MASOVNI MEDIJI I

KOMUNIKACIJE I

MASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJE

Meusobna povezanost sveta u jedinstvenom

informacijskom poretku
Meunarodni karakter modernih komunikacija
(uticaj globalizacije i interneta)
Znaajne promene poslednjih decenija u
proizvodnji, distribuciji i korienju informacija
Sve izraenije meusobno preplitanje sredstava
komunikacije (tampa, televizija, film)
Promene naina organizacije i delovanja sredstava
komunikacije: itanje novina online (na raunaru
ili mobilnim telefonima), satelitski TV programi
Internet u sreditu komunikacijske revolucije (uskoro jedini posrednik u prenosu informacija,
zabave, reklamiranje i trgovine do publike)?

MASOVNI MEDIJI I KOMUNIKACIJE

Masovni mediji (masovne komunikacije, sredstva

masovnog optenja)
Vidovi masovnih medija: TV, novine, filmovi,
asopisi, radio, reklamni oglasi, video igre, CD...
Masovni karakter: dopiru do velikog broja ljudi
(publike)
Samo delimino tano poistoveivanje masovnih
medija sa zabavom: masovne komunikacije utiu
u velikoj meri na nae drutvene aktivnosti
Snaan uticaj novina ili televizije na nae obrasce
miljenja i javno mnenje u celini
Masovni mediji kao instrumenti pristupa znanju u
naim svakodnevnim aktivnostima

NOVINE

Poreklo modernih novina: pamfleti i leci iz 18.

veka
Dnevno izlaenje i poveanje italake publike
krajem 19. veka
SAD postojbina jeftine dnevne tampe
Prve uticajne dnevne novine: The New York
Times i The Times (London)
Znatan politiki uticaj
Smanjenje uticaja dnevnih novina pojavom
radija, filma i televizije
Uticaj online izdanja na prodaju tampanih
izdanja

TELEVIZIJA

Uz internet, sve vei uticaj televizije kao

najvaniji dogaaj u razvoju medija poslednjih
decenija
Uz postojee trendove, deca e uskoro provoditi
vie vremena pred televizorom nego u bilo kojoj
drugoj aktivnosti (izuzev spavanja)
V. Britanija: televizor ukljuen izmeu pet i est
sati dnevno
Stariji od etiri godine gledaju TV 24 asa
nedeljno u proseku
Stariji vie vremena provode uz televizor, ene
vie nego mukarci

DRAVNA TELEVIZIJA

Neposredno upravljanje televizijskim kuama od

strane drave u veini zemalja
BBC u dravnom vlasnitvu (finansiranje putem
pretplate od strane domainstava koja imaju
televizor)
Uestalost i trajanje reklamnih poruka regulisani
zakonom: do 6 minuta u jednom satu programa
SAD: tri vodee komercijalne mree ABC, CBS i
NBC (velika trojka ili The Big Three)
Danas se esto dodaje i FOX (velika etvorka)
Reklame ograniene na 9,5 minuta u udarno vreme
(Prime Time) i 16 minuta van udarnog vremena
Promene pod uticajem rasta uea satelitskih i
kablovskih televizija

GLOBALNA TELEVIZIJA

Uticaj politikih i tehnolokih promena poslednjih

decenija na globalizaciju TV programa
Pad socijalizma u Istonoj Evropi i SSSR,
demokratizacija u Africi i Aziji sve vei broj TV
kanala poveanja tranja za novim TV
programima
Slabija domaa produkcija i okretanje TV
programima iz uvoza
Liberalizacija propisa o emitovanju TV programa
prodor stranih medijskih kua na ranije zatvorena
trita
irenje satelitske i kablovske televizije
Sve vei prodor TV programa izvan granica
nacionalne drave

UTICAJ TELEVIZIJE

Brojna istraivanja karaktera i stepena uticaja

televizije na ljude
Najvie istraivan uticaj TV programa na decu
(zbog sve dueg vremena koje provode ispred
televizora i perioda socijalizacije)
Najee prouavani uticaj televizije na stepen
nasilja i kriminala u drutvu i priroda televizijskih
vesti

TELEVIZIJA I NASILJE

Najiscrpnija istraivanja Gerbnera i saradnika

programa amerikih televizija nakon 1967. godine
Klasifikovanje broja i uestalosti scena nasilja u
razliitim vrstama programa
Odreenje nasilja u istraivanju: pretnja ili
upotreba fizike sile koja za posledicu ima
povredu ili smrt
Dramski programi nasilniki: 80% emisija
sadralo scene nasilja ili 7,5 scena nasilja po
jednom satu programa
Emisije za decu sa jo eim scenama nasilja ali
uz ree prikazivanje scena ubistava
Crtani filmovi sa vie nasilja od svih drugih vrsta
programa

