Mark Aarons, John Loftus

PACOVSKI KANALI

Naslov originala:
Ratlines by Mark Aarons and John Loftus
Copyright za Srbiju:
Metaphysica
Prvo izdanje:
2012.
Izdava:
Apis, Banjaluka
Prevod:
Milan Milievi
Tira:
500
tampa:
GP
Distribucija:
BiH - 065/415-765, Srbija: 064/089-6937

Sadraj
Predgovor
Avet nad Evropom
Biskup Hudal i prvi talas
Francuski pijun u Vatikanu
Udarac koji je uzdrmao Vatikan
Pacovski kanal
Zlatni svetenik
Vatikanski crni orkestar
Diplomatske obmane
Zakljuak
Izjave zahvalnosti
Fusnote

"U svakom sluaju, davno sam shvatio daje svetovnjaku i nekatoliku, a istini na volju i veini
katolika i duhovnika izvan grada Vatikana, skoro nemogue da daju valjanu procenu ili iskau
pouzdano miljenje o papskoj politici. Na papinu odluku moe, ili mora, da utie toliko mnogo
nemerljivih ili nevidljivih elemenata. tavie, atmosfera Vatikana ne samo da je nadnacionalna i
univerzalna... ve se prostire u nekoj etvrtoj dimenziji i, da tako kaem, van vremena je... na primer,
oni su u stanju da dinastiju Savoja shvate kao neko kratko meusluenje, a eru faizma kao incident u
istoriji Rima i Italije. Oni raunaju u vekovima, a planiraju za venost i to neizbeno ini njihovu
politiku nedokuivom, zbunjujuom i, ponekad, prekorevajuom za praktine i vremenom i svetom
uslovljene umove."
Ser Darsi Ozborn
Britanski ambasador u Vatikanu, mart 1947. godine
"Pretpostavljam da... je neki sporazum sklopljen s Vatikanom i Argentinom... da se zatite ne samo
kvislinzi ve i oni... koji su krivi za uasne zloine poinjene u Jugoslaviji. Jasno mi je da moramo da
zatitimo nae agente, mada se toga gadim... mi urujemo s Vatikanom i Argentinom da krivcima
obezbedimo raj u ovoj drugoj zemlji."
Don Murz Kebot
Ameriki ambasador u Beogradu, jun 1947. godine

Predgovor
Prvi nagovetaji postojanja vatikanskih Pacovskih kanala pojavili su se u Americi. Verovatno je
tako i trebalo da bude, jer su upravo Amerikanci tim imenom nazvali podzemne mree Svete Stolice
za bekstvo nacista. Za vreme Drugog svetskog rata, Uprava strategijskih slubi (OSS) skovala je
naziv Pacovske linije za svoje mree bekstva i skrivanja koje su koristile posade aviona amerike
ratne avijacije, oborene iznad okupirane Evrope. Pacovska linija se nije odnosila na nacistiku
gamad koja je beala kroz vatikansko podzemlje (mada je, ako se bolje razmisli, to sasvim
odgovarajui opisni naziv). Pacovskalinija, veza, je naziv za lestve od konopca koje se pruaju do
vrha jarbola, poslednjeg bezbednog mesta u situaciji kad brod tone. Tako je Pacovska linija,
odnosno, Pacovski kanal postao uopteni obavetajni naziv za mreu evakuacije, bekstva.
Dok su se veterani OSS hvalisali svojim Pacovskim kanalima, vatikanski su morali zauvek da
ostanu skriveni. Meutim, ispod mirne varoi Sutlenda, Merilend, SAD, nalazi se dvadeset
podzemnih odaja, svaka povrine jutra zemlje, koje su od poda do tavanice ispunjene uredno
sloenim tajnim dokumentima iz Drugog svetskog rata. Ti dokumenti su skrivani od pogleda javnosti
blizu pola veka. Kako su decenije prolazile, prvobitne uvare smenili su drugi koji nisu ni sanjali
kakve sve uasne tajne lee sahranjene u podzemnim odajama, sve dok, malo pomalo, nisu podigli
veo s tajne Vatikana.
Kada efovi obavetajnih slubi budu itali ovu knjigu, bie ve kasno. Nije vano da li se
predmetni dogaaji jo uvek vode pod oznakom strogo pov, niti da li su dosijea grekom otvorena,
injenica je da je legalnim putem otvoreno toliko dokumenata, da je svako dalje prikrivanje
besmisleno. Vatikanski Pacovski kanali su preli iz domena tajne u istoriju. Re je o nakaznom
zavetanju koje su ostavili pijuni, o skandalima i krijumarenju nacista. To je tuna istorija
vatikanske obavetajne slube.

1.poglavlje

Avet nad Evropom

Posle krvavih srednjevekovnih krstakih ratova pape su poprimile mnoge osobine kraljeva. itave
italijanske pokrajine bile su politiki ugraene u papske zemlje. Stanovnitvo je dugovalo podaniku
pokornost i plaalo poreze rimskom biskupu. No, potresi, reformacije i Napoleonovi ratovi
nagovestili su postepenu eroziju papinih zemaljskih moi. Do polovine devetnaestog veka, neumitni
politiki, drutveni i kulturni procesi su potkopali, a onda i nadvladali politiku mo Vatikana.
Ujedinjenje Italije, konfiskacija crkvenih poseda i suavanje papske zemlje na nekoliko kvadratnih
kilometara oko Trga Sv. Petra simbolizovali su gubitak svetovne moi. Ve kada je Pije XI izabran,
svet je odavno prevaziao potrebu za imperatorskim papama. Ovo je, na mnogo naina, bio neizbean
ishod poetaka savremenog doba, ulaska demokratije, antiklerikalizma, liberalizma, socijalizma i
komunizma. Rezultat je bio taj da se do kraja devetnaestog veka rairilo verovanje da bi bilo
"anahrono da pape igraju civilnu politiku ulogu u savremenoj meunarodnoj zajednici Evrope."1
Umesto da se bave promenama koje donosi vreme, pape su se povukle iza zidina Vatikana.
Katolianstvo je poelo da stagnira pod tekim bremenom izolacije, konzervativizma i sve vee
krutosti. Sve ovo je, nemalim delom, bilo uzrokovano destruktivnom politikom izbora, koja je iz
papstva iskljuivala sve osim Italijana prilikom glasanja u Savetu kardinala. Nekoliko stotina godina
Univerzalnom katolikom crkvom doslovno je dominiralo italijansko svetenstvo.
Svet se menjao brzo, i to nagore. ak i u katolianstvom bezuslovno duboko proetoj Italiji, stare
tradicije i poslunost svetenstvu bile su nestale, dok su se nove doktrine uzdizale na njihova mesta.
Musolinijeva faistika vlada je bila preuzela Italiju, a s oduevljenom dobrodolicom su je primili
slojevi obinih katolika. Pored jaanja faizma u Italiji i uzlaza komunizma u Rusiju, Svetu Stolicu su
zabrinjavali sve snaniji uticaji sekularizacije, materijalizma, pa ak i irenje demokratije. Pije XI je
verovao da je ovo potonja forma vladavine, "zasnovana na skoro univerzalnom pravu glasa, puna
tekih mana" zato to doputa ak i obinom "rabadiji" da vlada jednom demokratskom zemljom.2
Ove nove doktrine su ga uznemiravale jo vie posle propasti starog poretka u Srednjoj Evropi.
Po tradiciji, Vatikan je obraao panju habzburkim vladaocima Austro-Ugarske carevine radi zatite
katolianstva u Srednjoj Evropi. Dinastija Habzburga je bila Vatikanov vojni grudobran izmeu
protestantske Pruske i pravoslavne Rusije.
Raspad Austro-Ugarske carevine na zavretku Prvog svetskog rata bio je jo jedna velika
katastrofa za Svetu Stolicu. Dugogodinji dravni sekretar, kardinal Pijetro Gaspari (Pietro
Gasparri), smatrao je da je ishod u vidu stvaranja vie malih nezavisnih drava "krajnje nesrean".
Po njegovom miljenju, "ta nova ehoslovaka je toliko nacionalno heterogena i sa toliko
geografskih anomalija da je nestabilna i verovatno e izazvati velike tekoe". Njegovi pogledi na
verovatan razvoj dogaaja u Jugoslaviji kojom dominiraju Srbi bili su istovetni.3
Ruenje jedne postojane, katolike, srednjeevropske carevine je bio teak udarac istorijskom
poimanju pravilnog poretka u Vatikanu. Novoformirane drave su naglasak stavljale na
sekularizaciju, uz odbijanje drevnog koncepta po kom njihovo stanovnitvo duguje vojnu odanost i
potinjenost - Crkvi i dravi. Vatikan je posmatrao ove promene zbunjeno.
Kao preanji diplomata, PijeXI je shvatao realnost savremenog doba i pokrenuo je rasprave za
razreavanje politikih odnosa i veza Vatikana s italijanskom vladom. Od 1870. godine njegovi

prethodnici su uporno odbijali da prihvate gubitak papskih zemalja i njihovo preputanje Italiji i
opredelili su se da ostanu zatoenici u Vatikanu. Pije XI je ponudio da se odrekne svojih prava na
svetovnu vlast nad nekadanjim pokrajinama, u zamenu za trajno priznanje suverenog statusa grada
Vatikana.
Pije XI zvanino nikada nije voleo, a kamoli prihvatio faizam, izjavljujui da "nijedan katolik ne
moe da bude istinski ubeen faista".4 Meutim, s Musolinijem je ipak postignut jedan kompromis, u
cilju okonanja stagnacije Crkve. Februara godine zakljuen je Lateranski ugovor, kojim je namireno
takozvano "rimsko pitanje".
Posle ovoga, od papskih zemalja ostalo je ono nekoliko kvadratnih kilometara grada Vatikana, uz
jo neto internata i zavoda sa ekstrateritorijalnim statusom u samom Rimu. U stvari, Pije XI je
vladao malenom zemljom sa svih strana okruenom Musolinijevom faistikom dravom. Koliko god
da je kraljevstvo bilo malo, grad Vatikan je najzad priznat kao papina suverena teritorija, sa vlastitim
obezbeenjem granica (srednjevekovna vajcarska garda), bankama, potanskom slubom,
diplomatijom i pravnim sistemom.
Lateranski ugovor je znaio realno priznanje da u dvadesetom voku vie nema mesta drevnom
statusu papa kao politikih voa. Ipak, gubitak papskih zemalja je doneo veliku promenu u
orijentaciji Svete Stolice. Od Lava XIII krajem 1870-ih godina, rimske pape su sve vie teile
"nadnacionalnom svetu moralnog autoriteta".
Zanimajui se daleko vie za pitanja socijalne pravde i prava radnika (na primer, pouna
"radnika" enciklika Lava XIII, Rerum Novarum) i za jo ira pitanja, poput mira u svetu, Sveta
Stolica je nastojala da se uspostavi kao moralna sila pred gresima savremenog sveta. Luteranski
ugovor je sadrao sutinske elemente ovog savremenog nadnacionalnog moralnog poloaja. U lanu
24. Vatikan je izjavio da eli da ostane i da e ostati izvan svetovnih nadmetanja izmeu drugih
drava i van meunarodnih kongresa sazvanih po takvom pitanju, osim ukoliko suprostavljene strane
upute sloan apel za njegovu misiju mira, u svakom sluaju zadravajui za sebe pravo da istie i
brani svoju moralnu i duhovnu vlast.
Posle Lateranskog ugovora s Musolinijem iz 1929. godine i Konkordata s Hitlerom iz 1933.
godine, Pije XI je koristio osnaen diplomatski status Crkve kao odskonu dasku za njenu savremenu
misiju.
Februara 1939. godine, nekoliko dana pred smrt, Pije XI je navodno pripremio poslednji govor
namenjen italijanskim biskupima. Bio je navodno spreman da najotrijim i najjetkijim recima, kao
ubodom aoke, osudi nacizam i faizam. On je napustio ovaj svet a da taj govor nije odrao.5
U nedavno objavljenoj studiji britansko-vatikanskih odnosa iz ovog perioda, Oven edvik (Owen
Chadwick) tvrdi da je "februara 1939. godine, velikim silama bilo vanije ko e biti novi papa nego
pri bilo kom izboru od poetka devetnaestog veka". Hitler i Musolini su prieljkivali papu koji e
makar da ostane neutralan u njihovoj borbi s Britanijom i Francuskom. A opet, kako edvik detaljno
prikazuje, sve strane su podrale uzdizanje kardinala Euenija Paelija. Gotovo svi veliki akteri na
svetskoj sceni su, polazei od veoma razliitih perspektiva i sukobljenih interesa, videli Paelija kao
oveka za kog je najverovatnije da e posluiti njihovim ciljevima.
Paeli je poticao iz istaknute rimske aristokratske porodice, koja je imala uticaja u Vatikanu jo od
prvih godina devetnaestog veka. On je mogao da se opredeli skoro za bilo koji ivotni put i karijeru,
ali je sledio poziv Crkve i rukopoloen je 1899. godine. Iako je eleo pastorsku slubu, brzo je dobio
postavljenje u Dravnom sekretarijatu Svete Stolice (vatikansko Ministarstvo inostranih poslova),
1901. godine. Ubrzo se istakao i stekao "ugled izvanrednog vatikanskog diplomate, sluei s takvom

odanou i uspehom da je proizveden u poasnog Sardskog nadbiskupa. Pre slubovanja u Minhenu,

Paeli se ve bio uzdigao do viih funkcija u Dravnom sekretarijatu Svete Stolice, postavi
podsekretar za vanredne poslove 1914. godine, kada mu je bilo trideset osam.6
Ovo odeljenje je u stvari bilo "politiki organ" Vatikana i rukovodilo je odnosima Svete Stolice s
inostranim vladama, ukljuujui pregovaranja u cilju postizanja konkordata. Drugo odeljenje ovog
sekretarijata, "redovni poslovi", davalo je pomo, potporu i subvencije i prualo savete za katoliku
akciju irom sveta, utiui tako na "unutranju politiku drugih zemalja".7
Paeli je zatim postavljen za papskog nuncija u Nemakoj, i bio je zaduen za pregovore oko
zakljuenja konkordata i s Bavarskom i s Pruskom. Godine 1929. postao je kardinal, a naredne ga je
Pije XI postavio za dravnog sekretara. Kao "ovek ubedljivo svetake prirode", kao "odlian
propovednik, ovek velike pobonosti, inteligencije i neuobiajenog linog arma", kako ga je opisao
jedan britanski diplomata, Euenio Paeli je igrao i glavnu ulogu u stvaranju vatikanskog Konkordata
s Hitlerovom Nemakom 1933. godine.
Ubrzo, kardinal Paeli je uzdignut na najvii poloaj, voljom sebi jednakih. Preuzeo je titulu pape
upravo kada se svet pripremao za novi svetski rat. Na svoj ezdeset trei roendan, 2. marta 1939.
godine, Paeli je uzeo ime Pije XII. Neki su u ovome videli veliku simboliku, tvrdei da je novi papa
tako objavio nameru da nastavi politiku i stavove svoga prethodnika.
Prva odluka PijaXII je bila da neobjavljene osude nacizma od strane njegovog prethodnika
prepusti zaboravu vatikanskih Tajnih arhiva, gde su one ostale dvadeset godina, sve dok Jovan XXIII
nije neke od njih pustio u javnost, 1959. godine.8 Polemika o stavovima i politici Pija XII za vreme
Drugog svetskog rata je dobro poznata (videti knjigu Hitlerov papa", Don Kornvel).
Kritiari optuuju PijaXII da je odustao od svojih moralnih i milosrdnih stavova za vreme rata, da
je ostao nem kada je bez odlaganja trebalo da digne glas protiv kasapljenja miliona nevinih. Oni
veruju da je on trebalo da se oglasi s nedvosmislenom moralnom silinom, umesto da ublaava, pa ak
i prikriva svoje poruke saoseanja i solidarnosti sa stradalnicima. Dalje, evropskim biskupima je
moglo da se naloi da preduzimaju efikasnije akcije u smislu obuzdavanja svireposti i pruanje vee
moralne i materijalne pomoi. Zar mnogi od usmrenih nisu mogli da preive samo da je papa za
borbu protiv nacizma upotrebio u punoj meri sredstva Crkve, koja nikako nisu za zanemarivanje?
Od kraja rata naovamo, na Katoliku crkvu se upire prstom zbog zatvaranja oiju pred
Holokanstom. Preneraujue utanje Vatikana u odnosu na Jevreje moe se prikazati jednim
dogaajem koji se zbio 1944. godine, upravo kada je Adolf Ajhman (Adolf Eichmann) pripremao
svoju poslednju veliku operaciju istrebljenja. Veina od 800.000 maarskih Jevreja je dotadanji rat
bila preivela, sve dok Nemci nisu postavili potpuno pronacistiku vladu, marta 1944. godine.
Vatikanu je bio upuen hitan apel od strane jedne amerike delegacije. U ime Komiteta za ratne
izbeglice, oni su zahtevali papinu intervenciju u cilju spaavanja bespomonih rtava. "I vreme je i
pravi povod da verujemo da na moralne vrednosti koje su u pitanju i na duhovne posledice koje
moraju da proisteknu iz ravnodunosti prema progonima i masovnim ubijanjima bespomonih
mukaraca, ena i dece treba da se skrene panja maarskih vlasti i naroda." Apelovali su da
"Njegova Svetost moda nae za shodno da se izrazi po ovom pitanju u obraanju vlastima i narodu
Maarske, koji u velikom broju iskazuje duhovnu pripadnost Svetoj Stolici".
Tokom meseci koji su usledili, maarski Jevreji su prikupljani i koncentrisani u na brzinu
pripremljena geta, u kojima su bili strahovito zlostavljani. Veina ih je onda prebaena u Auvic i
ubijena. Do oktobraje ve njihovbroj bio drastino smanjen, ali su Amerikanci primili informaciju da
e neto manje od 300.000 preivelih biti poslano u sigurnu smrt. Usledilo je jo jedno obraanje

Vatikanu, a od pape je traeno da se putem radija obrati javnim apelom narodu i svetenstvu u
Maarskoj, "podstiui ih da privremeno sakrivaju Jevreje i usprotive se deportovanju i istrebljenju
tih ljudi koliko god je to u njihovoj moi".9
Papa Pije XII odluio da ne uini ovakav apel, "jer bi, ukoliko bi tome ve pristupio, iz potenja
prema svim stranama morao da kritikuje Ruse".
U maju 1943. godine, Tardini je otvoreno predviao da "ima osnova da se strahuje:
(a) da e se rat zavriti preteno ruskom pobedom u Evropi i
(b) da e rezultat toga biti brza difuzija komunizma u velikom delu kontinentalne Evrope, pa da e
stoga doi do razaranja evropske civilizacije i hrianske kulture.10
Bliska pobeda Saveznika takoe je znaila potvrdu najcrnjih strahova monsinjora Tardinija sovjetsku okupaciju najveeg dela Srednje i Istone Evrope, i formiranje jednog monog
komunistikog bloka. Pre toga je ak bilo i razgovora o nekoj vrsti zbliavanja izmeu Moskve i
Vatikana. Meutim, kako je sovjetska armija napredovala prema zapadu, Moskva je pokrenula
propagandnu kampanju, optuujui papu da je profaista i da je za pobedu Nemake.
Dok je Vatikan pred javnou utao u vezi nacistikih zverstava za vreme rata, Pije XII je 1945.
godine preokrenuo vlastitu politiku i odluio da sada glas Crkve mora da se digne protiv Staljinovih
zloina. Vatikan je obezbeivao Zapadnim silama detaljne izvetaje o stanju u Sovjetskoj zoni
Berlina. Ti materijali su bili puni pria o konfiskacijama, deportovanju, ogromnom broju vetakih
prekida trudnoe kao posledici iroko praktikovanih silovanja od strane Sovjetskih trupa, bolestima,
otimainama i nasilnim izgladnjivanjima.11
U pitanju je bila pozornica uasa o kojoj je Vatikan izvetavao iz svake zemlje pod sovjetskom
okupacijom.
Do 1950. godine Vatikan je ve prikupio dovoljno obavetajnih podataka da pokae kako ista
situacija, u veoj ili manjoj meri, vlada u svim drugim zemljama u kojima su komunisti uspostavili
praktinu vlast - u Albaniji, ehoslovakoj, Bugarskoj, Rumuniji, baltikim dravama, Jugoslaviji,
Istonoj Nemakoj i Poljskoj.
Papa nije imao armije pod svojim zapovednitvom, samo diplomate i njihove sadruge i saputnike.
U svojoj borbi, papa se opredelio za pijunau i sve ono to uz nju ide. Pre zavretka Drugog
svetskog rata tajna diplomatska skupina oko pape je regrutovala agente za ovaj sledei rat.
Raanje i razvoj tih aktivnosti verovatno poinje od papinog zahteva upuenog Montiniju da
organizuje vatikansku Informativnu slubu. Amerika armija je zapazila sumnjive aktivnosti ove
humanitarne agencije jo marta 1944. godine, uz napomenu da je ona "organizovana radi slanja
pozdrava i lepih elja radioputem ratnim zarobljenicima u Severnoj Africi i prenoenja njihovih
poruka sline prirode". Amerikanci su verovali da se tu odvija neka prikrivena aktivnost i naloili da
ni o kakvom "proirenju vatikanske Informativne slube ne sme da se razmilja i planira, iz dunog
obzira prema bezbednosnim pitanjima".12 Ako je verovati kasnijim izvetajima, Informativna sluba
Vatikana je posle rata prerasla u veliku i snanu obavestajnu silu.
Amerika obavetajna sluba se neko vreme aktivno zanimala aktivnosti Vatikana. Prema nekim
izvetajima, "savezniki obavetajni oficiri visokin inova i poloaja" odravali su "tesne veze s
visokim vatikanskim velikodostojnicima" dosta pre pada nacizma.13 Oktobra 1945. godine,
Amerikanci su zapazili da "jezuitski oci, koji uvek izlau konkretne i razumom potkovane projekte,
imaju sve snaniji uticaj nad Kurijom. Prema njihovom izvoru, jezuiti su vodili borbu Svete Stolice,
a jedini pozitivan korak koji je do sada preduzeo Vatikan je organizacija programa proboja; naroito
snalaljivo i sposobno ljudstvo se alje u razne oblasti radi voenja katolikih elemenata, kako bi

svojim odanim zanosom i primerom odralo te elemente na pravom putu bez kolebanja. Veina tih
agenata su jezuiti.14
Krajem 1947. godine, obavetajna mrea SAD je primila gotovo neverovatne izvetaje o
umeanosti Vatikana u prikrivene operacije. Dek Nil (Jack Neal), ef Odeljenja za "Korelaciju
inostranih aktivnosti Stejt departmenta (tajne obavptajne grupe pri Ministarstvu spoljnih poslova
SAD), uputio je jednu beleku direktoru Federalnog istranog biroa (FBI) Edgaru Huveru (J. Edgar
Hoover), efu Mornarike obavetajne slube i amerikim diplomatama pri Svetoj Stolici: " ...izvor
koji se smatra veoma pouzdanim izvetava da je vatikanska Informativna sluba, sa seditem u gradu
Vatikanu, meunarodna pijunska sluba Vatikana.
Isti izvor izvetava da su se za vreme i po zavretku poslednjeg rata dezerteri tajno organizovali u
Nemakoj i Austriji. Ubrzo po Danu pobede u Evropi, pronosile su se glasine da se ta grupacija
sastoji od nekoliko miliona ljudi... ini se, tavie, da je Vatikan odluio da iskoristi tu tajnu
organizaciju, i izvetaji navode da je ve utroio milione dolara u tom cilju, mogue kroz delatnost
pomenute Informativne slube.
Za veinu tih dezertera se kae da su Estonci, Litvanci, esi i pripadnici drugih nacionalnosti
preteno katolikog porekla, koji su silom odvueni u rusku vojsku za vreme rata.
Pria se da Vatikan sada organizuje te ljude u zemljama u kojima se nalaze, a izvetaji kau da
takoe planira da se u budunosti alje u te zemlje dodatno ljudstvo pod maskom raseljenih lica ili
imigranata. Tvrdi se da se takve grupe organizuju u razliitim zemljama pod imenom Hrianskog
fronta... Prevashodan preduslov za prijem sastoji se u tome da svaki lan poloi zakletvu na odanost
Crkvi, koja povlai za sobom vernost jau i uzvieniju podanike nacionalne pripadnosti svakog
pojedinanog lana."15
Kad se osvrnemo, jasno je da je malo ko verovao da je Vatikan napustio svoju politiku strpljivog
otpora i pokrenuo jedan prikriven rat. Takvi izvetaji su smesta odbacivani kao bespredmetno
preterivanje. Kako je onda tako zamaan poduhvat mogao da tee neotkriveno? I gde da Vatikan nae
sredstva za toliko ogromno pregnue, posebno kad se zna da je veliki deo njegovog bogatstva u
nekretninama?
Jedan ameriki diplomata pri Svetoj Stolici je upozoravao da "izvetaje da Vatikan troi 'milione
dolara' na paravojne organizacije treba posmatrati s ozbiljnom rezervom". On je isticao moralna i
praktina ogranienja i prepreke takvom njihovom ukljuivanju, navodei stavove jednog "jezuitskog
svetenika navisokom poloaju ije se ime dovodi u vezu s poverljivim informativnim slubama".
Njegov jezuitski dostavlja nije znao nita o "Hrianskom frontu", mada je "u jednoj prilici izjavio
da se nekako maglovito sea takvih antikomunistikih grupa u istonoj Pruskoj i u baltikim
zemljama. Verovao je, meutim, da su one duboko proete ruskim agentima".16
Za razliku od ovih prenaduvanih tvrdnji, bilo je zrnaca istine u nekim od obavetajnih podataka
koji su stizali do Zapadnih agentura. Kao to emo videti, ista grupa visokih vatikanskih zvaninika
koja je podravala pomenuti program takoe je usmeravala tajne operacije u ovoj oblasti. Rei da su
napori te grupe vodili velikoj nesrei bilo bi nedovoljno. Zaverenika grupa zvaninika oko Pija XII
je koordinirala tu najtajniju i najsramniju operaciju u istoriji Vatikana. Oni su regrutovali bive
naciste za borbu protiv svojih neprijatelja.
Kasnije, kada je amerika obavetajna sluba izvrila provalu u sredite vatikanske mree za
krijuinarenje nacista, ozvuila im ifrantsku sobu i privukla njihove vlastite dostavljae, otkriveno
je da su mnoge od najgorih glasina bile tane. Neki od novih vatikanskih boraca bili su okoreli
nacistiki ratni zloinci. Nekoliko zvaninika Crkve "pralo" je nakradeno nacistiko blago za potrebe

fmansiranja njihovih "boraca za slobodu".

Isprva se Vatikan bavio nacistikim beguncima na neorganizovan nain, ak "amaterski". Prvi
svetenik koji je vodio tu operaiju bio je biskup Alojz Hudal (Alois Hudal). Hudal je tesno
saradivao s Montinijem i De Gasperijem na formulisanju reakcije Svete Stolice na oekivanu pobedu
Saveznika. Sada je njegov posao bio da spase koliko god je mogue nacista od "saveznike osvete" u
koju je bio ubeen, i on se tog zadatka prihvatio s velikim oduevljenjem. Komari Pija XII su tek
poinjali, kako su Hudalove pomamno zabludele operacije povele Vatikan nizbrdo ka Pacovskim
kanalima i tragediji.

2.poglavlje

Biskup Hudal i prvi talas

Vatikanov put u veliku sramotu bio je prikriven dobrim namerama. Skandal Pacovskih kanala je
poeo na kraju rata. Nemake, austrijske i italijanske zone okupirane od strane Zapadnih sila, vrvele
su od miliona raseljenih lica iz svih delova Evrope. Veina su bile istinske rtve nacizma i
komunizma. Bili su to ljudi proterani iz svojih postojbina, oni koji su napustili svoje domove ne zato
to su tako hteli, ve zato to ih je na to neposredno naterao rat.
Bilo je tu mnogo katolika, i zato nije nimalo udno to se Vatikan zauzeo za njih kod Zapadnih
vojnih vlasti. Mesecima pre nego to se Trei rajh raspao, Dravni sekretarijat Svete Stolice
pokrenuo je usklaenu kampanju za irenje svog uticaja. Traena je dozvola da odabrani svetenici
poseuju civilne logore i logore s ratnim zarobljenicima. Ciljevi takvih misija bili su spolja
plemeniti i humanitarni - da se prui duhovna i materijalna podrka, i da se prui ruka hrianskog
milosra onima koji su u nevolji.
Meutim, u uglavnom nedunim masama, ipak, bilo je mnogo nacista ije su ake bile ukaljane
krvlju miliona nevinih. Vatikan dosledno i uporno tvrdi da nije bio upoznat sa identitetom onih koji
nisu zasluivali humanitarnu pomo. Meutim, neki uticajni svetenici ne samo da su znali ko su
nacisti meu masom ljudi, ve su aktivno tragali za njima i pruali im neto sasvim posebno...
Godine 1948. Franc tangl (Franz Stangl) je umorno teturao drumom ka Rimu. Tri godine pre toga,
on je bio veoma vaan ovek - zapovednik logora za unitenje Treblinka. Bio je pedantan i precizan u
svom radu. Kada bi pristigli teretni vagoni pretrpani deportovanim mukarcima, enama i decom, ti
nesrenici su jedino videli obinu elezniku stanicu, ukusno ukraenu ardinjerama sa cveem. U
daljini se nalazilo nekoliko upa bezazlenog izgleda. Franc tangl je insistirao na redu. Putnicima bi
bilo reeno da izau radi uobiajenog zastanka za odmor i tuiranje. Kada bi se razodenuli, ljudima
je govoreno da paljivo ostave sve svoje vrene stvari u brojevima oznaenim pregradama kako bi
kasnije mogli lako da ih pronau i uzmu.
Sve se deavalo tako brzo, tako organizovano, tako smrtonosno. Tuevi su u stvari bili gasne
komore u kojima je 900.000 ljudi, uglavnom Jevreja, ubijeno odmah po dolasku. Za razliku od
Auvica, ovde se nije obavljao nikakav rad. Treblinka je imala samo jednu svrhu - masovno ubijanje
ljudskih bia. Franc tangl je bio zapovednik najefikasnije fabrike smrti Treeg rajha.
Kada je postalo jasno da e nacisti izgubiti rat, Treblinka je zbrisana i uinjeno je sve da se
sakriju i poslednji njeni tragovi. Stabla topole su zasaena na itavom tlu, a sagraena je i jedna mala
seoska kua s imanjem, od cigala iz razgraenih gasnih komora. Tu je useljena jedna ukrajinska
porodica, u oekivanju dolaska Crvene armije. tangl tada nije bio tu: on je ve bio prebaen u borbu
protiv jugoslovenskih partizana.
Kada se Trei rajh sruio, tangla je zarobila Amerika armija i internirala u Ba Il, blizu
Salcburga u Austriji. Jula 1945. godine on je prebaen u veliki logor za ratne zarobljenike u
Glazenbahu, gde je ostao doslovno anoniman vie od dve godine. Negde oko Boia 1947. godine,
Amerikanci su tangla predali Austrijancima, koji su ga drali u obinom javnom zatvoru u Lincu.
Bilo je mnogo Austrijanaca koji su bili voljni da zamure pred dobrim drugarom. Narednog maja,
tangl je "pobegao" i otputovao na jug. Jedan od najtraenijih ratnih zloinaca se tako izmigoljio iz
saveznike mree i sada se polako gegao na putu ka Rimu.

Posle mnogo dana na pranjavim drumovima, malaksalo je prelazio preko mosta na Tibru, u
potrazi za nekim svetenikom, ije mu je ime bilo apatom dostavljeno jo u zarobljenikom logoru.
Najednom se naao licem u lice s jednim svojim ranijim kolegom, policijskim oficirom bezbednosti
koji je slubovao u Viiju u Francuskoj. "Idete da se javite Hudalu?", upitao ga je ta ovek. "Da",
uzvratio je tangl, "samo ne znam gde da ga naem".1 Mnogo godina kasnije, poto je ponovo
uhapen, tanglova seania na ovo bekstvo snimila je u jednom nemakom zatvoru Gita Serenji (Gitta
Sereny), istaknuti pisac njegove biografije. tangl je izjavio da je tada, kada je stigao u Rim, u stvari
traio biskupa Alojza Hudala, rektora Papskog zavoda Santa Maria delAnima, jednog od tri
semenita za nemake svetenike u Rimu. Upravo je Hudal bio taj ije je ime apatom prenoeno kroz
nacistiko podzemlje.
Biskup je uao u sobu u kojoj sam ekao, ispruio obe ruke i rekao: Vi ste sigurno Franc tangl.
Oekivao sam Vas."2
tangl je opisivao snagu i uticaj Hudalove razuene mree za krijumarenje nacistikih begunaca.
Hudal je lino pripremio "prostorije u Rimu u kojima je trebalo da boravim dok mi ne stignu papiri.
Dao mi je jo i malo para - bio sam ostao skoro bez iega". Posle nekoliko nedelja Hudal "me je
pozvao kod sebe i dao mi novi paso - paso Crvenog krsta. Pribavio mi je ulaznu vizu za Siriju i
obezbedio posao u jednoj tekstilnoj fabrici u Damasku, a dao mi je i kartu za brod. Tako sam otiao u
Siriju".3
No, kada mu je predat paso, besprekorno pedantni Nemac je zapazio da su mu imena navedena
pogrenim redosledom, pa je srdito kazao: "Pogreili su, ovo nije tano. Moje ime je Franc D. Paul
tangl". Hudal je potapao naivnog tangla po ramenu i oinski mu rekao "Da se ne igramo vie
vatrom - nita to ne mari".4 Hudal je znao da tangl vie nikad ne sme da se izloi opasnosti
korienja svog pravog imena. Poput mnogobrojnih odbeglih nacista, tangl je bio veoma zahvalan
milosrdnim organima Katolike crkve koje su doprinele njegovom begu.
Gita Serenii ie traila komentar ovih zbivanja od monsinjora Karla Bajera (Karl Bayer). U ono
vreme, Bajer je bio direktor rimske filijale katolike dobrotvorile organizacije Karitas internacional
(Caritas International). On je izjavio da su takve greke na alosti, bile neto uobiajeno u takvom
posleratnom haosu. Uostalom, Crkva se brinula o ogromnom broju izbeglica. tangl bi, potvrdio je,
verovatno "svakako dobio novac - koji je stizao od Vatikana - ili kartu za put u Siriju, ali teko i
jedno i drugo". Bajer je doputao mogunost da je bilo "izuzetnih sluajeva kada su 'izbeglicama'
davali kartu i novac, ali se to sigurno nije desilo nikom kome sam ja pomogao ."5
Bajer je u poetku tvrdio da Hudal nije imao pristupa dokumentima Meunarodnog Crvenog krsta,
ali je na kraju priznao da je "Hudal moda zaista pribavio izvrsnu koliiniu pasoa ba za te ljiide".
Najzad se sloio da je novac koji je Hudal dao tanglu svakako poticao iz vatikanskih fondova.
Papa je zaista obezbeivao novac za tu svrhu; dodue vrlo malo, ali ipak neto."6
Da li je tangl bio usamljen sluaj - alosna ali neizbena greka legitimnih dobrotvornih akcija
Katolike crkve? Ili je on jedan od mnogih koji su pobegli koristei Hudalovu tajnu crkvenu vezu?
Simon Vizental (Simon Wiesenthal), koji je zasluan za tanglovo konano hvatanje u Brazilu 1967.
godine, veruje da je u sve bila ukljuena sloena i razraena vatikanska mrea.
Vizental se nalazio u sudnici kada je tangl izveden pred sud u Diseldorfu, u Zapadnoj Nemakoj,
i uo ga je kako sudiji govori da su nacisti unapred bili upoznati s Vatikanskim putevima bekstva. "U
vreme kada smo boravili kao internirci u logorima, znali smo da treba da idemo u Rim... Katolici su
trebali da idu biskupu Hudalu koji bi nam onda dao linu kartu Meunarodnog Crvenog krsta i potom
vizu."7

