada hoe da eliminiu konkurenciju - kupio deonice PayPala za 1,5 milijardi dolara.

4.2 Struktura i nain zarade PayPal sistema

Slika 2. Struktura PayPal sistema

Izvor: Robert Nitschke, Jrgen Wei, 2002., str. 56.
Najvei broj PayPalovih korisnika kupuje, dakle plaa, robu sa eBaya, ali sve je
vie i onih koji koriste ovaj sajt za transakcije na drugim mestima - procenjuje se da je
samo u prvom kvartalu 2005 godine na PayPalovom sajtu obavljeno transakcija u
vrednosti od milijardu dolara koje se ne odnose na eBay. Osim kupovine na drugim
sajtovima, preko PayPala moete da plaate porez ako ivite u nekim delovima June
Karoline, aljete donacije azilu za make u Masausetsu i poklon vauere prijateljima i
roacima koje ne moete lino da posetite.
Osnovni zadatak PayPal-a je prikupljanje i koncentracija kapitala. Dakle,
najjednostavniji oblik korienja ovog sistema je da korisnik otvori raun kod PayPal
sistema i da deponuje novac na raun. Dalja plaanja su maksimalno pojednostavljena,
ali poto se ne koriste sva deponovana sredstva odjednom to znai da e se kod PayPal a

kao kumulativ pojaviti izvesna koliina slobodnih sredstava koja mogu da budu dalje
plasirana kroz bankarske kanale.[13]
Tako u sluaju da se ovaj sistem plaanja pojavi na bankarskom tritu imae
znaajan iznos kapitala (ako svaki od 50.000.000 korisnika na svom raunu ima samo
100 $ to je 5 milijardi dolara na raunu PayPala). Sa svoje strane PayPal na sva
deponovana sredstva plaa kamate. Od ostalih poslova PayPal omoguava
internacionalna plaanja i za tu uslugu naplauju proviziju, izdaje svoje kartice, kreditne
i debitne, koje se koriste na ATM ureajima, prikupljena sredstva se plasiraju preko
banke.
U koliko korisnik eli da transferie sredstva sa jednog rauna na drugi za tu
uslugu mora da plati odreenu proviziju. U tabeli je dat pregled provizija za odreene
transakcije.
Ukoliko se plaanje obavlja e-ekovima maksimalni iznos provizije je 5$. Za
sve transfere sa linih rauna postoji ogranienje od 100 $ meseno. Tanije reeno,
postoji ogranienje ako hoete da sami sebi prosledite novac. Ovo je mera
predostronosti kako bi se izbeglo "pranje" novca, ali to ne znai da postoji ogranienje
u kupovinama.
Proces uplate e-mailom izgleda ovako i veoma je jednostavan. Mehanizam koji
koristi PayPal je prilino jednostavan. Novi korisnici moraju da ostave broj svoje
kreditne kartice ili broj tekueg rauna, koji se verifikuju jednom nominalnom
transakcijom. Posle toga novane transakcije se obavljaju tako to kupac alje e-mail
uplatu direktno prodavcu. Ta uplata se odmah skida sa rauna kupca i uplauje na raun
koji je prodavac otvorio kod PayPala. Novac deponovan kod PayPala moete da
podignete u vidu eka koji e vam firma poslati potom ili da ga elektronski prebacite
na svoj tekui raun. PayPal zarauje tako to prodavcima naplauju svoju uslugu od
2,2 do 3,4%, u zavisnosti od zemlje. Ako se transakcija obavlja izmeu dve zemlje sa
razliitim valutama, PayPal zarauje i na konvertovanju valuta.

Slika 3. Tabela provizija PayPal-a[16]

PayPal je uspeo drastino da skrati vreme potrebno za obavljanje jedne novane
transakcije na Internetu i ohrabri nepoverljive korisnike Interneta da se upuste u
novane transakcije. Jo jedna od prednosti ovog sistema je u tome to korisnici ne
moraju jedni drugima da ostavljaju brojeve svojih rauna i kreditnih kartica, to je
najvea briga onih koji kupuju preko Interneta.
Ameriki korisnici PayPala mogu ak da zarade i kamatu na deponovani novac
ako dozvole PayPalu da taj novac prenese na kombinovani tedni raun (vie korisnika
ulae na isti raun) ili uloi novac na berzu. U Americi i u Britaniji PayPal je
registrovan i za transfer novca. Ipak, firma za sada nema planove da postane banka, jer

bi to zahtevalo mnogo vea ulaganja i komplikovanu pravnu proceduru, s obzirom da

PayPal posluje u velikom broju zemalja. U poslednje vreme PayPal je uveo nie
provizije za mikro uplate, kao to je npr. kupovina muzike preko Interneta. Smatra se da
upravo na sitnim uplatama od par dolara ili samo par centi moe najvie da se zaradi.
Prosenim korisnicima Interneta nee trebati mnogo da se odlue za kupovinu jeftinih
stvari, samo ako pred sobom budu imali jednostavan i jeftin sistem koji e im omoguiti
da brzo i lako obave eljenu transakciju.

