EKOLOKO VREDNOVANJE I PROCJENA UTICAJA

PUTA NA IVOTNU SREDINU

Uticaj puta na ivotnu sredinu zavisi od mnogobrojnih faktora, a prije svega od postojeih
ekolokih potencijala, ranga puta u mrei i saobraajnog optereenja. To znai da su potrebe i
struktura procesa istraivanja ivotne sredine po irini zahvata, sadraju i nivou detaljnosti
zavisni od navedenih uslova. Ocjena projektnih varijanti puta u pogledu ispunjavanja
zahtijeva sa aspekta zatite ivotne sredine sprovodi se na svakom nivou planiranja mree i
projektovanja putnih dionica. Ako plan putne mree, koji se definie u okviru prostornog
plana drave ili regiona, predstavlja nulti korak u osmiljavanju razvoja puteva, ostali koraci
predstavljaju proces projektovanja koji se sastoji od etiri osnovna koraka (Generalni, Idejni,
Izvoaki i Arhivski projekat). Svaki korak podrazumeva iterativno ispitivanje moguih
rjeenja i donoenje odluke o najpovoljnijim.

3.1. OSNOVNI METODOLOKI KORACI

Znaaj procesa planiranja - projektovanja, s jedne strane i procesa procjene uticaja puta na
ivotnu sredinu, kao i ocjene ispunjavanja odgovarajuih zahtjeva za zatitom ivotne sredine,
s druge strane, vezan je prvenstveno za potrebu da se rezultati jednog i drugog mogu uopte
meusobno koristiti, ali i da se kao informacije mogu upotrijebiti u irim domenima jedne i
druge oblasti.
Prema Uputstvima za izradu studija o izvodljivosti projekata puteva u procesu planiranja i
projektovanja puteva predviena su etiri metodoloka koraka vezana za zatitu ivotne
sredine, i to:
1. Studija ekolokog rizika predstavlja najiru prostornu analizu problematike ivotne
sredine koja svoj smisao ima u polaznim planerskim i projektantskim koracima.
Vezana je. prvenstveno za kreativne korake koncipiranja mree na nivou zemaljskog
prostornog planiranja, stvarajui tako uslove za inventar ekolokih potencijala, njihovu
kategorizaciju i procjenu nivoa eventualnih ekolokih rizika. U situacijama kada
analiza ekolokog rizika nije sprovedena na nivou prostornog plana, javlja se potreba
da ovakva analiza bude polazna osnova i sastavni dio istraivanja naredne faze.
2. Studija zatite i unapreenja ivotne sredine predstavlja kljuni korak u pozitivnom
pristupu ovoj problematici. Kako je sutina odgovarajue projektantske faze izbor
optimalnog koridora, na ovom nivou se pruaju i jedine sutinske anse za zatitu i
unapreenje ivotne sredine. Dinamika izrade mora biti usklaena sa dinamikom
Generalnog projekta.U ovom koraku se formira stablo ekolokih uticaja koji su u
Studiji ekolokog rizika procjenjeni kao znaajni, obavlja se ocjenjivanje smjera i
intenziteta mogueg djelovanja koje se obino radi u matrinoj formi. Na ovaj nain se
uoavaju najpovoljniji koridori koji predstavljaju osnovu za dalje linijske analize. U
okviru ove studije iji je osnovni smisao u provjerama mogunosti povlaenja trase
unutar odabranih koridora, a kojima sa stanovita analize uticaja puta na ivotnu
sredinu odgovara postupak detaljne procjene u okviru koje se vri definitivan izbor
optimalnog koridora. Takoer, se izrauje Elaborat o zatiti i unapreenju ivotne
sredine za predmetni projekat.
3. Studija uticaja na ivotnu sredinu predstavlja detaljnu analitiku kvantifikaciju budui
da za osnovu analize slui prostorno definisana trasa u okviru poznatog koridora.