Pomo koju je tangl primio od Hudala upadljivo je slina onome to je injeno i za druge
nemake ratne zloince. Gustav Vagner (Gustav Wagner), jedan od tanglovih bliskih prijatelja,
takoe je dobio pomo od Hudala. Vagner je bio zapovenik u Sobiboru u vreme kada je tangl
vodio Treblinku, To su bili najvei nacistiki logori za unitenje u okupiranoj Poljskoj. Posle bekstva
iz zatvora koje su drali saveznici, sluajno su se sreli u Gracu, Austrija, i kretali se zajedno na
dugom putu ka Rimu. Najzad su se skrasili u Brazilu, a obojica su hvalili pomo biskupa Hudala.8
Vizental tvrdi da je jo jedan nacista, Alojz Bruner (Alois Brunner), takoe pobegao kroz
Hudalovu vatikansku krijumarsku mreu. Bruner, jedan od najokrutnijih visokih rukovodilaca
programa "deportovanja" Jevreja, pobegao je u Damask u Siriji, gde jo ivi pod imenom dr Georg
Fier (Dr Georg Fischer). Prema svemu to je poznato, on je i dalje bez ikakvog kajanja u odnosu 22
na stotine hiljada rtava koje je poslao na "preradu" tanglu i Vagneru.
Vizental je ubeen da je Hudal odgovoran i za tajno prebacivanje najozloglaenijeg od svih ratnih
zloinaca: Adolfa Ajhmana, glavnog arhitekte velike klanice. Kao ef SS Odeljenja za "jevrejska
pitanja Ajhman je paljivo vodio rauna da ljudi kao tangl i Vagner upravljaju mainerijom smrti s
punom uposlenou kapaciteta. Vizental veruje da je Hudal snabdeo Ajhmana lanim dokumentima,
po kojima je bio izbeglica iz Hrvatske "Rihard Klement" (Richard Klement), i da ga je poslao u
enovu. Tamo je Ajhman najverovatnije bio sakriven u jednom manastiru pod milosrdnom upravom
nadbiskupa Sirija (Siri), pre nego to je konano prokrijumaren u Junu Ameriku.9
Tako ozloglaen ovek nije mogao da bude zatien zauvek. Ajhmana je najzad u Argentini otkrila
izraelska obavetajna sluba; otet je, izveden pred sud i pogubljen u Jerusalimu 1962. godine. Ono
to ozlojeuje Vizentala je injenica da je katolika dobrotvorna organizacija Karitas "platila za
Ajhmana sve putne trokove da bi on stigao do June Amerike.10
Slubeni vatikanski istoriar, svetenik Robert Grejem (Robert Graham), doputa mogunost da je
Hudal moda mogao da pomogne "aci, ali samo aci, nacistikih ratnih zloinaca da pobegnu".
Kada je Ajhman uhapen tvrdilo se da je proao kroz Rim i da mu je nekakvu pomo pruio
biskup Hudal. Na pitanja o ovome Hudal je kazao: Ne znam. Pomogao sam mnogim ljudima, i moda
je Ajhmah bio meu njima. Ne znam, on nije koristio svoje pravo ime. Hudal jeste pomogao
Nemcima da se otisnu u Latinsku Ameriku, naroito u Argentinu, ali to nije bio Vatikan, to nije bio
papa PijeXII.11
Ako je Ajhmanov sluaj primer neovlaenog pruanja pomoi, on sigurno nije bio jedini. Izgleda
da je Hudal inio takve greke sa zastraujuom redovnou. Vizental se prisea: "Dok sam tragao za
Ajhmanom otkrio sam da mnogi (ratni zloinci) ive u manastirima, snabdeveni Hudalovim lanim
dokumentima", prema kojima su oni izbeglice. Jedno je sasvim sigurno - mnogi ratni zloinci koji su
pobegli u Junu Ameriku sa zahvalnou su izjavljivali da slobodu duguju tom biskupu roenom u
Austriji.
Hudal svakako nije bio nepoznat nacistima, poto je za vreme rata slubovao kao komesar
Biskupstva za Katolike nemakog govornog podruja u Italiji, a i kao svetenik ispovednik u
Nemakoj optini u Rimu. Roen je 31. maja 1885. godine, a 1919. godine je postao profesor
starozavetnih studija na Univerzitetu u Gracu. etiri godine potom, Hudal je preao u Rim kao rektor
Papskog zavoda Santa Maria del Anima, u ulici koja se ironinom igrom sluaja zvala Via del Pae "Ulica mira". Ako je Vizental u pravu, za vreme Hudalovog ravnateljstva, bilo je tu svega osim mira.
Zavod je inae bio ustanovljen u esnaestom veku u cilju teolokog obrazovanja nemakih svetenika,
ali je u posleratnoj eri bio leglo krijumarenja nacista.
Nije nimalo udno to Vizental optuuje Hudala. Biskupovi pronacistiki pogledi bili su dobro

znani. I sam svetenik Grejem doputa ovu injenicu; "Hudal je bio na prilino zlu glasu u Rimu zbog
svoje ljubavi prema nacistima i nacizmu. Imao je nekakvu predstavu da mu je boanski poziv da sredi
odnose izmeu nacista i Katolike crkve".12 Poetkom 1930-ih Hudal je ve otvoreno podravao
Hitlera, a putovao je po itavoj Italiji i Nemakoj da bi se obraao masi katolika nemakog govornog
podruja. Od samog poetka nacistike vladavine, on je srdano prigrlio tu novu vladu kao svoju.13
Njegov prvi dodir s jednim visokim nacistikim funkcionerom bio je verovatno susret s Francom
fon Papenom (Franz von Papen), Hitlerovim vicekancelarom. Fon Papen je stigao u Rim aprila 1933.
godine, radi pregovora o konkordatu izmeu Berlina i Svete Stolice. Mesec dana kasnije, Hudal je
drao govor u svom Zavodu u Rimu. Meu pozvanim gostima bili su lanovi nemkog diplomatskog
kora, kao i mesni predstavnici razliitih nacistikih organizacija. Biskup je kazao svojoj zahvalnoj
publici da "u ovom sudbonosnom asu svi nemaki katolici koji ive van Nemake pozdravljaju novi
Nemaki rajh, ija se poimanja saglaavaju i s hrianskim i s nacionalnini vrednostima.14
Nema neposrednih dokaza da je Hudal stvarno radio s nom na Konkordatu iz 1933. godine, iako je
bio tesno povezan s glavnim vatikanskim pregovaraem, dravnim sekretarom Paelijem. Meutim,
naredne godine Hudal je svakako ve bio Papenov politiki saveznik, i Papen mu se obraao za
miljenje odmah po neuspelom nacistikom puu u Austriji.15
Za samo koju godinu, Hudalova topla naklonjenost nacizmu je postala znana optoj javnosti.
Godine 1936, on je objavio jednu "filozofsku" raspravu, Osnovi nacionalsocijalizma". Kasnije je
skromno tvrdio da njegov rad prouava tokove i tenje u Nacistikoj partiji "objektivno, kako to ini
uen ovek, a ne politiar". U stvari, ta je knjiga vrvela od pohvala idejama, programima i akcijama
nacista, mada je zbilja i kritikovala antihrianske elemente u toj partiji. Do tog vremena su mnoge od
najgorih crta nacistike vladavine ve bile oigledne. A Hudal je ipak objanjavao i tvrdio da ne
postoje nikakvi filozofski razlozi zbog kojih "dobri" nacisti i katolici ne bi mogli da sarauju tesno na
izgradnji jedne hrianske Evrope.
Hudal nije bio jedini pripadnik katolikog klera koji je zastupao ovakva gledita. Primas
(nadbiskup) Austrijske crkve, kardinal Teodor Inicer (Theodore Innitzer), bio je u to vreme snano
pronacistiki orijentisan. Stoga je bilo prirodno to je na Hudalovu knjigu stavio oznaku imprimatur
("da se tampa"), odnosno dao zvanihu dozvolu Crkve za objavljivanje. Kardinal je vatreno odobrio
rukopis "kao dragoceno nastojanje da se umiri verska situacija nemakog naroda".16
Hudalova knjiga je, meutim, naila na razliit prijem kod nacista. Njegov prijatelj vicekancelar
Franc fon Papen, bio je oaran "to jedan biskup Hudalovog nivoa toliko hvali pozitivna ostvarenja
nacional-socijalizma". Pa ipak, ministar propagande Jozef Gebels (Joseph Gobels) ju je smesta
zabranio, to je bio odraz zlovoljnog raspoloenja nacista prema vatikanskim funkcionerima uopte.
Vodei ideolog nacizma, Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg), smatrao je opravdanom ovu
odluku, izjavljujui da "mi ne doputamo da temeljne postavke Pokreta, analizira i kritikuje jedan
rimski biskup".17 No, uprkos otrom stavupremaknjizi, Hudala je nacistika hijerarhija oigledno
dobro primala jer je bio i vlasnik Zlatne znake lanstva u Nacistikoj partiji.18
Jasno je i da Hudalov pronacistiki profil nije tetio njegovoj Vatikanskoj karijeri. Od 1930.
godine je bio savetnik Inkvizicije, visokog vatikanskog tribunala, iji se rad odvijao "u najstrooj
tajnosti", kako je izvetavala obavetajna mrea SAD. Osnovano 1542. godine radi "borbe protiv
kalvinistikih i luteranskih buna", ovo telo je u osnovi imalo ulogu odranja ideoloke istote "u
odbranu verovanja, katolikog morala, i jedinstvenosti Crkve pred jeresima i raskolima".
Inkvizicija je kontrolisala i "starala" se o zatiti religiozne doktrine. Grubo reeno, ona je bila
odeljenje Vatikana zadueno za cenzurisanje knjiga i obrazovnih materijala. Hudalu to nita nije bilo

strano. Danas je Inkvizicija kongregacija za doktrinu vere, i dalje jedno od najuticajnijih vatikanskih
ministarstava, "uvar pravoverja doktrine" i nameta religiozne discipline.19 Mesto konsultanta je
izuzetno vano u ovom radu, poto ti visokopreasnici "moraju da istrauju, prouavaju i pripremaju
sve sluajeve iznesene pred Inkviziciju".
Ipak, i kako su Hudalovi pogledi postajali sve napadnije i sve javnije pronacistiki, nita nije
uinjeno da se on ili disciplinuje ili ukloni sa tog monog poloaja. Umesto toga, Vatikan ga je juna
1933. godine unapredio od svetenika u poasnog biskupa, to je izuzetno retka ast za jednog
relativno sitnog rektora nastavnog zavoda.20
Uprkos ovom unapreenju, svetenik Grejem Hudalova pronacistika raspoloenja distancira od
Vatikana. On je prosto bio katoliki biskup s dobrim poloajem i ugledom, a meu takvim ljudima
ima prostora za pregrt politikih miljenja i stavova".21
Svetenik Burhart najder (Burkhart Schneider), nemaki jezuita, takoe je siguran da "biskup
Hudal nije bio ni najmanje blizak s Vatikanom. A svakako ne tesno vezan sa Svetim Ocem. On je bio
... kako da to kaem... ak i tada pomalo sumnjiv - nisu ga shvatali ozbiljno. Oajniki je hteo da bude
shvaen ozbiljno". najder, koji je za potrebe Svete Stolice s Grejemom radio na pripremi odbrane
ratne uloge Pija XII, bio je nepokolebljiv u tvrdnji da je Hudal u velikoj meri pripadao periferiji.22
Suprotno, svetenik Jakob Vajnbaher (Jacob Weinbacher), koji je bio u poziciji da moda vie zna,
nimalo ne sumnja da je "Hudal bio veoma blizak PijuXII... bili su prijatelji". Vajnbaher je postao
rektor Zavoda Santa Maria dell'Anima 1952. godine, i jasno se prisea nekoliko razgovora u kojima
je njegov prethodnik izlagao o svom prisnom linom odnosu s papom. "Mnogo sam priao s njim i to
se svakako vrlo jasno ispoljavalo."23
Vajnbaherov prikaz nije jedini koji se suprotstavlja Grejemovim i najderovim tvrdnjama da
Hudal nije imao nikakvog uticaja na vodee vatikanske zvaninike. Jedna verzija navodi da su Hudal
i Pije XII odravali dugotrajno prijateljstvo zaeto 1924. godine, kada je Paeli bio nuncije u
Nemakoj.24
Jedna jo poverljivija verzija kae da je Hudal koraao blistavim stopama svog pokrovitelja.
Hudal je za slubi pri Inkviziciji godine i za uzdizanje do poasnog biskupa od Elije 1933. godine
imao da zahvali Paelijevom rastuem uticaju u Svetoj Stolici. Zaista, Hudalovo unapreenje dolo
je posle Paelijevog postavljenja za dravnog sekretara 1930. godine.
Prema ovoj teoriji, Hudalova prisna veza s Paelijem ilustruje se injenicom da je Paeli lino
itao misu (Hudalovog) osveenja.... kao biskupa u Zavodu Santa Maria delAnima. Iz potenja
prema Paeliju, treba napomenuti da je on tada ve bio slubeni protektor tog Zavoda. Meutim,
prema ovoj verziji, njihov odnos je bio i politike prirode i proisticao je iz Hudalove uloge
Paelijevog savetnika u dugotrajnim pregovaranjima koja su vodila Konkordatu s Austrijom 1934.
godine.25
Daleko od statusa obinog anonimnog svetenog lica na periferijiVatikana, "Hudal je itekako
mogao dabude rezonator papinog glasa u zemljama hemakog govornog podnaja".26 Sadanji rektor
Zavoa, monsinjor Johanes Nedbal (Johannes Nedbal), siguran je da je Hudal bio veoma blizak Piju
XI. Nedbal navodi Hudalov udeo u Konkordatu s Austrijom kao razlog za njegovo postavljenje za
biskupa.
U jednom skoranjem razgovoru Nedbal je priznao da je Hudalova karijera bila veoma izuzetna.
Po njegovom miljenju, "sasvim je neobino" da ravnatelj jednog rimskog zavoda bude proizveden u
biskupa. Nedbal potvruje da je Paeli inodejstvovao na Hudalovom posveenju za biskupa, ali

insistira na tome da ta injenica nikako nije znaila priznavanje Hudalovih pronacistikih gledita.
Tako se dogodilo pre zbog toga to je "kardinal Paeli bio protektor Zavoda".27
Dok se slae o tome da je Hudal radio neposredno s dvojicom papa, Nedbal je beskompromisno
otar u vezi s radom njegovog prethodnika na izbavljanju nacistikih ratnih zloinaca. "Sasvim je
mogue da je pomogao pojedinima, nekolicini... On sam pria da ih je bilo nekoliko stotina, ali ja
mislim da je to preterivanje, a on je stvarno bio sklon preterivanju."
Nedbal je ponudio udesan uvid u Hudalov karakter, naglaavajui da je on "bio ovek vrlo sitne
grae i da je uvek nastojao da 'ispadne veliki. Moete to da vidite na njegovim fotografijama, a da
ste ga poznavali mogli biste da vidite i ovo drugo".28 Meutim, za oveka s problemom sopstvenog
'ja', Hudal je svakako imao neuobiajene i mone prijatelje.
Godine 1943, naprimer, upoznao je Valtera Raufa (Walter Rauff), velikog ratnog zloinca. Poto se
Himler (Himmler) potresao kada je prisustvovao masovnom streljanju Jevreja u Minsku 1941.
godine, Rauf je preduzeo nadzor nad razradom programa sa gasnim kamionima-furgonima. Ti "crni
gavranovi" ubijali su Jevreje ubacivanjem izduvnih dimova iz dizel-motora u hermetiki zapeaene
furgonske komore.
Raufovi gasni kamioni nisu bili bez odreenih jezivih tehnikih nedostataka; pri poetnim probama
nesrene rtve su umirale ne od izduvnih gasova, ve od postepenog guenja usled nedostatka
vazduha. Umesto da bude po kratkom postupku otrovan, ljudski tovar je iznutra ostavljao krvave
tragove grebanja po metalnim zidovima dok ga je guenje polako i postepeno vodilo smrti. Kad je
Raufov sistem29 najzad "usavren, nekih 100.000 ljudi, uglavnom ena i dece iz Istone Evrope,
nalo je smrt u tim pokretnim gasnim komorama.
Posle ruenja Musolinijevog reima u septembru 1943. godini, Rauf je prebaen na sever Italije,
gde je bio u slubi SS u regionu oko enove, Torina i Milana. I opet mu je zadatak bio unitenje
jevrejskog stanovnitva. Upravo u ovom periodu je Hudal ostvario kontakt s tim zloglasnim
masovnim ubicom.
Razvojna linija Hudalovog i Raufovog prijateljstva u samom svom poetku je pomalo
obavljenavelom tajne. Alfred Jarel (Alfred Jarschel), nekadanji voa Nacistike omladine, tvrdi da
je Rauf prvi put sreo Hudala u prolee 1943, kada ga je Firerov zamenik Martin Borman (Martin
Bormanh) poslao na est meseci u Rim bez ikakvog oiglednog zadatka. Bilo je to upravo u vreme
kada su Rajhu oajniki trebali visoki oficiri Raufovog iskustva i kalibra poto je ishod rata jo bio
neizvestan. Jarel veruje "da su prvi dodiri s Vatikanom bili uspostavljeni upravo u tim mesecima, a
da im je svrha bila da konano dovedu do uspostavljanja Hudalove mree za bekstva".30
Brzo se bliilo vreme kada e ta mrea stvarno zatrebati. Do poetka 1944. godine, kada su se
Saveznici iskrcali na Siciliji, ak je i Hudal video da je Hitlerov "hiljadugodinji Rajh" osuen na
propast. Sve dok su nacistike armije beleile pobede, on se vozao po Rimu sa zastavom "Velike
Nemake" na svom automobilu; ali kada su Saveznici stigli u italijansku prestonicu, juna 1944.
godine, Hudal je "bio prvi koji je tu zastavu promenio - odjednom je zakaio austrijsku".31
Poput mnogih Austrijanaca 1945. godine, Hudal je preko noi od uloge faistikog filozofa preao
na ispoljavanje svojih novootkrivenih demokratskih tenji. Odbacujui dugo odravanu progermansku
poziciju, pourio je da pristupi Komitetu slobodne Austrije u Rimu, pa ak i pomogao da se
organizuje "simbolino" osloboenje Poslanstva Austrije, zakasnelo se pozivajui na davno
izgubljeni nacionalni ponos. Hudal nije bio usamljen u svom licemerstvu. Ironija je u tome to je
austrijski narod, koji je imao vei procenat lanstva u Nacistikoj partiji nego Nemaka, smesta
zahtevao za sebe poseban tretman kao prva rtva Hitlerove tiranije.32

I u Vatikanu su se deavale mnoge dramatine promene, od kojih je jedna moda odigrala kljunu
ulogu u razradi Hudalove mree bekstava. Avgusta 1944. godine umro je kardinal Maljone
(Maglione), a Pije XII je odluio da ne postavlja novog dravnog sekretara, ve da preuzme na sebe
odgovornost za spoljnu politiku. Od tog vremerii su monsinjori Tardini i Montini radili neposredno
za papu.
U svojoj knjizi Ono posle (Aftermath), koja je izazvala dosta polemike, Ladislas Farago je
tvrdio da je ova papina odluka "znaila Hudalovulazak u najvie krugove Svete Stolice". Farago
tumai da je Maljone drao Hudala na distanci, te je ovaj jedino mogao da se uzda u prilino retke
susrete s papom lino da bi uticao na vatikansku politiku. Ali, sada je "stekao prijatelja u Dravnom
sekretarijatu".33
Posle Malj oiieove smrti, ovani Montini je dobio zaduenje da vodi poslove oko papske pomoi
izbeglicama, to je otvaralo vrata Hudalovim planovima. Farago tvrdi da je upravo Montini
obezbedio Hudalu pristup vatikanskim pasoima i drugim linim i putnim ispravama, koje je on
potom koristio da pomogne svojim nacistikim prijateljima. Istovremeno je Hudal uspostavio dobre
veze s jo jednim znaajnim vatikanskim nadletvom pod Montinijevom upravom. Bila je to papska
komisija za pomo izbeglicama, koja je direktno radila sa izbeglicama. Jedan od njenih glavnih
zadataka bilo je izdavanje putnih isprava legitimnim izbeglicama. Najzad, tvrdio je Farago, Montini
je uveo Hudala u Karitas internacional, katoliku milosrdnu organizaciju koja je istinskim
izbeglicama obezbeivala smetaj i hranu i plaala trokove putovanja.
Jedan od vatikanskih slubenih istoriara ustro pobija Faragove tvrdnje. Iako priznaje da se
Hudal "zanimao, prema sopstvenom priznanju, za bive naciste", svetenik Robert Grejem je siguran
da "biskup Hudal nije imao nikakvu ulogu u Papskoj komisiji za pomo izbeglicama. Nije "ak imao
nikakve veze sa njenim radom".34 Meutim, Faragove tvrdnje, ukoliko su tane, dale bi objanjenje
zato Vizental uporno dokazuje da su Karitas i Vatikanski biro za izbeglice bili neposredno ukljueni
u krijumarenje nacista.
Veza sa nacistima je teko bila isto Hudalova lina, a da nije ukljuivala same slubenike, iako
oni insistiraju na tome da je njihova uloga bila isto humanitarna, tvrdei da su bili potpuno nesvesni
ma kakvih operacija krijumarenja nacista. Ali, ukoliko su Faragovi navodi tani, zaprepauje
mogunost da je Montini dopustio Hudalu, deklarisanom pro-nacisti, ma kakav pristup tim
vatikanskim nadletvima u vreme kada su nacisti bili u beznau koje ih tera na beg. Takvu jednu
odluku bi Hudal svakako doiveo kao otvoreni in podrke za pomo njegovim prijateljima
nacistima. Ako je Farago u pravu, Montini je oigledno pruio Hudalu priliku da stvar tako i shvati.
U amerikoj diplomatskoj dokumentaciji postoje neki sporedni dokazi koji podravaju tvrdnju da
je Montini svesno doprinosio Hudalovom krijumarenju nacista. Do toga je dolo na bezazlen nain.
Posle praktinog sloma nemake vojske u Italiji, Pije XII je poeo da se bori za pravo da alje svoje
line predstavnike u posete desetinama hiljada ratnih zarobljenika i interniranih civila koji su tada
drani u italijanskim logorima.
Kao to je ve reeno, papa je eleo da proiri svoju "misiju milosra u korist svih rtava rata bez
obzira na nacionalne ili verske razlike". U pokretanju tog sluaja pred saveznikim vlastima avgusta
1944. godine, Dravni sekretarijat Vatikana je isticao da Sveta Stolica "ima dunost da se sada
zainteresuje i za te nemake zarobljenike".
Tokom nekoliko sledeih sedmica, britanski i ameriki zvaninici su polemisali oko papinog
zahteva. Traili su od Svete Stolice da prui detaljno obrazloenje za predloene posete, i primili
ovaj odgovor:
... Izaslanik Njegove Svetosti (obino neki nadbiskup), u pratnji jednog sekretara, koji po potrebi

slui i kao prevodilac, poseuje logor, donosei sa sobom neke sitne darove (duhovne knjige, poune
knjige ili laganu literaturu, drutvene igre, itd.); odri kratak govor-predavanje i provede neko vreme
sa zarobljenicima ili internircima...
... svrha ovakve posete izaslanika Svete Stolice je da se obezbedi normalna religiozna pomo
katolikim zatvorenicima, kao i da se sprovede milosrdna misija kakva dolii Crkvi donoenjem
izvesne utehe i onima koji su u nevolji.
Bilo je to potpuno razurnno oobrazloenje u prilog humanitarnom i milosrdnom radu. Dana 10.
novembra lini izaslanik predsednika SAD kod pape je preneo odluku Saveznika vatikanskom
Dravnom sekretarijatu. Te posete e biti doputene, pod uslovom da se ogranie na religioznu
pomo, a za svaku posetu se pojedinano podnosi zahtev.35
Nekoliko sedmica kasnije usledio je jedan veoma osoben zahtev. Poto je njihov humanitarni cilj
ostvaren, 2. decembra Vatikan je molio da se jednom predstavniku dopusti "da poseti civilne
internirce nemakog govornog podruja na tlu Italije". Biskup odabran da odri slubu pred tom
poraenom neprijateljskom populacijom bio je niko drugi do Hudal, Vatikanov "duhovni upravitelj
nemakog naroda u Italiji".
Zaprepauje to to je za ovu krajnje osetljivu misiju Sveta Stolica izdvojila najozloglaenijeg
pronacistiki raspoloenog biskupa u Rimu. Bilo je dobro znano da ti "civilni" logori vrve od
odbeglih nacista koji su odbacili uniforme i sada se kriju meu stvarnim izbeglicama. Amerikanci su
bili makar delom krivi to je Hudalu doputen pristup u internirske logore. Kada je jedan visoki
diplomata SAD u Vatikanu prosledio pismo Dravnog sekretarijata saveznikom tabu u Rimu, nije
nita pomenuo o Hudalovoj pronacistikoj boleivosti. A Amerikanci u Vatikanu su znali sve o
Hudalovim pogledima. Jedan diplomata je bio formirao loe miljenje o njemu za vreme rata,
primeujui da on "ne veruje biskupu Hudalu", poto "glas koji ga bije... nije naroito dobar sa
stanovita Saveznika".36
Amerika obavetajna sluba takoe je bila upoznata s Hudalovim shvatanjima, i prikupila je
itav obavetajni dosije o njegovoj pronacistikoj knjizi 37. Mada je Savezniki tab prethodno
odbio neke zahteve Vatikana za putne dozvole, Odeljenje bezbednosti je ovaj odobrilo, "pod uslovom
da je cilj (Hudalove) posete izriito ogranien na pruanje normalne verske pomoi katolikim
internircima".38 Ipak, to to je Vatikan pribavio Hudalu putnu dozvolu od Saveznika kako bi posetio
nemake internirce bilo je pomalo kao kad alkoholiaru dajete viski, a govorite mu da ne pije;
pokvarenosti koje su usledile bile su neminovne.
Opremljen specijalnim akreditivima, Hudal je sadabio slobodan da svojim nemakim prijateljima
u logorima iri dobre vesti o sistemu bekstva. Nije bilo potrebe da traeni ratni zloinci dolaze u Rim
da bi pribavili pomo; Hudal ju je donosio njima "na noge". Mnogo godina kasnije zapisao je jednu
potenu ispovest o svojim putovanjima:
Zahvalan sam Bogu to mi je (dopustio) da posetim i uteim mnoge rtve u njihovim zatvorima i
koncentracionima logorima i (da pomognem) da uteknu s lanim linim ispravama.39 Za amerike
pobednike koji su mu pomogli, Hudal nije oseao nita drugo do prezir:
Savezniki rat protiv Nemake nije bio sveti rat, ve bojno nadmetanje privrednih kompleksa za
iju pobedu su se oni borili. Taj takozvani biznis... koristio je lozinke kao to su demokratija, rasa,
verska sloboda i hrianstvo kao mamac za mase. Sva ta shvatanja i iskustva bila su razlog to sam
osetio dunost i obavezu da se posle 1945. godine u itavom svom milosrdnom radu posvetim
uglavnom bivim nacional-socijalistima i faistima, naroito takozvanim ratnim zloincima.40
Hudalove aktivnosti koje i sam priznaje i ispoveda utoliko su poleminije to je on dejstvovao s

punim ovlaenjima Vatikana. Hudal ne samo da nije bio na "periferiji", kako svetenik najder tvrdi,
ve je pribavio saglasnost zvaninika na najviem nivou. Bez Vatikanovog neposrednog diplomatskog
zauzimanja da se za njega pribavi putna dozvola Saveznika, on nikada ne bi uspeo da ostvari dodir s
toliko nacistikih ratnih zloinaca. Zbilja, bez takve pomoi on bi bio stisnut u Rimu kao brod u boci.
Izgleda da je jedan od prvih nacista koje je Hudal posetio bio njegov stari prijatelj, Valter Rauf, u
Milanu. Osamnaest meseci pre toga, Rauf je napustio Rim da bi postao ef Uprave veza (SD) u
Milanu. To ga je uinilo glavnim SS oficirom bezbednosti za itav severozapad Italije, ukljuujui
Torino i enovu. Godine 1944. Pije XII je ve bio duboko zabrinut da e glavni italijanski
industrijski region biti uniten u zavrnoj ofanzivi Saveznika.
Uz Raufovu pomo, visoki oficiri Vermahta u severnoj Italiji zapoeli su niz tajnih pregovora o
predaji. Alen Dulz (Allen Dulles), ameriki obavetajni ef u vajcarskoj, razradio je predaju
nemakih snaga uz pomo vatikanskih posrednika, Ovi pregovori su nosili ifrirani naziv Operacija
zora. Mada pojedinano nisu imali uspeha u nastojanju da skrate rat, svi nacistiki oficiri koji su
ovde bili ukljueni umakli su ozbiljnoj kazni.41
Kada se, 29. aprila 1945. godine, Nemaka armija u Italiji predala, Rauf je doao do lanog
pasoa na ime Karlo Komte (Carlo Comte) i zakupio stan u Milanu. Onda je uzeo svoj primerak
arhiva Musolinijeve tajne policije, ukljuujui i spiskove lanstva u Faistikoj partiji, i mirno ih
zakopao negde van grada. Znao je da e ti materijali biti od velike koristi u mesecima koji su
nailazili, a pokazalo se da je tano prosuivao. Doslovno sutradan, Raufa su uhapsili Amerikarici i
smestili ga u milanski zatvor San Vitore. Za samo koji sat stigao je neki svetenik i udesio da se Rauf
prebaci u jednu ameriku vojnu bolnicu.
Prema Vizentalu, Raufovo putanje je izdejstvovao monsinjor Do uzepe Bikjerai (Don Giuseppe
Bicchierai), sekretar milanskog kardinala ustera (Schuster). Bikjerai je bio jedan od vatikanskih
posrednika u tajnim pregovorima o predaji, a krio je Raufa po njegovom putanju i udesio da tajno
boravi "u samostanima Svete Stolice".42
S druge strane, Alfred Jarel (Jarschel) veruje da je Raufovo putanje isposlovao milanski
ogranak Komunistike partije Italije. U zamenu za Raufove spiskove lanstva u Faistikoj partiji,
komunisti su oigledno zamurili pred organizovanjem njegovog bekstva.43
Ono to ni Vizental ni Jarel nisu znali bilo je da je Rauf puten pod starateljstvo "S grupe
Verona", jedinice Uprave strategijskih slubi (OSS) koja je radila s britansko-amerikom
"Specijalnom kontraobavetajnom" ekipom i Italiji (SCI-Z), na ijem je elu bio Dejmz Dizus
Englton (James Jesus Angleton).
S Grupa je bila, izmeu ostalog, zapadnjaki ekvivalent Raufovog odeljenja za borbu protiv
komunista u vreme rata. Rauf je bio vredan plen u rukama, pa je i pored protivljenja
Kontraobavetajnog korpusa Armije SAD, gde su ga nazivali "nepopravljivim nacistom bez kajanja
i preporuivali ako ne likvidaciju ono doivotnu robiju, S Grupa Verona preuzela staranje o
zahvalnom Raufu. Posle opirnih ispitivanja o komunistikoj aktivnosti u njegovom sektoru, pustili su
ga. Moda je tako bilo zato to se Rauf otvoreno hvalisao vezama na najviem nivou u vatikanskim
pregovorima, za koje je tvrdio da mogu da ih "potvrde i Husman i gospodin Dulz, savezniki agenti u
vajcarskoj.44
Nije sluajnost to je Raufov "gospodin Dulz" kasnije postao direktor Centralne obavetajhe
slube (CIA), ili to je Dejmz Dizus Englton postao ef Kontraobavetajnog odeljenja CIA. Tokom
itave svoje karijere Englton je zadrao iskljuivu kontrolu nad amerikim obavetajnim vezama s
Vatikanom.45 Koji god da je bio motiv Amerikanaca, neporeciva je istina da je Rauf puten iz

pritvora i vraen u svoj stan u Milanu.

Prema francuskoj publikaciji Crni krug (Cercle Noir), Rauf je ostvario vezu s nadbiskupom
Sirijem od enove, i smesta se stavio na raspolaganje Vatikanu radi uspostavljanja sistema za
krijumarenje nacista. Osim visokih amerikih i vatikanskih veza, Raufov glavni doprinos
Hudalovom krijumarskom sistemu moda je bio onaj finansijski. ovek koji je nekada vodio
program s kamionima-gasnim komorama, sada je postao pera novca, uz pomo Frederika venta
(Frederico Schwendt), svog nekadanjeg SS kolege. vent se smatra jednim od najveih krivotvoraca
u istoriji, koji je za vreme rata falsifikovao milione papirnih novanica u okviru SS operacije pod
konspirativnim nazivom Okret (Wendig).46
Prvobitna namera je bila da se potkopaju, ako je mogue i unite, privrede Saveznika, ali je, kako
se rat primicao zavretku, vent prao falsifikovani novac kroz razliite banke i dolazio do pravih
novanica zapadnih zemalja. Bio je to prvi novac za mree nacistikih bekstava. Vizental tvrdi da je
vent predavao tako steen novac svom starom kamaratu, Valteru Raufu.47
Meutim, Jarelova verzija se neto malo razlikuje. On tvrdi da je Hudal kontaktirao Raufa jula
1945. godine, pozivajui ga da doe u Rim radi tajnog sastanka. Pokazalo se da je to nemogue, tako
da je Hudal predloio da Rauf onda otputuje u enovu i ostvari vezu s novopostavljenim
nadbiskupom Sirijem, jo jednom kljunom figurom u operaciji krijumarenja nacista. Rauf je otiao
u enovu, a primio ga je jedan od Sirijevih linih sekretara. Jarel tvrdi da je Rauf tada dobio znatnu
sumu hovca kao i paso Crvenog krsta s vaeom vizom za Siriju. Potom se vratio u Milano i
uspostavio kanale bekstva.48
Moda je istina negde na sredini: Rauf je verovatno upotrebio Sirijev novac da uvea zaradu od
pranja felsiflkovanih novanica. Jarel i Crnilrug se slau u tome da su tokom naredne etiri godine
neki od najtraenijih nacistikih ratnih zloinaca prelazili iz Raufovih ruku u Milanu u ruke biskupa
Hudala u Zavodu Santa Maria dell' Anima u Rimu, da bi potom bih predavani nadbiskupu Siriju u
enovi. Tu su se ukrcavali u brodove i odlazili da zaponu nov ivot u Junoj Americi.
Vatikan nikada nije otvorio svoju bankarsku dokumentaciju da bi pokazao koje sume novca su
usmeravane za pomo izbeglicama. Do dananjeg dana, dosijea o ventu i o pranju nacistikog novca
su meu strogo poverljivom amerikom obavetajnom dokumentacijom. Meutim, pasus jednog teksta
koji je "puten" sadri zanimljivu opasku o ventovoj vezi s nacistikim podzemljem:
Na putu iz Austrije preko prevoja Brener, prva stanica podzemne eleznice u Italiji je kod jednog
zamka u Meranu, u kom upravitelji govore nemaki. (Vlasnik je) neki agent SS operativne grupe
ponekad zvane Grupa Vendig pod komandom pukovnika Frederika venta, koji 'je odgovarao samo
Kaltenbruneru i Himleru. Jedan (agent) ... je zahtevao 5.000.000 dolara od vlade SAD na ime
naknade za imovinu konfiskovanu u Meranu po zavretku rata. Sva ta imovina bila je plen SS grupe
koji je bio smeten u ... ventovom tabu i drugim zgradama u Meranu. U ovom plenu se nalazila i
velika koliina britanskih funti u banknotama.49
Izvetaj se nastavlja navoenjem banaka u Britaniji, Palestini, Italiji i vajcarskoj koje su bile
povezane sa ventovom mreom. Ali, novac sam po sebi nije bio dovoljan. Lane isprave su bile
najvanija stvar za naciste u begu. Hudal je bio u stanju da obezbedi sve to: italijanske line isprave,
lane krtenice, ak i vize za odredine zemlje. Najneophodniji su bili pasoi Meunarodnog
Crvenog krsta.
Prema recima gospoe Gertrude Dipui (Gertrude Dipuis), visokog inovnika u rimskom ogranku
Crvenog krsta, "Hudalu je zaista bilo relativno lako da to ostvari; bio je biskup, ne zaboravite - to je
mnogo znailo... Kako smo mogli da odbijemo da sluamo re svetenika?", pitalaje

ona.50 GospoaDipui je objasnila da, ako je Hudal zantevao a se isprave Crvenog krstasastave
prema njegovim specifikacijama" pa da mu se poalju u Zavod, onda je verovatno tako i bilo".51
Meunarodni Crveni krst u Rimu je bio preplavljen molbama-prijavama u onoj masovnoj zbrci na
kraju rata. Poteno reeno, milioni ljudi su se kretali po itavoj Evropi, a mnogi od njih su bili ostali
bez sopstvenog doma i bez linih dokumenata; oni drugi, s umrljanom prolou, vie su voleli da su
"izgubili" dokumenta koja bi moda mogla da posvedoe o njihovom stvarnom identitetu pred
Tribunalom za ratne zloine.
Mnoge dobrotvorne organizacije su izdavale izbeglicama nove line isprave. Neke su vaile samo
za tle Italije. Na primer, Karitas Internacional i Vatikanska Komisija za izbeglice u to vreme su
izdavale na stotine lokalnih "linih dokumenata" sedmino. Mnoge izbeglice su koristile ove
nezvanine vatikanske isprave kao polazim taku u dugom lovu na papire neophodne za emigraciju.
Mada je mogla da se upotrebi pri prijavljivanju za druga dokumenta neophodna za emigraciju,
vatikanska lina karta sama po sebi nije doputala vlasniku da napusti Rim, a kamoli Italiju. Prema
tome, nije istinita esto ponavljana tvrdnja da je Vatikan predao nacistima hiljade pasoa. Zaista,
jedini strogo-vatikanski pasoi bili su slubena uverenja za njegove akreditovane svetene diplomate
i zvanine predstavnike.
Crveni krst je za odbegle naciste bio izvor koji daleko vie obeava. Za one koji nisu smeli da se
izloe opasnosti i lino se pojave pred stolovima-alterima za pomo izbeglicama, postojala je
obilato snabdevena i iva crna berza ukradenih i falsifikovanih dokumenata. Ga Dipui je imala lino
iskustvo po ovom pitanju; ljutito se priseala da je videla takve papire na stolu u kancelariji svog
pretpostavljenog u Rimskom tabu Meunarodnog Crvenog krsta. Videla sam s nekoliko metara da
su lani. Ne samo da su bili ispunjeni razliito od naina na koji mi to obino radimo, nego je i moj
potpis bio oigledno falsifikovan."52 Dok ga Dipui nije mogla nita naroito da uini s ovim u vezi,
neki slubenici Meunarodnog crvenog krsta su oigledno svesno murili na ove zloupotrebe.
Nezakonitu trgovinu dokumentima Crvenog krsta ubrzo je otkrila amerika obavetajna sluba.
Krajem 1945. godine oni su bili skoro sigurni da su meu njihovim korisnicima odbegli nacisti. To je
potvreno sredinom 1946. godine, kada je dolo do bekstva nemakih zatvorenika iz logora u
Riminiju u severnoj Italiji. Mnogi koji su odatle odbegli kasnije su uhvaeni s lanim dokumentima
Meunarodnog crvenog krsta.
Istragu povodom ove pojave, pod tajnim nazivom Operacija krug, pokrenuo je
Kontraobavetajni korpus amerike vojske. Oni su svoje prve nalaze prosledili Vinsentu La Visti
(Vincent La Vista), visokom rimskom slubeniku Odeljenja za korelaciju inostranih aktivnosti. La
Vista je prethodno ve bio ukljuen u izvestan broj vrhunski tajnih obavetajnih operacija posle rata,
i istraivao faistike pijunske elije na delu u Americi, i trgovinske, finansijske i industrijske
odnose izmeu Italije i Nemake. Vista je obavio istragu i maja 1947. godine je uputio izvetaj u
Vaington. Od kada je puten za javnost, 1984. godine, on je postao poznat prosto kao "La Vistin
izvetaj". Mada izloeni rezultati sadre znatne zablude i greke, u pitanju je dosta iscrpna analiza
nelegalne emigracije kroz Italiju. Treba napomenuti da je La Vista bio katolik, ali je jedan od
njegovih glavnih zakljuaka bio da Vatikan pomae bekstvo odbeglih ratnih zloinaca.53Kada je
izvetaj konano izaao na videlo, Crkva je strogo pobijala ovu tvrdnju.
Zvanini vatikanski istoriar, svetenik Grejem, objanjavao je da je stvarna svrha tog
izvetajabila "potpuno pogreno predstavljena". U ii njegovog interesovanja nisu bili nacisti koji
bee, ve "komunistika infiltracija u Junu Ameriku. Nije ba poteno, niti objektivno, izdvojiti
stranicu i po gde La Vista aludira na beanje nacista, kada itav izvetaj i nije bio o nacistima, ve o

komunistima. Jedini pravi nacista koji je tu pomenut utekao je uz pomo Jevrejske cionistike
organizacije".54
Meutim, veliki deo La Vistinog izvetaja se bavi ulogom vatikanskih institucija i zvaninika u
ilegalnoj nacistikoj emigraciji. Slubenik Stejt departmenta je izloio spisak od preko dvadeset
"vatikanskih organizacija za milosre i pomo koje su ukljuene, ili za koje se sumnja da su
ukljuene, u ilegalne tokove emigracije". Na samom vrhu tog spiska nalazio se sveprisutni biskup
Hudal.55 Kontraobavetajni korpus armije SAD, (CIC) je sproveo nekoliko obimnih istraivanja crne
berze falsifikovanih 38 dokumenata, i jo nekoliko izvetaja je pridodato La Vistinom izvetaju.
Dodatak B nairoko se bavio bekstvom iz Riminija koje se dogodilo jula prethodne godine. Jedan
pouzdan dostavlja CIC je izvestio da su dvojica begunaca, ani (Gianni) i Forkerper (Vorkorper)
"prethodno bili upueni da produe u Rim i da kontaktiraju" jednog CIC dostavljaa, koji je trebalo
da im pomogne da emigriraju u Junu Ameriku. Nemci su stavljeni pod prismotru i ispostavilo se da
je anijevo pravo ime Valter Fitling (Walter Futlung) i da "ivi u stanu jedne Nemice koja je nekada
radila u Ambasadi Nemake u Vatikanu". Dvojica odbeglih su se prikljuili dvojici drugih begunaca
u Rimu, koji su bili u tesnom dodiru s tamonjim svetenicima.
Za jednog svetenika je javljeno da "pomae beguncima hranom, smetajem i vezama s nemakim i
vatikanskim zvaninicima". Kada su dvojica begunaca otili u enovu da ugovore prevoz do June
Amerike, dostavlja slube CIC je "pozajmio" njihove pasoe i otkrio da je njih "izdao Meunarodni
Crveni krst".56 Agent CIC je uputio svog dostavljaa da pokua da i za sebe pribavi laan paso. On
je to i uinio "tako to je platio 20.000 lira jednoj osobi poznatoj po vezama s Meunarodnim
Crvenim krstom".
Sistem za pribavljanje pasoa je bio jednostavan. Dostavlja je poslat do jednog oveka koji je
zabeleio sve njegove line podatke. Taj ovek je imao vezu iznutra koja je pretresla dokumentaciju
Meunarodnog crvenog krsta, u potrazi za "imenom neke nestale ili mrtve osobe koja odgovara
(dostavljaevom) opisu". Dva dana potom dostavljau CIC je reeno da se prijavi Crvenom krstu za
paso pod lanim imenom Mirko Baueh (Mirko Baucech). Takoe su mu bila potrebna i dva pismapotvrde identiteta, koja je njegova veza nabavila od Crvenog krsta Vatikana i Italije.57
Avgusta 1946. godine, ova operacija CIC je prestala poto su ljudi pod prismotrom bili uhapeni;
trojica su bili begunci iz Riminija, a etvrti je posedovao "lane potvrde o otpustu". Nemci su
priznali da imaju veze s ljudima bliskim Vatikanu. Izvetaj CIC je govorio o jo jednom vatikaskom
predstavniku koji je imao dobre veze s junoamerikim konzulatima i poslovnim firmama. Ova
vatikanska veza je bila poslednja karika u "lancu nemake emigracije koji sve svoje klijente
usmerava preko Meunarodnog Crvenog krsta".58
La Vista je potvrdio i da je Milano znaajan centar u mrei krijumarenja. Mada ne pominje
Raufa, La Vista je otkrio jednu mreu koju je vodio njegov blizak prijatelj, Frederiko vent.
Veliki je broj Nemaca... koji prelaze granicu prerna Trevizu i Milanu s iskljuivom svrhom da
pribave... lane line isprave, pasoe i vize, pa skoro smesta odlaze preko enove i Barcelone put
June Amerike.59
Da bi pokazao kako je lako Vatikan u stanju da pribavi lane isprave Meunarodnog crvenog krsta,
La Vista je udesio da dvojica "maarskih izbeglica" posete svetenika Jozefa Galova (Josef Gallov),
koji je vodio agenciju za pomo Maarima "pod pokroviteljstvom Vatikana". La Vista je za Galova
smatrao da je "poten, savestan katoliki svetenik, ali da je isto tako i boleiv starac" koji se ne
trudi da postavlja previe pitanja o tim "izbeglicama".
Ti ljudi su bili odabrani zato to su govorili maarski. Oni su stigli u kancelariju svetenika