Slika 4. Konverzija i nain plaanja izmedju dve zemlje

Izvor: Robert Nitschke, Jrgen Wei, 2002., str. 85.

4.3 Nain rada PayPal sistema

PayPal je vrsta klijent-klijentu (person-to-person, P2P) usluge. P2P nain
plaanja omoguava bilo kome ko ima imejl adresu da poalje novac nekom drugom ko
takoe ima imejl adresu. Inicijalizator transakcije preko PayPala se mora prvo
registrovati na PayPal stranicama, te zatim prebaciti odreenu svotu novca na svoj
korisniki raun. Novani iznos se moe prebaciti direktno sa tekueg rauna banke ili
koristei kreditne/debitne kartice. Primatelj PayPal transfera moe zatraiti ek od
PayPal a, moe otvoriti svoj korisniki raun, ili moe zatraiti prenos sredstava na
svoj raun u banci. PayPal je primer posrednika u plaanju koji olakava i omoguava
svetsku internet ekonomiju.[12]

PayPal omoguava i plaanja izmeu dobavljaa, aukcijskih stranica i ostalih

komercijalnih korisnika, za ta naplauje odreeni iznos. Isto tako, zavisno o
okolnostima, naplauje (postotak iznosa plus odreeni fiksni troak) se i prenos
odnosno prijem novanih sredstava. Ovo zavisi o korienoj valuti, vrsti odabranog
prenosa, zemlji poiljaoca, zemlji primaoca, iznosu koji je poslat, te o vrsti korisnikog
rauna na koji se alju sredstva.
PayPal korisniki raun se najlake uporeuje sa tekuim ili iro raunom bilo
koje druge banke. Najee se uz takav raun vee odreena debitna ili kreditna kartica
(VIZA, Masterkard, Viza elektron, Amerikan Ekspres). Pri otvaranju PayPal rauna,
korisnik unosi broj svoje kreditne kartice. Ako se kasnije odlui na brisanje te kartice,
njegov raun e biti strogo ogranienih mogunosti. Sam PayPal razlikuje tri vrste
rauna:
Lini raun
Koristi se za linu nekomercijalnu upotrebu. Ovome raunu glavna
funkcionalnost je slanje novca. Uprkos tome lini raun moe i primiti novac, ali u
posebnim i ogranienim uslovima.
Premier raun
Koristi se u privatne svrhe, ali za primanje i slanje novaca. Vrlo je slian
privatnom, ali moe primate vee iznose, te se u skladu sa time i odreene naknade veu
uz njega.
Poslovni raun
Ovaj je raun namenjen za poslovne korisnike. Ako zanemarimo to, vrlo je
slian Premier raunu, sa odreenim pravnim razlikama.
U pravilu za sve podrunice PayPal a slanje novaca je besplatno i ne podlee
nikakvim naknadama. Primanje novca se naplauje od nekih 1% do 3% uz fiksnu
naknadu. Zavisno o zemljama od kuda se alje na ovo se moe dodati taksa za
internacionalnu transakciju. Izuzetak je privatni raun koji moe primati novane iznose
besplatno ukoliko su oni poslati direktno sa PayPal rauna ne koristei kreditne kartice.
Kako primatelj ne moe znati dali e mu iznos biti prebaen sa kartice ili sa PayPal
rauna moemo slobodno rei da je za primanje neophodan premier raun.