Metodologija detaljne procjene u fazama Studija zatite i unapreenja ivotne sredine i

Studija uticaja na ivotnu sredinu je u osnovi ista pri emu je osnovna razlika u nivou
detaljnosti ulaznih podataka.Posebno treba istai da se istraivanjima na ovom nivou
uticaji ne mogu otkloniti ve se jedino posebnim konstruktivnim rjeenjima
eventualno mogu dovesti u prihvatljive granice. Dobijeni rezultati prezentiraju se u
Elaboratu sa numerikim i grafikim prilozima i u izvetaju koji predstavlja sintezni
prikaz svih relevantnih injenica i slui za distribuciju svim institucijama koje su
ukljuene u projekat kao i za prezentaciju javnosti.
4. Izvoaki projekat zatitnih konstrukcija je rezultat procesa u kome se razrauju
usvojene zatitne konstrukcije iz faze idejnog projekta, definiu svi izvoaki detalji,
metode graenja i optimizacija procesa izvoenja. Izvoaki projekat mora sadrati
sve neophodne numerike i grafike priloge i u svim detaljima mora biti usaglaen sa
osnovnim projektom kao i sa svim drugim prateim projektima. U jednostavnim
situacijama Izvoaki projekat moe biti sastavni dio Izvoakog projekta puta ali se u
veini sluajeva radi kao posebna dokumentacija.
U situacijama kada se radi o vrlo osjetljivim ili posebno izraenim uticajima. moe od
posebnog interesa biti permanentno praenje promjena u ivotnoj sredini kao i efikasnosti
uraenih zatitnih konstrukcija. U tom smislu su neophodne posebne procedure prikupljanja
mjerodavnih podataka. Ovakve procedure mogu imati i iri znaaj ukljuivanjem u posebne
informativne sisteme i banke podataka za zatitu ivotne sredine. Svi ovi zahtjevi moraju biti
obraeni u okviru posebne dokumentacije.
Osim izloenih metodolokih koraka koji se realizuju u fazi planiranja i projektovanja putne
mree, aktivnosti u vezi zatite i unapreenja ivotne sredine se nastavljaju i u eksploataciji
putne mree. Naime, potrebe za zatitom ivotne sredine imaju znaaja i u upravljanju
putevima i saobraajnim tokovima na njima, radi ega se vri permanentno praenje
odreenih ekolokih parametara koji se mijenjaju u funkciji sa promjenama saobraajnih
tokova i sa promjenama stanja kolovoza. Ukoliko u toku eksploatacije doe do prekoraenja
ekolokih ogranienja predlae se preduzimanje odgovarajuih mjera zatite.
Predhodno definisana struktura osnovnih metodolokih koraka istraivanja problematike
ivotne sredine predstavlja najiri pristup koji u pojedinim okolnostima, bez obzira na
globalni znaaj, ne mora biti i najracionalniji. Radi se naime o injenici da lokalni uslovi,
minimalni ili nepostojei ekoloki potencijali kao i struktura i obim uticaja mogu dozvoliti
izostavljanje pojedinih koraka.

3.2. PROCEDURA PROCJENE UTICAJA PUTA NA IVOTNU

SREDINU
Procjena uticaja na ivotnu sredinu je fleksibilna procedura koja moe varirati u irini, dubini
i po vrstama analize zavisno od projekta. Kada se radi o konkretnom projektu putnog pravca,
polaznu osnovu predstavlja "Studija ekolokog rizika", (ukoliko ona postoji u okviru
prostornog plana). Ukoliko Studija ekolokog rizika na nivou prostornog plana ne postoji, radi
se uporedo sa Generalnim projektom.