Galova bez ikakvih linih isprava ili ma kakvih dokumenata, govorei da su upravo pobegli iz ruku
Sovjeta. "Obojica su tvrdili da su roeni stanovnici jednog malog sela u Maarskoj i da su izgubili
svoje porodice u avionskim bombardovanjima za vreme rata". Drugi dostavlja je pristao da pod
zakletvom posvedoi u korist prie svoga prijatelja i Galov je pripremio zapis o tome. Onda je
oveku dao pismo koje treba da preda Crvenom krstu i, samo koji sat kasnije, La Vistin dostavlja je
doao do savreno ispravnog pasoa. Ubrzo potom, prvi dostavlja je jednostavno preokrenuo
postupak i izdejstvovao paso za svog prijatelja "Maara". "Ne treba da napominjem", propratio je
ovo La Vista, "da su obojica u stvari Italijani, i da nijedan od njih ak nikad nije ni bio van Italije".60
Jo jedan oficir CIC je zakljuio da dokumenta Meunarodnog crvenog krsta mogu da se nabave
bez ikakve provere identiteta zahvaljujui "pomoi osoba koje deluju pod zatitom Vatikana". Pol
Lajon (Paul Lyon) je kasnije postao kljuni ameriki ovek za vezu s vatikanskim Pacovskim
kanalima, ali je 1946. godine istraivao njihove operacije. On je otkrio da je Vatikan pokrovitelj
nezakonite trgovine papirima Crvenog krsta, pribavljenim ili "pod pseudonimima ili s lano
navedenom nacionalou.61 Lajon je takoe potvrdio da je maarski katoliki svetenik Galov
sredina linost ove operacije. On je takoe identifikovao neke od ljudi koji su nabavili ove lane
isprave kao "poznate ili poternicom traene ratne zloince".62
Prema oficiru CIC, sistem za pribavljanje lanih papira je bio prilino neposredan. Moliocu bi
bilo obezbeeno pismo koje je nosilo "slubeni peat Vatikana" i koje je onda nosio linoj vezi
svetenika Galova "u Meunarodnom Crvenom krstu... da mu obezbedi... linu ispravu Crvenog
krsta". Ova je onda mogla da se upotrebi da se nabave "neophodne kartice za snabdevanje i
privremena prijava boravka od italijanskih policijskih vlasti kako bi se bezbedno ostalo u Italiji", u
oekivanju "dozvole od konzulata drava Srednje i June Amerike za useljenje".63
La Vistin izvetaj je u poetku izazvao veliki preokret u Vaingtonu. Stejt department je zakljuio
da izvetaj "zahteva da mu se smesta posveti panja".64 Sazvan je jedan skup u potpunoj tajnosti, ali
su vaingtonske birokrate odluili da izdaju samo jedan vrlo diskretan i neformalan protest.65 ak ni
od La Viste nije traeno da produi svoju istragu da bi se ustanovilo puno grananje i razuenost te
vatikanske mree krijumarenja.
Amerikanci su zakljuili da su dobri odnosi sa Vatikanom vaniji nego da se masovne ubice
izvedu pred sud. Nareenja koja je Stejt department uputio svom predstavniku u Vatikanu ne bi se ba
mogla smatrati tipinim amerikim izraavanjem gneva.66 Od njega je traeno samo da se neformalno
obrati Vatikanu. Preputam tebi da odlui ta bi, i u kojoj meri, trebalo da se uini po ovom
pitanju".67 Diplomata je shvatio taj mig, i zakljuio da e usmena poruka, ili Nota Verbale, biti
dovoljna. To je najnia vrsta diplomatske komunikacije, rezervisana za nezvanine teme koje su
suvie beznaajne da bi se iskazivale u vidu slubene diplomatske note.
Pa i kada je bila prenesena, ta usmena poruka je bila jo vie razvodnjena. Monsinjoru Volteru
Kerolu (Walter Carroll) iz vatikanskog Dravnog sekretarijata je samo sugerisano da su "neke
beskrupulozne osobe, esto upletene u nezakonite i tajne aktivnosti" nekako uspele da nabave putne
isprave "uz nesvesnu i neopreznu pomo milosrdnih organizacija". Mada je ta poruka u izvesnoj meri
bila dvosmislena, oigledno nije bilo nikakvog pomena o La Vistinim dokazima da Vatikan aktivno
pomae nacistima da uteknu.
Izgleda da se Stejt department vie brinuo da bi lana dokumenta mogla igrom sluaja da pomognu
i Jevrejima koji odlaze u Palestinu ili "tajnim (komunistikim) agentima, od kojih su se mnogi uputili
ka zapadnoj hemisferi". Zbunjeni vatikanski zvaninik verovatno je mislio da Amerikance brinu samo
lukave i razraene jevrejske i komunistike krijumarske organizacije. Pourio je da uveri amerikog

diplomatu da "takve agenture nisu povezane s Vatikanom.68

Amerikanac je zakljuio svoj "protest" zahtevajui od Vatikana pomo kako bi se obezbedilo da se
"sve nacije sauvaju od infiltracije neprijateljskih elemenata i da milosrdan i dobrotvoran rad na
pomoi potenim raseljenim licima... ne bude ukaljan takvim nelegalnim aktivnostima.69 Nijedan od
svetenika imenovanih u La Vistinom izvetaju nije ak ni pomenut.
Kada bi svetenik Grejem samo proitao usmeno sroeni saetak ovog udnog sastanka, imao bi
puno pravo da pretpostavi da La Vistin izvetaj nije imao nikakve veze s krijumarenjem nacista.
Ameriki diplomata je dao providno opravdanje da "nije bio u mogunosti da bude precizniji usled
neophodne potrebe da se zatite nai izvori informacija i nai istraitelji pred kojima je i dalje vaan
tekui posao. Takoe sam oseao da moj nastup treba da je unekoliko ublaen zbog toga to su mi u
nekoliko prilika zvaninici u Vatikanu otkrili da su veoma osetljivi zbog koliine amerikog
privatnog kapitala koji je otiao na finansiranje nezakonitih migracija".
Ovo je zaista mogao da bude razlog za ameriku ravnodunost prema vatikanskim Pacovskim
kanalima. Meutim, jedan istraiva je otkrio dokument u Arhivima SAD koji baca zaprepaujue
svetlo na zvanine stavove SAD. Prema arlsu Alenu (Charles Allen), istog onog dana kada je
Vaington obaveten o ovom susretu s monsinjorom Kerolom, iz Rima je poslato u Vaington jo
jedno, nepotpisano pismo, s opomenom da je "monsinjor Volter Kerol iz Dravnog sekretarijata Svete
Stolice, upozorio... u 'usmenoj poruci' da se ne ulazi preduboko u pojedinosti u vezi s finansiranjem
puteva za beg nacista".70
Oigledno je da je Stejt department bio obaveten o tome da je Vatikan zaista upoznat s
aranmanima za finansiranje mree krijumarenja.
Dok su takve diplomatske finese razmatrane, Hudal je i dalje slao traene begunce niz kanale za
bekstvo, sve dok sam Vatikan nije doao pod udar slone kritike. Jedan niz lanaka u italijanskoj
tampi postavljao je pitanja o motivima Pija XII, koji je tada ve bio nairoko etiketiran kao
nemaki papa. itavoj vatikansko-nacistikoj vezi je pretilo da bude razotkrivena. Na primer,
avgusta 1947. godine milanski veernji list Milano Sera objavio je napis pod naslovom "Previe
Nemaca oko pape". On je tvrdio da se u papskim odajama u Vatikanu govori samo nemaki jezikom kojim papa izuzetno dobro vlada... Papa ivi na nemakoj kuhinji... Lini sekretar Pija XII
(svetenik Lajber) je krupni Bavarac... esto se via po Rimu u svom automobilu, iz kog izlazi sam i
svraa u jednu od tipinih nemakih pivnica... u koju dolaze... SS ratni zloinci koji se kriju pod
tuim imenima.
Jasno je kao na dlanu da je novi mit, kom se ak i Vatikan priklonio, o "jadnom Nemcu" koji snosi
kaznu za krivicu drugih i koji ima pravo na pomo od itavog sveta, nastao iskljuivo iz ove naroite
(pro-nemake) atmosfere koja tesno obavija Glavara Crkve.71
Vatikan je shvatio da ovaj vid publiciteta kodi njegovom meunarodnom ugledu. Smesta su znali
koga da krive. Primenjen je pritisak na Hudala; on je kasnije pisao da su vatikanske diplomate poeli
da ga se klone, a da su ga neki zvali "nacista, faistiki biskup - troppo tedesco (kompletvaba)".72 Meutim, uprkos injenici da je Hudalova operacija krijumarenja nacista pretila da se
pretvori u javni skandal, trebalo je skoro etiri godine da on bude smenjen s mesta rektora Zavoda
Santa Maria dellAnima. On je konano popustio pred neizbenim, o Boiu 1951. godine,
objavljujui da e da napusti Zavod jula naredne godine.73
Ubeen da je njegov jedini greh loa slika koju su stvorile novine, Hudal je ostao u Rimu do smrti,
bez imalo kajanja za svoj rad za dobro nacistikih ratnih zloinaca:
Pomagati ljudima, izbaviti nekog od njih, bez razmiljanja o posledicama, raditi nesebino i

predano, prirodno je bilo ono to je trebalo da se oekuje od jednog pravog hrianina. Mi ne

verujemo u jevrejsku izreku 'oko za oko.74
Jasno je da je biskup Hudal smatrao da Nemcima treba oprostiti njihove zloine u ime hrianskog
Milosra, dok je obina pravda za njega znaila osvetu, bar kada se primeni na ubice Jevreja. Do
same svoje smrti Hudal je ostao ubeeni antisemita.
Novinski skandal koji je izbio 1947. godine nije zatvorio nacistike Pacovske kanale. Sada, kada
je njegova zvezda bledela, diskretniji svetenici su ve zauzeli njegovo mesto u mranom sazveu
krijumarskog sistema. Javila se i jedna neposredna korist od pretnje novinskim skandalom. Od tog
trenutka nadalje preduzimane su izuzetne mere da se sakrije postojanje puteva za beg nacista. Njihova
puna grananja i dometi nee biti javno otkriveni jo punih etrdeset godina.
Dostapre nego to je biskup Hudal siao s pozornice, scenaje bila postavljena za profesionalnije i
tajnovitije operacije krijumarenja koje e pomoi ratnim zloincima i kvislinzima iz svih katolikih
zemalja Evrope. Bilo da je Hudal nekada delovao sam ili ne, njegovi naslednici su, sasvim je jasno,
imali ovlaenja visokih vatikanskih zvaninika. Kao i Hudalu, i njegovim sledbenicima je zamajac u
krijumarenju nacista predstavljala slubena intervencija Vatikana da se pribave putne isprave
Saveznika.75 I nije nimalo sluajno to je Vatikan za ovaj rad birao faistike svetenike iz Srednje i
Istone Evrope. Hudal je ve bio poslao mnogo Nemaca u Junu Ameriku, ali su sada desetine
hiljada nacistikih saradnika drugih nacionalnosti glasno vapile da im se pomogne.
Kao to e Amerikanci ubrzo otkriti, Vatikan je bio voljan i spreman da prokrijumari faiste svih
zastava i inova. Ono to Amerikanci nisu znali bilo je zbog ega je Vatikan u sve to uao.

3.poglavlje

Francuski pijun u Vatikanu

Specijalni agent Viljem Gauen (William Gowen) bio je smeten i snuden. Ovaj oficir amerike
obavetajne slube bivao je sve potiteniji zbog svog neuspeha da ue u trag emigrantskom
nacistikom podzemlju u Rimu i otkrije traene ratne zloince koji su "cvetali" u tom gradu. im bi
otkrio njihova kretanja, oni bi nestajali s vidika, kao da ih guta neka mrana i neizmerna provalija.
Bio je siguran da je tu na neki nain ukljuena tajnovita grupa zvana Intermarijum, ali mu je
nedostajalo vrih dokaza da potvrdi svoje sumnje.
Nekoliko meseci pre toga, Gauen i njegove kolege iz Kontraobavetajnog korpusa amerike
vojske bili su, inilo se, na pragu velikog upada u neprijateljske redove, ali je sve to sada izgledalo
dalje nego ikad. Kada su razmotreni izvetaji o Operaciji krug, mislili su da su blizu reenja
vatikanske misterije. Kao to je ve izloeno, ova tajna operacija je bila pokrenuta jula 1946. godine,
da bi se otkrilo kako su begunci u stanju da preive u begu, ko im pomae da se sakriju u Rimu, a
potom da odu u sigurnost June Amerike.
Ameriki oficiri su zakljuili da je Vatikan "najvea pojedinana organizacija ukljuena u
nelegalna kretanja emigranata" kroz Italiju i preko nje, i da je opravdanje Vatikana za "njegov
doprinos u tom nelegalnom prometu jednostavno propagiranje vere". Jer bila je ...elja Vatikana da
pomogne svakoj osobi bez obzira na nacionalnost ili politika ubeenja, sve dok ta osoba moe da
dokae za sebe da je katolik... Vatikan dalje opravdava svoj doprinos eljom da ubaci, ne samo u
evropske ve i u latinoamerike zemlje, ljude svih politikih ubeenja, sve dok su ona
antikomunistika, a u korist Katolike crkve.1
Obavetajni oficir Stejt departmenta Vinsent La Vista izvetavao je da je Vatikan "stvorio pritisak
i preneo teret" na katolike zemlje u Junoj Americi, posebno na Argentinu, ali i na Meksiko, Kubu i
druge. Ovo je rezultirano "inostranim misijama ovih zemalja iji su stavovi skoro podsticali ulazak
bivih nacista (naroito) i preanjih faista u njihovu zemlju kao i pripadnika drugih politikih
grupacija, pod uslovom da su antikomunisti".
Za vreme istrage, obavetajna mrea SAD je naila na pregrt "dobrotvornih i milosrdnih
organizacija u Rimu koje se bave, ili se sumnja da se bave, nelegalnom emigracijom" pod
pokroviteljstvom Vatikana. La Vista je razgovarao s mnogim crkvenim zvaninicima, koji su
uestvovali u tim akcijama, zakljuujui da oni deluju "pod blagonaklonim pokroviteljstvom
Vatikana":
Ne treba ni da se napominje, sve te agenture koje dejstvuju u sprezi s Vatikanom ili pod
njegovom zatitom finansiraju se iz vatikanskih fondova. Nije uinjen pokuaj da se dokui iznos tih
fondova, njihovo poreklo ili nain njihove distribucije, ali pisac ovih redova smatra da se znatne
sume troe na podsticanje ovakvog rada.2
La Vista je bio kvalifikovan da izvue ovakav zakljuak, poto je istraivao mreu nezakonitog
pranja nacistikog novca koje se odvijalo posle Drugog svetskog rata. Sline tvrdnje su neprestano
inili i drugi istraivai. Lovac na naciste nastanjen u Austriji, Simon Vizental, dao je ovome i naziv
"Rimski put". On tvrdi da je Vatikan vodio sistematian krijumarski sistem da bi nacistike masovne
ubice izvukao iz Evrope.3
Vatikan je neprestano poricao ove tvrdnje. Kada je, poetkom 1984. godine, La Vistin izvetaj

izaao na svetlost dana, izazvao je meunarodnu pomamu, prinuujui Vatikan da ga pobija. Njihov
portparol, preasni Romeo Paniroli (Romeo Panciroli), navodio je rei dvojice istoriara Vatikana,
svetenika Roberta Grejema i preasnog Pjera Blea (Pierre Blet). Grejem je tvrdio da su La Vistini
nalazi "propagandistiki manevri" ljudi koji "nikad ne proputaju priliku da raspnu" Crkvu. "Optube
u tom izvetaju nemaju nikakvu vrstu osnovu, ve su plod mate", govorio je taj ameriki svetenik.
Preasni Ble se slagao da je izvetaj "vetaki i laan, da nije vredan panje", a i da je verovatno
"zasnovan na informacijama koje su dali problematini elementi". Preasni Antonio Veber (Antonio
Weber), po roenju Nemac, svetenik koji je vodio jednu organizaciju za pomo pod
pokroviteljstvom Vatikana, bio je jo kategoriniji, tvrdei da "Vatikan nikada nije skrivao naciste
niti im je pomagao posle rata".4
Jasno je da izmeu Vatikana i njegovih kritiara nema saglasnosti. Meutim, Viljem Gauen je
sredinom 1947. godine ustanovio gde istina lei. Gauen je bio u dobrom poloaju da otkrije ta se
stvarno deavalo. Ne samo da je sam bio agent Kontraobavetajnog korpusa (CIC), nego je i njegov
svetenik, Frenklin Gauen, bio visoki slubenik Stejt departmenta. Godine 1940. predsednik Ruzvelt
je poslao Majrona Tejlora (Myron Taylor) kao svog linog zastupnika kod Pija XII, a Gauen stariji je
otiao u Vatikan kao jedan od njegovih pomonika. Slubovao je tamo do 1947. godine, kada se
vratio u Vaington. Sin mu je ostao u Rimu i istraivao je vatikanske veze nacista.
Gauen mlai je tada ve bio mladi obavetajni oficir u usponu, eljan zadataka u uzbudljivom
svetu evropske pijunae. Tajanstvena rasejanost nacista kao da je zavela i smutila njegove kolege,
ali je Gauen sada slagao komadie u mozaik. On je reio tu slagalicu koja ga je toliko meseci kopkala
i muila, zaobilazei zakljuke Operacije krug i koncentriui se direktno na Intermarijum. Otkrio je
da poricanje Vatikana nije potkrepljeno dokazima.
Gauen je otkrio da jedna dobro organizovana mrea nacistikih emigranata iz Srednje i Istone
Evrope operie na obodu Vatikana i da prima tajnu podrku i pomo od male ali mone grupe
zaverenika, ukljuujui papu Pija XII lino. Ova istraivanja su odnela skoro itavih osamnaest
meseci, a u tom procesu je ameriki oficir otkrio i da je ova grupa samo mali deo misteriozne
vatikanske pijunske organizacije zvane Intermarijum.
Mladi Gauen je otkrio da njeni koreni seu u rane 1920-e godine, do takozvane "bele" ruske
emigrantske grupe, koja je bila pod kontrolom rimske crkve, a koja je pobegla u Pariz kada su
boljevici preuzeli vlast. Njima je pripao naziv "beli" da bi se razlikovali od komunistikih
"crvenih" u graanskom ratu. Kada su se konano nali u Parizu, jedan bivi carski general, pod
kontrolom Rima, je osnovao grupu sa zadatkom i ciljem da se navodno ujedine svi narodi
podjarmljeni komunizmom.5
Sredinom 1930-ih ova pariska grupa se ve bila razvila u Intermarijum, "tajnu meunarodnu
organizaciju koja za svoje lanove eli ljude iji su domovi u prostoru 'Intermare' - onom delu
Evrope koji lei izmeu Baltikog, Crnog mora, Egejskog, Jonskog mora i Jadrana, kao i na itav
Kavkaz".
Intermarijum je uzvieno proklamovao jedinstvo esnaest nacija "koje nastanjuju teritoriju izmeu
Nemake i same Rusije... koje su sjedinjene u naporima borbe za osloboenje, kao i u tenji da
obezbede mirnu egzistenciju i da doprinesu izgradnji jedne nove Evrope i stvaranju jednog novog
sveta, osloboenog tiranije, stradanja i gladi". Cilj je bio da se obezbedi samoopredeljenje svih tih
sasvim razliitih "nacija", ali je kao takav bio potpuno nepraktian. Mnoge od tih zemalja toboe
sjedinjenih ovim nastojanjima imale su dugu istoriju krvavih meusobnih sukoba, u kojima su etnike,
kulturne, pa ak i verske, razlike igrale monu ulogu.6

Bilo kako bilo, Intermarijum je zagovarao neophodnost stvaranjajedne mone, antikomunistike,

podunavske konfederacije, sastavljene od najvanijih katolikih nacija Srednje Evrope. Pre rata on je
dobijao snanu podrku sa vie strana.7
Cilj Intermarijuma je bio da se stvori cordon sanitaire, jedan zdrav pojas, sa katolikom veinom.
Taj plan je imao podrku Vatikana u 1920-im i 1930-im godinama. Vatikan je s velikom naklonou
gledao na Francusku, za koju je Pije XI otvoreno smatrao da je "prvoroena u Velikoj katolikoj
porodici". Britanski Forin ofis je jo oktobra 1942. godine napominjao da e posleratna politika
Vatikana "ii u prilog stvaranju jedne velike dunavske federalne drave, ukoliko ona bude stabilna i
ne bude pod kontrolom boljevike Rusije.8
Guenove kolege iz Kontraobavetajnog korpusa u Austriji nale su tragove ove podunavske
konfederacije jo u svojim poetnim istraivanjima posleratnog oivljavanja i jaanja ustaa.
Oformljena krajem 1920-ih, ova faistika grupacija je sprovodila kampanju meunarodnog
terorizma tokom 1930-ih. Onda su nacisti postavili ustae na vlast u Hrvatskoj za vreme rata, a oni su
se dali na unitavanje stotina hiljada nedunih civila. Samo sedam sedmica poto je rat okonan, 25.
juna 1945. godine, ustae su ostvarile kontakt s jednom papskom misijom u Salcburgu, u Amerikoj
zoni Austrije. Traili su papinu pomo za stvaranje ili nove nezavisne hrvatske drave ili makar
"Dunavsko-jadranske unije u kojoj bi, prema svim prirodnim zakonima, Hrvatska imala mogunost da
se razvija".9
Gauen je otkrio zamrene veze izmeu Intermarijuma i Vatikana, tako to je pratio jednog mladog
Maara za kog je sumnjao da je jedan od kljunih organizatora. Nadao se da e Ferenc Vajta da prui
dragocene informacije "iznutra" o tome kako se Intermarijum vezuje i uklapa u dobro organizovanu i
finansiranu mreu za krijumarenje nacista. Verovao je ak da Vajta moe da potvrdi uee Vatikana
u ovim delatnostima, poto je znao da je Maar dobro povezan sa elnicima Crkve.
Pokazalo se da je Vajta teko uhvatljiva zverka, dobro skriven u emigrantskom podzemlju koje je
bilo izgraeno u Rimu po zavretku rata. Nagovetaji njegove znaajne uloge bili su se pojavili
krajem 1946. godine, kada je vlada Maarske tvrdila da on "ivi na visokoj nozi u hotelu Grand u
Rimu". CIC je otkrio da to nije tano. Istina je bila da, "prema prilino pouzdanim izvorima", on u
stvari ivi "u jednom od mnogih samostana na podruju Rima".10 Ovo sluajno otkrie je odvelo
Gauena do Vajte u prvoj polovini 1947. godine.
Gauen je Vajtinim bliskim prijateljima rekao da e, u zamenu za informacije, pomoi beguncu da
ponovo dobije svoja lina dokumenta, koja mu je nedavno pre toga bila oduzela italijanska
policija.11 Vajta je imao mnogo toga da ispria. Prema Vajti, Vatikan je radiona oivljavanju
Intermarijuma posle drugog svetskog rata.12
O sebi, Vajta je otkrio da je pred kraj rata bio generalni konzul Maarske u Beu, sa zadatkom da
organizuje evakuaciju maarske industrije i uspostavi linije bekstva za "izbeglice". On je
"organizovao vie od 7.000 eleznikih vagona s mainama i itavim fabrikama" za transport do
zapadne Nemake, i izbavio "veliku veinu maarske buroazije i aristokratije" od Sovjeta.13
Vajta je postao visoki funkcioner Intermarijuma, napisavi knjige i propagandne priloge za
Intermarijumov bilten.14On je kasnije za Etat maer i (francuskog) ministra inostranih poslova
"razradio izvestan broj poverljivih poslova" za organizovanje tajnih aktivnosti na Balkanu.
Posle jula 1946. godine Vajta je kratko iveo u Insbruku kod mesnog efa francuske obavetajne
slube, iji je predlog bio da Vajta treba da usmerava sve emigrantske operacije iz Pariza. Meutim,
on je odbio ovaj poziv zbog jedne velike razmirice, napustio francusku zonu sa svojim najbliim
kamaratima i ponovo se nastanio u Italiji. Ubrzo je ponovo uspostavio tesne, odranije izgraene veze

s Vatikanom i italijanskim katolikim politiarima iz 1930-ih, kada je bio novinar u Rimu.

Amerika obavetajna mrea je ustanovila da je u Rimu Vajta "poeo da radi s jezuitima. Ova
linija delatnosti ga je odvela u paniju i vajcarsku".15
Gauen je konano uklapao komadie zagonetne slagalice Intermarijuma. "Tokom druge polovine
1945. godine", pisao je, "'Intermarijum' je bio u formi embriona, au leto 1946. godine je ve bio
dobro razvijena organizacija...".16
Gauen je napominjao da je sredinom 1946. godine Intermarijum ve bio dovoljno jak da pokrene
jednu "propagandnu kampanju irokih razmera" u italijanskim logorima za raseljena lica. "Oigledno
je da je organizacija imala na raspolaganju znatne sume, poto je tampala i rasturala povelju o
Slobodnom Meumorju (Intermare) na 14 stranica, i pokrenula tampanje biltena u Rimu."
Gauen je takoe zapaao da je "propaganda postala toliko jaka u logoru u Fermiju", gde su bili
smeteni mnogi hrvatski ratni zloinci, da je svetenik Krunoslav Draganovi, sekretar Bratstva
Svetog Jeronima u Rimu, "postao hrvatski predstavnik u 'Intermarijumu' u, na neki nain, slubenom
svojstvu". Zvanini predstavnik je bio elnik Hrvatske seljake stranke, Vlatko Maek, koji je u
stvari boravio u Vaingtonu. U Rimu, ovek koji je Intermarijumu obezbeivao najmoniji uticaj u
Vatikanu bio je svetenik Draganovi.17
Opisan od Tajne obavetajne slube kao "istaknuti lan Intermarijuma", Draganovi je bio
najznaajnija figura u toj tajnoj mrei. Sveti Jeronim je bio sredite operacije, potpomognute monim
pojavama u hijerarhiji Svete Stolice. Osnovan 1453. godine pod patronatom pape Nikole V, Zavod
svetog Jeronima je proizveo neke od najistaknutijih hrvatskih uenjaka, naunika, pisaca i svetenika.
Poput Francuske, Hrvatska je bila jedna od miljenica Crkve, katoliki branik pred pravoslavnim
jereticima.18
Posle Drugog svetskog rata, svetenik Draganovi je veto koristio blagonaklonost s kojom se
Vatikan odnosio prema Zavodu Svetog Jeronima kako bi izgradio jedan potpuno "profesionalan"
sistem za krijumarenje nacista. Uz pomo drugih hrvatskih svetenih lica, fanatino nacionalistiki
opredeljenih, Zavod je postao glavni tab za funkcionisanje Pacovskih kanala. Roen 1903. godine u
Brkom, u Bosni, Draganovi je bio odgajan u duhu hrvatskog katolianstva. Po zavretku
obrazovanja u Sarajevu i Beu studirao je teologiju, da bi bio rukopoloen 1928. Godine 1932.
Draganovi je otiao u Rim da studira na Papskom institutu za orijentalistiku i Jezuitskom
gregorijanskom univerzitetu. Tamo je ostao do 1935. godine, radei u Vatikanskim arhivima. Potom je
postao sekretar biskupa Ivana aria u Sarajevu, koji je u ratu stekao glas "delata" za vreme krvavih
ustakih pokolja nad Srbima.19
Draganovi se vratio u Rim avgusta 1943. godine, kao predstavnik ustaa i Crvenog krsta
Hrvatske. To mu je omoguilo da otvara puteve bekstva za nacistike ratne zloince. Imao je podrku
nadbiskupa Hrvatske, Alojzija Stepinca, koji je Draganovia upoznao s uticajnim linostima u
Vatikanu. Zahvaljujui tome, mogao je da se kree u viim krugovima, da se redovno sree s
dravnim sekretarom Maljoneom, pa ak i s papom Pijem XII. Osim toga, odravao je tesne veze s
diplomatama Osovine u Vatikanu, za koje e se kasnije pokazati da su od neprocenjive vrednosti.
Svetenik Draganovi je uspostavio veoma prisne odnose s visokim vatikanskim linostima,
naroito s pomonikom dravnog sekretara Montinijem, koji mu je pomogao da dobije pravo pristupa
Papskoj komisiji za pomo izbeglicama. Do 1944. godine ve je bio spreman da otvori svoj Pacovski
kanal. U velikoj meri se oslanjao na Papsku komisiju za pomo, od koje je pribavljao line isprave u
znaajnom broju. Iako su mnoge od tih isprava, moda veina, izdavane stvarnim izbeglicama, hiljade
takvih papira su pomogle beguncima da uspeno umaknu pravdi.20

Jedan od najznaajnijih Draganovievih kolega iz svetovnih krugova je bio predsednik

Intermarijuma, Miha Krek, elnik katolike slovenake Narodne stranke, i blizak prijatelj Ferenca
Vajte. Gauen je zabeleio da je Krek "poznat po irokom krugu poznanstava i veza", a da mu je jedan
od glavnih ...asistenata Kotnik Ciro, bivi diplomata Kraljevine Jugoslavije akreditovan u Vatikanu.
Kotnik, koji je u Italiji preko dvadeset (20) godina, ima izgraen lanac korisnih veza. Tako, u
pojedinanim sluajevima, Krek alje Kotnika u Rimsku kvesturu (policiju) da sredi papire za
strance u Rimu koji imaju nekog znaaja za Kreka. To je Kotniku relativno lako, poto je on uvaeni
poznanik dr Anela de Fjorea (Dr Angelo de Fiore), koji vodi Ufficio Stranieri (Odeljenje italijanske
policije za poslove stranaca).21
Draganovievi vlastiti kontakti dosezali su do samog vrha italijanskog Ministarstva unutranjih
poslova. Ta dvojica su imali jo neto zajedniko: veze u Vatikanu na visokom nivou. Krek je
operisao preko slovenakog Generala asistencije Jezuitskog reda, monsinjora Antona Preerna.
Uprava strategijskih slubi je izvestila da je papa dao Kreku i Preernu "privatnu audijenciju"
novembra 1944. godine. Prema italijanskoj obavetajnoj slubi, Preern je bio elnik jedne mone
grupe Slovenaca unutar Vatikana.
Veina elnika Intermarijuma bili su bivi faistiki lideri. Gauena je zapanjila injenica da mnoge
elne linosti Intermarijuma vode i razne komisije za emigraciju pod pokroviteljstvom Vatikana,
inae navedena u La Vistinom izvetaju. U vrhu tog spiska bio je biskup Hudal iz Austrijskog
komiteta, koji je organizovao prva bekstva dok je Intermarijum jo bio u procesu stvaranja: svetenik
Draganovi, monsinjor Preern, biskup Buko i svetenik Galov, svi su oni bili aktivni u operacijama
krijumarenja nacista koje je organizovao Intermarijum.22
Viljem Gauen je, razumljivo, bio prilino siguran da e razvijanjem svojih odnosa s Vajtom
dospeti do najniih slojeva mutnih voda koje su prekrivale Intermarijum. Zato je posetio sedite
mesne policije i "izradio da mu Italijani vrate Vajtina dokumenta a potom je nastavio istragu o
Intermarijumu koja je vodila u niz razliitih kanala".23
Vajta je objasnio da je po dolasku u Rim u septembru 1946. godine brzo "uspostavio veze s
razliitim krugovima unutar Vatikana", posebno s jezuitima, meu kojima je uticajan bio jedan od
elnika Intermarijuma, monsinjor Preern: oni su "uvek podravali moju borbu".
Meutim, po povratku u Rim, Vajta je doiveo straan potres: uhapenje kao "ratni zloinac".
Oigledno je maarska vlada bila organizovala taj potez preko Euenija Realea (Eugennio Reale),
italijanskog komunistikog podsekretara za inostrane poslove. "Naravna je stvar da u trenutku kada
sam uhapen Crkva nije mogla nita da uini za mene", govorio je Vajta, naglaavajui da su njegove
bliske veze s njima "ostale netaknute".24
Poto je istraio ovaj dogaaj, Gauen je izvestio da se Vajta bio "prijavio" u hotel Mediterane
10. aprila 1947. godine, odmah po povratku iz panije". Kada je posle dva dana uhapen, "smeten je
u zatvor u Regina Coeli, ali je 26. aprila "puten uprkos injenici da je na slubenom spisku ratnih
zloinaca i da bi kao takvog Italija trebalo automatski da ga izrui inostranim vlastima".
Gauen je dalje napomenuo da Vajta ima jednog prisnog prijatelja u neposrednoj blizini pape,
nekog "Padre (svetenika) Galusa (Gallus) iz Germanikuma, papinog ispovednika". Germanikum je
jedan od zavoda u Rimu za svetenike nemakog govornog podruja.25
Jo jedan primer Vajtinog uticaja ispoljio se ubrzo po njegovom putanju. Nekih deset dana pre
njegovog hapenja bio je uhvaen i jedan od njegovih prijatelja Maara. Oliver Virtoloi- Rupreht
(Oliver Virtschologi-Rupprecht) je bio "bivi urednik nacistikog dnevnog lista Magyarsar" i "jedan
od najozloglaenijih propagatora nacizma" u Maarskoj.26

Vajta je preko svojih uticajnih italijanskih veza izdejstvovao da njegovog prijatelja puste iz
zatvora. Gauen je to otkrio od samog Ruprehta, koji je kasnije postao jedan od njegovih izvora. Agent
CIC je izvestio da je Rupreht bio uhapen pod prezimenom svoje majke (Marconnay) u Bolcanu
zbog ilegalnog ulaska. Pre nego to je uao u Italiju propustila ga je francuska O(bavetajna) S(luba)
u Insbruku, koja je kao legalnu priznala i njegovu promenu imena... Za vreme boravka u Austriji
poznato je da je radio za Francuze i da je viao Vajtu. Posle hapenja je prebaen u zatvor u Regina
Coeli u Rimu. Tamo se sreo s Vajtom, koji je upravo bio uhapen. Vajta se razmetao da e ubrzo biti
otputen i da e... (Rupreht) takoe biti osloboen.
Gauen je potom izvestio o jednom istinski upeatljivom dogaaju. Poto je Vajta osloboen,
Ruprehta su prebacili u Koncentracioni logor Farfa za "nepoeljne strance". Jednog dana ga je
pozvao u svoju kancelariju direktor logora, "koji ga je obavestio da je stigao telegram Ministarstva
unutranjih poslova" u kome se nalae da treba da "bei":
Sledeeg jutra su V(irtoloi)-R(uprehta) ubacili u autobus i odveli na salarijski autoput 30
kilometara od logora i pustili. Meutim, u dokumentaciji Farfe vodi se da je on pobegao. Taj ovek je
sada u Rimu u kontaktu s ovim Agentom... (koji)... pretpostavlja da je njegovo bekstvo bilo
organizovano preko Intermarijuma.27
"Vatikan moe i mora da igra istorijsku ulogu", bio je uporan Vajta ...poto je u njegovom interesu
i da zadobije Ameriku za stvarnu rekonstrukciju Evrope. Vatikan mora da nam pomogne da se
udruimo, zato to, iako su veina Amerikanaca protestanti, u dolinama Dunava postoji preovlaujui
i tradicionalni katolicizam, prema tome Amerika mora da se okrene Svetoj Stolici za pomo. Iz te
saradnje moe da se rodi jedan nov i moderan svet.28
Dva meseca poto je Gauen preporuio Sjedinjenim Dravama da se pozabave Intermarijumom,
maarska vlada je obnovila nastojanja da izdejstvuje Vajtino izruenje. ef policije pri Ministarstvu
inostranih poslova je prethodno kazao Maarima da Vajta uopte nije u Rimu. Gauen je kasnije
izvestio da se Vajta vratio u Rim 3. septembra, s jednog tajnog putovanja s Kazimirom Papeom.
Poznat kao "istaknuti poljski diplomata", Pape je bio pri Svetoj Stolici jo od 1939, 29 a poznato je
daje bio i jedan od vodeih pripadnika Intermarijuma.
Gauen je uo glasine da treba da se izdaju nalozi za Vajtino izruenje. Po njegovom povratku
prijatelji su ga saekali i upozorili da mu preti hapenje. Umesto da se vrati u pansion "Patricija",
smesta je otiao u Kastelgandolfo, dvadesetak kilometara izvan Rima. To je selo u kome se nalazi
letnja papska rezidencija. Mada nije izvesno da je Vajta bio zbilja sakriven na vatikanskom imanju,
zna se da je u to vreme Kastelgandolfo bio omiljeno skrovite za odbegle naciste, kao to e se videti
u sledeem poglavlju.
Pre podne 4. septembra 1947. godine, Vajta je napustio Kastelgandolfo i vratio se u Rim, gde je
imao mnogo prijatelja. Gauen je napominjao da Vajtine veze doseu do samog vrha Demohrianske
partije. Njen voa i premijer Italije, Alide de Gasperi, lino je garantovao Vajti sigurnost. Gauen je
takoe zapazio da su Francuzi izdali Vajti lane isprave pomou kojih je on jo putovao Evropom u
relativnoj sigurnosti.
Oficir CIC je potom pronikao do same sri stvari, izvetavajui ta se dogodilo 4. septembra:
Podnosilac izvetaja je imao sastanak s Vajtom u 14.00 sati u jednom baru na Pjaca Venecija u
Rimu. Odmah po susretu informacija u vezi s nalozima za hapenje je prenesena i Vajta se sklonio
kod jednog maarskog jezuitskog svetenika u oblinjem Jezuitskom gregorijanskom univerzitetu.
Podnosilac izvetaja je potom krenuo u Kastelgandolfo, plaei se da su nalozi moda ve stigli u to
selo i da za Vajtu lino ne bi bilo bezbedno da se vrati. Nalozi od policije su ve bili prosleeni, ali

je podnosilac izvetaja izjavio policiji da je Vajta ranije otiao u Rim. Na kraju je podnosilac
izvetaja uzeo i poneo Vajtine stvari.
U 17.30 podnosilac izvetaja je pokupio Vajtu sa Gregorijanskog Univerziteta i krenuo put
Leghorna, gde je stigao kasno uvee. Vajta je sutradan ostao skriven u predelu Leghorna, dok se
podnosilac izvetaja vratio u Rim. Vajta je podnosiocu izvetaja dao svoje lane isprave, pomou
kojih e kasnije morati da se organizuje beg iz Italije.
Po povratku podnosioca izvetaja u Rim, on se sastao i savetovao sa (cenzurisano). Ovaj drugi je,
na pitanje ta misli gde bi Vajta trebalo da se poalje, uzvratio da bi verovatno bilo najbolje u
paniju, bar to se (cenzurisano) tie. Podnosilac izvetaja je izjavio da sam Vajta oigledno eli da
ode u paniju, gde lino poznaje generala Franka, panskog ministra inostranih poslova Artaha
(Artajo) i kardinala nadbiskupa panije.30
Gauen je onda obavio neophodne pripreme da Vajta otputuje u paniju. Kada se naao u paniji,
begunac se odmah povezao sa svojim starim prijateljem Marjanom umlakovskim. Oni su vodili
pregovore s visokim inovnicima vlade generala Franka. Rezultat je bio da je u Madridu
uspostavljen novi centar emigracije.
Pomo im je pruio i jedan visoki katoliki svetenik, Maar, monsinjor Zoltan Njitor (Zoltan
Nyisztor), "bivi ef vatikanskog Pres-biroa u Rimu". Ovo im je omoguilo da dobiju podrku
papskog nuncija u Madridu, koji im je "priskoio u pomo jednim ubedljivim pismom na etiri
stranice upuenim ministru inostranih poslova Artahu", u kom se upozorava da je u Intermarijum
"prodrlo francusko i britansko slobodno zidarstvo". Posle te intervencije vatikanskog diplomate,
Artaho je naloio svojim slubenicima da pomognu Vajti.
Monsinjor Njitor je omoguio Vajti i da upozna jednog od vodeih panskih eksperata za Vatikan,
Hoakina Ruis-Himenesa (Joaquin Ruiz-Gimenez), predsednika vladinog panskog instituta za kulturu.
Vana uloga koju je Ruiz-Himenez igrao u pansko-vatikanskim odnosima ubrzo je postala jasna,
kada je on postavljen za ambasadora generala Franka pri Svetoj Stolici.
Vajta je doao u Njujork 16. decembra 1947. godine. Jasno je da je Gauen predao svoju vezu
obavetajnoj slubi Stejt departmenta, kojaje Vajtu odvela u Vaington. Maarskombeguncuje izdata
viza u Madridu poto je priloio "pisma od Viljema Gauena... u kojima se ukazuje na korist koju
mogu imati SAD od ovog izleta". Ambasada je prosledila pojedinosti u vezi s Vajtinim putovanjem
jednom slubeniku obavetajne agencije, zajedno sa spiskom ljudi koje on eli da upozna u Americi.
Na tom spisku su bili i kardinal Spelman (Spellman), jezuitski voa svetenik La Far (La Farge) i
mnotvo emigrantskih politikih lidera.
Mada je stekao uticajnu podrku u krugovima obavetajnih funkcionera SAD i meu diplomatama,
njegova misija se pretvorila u katastrofu. Vesti o njegovom dolasku brzo su stigle do dvojice dobro
poznatih novinara, Drua Pirsona (Drew Pearson) i Voltera Vinela (Walter Winchell). Vlada je zaas
bila obavijena negativnim i nepovoljnim javnim odjekom, i neko je morao da bude odgovoran.
Vajta je smesta uhapen i zadran na Ostrvu Elis, a 3. februara 1948. godine, Maari su zahtevali
njegovo izruenje. Zaas je organizovana tajna Kongresna istraga, ali njeni rezultati nikada nisu
objavljeni. Sam Vajta je postao gotovo slavna medijska linost; hvalisao se novinarima i insistirao da
je istina da je italijanski demohrianski lider Fausto Pekorari svojevremeno traio od efa Rimske
policije da njemu izdaje razne dozvole. Meutim, kao to se dalo oekivati, demokratske grupe
Maara javno su optuivale Vajtu kao "nacistu", to je bio stav s kojim su se ameriki sudovi na kraju
sloili.31
Izvetaji Viljema Gauena su priznavali ne samo njegovu vlastitu ukljuenost u Vajtino bekstvo,
nego i njegovo blisko poznavanje uloge Vatikana u skrivanju i pomaganju poznatih nacistikih

begunaca.
A tamo, u Sjedinjenim Dravama, Vajta je zbog svojih izjava postao katastrofalno opasan za vladu.
Uprava za imigraciju i naturalizaciju je preduzela korake da se on po kratkom postupku deportuje.
Mada se odupirao nizom pravnih albi, najzad je izbaen iz zemlje februara 1950. godine. U svojoj
knjizi Lovci na naciste (The Nazi Hunters) arls Emen (Charles Ashman) i Robert Vegmen (Robert
Wagman) iznose da je otiao u Kolumbiju, poto su i Italija i panija odbile da ga ponovo prime.
Kako Amerikanci nisu hteli da ga vrate u Maarsku, koja je i 1950. godine uporno traila da joj ga
predaju, jo jednom je zapalo Vatikanu da prui Vajti svoju milosrdnu ruku. Prema Emenu i
Vegmenu, tu se umeao "Vatikan i izdejstvovao da ga prihvati Kolumbija i da ga tamo zaposli jedan
mali katoliki zavod. Ostatak ivota je proveo u Bogoti kao profesor ekonomije".32
Sredinom 1947. godine, Viljem Gauen je ve predlagao i smatrao da Amerika treba da zanemari
zatitu koju je Vatikan pruao jednom jo ozloglaenijem nacisti i masovnom ubici. Kao to e se
videti u narednom poglavlju, on je opravdanje video u doprinosu Svete Stolice navodnoj borbi protiv
komunizma. Posle buke koja se u javnosti javila u vezi s Hudalom, moda je moglo da se oekuje da
e Vatikan postati obazriviji. Ali, Vajtin sluaj nije bio poslednji vatikanski u vezi s nacistima.
Najgore je tek trebalo da doe. Za odbegle naciste, svi putevi su vodili u Rim.

