Amortizeri

Za poetak da razjasnimo jednu sitnicu: amortizeri

o kojima emo danas priati upravo su oni
"teleskopski amortizeri" koje nalazite u tehnikim
podacima vozila to ih opisujemo. Takoe, katkada
se koristi i termin "hidrauliki amortizeri". Oba
spomenuta naziva opisuju, barem deo, naela rada
dananjih amortizera. Oni su teleskopski, jer se
menja razmak njihovih krajnjih taaka (produavaju
se i skrauju) tako da jedan deo amortizera ulazi u
drugi. No, ujedno su i hidrauliki, jer se u njima
nalazi hidrauliko ulje ije strujanje daje amortizeru
potrebna svojstva.

Kako radi i emu slui?

Uloga amortizera u oslanjanju automobila jeste
priguivanje vibracija. Da se karoserija ne bi
nekontrolisano kretala, postavljaju se (teleskopski)
amortizeri. Njihova uloga je u tome da prigue
vibracije do kojih dolazi prilikom vonje preko
neravnina. Ipak, poznati kompromis opet se javlja.
Naime, kako emo videti iz opisa rada amortizera,
ovo se priguivanje vibracija i udara karoserije
temelji na namernom usporavanju kretanja sistema
za oslanjanje. To, pak, za posledicu ima prenoenje
udaraca s podloge (ulice) na karoseriju. to jae
(tvre) amortizere postavimo na neki automobil,
karoserija e se bre umirivati nakon to je zaljulja
neravnina na ulici. Ali, sa druge e pak strane tvri
amortizeri jae prenositi udarce na karoseriju to
vonju moe uiniti i neudobnijom od one pri
kojoj se automobil stalno ljulja.

sl. 1 - Presek i princip rada teleskopskog

hidraulinog amortizera

Princip rada teleskopskih amortizera temelji se na

strujanju hidraulikog ulja kroz ventil proraunatih
dimenzija. Na slici 1 vidljivi su presek i ema
teleskopskog amortizera. Pria je jednostavna. Iz
ematske slike je vidljivo da hidrauliko ulje
(crveno) prilikom pomeranja jedne strane
amortizera prema drugoj (sabijanje amortizera)
poinje tei kroz mali ventil na klipu za zatvaranje.
Upravo od propusnosti ovog ventila zavisi i brzina

kojom e se amortizer sabiti. Drugi ventil, prikazan na emi, takoe slui proputanju ulja, ali ovog
puta prilikom rastezanja amortizera. S obzirom na ovakvu "podelu uloga" oba su ova ventila
jednosmerna, tj. proputaju ulje samo prilikom
sabijanja ili rastezanja amortizera.
Ipak, ostali smo vam duni objanjenje zbog ega
uopte dolazi do sabijanja i rastezanja amortizera.
Naime, zavreci naeg hidraulinog amortizera
(okrugli delovi s otvorom, gore i dole) privreni
su svaki na svojem mestu - jedan na karoseriji, a
drugi na nosaima ili glavini toka.

Podvarijante i ostalo

sl. 2 - Dvostruki (levo) i jednostruki amortizer

Kao i svugde, i u prii o amortizerima imamo nekih varijacija na temu. Meu najznaajnije svakako
spadaju razlika izmeu jednocevnih (jednostrukih) i dvocevnih (dvostrukih) amortizera i vazdunih
amortizera. Na slici 2 vidite prvu navedenu varijantu, odnosno, teleskopski amortizer sa
dvostrukom cevi (levo) i teleskopski amortizer s jednostrukom cevi (desno). Iako je princip rada u
oba sluaja isti, dakle hidraulino ulje struji kroz ventile, razlike su u unutranjoj konstrukciji ovih
amortizera. Dvocevni (dvostruki) amortizer prikazan levo na slici 2 koristi spoljnu cev (smetenu
oko cevi s uljem i klipom za zatvaranje) kao posudu za suvino ulje. Naime, kada se amortizer
sabija, odnosno kada toak naleti na povienje te se priblii karoseriji, kod dvocevnih se amortizera
ulje potiskuje (uz pomo klipa) iz unutranje u spoljnju cev (tanki plavi sloj u stvari predstavlja
istisnuto ulje koje se sada nalazi u prostoru izmeu spoljnje i unutranje cevi). Tzv. "podni ventil"
koji se nalazi na ulazu u spoljnju cev zaduen je kod dvocevnog amortizera za kontrolu brzine
protoka ulja, tj. "tvrdoe amortizera". Jednocevni je amortizer sliniji naem primeru sa eme na
slici 1 . Kod njega se koristi tek jedna cev, a ulje prolazi kroz ventil smeten na samom klipu te
stalno ostaje u jednoj te istoj cevi. Sada je potrebno naglasiti da su kod svih izradi amortizera ventili
po pravilu jednosmerni. Drugim reima, jedan ventil kontrolie strujanje ulja prilikom stiskanja, a
drugi prilikom rastezanja amortizera. Kod veine automobila ova dva ventila nisu jednako podeena
(na istu propusnost), to je i logino uzmemo li u obzir da su sile koje toak tera prema gore
prilikom naleta na neko povienje daleko vee od onih koje potom rasteu amortizeri, tek pod
teinom samog toka.
No, da bi stvari bile jo komplikovanije proizvoai
komponenti oslanjanja izmislili su amortizere ija se
"tvrdoa" moe regulisati. Radi se, pojednostavljeno
govorei, o tokiu na vrhu amortizera (vidi sliku 3 )
ijim se zakretanjem podeava rad ventila za proputanje
hidraulikog ulja unutar amortizera. Veinom, amortizeri
imaju tek jednostruko ili "jednosmerno" podeavanje. To
znai da ih je mogue podeavati tek u jednom smeru
gibanja, utiui na tek jedan jednosmerni ventil. Kod
takvih se amortizera po pravilu radi u ventilu koji
sl. 3 - Amortizer s podeavanjem tvrdoe kontrolie povratak tokia, tj. rastezanje amortizera.
Ipak, matoviti su konstruktori u meuvremenu osmislili i amortizere s potpunim podeavanjem
kod kojih je mogue menjati svojstva u oba smera, tj. za oba ventila. Dakako, onima