3.2.1. Organizacija procedure uticaja na ivotnu sredinu

Kao ekonomska, finansijska, institucionalna i inenjerska analiza, procena uticaja puta na
ivotnu sredinu je dio pripreme projekta i stoga spada u obaveze investitora. Investitor ili
odgovorni projektant (uz saglasnost investitora) odreuju rukovodioca studije procjene uticaja
puta na okolinu i u zavisnosti od obima projekta i ekolokih potencijala posmatranog
podruja, zajedno formiraju odgovarajui radni tim.
Ukljuivanje zainteresovanih slubi
Pitanja vezana za zatitu ivotne sredine obino interesuju dravne, regionalne i lokalne
organe vlasti pokrivajui irok opseg odgovornosti (zatita prirode, zdravstvo, koritenje voda
i zemljita, turizam, ltd.), pa je neophodna koordinacija izmeu zvaninih organa . To se
najbolje postie kroz zajednike sastanke prilikom razrade kljunih taaka u analizi uticaja na
ivotnu sredinu. Prvi sastanak, koji treba odrati ubrzo poslije odluke da se priprema analiza
uticaja na ivotnu sredinu, slui za identifikaciju problema, vrsta potrebnih analiza, izvora
relevantnih ekspertiza, odgovornosti i. planiranje procedure procjene uticaja puta na ivotnu
sredinu. Dalje sastanke bi normalno trebalo organizovati kada se zavre izvetaji po fazama.

Ukljuivanje zainieresovanih grupa i nevladinih organizacija

Prilikom izrade projektne dokumentacije i realizacije projekta, a posebno pri pripremi
procjene uticaja puta na ivotnu sredinu potrebno je u potpunosti uzeti u obzir poglede
ugroenih grupa i lokalnih nevladinih organizacija. To je bitno radi razumijevanja prirode i
obima svih socijalnih uticaja i ostalih uticaja na ivotnu sredinu, i sagledavanja prihvatljivosti
zatitnih mjera.
Panelno savjetovanje o problemima zatite ivotne sredine
Za velike projekte koji imaju ozbiljan i multidimenzionalan uticaj na ivotnu sredinu,
preporuuje se organizacija panelnog savjetovanja sa nezavisnim, meunarodno priznatim
specijalistima za zatitu ivotne sredine, sa ciljem da se pored ostalog razmotre glavne stavke
i zakljuci procjene uticaja puta na ivotnu sredinu, zatim primjena preporuka iz izvrenih
studija i da se diskutuje o daljem razvoju aktivnosti na unapreenju sredine. Takav panel bi
trebalo da se organizuje bar jednom godinje, sve dok projekat tee i dok se pitanja u vezi
zatite ivotne sredine ne rijee na zadovoljavajui nain.

3.2.2. Operativni elementi procedure uticaja puta na ivotnu sredinu

Izvrenje procjene uticaja puta na ivotnu sredinu je obaveza investitora koja moe biti
prenjeta na projektanta, a rukovodilac procjene uticaja organizuje i nadgleda izvrenje procesa
procjene, uz pomo i saradnju sa projektantom i zainteresovanim slubama. Investitor,
projektant i zainteresovane slube treba to ranije da se saglase oko izbora konsultanata ili
strunjaka koji e pripremiti plan i program za procjenu uticaja puta na ivotnu sredinu i
zatim sprovesti proceduru za procjenu. Glavni koraci u operativnoj proceduri procjene uticaja
ukljuuju:
rekognosciranje (preliminarna procjena moguih uticaja), uz sagledavanje
postojeih informacija o ekolokim potencijalima (osnovu predstavlja studija
ekolokog rizika, ukoliko je uraena na nivou prostornog plana),
priprema projektnog zadatka za pojedine faze procjene uticaja, izvrenje procjene
uticaja,
projektovanje i izvrenje mjera za zatitu ivotne sredine u okviru projekta,

nadzor,
naknadno vrednovanje i praenje stanja.

Rekognosciranje (preliminarna procjena moguih uticaja)