Slika 5. Izgled PayPal web stranice[16]

4.4 Otvaranje PayPal korisnikog rauna

Kako biste otvorili PayPal korisniki raun, potrebno je ispunjavati odreene
preduslove. U par jednostavnih taaka objasniemo kako funkcionie otvaranje
korisnikog rauna, i to je uopte potrebno kako bi se on otvorio.

 za poetak, moramo imati debitnu ili kreditnu karticu (ukoliko nemamo kreditnu
ili ne elimo koristiti kreditnu karticu za on-line kupovinu, moemo otvoriti
dinarski/devizni iro raun u PBZ ili Erste banci na koji emo po potrebi
uplaivati novac; taj raun ne moe ii u minus tako da na njemu uvek morate
imati dovoljnu koliinu novaca, ak i vie nego to je potrebno za odreenu
kupovinu; ukoliko je iro raun u dinarima, ne brinite, jer PayPal sam konvertira
valutu koja mu je potrebna; potrebno je 2 ili 3 nedelje da Vam na kunu adresu
stigne kartica od iro rauna);
treba se registrovati na PayPal stranici;
prilikom registracije, jednom emo uneti broj svoje kartice i sve podatke koje
PayPal trai;
nakon registracije sledi verifikacija kartice potvrivanje kako je kartica koju su
uneli prilikom registracije naa (ukoliko ne verificiramo karticu imate odreeni
limit do kojeg moemo kupovati do 100$ time se eli spreiti zloupotreba
tuih kartica jer tako neko moe ukrasti tuu karticu i troiti; ovako to nastoje
spreiti time to je odreen limit koji se moe potroiti bez verifikacije kartice);
verifikacija kartice: kartica se verifikuje tako to nam PayPal prilikom
registracije sa naeg rauna skine 2$ (neka sitna cifra) i kod te transakcije
prilikom ispisa nalazi se 4-cifreni broj koji PayPal trai za verifikaciju (taj broj
moemo pogledati ili putem e-bankarstva ili u banci traiti ispis jer se taj 4cifreni broj vidi nakon svega par dana);
nakon to smo dobili 4-cifreni broj, ulogujmo se u na PayPal korisniki raun te
upiimo taj 4-cifreni broj (videt emo deo gde od nas trai da verifikujemo
karticu);
jednom kada je kartica verifikovana moemo slobodno kupovati! Naravno,
pripazimo samo na to da imamo novaca na raunu kako nas ne bi zadesilo da ne
moete platiti.
Zato vam PayPal skida 1,95 dolara? Razlog je jednostavan, na taj nain PayPal
eli dokazati da je kartica koju smo naveli zaista naa. Korisnik to dokazuje na nain da
u banci izvadi ispis transakcija gde e pronai taj etverocifreni broj nazvan Expanded
use Number. Nakon toga taj broj upisujemo prema uputstvima PayPala koje su nam
poslane na email adresu. Kad se PayPal-u javi taj etverocifreni broj onda je siguran da

je prijavljena kartica naa jer samo korisnik kartice ima pristup transakcijama. Da nema
toga na PayPal bi svako mogao prijaviti bilo iju karticu samo da zapie brojeve s nje.

4.5 Plaanje
Prilikom kupovine na Internetu kupac odluuje platiti preko PayPal-a. Potvruje
svoje line podatke i daje dozvolu PayPal-u da sa njegovog rauna izvri uplatu
odreenom prodavatelju. Nakon to je kupac odobrio transakciju, PayPal prebacuje
novac na PayPal raun prodavatelja. O obavljenoj transakciji kupac prima obavetenje
preko email-a da je obavljena transakcija, a prodavac takoe prima obavetenje da je
primio uplatu od kupca, i da moe poslati kupljeni proizvod. Kupovina je obavljena, a
da prodavatelj nije vidio line podatke i broj rauna kupca. O svim daljim
informacijama vezanim za kupovinu tog ili bilo kojeg drugog proizvoda PayPal alje
obavetenje na email.

4.6 Phishing
Phishing je vrsta Internet prevare sa trenutno najbrim rastom. Koristi tehnike
socijalnog inenjeringa poput falsifikovanih Email poruka i ilegalnih Web sajtova da bi
namamili primaoca da oda privatne finansijske podatke kao to su broj kreditne kartice,
korisniko ime i pristupnu ifru.[10]
Phishing napad poinje slanjem Email poruke koja izgleda kao da je od banke ili
druge legitimne institucije sa pitanjem korisniku da unese osetljive podatke. Email
poruka najee sadri link ka Web formi koja izgleda isto kao i prava. Kao rezultat
imamo da korisnik u velikom broju sluajeva nije svestan da je rtva prevare.