"najrazmaenijim" prodaju se takvi amortizeri s regulacijom pomou prekidaa na ploi s

instrumentima. Sada, uostalom, i znate kako radi oslanjanje (obine, ne hidropneumatske
konstrukcije) na automobilima kojima se moe
podeavati tvrdoa (obino su to poloaji
"Comfort" i "Sport").
Gas
Eh da. Verujemo da malo ko od vas nije uo za
pojam tzv. "gasnih amortizera". No, iako jeziki
gledano ovaj izraz ba i ne odgovara, s obzirom
na konstrukciju takvih amortizera, u njima zaista
ima gasa. O emu se zapravo radi. Hidrauliko
ulje koje se nalazi unutar teleskopskog
amortizera sklono je zagrevanju izazvanom
stalnim strujanjem kroz ventile na centralnom
klipu. Takvo se zagrejano ulje, s vremenom
poinje rastezati, tj. poinje mu se poveavati
zapremina. Poveanjem zapremine ulja unutar
amortizera poveava se i pritisak itd., itd... Da bi
se nekako kompenzovala ta razlika zapremine do
koje dolazi unutar amortizera kada je on
hladan/topao, izmiljeni su gasni amortizeri. Kod sl. 4 - Gasni amortizeri s podesivom platformom
njih je, unutar cevi, ubaen gas pod odreenim
pritiskom kojeg od ulja deli posebna pregrada za razdvajanje. Kod ovakvih amortizera se poveanje
zapremine ulja kompenzuje sabijanjem prostora u kojem se nalazi gas. Obratno, kada se amortizer
ohladi i kada se ulje stisne (kada mu se smanji zapremina) gas koji je pod pritiskom poinje se iriti
nadoknaujui tako prostor nastao hlaenjem hidraulikog ulja. Gasno punjenje ove vrste
omoguava amortizerima bolje podnoenje visokih optereenja (i temperatura) te se takvi
amortizeri u pravilu ugrauju na sportske i trkake automobile.

Na slici 4 prikazana su tri gasna

amortizera s podesivom visinom
platforme - nosaa opruge. Ono to nam
ostaje da objasnimo jeste sam smisao
podeavanja amortizera, odnosno njihove,
eventualne, zamene. Naime, iz opisa rada
hidraulikog amortizera jasno je da on
prua otpor sabijanju, ali s vremenom i
biva potpuno stisnut. Imamo li tako
amortizer s npr. ventilom od 50 kg nita se s njime nee dogoditi dok ga ne opteretimo s 51 kg. Tada
e se amortizer polako poeti stiskati dok ne doe do kraja. Teorijski bi se vozilo opremljeno
iskljuivo amortizerima (bez opruga koje nose teinu karoserije) u krivini poelo postepeno
naginjati (brzina naginjanja zavisila bi o propusnosti ventila u
amortizerima), sve dok amortizeri i karoserija ne bi "legli" na
svoje graninike.
Sada nam postaje jasno emu slue amortizeri - usporavanju
gibanja veanja , odnosno deliminoj neutralizaciji njegovog
titranja. Ipak, bez opruga koje stvari vraaju na svoje mesto, nita
ne bi bilo mogue. No, to je ve tema sledeeg sata kolice.