Projekat i pojedine njegove komponente se sagledavaju u okviru postojeih ekolokih
potencijala podruja, odnosno veliine i osjetljivosti faktora ivotne sredine uzimajui u obzir
karakteristike projektovanog puta. Ovu akciju sprovodi rukovodilac zadatka i radni tim uz
savjetovanje sa zainteresovanim slubama. Ove analize se sprovode u studiji ekolokog rizika
i to kroz postupak preliminarne procjene pri emu se, na osnovu ovako dobijenih zakljuaka,
projekat svrstava u jednu od sledeih kategorija:
1. Kategorija A: Projekat moe imati razliite i znaajne uticaje na ivotnu sredinu, vri
se kompletna analiza svih moguih uticaja u svim fazama realizacije projekta.
2. Kategorija B: Projekat moe imati specifian uticaj na ivotnu sredinu, potrebna je
ograniena analiza uticaja na ivotnu sredinu.
3. Kategorija C: Detaljna analiza uticaja na ivotnu sredinu nije potrebna, daje se samo
izvetaj o preliminarnoj procjeni.
4. Kategorija D: Procjena uticaja na ivotnu sredinu nije potrebna.
Izvetaj o preliminarnoj procjeni
U izvetaju o preliminarnoj procjeni izvrenoj u okviru Studije ekolokog rizika, rukovodilac
procjene. uz konsultaciju sa zainteresovanim dravnim, regionalnim i lokalnim slubama,
treba da: identifikuje kljune probleme ivotne sredine, identifikuje kategoriju (A-D) i vrstu
analize uticaja na ivotnu sredinu koja se preporuuje, i pripremi plan za procjenu uticaja.
Ako se utvrdi da je potrebno izvriti detaljniju procjenu uticaja na ivotnu sredinu, u izvetaju
treba predloiti potrebne procedure.
Priprema projektnog zadatka
Priprema projektnog zadatka direktno proizilazi iz zakljuaka donjetih u fazi Studije
ekolokog rizika pri emu rukovodilac sa investitorom razmatra ciljeve procjene uticaja i
definie projektni zadatak za istu. Za tu svrhu je uglavnom poeljan obilazak terena od strane
kvaliflkovanih strunjaka. Projektni zadatak, treba da obuhvati adekvatnu saradnju sa
zainteresovanim slubama kao i konsultacije sa zainteresovanim grupama i lokalnim
nevladinim organizacijama
Izvrenje procjene uticaja
Analiza uticaja na ivotnu sredinu za velike projekte obino zahtijeva 6-18 meseci za
pripremu i razmatranje. Nacrti procjene uticaja treba da se daju prilikom kljunih taaka u
ciklusu obrade. Finalna procjena uticaja treba da se dostavi prije procenjivanja, da bi se
smanjio rizik promjene projektne dokumentacije i zastoja koji bi zbog toga nastali u kasnijim
fazama.
U veini sluajeva, procjena uticaja na ivotnu sredinu ini dio opte Studije izvodljivosti
(feasibility study), tako da su zakljuci iz procjene uticaja direktno ugraeni u projektnu
dokumentaciju.
Nadzor
Preporuke procjene uticaja ine osnovu za nadzor nad izvrenjem projekata u oblasti zatite
ivotne sredine, status mjera za ublaavanje i podaci iz programa osmatranja ("monitoringa')
ine dio u izvetajima nadzora. Kada se ostvare glavni ciljevi, moe se ukazati potreba za
posebnom inspekcijom od strane eksperata za oblast zatite ivotne sredine.
Naknadno vrednovanje

Arhivski izvetaj o zavretku projekta koji se unosi u banku podataka o putevima treba da
sadri podatke o uticajima na ivotnu sredinu, bez obzira da li su oni bili predvieni
Ekolokim izvetajem, efikasnost mjera za ublaavanje, program monitoringa i druge
aktivnosti vezane za ivotnu sredinu u toku eksploatacije puta.