TELEVIZIJA I NASILJE

Da li prikazivanje nasilja utie na ponaanje

gledalaca?
Anderson: analiza studija izmeu 1956. i 1976. o
uticaju televizije na sklonost dece agresiji
Blizu istraivanja smatra da veza postoji, u 20%
nejasni zakljuci, u 3% stav da gledanje nasilja
smanjuje agresivnost
Velike razlike izmeu studija u pogledu
metodologije, jaine veze nasilja i gledanja
televizije i naina definisanja agresivnosti
este teme pravde i osvete u krimi dramama i
crtaima
Mnogo ee kriminalci odgovaraju pred zakonom u
kriminalistikim dramama nego u stvarnom ivotu

TELEVIZIJA I NASILJE

Zakljuak: nasilje na televiziji ne mora dovesti do

slinih obrazaca ponaanja gledalaca mogu
vei uticaj moralnih pouka emisija
Hod i Trip: reakcija dece na gledanje programa
pre tumaenje ili itanje onoga ta vide nego
puko registrovanje sadraja
Zanemarena sloenost mentalnih procesa kod
dece u istraivanjima
Gledanje TV nije intelektualna aktivnost nieg
nivoa nego itanje i povezivanje sa drugim
sistemima znaenja
I mala deca znaju da je nasilje na TV samo
kobajagi
Ne odreuje vieno nasilje ponaanje nego
ukupan pogled na svet unutar kojeg se ono
prikazuje i ita

TELEVIZIJA I ANR

Prikazivanje razliitih emisija u televizijskom

programu
Vanost pojma anra za analizu strukture TV
programa (kategorizacija programa)
Pravila anra: sapunice u kunom ambijentu,
vestern filmovi SAD krajem 19. veka, sitkomi
Odreena oekivanja od anra npr. detektivske
serije i filmovi (napetost, misterioznost,
nepredvidivost)

SAPUNICE

Najpopularnije tv emisije niskobudetske serije

koje prikazuju nain ivota srednje klase
Neprekidno odvijanje (nuno redovno praenje)
Razliita objanjenja popularnosti sapunica:
nain da se pobegne iz realnosti nezanimljivog i
monotonog naina ivota (naroito za ene)?
No, i sami likovi u serijama imaju brojne
probleme u ivotu
Izvesnije objanjenje: sapunice prikazuju
univerzalna svojstva linog i emocionalnog ivota
(dileme svakog od nas)
Podsticanje gledalaca na kreativnije razmiljanje
o sopstvenom ivotu

RANE TEORIJE O MEDIJIMA

Komunikacija: prenos informacija od jednog

pojedinca do drugog ili od jedne grupe do druge,
bilo govorom ili putem masovnih medija
Prvi uticajni teoretiari medija: kanadski autori
Harold Inis i Maral Mekluan
Inis: snaan uticaj medija na organizaciju drutva
Mekluan: medij je poruka (priroda medija vie
utie na drutvo nego poruke ili sadraji u
medijima)
Primer razlike televizije i knjige (tampanih medija)
Nastajanje globalnog sela zahvaljujui elektronskim
medijima (ljudi iz celog sveta gledaju dogaaje na
vestima i zajedniki uestvuju u njima)

JIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERA

Pripadnost frankfurtskoj koli: inspiracija u

Marksovim idejama i radovima ali uz nuno
osavremenjavanje (zapostavljen uticaj kulture kod
Marksa)
Frankfurtska kola: izuavanje industrije kulture
ili zabave (film, TV, popularna muzika, radio,
dnevna i nedeljna tampa)
Uticaj irenja industrije kulture na smanjenje
sposobnosti pojedinaca da kritiki i nezavisno
razmiljaju
Habermas: prouavanje razvoja medija od ranog
18. veka do danas (pojava i propast javne sfere)
Javna sfera: arena u kojoj se odvija javna
rasprava i stvaraju miljenja o pitanjima od opteg
znaaja

JIRGEN HABERMAS: JAVNA SFERA

Pojavljivanje javne sfere u salonima i kafanama

Londona, Pariza i drugih evropskih gradova
Rasprave o drutvenim pitanjima inspiracija esto
leci i novine
Kljuna mesta za rani razvoj demokratije
mogunost reavanja politikih problema javnim
diskusijama
Danas: guenje demokratske rasprave irenjem
industrije kulture javna sfera kao obina varka
Politiki procesi ogranieni na parlament i medije,
prevaga komercijalnih nad javnim interesima u
drutvu
Stvaranje javnog mnenja ne na osnovu racionalne
rasprave nego na osnovu manipulacije i kontrole
kao kod reklamiranja

BODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTI

Postmodernista an Bodrijar: meu najuticajnijim

teoretiarima medija danas
Pod uticajem ideja Inisa i Mekluana
Potpuno drugaije i dublje delovanje modernih
masovnih medija nego bilo koje druge tehnologije
Masovni mediji (pogotovo elektronski poput
televizije) menjaju i samu prirodu naih ivota
Televizija ne samo da predstavlja, prikazuje svet
nego i sve vie odreuje kakav je svet u kojem
ivimo
Primer suenja O Dej Simpsonu 1994-1995.
godine u SAD
Suenje kao primer onog to Bodrijar naziva
hiperrealnost

BODRIJAR: SVET HIPERREALNOSTI

Vie ne postoji realnost (samo suenje tj.

dogaaji u sudnici) nego TV prenosi kao nova
realnost za milione ljudi irom sveta
Rat u Zalivu se ne moe desiti i Rat u Zalivu se
nije desio
Tipian rat za doba medija, televizijski spektakl
Stvaranje nove realnosti u vreme sveprisutnosti
medija
Hiperrealnost preplitanje ponaanja ljudi i
medijskih slika i prizora
Svet hipperrealnosti sainjen od simulakruma
slika koje svoje znaenje dobijaju iskljuivo od
drugih slika i nemaju uporite u spoljanjoj
realnosti
Primer pojavljivanja politiara na TV i uspeha na
izborima

DON TOMPSON: MEDIJI I

MODERNO DRUTVO

Uticaj nekih ideja Habermasa na Dona Tompsona

Analiza odnosa medija i razvoja industrijskih
drutava
Stav o odluujuoj ulozi medija u razvoju
modernih institucija
Zapostavljen znaaj medija za moderno drutvo u
delima klasika sociologije
Kritika ideja Habermasa, Frankfurtske kole i
Bodrijara
Previe negativan odnos Frankfurtske kole
prema industriji kulture
Prema Tompsonu, savremeni mediji nam ne
uskrauju mogunost kritikog promiljanja i
nismo samo pasivni primaoci medijske poruke
(kao to istie Habermas)

DON TOMPSON: MEDIJI I

MODERNO DRUTVO

1.
2.

3.

Tri tipa interakcija prema Tompsonu:

Interakcija licem u lice: znaci koje koriste
pojedinci da bi shvatili ta drugi govore
Posredovana interakcija: upotreba medijske
tehnologije i prostiranje u vremenu i prostoru
neposredna interakcija pojedinaca ali van
konteksta svakodnevnih interakcija licem u lice
Posredovana kvazi interakcija: vrsta drutvenih
odnosa koju stvaraju mediji prostiranje kroz
prostor i vreme ali bez neposredne komunikacije
pojedinaca
Posredovana kvazi interakcija monoloka po
karakteru
Primer TV programa kao jednosmernog oblika
komunikacije

DON TOMPSON: MEDIJI I

MODERNO DRUTVO

Bodrijar: trei tip interakcije dominira nad prvim i

drugim
Tompson: sve tri vrste interakcije se prepliu u
naim ivotima
Promena ravnotee izmeu javne i privatne sfere
u naim ivotima pod uticajem masovnih medija
Suprotno Habermasu, stav Tompsona da javnoj
sferi danas pripada mnogo vie stvari nego pre
(to izaziva rasprave i nesuglasice)

IDEOLOGIJA I MEDIJI

Povezanost medija i ideologije u drutvu

Ideologija: uticaj ideja na verovanja i ponaanja
ljudi
Pojam ideologije: francuski pisac Destit Detrasi
krajem 18. veka nauka o idejama
Marks: ideologija kao lana, iskrivljena svest
Mone grupe kontroliu vladajue ideje koje slue
za opravdanje njihovog poloaja
Ideoloki karakter religije: uenje siromanih da
budu zadovoljni onim to imaju
Zadatak istraivaa drutva: razotkrivanje
ideologije kako bi manje moni shvatili svoj
drutveni poloaj i delovali u pravcu njegovog
poboljanja

IDEOLOGIJA I MEDIJI

Tompson: Detrasijevo shvatanje ideologije

neutralno, Marksovo kritiko
Zagovaranje kritikog pojma ideologije: povezuje
ideologiju sa moi i interesima vladajuih grupa
irenje dometa ideologije u savremenim
drutvima od strane masovnih medija
Dosezanje ideologije do masovne publike na
osnovima kvazi interakcije (publika ne moe
neposredno da odgovori na poruku)