4.poglavlje

Udarac koji je uzdrmao Vatikan

Ante Paveli se okrenuo i ugledao sunce na izlasku. Iako je prolee 1945. godine trajalo ve
sedmicama, u Sloveniji je jo bilo hladno, a magla je visila nad dolinama i uvalama. Uprkos takvoj
temperaturi, Paveli je brisao znoj sa ela. Odbegli diktator je sada gazio peke, poto je automobil
ostavio na nekom zapreenom drumu i prikljuio se gomili izbeglica koje su se umorno vukle prema
Austriji.
Paveli se zamislio nad ironijom svoga poloaja. Jo samo do pre nekoliko dana on je bio
poglavnik "nezavisne" Hrvatske, u vlasti moan poput firera u Nemakoj. ak je uspevao da mainu
smrti odri u pogonu skoro do kraja, dok su Nemci grozniavo demontirali i sklanjali svoje. Onda su,
bez najave i upozorenja, nacisti kapitulirali. Poglavnik je sada bio samo jedan od stotine hiljada onih
koji bee prema Austriji da se predaju Britancima.
Paveli se s gorinom priseao svog prethodnog izgnanikog bega, 1929. godine. Tada je bio
mlad, a podzemni ivot - rad na izgradnji tajne ustake teroristike mree - bio je privlaan i
odgovarao mu je. Izgledalo je da se njegovih dvanaest godina van zemlje isplatilo, poto je aprila
1941. godine preuzeo vlast u svojoj voljenoj Hrvatskoj, bez obzira na to to su italijanski faisti i
nemaki nacisti stvarno gospodarili iza kulisa.
Diktator koji bei bio se navikao na vlast i sada se pitao da li e je ikada ponovo okusiti. Jer,
Paveli je znao da e mu budunost biti zbilja vrlo kratka ukoliko padne u pogrene ruke.
Nadao se da su emisari poslati ispred njega u Austriju ve ostvarili prave kontakte s Katolikom
crkvom. Ako oni nisu uspeli, ekala ga je samo smrt.
Paveli se stresao, skoro nalik preplaenom zecu. Bio je siguran da u daljini vidi motorizovanu
partizansku jedinicu. Ponovo se okrenuo prema austrijskoj granici i dao u oajniki trk...
***
Takva je legenda o nestanku Ante Pavelia maja 1945. godine. Ona je prepriavanjem tokom
godina narasla. U zavisnosti od toga koja strana pria tu priu, njegovo bekstvo je ili kraj najslavnije
etiri godine u hrvatskoj istoriji, ili osloboenje zemlje od teroriste i masovnog ubice.1
Nemogue je zasigurno znati precizne pojedinosti poglavnikovog bega iz domovine. Ono to
znamo je daje pobegao iz Zagreba u Austriju preko slovenakog grada Maribora na jugoslovenskoaustrijskoj granici. Svakako, i Paveliu i Titu naklonjeni izvori slau se da je vrhovnitvo u totalnoj
panici bealo da sauva glavu pred komunistikim snagama.
Paveli je imao mnogo razloga za brigu i strah, a meu njima uasne pokolje Srba, Jevreja i Roma
tokom prethodne etiri godine. Pola miliona nedunih civila je pogubljeno pod njegovim
zapovednitvom. Mnogi su bili uklonjeni s ovog sveta primenom najmranijih srednjevekovnih
metoda; oi su im kopane, udovi odsecani, creva i drugi unutranji organi upani iz ivih tela. Neki su
poklani kao da nisu ljudi, vratovi su im celom irinom presecani specijalnim noevima. Drugi su
umirali od udaraca maljevima u glavu. Jo je mnogo vie njih koji su, jednostavno, ivi spaljeni.2
I pored svega, Paveli se nadao da e ga u Austriji dobrodolicom saekati vodei ljudi Crkve
kao istaknutog katolikog elnika u borbi protiv "ateistikog boljevizma". Uostalom, britanska
obavetajna mrea je pre rata odravala bliske odnose s njegovom podzemnom teroristikom
mreom, ak i posle atentata na jugoslovenskog kralja Aleksandra u Marselju 1934. godine. Paveli

je takoe znao da Sveta Stolica gleda na Hrvatsku kao na "granicu hrianstva"; jo od leta
Gospodnjeg 700. trajao je jedan naroit odnos izmeu Hrvata i pape.3
Nezavisno od ove snane istorijske povezanosti, Paveli je bio svestan da Pije XII i njegovi
vrhovni savetodavci gaje krajnje blagonaklon stav prema njegovom militantnom katolicizmu. Tokom
rata Paveli je silom, pod pretnjom smru, pokrstio desetine hiljada srpskih pravoslavaca. U stvari,
zverstva su se ve uveliko odvijala u onom trenutku kada je Pije XII primio poglavnika u privatnu
audijenciju, krajem aprila 1941. godine.
Birokrate u britanskom Forin ofisu su reagovale s gnevom na to to "papa prima jednog zloglasnog
teroristu i ubicu, opisujui PijaXII kao "najveu moralnu kukavicu naeg doba". Pod pritiskom da
opravda ovaj prijem, Vatikan je neubedljivo objanjavao da je Paveli primljen samo u linom
svojstvu, ne kao poglavnik Hrvatske drave. Nisu mogli da zanemare jednog katolikog "dravnika"
kao to je Paveli, uzvraao je Vatikan. Ali Forin ofis je bio "zaista zaprepaen" i pogoen to
Vatikan makar i na trenutak tako gleda na njega".4 Britanski ambasador pri Svetoj Stolici naao se u
tekoj poziciji kada je pomenuo tu stvar lino pred veitim volebnikom Pijem XII:
... njemu ovek prilazi s gnevom u dui i negodovanjem na usnama, (ali) nemogue je ne biti
razoruan njegovim hladnim stavom.5
Papa je nazvao Pavelia "mnogo opanjkavanim ovekom". Pije nije mogao da veruje da je on bio
ukljuen u atentat u Marselju, iako je Paveli bio osuen in absentia (u odsustvu) pred francuskim
sudom. Cinici u Forin ofisu su se slagali da je papa "svakako linost koja oarava" ali su svom
ambasadoru otvoreno kazali da je in primanja Pavelia "naneo vie tete papinom ugledu u naoj
zemlji nego ma koji drugi in od poetka rata".6
Bilo je to licemerje najgore vrste! Pre rata, britanska obavetajna sluba je iskoristila Pavelia,
uprkos njegovoj nezgodnoj reputaciji teroriste i ubice. Sada je, meutim, papu trebalo bez milosti
osuditi samo zato to ga je primio u posetu. Naravno, vremena su se izmenila, a Paveli je satirao
stotine hiljada nedunih u okviru Hitlerovog divljakog rasnog rata. Zar da Sveti svetenik ostane po
strani i posmatra tako jeziva dela bez podizanja glasa hrianskog milosra?
Jedan mladi Jugosloven, po imenu Branko Bokun, verovao je da se to ne moe dogoditi. Bokuna je
poslao u Rim jedan od elnika jugoslovenske obavetajne mree sa zadatkom da zatrai intervenciju
Vatikana kako bi se zaustavio pokolj u Hrvatskoj. Opremljen velikim dosijeom dokumenata, iskaza
oevidaca pa ak i fotografija masakra, Bokun je konano uspeo da ue u Dravni sekretarijat
Vatikana septembra 1941.godine.
eleo je da preda svoje materijale monsinjoru Djovaniju Montiniju, dravnom podsekretaru za
redovne poslove, ali nije uspevao da dobije audijenciju. Bokunu su kazali da ostavi dosije i da
ponovo doe kroz jednu sedmicu, s obeanjem da e "monsinjor paljivo razmotriti tu stvar".
Ovo se dogaalo u jeku najgorih zverstava, a Paveli je bio preduzeo korake da utie na stav
Vatikana. Odaslao je svetenika Kerubina Seguia u Rim da suzbija sve iri talas uasa u mnogim
katolikim krugovima zbog pokolja u Hrvatskoj. Segui je ubrzo otkrio da na ustaki reim mnogi
gledaju kao na "rulju varvara i ljudodera". Smesta je zatraio audijenciju kod Montinija, a u svom
dnevniku je zabeleio da taj vatikanski inovnik trai "puna obavetenja o dogaajima u Hrvatskoj",
potvrujui jo da su "klevete" ve stigle do monsinjorovih uiju.7
Izgleda da je svetenik Segui ubedljivo delovao na Montinija. Kada je Bokun ponovo doao da
pretrese svoj dosije uz precizno dokazivanje "kleveta", kratko mu se "u poverenju" obratio
Montinijev sekretar. Bokunu je jednostavno reeno "zverstva opisana u vaoj dokumentaciji su delo
komunista, ali su pripisana katolicima". Bokun je posedovao dokaze, ali nije imao pristup Montiniju,

dok Segui nije imao nikakve tekoe u iznoenju svoje strane te prie.8
Nema nimalo sumnje da je Montini bio dobro obaveten o stvarnoj situaciji, poto je u nekoliko
prilika ukorio predstavnika Hrvatske pri Vatikanu. Dok bi Montini poinjao otrim reima, takvi
sastanci su bez razlike zakljuivani uveravanjima da e Sveti svetenik pomoi katolikoj
Hrvatskoj.9
Papino lino dranje u odnosu na ubilakog ustakog vou bilo je vie od blagonaklonog
prenebregavanja. Kada se poglavnik obratio za novu audijenciju kod Svetog svetenika, u maju 1943.
godine, dobio je uveravanje dravnog sekretara Maljonea da "nema nikakvih tekoa u vezi s
poglavnikovom posetom Svetom ocu, osim to ne moe da bude primljen kao suveren". Sam Pije je
obeao da Paveliu ponovo da lini blagoslov.10 Do tada je Sveta Stolica ve posedovala obilje
dokaza o zverstvima koja je poinio njegov reim.
Vatikan dosledno brani svoju politiku, istiui da je Pavelievoj dravi uskraeno zvanino
priznanje od strane Vatikana. Meutim, visoki vatikanski zvaninici, ukljuujui Pija XII, redovno su
primali njegovog "neoficijelnog" diplomatskog predstavnika, koji je sebe nazivao "hrvatskim
ambasadorom". Papa je takoe nastavio da prima druge visoke zvaninike i delegacije, odvraajui
pri tom pogled od njihovih nebrojenih rtava.11
O Paveliu se sve dobro znalo. U jednoj prilici, nekom italijanskom faistikom novinaru je bio
obezbeen susret i razgovor s poglavnikom. Zapaajui neto to je izgledalo kao velika inija puna
ostriga, on je pitao Pavelia da li su to koljke s dalmatinske obale. Bio je preneraen kada mu je
diktator odgovorio da je u posudi dvadeset kilograma srpskih oiju koje su mu poslale njegove verne
ustae.12
U jednoj drugoj situaciji, Paveli je bio na razgovorima kod Hitlera u Berlinu. U udnoj zameni
uloga, zamerio je fireru na "popustljivom" postupku prema nemakim Jevrejima, hvalisajui se da je,
za razliku, on ve u potpunosti reio "jevrejsko pitanje" u Hrvatskoj, dok su u Treem rajhu neki od
njih ostali u ivotu.13
Ali kada je Hitlerov ivot okonan, Paveli nije mogao da bude siguran da e mu i
najnepokolebljiviji podravaoci iz redova Crkve pruiti zatitu. Nestao je bez traga kao da ga je
progutao neki pejza u Austriji. Sledeih meseci britanski i ameriki obavetajci su eljali oblasti
pod svojom upravom. Forin ofis i Stejt department su neprestano govorili Titovoj vladi da e Paveli
biti vraen, kako bi mu se sudilo kao ratnom zloincu, im bude naen, ali sve to su otkrili bile su
senkom obavijene glasine.
Komunistika vlada u Beogradu se sa skepsom odnosila prema stalnim poricanjima Zapada. Tito
je imao borbom prekaljenu i izuzetno efikasnu obavetajnu mreu na delu u Austriji, koja je pratila
kretanje ustaa. Jula 1945. godine njihov ambasador u Londonu je kazao Britancima da je Paveli
"zarobljen od strane trupa feldmarala Alegzandera (Alexander), i... sada je u delu Austrije pod
upravom britanske armije". Krajem avgusta Jugosloveni su ponovili tvrdnju da je Paveli "zatvoren u
Celovcu (Klagenfurt), Austrija, od strane britanskih trupa".14
Forin ofis je bio nepopustljiv u tvrdnji da Ante Paveli nije nikada bio u njihovim rukama, i
uveravao je nepoverljive Jugoslovene da se ulau "krajnji napori da bi se otkrila sadanja kretanja dr
Pavelia". Njihova "energina nastojanja" nisu urodila "nikakvim saznanjima osim da se za Pavelia
i dalje uka da je u predelu Salcburga, na dan 26. septembra".15 Salcburg ak nije bio u Britanskoj
zoni, ve u delu koji su okupirali Amerikanci.
Bilo je jo mnogo tragova koje su Britanci trebali da prate. Srpski etniki oficiri su tvrdili da je
Paveli "preruen u kaluera u jednom samostanu u Klagenfurtu". Jugosloveni su takoe iznosili da je

on u "nekoj vili nedaleko od Klagenfurta". Britanci su sproveli "temeljito pretraivanje" itave

oblasti "bez rezultata" i najzad su zakljuili da begunac mora da je u rukama Sovjeta. Pismeno su se
obratili ministru inostranih poslova Viinjskiju (Vyshinski), ali su primili negativan odgovor.16
Jugosloveni su pokrenuli unu kampanju u tampi, tvrdei da su Britancima pruili "precizna
obavetenja u smislu grada i ulice" gde Paveli ivi "u potpunoj slobodi". Forin ofis je zakljuio da
je vreme da se "malo uzvrati paljbom", pa se pismeno obratio jugoslovenskom ambasadoru tvrdei
da je jugoslovenska kampanja u tampi "u potpunosti bez osnova".17
Jugoslovenski ambasador je ostao uporan, tvrdei Britancima poetkom januara 1946. godine da
je Paveli "preruen u kaluera. Pitao je zar je mogue da Britanci "nemaju nikakav uticaj na
Vatikan". Tito je oigledno bio ubeen da su Britanci u dosluhu sa Vatikanom u cilju zatite ustakog
poglavnika. Forin ofis je uzvraao s potpunom nedunou, pokazujui prstom na sve druge strane.
ak su upitali svoje amerike saveznike da li su moda oni zarobili Pavelia, da bi dobili samo jo
jedan negativan odgovor.18
Tokom itave 1946. godine dve strane su se loptale tvrdnjama i poricanjima. Jugoslovenski
komunisti su upuivali diplomatske note i usmeravali svoju tampu da pokree jo histerinije
kampanje. Poruka je jo uvek bila ista: Zapad moe da nae Pavelia ukoliko to tamo stvarno ele,
ali oni to odbijaju, zato to se on i njegove pristalice koriste u krstakom ratu protiv Tita.19
Britanski odgovor je takoe postao stvar koja se ponavlja; "naroiti napori" su bili injeni da se
ue u trag Paveliu, koji "ni u jednom trenutku nije bio zatvoren od strane Britanaca, niti su njegova
kretanja ikad bila znana ma kojoj instituciji britanske vlasti". Amerikanci su se pridruili ovim
naglaenim poricanjima navodei da su vlasti "u zonama SAD i Britanije marljivo tragale" za
Paveliem "bez uspeha".20
Kako se 1946. godina bliila isteku, navravalo se osamnaest meseci od kada je Paveli preao
austrijsku granicu i naizgled bez traga nestao. Kad se prouava slubena dokumentacija, pada u oi da
ona poprima znatno drugaiji ton krajem novembra. Odjednom je Pavelieva zagonetka bila reena.
Jedan visoki britanski politiki savetnik je izvestio da "postaje sve jasnije da se mnogi od vanijih
kvislinga skrivaju pod okriljem Crkve", pesimistino nagovetavajui da tu malo ta moe da se uradi
"ukoliko se Vatikan ne nagovori da aktivno sarauje".21
Britanci su bili otkrili da se pet traenih Jugoslovena nalazi "trenutno u Institutu za orijentalistiku u
Rimu". Bio je to papin institut specijalizovan za istonoevropska pitanja, s povlasticom potpune
eksteritorijalnosti. Forin ofis se pribojavao da bi se "stvorio veoma nesrean utisak ako bi britanske
vlasti odluile da uhapse te ljude na vatikanskoj teritoriji bez ikakvog prethodnog upozorenja
vatikanskim vlastima". Oni su predloili Amerikancima da zajedno kau Titu da "poto ti izdajnici
borave na vatikanskoj teritoriji, oni su van nae jurisdikcije, a vlada Jugoslavije treba da se obrati
Vatikanu, gde ima akreditovanog diplomatskog predstavnika". Amerikancima je potpuno odgovaralo
da se pridrue ovom bezonom predlogu.22
Najzad su britanske birokrate imale koga da krive za Paveliev nestanak. Oni su 18. decembra
zapazili da izgleda "sve verovatnije da je Paveli u Italiji, a da su njegova kretanja moda poznata dr
Draganoviu... i nikom vie". Britanci su bili prikupili detaljne obavetajne podatke, iz kojih se
videlo da je svetenik Krunoslav Draganovi, sekretar hrvatskog Zavoda Svetog Jeronima, glavni
organizator Pacovskih kanala koje poznati ratni zloinci koriste za bekstvo u mreu Zapada. Forin
ofis je verovao u tvrdnju britanske armije da "nije verovatno da je Paveli u Austriji od poetka
britanske okupacije, osim moda u prolazu". Oni su bili sigurni da Draganovi uva odgovor na
pitanje poglavnikovog nestanka.23

Ako moe da se veruje Draganovievoj linoj verziji u vezi s njegovim odnosom prema Paveliu,
on je smatrao da je diktator okrutan masovni ubica, jedan od "najopasnijih ljudi" koje je sreo u
itavom svom ivotu. Godinama kasnije, Draganovi je uporno tvrdio da je za vreme rata neprestano
intervenisao kod ustakog vostva, preklinjui za ivote Jevreja, Srba, pa ak i komunista.24 Ovaj
svetenik je tvrdio da se uvek rukovodio zapoveu o hrianskoj ljubavi, bez obzira na veru,
politika ubeenja ili nacionalnost. Hvalisao se da mu je ovo svojevremeno ugrozilo i vlastiti ivot,
poto su ustae bile snano protiv njegovog milosrdnog rada i energinih intervencija. Draganovi je
naglaavao da je pritube ulagao i kod Pavelia lino.25
Neka nezavisna, neutralna, potvrda Draganovieve prie ne postoji. Ukoliko je ona tana, baca
neobino svetlo na njegovu posleratnu odluku da pomogne ovom masovnom ubici, koga je s pravom
optuivao za unitavanje nevinih Srba, Jevreja, Cigana i drugih. Obavetajna mrea Zapada je ipak
bila sigurna da su ova dvojica bili izuzetno bliski posle rata i da Paveli nikada ne bi mogao da
klizne kroz njihove razapete zamke bez Draganovieve milosrdne pomoi.
Specijalni agent Viljem Gauen i njegove kolege u rimskom odeljenju Kontraobavetajnog korpusa
armije SAD otkrili su da je njihov britanski saveznik sve vreme lagao: oni su znali veoma mnogo o
Pavelievim kretanjima. Do ovog se dolo poetkom 1947. godine, kada je amerika obavetajna
mrea pokrenula vlastitu intenzivnu operaciju da pronae Pavelia.26 Kada su istraivanja koja je
sprovodio CIC zakljuena, ustanovljeno je da je jugoslovenska obavetajna mrea bila u potpunosti u
pravu.
Prema "pouzdanim izvorima", Paveli je zaista bio preao preko austrijske granice i stigao do
britanskih linija, gde je ...bio zatien od strane Britanaca tokom dve sedmice u prostorijama koje su
Britanci oduzeli za vojne svrhe i sada paljivo uvali. Zbog nesigurnosti njegovog boravka i poto je
bio smetnja radu britanske komande, on je napustio te prostorije, ali je ostao u britanskoj okupacionoj
zoni najmanje jo dva ili tri meseca, ali i dalje u kontaktu s britanskom obavetajnom slubom."27
Ovim je potvreno ono to je Ferenc Vajta govorio Gauenu o pojavi da Tajna obavetajna sluba
regrutuje ustae neposredno nakon obustave neprijateljstva. Gauenov kolega, specijalni agent CIC
Robert Mad (Robert Mudd), takoe je radio na ovom sluaju. A 30. januara 1947. godine je izvestio
da je bivi poglavnik pobegao iz Jugoslavije i da se sakrio u Klagenfurtu, gde "ima stan i vilu",
upravo kao to su prethodno tvrdili etnici i komunisti. Ovaj izvetaj je predstavljao jo jedan dokaz
o ukljuenosti Katolike crkve.
"Aprila 1946. godine Paveli je napustio Austriju i stigao u Rim u pratnji samo jednog ustakog
porunika, po imenu Doksen (Dochsen). Obojica su bili obueni kao rimokatoliki svetenici. Tamo
su se sakrili u jednom zavodu u Via Djakomo Beli br. 3." Paveliev saputnik bio je u stvari Dragutin
Doen, bivi visoki oficir u poglavnikovoj linoj telesnoj gardi. Britanci su otkrili da je Doen
"zvezda vodilja Svetog Jeronima (Draganoviev tab) ".28
Madov dostavlja je verovao da se Paveli sakrio u nekom zavodu pod pokroviteljstvom Vatikana
u Rimu, samo autori nisu uspeli da potvrde ovu tvrdnju. Dostavlja je takoe izvestio da je Paveli
nabavio panski paso "na ime Don Pedro Goner", pripremajui se za konano bekstvo, verovatno u
paniju ili Junu Ameriku.
Meutim, sredinom 1946. godine, Paveli se pobojao da je preblizu budnim oima koje ga prate
pa se, umesto da napusti Evropu, vratio u Austriju.
Mad je uputio svog dostavljaa "da prodre u ustaku obavetajnu mreu", kako bi izvetavao o
njihovim putevima bekstva:
... ta mrea se prua na liniji Grumo-Rim-Venecija-Trst- Ljubljana-Zagreb. itava stvar se vodi

pod zaklonom rimokatolikog klera, iji su svetenici u tim samostanima skoro svi hrvatskog
porekla... Ustaka organizacija u Italiji je u ovom trenutku vrsto isprepletena grupa koja jo odrava
svoju satnu organizaciju, jo objavljuje svoje listove i jo se zanima za iste ciljeve koje su
proklamovali pre rata i za vreme rata... ina taka itave obavetajne i druge aktivnosti je Samostan
Svetog Jeronima, u Via Tomaeli 132 u Rimu.29
Iz jednog veoma poverljivog izvora, amerika obavetajna mrea je maja 1946. godine, otkrila da
poglavnik ivi "blizu Rima u jednoj zgradi koja je pod jurisdikcijom Vatikana".30 To je bilo ubrzo
poto je Paveli prvi put stigao u Rim iz Austrije, a sada se zna da je poglavnik, poput Ferenca Vajte,
u stvari naao skrovite u Kastelgandolfu, gde se nalazi papina letnja rezidencija. Izgleda da je put
mnoge naciste vodio u Kastelgandolfo, poto je Paveli bio smeten s jednim bivim ministrom
nacistike vlade Rumunije.31
Obavetajna mrea SAD je primila jo senzacionalniju informaciju iz svog poverljivog izvora,
koji je tvrdio da "Paveli odrava este tajne sastanke s monsinjorom Montinijem, dravnim
podsekretarom Vatikana".32 Gauen je upravo tada poinjao da uklapa delie Intermarijumove
slagalice. Prema onome to je prethodno saznao od Vajte, bio je uveren da je Vatikan duboko upetljan
u neka vrlo neprijatna posla. Obavetenja koja je Ambasada SAD u Rimu primila poetkom januara
1947. godine, tvrdila su da je Paveli prethodnog meseca bio u Svetom Jeronimu, a da sada putuje
koristei nekoliko razliitih pseudonima.33 Najednom se pred Gauenom otvarao krupan sluaj. Do
pred kraj januara ameriki obavetajni oficir je ve bio prikupio dovoljno dokaza od "pouzdanih
dostavljaa" da bi mogao da izvesti da je Paveli
... u ovom trenutku na eksteritorijalnom imanju ograenom zidovima na levoj obali Tibra, u
Lungo Tevere Aventino u Rimu. Iza zidina imanja nalazi se pet katolikih organizacija...
1.
2.
3.
4.
5.

Samostan sv. Sabine koji pripada dominikanskom redu;

Fakultet sv. Alesija za rimske studije;
Vitezi Suverenog vojnog reda Malte;
Benediktinski samostan sv. Anselma;
kola za deije obrazovanje koju vode kaluerice.

itav kompleks je smeten na vrhu Aventinskog brega, koji ... poznato je da je ispresecan
podzemnim tunelima koji povezuju pojedinane zgrade."34
Poto je "paljivo istraio" kompleks, Gauen je zakljuio daje Paveli verovatno u Samostanu sv.
Sabine, izvetavajui da druge "informacije od pouzdanih dostavljaa izgleda da se slau da
tramvajska linija koja vodi ispod Aventinskog brega du Tibra, a odatle ide na Cirkus maksimus, do
Koloseuma i Via Kavur, jeste pruga koja povezuje Pavelia i Via Kavur br. 210, stan 3, gde se nalazi
ustaka baza koja je dobro znana u Rimu". Mada mi nismo uspeli da potvrdimo postojanje
podzemnog tunela koji je povezivao Pavelia s odanim ustakim simpatizerima, Gauen je svom
izvetaju priloio i mapu koja pokazuje rutu za koju je verovao da vodi do tramvajske pruge.35
inilo se da je Gauen najzad otkrio konkretan trag u zagonetnom Pavelievom sluaju. Ipak, on je i
dalje bio oprezan, izvetavajui da "ta informacija izgleda verovatna i stvara jednu sasvim moguu
sliku kad se uzme u celini". Meutim, bio je ubeen da samo "akcija usmerena ka znanim
Pavelievim kontaktima kao to je Krunoslav Draganovi, moe konano da otkrije Pavelievo
skrovite i dovede do njegovog hvatanja".36
Izgledalo je da se zamka konano stee, a svi prsti, od britanskog Forin ofisa do

Kontraobavetajnog korpusa armije SAD, sada su pokazivali na svetenika Draganovia, kao oveka
koji moe da odvede do Pavelia i omogui njegovo hapenje i izruenje. ia kampanje u
jugoslovenskoj tampi sada je bila prebaena u Vatikan. Oni su tvrdili da je "izvesnom broju
jugoslovenskih ratnih zloinaca omogueno da emigriraju iz Italije pod zatitom jedne vatikanske
institucije".37
Obavetajna mrea SAD je pokrenula sloenu i obuhvatnu operaciju da ustanovi istinu, brzo
potvrujui da je Draganovi sve vreme u tesnom dodiru s bivim hrvatskim diktatorom. Prema
jednom izvetaju, Draganovi je bio poznat kao drugo ja Ante Pavelia, s kojim je odravao prisne
veze. Zbilja, Draganovi je odravao redovnu kurirsku vezu izmeu Svetog Jeronima i poglavnikovog
skrovita u Austriji.38
Poto su ustanovili postojanje tesnih veza izmeu ove dvojice, Amerikanci su sazvali tajnu
konferenciju za 11. april 1947. godine s ciljem da se planira Pavelievo hapenje. Bili su prisutni svi
visoki obavetajni oficiri armije SAD, stacionirani u Rimu, iji je zadatak bio da razmotre
raspoloiva obavetenja i da razrade plan za upad u Pavelievu vatikansku mreu.39
Tokom sledeih sedmica, oficiri CIC su primali informacije da se on krije u ovoj ili onoj
instituciji pod upravom Vatikana. Otkrili su i jo neka beguneva lana imena. U tom vremenu su
meu njegovim najprisnijim pomagaima iz redova Crkve bili jezuiti, koji su pomagali u njegovim
planovima da napusti Italiju udeavajui mu put za paniju pod imenom "Oca Gomesa", tobonjeg
"panskog ministra vere".40
Silni izvetaji da se Paveli sakrio pod okriljem Vatikana primorali su jednog visokog inovnika
Stejt departmenta da zatrai od diplomata u Vatikanu da izvre istragu. On je cinino istakao:
... ja poznajem i pozdravljam humanitaran stav Vatikana prema zloincima koji su moda iskazali
ma kakav znak pokajanja, ali mi se ini da Paveliev, posebno neprijatan, ugled Crkvi oteava odluku
da mu prui zatitu.
Vaington oigledno nije "urio" daprimi odgovor; "ovaj sluaj nama nije hitan, ali bih bio
zahvalan da od vas ujem mogue novosti".41 U Rimu su oigledno prihvatili ovaj mig, poto im je
trebalo vie od dva meseca da jave da nisu uspeli da utvrde kretanja traenog oveka; "Izgleda da se
Paveli, kao i Kilroj (Kilroy), nalazi svuda. Tako bar nagovetavaju izvetaji desetina tajnih
pratilaca".42
Sredinom juna je ve i Forin ofis bio ukljuen u lov, s preporukama da se uloe krajnji napori da
se Paveli uhvati. Oigledno je da je izmeu Vaingtona i Londona postojao ogroman jaz
nepoverenja. Britanci su sumnjali da Amerikanci namerno sabotiraju plan insistiranjem da italijanska
policija mora da se ukljui u operaciju, poto "s praktinog stanovita postoji daleko vea opasnost
da neto 'procuri' ili da se u neem bude nespretan i neefikasan".43
Ustaka obavetajna mrea je bila naroito efikasna u Rimu, gde je imala izuzetno dobre veze s
italijanskom policijom, koja je Paveliu bila pokrovitelj tokom njegovog izgnanstva 1930-ih godina.
Britanska pozicija je bila izuzetno nepotena. Dok je Tajna obavetajna sluba titila Pavelia,
Forin ofis se alio na nastojanja SAD da omete plan za njegovo hvatanje. Kao to emo videti, obe
vlade su bile umeane u podmukle i esto suprotstavljene mahinacije na viim nivoima kreiranja
politike.
Sredinom jula Britanci su primili i informaciju da Paveli ivi "u gradu Vatikanu" i predloili su
zdruenu operaciju radi hapenja.44 Ne mnogo oduevljeni Amerikanci su pristali, pod uslovom da
Pavelievo hapenje bude "izvedeno u najveoj moguoj meri od strane Italijana".45 Britanci su

ponovo upozorili na rizik ukljuivanja Italijana, insistirajui na "najneposrednijem nadzoru nad

itavom operacijom od strane bezbednosnih vlasti Saveznika".46
Stejt department je 28. jula izdao amerikim vlastima dosta mlak nalog da se ukljue "u meri koja
je neophodna i mogua u (taj) Paveliev sluaj".47 Narednog dana je politiki savetnik SAD u Rimu
preneo ovu instrukciju glavnokomandujuem saveznikih snaga, i dalje insistirajui na tome da e
snage SAD samo "asistirati italijanskim vlastima u nastojanjima da se on uhapsi u nekoj pogodnoj
prilici izvan teritorije Vatikana". Njegov britanski pandan je slino postupio 2. avgusta.48
U stvari, britanski i ameriki inovnici su igrali neku vrstu birokratskog aha. Obavetajni
operativci na terenu bili su samo pioni i u stvarnosti nisu shvatali pravila igre. Britanci su se nadali
da krivicu svale na Amerikance ukoliko operacija ne uspe, dok su Amerikanci oajniki nastojali da
prisile Britance da izvre hapenje, kako bi mogli da tvrde da oni nisu odgovorni.
U ovakvoj igri Britanci su najzad prisilili svog saveznika da "nadzire to hapenje" i inili se da je
konano, posle vie od dve godine preganjanja, sve spremno da se akcija preduzme.49 Na dan 7.
avgusta ameriki zamenik efa taba pri Komandi saveznikih snaga je napomenuo da e to biti
"krajnje osetljiva operacija, koja zahteva sloenu koordinaciju izmeu britanskih i italijanskih vlasti i
ouvanje apsolutne tajnosti".50
Tada su prikupljene nove informacije o tome gde se Paveli tano nalazi, i otkriveno je da se on
"krije kao bivi maarski general pod imenom 'Djuzepe'. Nosi zailjenu bradicu, a kosa mu je kratko
podiana". Dalje, on ... ivi na imanju Crkve pod zatitom Vatikana, na adresi Via Djakoma
Venecijan br. 17-C, drugi sprat. Kad se ue u zgradu, ide se jednim dugim i neosvetljenim hodnikom.
Na kraju tog hodnika se grana stepenite, jedno na levu a drugo na desnu stranu. Mora da se ide
desnim. Na desnoj strani sobe su oznaene brojevima 1, 2, 3 i tako dalje. Ako se pokuca jednom ili
dva puta na vrata br. 3, izai e neka nevana osoba. Ali ako se pokuca tri puta na vratima br. 3.
otvorie se vrata br. 2. Ona vode u sobu u kojoj ivi Paveli, zajedno s uvenim bugarskim teroristom
Vanom Mihajlovom i jo dve osobe. Jo dvanaestak drugih ljudi ivi u toj kui. Svi su ustae, a ine
Pavelievu telesnu strau. Kad negde izlazi, Paveli koristi automobil s vatikanskom (SCV)
registarskom tablicom.51
Vest o poglavnikovom skrovitu u Via Djakoma Venecijan sa zakanjenjem je stigla pred
italijansku javnost septembra 1948. godine, kada je tampa objavila senzacionalan niz lanaka koji su
se bavili ulogom Vatikana u toj aferi. Tada je Paveli ve davno bio nestao, i moda je negde
objanjavao zbog ega je neko u obavetajnoj mrei Zapada dopustio da pria procuri u novine.52
Dvanaest meseci pre toga obavetajna mrea SAD je pretraivala Via Djakoma Venecijan 17-C.
Pretpostavljali su da je tamo jedna od vatikanskih biblioteka, a nisu bili u stanju da to potvrde. Ali
zato su se uverili da neki visoki vatikanski zvaninik titi Pavelia: on se redovno kretao naokolo u
njihovim slubenim automobilima. Poto su na njima bile specijalne registarske tablice diplomatskog
kora, Zapadne vlasti nisu mogle da ih zaustavljaju, ak ni kada je Paveli naputao vatikansku
teritoriju.
Meutim, inilo se da je sve na svom mestu; zdruena obavetajna ekipa je imala samo tiho da
motri na Pavelia, a kada napusti zatitu vatikanskog eksteritorijalnog statusa da ga prati dok ne izae
iz automobila i da ga uhapsi. Tri sedmice su protekle, a nita se nije dogodilo, to je podstaklo
London da od Rima zatrai da "izvesti o najnovijem razvoju dogaaja". Jo est sedmica je
promaklo, ali jo nikakav odgovor nije dolazio; Forin ofis se uznemirio i ponovo je traio da mu se
odgovori.53

Na kraju je puteno da operacija tiho zamre. Ona naoko vrsta odlunost da se uhapsi ozloglaeni
nacista i masovni ubica je negde nestala, kao to je i sam Paveli naizgled nestao maja 1945. godine.
Odgovori na ovu produenu zagonetku delom se nalaze u tri kljuna amerika obavetajna dokumenta.
Dana 7. jula 1947. godine je Bernard Grenan (Bernard Grennan), rukovodilac operacija CIC u Rimu,
naloio svom agentu za nadzor, Gonou Moreni (Gono Morena), da smesti Pavelia "u pritvor im
bude spaen". To nareenje je preneseno preko pomonika efa taba Obavetajne slube Armije.
Jednu sedmicu dana kasnije, Morena je Grenanovom uputstvu rukom dodao kratku beleku. Bio je
primio "nove instrukcije", koje je saeo u kratak ali vie nego oigledan komentar:
"Ne diraj."
Ovo nareenje su Moreni preneli Grenan i potpukovnik arls Hartman (Charles Hartman),
zapovednik Kontraobavetajne slube armije u Rimu. Grenan i Hartman su prisustvovali skupu na
vrhu odranom 11. aprila s ciljem da se isplanira operacija, i mora da su bili zaprepaeni ovom
iznenadnom promenom smera.54 Evidentno je neko mnogo vii u itavom nizu ve bio odluio da
sabotira operaciju, ak pre nego to je ona privedena zavrnoj fazi. Ti visoki ameriki oficiri su
svakako preneli odluku "Ne diraj" dalje, niz svoj lanac komandovanja. Prema svim raspoloivim
dokazima, meutim, izgleda verovatno da su prvobitnu odluku doneli britanski obavetajni oficiri,
koji su bili begunevi stvarni pokrovitelji.
Motiv amerike strane za tiho uklapanje u odluku Londona da se dopusti Pavelievo bekstvo bio
je zbilja veoma jednostavan. Visoki inovnici SAD su upravo tada razvijali vlastitu mreu bivih
nacista, i poinjali su da usklauju aktivnosti i s Vatikanom i s Londonom.
Odluka i uputstvo "Ne diraj" stupili su na snagu samo osam dana poto je Gauen upotpunio svoj
izvetaj o traenom maarskom ratnom zloincu Ferencu Vajti i o vatikanskoj vezi. Gauen je 6. jula
izneo preporuku da bi amerika obavetajna mrea trebalo da preuzme Intermarijum, prenosei svoje
poglede "viim komandama kako bi njegov pun meunarodni znaaj (mogao) da bude razmotren i
procenjen".55
Skoro dva meseca poto je donesena odluka o politici "Ne diraj", Gauen i jo jedan oficir su
podneli podui izvetaj o Pavelievom sluaju. Morali su da priznaju da je ... tokom prvih meseci
Pavelieve vladavine oko 150.000 lica srpske pravoslavne vere pobijeno - u mnogim sluajevima, a
to je stvar dokumentacije, njima je bilo ponueno da se spasu ukoliko se odreknu svoje vere i postanu
katolici.
Tako je, danas, u oima Vatikana Paveli militantni katolik, ovek koji je greio, ali koji je greio
borei se za katolianstvo. Upravo iz tog razloga (Paveli) sada uiva zatitu Vatikana... Poznato je
da je Paveli u dodiru s Vatikanom, koji u njemu vidi militantnog katolika koji se jue borio protiv
Pravoslavne crkve, a danas ratuje protiv komunistikog bezbonitva...
Iz navedenih razloga on prima zatitu Vatikana, ije gledanje na itavo Pavelievo pitanje jeste
da, poto hrvatska drava ne postoji, i poto od Titovog reima ne moe da se oekuje da ma kome
prui poteno suenje, (Paveli) ne treba da se vrati sadanjoj jugoslovenskoj vlasti radi tobonjeg
izvoenja pred sud. Izruenje Pavelia bi samo oslabilo snage koje se bore protiv bezbonitva, a
doprinelo komunizmu u borbi protiv Crkve.56 Agentima CIC-a je ipak bilo pomalo nelagodno zbog
ovakvog pristupa Svete Stolice, tako da su se svojski potrudili da u potpunosti objasne Vatikanovo
opravdavanje sopstvene nemoralne politike:
Pavelievi zloini iz prolosti ne mogu da budu zaboravljeni, ali njemu mogu da sude samo
Hrvati koji predstavljaju jednu hriansku i demokratsku vladu, uporan je Vatikan. Dok se za
Pavelia tvrdi da je odgovoran za smrt 150.000 lica, Tito je agent Staljina, koji odgovara za smrt

desetina miliona ljudi u Ukrajini, Belorusiji, Poljskoj, u baltikim i u balkanskim dravama, u

periodu od dvadeset pet (25) godina.57
Oficiri CIC-a su preporuili ... da se pogledi Vatikana na Pavelia uvae i da se protiv njega ne
preduzima nikakva neposredna policijska akcija od strane amerikih vojnih vlasti.58
Obavetajna mrea SAD je do tada ve bila potpuno svesna da Tajna obavetajna sluba Britanije
regrutuje bive naciste za svoje antikomunistike krstake ciljeve.59
Post facto je naen razlog da bi se opravdala politika "ne diraj". Ni Britanci ni Amerikanci nisu
bili ozbiljni u nameri zatvaranja Pavelia i njegovog vraanja Titovoj "pravdi". Birokrate u Londonu
i Vaingtonu formalno se jesu zalagale za ovakav smer, ali su zatvarali oi pred aktivnostima svojih
obavetajnih slubi. CIC je tada gradila velike politike, obavetajne i vojne operacije protiv Tita.
Koristei Pavelieve sledbenike, oni su hteli da zbace komunistiku vladu u Beogradu. Neki
Amerikanci saglasnih stavova ve su radili na takvim operacijama bez slubenih sankcija. I oni su
gledali na ustae kao na korisno oruje u borbi protiv komunizma i komunista.
Jasno je, ako bi Amerikanci predali elnika pokreta neprijatelju, bilo bi nemogue oekivati
odanost obinih ustaa. Reenje se jasno nametalo: "Britanci moraju biti prisiljeni da ga sami uhapse
i izrue. Konano, neophodno je reiti se Pavelia ukoliko hrvatske demokratske snage i snage otpora
ikada treba da dobiju priznanje Sjedinjenih Drava".60
Ubrzo, poto je pomogao Vajti da napusti Rim, Gauen je napisao zavrni izvetaj:
Pavelieve veze su toliko visoke, a njegov sadanji poloaj je toliko kompromitujui za Vatikan,
da bi ma kakvo izruenje (Pavelia) zadalo teak udarac Rimokatolikoj crkvi.61
Anti Paveliu je jo jednom doputeno da nestane bez traga. Imena njegovih visokih kontakata
unutar inovnikog aparata Vatikana se jo uvaju kao vrhunska tajna. Kao to je ve reeno, bar
jedan obavetajni izvor SAD je verovao da je u pitanju monsinjor Djovani Montini, papin dravni
podsekretar za redovne poslove i potonji papa Pavle VI. Dananji visoki inovnik vatikanske
birokratije, monsinjor Milan Simi, koji je u to vreme bio prisan kolega svetenika Draganovia u
Rimu, to porie.
Iako je Simi odbacio tvrdnju da je Montini bio umean u poglavnikov sluaj, bio je apsolutno
siguran da je Paveli bio u tesnom dodiru sa Draganoviem. Simi je insistirao na tome da su
Draganovi i Montini takoe bili izuzetno bliski, nagovetavajui mogunost da je Montini, budui
papa, mogao da zna za Pavelievo bekstvo.62
Nekoliko meseci posle Gauenove sugestije da se Pavelia treba "konano reiti" begunac je
ponovo iskrsnuo, u Argentini, gde ga je diktator Huan Peron (Juan Peron) uposlio kao "savetnika za
bezbednost". Ima znatnih neslaganja o tome kako je poglavnik konano uspeo da pobegne. Ono to se
zna jeste da je napustio Italiju 13. septembra 1947. godine, da bi prispeo u Buenos Aires 6. novembra
italijanskim parabrodom Sestriere, kojim je putovao pod imenom Pablo Aranjos (Pablo Aranyos).
Poetkom 1950-ih je Avro Menhetn (Avro Manhattan), opori kritiar Vatikana i katolianstva,
tvrdio da svetenik Draganovi ne samo da je obezbedio paso Crvenog krsta koji je Paveli
iskoristio, pripremio mu sve za put, ve je lino pravio drutvo odbeglom ratnom zloincu do Buenos
Airesa i zadrao se pored njega dvanaest meseci. Iako je bio potpuno neupuen u veru i nije je
podnosio, Menhetn je bio veoma dobro obaveten, poto je za vreme rata radio za britansku
obavetajnu mreu.63
ak i pre pet godina, 1986. godine ovo je jo bila "poluzvanina" pria koju je krmila
jugoslovenska tajna policija, Udba, u jednom nizu lanaka u sarajevskom magazinu

