Definicija hraniva

Postoji vie definicija hrane i hraniva. Prema jednoj od njih, hranom

se smatraju sve supstance biljnog, ivotinjskog i mineralnog porekla,
kao i sintetike supstance, proizvedene prirodnim ili industrijskim
putem, koje unete peroralnim putem mogu da obezbede jednu ili vie
od navedenih funkcija:
- da obezbede energiju;
- da obezbede materijal za izgradnju tkiva;
- da obezbede odvijanje biohemijskih procesa i fiziolokih funkcija;
- ne utiu negativno na iskoriavanje hrane;
- da nisu tetne za zdravlje ivotinja, kao i ljudi koji konzumiraju
ivotinjske proizvode i prehrambene proizvode ivotinjskog porekla.

 Korieno hranivo cenom kotanja ne treba da utie

nepovoljno na rentabilitet stoarske proizvodnje!
Trokovi ishrane ine 60-80% od ukupnih trokova u
pojedinim oblicima proizvodnje u stoarstvu.
Hraniva sadre sledee hranljive materije: proteine,
masti, ugljene hidrate i minerale.
Hranljiva vrednost hraniva sadraj hranljivih materija
svarljivost

KLASIFIKACIJA HRANIVA
Podela hraniva
prema poreklu
hraniva biljnog
ivotinjskog (animalnog)
mineralnog porekla
hemijskom sastavu
ugljenohidratna (energetska)
proteinska
mineralna
vitaminska
energetskoj vrednosti
koncentrovana hraniva (voda >40%, SC < 18%, OHJ > 0,65)
kabasta (voda, SC)

 Dodaci stonoj hrani ili mikrohraniva

Krmne smee
Krmna baza

IZBOR HRANIVA U ODNOSU NA IVOTINJSKU

VRSTU

FAKTORI KOJI UTIU NA KVALITET BILJNE

HRANE
Botanika pripadnost
Poaceae
Fabaceae
drugi rodovi
Faza razvia
Usklaivanje poetka korienja u skladu sa potrebama odreene vrste,

odnosno kategorije domaih ivotinja.

Ciklus vegetacije
Uslovi gajenja
Zemljite, klima, agrotehnika

Nain korienja