4.6.1 ta kae statistika

Tokom 2004. godine trend rasta broja detektovanih Phishing Email poruka je
povean za proseno 36% meseno. Slian trend uveanja je registrovan i po pitanju
Web sajtova na koji se prevareni korisnici upuuju, njihov rast je na nivou od 25%
meseno.

Interesantno je da je pri tome broj "brendova" koji su predmet prevara

konstantan i da se kree u opsegu od 42 do 46. Industrije koje su ovime pogoene su:
finansijske usluge (70%), Internet servis provajderi (15%) i trgovinski lanci (7%).
Prevare se obavljaju preko Web sajtova koji su najee u S.A.D.-u (29%) i zatim u
Kini, Koreji i Rusiji. Uoava se i trend pomeranja prevara van amerikih granica, ali je
veoma vaan podatak da je broj Phisihing Web sajtova koji se nalaze na
kompomitovanim PC raunarima sa irokopojasnim Internet konekcijama dostigao
50%.
Smatra se i da oko 5% primaoca poruka pozitivno reaguju na mamce i time
postaju rtve Phishing napada.[2, str. 146.]

4.6.2 Kako opljakati banku?

Zamislite nekog ko je reio da opljaka banku. Da li je realno da napadne
najbolje branjenu taku - banin mreni centar, ili je loginije da nae neku slabiju
kariku u lancu sigurnosti? Umesto da utroi mesece lomei mozak kako da upadne tamo
gde ga spremno ekaju, zar nije loginije da potraite korisnika koji e vam rei svoju
ifru ako ga "lepo zamolite"?
Tu se upravo krije fenomen Phishinga, kao napada na najslabiju kariku. Iz
tehnolokog ugla slanje Email poruke je tehniki gledano najslabiji element, a da stvari
budu jo gore, praktino svi Email klijenti poseduju mehanizme za slanje i prijem
sigurnih Email poruka. Ali ih i dalje niko ne koristi.
U ovakvim situacijama dobro dou primeri iz stare-dobre klasine pote. Pismo
od banke e sigurno biti odtampano na baninom memorandumu, sa jasnim logoom i
drugim elementima pomou kojih brzo prepoznajemo moguu prevaru. Ono to nam
treba je isti princip zatite kojim emo pouzdano moi da raspoznamo pravu od
falsifikovane Email poruke.

4.6.3 Tehnologije sigurnosti

Postoji vie naina da se utvrdi legitimitet poiljaoca Email poruke, meu
kojima je i Sender-ID tehnologija. Sender-ID ("identifikacija poiljaoca") bi trebala da
bude jednostavna za korienje, ali je verovatno glavni problem sa njom to je nastala u
Microsoft laboratorijama i to je njene delove potrebno licencirati.
Zaplet pri prijemu Email poruka je u tome to Internet DNS sistemi sadre samo
podatak o tome koje IP adrese su zaduene za prijem pote za pojedini Internet domen
(MX zapis), ali ne i sa kojih adresa je dozvoljeno slanje Email poruka. Jednostavnim
proirenjem DNS zapisa (adresama SMTP servera koji imaju pravo da uopte alju
poruke) bi bilo mogue brzo i jednostavno proveriti da li je poruka zaista poslata sa
nekog sistema ili ne.
Sledei tehnoloki problem je u Firewall sistemima koji najee kontroliu
samo ulazne tokove, te veina korisnika nema mogunost da blokira slanje napada sa
njihovih (naalost) kompromitovanih sistema. Moe se desiti da potreba za Firewall
sklopovima poraste do tog nivoa tako da ubudue svaki ADSL i Cable modem, pa i
matina ploa PC raunara ima ugraen Firewall.

4.6.4 Veza sa Spam porukama

Veza Phishing operacija i slanja Spam pote je viestruka. Za poetak, Phishing
poruku ste sigurno primili preko razraenog Spam sistema. ak i kada Spam poruka
nema oigledne Phishing elemente, pokuaj "kupovine" vas moe dovesti do Phishing
Web sajta.
Pravo pitanje za razmiljanje je koliko uopte novca slanje Spam reklama moe
da donese, odnosno zato neko uporno alje glupe reklame i ta ako Spam operater i ne
pokuava ita da vam proda? Ako je u svom poetku Phishing bio pokuaj maloletnih
delikvenata da dou do vie Internet vremena (AOL phishing), danas je to bez sumnje
rezultat rada iskusnih profesionalaca kojima je va novac i njihov profit jedini cilj.
Time dolazimo do zakljuka da je Spam samo lako dostupna tehnologija, jako
razraena i lako dostupna organizovanom Sajber-kriminalu - koji se sve vie okree
Phishing-u.