Svijet.64 Meutim, u poslednje vreme su se pojavili novi dokazi, koji nagovetavaju drugaiju
verziju. Poetkom 1990. godine autorima je iz Istone Evrope prokrijumaren jedan tajni
komunistiki obavetajni dosije. Mada identitet tog izvora koji je sluio komunistima nije otkriven,
ko god da je to bio imao je intiman kontakt s poglavnikom, njegovom porodicom i najbliim
saradnicima, poto su ukljuene i najsitnije pojedinosti dogaaja i razgovora.65
Dokument potvruje da su se Paveli i Draganovi nebrojeno puta sreli, i da je svetenik zaista
obezbedio paso Crvenog krsta na ime Pabla Aranjosa, tobonjeg izbeglice iz Maarske. Ali, prema
ovom izvoru, njih dvojica su imali i neku vrstu nesporazuma, svae. Draganovi je predlagao da
Paveli napusti Rim vazdunim putem, ali poto su begunevi najblii savetodavci to smatrali suvie
opasnim svetenik je bio iskljuen iz konanih priprema.
U komunistikom policijskom dosijeu nema apsolutno ni pomena o tome da je Draganovi pratio
poglavnika do Argentine. Prema tom izvoru, ovek za kog se tvrdi da je obavio zavrne pripreme bio
je takoe hrvatski svetenik, po imenu svetenik Jole. U stvarnosti je to bio svetenik Josip
Bujanovi, jo jedan traeni ratni zloinac koji danas mirno ivi u Australiji.
Ova verzija dogaaja je u osnovi potvrena od strane Draganovievog bliskog kolege, monsinjora
Simia. U razgovoru koji je magnetofonski zabeleen, on je otvoreno priznao daje Paveli molio
Draganovia da mu asistira u bekstvu. Simi je uporno tvrdio da je Draganovi radio na tajnom
izvlaenju ovog poternicom traenog zloinca iz Italije. Bio je siguran, meutim, da je Paveli na
kraju promenio plan. Reklo bi se da je stvarno bilo tako, poto dokazi ukazuju na to da je Paveli
koristio izuzetno uticajne veze u italijanskoj tajnoj slubi da ostvari svoj beg. Koji god da je postupak
Paveli primenio, nema sumnje da mu je Draganovi obezbedio zatitu Vatikana pre nego to se
Paveli ukrcao na brod, kao i neophodne putne isprave.66
tavie, Draganovi se bio izloio znatnim tekoama da Paveliu organizuje doek u Argentini.
Tlo je bilo veoma paljivo pripremljeno. Prema obavetajnoj mrei SAD, neki Daniel Crljen je
avionom poslat u Buenos Aires uz vatikansku pomo, s ciljem da se "savetuje s generalom Peronom u
vezi organizacije ustakog 'Elitnog' pokreta u Argentini".67 Crljen je bio jedan od vrhunskih ideologa
i propagatora tog pokreta, a igrao je kljunu ulogu u podstrekavanju pokolja Srba za vreme rata.
Crljenova misija je svakako bila uspena. Pavelievo prispee je samo upotpunilo prelazak skoro
itave njegove vlade u Argentinu. Meu one veterane koji su ekali da ga dobrodolicom pozdrave
bili su skoro svi preiveli kabinetski ministri, kao i mnogi gradski funkcioneri, vojni i policijski
zapovednici. Veina njih su bili traeni ratni zloinci, a ipak su izmakli pravdi koristei iste metode
kao i njihov poglavnik.
Draganovieva Pacovska linija je bila precizno razraena i struna operacija. Bila je izuzetno
dobro organizovana i mogla je da se pobrine za stotine begunaca odjednom. Jedan od
Draganovievih kljunih operativaca procenjuje da je ak 30.000 lica sprovedeno iz Austrije u Rim,
dalje u Djenovu pa potom u svoje nove domove u Severnoj i Junoj Americi i Australiji.68 Mnogi od
onih koji su odravali Pacovsku liniju i sami su imali veoma mranu prolost. Oni nisu bili deo
nekakvog egzotinog SS "bratstva". U stvari, skoro itavo ljudstvo koje je organizovalo i vodilo
mreu za krijumarenje bili su hrvatski katoliki svetenici.

5.poglavlje

Pacovski kanal
Apsurdno bi bilo verovati da je 30.000 odbeglih nacista uteklo u Junu Ameriku u ono malo
nemakih podmornica preostalih na zavretku rata, ili da su oni svi uspeli da sami sebi obezbede
putovanje. Savremena popularna kultura prikazuje bekstvo nacista u pustolovnoj, skoro romantinoj,
svetlosti. Najire poznati krijumari nacista su ODESSA i Die Spinne (Pauk), mada se tu i tamo
pominju i druge zagonetne grupe. Ali takve prie uglavnom duguju vie plodnoj imaginaciji
scenarista i romanopisca nego istorijskim istraivanjima i preciznosti.
Prava istina je mnogo obinija, skoro prizemna. Utoliko je i potresnija kad se sazna. Jer, kakav
god da je uspeh organizacija ODESSA ostvarila, svi oni su bili amateri u krijumarenju nacista kad
se uporede s Vatikanom. Draganoviev Pacovski kanal je bio istinski struan, i profesionalno je
obezbeivao da mnogi ukaljani ratni zloinci dosegnu raj sigurnosti. Oni najee nisu zavravali u
zabitim dunglama June Amerike, ve su nalazili novo stanite u Britaniji, Kanadi, Australiji i
Sjedinjenim Dravama.
Veina nacistikih masovnih ubica u stvari nisu ni bili Nemci. Pred kraj Drugog svetskog rata, bilo
je na desetine hiljada nacistikih saradnika iz Srednje i Istone Evrope koji su bili greni koliko i
njihovi nemaki pokrovitelji. Bili su to elnici nacistikih marionetskih vlada, gradski funkcioneri,
efovi policija i pripadnici pomonih mesnih policijskih sastava koji su svojevremeno sprovodili
pogrome. Mnogi su se nalazili na "crnim listama" Saveznika, ili zato to se pojedinano znalo da su
nareivali ili vrili ratne zloine, ili zbog toga to su pripadali sastavima koji su za naciste obavljali
krvave poslove.
Upravo za takve se najvie brinuo svetenik Krunoslav Draganovi, sekretar hrvatskog Zavoda
svetog Jeronima u Rimu. Draganovi je bio dobro znan po saoseanju s hrvatskim ustaama, ak i s
onima koji su poinili ratne zloine. Maja 1945. godine mnogi, relativno neduni Hrvati su bili
licemerno vraeni od strane Britanaca u sigurnu smrt u rukama Titove komunistike vlasti. Ali, zato
su mnogi drugi, najsvirepiji ratni zloinci umakli, i onda ih je lovila obavetajna mrea Zapada.
Prema Draganoviu, njihov jedini zloin je bio njihov antikomunistiki nacionalizam.
Ustae su bili prvi koji su se nali pod Draganovievom zatitom. Britanija i Sjedinjene Drave su
posle rata zakljuile da su ustaka zverstva toliko strana da e svi potvreni pripadnici biti izrueni
komunistikoj vlasti, jedino to takav pristup nikada nije stvarno primenjen usled dramatine
promene u oseanjima Vaingtona.1
Slubeni istoriar Vatikana, svetenik Robert Grejem, priznaje Draganovievu ulogu. Grejem je
isprva one kojima je Draganovi pomagao opisivao kao "hrvatske izbeglice", ali je onda priznao da
su mnogi bili pripadnici ustaa. "Nimalo ne sumnjam da je Draganovi bio izuzetno aktivan u
odvoenju svojih hrvatskih prijateljaustaa". Ali, svetenik Draganovi, kao ni biskup Hudal, nije bio
itav Vatikan. "Sama injenica da je svetenik, ne znai da on predstavlja Vatikan. Bila je to samo
njegova operacija. On nije Vatikan".2
Ovo objanjenje, meutim, nema potporu u injenicama. Kao to je ranije izloeno, Draganovi je
boravio u Rimu jo od avgusta 1943. godine, a pogaao se za Pavelia u Vatikanu i radio za Crveni
krst Hrvatske. Pavelievi planovi za delovanje krijumarske mree su ve tada bili daleko odmakli.
Obavetajna sluba SAD je nekoliko meseci kasnije izvestila "da je Pavelieva vlada nabavila

ezdeset argentinskih pasoa za potrebe evakuacije. Sredstva su prebaena u Argentinu".3

Draganovi je bio kljuni ovek u uspostavljanju ove Pacovske linije. Ostvario je kontakte s
Pijem XII, kao i s visokim inovnicima Dravnog sekretarijata Vatikana i italijanske obavetajne
mree. Njegova najznaajnija veza bila je s monsinjorom Montinijem, dravnim podsekretarom za
redovne poslove i ovekom odgovornim za papin milosrdni rad u ime izbeglica.
Poput biskupa Hudala, i Draganovi je nailazio na veoma povoljan prijem kod saveznikih vlasti.
Krajem 1944. godine Vatikan je zahtevao da se Draganoviu dopusti da poseuje logore u kojima su
bili smeteni njegovi zemljaci. Mada je Draganovi diplomatama Zapada bio dobro znan kao
fanatian ustaa, obavetajna mrea Saveznika mu je dala carte blanche. Koristei amerike putne
isprave, on se onda odvaio iz Rima u maju 1945. godine. Putujui u amerikom automobilu obiao je
severnu Italiju i regije oko Klagenfurta i Filaha na austrijsko-jugoslovenskoj granici. Tamo je
ostvario kontakte s visokim ustakim elnicima, kao i s drugim faistikim svetenicima koji su radili
na Pacovskom kanalu.4
Draganovieva mrea za krijumarenje je bila organizovana oko Bratstva Svetog Jeronima, koje je
tako nazvano premaZavodu u Via Tomaeli 132. Ono je bilo glavna baza itave operacije. Upravni
odbor Bratstva su inili monsinjor Juraj Magjerec, predsednik i rektor Zavoda; zamenik predsednika
i blagajnik, svetenik Dominik Mandi, s pomonikom Vitomirom Naletiliem; i sekretar, svetenik
Krunoslav Draganovi. Ovo Bratstvo je ubrzo bilo priznato kao zvanian Hrvatski komitet pri
Papskoj starateljskoj komisiji, papinoj linoj organizaciji za pomo izbeglicama.5
Bila je to mona osnova za irenje mree. Hrvatski komitet je toboe nudio moralnu i materijalnu
potporu izbeglicama. Ali, kroz delatnost Papske komisije oni su odravali i tesne veze s
Meunarodnim crvenim krstom i vlastima Saveznika u Italiji. Draganovi je imao naroito bliske
odnose s dvojicom obavetajnih oficira Zapada, pukovnikom C. Findlejom (C. Findlay), direktorom
Odeljenja okupacijskih snaga za raseljena lica i repatrijaciju, i njegovim pomonikom, majorom
Simkokom (Simcock). Ovo se pokazalo dragocenim, poto su ta dvojica bili izuzetno spremni da
asistiraju svetenikovim tajnim delatnostima.
Draganovi je imao tesne odnose i sa znaajnim italijanskim zvaninicima, naroito s ministrom
unutranjih poslova, dr Miljoreom (Dr Migliore), koji je dirigovao italijanskom tajnom slubom i
odeljenjem policije zaduenim za izbeglice u Italiji. Draganovi je s Miljoreom sklopio sporazum o
nezvaninoj pomoi Italije namenjene njegovom Pacovskom kanalu, i naroito o podrci Odeljenja za
strance pri Kvesturi.6
Kroz paukovu mreu uticajnih kontakata Draganovi je izgradio sloen i razuen preplet koji se
pruao kroz Italiju, Austriju i Nemaku. Slubeni Hrvatski komitet Papske komisije za izbeglice je
bio u mogunosti da alje agente u posete brojnim logorima u kojima su se bili sakrili odbegli
nacistiki ratni zloinci. Veina tih agenata su bili hrvatski katoliki svetenici. Mada su u okviru
svog duhovnog i materijalnog rada pomagali bolesnima, invalidima, udovicama i stvarnim
izbeglicama, preostajalo je i dosta vremena za pomo beguncima.7
U toku rada na istraivanju i prikupljanju materijala za ovu knjigu obavljeno je i nekoliko poseta
Zavodu svetog Jeronima u Rimu u potrazi za neposrednim svedocima Draganovievih aktivnosti.
Sadanji rektor, Ratko Peri, isprva je bio hladan, apsurdno tvrdei da Draganovi nikada nije bio
znaajna pojava. Meutim, Peri je predloio da razgovaramo s jednim svetenikom koji je stvarno
tada bio tamo. Monsinjor Milan Simi je bio jedan od Draganovievih najprisnijih kolega u mrei
krijumarenja. Preko Simia je uspostavljen i kontakt s svetenikom Vilimom Ceceljom i
monsinjorom Karlom Petranoviem, takoe bliskim kolegama u Pacovskom kanalu. Svi ovi hrvatski

svetenici su slobodno i otvoreno govorili o svojim znaajnim ulogama u toj krijumarskoj mrei.

Prvi svetenik
Operacija krijumarenja je zapoeta u Austriji, gde je svetenik Cecelja bio veza s Rimom.
Cecelja je umro nekoliko meseci poto se odazvao pozivu na razgovor, u kom se ivo priseao svog
rada na Pacovskom kanalu. Svoje poslednje godine proveo je u jednom slikovitom selu blizu
Salcburga, gde su ga pazile kaluerice enskog samostana Maria Pline. Tada ve starac od preko
osamdeset, Cecelja je bio jako povijen ovek niskog rasta, oigledno u slabom zdravlju. Jo je bio
neizmerno ponosan to je za svoju voljenu Hrvatsku odigrao znaajnu ulogu. Mada je zamerao
ustaama to su navukli na Hrvate "zao glas", nije iskazivao ni krivicu ni kajanje zbog vlastitog
vanog poloaja meu ustaama.
Cecelja je otvoreno priznavao da je zauzimao visok poloaj vojnog kapelana u ratnim ustakim
snagama.8 U stvari, on je bio zamenik vojnog biskupa za ustaku miliciju (razliitu od obine
hrvatske vojske, koja je malo uestvovala u zverstvima) u inu potpukovnika. Bio je postavljen od
strane Pavelia lino, oktobra 1941. godine, a kasnije je to potvrdio njegov blizak prijatelj,
nadbiskup (potom kardinal) Alojzije Stepinac.
Cecelja se nije nimalo stideo to ga je Titova vlast vodila na spisku kao "ratnog zloinca broj
7.103". I dok je pri razgovoru voenom 1989. godine kritikovao ustae, ranije je uvek bio ponosan
to im je pripadao. Deset dana po Pavelievom postavljanju na vlast od strane nacista, zvanini
ustaki list, Hrvatski narod, objavio je dugaak intervju s Ceceljom. Pod naslovom "Ustaki svetenik
Cecelja", taj lanak je predstavljao prikaz njegovih stvarnih stavova u tom trenutku.
Cecelja se hvalisao znaajnom ulogom u ilegalnim predratnim aktivnostima pokreta u Zagrebu,
gde su se mnoge podzemne ustake voe tajno sastajale u njegovom upnom domu. Priznao nam je
svoje tajno pripadnitvo ustaama, s ponosom opisujui ritualnu zakletvu koju je poloio ispred dve
upaljene svee, raspea i ukrteno poloenih kame i revolvera. To mu je dalo pravo na uzvieni naziv
"zakletog ustae", koji su samo predratni veterani imali pravo da koriste. Faistiki svetenik je
kasnije poklonio Paveliu svoje raspee i svee kao znak odanosti. Cecelja je s ponosom govorio i o
svojoj vodeoj ulozi u organizovanju 800 seljaka za borbu rame uz rame s nacistikim osvajaima.
Kada je zatraeno da jedan svetenik inodejstvuje pri sveanosti Pavelievog zaklinjanja,
Cecelja je oduevljeno prihvatio. Izgovarao je svom poglavniku zakletvu koju je ovaj ponavljao,
dajui blagoslov Crkve nacistikom marionetskom reimu. Ubrzo potom, Cecelja je javno "s
ushienjem pozdravio trenutak slobode", otvoreno objavljujui svoje veze s visokim ministrima
ustakog kabineta, kakav je bio Mile Budak. Nekoliko sedmica potom, Budak je javno obznanio
sudbinu dva miliona Srba u Hrvatskoj: jedna treina je trebalo da bude pobijena, druga deportovana,
a ostatak je trebalo prisilno da se prevede u katolianstvo. Cecelja, meutim, nije nimalo izmenio
svoj blagonakloni stav u odnosu na Budaka.9
Ceceljini potonji stavovi prema ustaama su veoma zagonetni i zbunjujui. Iz sigurnosti
vremenskog rastojanja od pola veka, on je kritikovao svoje stare kamarate. Ali, tokom vitalnog
perioda u kom su oni sprovodili neke od najgorih pokolja i unitavanja Drugog svetskog rata, on je
bio odani pristaa. To se vidi iz njegove uloge u Pavelievoj zvaninoj delegaciji poslatoj u Rim
1941. godine, koja je 17. maja primila blagoslov Pija XII u Vatikanu. Do tada su diktatorovi
antisrpski i antijevrejski zakoni ve bili proklamovani i genocid je bio u punom jeku. Najvee
"postignue" te delegacije bilo je da se dalmatinska obala prepusti Italiji, to teko da se moe

smatrati inom hrvatskog patriotizma.10

U svetlu preovlaujuih uslova u Hrvatskoj za vreme rata, nemogue je da potpukovnik svetenik
Cecelja nije mogao da bude svestan ubijanja stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma. Ipak, on priznaje
da je ostao na svom mestu sve dok najcrnja zlodela nisu izvrena, mada nije pomenuo visoko
odlikovanje koje mu je dodelio voljeni poglavnik.11 Tek je u maju 1944. godine najzad napustio svoj
poloaj da bi otiao u Be, toboe da bi se brinuo za ranjene pripadnike hrvatskih snaga. Stvaran
zadatak mu je bio da priprema austrijski krak mree bekstva, jer je tamo osnovao i lokalni ogranak
Crvenog krsta Hrvatske koji je obezbeivao idealan zaklon za njegov ilegalni rad.
U odgovorima na naa pitanja Cecelja je tvrdio da je bio "lan Centralnog taba Meunarodnog
crvenog krsta za vreme rata".12 A u stvarnosti, Meunarodni crveni krst je odbijao da zvanino prizna
Crveni krst Hrvatske, mada mu je zaista pruao veliku meru neslubene pomoi. Ceceljino
upravljanje austrijskim odeljenjem ovog tela pokazalo se kao ivotno znaajno za dejstvovanje
Draganovievog Pacovskog kanala.13
Jedan ameriki diplomata je naknadno oslobodio Cecelju svih optubi u vezi sa saradnjom s
nacistima. Konzul SAD u Zagrebu je tvrdio da je on bio oteran od strane Pavelia u Be zbog svoje
uloge u jednoj zaveri protiv ustaa. Meutim, ovo se ini neverovatnim, poto je Cecelja nastavio da
redovno putuje slubenim ustakim avionima izmeu Bea, Zagreba, Praga i Berlina, pripremajui
osnove za mreu bekstva nacista. Dalje, Cecelja je 1944. godine primio nareenja od Zagreba da
sprovodi intenzivnu propagandnu kampanju meu ustaama u Austriji, naroito u kolama za obuku
oficira. Umesto da bude jedan od Pavelievih neprijatelja, kako je Amerikanac tvrdio, on je aktivno
podupirao malaksalu Pavelievu stvar do samog kraja.14
Oko Uskrsa 1945. bilo je ve oigledno da je "nezavisna" hrvatska drava osuena na propast.
Kako je Crvena armija neumoljivo napredovala, ovaj "zakleti ustaa" u svetenikom ruhu je napustio
Be i preselio svoju bazu u Alt Ausze kraj Salcburga, gde su se krajem rata skupili mnogi nacistiki
begunci. Ova oblast oko Salcburga bila je, u stvari, jedno od glavnih odredita njegovih ustakih
kamarata, koji su bili prisiljeni da bee koju sedmicu kasnije. Bio je na dovoljno dobrom poloaju da
im pomogne da izbegnu repatrijaciju od strane Saveznika.
Cecelja je bio snabdeven papirima Crvenog krsta i amerikim dokumentima koji su omoguili da
slobodno putuje kroz zonu pod okupacijom SAD. Bio je to samo primer vie da Saveznici
obezbeuju jednom faistikom sveteniku putne isprave, koje je on smesta iskoristio da pomogne
ozloglaenim masovnim ubicama da izmaknu pravdi. Cecelja je s ponosom izjavljivao: "Kako sam
putovao po amerikoj zoni, ostavljao sam te male line isprave Crvenog krsta u svim logorima... Bio
sam zaduen da ljudima koji su izgubili svoje papire obezbedim nove." Uopte nije tajio da je
pomagao beguncima da promene identitet - "Imao sam blokove formulara za prijavu Crvenom krstu,
pomou kojih je pruao nov identitet svakom ko je eleo da promeni ime i linu prolost.15
A onda je, 19. oktobra 1945. godine uhapen od strane 430. jedinice Kontraobavetajnog korpusa
armije SAD. Ostao je u zatvoru narednih osamnaest meseci, poto je CIC bio otkrio da je svetenik
Cecelja dokazani "elnik ustaa u ovom regionu". Znali su da on koristi Crveni krst Hrvatske kao
zaklon za stvarne aktivnosti: da "titi pripadnike ustaa u Salcburgu" koji su traeni ratni zloinci".
Prema pomoniku efa taba Obavetajne slube armije SAD u Austriji, Cecelja je ugroavao
"bezbednost okupacionih snaga kao i ciljeve Vojne uprave".16
Deset meseci potom, jugoslovenska vlada je zahtevala da se on izrui kao izdajnik, ispravno
naglaavajui njegove aktivnosti u korist ustaa za vreme rata.17 Forin ofis je napomenuo da
"injenica da je on bio kapelnik Ustakih oruanih snaga predstavlja dovoljnu optubu da bi bio

izruen". Na kraju su Britanci ipak zakljuili da je "veina njegovih dela, ini se, bila humanitarnog i
nepolitikog karaktera". Amerikanci su ga ispitivali decembra 1945. godine, a tokom narednih
osamnaest meseci ulagani su krajnji napori da se ovaj "zakleti ustaa" oslobodi optube.18
Meu onima koji su govorili njemu u prilog bio je njegov stari prijatelj, nadbiskup Stepinac. Za
vreme "predstave" od njegovog suenja u Zagrebu oktobra 1946. godine Stepinacje opisivao Cecelju
kao "asnog oveka, protiv koga ne mogu da prozborim nijednu jedinu re prekora... kad bi svi bili
kao Cecelja, nikom ni dlaka s glave ne bi otpala".19 Jo jedan visoki crkveni velikodostojnik koji se
bavio njegovim sluajem bio je ameriki biskup Dozef Patrik Herli (Joseph Patrick Hurley), koji je
boravio u Jugoslaviji kao papin predstavnik. Herli je verovao da su motivi jugoslovenske strane
"isto politiki", da su samo deo kampanje protiv Crkve.20
Na osnovu sasvim neodgovarajue istrage, konzul SAD u Zagrebu je preporuio da Cecelja "ne
bude predat Jugoslovenima", poto je on "svetenik visokih moralnih standarda".21 Ova intenzivna
kampanja je pratila odluku Komisije SAD za ekstradiciju u Austriji da se odobri "jugoslovenski
zahtev za izruenje Vilima Cecelje kao kolaboracioniste". Pre toga su Amerikanci otkrili da nema
dovoljno dokaza da se opravda njegovo izruenje, traei od Jugoslovena da svoj zahtev vre
zasnuju.
Sa 4. aprilom 1947. godine, Komisija je ve smatrala da su jugoslovenske optube potvrene
njihovim vlastitim obavetajnim izvetajima, koji "potvruju Ceceljino uee u
kolaboracionistikim aktivnostima".22 Meutim, ovakav nalaz je zanemaren, a dravni sekretar SAD
Dord Maral (George Marshall) je naloio da se Cecelja ne preda. No, bilo je kasno. Ustaki
svetenik je bio puten na slobodu sedamnaest dana pre toga.23
Po izlasku je Cecelja neko vreme proveo u bolnici, a onda se vratio krijumarenju traenih
nacista. Kada se, 1957. godine, prijavio za vizu da bi posetio Ameriku, zvanian stav je bio da
tvrdnja da Cecelja "svesno titi i skriva bive pripadnike ustakog pokreta nikada nije dokazana".
Meutim, obavetajna mrea SAD je bila prikupila veoma mnogo informacija koje dovode
Cecelju u vezu s militantnim ustakim aktivnostima.
etiri godine pre nego to je faistikom sveteniku izdata amerika viza, oficiri SAD u Austriji
su zabeleili da je Ceceljin ogranak Crvenog krsta Hrvatske u stvari bio pod nadzorom ustaa. Oni su
njegove razliite ispostave koristili kao "agenciju za prikupljanje informacija" za prikrivene
operacije u Jugoslaviji i Austriji. Dalje, bilo je poznato da je Cecelja jedan od glavnih organizatora
ustaa u Austriji, gde je redovno pohaao militantne skupove i drao vatrene govore okupljenim
vernicima i pristaama. Kasnije su ga bezbednosni organi Australije neposredno povezivali s nizom
teroristikih akcija koje su pokretale ustake elije u Sidneju i Melburnu.24
U stvari, Amerikanci su imali obilje dokaza da je Cecelja neposredno upetljan u splet tajnih
nacistikih aktivnosti. U razgovoru koji smo vodili 1989. godine otvoreno je priznao svoju ulogu u
Draganovievom Pacovskom kanalu. Ponosio se to je pomagao beguncima "hranom i smetajem,
upisivanjem i snabdevanjem imigrantskim papirima, pruajui im priliku da se kreu po svetu do
Argentine, Australije i June Amerike. Papire sam nabavljao od Crvenog krsta".25
Cecelja je bio dobro informisan o ljudima koje je slao niz Pacovski kanal u Rim, a onda dalje, do
njihovih novih boravita. "Neki od njih su bili visoki ministri i dravni inovnici", priznao je. Dalje,
bio je siguran daje Draganovi imao odobrenje Vatikana za svoj rad, tvrdei da je Sveta Stolica
traila od njega da se stara o irokoosnovanoj emigraciji "izbeglica" iz Srednje Evrope. Draganovi
je bio "u potpunosti ovlaen od Svete Stolice i bio je zaduen ne samo za Hrvate, ve za svakog",

naglaavao je u razgovoru koji smo snimili.26

Mada mu je smrt bila veoma blizu, Cecelja se ivo priseao kako je delovao sistem za
krijumarenje. Gore, u Austriji, za begunce bi se brinuo njegov odeljak organizacije, koji im je
obezbeivao novac, hranu, smetaj i lane papire koji su im bili potrebni da otputuju iz Austrije u
Italiju. Dole, u Rimu, Draganovi je bio u "nervnom centru" operacije. On bi isposlovao
meunarodne putne isprave, a preko svojih visokih kontakata s junoamerikim konzulatima
organizovao bi pribavljanje neophodnih viza, naroito za Argentinu. Jednom sedmino Cecelja je
pozivao Draganovia, koji mu je govorio koliko je mesta raspoloivo te sedmice. Cecelja bi onda
slao tano toliki broj u Rim.27
Razgovor s besramnim faistikim svetenikom nas je stvarno zaprepastio. Njegovo svedoenje je
bilo vitalna karika u lancu dokaza o Pacovskom kanalu i o njegovoj povezanosti s vatikanskom
hijerarhijom. Dosijea obavetajnih mrea Zapada u potpunosti potvruju Ceceljina seanja. Britanci
su utvrdili da "jezgro oko kog se odigrava itava ustaka aktivnost u Italiji... (jeste)... bratstvo
s(vetog) Jeronima u Rimu". Oni su otkrili da Draganovi ne samo da je bio "mozak u pozadini
ustakog pokreta u Italiji", ve je imao i prolost upadljivo slinu Ceceljinoj.28

Drugi svetenik
Kao i njegov blizak prijatelj u Austriji, svetenik Draganovi je bio ratni zloinac za kojim je
raspisana poternica. Jugoslovenska komisija za ratne zloine je zabeleila da je on bio visoki
zvaninik odbora zaduenog za prisilno prevoenje pravoslavnih Srba u katolianstvo. Dalje, bili su
otkrili njegovu vodeu ulogu u nasilnoj rekviziciji hrane za vreme krvave ofanzive nacista protiv
partizana na planini Kozari, u zapadnoj Bosni, u leto 1942. godine. Bila je to ista ona ofanziva u
kojoj je austrijski predsednik Kurt Valdhajm (Kurt Waldheim) igrao istaknutu ulogu kao nacistiki
oficir.29 Paveli je dodelio Valdhajmu visoko odlikovanje za zasluge u slubi, da bi na zavretku rata
poao za njim u Austriju.
Jula 1947. godine Jugosloveni su zahtevali Draganovievo izruenje, naroito navodei njegovu
ulogu u ofanzivi na Kozari, koju je obavljao u svojstvu potpredsednika ustake "Uprave za
kolonizaciju". Ta sluba je bila sastavni deo nacistike maine genocida, a pripremala je Srbe i
Jevreje za zatiranje ili, ukoliko su naroito imali sree, za deportaciju.30 Mada je tvrdio da se protivi
ustakim pokoljima, da se ak toboe alio Paveliu lino, Draganovi nije poricao sutinu
komunistikih optubi. Kada su aprila 1941. godine nacisti okupirali Zagreb on je bio profesor
teologije na Sveuilitu. Kasnije je priao da je, kada je proglaena "nezavisna" hrvatska drava,
"Bdio u Zagrebu sa suzama u oima. Mislio sam da je hrvatska nacija, posle osam vekova, najzad
ostvarila svoje najdublje elje za nezavisnou i autonomijom".31
Draganovi je u potpunosti prihvatao Pavelievu dravu. Oseao je da je zadobio svoju slobodu
kada su ustae dole na vlast, i saraivao je sa njima "kao graanin u skladu sa zakonima
Svevinjeg". Jedan od zadataka za koje je priznao da ih je obavljao s velikom energijom bio je
nadzor nad prevoenjem pravoslavnih Srba u katolianstvo, u svojstvu lana odbora posebno
ustanovljenog u tu svrhu.32
Tvrdio je da nikada nije bio stvarno prisutan u srpskim selima gde su se ta prisilna pokrtavanja
odvijala. Ona su "bogosluena" od strane katolikih svetenika pod budnom prismotrom do zuba
naoruanih ustakih policijskih jedinica. Pretnja smru je lebdela nad takvim sveanim obredima,

poto su srpski seljaci bili potpuno svesni da su te jedinice iste one koje su sprovodile pokolje u
susednim krajevima. Meutim, postojala je makar jedna prilika u kojoj se svetenik Draganovi
odvaio da izae iz svoje prijatne kancelarije u Zagrebu. On nije skrivao injenicu da se nalazio na
visokom poloaju potpredsednika ustakog Odbora za kolonizaciju. Dva svedoka su potvrdila da su
svetenici bili prisutni u krvavoj kozarakoj ofanzivi, kada je Odbor za kolonizaciju igrao kljunu
ulogu u juriima na stanovnitvo.33
Izmeu Draganovieve i Ceceljine karijere postoji jo jedna upadljiva slinost, jer je Draganovi
takoe radio na pitanjima Crvenog krsta Hrvatske. Avgusta 1943. godine, Paveli i nadbiskup
Stepinac su ga poslali u Rim. Amerika obavetajna mrea je zapaala da je to "klasian primer
guranja uzbrdo, poto je prilino pouzdano ustanovljeno da elnici Nezavisne Drave Hrvatske
oekuju da im crkveni velikodostojnik, preko svojih dobrih veza u Vatikanu, bude orue za okretanje
Hrvatske prema Zapadu, a ne prema Istoku".34
Mada je Draganovi toboe poslat u Rim zbog svog prkoenja Paveliu, on je priznao i da je
prihvatio postavljenje za ustakog predstavnika u Vatikanu. Moda se ovim objanjava zbog ega je i
dalje imao pristup visokim pripadnicima Pavelievog reima prilikom svojih redovnih poseta
Hrvatskoj. Kao i Cecelja, Draganovi je u nekoliko prilika putovao u Zagreb i odlazio iz Zagreba, u
svrhu konsultacija s pretpostavljenim ustaama. Oigledno je postojala usklaena kampanja da se
takvim faistikim svetenicima obezbede dobre "paravanske" prie, kako bi im se omoguilo da se
prikazuju kao rtve ustaa dok tiho i mirno sprovode zadatak izgradnje podzemne mree za bekstvo.35
Draganovi je od ustake vlade primio i "znatnu novanu potporu" od koje je velika suma ostala u
njegovom posedu na zavretku rata. Ameriki obavetajci su dalje ustanovili da "poto je on pouzdan
sledbenik Ante Pavelia... poverene su mu... sve dragocenosti koje su prokrijumarile ustae". Ta
sredstva su bila finansijska osnova na kojoj je njegov Pacovski kanal prvobitno graen.36
Prema britanskoj obavetajnoj mrei, pri kraju rata Sveti Jeronim je preuzeo "ulogu bezbednog
utoita" za ustaku emigraciju:
U leto 1945. godine Draganovi je lino obiao logore u kojima su bili smeteni bivi pripadnici
ustakih oruanih snaga i politikih organizacija. Ubrzo je razvio pojaanu politiku delatnost i
ostvario kontakt s vrhovnim predstavnicima ustaa. U ovome su mu pomagali drugi hrvatski
svetenici, a tesna veza je odravana izmeu Sv. Jeronima i ustakih grupa irom Italije i u Austriji.
Ovo je vodilo formiranju politike obavetajne mree koja je omoguavala Sv.Jeronimu da prikuplja
izvetaje i podatke u vezi s politikim kretanjima meu emigracijom. Takoe je verovatno da su
informacije iz takvih izvetaja potom prenoene Vatikanu."37

Trei svetenik
Izrazita karakteristika Pacovskog kanala je bila da su veinu njegovih operativaca inili hrvatski
svetenici, od kojih su mnogi bili ubeeni faisti. Cecelja i Draganovi su imali mutnu prolost, ali je
svetenik Dragutin Kamber bio krvavi masovni ubica. Poput tolikih svetenika upetljanih u
krijumarsku mreu, Kamber je imao dugotrajnu vezu sa Svetim Jeronimom, gde je studirao krajem
1920-ih i poetkom 1930-ih godina.
Jugoslovenska vlada je zahtevala izruenje svetenika Kambera aprila 1947. godine, tvrdei da je
on bio pripadnik ustaa jo od 1936.godine. Posle invazije sila Osovine, postavljen je za vrhovnika
ustake uprave u varoi Doboju, "i jedno od njegovih prvih dela bilo je da se ustanovi koncentracioni
logor, na ijem je elu bio lino, kao zapovednik logora. U itavoj toj oblasti on je uveo nacistika

rasna pravila, a u skladu s njima izdao nareenja da Jevreji nose ute, a Srbi bele trake oko rukava".
Kasnije, "on je proglasio da Srbi i Jevreji treba da budu istrebljeni kao kodljivi za ustaku
dravu. U Doboju je sprovodio masovna hapenja i proterivanja Srba. Mnoge od rtava su prvo
dopremane u Kamberovu kuu radi ispitivanja, da bi, po njegovim nareenjima, potom bile ubijane u
podrumima te kue. Prvi koji su na taj nain ubijeni bili su srpski uitelji i svetenici".38
Bile su ovo neverovatne optube protiv jednog rimokatolikog svetenika. Je li to bila samo
komunistika propaganda? Meutim, britanski konzul u Zagrebu se dobro raspitao i otkrio da je
Kamber zaista "odgovoran, do neke mere, za pokolje u Doboju". Daljom istragom je ustanovljeno da
je on bio i oficir zloglasne Pavelieve line telesne garde, i da je nepobitno "podsticao (taj) veliki
pokolj Srba u Doboju, u Bosni". Britanci su dalje zapazili da je Kamber bio "u tesnom dodiru" sa
Svetim Jeronimom.39
Uprkos Draganovievim bliskim vezama s faistikim svetenicima poput Cecelje i Kambera, on
je neprestano lagao oficire obavetajnih slubi Zapada, tvrdei da uopte nije imao nikakve veze s
pokretom.40 I britanska i amerika obavetajna mrea su otkrile da je to neistina. Jedan ameriki
izvetaj je zakljuio da je "njegov zadatak (jeste) da usklauje i usmerava aktivnost ustaa u Italiji.
On im obezbeuje moralnu i materijalnu pomo" i organizuje sve da ih poalje u Junu Ameriku:
U ovoj aktivnosti pomau mu brojni kontakti s ambasadorima i poslanstvima zemalja June
Amerike u Italiji i s Meunarodnim crvenim krstom, kao i injenica da hrvatsko Bratstvo Zavoda sv.
Jeronim Ilirski, u kom on slui, izdaje ustaama lane line karte. S takvim ispravama i s odobrenjem
Papske starateljske komisije za izbeglice, ije je sedite u Via Pjave 41 u Rimu, a kojom upravljaju
skoro iskljuivo ustae, pasoi mogu da se pribave od Meunarodnog crvenog krsta, gde Draganovi
ima neki svoj nain da ih obezbedi."41

etvrti svetenik
Da li je mogue da je jedan faistiki svetenik mogao da ima pristup papinoj dobrotvornoj
organizaciji, a da to niko u vatikanskoj hijerarhiji ne zna? "Papska starateljska komisija" je,
uostalom, bila zvanino vatikansko telo, koje je papa ustanovio radi podrke stvarnim izbeglicama.
Draganovieve zloupotrebe su morale da budu poznate visokim vatikanskim krugovima, poto su
lane line karte koje je on izdavao odbeglim ratnim zloincima bile "tampane na franjevakoj
tamparskoj presi". Obavetajci SAD su otkrili da se za ovo bio postarao svetenik Dominik Mandi,
zvanini predstavnik Vatikana u Svetom Jeronimu.42
Mandi je, prisetiemo se, bio visoki lan Bratstva Svetog Jeronima, koje je bilo slubeno
hrvatsko odeljenje papine Komisije za pomo izbeglicama. On je bio i visoki zvaninik franjevakog
reda, na poloaju glavnog ekonoma, odnosno blagajnika. Ne samo da je omoguio tampanje lanih
linih isprava za Sv. Jeronim, nego je franjevaku tamparsku presu stavio na raspolaganje i ustakoj
propagandnoj maineriji. Veliki deo kampanje pod pokroviteljstvom Britanaca voene u logorima za
raseljena lica poput onih u Fermiju, Modeni i Banjoliju dugovao je uspeh franjevakim tamparima.
Mandi je lino redovno poseivao te logore da bi drao raspirujue govore okupljenim ustakim
bojovnicima.43
Svetenik Mandi je bio presudna karika u Pacovskom kanalu. Koristei veze s italijanskom
tajnom policijom, Draganovi je uspeo da franjeveve line karte budu prihvaene "kao zvanina
dokumenta na osnovu kojih su izdavane italijanske line karte i prijave boravka". Italijani su budno

motrili Draganovieve aktivnosti. Pokrenuli su jednu tajnu obavetajnu operaciju i ubrzo otkrili da
brojni ustaki begunci koriste lane line karte koje su odtampali franjevci. Italijani su nali da su
mnogi traeni ratni zloinci smeteni u Svetom Jeronimu, meu njima i visoki lanovi Pavelieve
vlade, ali nita nije preduzeto protiv Draganovia ili italijanskih slubenika koji su mu asistirali.44
I britanski obavetajci su paljivo pratili ove dogaaje, mada su svoje informacije krili od
Italijana:
Postoje neoborivi dokazi da su nekim od najozloglaenijih ratnih zloinaca na ovaj nain izdate
line karte Sv. Jeronima koje glase na potpuno lana imena, i da im je tako omogueno da pribave
italijanske dozvole za boravak vize i druga dokumenta koja im doputaju da emigriraju."45
Agent CIC Robert Mad je pribavio "neoborive dokaze" u vezi s Draganovievim aktivnostima.
Ubacio je sopstvenog pijuna u Sv. Jeronim, i njegova javljanja su potvrdila izvetaje italijanskih
obavetajaca. Italijanski agenti su opisivali Sv. Jeronim kao "jazbinu hrvatskih nacionalista i ustaa.
Pria se da su zidovi tog Zavoda prekriveni Pavelievim slikama".46
Monsinjor Milan Simi je u to vreme radio u Svetom Jeronimu, gde je pomagao Draganoviu u
operacijama "izbavljenja". S indignacijom je poricao da je Pavelieva fotografija izloena u Svetom
Jeronimu, poto fotografije nosilaca civilne vlasti nisu doputene u "jednoj crkvenoj instituciji".
Simi je priznavao da je nekim ustaama bilo doputeno da spavaju u Zavodu, "ali to je bilo samo
za nekoliko meseci 1945. godine".47
Ipak, u februaru 1947. godine Madov pijun je otkrio sasvim drugaiju situaciju u samom Zavodu.
On je potvrdio informacije italijanske tajne slube, izvetavajui da je Sveti Jeronim "naikan
elijama ustakih operativaca":
Da bi uao u ovaj samostan, ovek mora da se podvrgne pretresu, iji je cilj da se otkriju oruje i
lina dokumenta; mora da odgovara na pitanja odakle je, ko je, koga poznaje, koji je cilj njegove
posete, i kako je uo da u Samostanu ima Hrvata. Sva vrata izmeu soba su zakljuana, a ona koja
nisu imaju naoruanu strau ispred i neophodno je znati lozinku da bi se prelo iz prostorije u
prostoriju. itavu okolinu uvaju naoruani ustaki mladii u civilnoj odei, a neprestano se
izmenjuju ustaki pozdravi."48
U razgovoru koji smo snimili Simi se sloio da su u to vreme u Svetom Jeronimu sprovoene
izuzetno stroge mere bezbednosti. Mada je poricao da su mladii korieni za uvanje zgrade bili
naoruani, tvrdio je da je predostronost bila neophodna usled neprestano prisutne opasnosti od
napada komunista. "Bio sam u opasnosti i niko nije mogao tek tako da ue u Svetog Jeronima, poto
su ljudi unutra bili krajnje preplaeni. Komunisti su nas napali nekoliko puta, kao to je dobro
poznato".49
Madov pijun je prikupio mnogo informacija koje su objanjavale snano zanimanje komunista za
ono to se odigrava u Svetom Jeronimu. Dobio je neposredan uvid u kalibar onih koji su iveli ili u
Svetom Jeronimu ili "u Vatikanu". pijun je uspeo da sebi otvori put do nekakvog poloaja od
poverenja, poto je znao linosti koje su prisustvovale Draganovievim redovnim tajnim sastancima.
Daleko od ma kakvih verskih obeleja, ti skupovi su bili ista politika. Ti ljudi su vie liili na
spisak najtraenijih i najozloglaenijih hrvatskih ratnih zloinaca, nego na Skup vernika:
Ivan Devi, potpukovnik,
Vrani, dr Vjekoslav, zamenik ministra inostranih poslova,
Tot, dr Dragutin, ministar Hrvatske dravne blagajne,
Sui Lovro, ministar korporacija u hrvatskoj kvislinkoj vladi,
Starevi, dr Mile, hrvatski ministar obrazovanja,
Rupi, general Dragutin, general ustakih zranih snaga,