EKOLOKO VREDNOVANJE
Uticaj puta na ivotnu sredinu zavisi od mnogobrojnih faktora, a prije svega od
postojeih ekolokih potencijala, ranga puta u mrei i saobraajnog optereenja. To znai da
su potrebe i struktura procesa istraivanja ivotne sredine po irini zahvata, sadraju i nivou
detaljnosti zavisni od navedenih uslova. Ocjena projektnih varijanti puta u pogledu ispunjenja
zahtjeva sa aspekta zatite ivotne sredine sprovodi se na svakom nivou planiranja mree i
projektovanja putnih dionica.
Osnovni metodoloki koraci
Znaaj kompatibilnosti procesa planiranja projektovanja, s jedne strane i procesa
procjene uticaja puta na ivotnu sredinu, kao i ocjene ispunjenosti odgovarajuih zahtjeva za
zatitom ivotne sredine, s druge strane, vezan je prvenstveno za potrebu da se rezultati
jednog i drugog mogu uopte meusobno koristiti, ali i da se kao informacija mogu
upotrijebiti u irim domenima jedne i druge oblasti.
Prema uputstvima za izradu studija o izvodljivosti projekta puteva u procesu
planiranja i projektovanja puteva predviena su etiri metodoloka koraka vezana za ivotnu
sredinu, i to:
1. Studija ekolokog rizika predstavlja najiru prostornu analizu problematike ivotna
sredine koja svoj puni smisao ima u polaznim planerskim i projektantskim koracima.
Vezana je prvenstveno za kreativne korake koncipiranja mree na nivou zemaljskog
prostornog planiranja, stvarajui tako uslove za inventar ekolokih potencijala, njihovu
kategorizaciju i procjenu nivoa eventualnih ekolokih rizika.
2. Studija zatite i unapreenja ivotne sredine predstavlja kljuni korak u pozitivnom
pristupu ovoj problematici. Kako je sutina odgovarajue projektantske faze izbor
optimalnog koridora, na ovom nivou se pruaju i jedine sutinske anse za zatitu i
unapreenje ivotne sredine. Dinamika izrade mora biti usklaena sa dinamikom
generalnog plana.
3. Studija uticaja na ivotnu sredinu predstavlja detaljnu analitiku kvantifikaciju budui
da za osnovu analize slui prostorno definisana trasa u okviru poznatog koridora.
4. Izvoaki projekat zatitnih konstrukcija je rezultat procesa u kome se razrauju
usvojene zatitne konstrukcije iz faze idejnog projekta, definiu svi izvoaki detalji,
metode graenja i optimizacija procesa izvoenja.
Procedura procjene uticaja puta na ivotnu sredinu
Procjena uticaja na ivotnu sredinu je flaksibilna procedura koja moe varirati u irini,
dubini i po vrstama analize zavisno od projekta.
Kada se radi o konkretnom projektu putnog pravca, polaznu osnovu predstavlja
''Studija ekolokog rizika'' (ukoliko ona postoji u okviru prostornog plana). Osnovni cilj
''Studije ekolokog rizika'' je inventar ekolokih potencijala ua tako proirenom koridoru.
Nadlenosti i organizacija procedure procjene uticaja na ivotnu sredinu

Kao ekonomska, finansijska, institucionalna i inenjerska analiza, procjena uticaja

puta na ivotnu sredinu je dio pripreme projekta i stoga spada u obaveze investitora. Investitor
ili odgovorni projektant (uz saglasnost investitora) odreuju rukovodioca studije procjene
uticaja puta na okolinu i zavisnosti od obim projekta i ekolokih potencijala posmatranog
podruja, zajedno formiraju odgovarajui radni tim. Za velike projekte preporuuje se:

Ukljuivanje zainteresovanih slubi

Ukljuivanje zainteresovanih grupa i nevladinih organizacija
Panelno savjetovanje o problemima zatite ivotne sredine

Operativni elementi procedure uticaja puta na ivotnu sredinu

Glavni koraci u operativnoj proceduri procjene uticaja ukljuuju:

rekognosciranje (preliminarna procjena moguih uticaja), uz sagledavanje postojeih

informacija o ekolokim potencijalima (osnovu predstavlja studija ekolokog rizika,
ukoliko je uraena na nivou prostornog plana),
priprema projektnog zadatka za pojedine faze procjene uticaja,
izvrenje procjene uticaja,
projektovanje i izvrenje mjera za zatitu ivotne sredine u okviru projekta,
nadzor,
naknadno vrednovanje i praenje stanja.

U toku izvrenja procedure procjene uticaja na ivotnu sredinu investitor se

obavjetava o aktuelnom stanju radova putem mjesenih izvjetaja.