Ako je Spam samo transportni mehanizam - za oekivanje je da e zarada i

mogunost zarade od Phishing-a pokrenuti nova tehnoloka reenja u sveri MalWare-a.

4.7 PayPal - mere zatite

Bez obzira da li prodavca na Internetu plaate direktno ili preko posrednika,
nikada nije naodmet biti oprezan[14]:
Koristite to noviji browser, koji omoguava bezbedne transakcije, odnosno
kodira informacije koje alje preko Interneta. Kada aljete privatne podatke,
vodite rauna da se na statusnoj liniji pojavljuje mali uti katanac, kao i da
adresa web sajta na kojem ste poinje sa https.
Proverite pravilnik o privatnosti. U veini sluajeva ovakve pravilnike, pisane
gustim, sitnim slovima, prilino je dosadno itati, ali oni sadre odgovore na sva
vaa potencijalna pitanja u vezi sa tim kako vlasnik web sajta barata vaim
linim podacima.
Ne ostavljate line podatke bilo kome. Procenite da li je re o pouzdanoj
kompaniji ili organizaciji i razmislite koje je podatke neophodno ostaviti, a koje
ne.
Beleite na papiru sve transakcije koje ste obavili, da biste kasnije imali
podsetnik i mogunost da se alite i lake dokaete svoju verziju prie. uvajte i
sve e-mail poruke koje aljete i primate u vezi sa nekom transakcijom.
Redovno proveravajte izvetaje iz banke o stanju na kreditnoj kartici i tekuem
ili nekom drugom raunu. Ako primetite sumnjive promene odmah kontaktirajte
svoju banku; ak i ako ste pokradeni - novac vam moe biti vraen, ako na
vreme dokaete da iza sumnjive transakcije ne stojite vi.

4.8 Prednosti PayPal sistema

Prednosti ovog sistema su mnogobrojne, naveemo ih u ovom diplomskom
radu. PayPal nudi zatitu kupaca i prodavaa u sklopu svojih PayPal Buyer Protection
Policy te Seller Protection Policypravila. U tim pravilima zatite on istie da korisnik

moe poslati prigovor na transakciju unutar 45 dana od datuma izvrenja. To se odnosi

na sluaj da kupac nije nikada primio ono to je platio ili da je primljeno primetno i u
veoj meri razliito od onoga to je prodavatelj istaknuo. Ako se prigovor prihvati
kupac dobije svoj novac nazad putem prevaljivanja trokova izmeu paypal a i
kartinih kua.
Isto tako dakle, slina zatita postoji iza prodavatelje, trgovine koje obavljaju
svoju delatnost putem paypal a. Ona je usmerena na zatitu od zlonamernih prigovora
od strane kupaca. Tu se primarno misli na prevare u kojima kupci alju prigovor da nisu
dobili poiljku, a dobili su. U tom sluaju ako prodavatelj ima potvrdu o poslanoj
poiljci ili o isporuci naravno kupac nee dobiti povrat novaca. Ovo pravilo je dosta
polemizirano na internet poto unutar samog Seller Protection Policypravila dosta
toga je izuzeto. Tako su nematerijalne usluge, te prigovori vezani uz neprimereni opis
pri prodaji potpuno izuzete. Takoe postoje i odreene restrikcije koje se odnose na
zemlje koje su sudelovale u transakciji, nainu plaanja, mehanizmima praenja
poiljke i slino.
Na PayPalu se moe:
Fiziko lice ili preduzee moe da prima Paypal vrednost (novac) od drugih
osoba ili preduzea.
Kreditna kartica je zatiena, znai prodava usluge ne moe da zloupotrebi
kreditne kartice.
Paypal vrednost (novac) se moe isplatiti na bankovni raun osobe ili preduzea.
Paypal prua zatitu kako kupcima tako i prodavaima.
Paypal prua mogunosti primanja kreditnih kartica i bez posebnog rauna za
primanje kreditnih kartica.