Penikar Vilko - ustaki general i Zapovednik) Ustake andarmerije,

Markovi Josip, ministar saobraaja u Pavelievoj vladi,
Kren Vladimir - vrhovni zapovednik hrvatskih zranih snaga."50

Negde septembra 1947. godine obavetajci SAD suvebiliustanovili da nekolicina ovih visokih
ustakih lidera stanuje sa svojim poglavnikom na mestu za koje se verovalo da je jedna od
Vatikanovih biblioteka u Via Djakoma Venecijan 17-C.51 Meu njima je bio i Lovro Sui, Paveliev
ministar nacionalne privrede. On je u svoje vreme tesno saraivao s nacistima na deportovanju
hrvatskih radnika na prisilan rad u Nemakoj, a kasnije je sluio pri krvavoj SS diviziji Princ
Eugen". O Suievom izruivanju Titovoj vladi bio je postignut dogovor avgusta 1946. godine.52
Dragutin Tot je jo jedna visoka linost na Madovom spisku. On je bio Paveliev ministar
trgovine i industrije, predsednik Narodne banke Hrvatske i, najzad, ministar finansija.53 Don Kolvil
(John Colville) iz britanskog Forin ofisa, koji je kasnije priznao da je namerno dopustio mnogim
"fanatinim" ustaama da umaknu pravdi, smatrao je da Tot "zvui, i izgleda, pokvareno". I London i
Vaington su pristali da se Tot izrui Jugoslovenima, ali je i on skliznuo niz Draganoviev Pacovski
kanal i uspeo da se dokopa Argentine sredinom 1947. godine.54
VjekoslavVrani je takoe bio istaknuti ratni zloinac koji se okoristio zatitom Vatikana.
Vranieva kljuna uloga u programu istrebljenja se jasno oituje u njegovom postavljenju za
podsekretara ustakog Ministarstva unutranjih dela. To telo je bilo neposredno odgovorno za
koncentracione logore i represivni policijski aparat. Vrani je trebalo da bude predat
Jugoslovenima, ali je tri dana po donoenju te odluke na zagonetan nain "pobegao" iz britanskog
pritvora. Onda se probio u sigurnost Svetog Jeronima, pa ga je svetenik Draganovi otpremio niz
Pacovski kanal. Novembra 1947. godine obavetajna mrea SAD je izvestila da je stigao u
Argentinu, pod imenom Ivo Rajievi, gde je postao istaknuta linost u oivljavanju ustakog
teroristikog aparata.55
Jo jedan u nizu je sluaj Vilka Penikara, veterana pokreta i organizatora Pavelievih predratnih
teroristikih grupa. Za vreme rata se uzdigao do generala u Pavelievoj linoj telesnoj gardi, takoe
komandujui brutalnom andarmerijom, koja je radila u tesnoj saradnji s Gestapoom. I Britanija i
Amerika su bile saglasne da se on preda Titu.56
Obavetajna mrea SAD je opisala Penikara kao "protivnika Jevreja, protivnika Srba, pristau
Austrijanaca, koji ivi u samostanu". Prema ovom izvetaju, Draganovi i Penikar su radili u tesnom
dodiru na reorganizaciji ustakog pokreta. Faistiki svetenik je dopustio Penikaru i pristup
dragocenostima koje je on bio prikupio za svoj Pacovski kanal. Kao to e se videti, neto od tih
sredstava je korieno i za finansiranje jedne nove teroristike kampanje unutar Jugoslavije,
podrane od strane Zapada.57
Svi ovi ratni zloinci bili su na spisku koji je dostavio Madov pijun u Svetom Jeronimu. Ali tajna
operacija je "naglo prestala kada je postala preopasna za kontraobavetajnog agenta u Samostanu".
Visoki oficiri i inovnici SAD su traili dalje dokaze, pa je Gauen organizovao smelu provalu u
Draganovievu kancelariju, sredite vatikanske operacije krijumarenja. Nije poznato kako je ovo
postignuto, ali rezultati su bili spektakularni, poto je Gauen uspeo da fotografie veliki deo
Draganovieve tajne dokumentacije.58
Dokumenti pribavljeni iz Draganovieve kancelarije bili su predati Madu na razmatranje. Jedan
od najznaajnijih dokumenata je bio spisak s imenima Hrvata koji su "nahranjeni, obueni, smeteni i
na druge naine zbrinuti u Samostanu Svetog Jeronima". Poreenjem tog spiska sa spiskovima

traenih ratnih zloinaca kojima je Zapad raspolagao, Mad je ustanovio da se na njemu nalaze i
"imena nekoliko dugo traenih jugoslovenskih ratnih zloinaca ije prisustvo u Samostanu i uivanje
vatikanskog pokroviteljstva Draganovi dosledno i uporno porie".
U stvari, najmanje dvadesetorica stanovnika Zavoda bili su na "crnim listama" Zapada.
Pojedinosti u vezi s ovim beguncima su pribavljene iz jednog od najupeatljivijih dosijea
fotografisanih za vreme provale. Tu je otkriven ne samo njihov identitet, ve i pseudonimi koje im je
Draganovi dodelio.59 Drugi dokumenti su sadrali detaljna obavetenja o Draganovievom sistemu
za pribavljanje viza srednjoamerikih i junoamerikih zemalja.
Mad je o rezultatima Gauenove provale u Svetom Jeronimu izvestio septembra 1947. godine.
Napomenuo je da "fotostatifaksimili linih dosijea i dokumentacije hrvatskog nacionalistikog
svetenika Draganovia, Krunoslava, do kojih se dolo u Rimu, jasno pokazuju da je umean u
pruanje pomoi ustaama da pobegnu u Junu Ameriku. Dokumenti ukazuju i na njegove veze s
ustakim vostvom, to je injenica koju je Draganovi lino poricao pred sastavljaem
izvetaja.60 Mad je dalje izvestio da "sva ova aktivnost izgleda potie iz Vatikana i prua se preko
Samostana Svetog Jeronima do Fermija, glavnog logora za Hrvate u Italiji. Izgleda da su meu
obavetajnim operativcima u Samostanu Svetog Jeronima glavni dr Draganovi i monsinjor
Maarac."61
Mad je u zakljuku opisao kako su ustae smetene u Vatikanu putovali izmeu svojih stanova i
Svetog Jeronima:
... ti Hrvati putuju iz Vatikana i vraaju se nekoliko puta sedmino u automobilu sa oferom na
ijoj se registarskoj tablici nalaze dva velika slova CD, diplomatski kor. Automobil naputa
Vatikan i ostavlja putnike u Samostanu svetog Jeronima. Usled potovanja diplomatskog imuniteta
nemogue je zaustaviti automobil i otkriti ko se vozi u njemu.
Pokroviteljstvo nad tim hrvatskim kvislinzima Draganovia definitivno dovodi u vezu s planovima
Vatikana da zatiti te bive ustake nacionaliste do vremena kada budu u stanju da im pribave
odgovarajua dokumenta pomou kojih mogu da odu u Junu Ameriku.

Peti svetenik
Sledea, i poslednja, stanica na vatikanskoj paljivo razraenoj Pacovskoj liniji bila je enova,
gde se opet jedan hrvatski svetenik starao o putnicima. Monsinjoru Karlu Petranoviu je sada skoro
osamdeset godina (ova knjiga je pisana 1990. godine, prim. prev.), a u poslednje tri decenije ivi u
Nijagara Folzu u Kanadi. Mada se ali da poboljeva, a imao je i operaciju premoivanja krvnih
sudova na srcu u dobroj je snazi i jo je veoma aktivan. Kada smo ga intervjuisali 1989. godine,
delovao nam je kao plemenit i dobroduan ovek. No, on je posle rata bio Draganoviev operativac u
enovi, gde je smetao u brodove stotine odbeglih ratnih zloinaca.
Razgovor je sniman magnetofonom, a monsinjor Petranovi je vrsto pobijao da je ikada bio
pripadnik ustaa. Kada su, aprila 1941. godine nacisti uli u Jugoslaviju, Petranovi je bio vojni
svetenik, kapelan. Na dan kada je proglaena "nezavisna" hrvatska drava bio je stacioniran u
Topuskom, juno od Zagreba. Poto je uo za razvoj dogaaja vratio se u Ogulin, gde je bio
parohijski svetenik (upnik) jo od 1934. godine. Ogulin i okolina naseljeni su i Hrvatima i Srbima,
i tokom rata su bili poprite nekih od najokrutnijih i najmasovnijih ustakih pokolja Srba. Petranovi
je tamo bio itavo vreme rata ali su do njega doprle samo nejasne glasine o tim zverstvima.62
Na pitanje o svom stavu prema Pavelievoj "nezavisnoj" Hrvatskoj, rekao je "Veoma sam se

radovao kada je stvorena", a upitan o pokoljima - "Nisam video nita". Kada smo ga jo malo
pritisli, prisetio se da je "uo glasine da ljudi umiru, a bilo je tek dva-tri Jevreja u Ogulinu, ali ne
znam ta se sa njima desilo, jednostavno su nestali". Prema Petranoviu, njemu su pretpostavljeni
naredili da se ne mea u politiku i, mada je pozdravio i prihvatio tu novu hrvatsku dravu, tvrdi da je
potovao ovo nareenje.63
U londonskom Arhivu smo otkrili dokumenta koji posredno protivree monsinjorovoj verziji.
Kada su se, jula 1947. godine, Jugosloveni obratili Britancima pisanim zahtevom za Petranovievo
izruenje, kategoriki su tvrdili da je on pripadnik ustaa. Naveli su da se prikljuio pokretu odmah
po dolasku Nemaca, posle ega je postavljan na nekoliko veoma visokih i uticajnih zvaninih
poloaja. U stvari, dobio je in kapetana u ustakoj vojsci, a prihvatio je i poloaj zamenika mesnog
ustakog elnika za Ogulin. Nasuprot Petranovievoj tvrdnji da nije bio ukljuen u politiku,
Jugosloveni su iznosili da je "on postao veoma 98 znaajan inilac u politici lokalnog ustakog
reima, koji je odluivao o ivotu i smrti Srba u Ogulinu i okolnoj oblasti. Kako dokazi pokazuju, ova
politika se sastojala od terora nad potpuno nedunim srpskim stanovnitvom, a ishod joj je bio
unitenje oko 2.000 lokalnih Srba".64
Jugosloveni su ili jo dalje, dokazujui da je Petranovi organizovao i podsticao nekoliko veoma
ozbiljnih ratnih zloina. U jednoj prilici, tvrdili su, naloio je hapenje i pogubljenje sedamdeset
vienijih Srba. Drugi put je, tvrdi se, svetenik bio odgovoran za uklanjanje pet ili est pacijenata
Srba iz bolnice u Ogulinu, koji su pobijeni "pod najzverskijim okolnostima". Jo jedan teak dogaaj
bilo je ubistvo dr Branka ivanovia 31. jula 1941. godine, "na osnovu lane izjave koju je dao
Petranovi".
Ovo se deavalo u leto 1941. godine na vrhuncu prvog ustakog naleta na Srbe. Tokom tog
perioda, pisalo je u jugoslovenskom zahtevu, Petranovi je pomogao da se organizuje "masovno
zatvaranje Srba iz Ogulina i okoline" koji su opljakani i poubijani, "neki u mestu Breno, ostali kraj
sela (Sv.) Petra". Jo jedna optuba odnosila se na Petranovievu ulogu u ubistvu oko stotinu Srba
krajem jula te godine. Re je o pokolju sprovedenom "u skladu s odlukom koju je doneo ogulinski
ustaki odbor" u kom je Petranovi bio visoki uticajni lan. Jugoslovenski zahtev za izruenje
zavravao se tvrdnjama da je pored ovih zloina, Ustaki odbor u Ogulinu, iji je Petranovi bio
aktivan funkcioner, odgovoran za slanje nekoliko stotina lokalnih Srba i Hrvata u ustake
koncentracione logore, to je za veinu bilo kobno.65
Iako Petranovi porie da je imao bilo kakve veze s ustaama za vreme rata, postoje nezavisni
dokazi koji podupiru optube jugoslovenske strane. Naprimer, 1. jula 1941. godine, zvanine ustake
novine, Novi list, objavile su da je Petranovi postavljen "na mesto pobonika u logoru za ogulinsku
oblast".66 Upravo je to bio poloaj za koji su Jugosloveni tvrdili da je pripadao Petranoviu; on je
zaista bio drugokomandujui, odmah posle ustakog elnika za Ogulin.
Kad je upitan o svojim posleratnim aktivnostima monsinjor Petranovi je veselo priznao da je
pomogao da "jedno dve hiljade ljudi" napuste Italiju iz enove. Kad se rat zavrio, kae da je bio
svedok komunistikih pokolja nad zarobljenim ustaama. Posle kratkog boravka u Zagrebu, poslat je
na jugoslovenskoaustrijsku granicu, gde se slobodno kretao meu ustaama u begu. Neko vreme se
zadrao u Gracu, gde su se krili mnogi zloglasni ratni zloinci. U poslu koji je tamo obavljao
pomagao mu je biskup Ferdinand Pavlikovski (Ferdinand Pawlikowski), koji je kod efa mesne
policije isposlovao dozvolu da Petranovi ostane u Gracu.
Odande se spustio u Trst, gde se mesni biskup postarao za njegov smetaj, a onda otputovao u
Milano, gde mu je pomogao kardinal uster (Shuster), da bi pred kraj 1945. godine najzad stigao u

enovu. eleo je da ide u Sveti Jeronim u Rimu, ali poto je tamo sve bilo puno, ostao je u enovi i
postao Draganoviev mesni operativac.
Petranovi je prvi kontakt s krijumarskom mreom imao preko svog kolege, ratnog zloinca,
svetenika Kambera, koji ga je poveo u jednu dugu etnju po enovskoj luci i ubeivao ga da moe
da pomogne. Ubrzo potom, Draganovi je lino posetio enovu i pridobio Petranovia za rad na
Pacovskom kanalu. Njemu je oajniki bila potrebna pouzdana veza u tom kljunom italijanskom
lukom gradu, neko na koga bi mogao da rauna da e obezbediti dovoljno postelja u brodovima za
Junu Ameriku. Petranovi je pristao da obavlja taj posao pod jednim uslovom: insistirao je na tome
da mu Sveti Jeronim plaa telefonske raune. Petranovi tvrdi da nije primao nikakvu drugu naknadu
za svoj rad u enovi.67
Upitan o svojoj ulozi u Pacovskom kanalu, Petranovi je objasnio da je ona bila stvarno sasvim
jednostavna. Draganovi bi mu se redovno javljao telefonom da kae koliko mesta trai. Petranovi
bi prethodno ve navraao u urede mesnih brodskih prevoznika i nabavljao rezervacije za leaje u
kabinama. Kazao bi Draganoviu s koliko garantovanih postelja raspolae, odgovarajui broj ljudi bi
bio poslat u enovu koji dan pre ukrcavanja. Draganovi bi pre toga snabdeo putnike neophodnim
putnim ispravama i vizama, tako da je Petranovi trebalo samo da im nae prenoite za tih nekoliko
dana, a onda da ih sprovede na brod.68
Neki ljudi kojima je pomogao bili su, van svake sumnje, stvarne izbeglice. On se naroito ponosi
to je pomogao glumici roenoj u Maarskoj Zazi Gabor (Zsa Zsa Gabor) da otputuje u Ameriku, gde
je napravila slavnu karijeru. Meutim, obavetajci Zapada su znali da veina Petranovievih putnika
nisu filmski glumci eljni slave. Bili su potpuno svesni da mnogi ratni zloinci bee preko enove uz
njegovu pomo. Na primer, februara 1947. godine je jedan spisak Hrvata poslat iz Rima u London.
Britanski obavetajci su se takoe infiltrirali u Zavod sv. Jeronima, poto su znali da begunci ubrzo
treba da budu otpremljeni Pacovskim kanalom u enovu, gde e im smetaj i drugu pomo
"verovatno organizovati hrvatski svetenik svetenik Petranovi".69
Britanci su tada stavili Petranovia u iu osmatranja, zapaajui da on "pomae hrvatskim
emigrantima, naroito ustaama, da uteknu u Argentinu". Tokom meseci koji su usledili uverili su se
da Petranovi pomae uglavnom "evidentiranim ratnim zloincima", i zapazili da je hrvatski
svetenik "verovatno isti kao ti hrvatski kvislinzi". Trojica koji su kratko pre toga pobegli uz
svetenikovu pomo bili su ministri Pavelieve vlade Stjepan Hefer, Mile Starevi i
VjekoslavVrani. Svi su bili skriveni u Rimu od strane Draganovia, koji im je pribavio lane putne
isprave, a potom ih poslao u Petranoviev milosrdni zagrljaj u enovi.70
Monsinjor Petranovi danas sleganjem ramena odbacuje znaaj posla koji je obavljao za
Draganovia, uz rei da on zapravo nije bio dobro organizovan, svakako ne politiki obojen, ve da
je u pitanju bilo "Boije provienje". Meutim, imao je vrlo dobre veze meu velikodostojnicima
Crkve, a naroito je to bio enovski biskup Siri, jo jedna visoka crkvena linost ukljuena u
krijumarenje odbeglih nacista. Obavetajna mrea SAD je otkrila da je Siri jedan od glavnih
pokretaa "meunarodne organizacije ija je svrha da prebacuje evropske antikomuniste u Junu
Ameriku... Ova opta klasifikacija antikomunista bi oigledno obuhvatala sve osobe politiki
kompromitovane pred komunistima, naime faiste i ustae i druge sline grupe.71
Siri je onaj isti visoki duhovnik za kog se tvrdi da je bio veza Valtera Raufa prilikom
uspostavljanja krijumarske mree biskupa Hudala. Nimalo nije neobino to je njegovo delovanje
uglavnom bilo usmereno na pomaganje nemakih begunaca, ukljuujui Adolfa Ajhmana. Ali, on je
pomagao i Petranoviu, nalazei mu se na usluzi kad god je mogao.

Iako je odravao vlastitu organizaciju, Siri je bio u potpunosti upoznat s hrvatskom mreom.
Petranovi se prisetio jednog primera, koji je ilustrovao bliskost odnosa izmeu njega i enovskog
biskupa. Hrvat se starao o izvesnom broju begunaca kojima je bilo nuno da to pre krenu za
Argentinu, ali nije mogao da obezbedi dovoljno postelja u kabinama. Zato je u Sirijevo ime poslao
telegram brodoprevoznikom uredu u Buenos Airesu, zahtevajui da se za njegove putnike obezbede
mesta. Ovo je dalo eljeni rezultat i njima je doputeno da se ukrcaju. Petranovi je kasnije obavestio
Sirija o ovoj podvali, ali je biskup, umesto da se naljuti, bio oduevljen Hrvatovom
preduzimljivou.72
Petranovi se ivo seao i jedne od malobrojnih prilika u kojima je obavetajna mrea Zapada
preduzimala praktinu akciju protiv njegovog delovanja. To se dogodilo poetkom marta 1947.
godine, kada je major Stiven Klisold (Stephen Clissold) doao u enovu. Klisold je pre rata bio
britanski diplomata u Zagrebu, a potom je sluio kao oficir za vezu s Titovim partizanima. Njegova
misija u enovi bila je da uhapsi oekivane ustake ratne zloince pre nego to otplove na brodu
Philippa, jednom od parobroda koji su redovno povezivali enovu i Buenos Aires natovareni
beguncima.
Klisold je radio za britansku Specijalnu trijanu misiju, koja je pratila naciste u begu. Bio je
primio pouzdano obavetenje da e se jedna grupa ratnih zloinaca, koji svi putuju pod lanim
imenima, ukrcati na brod Philippa 4. marta. Znao je da e u toj grupi biti Vladimir Kren, koji se
otisnuo pod pseudonimom Marko Rubini. Klisold se u svojim memoarima priseao da su ti ljudi bili
"pod pokroviteljstvom Papske Commissione d'Assistenza", i "da se o njima u enovi starao
svetenik Petranovi, Draganoviev poverljivi saradnik".73
Na dan kada je brod trebalo da napusti luku, Klisoldovi ljudi su presreli esnaestoricu
Petranovievih putnika kad su pokuali da se ukrcaju. Jedan ovek, "zdepast i oigledno nejevrejskog
izgleda", rekao je da se zove Marko Rubini. Klisold se seao da se njegov "nastup, isprva kooperan,
postao je dodvoran i na kraju ponizan kada je priznao da je on general Vladimir Kren, oficir bive
jugoslovenske avijacije, koji je aprila 1941. godine organizovao veliku predaju i prelazak na
nemaku stranu i za to bio nagraen zapovednitvom nad Pavelievim zranim
snagama".74 Obavetajna mrea SAD je prethodno otkrila Krenovo ime meu visokim ustakim
inovnicima pod Draganovievim staranjem. On je jedan od malobrojnih zloinaca koji su predati
Jugoslovenima.
Kad je uo da je Krena i jo devetoricu zadrao Klisold, Petranovi je otiao kod britanskog
oficira i navaljivao da "pusti njegove ljude". On se sea da se Klisold samo nasmeio, ali nije rekao
nita. Sutradan je Petranovi opet intervenisao kod britanskog oficira, govorei da su "Hrvati vrlo
nesreni u Jugoslaviji i da su se zato radovali kada je proglaena Nezavisna Drava Hrvatska". To je,
oigledno, trebalo da ublai stvar u korist onih koji su odano sluili stvari nacizma.75
Bila je ovo jedna od retkih prilika u kojima su obavetajci Zapada trijumfovali nad veoma dobro
organizovanim i uspenim Pacovskim kanalom koji su vodili svetenik Krunoslav Draganovi i niz
pripadnika hrvatskog klera. Nekoliko nedelja kasnije, Britanci su izvrili prepad u samom Svetom
Jeronimu, gde su uhapsili otprilike stotinu ljudi po naputanju nekakvog sastanka.76
Meutim, uglavnom su operacije zapadnjaka bile spektakularno neuspene. Razlog tome je bio
vrlo prost. Neka odeljenja saveznikih vlasti su, u stvari, saraivala s Vatikanom kako bi omoguili
da mnogi begunci tiho otplove iz enove. Jedan od diplomata SAD je otkrio da sile Zapada
"oigledno uruju s Vatikanom i Argentinom, kako bi se ljudi neiste savesti izvukli u raj u ovoj
drugoj zemlji". Zaista je bilo tako. I Vaington i London su sklopili sporazume sa Vatikanom da se

pomogne mnogim nacistikim kolaboracionistima da emigriraju preko Draganovievog sistema za

krijumarenje. Zapad je licemerno iskoriavao Vatikan kao potovanja dostojan paravan za
sopstvene nemoralne postupke.77
Uspena operacija u enovi bila je izuzetak meu inae nekvalitetnim akcijama Zapada.
Gauenova provala u Sveti Jeronim je verovatno otkrila Krenov pseudonim, to je njega svrstalo u
aicu onih koji se nisu okoristili saveznikom politikom amnestiranja.

Svetenikovi putnici
Nema nikakve sumnje da su Draganovi i njegove kolege organizovali svoju mreu zbog svog
tvrdog, ak fanatinog, hrvatskog nacionalizma. Ne moe biti nikakvog spora ni da su veina bili
faistiki svetenici i posveeni ustaki bojovnici, kojima je bila zajednika Pavelieva histerina
mrnja prema Srbima. ta im je, onda, kao hrianima bilo opravdanje za sklanjanje masovnih ubica
od pravde? Jedinstven uvid u njihov mentalitet moe da se stekne iz jednog opirnog Draganovievog
pismenog obraanja amerikom ambasadoru u Italiji, poslatog maja 1947. godine.78
Draganovi je tvrdio da pod komunistima u Jugoslaviji pravda doslovno ne postoji.
Nedvosmisleno je izjavljivao da oni "koji su izvrili ratne zloine" naroito "zloini protiv
ovenosti... moraju da budu kanjeni". Meutim, onda je mudro raspravljao da najgreniji ne treba
da budu razvrstani kao ratni zloinci, pravei razliku izmeu onih koji su lino izvravali takve
zloine i politikih voa Pavelieve vlade. Njegov stav je bio da "biti dravni zvaninik, ak i na
nekom visokom poloaju, ili pripadnik Ustakog pokreta, ne mora obavezno da oznaava da su
dotine osobe ratni zloinci".79
Ovakva izjava, naravno, moe da se posmatra kao neto potpuno neiznimno, obino. Ratno
zloinatvo treba da se prosuuje prema dokazima u svakom pojedinanom sluaju, ne isto
stvorenom uoptenim optubama za politiki nepodobno dranje. Meutim, jedini koje je Draganovi
osudio kao ratne zloince bili su obini vojnici koji su stvarno okrvavili ruke u selima i
koncentracionim logorima.
On je iskljuivao politiare koji su praktino ozvaniili rasne zakone kojima je legalizovana
masovna klanica. Bili su to visoki ministri i funkcioneri Pavelieve "nezavisne" Hrvatske, oni koji su
u svojim izjavama i propagandi otvoreno podsticali masovno ubijanje i tako stvarali opaku klimu.
Neki neobrazovani hrvatski seljaci su stoga poverovali da je masovno zatiranje prihvatljiv, ak
poeljan vid ponaanja i delovanja. A ipak je Draganovi branio one prve, a osuivao ove druge.
To je, onda, bilo njegovo opravdanje za pomaganje Paveliu i njegovim najbliim kolegama.
Meutim, ak je i to bilo la, jer je on svesno pomagao mnogim obinim ubicama. Ljubo Milo je, na
primer, nekada bio visoki funkcioner u koncentracionom logoru Jasenovac. Jedno od njegovih
omiljenih dela bilo je "obredno ubijanje" Jevreja. Poto bi transport pristigao u logor, Milo bi
"navlaio beli lekarski mantil, slao strau da mu dovedu sve one koji su se prijavili za bolnicu,
odvodio ih u ambulantu, postavljao uza zid i udarcima noem sekao rtvama vratove, parao i
rastavljao rebra i rastvarao stomake".80
Milo je takoe nadzirao druge okrutne metode unitavanja. Nagi logorai su ivi ubacivani u
razbuktalu pe ciglane odmah uz logor, dok su drugi premlaivani do smrti toljagama i maljevima.
Milo sasvim sigurno nije bio "neduni" hrvatski patriota koji je samo sluio Pavelievoj vladi iz
oseanja "dunosti" prema svojoj naciji. Bio je obian sadista i ubica, kriv za tano onakve zloine
za koje je Draganovi smatrao da zasluuju kaznu.81

Draganovi je ipakpruio svoje "hriansko milosre" ovom oveku. Nema sumnje da je znao za
Miloeve uasne zloine, poto je kasnije osuivao Jasenovac kao "najstranije krvoprolie za koje
Hrvatska uopte zna". Prema Draganoviu, Milo je bio "udovite, kolja nedunog sveta i obina
kukavica". On je upoznao ovo "udovite" sredinom 1945. godine u Austriji, gde se zloinac krio pod
lanim imenom, a kasnije ga je video u Rimu. Svetenik je priznao da je dao Milou mnogo novca, ali
samo zbog toga to se bojao da e ga Milo ubiti.82
Meutim, obavetajne mree Zapada su ustanovile da Draganovi lae. Otkrili su da Milo ivi u
jednom italijanskom logoru i spremali su se da ga uhapse. Draganoviu je to dojavio neko iz
britanske obavetajne slube, pa je upotrebio svoju razraenu mreu da Miloa izvue i skloni u
sigurnost.83
Ovo se prilino esto deavalo. Zapadni obavetajci su stalno iznova zapaali da Draganovia
neko unapred upozorava na njihove operacije za hapenje ratnih zloinaca. ak su otkrili i da je
nekako dobavio spiskove onih koji treba da budu uhapeni, to je ukazivalo na njegov uticaj u
najviim krugovima obavetajnih slubi Zapada. U stvari, mnogi kljuni oficiri Saveznika su bili
veoma spremni da sarauju. Draganovi je redovno poseivao vojne i obavetajne tabove u Rimu,
gde bi mu major Simkok govorio pojedinosti predstojeih operacija za hvatanje begunaca.84
Kada se uzme sve u obzir, ipak najvie kopka pitanje zato je toliko ratnih zloinaca kojima je
pomognuto na ovaj nain, ukljuujui i Miloa, kasnije uhvaeno u teroristikim akcijama unutar
Jugoslavije. Moda je pravi razlog Draganovieve blagonaklonosti bio u vezi s Pavelievom
potrebom za ljudima koji e da slue u njegovoj antititovskoj armiji, koja je tada organizovana uz
pomo Zapada.
Kakav je to svetenik koji e da prui zatitu jednom ubici poput Ljuba Miloa? Italijanska tampa
pisala je o sveteniku Draganoviu 1948. godine, opisujui ga kao "snanog, avitkog, odevenog u
besprekornu sveteniku odoru. Izvetavala je da "taj svetenik, bez sumnje sloena i zagonetna
pojava, predlae da se oprosti zloinakim ustaama, iz isto jevaneljskih pobuda".85 U to vreme je
Pacovski kanal delovao punom snagom, ali je Draganovi bio okruen tajnom. Oko vatikanske "sive
eminencije" narastala je legenda, ali je malo ko zaista znao, a kamoli razumeo, tog oveka u
stvarnosti.
Trojica njemu najbliih kolega su nedavno dali izvanrednu sliku njegovog karaktera. Svi su bili
znaajne figure u Pacovskom kanalu, predani poslu sa zadivljujuom posveenou da izbave svoje
kamarate. Draganovieva izvanredna inteligencija je ostavila utisak i na monsinjora Petranovia i na
svetenika Cecelju. Petranovi ga se seao kao "uzdranog, hladnog i veoma ozbiljnog", a ne kao
osobe kojoj je do ale ili uputanja u leerno egaenje.86
Monsinjor Simi ga je najbolje opisao. Od ove trojice svetenika, on je bio najblii Draganoviu
poto je nekoliko godina radio na Pacovskom kanalu u Rimu. On je bio "udesna linost, veliki
pregalac i izvanredan organizator, ovek velikih ideja. Kao i svi takvi ljudi, pokazivao je zanimanje
za krupne projekte, a pojedinosti je ostavljao drugima. Moda se previe uzdao u sopstvenu
intuiciju".
Simi je hvalio Draganovievu inteligenciju, siguran u njegovu veliinu. On je bio "jedan od
najznaajnijih ljudi u Evropi, veliki uenjak s odlinim znanjem istorije". Draganovi je posedovao
"veliko srce, iroke horizonte, dalekovidost, ali je bio naivan, to je esto meu velikim ljudima".
Naivnost, ipak, nije smetala Draganoviu da bude i veliki zaverenik. "Nosio je u sebi veliku ljubav
prema zaveri", a duhovna hrana su mu bile lozinke i tajni sastanci. esto je preduzimao sloene mere
predostronosti da izbegne praenje kad bi naputao Sveti Jeronim. Ali Simi je bio siguran da

Draganovi nije oprezan po svim pitanjima. Jedan pravi zaverenik ne bi pravio one greke koje je on
poinio".87
Svedoci s kojima smo razgovarali nisu se sloili s ovom poslednjom tvrdnjom. Meutim, skoro
svi koji su poznavali Draganovia slau se da je on jedan od najtajnovitijih ljudi koje su ikada sreli.
Jedan oficir britanske obavetajne slube ga se seao kao "veoma zavereniki orijentisanog, poput
svih Hrvata". Taj oficir je dobro poznavao balkanske intrige. Za vreme rata je sluio u Grkoj,
Jugoslaviji i Albaniji, a potom bio aktivno ukljuen u antititovske operacije u posleratnoj Italiji. U
vie navrata je vodio duge rasprave s Draganoviem, i smatrao da je on dosta nepristupaan "s
ljudske strane. Mislim da je bio vrlo hladan, u velikoj meri realista... Nije bio nametljiv, upadljiv ili
previe otvoren, ve vrlo zatvoren i tajanstveno krut".88
Da li je bilo mogue, pitali smo tog britanskog oficira, da papa Pije XII nije znao za
Draganovievu tajnu nameru da krijumari naciste? U razgovoru koji je magnetofonski snimljen,
ispriao nam je da je obavetajna mrea Zapada bila u potpunosti obavetena o vatikanskim
spletkama, ukljuujui tu i smicalice oko nabavke lanih isprava. Draganovi je sasvim sigurno bio
kljuna figura, podvlaio je on, i dodao da je Pije XII "znao sve o aktivnostima svetenika
Draganovia, inae on nikako ne bi opstao na svom poloaju".
Na osnovu njemu dostupnih obavetenja, ovaj oficir je bio siguran da je Draganoviev stvarni
status u Vatikanu bio poloaj "efa Odseka za Balkan u Dravnom sekretarijatu". Svetenik
Draganovi je bio "veoma blizak, na primer, s monsinjorom Anelom Delakvom (Angelo
dell'Acqua)", tada vrlo visokim vatikanskim obavetajnim inovnikom. Kasnije je Delakva postao
nadbiskup, ali je, prema britanskom oficiru, u to vreme on u stvari bio Draganoviev pretpostavljeni
u vatikanskoj obavetajnoj hijerarhiji. On je jo potvrdio Draganovieve vrste veze s italijanskom
obavetajnom mreom, koje su bile dobro poznate u uskom krugu obavetajnih agenata Zapada u
Rimu. Izmeu tih oficira su vladale bliske drutvene veze i odnosi, tako da je sve to se "ukalo"
brzo bilo svima poznato.
Prema njegovom iskustvu i znanju, u obavetajnoj mrei Zapada skoro svi su znali da Draganovi
titi Antu Pavelia, koji se skrivao u Vatikanu. Dalje, Draganoviev Pacovski kanal je bio javna tajna
u obavetajnim krugovima u to vreme. Svetenik je bio na zlu glasu zbog pomaganja ratnim
zloincima pri bekstvu. Pominjao je i druge ustake linosti za koje je znao da su bile zatiene od
strane Crkve. Jedan je bio bivi pukovnik, Jozo Rukavina, koji je "radio kao batovan u samom gradu
Vatikanu".
U stvari, Draganovi je bio nairoko poznat meu zapadnim obavetajcima kao "balkanska siva
eminencija''. Tim aljivim imenom dugo su ga nazivali i ameriki i britanski oficiri, u ijim
krugovima se Draganovi slobodno kretao. Ovo je potvrdio i Simi, koji je bio siguran da
Draganovi ima neposredan dodir s britanskom, amerikom i italijanskom obavetajnom
mreom.89 Bivi britanski oficir je takoe naglaavao da se "skoro moe govoriti o zajednikoj
diktaturi obavetajnih mrea Zapada i Vatikana u ovom periodu".90
Ukoliko je ova optuba tana, papa Pije XII je duboko upleten u jednu mnogo iru zaveru nego to
je Draganovieva mrea krijumarenja. Vatikan uporno i dosledno pobija tvrdnje u vezi s
ukljuenou svojih visokih zvaninika u Draganovievu mreu, a naroito u operacije obavetajnih
slubi Zapada.
Postoje neki dokazi koji podravaju ovakav stav. Na primer, jedan britanski diplomata u Vatikanu
je stao u njihovu odbranu novembra 1947. godine, tvrdnjom "da Vatikan verovatno ne odobrava
politike delatnosti svetenika Draganovia i njegove klike za razliku od verskih. Meutim, Forin

ofis je ovo u potpunosti odbio:

Mi potpuno shvatamo gledita vatikanskih vlasti i s nekima od njih se i sami slaemo. Iako ne
moemo da osudimo milosrdan stav Crkve prema grenim pojedincima, smatramo, ipak, da ima
mnogo dokaza koji pokazuju da Vatikan doputa podsticanje ustaa, i tajno i otvoreno. Ta nepoeljna
organizacija ne samo da je kolektivno odgovorna za zverstva ogromnih razmera u vreme rata, ve od
samog svog nastanka koristi ubistvo kao normalno politiko oruje. Pretpostavljamo da postoji
ogromna razlika izmeu pruanja utoita takozvanim otpaenim slovenakim svetenicima, i
pruanja pozitivne pomoi osobi kao to je Paveli?91
Sa svoje strane, Vatikan se prilino potrudio da ublati i baci sumnju na pouzdanost izvetaja
zapadnih obavetajaca koji su upirali prstom u Crkvu. Na primer, kada smo skupljali grau za ovu
knjigu, vatikanski slubeni istoriar, svetenik Grejem, upozoravao nas je da se ne uzdamo u
verodostojnost izvetaja obavetajne mree SAD. A Britanci su ipak dosledno potvrivali amerike
informacije. Isto vai i za italijansku tajnu policiju, koja je takoe budno motrila na tu zaveru. Vrlo je
teko poverovati da je obavetajna mrea Zapada tako redovno greila, i u svojim informacijama i u
optoj analizi. Najzad, oni su preko svojih agenata prodrli u samo sredite Pacovskog kanala.
Amerikanci su otili jo korak dalje, i stvarno upali u Sveti Jeronim i fotografisali Draganovieve
materijale.
Nadalje, dva kljuna svedoka unutar Crkve potvrdila su umeanost Vatikana. Monsinjor Milan
Simi i svetenik Vilim Cecelja, obojica bliski saradnici svetenika Draganovia, bili su sigurni da
visoki vatikanski zvaninici znaju za Draganoviev rad i da ga odobravaju.
Danas (ova knjiga se u originalu pojavila 1990. godine, prim. prev.) je Simi visoki vatikanski
inovnik, koji sasvim otvoreno priznaje da je Sveti Jeronim titio znaajne ustake linosti i pomagao
im da pobegnu. On je to znao iz prve ruke, a ne iz glasina. U dva intervjua, Simi se priseao da su
mnogi begunci bili smeteni, nahranjeni i odeveni od strane Zavoda. Otvoreno je tvrdio da se za
"najznaajnije ljude", ukljuujui "bive ministre vlada, efove vojnih formacija i ranije policijske
elnike, starao posebno dr Draganovi". Simi je tvrdio da je Draganovi imao sloenu i razraenu
podzemnu mreu za te poslove, koja je koristila radio-poruke i obavetajne kontake.92 Upravo su
ustaki begunci bili ti za koje je obavetajna mrea Zapada utvrdila da se kriju u Svetom Jeronimu i u
Vatikanu.
Ljudi koje je pomenuo Simi ne mogu da se nazovu "izbeglicama" ni u trenutku najvee
matovitosti. Po njegovom vlastitom priznanju, to su bili visoki politiari i inovnici jedne od
najozloglaenijih nacistikih marionetskih vlada. Simi je samo tumaio, oigledno mirne savesti,
da zadatak Svetog Jeronima nije bio "da se donose ma kakvi moralni sudovi o ljudima koje smo
pomagali. Na posao je bio da im omoguimo da pobegnu, a istorija moe da im sudi kasnije".
Svetenik Grejem je, meutim, bio izrazito uporan da Draganovi "nije isto to iVatikan". On je
vodio svoje nezavisneoperacije, a papa Pije XII i pomonik dravnog sekretara Montini nisu znali
nita o njoj, a kamoli je odobravali.

esti svetenik
Meutim, Simieva izjava deluje kao eksplozija bombe. Prema njegovom prikazu dogaaja iz
prve ruke, "dr Draganovi i Montini su se sastajali mnogo, mnogo puta", i razgovarali o radu Svetog
Jeronima. Simi je siguran da je pomonik dravnog sekretara Vatikana znao tano ta taj rad
podrazumeva, poto je u specifinim sluajevima Draganovi esto molio za njegov savet i pomo.

On bi esto traio od Montinija da "nabavi vie viza" od zemalja koje ih nisu izdavale u
odgovarajuem broju, i vatikanski birokrata bi se onda zauzimao na odgovarajuem mestu.93
Simi je bio siguran da se ovaj odnos odvijao dvosmerno, i da je Draganovi esto uzvraao
Montiniju uslugama. Odluno je tvrdio:
Montini je stupio u dodir s Draganoviem mnogo puta, traei mu da pomogne nekim ljudima u
njegovo ime."
Montini ne samo da je bio upoznat sa Draganovievim Pacovskim kanalom, nego je Simi
siguran i da ga je on stvarno i sam koristio. Upitan ta to znai, Simi je tvrdio da jo poseduje
kopije Montinijevih pisama Draganoviu u kojima visoki vatikanski inovnik moli za pomo da se
prokrijumare odreeni ljudi. Mada nije hteo da prui te dokumente na uvid, Simi je uporno
naglaavao da je Montini traio od Draganovia da deluje u ime Svete Stolice u nekoliko prilika.
U stvari, postojali su "odlini odnosi izmeu nas i hijerarhije". Dok je Simi paljivo izbegavao
da umea papu Pija XII, nema nikakve sumnje da je papa bio potpuno svestan Draganovievog rada.
Kao to je ve razmotreno, u to vreme je Montini bio papin miljenik, i neposredno je nadzirao
milosrdni rad Svete Stolice na pomoi izbeglicama. Kako su se dvojica visokopreasnika
svakodnevno sretali i razmatrali rad Dravnog sekretarijata, nezamislivo je da je Pije XII dran u
tami neobavetenosti. Drugim reima, dvojica visokih vatikanskih zvaninika su bili o svemu
informisani. I vladajui i budui papa (Montini je kasnije postao papa Pavle VI) odobravali su
Pacovski kanal svetenika Draganovia.94
Svetenik Cecelja je otiao jo dalje od Simia, tvrdnjama da je Draganovi bio slubeni
zastupnik Svete Stolice za emigraciju svih nacistikih grupa, ne samo Hrvata. Mada se Simi nije
sloio po ovoj taki, ona je nezavisno potvrena drugim izvorima. Boidar Kavran, istaknuti
pripadnik Pavelieve posleratne podzemne mree, posvedoio je da se Draganovi u njegovom
prisustvu razmetao da je zvanian predstavnik Vatikana za sve zemlje Istone Evrope. Najzad,
obavetajci SAD su identifikovali Draganovia kao vatikanskog "efa za ponovno naseljavanje
raseljenih lica". Oni su to znali zbog toga to su i sami koristili njegov Pacovski kanal da kriom
izvuku vlastite agente iz Evrope.95
Osim svedoenja oevidaca i jednoglasnog stava zapadnih obavetajaca, postoje i drugi dokazi
koji jasno prikazuju Draganoviev uticaj i kod dravnog sekretara i kod pape lino. Na primer,
Vatikan je u mnogo prilika intervenisao u korist interniranih ustakih zatvorenika u logorima
Saveznika. Skoro svaki put je ta posredovanja organizovao Draganovi. U jednoj prilici, poetkom
marta 1946. godine, Draganovi je apelovao navodee linosti Crkve irom sveta, ukljuujui
kardinale Grifina (Griffin) i Gilroja (Gilroy) u Britaniji odnosno Australiji, i zahtevao njihovu
pomo. Potom se aktivno zalagao kod Dravnog sekretarijata da zvanino intervenie.96 Najzad je
otiao pravo kod pape Pija XII.
Predmet ovog apela bile su dve stotine ljudi bive ustake milicije, kao i brojni pripadnici
zloglasnih SS divizija "Princ Eugen" i "Handar". Prva divizija je bila sastavljena od jugoslovenskih
Nemaca, dok je druga sakupljena iz brojne populacije bosanskih muslimana. I jedna i druga su vrile
zverstva nad nedunim civilnim stanovnitvom. Izmeu ostalog, Draganovi se zalagao za sluajeve
kao to su ministri bive ustake vlade Dragutin Tot, Vjekoslav Vrani, Mile Starevi i Stjepo
Peri, kao i bivi ef avijacije, Vladimir Kren. Za nekoliko tih ljudi kasnije se ispostavilo da se kriju
u Svetom Jeronimu ili u Vatikanu, kako je otkrio Madov pijun.
Vatikan je ubrzo uinio svoje, preuzimanjem ovih sluajeva pred amerikim i britanskim
diplomatama, uz preporuivanje njihovoj "ljubaznoj panji i razmatranju" apela koji je uloio

svetenik Draganovi.97 Sledilo je jo mnogo diplomatskih intervencija Vatikana, uglavnom u korist

ljudi koji su u bliskoj prolosti sprovodili nacistiki holokaust.
Draganovi je imao mnogo prilika da prenese svoju poruku papi Piju XII. Na primer, juna 1946.
godine je Izvrni odbor Svetog Jeronima odredio "specijalnu delegaciju" koja je trebalo da se uputi
kod pape lino. Draganovi je bio visoki lan tog odbora, tako da nimalo ne iznenauje to su
njegovi "bliski prijatelji", dr Ivo Omranin i profesor Nikoli, poznati ustaki propagator, 112 bili
odabrani da prisustvuju tom sastanku. Dvanaest meseci pre toga italijanska vlada se alila silama
Zapada u vezi s Omraninovim aktivnostima, s napomenom da je on bio inovnik ustakog
Ministarstva inostranih poslova.98
Obavetajna mrea SAD je utvrdila da je Omranin "u tesnoj saradnji s Draganoviem... pomaui
na pitanjima emigracije hrvatskih begunaca". Simi se seao Omranina kao oveka punog sebe,
nekog ko se neprestano razmee svojom vanom ulogom. Pored toga, Simi je potvrdio da je
Omranin "bio veoma blizak Draganoviu i da su oni u tom periodu saraivali".99 Omranin je u
stvari radio neposredno pod Draganoviem u Hrvatskom komitetu Papske pomoi izmeu 1948. i
1953. godine, kada je obilazio logore za raseljena lica i hiljade begunaca slao niz Pacovski kanal.
Omranin sada ivi u Vaingtonu, gde obilato objavljuje proustake propagandne pamflete. On
potvruje Simieve i Ceceljine poglede. Na primer, u jednom razgovoru voenom 1986. godine,
tvrdio je da je pomonik dravnog sekretara Montini bio svestan punih dimenzija Draganovieve
krijumarske mree. Omranin se takoe hvalisao da je 30.000 ljudi odaslano Pacovskim kanalom, i
da je meu njima bilo mnogo nemakih naunika i lica tehnikih struka.100
Najzad, postoji i pitanje ukljuenosti Vatikana u finansije Svetog Jeronima. Britanska obavetajna
mrea je otkrila da je svetenik Dominik Mandi "veoma umeno" upravljao finansijama Svetog
Jeronima. On je bio blagajnik slubenog Hrvatskog odeljenja Papine Komisije za pomo
izbeglicama. Britanci su ustanovili da je jedan od njegovih prevashodnih zadataka bio da "priprema i
stara se o plasmanu zlata, dragulja i stranog novca koje su deponovali visoki ustaki inovnici", i o
pretvaranju tih vrednosti u italijansku valutu". U stvari, to su bile dragocenosti otete od Pavelievih
usmrenih rtava koje su ukrale ustae u begu.101
Mandi je bio onaj visoki franjevaki inovnik koji je tamparsku presu svog svetenikog reda
stavio Svetom Jeronimu na raspolaganje kako bi se beguncima obezbedile lane line karte. Ameriki
obavetajci su otkrili da je on u stvari bio "zastupnik Vatikana" u Svetom Jeronimu. Nije bila
sluajnost to to je svetenik Mandi bio blagajnik Draganovieve operacije krijumarenja.102 Da li
je mogue da svi neposredni svedoci koji su radili na ovoj mrei sada lau, moda da bi ispravili
vlastite politike ciljeve? Ili da su svi oficiri obavetajnih slubi Zapada primili i zabeleili
injenice potpuno pogreno? Prema sveteniku Grejemu, VAtikan nije ak ni znao, a kamoli
odobravao, ono to su radili Draganovi i njegovi saradnici - faistiki svetenici.
To ipak izgleda nemogue. Za javnost otvorena obavetajna i diplomatska dokumenta Zapada u
potpunosti podupiru oevice. Ameriki oficiri kao Viljem Gauen i Robert Mad koristili su izuzetna
sredstva i naine da otkriju istinu. Ubacili su pijune u Svetog Jeronima, prodrli u ustaku
obavetajnu mreu, pa ak i tajno fotografisali Draganovieva dosijea. Njihovi nalazi su bili
nedvosmisleni: Vatikan je stajao iza onoga to radi taj faistiki svetenik. Gauen je doao do
ubeenja da je dranje Vatikana, mada moda neukusno i neprijatno, u potpunosti opravdano
neophodnim potrebama hladnog rata. Ovo njegove zakljuke u vezi s ukljuenou Vatikana ini
utoliko snanijim.
Dosijea britanske Tajne obavetajne slube o ovom predmetu (kao u skoro svim sluajevima) su

potpuno zatvorena. Meutim, ima nekoliko kljunih diplomatskih i vojno-obavetajnih izvetaja koji
su dostupni javnosti, a koji u potpunosti podupiru amerike podatke. Nemogue je da su sve te
izvetaje pisali nesposobni ili pristrasni slubenici. Uostalom, i Britanci i, kasnije, Amerikanci
prethodno su regrutovali iste te naciste koji su uivali zatitu Crkve. Njima su informacije u stvari
dolazile iz samog srca itave mainerije. Dalje, jasno je da je obavetajna mrea Zapada i saraivala
s Vatikanom i bezono se njime poigravala radi ostvarenja vlastitih ciljeva.
Sve u svemu, praktino je nezamislivo da kljuni inovnici u vatikanskoj hijerarhiji nisu imali
pojma o Draganovievoj mrei za krijumarenje nacista. Bez obzira koliko je bila velika ili mala ova
grupa zaverenika, oni su u svojim redovima imali najuticajnije zvaninike, ukljuujui papu i bar
jednog pomonika dravnog sekretara. Bili su to ljudi s pristupom pravoj vlasti i sredstvima. Pravi
vatikanski skandal se tek spremao.

6.poglavlje

Zlatni svetenik
Najvea hala starog zagrebakog Sajma bila je dupke napunjena paljivo odabranom publikom od
1.500 odlunih pobornika komunizma. Pedeset sedam optuenih sa zebnjom je oekivalo neizbene
osude, drei se nekako rezignirano. Tokom itavog jula i avgusta 1948. godine, u sparnom i vruem
letu, sprovoen je sudski proces. Preovlaivala je skoro karnevalska atmosfera, jer su neobuzdani
posmatrai naizmenino aplaudirali optunicama u velikom oduevljenju, onda zvidali, izrugivali se,
hukali i smejali nesrenim ustakim bojovnicima privedenim da odgovaraju za svoje zloine.
Dogaaji su bili uivo prenoeni preko lokalne radio-stanice. Kad god bi dolo do neprijatnog
udaljavanja od briljivo pripremljenog scenarija, prepuna sudnica bi gromoglasno uzvikivala "iveo
drug Tito", a radio-stanica bi prelazila na ponavljanje parola kojima se slavi i velia maral.
Meu optuenima su bili neki od najokrutnijih Pavelievih masovnih ubica, ljudi koji su
svojevremeno primenjivali krvava rasna i politika opredeljenja svoga poglavnika s nepojmljivom
nasladom.1
Optueni su bili krem Pavelievih krstaa, takozvani Kriari, podzemni pokret otpora koji je
ostavljen u zemlji da bi pripremao i podigao ustanak protiv Jugoslavije. Veina optuenih bila se
ubacila u Hrvatsku iz kriarskih baza u Austriji tokom prethodne dve godine.
Nareenja su im bila da ojaaju podzemlje i pokrenu lanac ubistava, sabotaa i raznih remeenja i
uznemiravanja, u pripremi za trenutak kada e najzad izravnati raune sa svojim starim
neprijateljima. Cilj im je bio da uspostave vezu s monim jedinicama koje su delovale u
nepristupanoj prirodi, da unitavaju telegrafske, telefonske i eleznike veze, napadaju industrijska
postrojenja i likvidiraju vienije politike i vojne predstavnike. Umesto da naiu na dobro
organizovano podzemlje s preko ljudi, brzo su naleteli na Titovu efikasnu i nemilosrdnu tajnu
policiju. Veina ih je bila u rukama komunista samo koji dan po prelasku granice, mnogi posle samo
nekoliko sati.
Veina optuenih je priznala svoje ubilake uloge koje su igrali pod Pavelievom vlau. Mnogi
su se pozivali na obavetajne slube Zapada bez preciznog navoenja, koje su im navodno pruale
pozadinsku pomo, obuku i opremu za teroristike operacije unutar njihove domovine.
Nimalo ne iznenauje to je, u svetlosti monog poloaja hrvatske Katolike crkve, naroita
panja bila rezervisana za zlokobne mahinacije Vatikana, koji je kovao zaveru za obaranje Tita u
sprezi s nadbiskupom Stepincem i lokalnim svetenstvom. Tito je zapoeo svoju kampanju protiv
Crkve novembra godine, kada je objavio da su "otkrivene teroristike organizacije koje su predvodili
svetenici, a sainjavale ustae, koji su sada promenili naziv u Kriari".2
Suenja pripadnicima Kriara poela su narednog meseca, kada su svetenik Ivan Condri i jo
etiri svetenika proglaeni krivim za organizovanje teroristikih akcija Kriara. Govorilo se da je
ovek u pozadini tih planova svetenik Krunoslav Draganovi, sekretar Bratstva svetog Jeronima u
Rimu i "zastupnik ustaa u Vatikanu".3
Mnogi od optuenih na suenju 1948. godine priznali su da su se sklanjali i skrivali u Svetom
Jeronimu, gde ih je Draganovi regrutovao za Kriare. Opisivali su njegovu sredinu ulogu u
usmeravanju podzemne mree, ak uz tvrdnje da je papa lino blagoslovio taj rad prilikom jednog
sastanka s Draganoviem. Prema jednom optueniku, Draganovi je bio "siva eminencija" Kriara,

"glavna linost, koja moe da snanije deluje iza pozornice nego pred publikom. On je bio glavni
elnik, zbog toga to je imao za sobom sve snage, i Vatikan i strane sile".4
Tuilac je tvrdio da su naroito sramnu ulogu igrali vatikanski krugovi. Svetenik Draganovi je
uspostavio vezu izmeu ustakih teroristikih grupa, Vatikan ih je finansirao, a Draganovi je
osnovao jedan pijunski centar u Trstu 1945. godine i uputio tamo prvu grupu terorista.
Draganovi je, takoe, odravao bliske veze s britanskom i amerikom obavetajnom slubom,
koje su usmeravale i pomagale vojnike pripreme Kriara. Ljubo Milo je izjavio sudu da su Paveli
i Draganovi tesno saraivali, zajedniki izdajui nareenja teroristikim grupama. Milo je znao o
emu govori, poto ga je iz saveznikog pritvora bio izbavio svetenik Draganovi, uprkos njegovoj
krvavoj reputaciji ustakog ratnog zloinca.5
Vatikan, je dakle, podravao ratne zloince u pokretanju teroristike kampanje protiv svojih
neprijatelja. A u Forin ofisu u Londonu, birokrate su odbacile te tvrdnje, uz primedbu da su mnogi
"od 'dokaza' podnesenih u ovom smislu svakako ista detinjarija". Ipak, morali su da priznaju da je
misija general-majora Ficroja Maklejna (Fitzroy Maclean) u Italiji doslovno nagazila na vrste
dokaze o upletenosti obavetajne Mree SAD u ustake aktivnosti. Nema nikakve sumnje, dalje su
napominjali Britanci, da je Sveti Jeronim "sredite veoma sumnjivih radnji".6
Poto su zakljuili da je najzgodnije da se krivica prebaci na njihovog amerikog saveznika,
inovnici u Forin ofisu su sa zadovoljstvom oprali ruke od ma kakve odgovornosti. A stvarnost je
bila mnogo drugaija...
Viljem Gauen i njegove kolege iz Kontraobavetajnog korpusa su poeli da otkrivaju detalje o
ulozi Britanije u operacijama Kriara u vreme lova na Antu Pavelia 1947. godine. Kao to je ve
izloeno, ubrzo su otkrili da Vatikan skriva Pavelia, uz preutno slaganje britanske Tajne
obavetajne slube. Gauen je tada potvrdio i senzacionalne tvrdnje Ferenca Vajte. Prisetiemo se da
je maarski nacista ispriao Amerikancu da se iza vojnikog i politikog buenja ustaa nalazi Tajna
obavetajna sluba.
Gauen je istraivao finansijsku snagu i poslovanje Kriara i ubrzo otkrio neprijatnu istinu: njihov
novac je delom poticao od "blaga" koje su "Pavelievi privrenici" izneli iz Hrvatske. Prema
Gauenu, ustae su pobegle s mnogo kamionskih tovara pokradenih dragocenosti. Kada su, maja 1945,
pripadnici britanske Tajne obavetajne slube uhapsili Pavelia u Austriji, pokupili su i neto od
njegovog plena. Gauen je verovao da je "najblia istini" sledea pria:
Britanski potpukovnik Donson je zaduen za dva (2) kamiona natovarena navodnom imovinom
Katolike crkve u britanskoj zoni Austrije. Ta dva (2) kamiona, u pratnji izvesnog broja svetenika i
tog britanskog oficira, potom su ula u Italiju i otila ka neznanom odreditu.7
Major Stiven Klisold je potvrdio da su dva takva ustaka "kamiona s blagom" zaista stigla u
Austriju. Klisold je tvrdio da je "blago ostavljeno na uvanje u jednom samostanu".8 Blago se
koristilo za finansiranje
...hrvatskog pokreta otpora u Jugoslaviji. Te snage otpora... deluju pod imenom Kriari (krstai)...
Radio-veza se odrava pomou poljske radio-stanice kojom rukuje Vrani, bivi Paveliev ministar,
koji se nalazi u britanskoj zoni Austrije. Veruje se da ustakoj kurirskoj slubi izmeu austrijskih zona
pomae Rimokatolika crkva u Austriji.
Za kardinala Graca se zna da je u tesnim odnosima sa... profesorom Draganoviem, Krunoslavom,
poznatom Pavelievom vezom u Rimu.9
Osim toga zapadni obavetajci su otkrili da je svetenik Draganovi u sreditu tajnih ustakih
aktivnosti. Zaista, meu obavetajcima Zapada i u emigrantskim krugovima on je bio nairoko poznat

kao "zlatni svetenik" zato to je upravljao velikim delom ukradenog blaga.10 Pukovnik Donson je
1945. zaista odvezao ona dva tovara, ali je to bio samo deli Pavelievog plena.
etiri stotine kilograma zlata, vrednog milione dolara, i znatna koliina strane valute bili su
sakriveni u Volfsbergu, gde se o njima starao bivi ustaki ministar Lovro Sui. Draganovi je ovo
saznao od visokih ustakih zvaninika za vreme posete Austriji sredinom 1945. godine. Oni su
oigledno bili reeni da odre izvesnu nezavisnost od Britanaca, od kojih su se bojali da e im
ugrabiti zlato, tako da su zamolili Draganovia da ga sauva. Svetenik je oigledno oduevljeno
pristao da im udovolji, poto je stupio u vezu sa Suiem i uz njegovu saglasnost poneo u Rim
etrdeset kilograma zlatnih poluga sakrivenih u dva sanduka sa stvarima.11
Nema nikakve sumnje po pitanju Draganovieve tesne povezanosti s ustakom hijerarhijom u
ovom tajnom planu za pranje" novca. Sui je postavio Draganovia u trolanu komisiju za
upravljanje blagom. Njegove kolege, bivi ustaki ministar Stjepan Hefer i general andarmerije
Vilko Penikar, takoe su bili visoki oficiri Kriara. Penikar je bio Paveliev zet i igrao je posebno
znaajnu ulogu u toj teroristikoj mrei. Obavetajna sluba SAD je otkrila da on "odrava kontakt s
nekoliko tajnih nacistikih organizacija" i vodi jednu razraenu obavetajnu slubu koja povezuje
grupe u Austriji i Italiji. Svi ovi ljudi bili su traeni ratni zloinci, ali su izmakli lovakim zamkama
Zapada uz Draganovievu pomo. U ovom ili onom trenutku, svaki od njih se skrivao pod njegovim
okriljem, ili u Svetom Jeronimu ili u nekom drugom mirnom gnezdu pod zatitom Vatikana.12
Draganoviev blizak saradnik na Pacovskom kanalu, monsinjor Milan Simi, siguran je da
njegov zavereniki prijatelj nije bio upetljan u operacije Kriara. Simi se seao raspoloenja koje
je preovlaivalo meu ustaama pri kraju rata. Nairoko je vladao optimizam, prema njegovim
reima, i vrsto uverenje da e sile Zapada ubrzo pokrenuti jedan nov rat, protiv komunizma, i sruiti
Titovu vlast. Ustako vrhovno zapovednitvo je smatralo da e njihovo izgnanstvo biti brzo
okonano, i da e se uz pomo Zapada oni vratiti da stvore novu "nezavisnu" hrvatsku dravu.
Prema Simiu, Kriari su bili "idealisti", koji su organizovali teroristiku mreu bez ikakve
pomoi bilo od Draganovia ili od obavetajaca Zapada, mada je priznavao i da su mnogi od njih
"fanatici".13 Meutim, Draganovi je ipak priznao da je bio povezan s vrhovnim zapovednitvom
Kriara, mada je nastojao da svede svoju ulogu na najmanju moguu meru.14
Draganovi je oajniki nastojao da itavu krivicu za Kriare prenese na Pavelia, koji je, prema
njegovim reima, organizovao te teroriste dok se skrivao u britanskoj zoni Austrije. ovek kome je
povereno komandovanje operacijom bio je jedan od poglavnikovih najodanijih slugu, Boidar
Kavran, a pomagao mu je Lovro Sui, Draganoviev partner u spaavanju ukradenog blaga
skrivenog u Austriji. Svetenik je priznao da je s Kavranom raspravljao o Kriarima na jednom
sastanku u Rimu, ali je uporno tvrdio da Kriarima nije bio veza sa Crkvom.15
Tvrdio je da je u pitanju jedan drugi hrvatski faistiki svetenik, svetenik Josip Bujanovi, koji
je za vreme rata bio ustaki elnik u varoi Gospiu. Mladi britanski kapetan po imenu Ivlin Vo
(Evelyn Waugh) je istraivao aktivnosti svetenika Bujanovia u Gospiu, i zakljuio da se "za njega
pouzdano navodi da je lino uestvovao u pokolju pravoslavnih seljaka".16 Poput svojih kolega
svetenika koji su vodili Pacovski kanal, Bujanovi je pobegao iz Hrvatske pred komunistima i
postao visoki oficir Kriara, pa je radio neposredno pod Kavranom i Suiem. Kao to je ve
razmotreno, Bujanovi je organizovao Paveliu put u Argentinu, onda je otiao za njim u Junu
Ameriku, pre nego to se konano skrasio u Australiji.
Poto je potvrdio da je svetenik Bujanovi bio visoki oficir u toj teroristikoj mrei, Draganovi
je poricao da je i sam bio ukljuen u nju. Naprotiv, on je "bio siguran da svetenik ne treba dabude

deo takve jedne revolucionarne organizacije", i nedvosmisleno je tvrdio da je ostao van Kriara. U
stvari, odluno je tvrdio da je odvraao druge od uestvovanja u tako opasnim operacijama. Njegov
stari prijatelj, monsinjor Simi, u potpunosti je podrao Draganovia po ovom pitanju.17
Meutim, u traganju za Pavelievim blagom Gauen je otkrio da je uloga Crkve u akcijama Kriara
sezala mnogo dalje od svetenika Bujanovia. U stvari, oficir Kontraobavetajnog korpusa je najzad
sastavio jo jednu slagalicu koja je itave dve prethodne godine zbunjivala i muila obavetajnu
mreu SAD. Njegove kolege iz CIC u Austriji su stavile Kriare pod tesnu prismotru odmah po
zavretku rata, uhapsivi neke od visokih elnika. Brzo su ustanovili da su ustae u povlaenju "ve
ukljuile Rimokatoliku crkvu u svoju borbu". Kao to je ve izloeno, ovo je ostvareno 25. juna
1945. godine, kada je odran sastanak s "papskom misijom u Salcburgu".
Papi je bilo upueno jedno pismo, u kom je izloen plan ustaa da stvore ili novu hrvatsku dravu
ili neki vid podunavske konfederacije. Da bi poduprli svoj zahtev da im se pomogne, dokazivali su
da je Hrvatska bastion u borbi protiv velike "srpske drave" (tj. Jugoslavije), koja je "oruje za
osvajanje Balkana u rukama Rusije".18 Postoji veoma mnogo dokaza da je Vatikan pozitivno uzvraao
na ovakve pristupe. Jedan oficir britanske obavetajne slube je nedavno potvrdio da su Kriari imali
izuzetno snane veze s Vatikanom.
Taj oficir je radio na antikomunistikim operacijama u Italiji posle rata i bio je siguran da je tada
Crkva bila veza visokim italijanskim politiarima i inovnicima koji su pomagali teroristike
operacije Kriara. U histerinom stanju u prvim godinama hladnog rata Vatikan je video Hrvatsku kao
svoje uporite na Balkanu.19
Ameriki obavetajci su zabeleili da ustae "primaju veliku pomo od Katolike crkve od
zavretka rata".20 Jedan od njihovih glavnih pomagaa iz krugova Crkve bio je nadbiskup Andreas
Roraher (Andreas Rohracher) iz Salcburga. Prema svedoenju Ljuba Miloa na "pozorinom"
suenju Kriarima, Roraher je stavio Crkvu na raspolaganje Intermarijumovoj podunavskoj
konfederaciji.
Na Roraherovu inicijativu, biskup Klagenfurta je sazvao sastanak na kom je trebalo da se razmotri
uvoenje katolikih zemalja Srednje Evrope u ovu konfederaciju. Osim Rorahera i klagenfurtskog
biskupa, sastanku su prisustvovali biskupi Gregorij Roman iz Ljubljane i Ivan ari iz Sarajeva.
Dvojica velikodostojnika bili su oduevljeni saradnici nacista, uz napomenu obavetajne slube SAD
da je biskup ari bio "'delat kog su upamtili Srbi u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini pod ustakim
reimom za vreme rata".21
I nadbiskup Roraher je intervenisao u korist ustaa kod saveznikih vlasti u Austriji, "da bi stvorio
povoljan utisak" u pripremama za njihovu ponudu da se "stave na raspolaganje pod anglo-amerikom
komandom". Italijani su juna 1945. pribavili pouzdana obavetenja da su Britanci smesta prihvatili
ovu ponudu. Informacija je, ni manje ni vie, stigla od Iva Omranina, bliskog kolege svetenika
Draganovia u Pacovskim kanalima. Prema italijanskom izvetaju, Omranin im je ispriao da se
Paveli i njegovi najblii saradnici redovno sastaju sa "simpatizerskim elementima iz britanskih
snaga, koji plaaju za reorganizaciju i sjedinjavanja ustaa kako bi ih konano poslali protiv Tita".22
Jedan drugi italijanski izvetaj je napominjao da te aktivnosti imaju za cilj "da srue Titovu vlast u
Jugoslaviji". Amerika obavetajna sluba je priznala da njihovi britanski saveznici koordiniraju
operacije u Austriji. Gauen je ustanovio da je avgusta 1946. "znatan broj letaka i broura bacan na
teritoriju Hrvatske iz aviona, oigledno iz britanske zone Austrije. Takvi tekstovi, s Pavelievim
potpisom... objavljivali su da e se neumorno ratovanje nastaviti sve do trenutka kad zauvek uklonjen
bude ili Tito ili Paveli". A ovaj poslednji e svakako biti pobednik u toj "borbi na ivot i smrt".23

Dalje, ameriki oficiri su primili informacije da su vojna materijalna sredstva kojima raspolau
Kriari skoro u potpunosti britanska, ukljuujui minobacae, mitraljeze, automatske puke, poljske
primopredajne radio-ureaje i uniforme proizvedene u Britaniji. Stanje naoruanja je dobro i svaki
ovek je opremljen vatrenim orujem. Skoro svo naoruanje je britanske proizvodnje.24
Pristupi ustaa Katolikoj crkvi bili su oigledno podjednako uspeni. Obavetajna mrea SAD je
primila informaciju da se organizacija Kriara "pruila i na Vatikan, gde se trenutno nalazi sedite
njihove komande. Iz Vatikana, pomo se dostavlja podzemnim kanalima, misli se na dotur oruja i
drugih vitalnih materijalnih sredstava... Za oruje koje stie u Hrvatsku kae se da potie iz
vajcarske".25
U optubama koje su Jugosloveni uloili tokom suenja Kriarima bilo je dosta istine. Dvanaest
meseci pre nego to je to suenje i poelo, Kontraobavetajni korpus u Salcburgu je iz pouzdanog
izvora saznao da Draganovi ne samo da je ef "Hrvatske klerikalne stranke", nego je i visoki
glaveina Kriara. Odravao je odline kontakte sa svojim snagama unutar Hrvatske i primao
"potporu Katolike crkve".26
Salcburki odred Kontraobavetajnog korpusa je kasnije izvestio da je ta takozvana "Klerikalna
stranka" pod "neposrednim vostvom pape", koji eli da stvori katoliku podunavsku
konfederaciju.27 Dalje je ustanovljeno da Draganovi radi "ruku pod ruku" sa Slovenakom
klerikalnom strankom.28
Dvojica najznaajnijih pripadnika ove grupe u Rimu bili su visoke linosti Intermarijuma - Miha
Krek, politiki vo slovenakih katolika, i monsinjor Anton Preern, pomonik generala monog
jezuitskog reda. Italijanska tajna sluba je zapazila uticaj koji Slovenci vre uVatikanujo avgusta
1944. Italijani suprimetili da pripadnici slovenakog klera aktivno sarauju s nacistima, a da u
tesnom dodiru s Draganoviem ve rade na pruanju potpore i pomoi "izbeglicama". U to vreme je
preasni Ahin bio "kurir" koji je povezivao ovu grupu i Vatikan, napominju Italijani.29
Preko svojih veza u italijanskoj obavetajnoj slubi Amerikanci su jula 1945. godine otkrili da su
Krek, Preern i Ahin u stvari britanski agenti.30 Tada je ve Preern bio glavni kontakt sa
Vatikanom. Pod zatitom Crkve, a u tesnoj kooperaciji s Draganoviem, Slovenci su uspostavili
vlastitu sekciju Kriara.31
Slovenci se nisu izletali preteranim izjavama poput njihovih hrvatskih kolega, koji su se lano
hvalisali da imaju izmeu i 300.000 kriara na planini Papuku i u drugim brdovitim predelima.
Slovenci su, meutim, odravali jedan postojan tok propagande, kako bi uverili saveznike da i oni
imaju velike snage na terenu.32 Ispitivanjem slovenakih voa dolo se do saznanja da njihove
gerilske jedinice operiu uglavnom u regionu Gorenjske i na Pohorju, pri emu odravaju visok nivo
saradnje s ustakim grupama. Gerilci su "odeveni u amerike i britanske borbene uniforme, a
naoruani automatima. Njihove radove ine uglavnom dezerteri i seljaci".33
Duhovni vo tih slovenakih kriarskih snaga bio je biskup Gregorij Roman, ije se pastorsko
sedite nalazilo u glavnom gradu, Ljubljani. Taj veoma politini biskup, dodue, tamo nije bio jo od
poetka maja 1945. godine, kada je zajedno s drugim nacistikim kolaboracionistima pobegao u
Austriju. U britanskoj okupacionoj zoni ga je srdanom dobrodolicom saekao biskup Klagenfurta.
Romanu je oajniki trebala njegova zatita, poto je bio jedan od saradnika nacista za kojim se
vodila estoka potera. U Krekovoj odsutnosti za vreme rata, Roman je preuzimao staranje o
Slovenakoj klerikalnoj partiji, uspostavljajui tesne veze i s italijanskim faistima i s nacistima.
Roman je bio vie od obinog elnika, poto je aktivno uestvovao u organizovanju kvislinkih

snaga. Sredinom 1942. godine otiao je u tajnu misiju u Vatikan, s molbom pape Piju XII da nabavi
oruje, hranu, uniforme i drugu neophodnu opremu za njegovu katoliku antikomunistiku vojsku.
Ishod je bio takav da su Italijani snabdeli Romanove snage. Na njegov predlog, izvestan broj
svetenika je preuzeo i kljune vojne i obavetajne uloge u korist sila Osovine.34
Kada su septembra 1943. godine, Italijani kapitulirali, Roman je organizovao neosetan prelazak
na nacistiku vladavinu, uz predlaganje Hitlerovom sreskom naelniku da se formiraju slovenaki
domobrani. Ta domobranska vojska je bila potpuno pod nemakom kontrolom, na slubi pod
neposrednim zapovednitvom lokalnog efa SS i Vie policije. Bila je ozloglaena zbog ubijanja
civila, naroito pristalica partizana koje su vodili komunisti, dok je njena tajna policija sprovodila
kampanju terora i ubijanja po uputstvima Gestapoa.35
Dok su ova zverstva bila u toku, Roman je davao oduevljenu podrku nacistikoj stvari,
upuujui mnoge apele Slovencima "da se bore na strani Nemake". Pastorska poslanica koju je
objavio 30. novembra 1943. godine, bila je tipian primer upadljivo pronacistiki intoniranog
"duhovnog rada" ovog biskupa. Poto je podstakao svoje vernike da se bore za Nemaku, istakao je
da samo "ovom sranom borbom i marljivim radom za Boga, za narod i Otadbinu mi emo, pod
vostvom Nemake, obezbediti nae postojanje i bolju budunost, u borbi protiv jevrejske urote".36
U Londonu niko nije sumnjao u istinitost tvrdnje da je biskup Roman ozloglaeni nacistiki
kvisling koji zasluuje izruenje Titovoj Jugoslaviji. Dokaza protiv njega bilo je napretek. Pored te
antisemitske pastorske poslanice, Romana je optuivala i fotografija na podijumu s mesnim
zapovednikom SS za vreme jedne zvanine sveanosti. Domobrani su se upravo bili zakleli na slubu
pod Hitlerovom komandom i sada su marirali kraj svog zapovednika. General SS je kruto stajao u
stavu 'mirno', s nacistikim pozdravom, dok je biskup pobono odobravao svojoj kvislinkoj vojsci.
Pred kraj 1945. godine, Forin ofis je zakljuio da je Roman "kolaborirao s neprijateljem" i da
nije nita manje kriv od onih koji su ve bili izrueni komunistima.37 Meutim, Roman je imao
mone prijatelje u Vatikanu, i to je konano objanjenje zato su mu Britanci dopustili da "pobegne" i
igra jednu od najveih uloga u interesu Kriara.
est meseci pre zavretka rata, Krek i monsinjor Preern su se zaloili za Romanovu stvar pred
papom. Prilikom sastanka s papom Pijem XII na dan 26. novembra 1944. godine, oni su poglavaru
uruili lino biskupovo pismo. Roman je tu izloio svoj plan za jedan pokuaj da se poraze Titovi
partizani uz podrku Zapada i da se uspostavi Zapadu naklonjena vlast.38 im su neprijateljstva
obustavljena, Vatikan je pokrenuo usklaenu kampanju da se izdejstvuje biskupova sloboda, uz
neprestano traenje da mu se omogui bezbedan prelaz iz Austrije da bi naao utoite pri
Vatikanu.39
Ponudili su da jedan naroito odabrani svetenik otputuje u Klagenfurt i preuzme Romana. ovek
odabran za taj zadatak bio je niko drugi do svetenik Draganovi, koji se kasnije priseao da je
Romanovo izbavljenje jedan od najznaajnijih zadataka koje mu je Vatikan poverio. Draganoviu je
bilo naloeno da pronae biskupa prilikom svoje posete Austriji maja 1945. godine i da ga vrati u
Rim. On je marljivo radio i pripremao se da sprovede svoju misiju, nastojei da pribavi neophodne
putne isprave pomou kojih e Roman obaviti to putovanje. Meutim, naiao je na ozbiljne tekoe
kod Britanaca. Dozvolili su mu da poseti biskupa, ali su odbili da obezbede putnu dozvolu i Roman
je bio primoran da ostane u Austriji. Draganovi je bio zgroen, i gorko se tuio da se politika grubo
umeala u milosrdni rad Crkve.40
Zbilja je tako i bilo, poto je u odgovoru na intervencije Vatikana, Forin ofis napomenuo da je
Roman "kvisling". Ovo je objanjavalo zato su se ogluili o Draganovieva preklinjanja, poto su

ve bili odluili da Romanu ni po koju cenu ne sme da se dopusti da "nae utoite u Vatikanu". U
zvaninom smislu, Britanci su bili za to da se on preda komunistima. Ali, u svom karakteristinom
cinizmu, oni su okrivili svoje amerike saveznike za neuspeh u sprovoenju ove odluke. Njihova
ambasada u Vaingtonu je januara 1946. godine, izvestila da na osnovu "verovatnih posledica meu
katolicima u ovoj zemlji i na drugim mestima, Stejt department eli da bude sasvim siguran u njihov
poloaj pre nego to se saglasi s izruenjem biskupa Romana". Visoki ameriki inovnici su,
meutim, nezvanino ve bili nagovestili da e se u krajnjem ishodu verovatno sloiti da se on
isporui Titu.41
U stvari, visoki zvaninici Stejt departmenta su zakljuili da je taj "sluaj, onako kako ga je
izloio jugoslovenski ambasador, dovoljan da se opravda biskupovo izruenje Jugoslaviji". Meutim,
dravni sekretar je jednostavno odluio da je interes Vatikana u ovom sluaju jai od dokaza.
Amerika je odbila da se saglasi s predlogom Londona o Romanovoj ekstradiciji.42
Britanski obavetajci su bili oarani. Stavovi Amerikanaca i Vatikana su bili savrena dimna
zavesa za sprovoenje njihovog pravog plana. Tokom dvadeset meseci koji su usledili Britanci su
odravali nekakav formalan nadzor nad Romanom u njegovom prilino raskonom boravitu u dvoru
klagenfurtskog biskupa. Kako je hladni rat pretio da postane "vru", nezvanino su odluili da puste
biskupa, uprkos svojoj preanjoj odluci da ga isporue Jugoslovenima.
Ovo je usledilo posle jo jedne intervencije Intermarijumovog predsednika Kreka, koji je izvrio
znatan pritisak na Forin ofis kroz zalaganje jednog laburistikog lana Parlamenta. Krekovi
hvalospevi o Romanu bili su nacifrani brojnim izmiljotinama i laima, izmeu ostalog tvrdnjom da
"Sveti svetenik odobrava sva dela i postupke monsinjora dr Gregorijusa Romana" iz vremena rata.
Prema Kreku, Roman je u stvari bio odvaan antinacista. Pravi razlog Titovog zahteva za izruenje
krio se u tome to je Roman bio i "odluan, aktivan, nepopustljiv protivnik komunista".43
Britanci su znali da je Krekova verzija u potpunom neskladu sa stvarnou, ali se kampanja koja je
tada voena u Parlamentu ipak poklapala s njihovim sopstvenim planovima. Ovo je ukljuivalo i
obavljanje nagodbe s Vatikanom da se izvede upravo ono reenje koje su oni zahtevali tokom
prethodne dve godine. Britanci su tiho predloili da se biskupu dozvoli da "pobegne", otputuje iz
Klagenfurta u Salcburg, a onda u sigurnost u Italiji i, konano, Vatikanu. Kada jednom "utekne",
Roman e biti pod staranjem Katolike crkve i prestae da bude briga Forin ofisa.
Stoga je u novembru 1947. godine, jedan britanski diplomata posetio monsinjora Tardinija, efa
Odeljenja za izvanredne poslove u Dravnom sekretarijatu Vatikana. Izneo je zamiljeni plan
Tardiniju, kome je "veoma laknulo kad je uo za predlog Vlade Njenog Velianstva, pa je smesta
sugerisao da bi najbolje bilo" da se Roman poalje u Sjedinjene Drave, gde e se, zasigurno je
oseao, ameriki katoliki biskupi "rado starati" o njemu ako to zahteva papa.44
Tardini je takoe pokrenuo nadahnutu odbranu Romana, izjavama da je on "odlian biskup".
Jedini njegov greh je to "to je uinio sve da se organizuje antititovska vlada, u oekivanju da e
britanske i amerike trupe, koje su, po njegovom vienju znaile odbranu poretka i civilizacije, stii
u njegov deo sveta pre Titovih trupa, koje su samo 'bezbona i odrpana rulja'.45
Tardini nije spomenuo da je Romanova antikomunistika vlada u stvari potpuno pod kontrolom
nacista, mada je "dodao da je tano da je Vatikan kao optu maksimu usvojio stav da svetenstvo ne
treba da se mea u politiku, ali je biskupima preputeno da odlue kako e ovo da tumae u svetlosti
datih okolnosti i njihovog delovanja na vernike. Biskup Roman je delao u najboljoj nameri u skladu
sa svojom saveu, i Vatikan ne moe da ga se odrekne".46
U Londonu su bili veoma zadovoljni Tardinijevim reagovanjem i smesta su pitali Amerikance da li