4.9 Mane PayPal sistema

Prenos sredstava putem interneta za sobom automatski povlai i neki rizik od
prevara zbog same prirode interneta i privrede na njemu. Problem kod paypal a je taj
to zakonske regulative pod koje spadaju kartine kue, banke i slino, ovde se ne moe

primeniti. No na sreu, u odreenim zemljama ak i injenica da kartine kue imaju

odreenu zakonsku regulativu za spreavanje prevara moe pomoi. Zbog same
injenice da je paypal napravio neautorizirani troak na kreditnoj/debitnoj kartici moe
se smatrati prevara po toj kartici te se tako to u pravilu prebacuje na paypal. Ovo sve ne
stoji u sluaju da je novac sa rauna paypal a koriten pri prevari. U tom sluaju paypal
zakonski postupa zavisno o ugovoru koji je korisnik potpisao sa njime.
Sam paypal garantira svojim korisnicima stopostotnu sigurnost ukoliko doe do
neautoriziranog pristupa korisnikovom korisnikom raunu. Tu je izuzetak porodica
korisnika koja bi mogla imati korisnike podatke. U sluaju da doe do toga, korisnik
podie primedbu na odreeni transakcijski broj, i paypal unutar 10 dana odgovara to je
njegova istraga saznala i vraa novac ukoliko je primedba bila osnovana.
Iako se paypal bori dosta agresivno protiv prevara, phishing je jai i lukaviji
nego ikada. E-mail poruka koja izgleda identino kao i slubeni paypal mail moe imati
url napisan tako da naizgled vodi na slubeni paypal, dok u stvarnosti vodi na site
izgledom identian paypalu samo to mu je namena prevariti korisnike da ukucaju svoje
korisniko ime i lozinku u njega. Korisnik je praktino predao svoje podatke od paypala
te niti svestan da je bio na ovako prepravljenim stranicama namenjenim prevarama bez
straha nastavlja svoje delatnosti. Nakon to vidi neautorizirane transakcije nastaju
problemi.

Slika 6. Lani mejl u phishing metodi prevara[15]

Kako paypal pokuava stati na svim silama na kraj, dizajnirao je sistem koji se
bavi iskljuivo ovime. U sluaju da paypal primeti bilo koje sumnjive radnje on

automatski zakljuava korisniki raun dok osoba koja je pravi vlasnik rauna ne obavi
odreene radnje da bi uklonila pretnje i dokazala da je stvarni vlasnik rauna.
Razne tekoe i problemi sa Paypal sistemom elektronskog plaanja:
Zatita za kupce i prodavae postoji samo u odreenim zemljama.
Paypal raun je mogue ispravno koristiti samo ako je preduzee ili fiziko lice
rezidentno u odreenim zemljama.
Da bi ste isplatili Paypal vrednosti na raun, morate da imate raun u tim
odreenim zemljama ili u S.A.D.
Paypal vri kontrolu prodaje, tako moe lako da se desi da prodavac ili kupac
budu prevareni, a posebno u meunarodnim transakcijama.
Uplate se mogu vratiti nazad iako je prodavac isporuio robu ili usluge i onda je
odgovornost prodavca da to dokae. ak i ako je dokazano da je usluga ili roba
isporuena, kupac ima mogunosti da ne plati obeanu sumu.

5 ZAKLJUAK
U dananjem svetu poveane globalizacije trita i ekonomske regionalizacije
poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.
Umreavanje preduzea i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih
promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omoguena je jednostavna i
brza komunikacija, gotovo trenutno prenoenje velikih koliina podataka na velike
udaljenosti, jednostavno objavljivanje i auriranje multimedijalnih dokumenata i
njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno
plaanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija itd.
E-poslovanje ima veliki znaaj i vrlo iroko podruje uticaja. Smatra se da e se,
pod uticajem e-poslovanja, u prvoj deceniji ovog veka nain poslovanja i kvalitet ivota
promeniti vie nego u celom 20.veku. Na osnovu prvih iskustava u razvoju e-trgovine,
euprave i e-bankarstva, moe se zakljuiti da oni otvaraju velike mogunosti i poinju
da donose kvalitetne promene u poslovanje i u svakodnevni ivot i rad ljudi. One se
ogledaju u:
stvaranju novih delatnosti i usluga i proirivanju trita
brzom vraanju sredstava uloenih u e-poslovanje
poveavanju efikasnosti i i ekonominosti rada i rastu konkurentnosti
smanjivanju svih trokova, jer su elektronske transakcije neuporedivo jeftinije.
Na primer, e-plaanje je 100 puta jeftinije od klasinog
racionalizaciji organizacije rada, polazei od zahteva koje postavlja eposlovanje, kao novi i racionalniji model poslovanja
pribliavanje funkcija uprave graanima i bitno unapreivanje odnosa graanin i
uprava u okviru e-uprave. To omoguuju elektronski servisi za postavljanje
pitanja, podnoenje prijava, dobijanje potvrda ili uverenja, plaanje taksi, poreza
i kazni, auriranje sopstvenih podataka i sl.
proizvodi i usluge namenjeni prodaji se izlau, biraju, naruuju, plaaju i
pripremaju za isporuku preko Interneta u okviru e-trgovine
obavljanje pojedinih poslova vie nije vezano za lokaciju na kojoj se nalazi
sedite firme, banke ili organa uprave i razni servisi postaju dostupniji
graanima preko raunara, info kioska, telefona i sl.

 radno vreme vie nije fiksno i transakcije se mogu obaviti tokom 24 asa i svih
365 dana u godini
poveava se zadovoljstvo korisnika usluga i kupaca
ostvaruju se ogromne utede u troenju vremena graana i otvaraju mogunosti
da graani vie svog vremena koriste za produktivan rad, kvalitetnu dokolicu i
sl.
plaanje se obavlja elektronskim novcem, platnim karticama i sl. i kupac, iz
bezbednosnih razloga, ne mora da dri kod sebe gotov novac
sigurnost poslovanja se obezbeuje i primenom elektronskog potpisa.
PayPal je elektronski sistem plaanja koji omoguava pojedincima da jedni
drugima alju novac preko e-mail-a. Sistem funkcionie tako to prvo kreirate raun na
PayPal sajtu popunjavanjem prijavnog upitnika i dostavom svog bankarskog rauna.
Kada prilikom kupovine vrite plaanje upotrebom PayPal sistema, novac se uzima sa
vaeg bankovnog rauna, ili vae kreditne kartice, i prenosi ACH mrei, privatnom
finansijskom posredniku, koji prati i prenosi sredstva izmeu dve finansijske institucije.
Ali pored svih prednosti ovog sistema moramo se paziti prevara, najvie phishing
prevara. injenica je da je Phishing u ozbiljnom rastu, sa zabrinjavajuih 36%
poveanja meseno, efektivno pogaajui milone ljudi irom sveta. Najverovatnija
posledica e biti globalni gubitak poverenja u eCommerce reenja, ali i rezultirajua
potreba da se nekako i konano uredi servis elektronske pote - koji jednostavno nije
dovoljno siguran.
E-poslovanje i PayPal je nesumnjivo vodei trend i karakteristika savremenog
ivota i rada. Ono je u naoj sredini manje prisutno u odnosu na postojea znanja i
potrebe. Struni potencijali postoje, ali inercija u politikim i poslovodnim strukturama
usporava razvoj eposlovanja.
Nae drutvo je proteklih decenija zaostajalo u praenju savremenih tehnolokih
trendova i zato e-poslovanje treba iskoristiti kao jednu od ansi za ubrzani razvoj.

6 LITERATURA
1) Robert Nitschke, Jrgen Wei: PayPal - The new world currency?,
Novosec.com, 2002.
2) Vidas-Bubanja, M. E poslovanje: Menadment, Tehnologije, Aplikacije,
Beogradska poslovna kola, 2007.
3) osi, D., Todorovi, M. Informacione tehnologije, Beogradska poslovna kola,
2006.
4) http://www.backlinksgenius.com/advertiser/ (11.10.2010.)
5) http://www.ffiec.gov/ffiecinfobase/booklets/e_banking/ebanking_00_intro_def.h
tml (11.10.2010.)
6) http://en.wikipedia.org/wiki/Online_banking (11.10.2010.)
7) http://en.wikipedia.org/wiki/Electronic_business (10.10.2010.)
8) http://sr.wikipedia.org/internet (09.10.2010.)
9) http://tutoriali.org/Internet.html (05.10.2010.)
10) https://www.paypal.com/fightphishing (11.10.2010.)
11) https://www.paypal.com/cgi-bin/webscr?cmd=xpt/Help/general/TopQuestion4outside (11.10.2010.)
12) https://www.paypal-apac.com/sg/how-does-paypal-work.aspx (12.10.2010.)
13) http://money.howstuffworks.com/paypal.htm (07.10.2010.)
14) http://en.wikipedia.org/wiki/PayPal (08.10.2010.)
15) http://www.hoax-slayer.com/pay-pal-scam-aug06.html (11.10.2010.)
16) https://www.paypal.com/ (18.10.2010.)