e se uklopiti u ovaj plan. Meutim, jo dok su konane pripreme za biskupovo "bekstvo" bile u toku,
Roman se tiho izvukao, bez ikakve najave i upozorenja. Ovo je smesta navelo britanske birokrate da
licemerno primete: "udno bi bilo da jedan ojstvenik Rimske crkve ne odri svoju re". Romanu je
tada ve u potpunosti bila poznata pogodba postignuta s Vatikanom. Svejedno, Forin ofis je glumio
preneraenost to se jedan visoki velikodostojnik, koji je puten "na re", poneo tako neasno.47
U stvari, Romanov beg je bio deo ireg plana. Biskup se tiho izvukao i nestao posle jedne poruke
amerikog kardinala Spelmana upuene nadbiskupu Salcburga Roraheru, u kojoj mu kae da Roman
"moe da nae utoite u Sjedinjenim Dravama". Ubrzo potom, 11. novembra 1947. godine, Roman
je neopaeno nestao iz dvora klagenfurtskog biskupa i uputio se pravo pod zatitu nadbiskupa
Rorahera u Salcburgu. Forin ofis je zapazio da pria koja krui Beom glasi da je Roman "napustio
Klagenfurt u jednom tapskom vozilu Amerike armije, za ijim je upravljaem sedeo
Amerikanac!"48
Ovim se moda objanjava zato je obavetajna mrea SAD ubrzo otkrila pravi razlog
Romanovog nestanka. Povezali su trag do njegovog skrovita u Salcburgu, i stavili ga pod budnu
prismotru. Izvetavali su da je Roman oduevljeno nastavio rad za dobro nacistikog podzemlja
odmah poto je pobegao iz Klagenfurta. Kvislinki biskup se bio povezao sa zapovednitvom Kriara
i preduzeo jedan izuzetno znaajan zadatak u njihovu korist.
Prema Amerikancima, Roman je nameravao da poseti Bern u vajcarskoj, gde su obavetajni
oficiri SAD malo pre toga otkrili gde je smeten veliki deo ustakog blaga koje je Paveli poslao u
inostranstvo. Uz pomo katolikih svetenika, Paveli je poetkom 1944. godine, bio zapoeo
prebacivanje velikih koliina zlata i novca u vajcarsku. Neto od tih dragocenosti je odneo u Italiju
britanski potpukovnik Donson, radi finansiranja kriarskih snaga. Drugi deo je otiao u Rim s
Draganoviem i takoe konano posluio za finansiranje te teroristike mree.49
Ali vie od 2.400 kilograma zlata i drugih dragocenosti je i dalje ostalo sakriveno u Bernu. Ta
vrednost je trebalo da bude upotrebljena da se "pomogne izbeglicama katolike vere", ali je stvarno
bila namenjena za tajne operacije ustaa. Mada su im Saveznici privremeno bili onemoguili pristup
tim sredstvima, poetkom 1948. godine, je ve nastupilo vreme da se za izvlaenje plena upotrebi
Crkva.
U Bernu su Romanovi ustaki prijatelji bili angaovani na trgovakoj velepodvali korienjem
crnog trita za pretvaranje zlata u dolare, a kasnije i austrijske ilinge. "Pomo za izbeglice se
rauna i pravda prema slubenom kursu razmene za dolare", napominjali su ameriki oficiri, uz
dodatak da se "sprovede zloupotreba (zvanino, dolar vredi 10 ilinga; na crnoj berzi, 100 do 150)".
Prema pouzdanim informacijama:
Roman odlazi u Bern da se postara za te finansije. Novac je u jednoj vajcarskoj banci, a on
planira da se njegov najvei deo prebaci u Italiju a odande ustaama u Argentini."50
Malo posle ovoga Roman je prema oekivanjima stigao u Bern, u drutvu s biskupom Ivanom
ariem, "delatom" iz Sarajeva. Krajem maja 1948. godine, Roman je oigledno ve bio sproveo
svoju operaciju pranja novca za ustae, poto je tada posetio Konzulat SAD u Cirihu, gde mu je
uruena "useljenika viza van odreene kvote, kao propovedniku i slubeniku vere".
Onda je otputovao u Sjedinjene Drave i nastanio se u Klivlendu, Ohajo.51
Krug je sada bio skoro zatvoren. Pavelievom nakradenom "blagu" se u potpunosti ulo u trag i
sudbinu paljivim motrenjem na kretanja i aktivnosti kvislinkog biskupa iz Ljubljane. Ali ovo je bio
tek poetak kriarskih ema za pranje i dotur novca. Preko crkvenih linosti na visokom nivou,
zapovednitvo Kriara je u stvari primalo vatikanska sredstva. Neto od toga je korieno za

podsticanje italijanske vlade Alida de Gasperija da obezbedi naoruanje koje su Kriari traili za
svoj pohod protiv Tita...
Prve ovakve nagovetaje je u Saveznikoj zoni u Trstu prikupio specijalni agent
Kontraobavetajnog korpusa Vilard Tomas (Willard Thomas). Maja 1947. godine, jedan od njegovih
dostavljaa je stupio u blizak dodir s kriarskim "pukovnikom" Dragom Marinkoviem. Prema
Tomasovom izvoru, Marinkovi je "bio zaduen da obezbedi oruje i sredstva od italijanskog
izvora", pa je po takvim zadacima nairoko putovao izmeu Trsta, Venecije i Rima. Dalje,
Marinkovi je "kontaktirao Vatikan u Rimu, gde je nedavno uspeo da obezbedi veliku sumu novca,
mada nije poznato da li je taj novac primljen od Vatikana ili od neke druge strane korienjem
vatikanskih mogunosti".52
Tomas je napomenuo da je taj novac bio uspeno primenjen za nabavku naoruanja, "poto je
jednog dana prole sedmice kamion s prikolicom koji je nosio automatske puke sakrivene i
zaklonjene nametajem... saekala grupa ljudi koji su ekali da oruje prenesu u Jugoslaviju".
Ameriki oficir je jo komentarisao da, mada oigledno ne pomae Kriarima u Italiji, "Zapad
verovatno dotura pomo preko austrijske granice".53
Izvor ovih isporuka oruja je utvren nekoliko sedmica kasnije, kada su Amerikanci vodili istragu
o voi slovenakih Kriara, Franju Lipoveca. Prema njihovim informacijama, Lipovec je bio jedan
od prvih kriarskih elnika koje je britanska obavetajna mrea pridobila posle rata. Njegaje 1945.
godine "pokupila" Tajna obavetajna sluba u Trstu, gde ga je kasnije "zaposlila za platu" jedna
obavetajna jedinica Britanske armije.
Oficiri Kontraobavetajnog korpusa su ustanovili da je Lipovec glavna veza izmeu Kriara i
italijanske vlade. Avgusta godine on je upoznao visoke oficire italijanske vojne obavetajne mree,
koji su "istupili s predlogom da bi saradnja u nekom stepenu trebalo da se uspostavi".54 Lipovec je
prihvatio ponudu i "prodao i sebe i sve svoje planove" Italijanima. Njegovi planovi su potom
dostavljeni De Gasperijevom efu kabineta, pa je italijanski premijer posle toga "pruio Lipovecu
uveravanja da e... njegova vlada neslubeno uiniti sve u okviru svojih moi da ojaa opoziciju
Titu". Obeana je bezuslovna javna podrka, kad situacija bude povoljnija.
Uz finansijsku potporu italijanske obavetajne mree, Lipovec i njegovi drugovi su pokrenuli
propagandnu kampanju za regrutovanje novih pristalica meu emigracijom u Trstu. Sledei korak je
bio da se naoruaju tamonje kriarske jedinice, i posle nekoliko sastanaka s italijanskim
obavetajcima Lipovec je postigao dogovor "po kom e naoruanje iz magacina za snabdevanje
Italijanske armije biti dostupno Lipovecu da bi ga on dalje upuivao kriarskim elementima" u Trstu.
U okviru ovog sporazuma, u februaru i martu 1947. godine je izvreno osam isporuka oruja,
ukljuujui vie od 500 automata, oko 4.000 runih bombi, 100 pitolja i preko 30 tempirnih bombi.
Italijanska obavetajna mrea je platila trokove transporta ovog oruja u Jugoslaviju iz saveznike
zone Trsta.55
Jedan bivi britanski obavetajni oficir, koji je u to vreme sluio u Trstu, potvruje ove izvetaje
Amerikanaca. U razgovoru koji je snimljen, on se seao da mu je nareenje bilo da uspostavi
specijalni ured bezbednosti u Trstu. Veina u njegovoj ekipi bili su britanski oficiri, ali su operacije
koordinirali i s amerikim obavetajcima i s lokalnom italijanskom policijom. Ovi drugi bili su u
stvari transki specijalni ogranak, ili "politika policija", ali su u stvarnosti bili pod komandom
saveznika.56
Glavni zadatak im je bio da kontroliu subverzivne aktivnosti Jugoslovena, ukljuujui ubacivanja
u takozvanu Slobodnu teritoriju Trsta, koja je bila pod britanskom vojnom upravom. U istraivanju

komunistikih obavetajnih operacija, ovaj britanski oficir je dolazio u dodir s antikomunistiki

opredeljenim jugoslovenskim teroristima, koji su, uz pomo italijanskih faista, krijumarili oruje u
svoju domovinu.
Prema ovom oficiru, Trst je bio "zborno mesto za snage otpora unutar Jugoslavije i snage koje ih
finansiraju, kontroliu i usmeravaju u Italiji". Glavni ovek za vezu je bio profesor Ivan Protulipac,
kog je britanski oficir opisao kao "Draganovievog oveka u Trstu". Tokom 1930-ih godina,
Protulipac je bio elnik jedne zvanine crkvene grupe, koja se, ironijom sudbine, takoe zvala
Kriari. Posle rata, on je preuzeo jednu od vodeih uloga u teroristikim Kriarima, sve dok ga
jugoslovenski agenti nisu ubili u Trstu, krajem 1946. godine.57
Britanski oficir potvruje i da je Draganovi radio u tesnom dodiru s italijanskim obavetajcima,
na krijumarenju oruja u Jugoslaviju pod maskom Crvenog krsta Italije. U pitanju su bili isti oni
italijanski obavetajni oficiri koji su u amerikim izvetajima opisani kao Lipovecova veza sa De
Gasperijem. Britanskom oficiru je bila poznata i uloga Zapada u operacijama Kriara, mada lino
nije bio ukljuen.
Oficir nam je ispriao da su to bili obini kriminalci, naroito krijumari droge i crnoberzijanci,
esto iskoriavani da pomognu Kriarima da preu jugoslovensku granicu. Po njegovom vienju,
ovo je bio jedan razlog zbog kog su politike i vojne operacije Zapada bile katastrofalno neuspele.
"Uvek smo koristili pogrene elemente. Uzimali smo svaku lopuu, svakog ko je pred zakonom ve
kompromitovan", ukljuujui naciste i ubice.58
Mada su Britanci vodili glavnu re o zdruenoj obavetajnoj operaciji u Trstu, s Amerikancima je
odravana tesna veza. Odred Kontraobavetajnog korpusa u Trstu je primio obavetenje o zdruenim
britansko-amerikim operacijama, koje su ukljuivale
kampanju pridobijanja dobrovoljaca za Kriarski pokret pod pokroviteljstvom Saveznika...
Mnogi od tih dobrovoljaca su ve odvedeni u jedan ameriki logor za obuku u Udinama ili negde u
okolini, gde ue i obuavaju se. Opskrbljeni su sledovanjima i uniformama Amerike armije, i jo
dobijaju po 700 lira dnevno... Po zavretku obuke tim se ljudima daje ameriko oruje, pa ih odvode
u Austriju, odakle ulaze na jugoslovensku teritoriju. Imaju na raspolaganju britanske logore u
Austriji... u koje se povremeno sklanjaju radi predaha.59
Amerikanci su verovali da je mogue daje ovapria komunistiki nastrojena propaganda, "putena
u opticaj u nastojanju da se diskredituju Amerikanci, pa kao takva uopte nije tana".60 Meutim,
svakako je bilo Amerikanaca koji su u Trstu i Udinama radili na zdruenim operacijama Saveznika i
Kriara.
Na primer, prema naem bivem britanskom obavetajnom kontaktu, pukovnik Luis Peri (Lewis
Perry) je tokom 1946. i 1947. navodno bio pri odredu Kontraobavetajnog korpusa SAD u Trstu, iako
na uniformi nije nosio nikakve odreujue vojne oznake. "Znam da je redovno odlazio u Rim i
apsolutno sam siguran da mora da je poznavao Draganovia". Kao to e se videti, Peri je kasnije
postao jedna od kljunih amerikih karika u Pacovskom kanalu svetenika Draganovia.
Peri je jedan od malobrojnih oficira Zapada koji su po imenu navedeni na suenju Kriarima u
Zagrebu 1948. godine, posebno optuen da je bio ef "pijunskog centra u Trstu".61 Jugosloveni su od
optuenih otkrili mnogo toga u vezi s Perijem. Na primer, po inu najvii Kriar na suenju, Boidar
Kavran, pruio je niz pojedinosti u vezi s Amerikanevim kontaktima s teroristikom mreom.
Kavran je za vreme rata bio zapovednik ustake komande, da bi posle rata bio zaduen za
austrijsku bazu Kriara u Trofajahu. Radio je neposredno pod Paveliem i Draganoviem na
kriarskim teroristikim i obavetajnim operacijama. Skoro etrdeset godina kasnije, izvetaji s

njegovog ispitivanja su prokrijumareni autorima iz Istone Evrope. Oni otkrivaju mnoge aspekte
Perijevog rada u Trstu, naroito njegov blizak odnos sa Srekom Roverom, jednom od mlaih zvezda
u usponu u toj teroristikoj mrei. Kavran i Rover su radili u tesnom dodiru jo pre rata, kada su
obojica bili pripadnici podzemnih ustaa u Bosni, umeani u zaveru da se ubije kralj Petar.
Kada su nacisti stigli 1941. godine, Rover je postao lan jednog od Pavelievih smrtonosnih,
pokretnih prekih sudova, koji su po kratkom postupku pogubljivali rasne i politike neprijatelje
ustaa. Posle slubovanja u takvom tumarajuem odeljenju za unitavanje Rover je poslat u Austriju
radi specijalne oficirske obuke, a onda unapreen u slubu u Pavelievoj linoj telesnoj gardi,
represivnoj policijskoj formaciji slinoj Gestapou.62
Posle rata Rover se umeao u gomilu traenih ratnih zloinaca koji su se skrivali po prirodnim
predelima Italije, da bi ubrzo pristupio kriarskom podzemlju. Lana lina dokumenta je dobio od
Draganovia u Svetom Jeronimu, to mu je omoguilo da pribavi zvanine isprave, naroito papire o
boravku u Italiji. Rover je tesno saraivao s Draganoviem i prihvatao se brojnih misija u korist te
ustake "sive eminencije", da bi se konano popeo do samog vrha kriarskog zapovednitva.63
Poetkom 1946. godine Rover je upuen u Trst, na rad pri Draganovievoj obavetajnoj mrei.
Stupio je u dodir s pukovnikom Perijem i uspostavio bliske radne veze s amerikim obavetajnim
oficirom. Roverovi predlozi su oigledno ostavili snaan utisak na Perija, poto je ovaj privukao
kriarskog "kapetana" i snabdeo ga putnim i linim ispravama. Amerikanac ga je onda poslao u
Jugoslaviju da uspostavi tajnu rutu za ubacivanje agenata u tu zemlju. Bio je to poetak jednog veoma
isplativog i korisnog odnosa za "vuia", to je nadimak odmila koji su Roveru dali njegovi kriarski
kamarati.
Skoro svaki put kad bi Rover zapao u nevolju s vlastima Zapada, Peri mu je dolazio u pomo.
Saveznike jedinice za lov na naciste hapsile su Rovera mnogo puta, ali bi mu Peri svojim
intervencijama uvek izdejstvovao putanje. Roverov odnos s Amerikancem donosio je "vuku" i
pristup sredstvima i obavetenjima koji su mu obezbeivali brzo napredovanje kroz kriarske inove,
da bi najzad postao Kavranov zamenik, drugokomandujui u bazi Trofajah u Austriji.
Kako se tajna mrea irila, Rover se prihvatao mnogih znaajnih zadataka. Isprva je bio kurir, a
raznosio je vrhunski tajna uputstva izmeu kriarskih elnika. Takoe se izvetio u pribavljanju i
krivotvorenju najkomplikovanijih putnih i linih isprava, to mu je omoguavalo da on i njegovi
drugari putuju slobodno, ak i u komunistiku Jugoslaviju. A onda je regrutovao dobrovoljce za
teroristike i obavetajne misije.
Po povratku s tajnog zadatka - misije za Perija, Rover je otputovao u Rim i sastao se s
Draganoviem da ga neposredno izvesti o svom skoranjem uspehu. Ubrzo je radio rame uz rame s
drugim visokim pripadnicima Draganovieve mree, meu kojima su bili mnogi koji su se kasnije
nali na suenju u Zagrebu.
Od samog poetka njegove veze s Perijem izgledalo je da stvari idu naopako. Na primer, Rovera
je prva misija za Amerikanca odvela u Rijeku i Zagreb. Mada se on vratio bezbedno, prva sledea
osoba koju je Rover ovom rutom poslao u zemlju bila je smesta uhvaena. Uprkos tome, "vuko" je
govorio svojim najbliim drugovima da veruje da je ruta koju je on uspostavio preko Trsta savreno
sigurna, i da je treba koristiti za dalje operacije.
Moda je re samo o sluajnosti, ali skoro svaka kriarska operacija na kojoj je Rover radio bila
je potpuna katastrofa. I sam Paveli je posumnjao da je Rover moda jugoslovenski dvostruki agent,
ili makar neka vrsta provokatora. Meu visokim kriarskim voama, ini se da je Rover bio jedan od
malog broja onih koji su stalno iznova ulazili u Jugoslaviju, a uspevali da ostanu neotkriveni i
izbegnu hapenje od Titove tajne policije.

Oigledno je Rover imao izuzetnu sreu, za razliku od mnogih kriara koje je on privukao u Italiji,
Nemakoj i Austriji.
Po Draganovievim i Kavranovim nareenjima, Rover je putovao po brojnim logorima u
zapadnim zonama, ubeujui velik broj ustaa da pristupe Kriarima. Kada je postao Kavranov
zamenik u Trofajahu zaduen je za radio-komunikacije u podzemlju. Bio je dobro upoznat s tajnim
iframa korienim za komuniciranje izmeu austrijskog taba i kriarskih jedinica unutar
Jugoslavije.
Kada su, sredinom 1948. godine, zapoete poslednje strane operacije, Rover je postavljen za
odgovornog vodia teroristikih grupa preko granice u zemlju. Igrom sluaja, svi ljudi koje je on
preveo bili su ili pobijeni ili pohvatani, veina za samo nekoliko sati, a oni zaostali i zalutali
uhvaeni su za nekoliko dana. Preiveli su se nali pred Titovim sudom u Zagrebu 1948. godine. ini
se da je Sreko Rover jedan od aice visokih kriarskih operativaca koji se nije nalazio meu njima.
Kasnije je Rover imao sline teke neuspehe operiui iz Australije.
Kad se sve sagleda, jasno je da je jugoslovenska tajna policija bila dobro obavetena o svim
najvanijim aspektima kriarskih planova. Nekim obavetajnim oficirima SAD u Salcburgu se
javljala ovakva sumnja od pred kraj 1947. godine, kada im se pribliio dr Petar Prokop u traenju
"aktivne finansijske i moralne potpore". Prokop je obeavao izvoenje teroristikih akata u
Jugoslaviji kao dokaz kriarskih "umea i organizacije". Amerikanci su komentarisali da je "taj
Prokop moda agent-provokator koga koriste Titove vlasti u nastojanju da kompromituju agenture
SAD".64
Dokazi izneseni na suenju Kriarima 1948. godine skoro da nisu ostavljali mesta sumnji da je
jugoslovenska tajna policija koristila dvostruke agente, za voenje jedne veoma prefinjene
kontraoperacije. Nekako su bili doli do tajnih radio-ifara koje su koristili Kriari i vie nego
blagovremeno bivali obaveteni o preciznim pojedinostima njihovih operacija. Tano su znali linije
kretanja koje koriste grupe, kao i datume i vreme ulazaka u zemlju. S takvim prednostima, tajnoj
policiji je bilo lako da navodi kriare koji nita ne slute pravo u svoje ake, korienjem njihovih
vlastitih radio-ifara. Kada bi se nali u zemlji, skupljani su kao ovce.
Bio je to obrazac koji se sablasno ponavljao tokom godina koje su sledile. Uprkos stranim
osujeivanjima, operacije su nastavljene, ak i proirene na druge komunistike zemlje. itavim
tokom 1950-ih i dugo u 1960-im godinama jugoslovenska vlast je drala suenje uhvaenim
agentima, od kojih su mnogi primali finansijska sredstva od svetenika Draganovia i delovali po
njegovim nalozima. Jedan izvetaj obavetajne mree SAD je iznosio pojedinosti velikih ilegalnih
poslova s valutom u Austriji, uz zapaanje da je njima finansirano "slanje kurira i agenata u
Jugoslaviju". Kontraobavetajni oficir je zakljuio da ovakve "prole i sadanje aktivnosti sprovode
sledbenici ustaa, u sprezi s austrijskom vladom i Katolikom crkvom, koji nastoje da uspostave
Intermarijum ili interdunavsku dravu, sastavljenu od svih katolikih zemalja u Jugoistonoj
Evropi".65
Pavelievi Kriari su bili samo deo ireg nastojanja koje je pokrenuo Vatikan u saradnji s
obavetajnom mreom Zapada. Druge podzemne katolike vojske su podizane i pokretane da se
poremete, ukoliko je mogue i srue, komunistiki reimi u Srednjoj i Istonoj Evropi. U
ehoslovakoj, Poljskoj, baltikim dravama i u Ukrajini, tajne nacistike grupe su dejstvovale u
tesnoj vezi s Kriarima.
Obavetajna mrea SAD je isprva mislila da se te operacije odvijaju pod kodiranim nazivom
"Integral". Ubrzo su otkrili da su partneri Kriara zloglasni faisti, koji dejstvuju pod vostvom
ukrajinskog naciste Stepana Bandere (Stepan Bandera) da bi se izgradila jo jedna mona, preteno

katolika alijansa - Antiboljeviki blok nacija. Oni su ubrzo poeli da rade za Zapad na operacijama
slinim kriarskim, koje su se isto katastrofalno zavravale.66
Mnogo pre nego to su pokrenute ove operacije, jugoslovenska tajna policija je preduzela mere da
se obeshrabri i uniti Zapadom podupirana emigracija. Proi e mnogo godina pre nego to istinita
pria o prodiranju komunista i njihovim manipulacijama s katolikim nacistima uspe da se izmigolji
iz strogo poverljivih dosijea.

7.poglavlje

Vatikanski crni orkestar

Prvi javni nagovetaj da su jugoslovenski komunisti napravii dogovor sa Vatikanom dat je 1967.
godine, kada je svetenik Krunoslav Draganovi iznenada nestao iza "gvozdene zavese". ovek koji
je poznavao svaki detalj Pacovskih kanala, ukljuujui i ulogu koju su u tome imali dvojica papa,
sada se spremao da sazove konferenciju za tampu u komunistikoj Jugoslaviji.
Mora da je to veoma obradovalo Tita. Draganovi je bio u srcu obavetajne mree Vatikana preko
tri decenije, a njegovi odnosi sa prethodnim papom Pijem XII i sa papom na vlasti, Pavlom VI bili su
veoma bliski. Takoe je saraivao sa zapadnim obavetajnim slubama u nizu osetljivih operacija.
Titu je jo vie ilo u prilog to to je Draganovi bio spreman da uini neto nezamislivo - da
otvoreno obaspe pohvalama komunistiku Jugoslaviju. Do trenutka kada se svetenik Draganovi
susreo sa jugoslovenskim i stranim novinarima 15. novembra 1967. godine, on je ve proveo u
rukama jugoslovenskih vlasti vie od dva meseca. "Siva eminencija" Vatikana se samouvereno
obratila okupljenim novinarima pre nego to su oni uspeli da postave pitanja i veina izvetaa se
slae da je Draganovi u potpunosti vladao situacijom.
Draganovievi prijatelji meu ustaama su bili potpuno nepripremljeni za ovakvu predstavu.
Njegove ranije ogorene optube na raun srpske i komunistike dominacije nad Hrvatskom sasvim
su nestale, a zamenile su ih ushiene pohvale upuene "demokratizaciji i humanizaciji ivota" u
Titovoj Jugoslaviji i njenoj posveenosti destaljinizaciji.1Nekoliko dana ranije, jugoslovenska
tampa je objavila Draganovievo pismo upueno okrunom tuiocu u Sarajevu, gde je Draganovi
iveo potpuno slobodno. Za Titovu Jugoslaviju imao je samo rei hvale jer "njena nezavisna
unutranja i spoljna politika predstavljaju primer i uzor za mnoge narode".2
Na nesumnjivo zgraavanje mnogih lokalnih katolika, Draganovi je izjavio da u komunistikoj
Jugoslaviji cvetaju verske slobode i da Crkva slobodno ispunjava svoju misiju. Takoe je naglasio
da se u zemlju vratio "svojom voljom i slobodno", i da njegov povratak nije rezultat "otmice,
prevare, zamke ili policijske zavere", kao to je to tvrdila ustaka emigrantska tampa.3
Meutim, Draganoviev blizak poverenik i saradnik na poslovima oko Pacovskih kanala,
monsinjor Milan Simi, odluno je osporio ove navode. Poetkom 1990. godine on je tvrdio da se
svetenik Draganovi nije svojevoljno vratio u Jugoslaviju, ve da je "uhapen od strane Udbe
(jugoslovenska tajna policija)". Prema Simiu, Udba je napravila komplikovan plan da namami
Draganovia da doe na sastanak na jugoslovensko-italijansku granicu, gde je kidnapovan sredinom
septembra 1967. godine.4
Simi tvrdi da je mamac bio jedan oficir Udbe koji je bio u dalekoj rodbinskoj vezi sa
Draganoviem. Tvrdei da se razoarao u komunizam, ponudio je da preko Draganovia potajno
obavesti Amerikance o delovanju Jugoslovenske armije protiv Atlantskog saveza (NATO). Prema
tome, Udba ga je uhapsila na prevaru.5
Brojne verzije ovog dogaaja su ubrzo poele da se ire u ustakoj emigraciji irom sveta. Po
jednoj popularnoj verziji, svetenik je u stvari oduvek bio agent Udbe. ak se tvrdilo da je prilikom
bekstva poneo celokupnu arhivu Zavoda sv. Jeronima i da je odmah predao Udbi. Drugi su nagaali
da se Draganovi pokorio eljama pape Pavla VI, koji ga je zamolio da se vrati u svoju zemlju za

dobrobit Crkve.6
Draganovievpovratakje fascinirao i jugoslovenske informativne medijume, ali je poluzvanina
pria "iz krugova upuenih" objavljena tek posle skoro dvadeset godina. Sarajevski list Svijet je
1986. godine objavio u petnaest nastavaka priu biveg oficira Udbe i jednog novinara, zasnovanu na
zvaninim dokumentima. Po njihovoj verziji, u celu stvar je zaista bio umean jedan agent Udbe, ali
ne onako kako su to tvrdili Simi i ustaka emigracija.
lanci u Svijetu otkrili su da se jedan oficir Udbe po imenu "Zlatko", poetkom 60-ih godina,
sprijateljio sa svetenikom Draganoviem i da je odravao blisku vezu sa njim prvo u Rimu, a zatim,
kasnije, u Beu i Presbaumu u Austriji. Draganovi je izgleda bio svestan kakav je Zlatkov zadatak,
ali je ipak dozvolio sebi da ga Udba uvue u svoju zamku. Konano je, krajem avgusta 1967.godine,
navodno odluio da se vrati u domovinu.
19. septembra se sastao sa Zlatkom u jednom hotelu blizu Trsta odakle su zajedno otili
mercedesom jugoslovenske registracije. Ubrzo posle toga su preli jugoslovensku granicu, a
Draganovi je prvo odveden u Beograd, a posle nekoliko dana u Sarajevo, gde ga je Udba drala
krae vreme.7 Jedan vii hrvatski prelat, kardinal eper, nagovestio je da se radi o prljavoj igri i da
je Udba podmetnula svog agenta u ui Draganoviev krug.8
U meuvremenu, zapadne obavetajne slube su se oajniki trudile da razotkriju vatikanski
Pacovski kanal, a tu su mnogi tragovi vodili pravo do Draganovia. Stari znanci su bili uasnuti zbog
mogunosti da je Draganovi zaista sve vreme saraivao sa komunistima. Reakcija jednog biveg
oficira britanske obavetajne slube je tipina. Kao to je ve reeno, ovaj specijalista obavetajac
je ustanovio da je svetenik Draganovi hladna i nepristupana linost. Posle svega to je o njemu
naknadno saznao, stekao je uverenje da je on sigurno radio za komuniste:
Mislim da je imao sposobnost realnog sagledavanja situacije, ali ni dan-danas nisam siguran da
li je zaista bio dvostruki agent... nemogue je da bi se Draganovi,... siva eminencija balkanskih
obavetajaca u Vatikanu, posebno za Hrvate... dobrovoljno vratio (tamo) i ostao do kraja ivota. Ja u
to, jednostavno, ne verujem. Otiao je dobrovoljno, nije bio kidnapovan... poto ga nisu ubili, to
znai da je bio dvostruki agent. Po mom miljenju, tu nema mesta za sumnju."9
Suoen sa ovim navodima, monsinjor Simi je iskazao krajnju nevericu:
Tu nema nikakve logike, niega. Poznavao sam ga, u duu sam ga znao... bio je to veliki Hrvat
koji uopte nije mogao da se pomiri sa idejom Jugoslavije. Ceo svoj ivot koji je posvetio borbi za
slobodnu Hrvatsku. Bio je protivnik svake Jugoslavije, bez obzira na politiku i reim u njoj...
Draganovi je bio religiozni antikomunista. Recite mi, onda, kako bi on mogao biti jugoslovenski
pijun, posebno za raun komunistike Jugoslavije?"10
Draganovi nikako nije bio, kako to tvrdi britanski oficir, hladan i proraunat, ve "veoma naivna
osoba" koju je jedan dobar komunistiki pijun doveo u zabludu. Prema Simiu, "jedan ovek loe
reputacije... ozloglaeni pijun" zaista se uvukao u kancelariju svetenika Draganovia u Zavodu sv.
Jeronima u Rimu. Njegovo ime je Miroslav Varo.11
Varoeva karijera se veoma malo razlikuje od Draganovieve. Obojica potiu iz Sarajeva. Kada
je Draganovi doao u Rim 1943. godine, uskoro i Varo stie za njim. I on je, takoe, postao aktivan
u ustakoj emigraciji. Brzo je uspostavio bliske odnose sa Zavodom sv. Jeronima, gde je radio za
Draganovia kao daktilograf. Mnogo je pisao za razne emigrantske novine i, po navodima komunista,
saraivao je sa brojnim zapadnim obavetajnim organizacijama.12
Simi je siguran da je upravo Varo namamio Draganovia da padne u ruke Udbe. Osim toga,
upravo je on organizovao gerilske akcije u Jugoslaviji. Sigurno je bio dvostruki agent jer se, posle

Draganovievog hapenja, vratio u Jugoslaviju i nastavio da radi za Udbu.13 Ako je verzija

monsinjora Simia verodostojna, to bi znailo da je svetenik koji je prokrijumario hiljade nacista
begunaca i pomogao im da ostanu na slobodi, i kome su na tom poslu pruali podrku papa Pije XII,
Montini i mone slube saveznikih obavetajnih organizacija, prevaren i kidnapovan samo
zahvaljujui svojoj naivnosti.
Britanski oficir se, meutim, ne sea ove crte naivnosti u Draganovievom karakteru.14 U
izvesnom smislu nije ni vano ko je ovde u pravu. Jer i Simi i britanski oficir se slau da su
komunisti uspeno prodrli u vatikanski Pacovski kanal. Da li je u pitanju Draganovi ili Varo, samo
je stvar akademske rasprave. U oba sluaja, Tito je znao sve o aktivnostima Vatikana i o kljunoj
ulozi koju je imao papa Pavle VI.
U snimljenom intervjuu Milan Simi je nepokolebljivo tvrdio da komunisti nisu izvukli nikakve
informacije od Draganovia. "Bio je veliki u svojoj tragediji", rekao je ponosno. "Kada su ga
uhvatili i prisilili da da neke izjave, ak i tada se poneo kao veliki ovek i zatitio je druge prihvatio je odgovornost na sebe... Udba nije dola ni do kakvih vrednih saznanja". Draganovi je
kasnije kriom uputio pismo Simiu i poruio mu: "Budi miran, moje rei nee ugroziti nikoga".15
Naravno, jugoslovenska javnost nije mogla da sazna da je Draganovi osoba koja je bila u
sreditu najznaajnije operacije koju je Vatikan izveo u ovom veku. Umesto da se ponovi
propagandna kampanja kakva je voena 40-tih godina protiv Vatikana, nijedan detalj o ulozi Crkve
nije javno obelodanjen. tampa, kontrolisana od strane komunista, samo je saoptila da je
Draganovi "veto izbegao da odgovori na neka delikatna pitanja". Sigurno je, meutim, da je Udba
zabranila Draganoviu da saopti svetu ono to zna. Umesto toga, nareeno mu je da otro napada
ustaku meunarodnu teroristiku mreu i da, kad god se za to ukae prilika, hvali Titov reim.16
Treba se setiti da je taj reim igosao Draganovia kao ratnog zloinca, organizatora sloene
mree za skrivanje nacistikih begunaca i kao mozak koji stoji iza teroristikih akcija Kriara. Pa
ipak, kada im je konano pao aka, nisu preduzeli nita da ga kazne.17 Umesto toga, dozvoljeno mu je
da se zakloni iza amnestije koju je Titova vlada proglasila 1962. godine. Oigledno je da je nainjen
sporazum, jer Draganovi je uveravao jugoslovensku javnost da se "dravni organi ponaaju
korektno, ak humano i sa uvaavanjem prema meni kao oveku i sveteniku, zbog ega im se iskreno
i javno zahvaljujem."18
Kasnije mu je tajna policija dozvolila da se mirno nastani u Sarajevu, mada ga je briljivo drala
na oku. Odmah se vratio radu u okviru svoje voljene Crkve i ostatak ivota je proveo aurirajui
opti registar Katolike crkve u Jugoslaviji koji je objavio 1939. godine.19 Umro je mirno, juna
1982. godine, i madaje Udba odmah zaplenila veliku gomilu njegovih papira, nije usledilo nikakvo
uverljivo zvanino saoptenje o razlozima njegovog prelaska na drugu stranu.
Uprkos izuzetnom propagandnom efektu koji su postigli komunisti, monsinjor Simi je siguran da
Draganovi nije podlegao uceni kojoj je bio izloen:
"Neeee," rekao je odluno, "Draganovi nije bio ovek koji se moe ucenjivati... sasvim sam
siguran da nisu mogli da ga ucenjuju... kao i da od njega nisu izvukli nita znaajno."20
Moda je, naposletku, svetenik Draganovi poslat kui kao rtveno jagnje u okviru sloenog
dogovora postignutog izmeu Tita i Vatikana. Koreni njegove demisije mogu se, verovatno, pratiti do
1960. godine, kada se odigrao niz procesa u Jugoslaviji. Za Draganovia je tada reeno da je on
organizator ilegalne mree ustakih svetenika koji rade irom zemlje. Izgleda da su se njegove
aktivnosti pranja novca nastavile nesmanjenim tempom, jer je navodno oprao milione dinara za

pruanje podrke subverzivnim akcijama te mree svetenika.21

Ubrzo posle ovih senzacionalnih optubi, Draganovi se "uklonio" iz Zavoda sv. Jeronima i tako
nagovestio znaajno poboljanje odnosa izmeu Vatikana i Jugoslavije.22 Njegov stari prijatelj Vilim
Cecelja, koji je uspeno vodio austrijski ogranak Pacovskog kanala, jadikovao je, jer Draganovi
"vie nije prihvaen" u viim vatikanskim krugovima. U stvari, od tog trenutka je on otvoreno
odbacivan ipoto je "bio u vrhu, platio je glavom".23 Prema jugoslovenskim izvorima, Draganovi je
u stvari uklonjen iz Zavoda sv. Jeronima i napadnut je od strane monih frakcija u krilu Vatikana.
Neposredno posle toga je zagonetni oficir Udbe, Zlatko, stupio u kontakt sa Draganoviem i
verovatno zapoeo postupak njegovog "povratka kui".24
Sledeih nekoliko godina dolo je do znaajnog poboljanja odnosa izmeu Vatikana i
komunistike Jugoslavije, to je kulminiralo nizom razgovora na najviem nivou i potpisivanjem
protokola kojim se odnosi praktino normalizuju, juna 1966. godine.25 etrnaest meseci kasnije,
svetenik Draganovi je bio kod kue, hvalio je protokol i osporavao "direktno politiko angaovanje
svetenika" koje je "u prolosti donelo (Crkvi) tako mnogo nesree".26
Moda je Krunoslav Draganovi bio rtva novog duha koji je zapahnuo Katoliku crkvu posle
smrti pape PijaXII, poboljanja za vreme Jovana XXIII i radikalnih promena sa Drugog vatikanskog
koncila. Ali, verovatnije je da je dogovor izmeu Tita i Vatikana obuhvatio i odredbu o njegovom
povlaenju iza gvozdene zavese i tihoj saradnji sa Udbom. Komunistika tajna policija je ionako ve
sve znala, i verovatno je zato Vatikan bio prisiljen na poputanje. Moda je svetenik Draganovi
morao da plati upravo tu cenu - ak i dobrovoljno - zbog uasnih greaka koje je napravio Vatikan
uspostavljajui Pacovske kanale.
Pomalo je udno da se monsinjor Simi i poluzvanina Udbina verzija slau u jednoj vanoj taki
- Draganovi se ponaao izuzetno dobro na sasluanjima. Prema Svijetu, bio je izuzetno lukav,
potpuno je porazio barem jednog vieg oficira Udbe, a drugog je doveo skoro do potpunog oajanja.
Komunisti su priznali da je Draganovi veto izbegavao njihove zamke kada je verovao da ne znaju
odgovor na postavljena pitanja. Ali, kada je bio siguran da su o neemu dobro obaveteni, po tim
pitanjima je rado saraivao.27
Meutim, nedavno su se pojavili novi dokazi da je on, u sutini, dosta priznao Udbi. 1990. godine
je iz jednog istonoevropskog komunistikog izvora prokrijumaren i autorima dostavljen primerak
jednog Draganovievog iskaza koji mnogo otkriva. Po prvi put se priznanje svetenika Draganovia
dato Udbi nalo u rukama nekoga na Zapadu. Dokument nosi datum 26. septembar 1967. godine i
nesumnjivo je prvi jasan iskaz dat od strane ovog svetenika posle njegovog zagonetnog povratka. U
njemu se detaljno opisuje kako je Vatikan uspostavio Pacovski kanal preko Zavoda sv. Jeronima i
bliske veze papine Komisije za izbeglice sa Crvenim krstom i obavetajnim slubama Italije i
Zapadnih zemalja.28
Draganovi je takoe otkrio mnoge detalje o ulozi koju je Vatikan odigrao u spaavanju
Pavelievog ratnog plena i u radu ilegalne teroristike organizacije Kriari. Moda je Udba ve znala
veinu ovih injenica preko Varoa ili iz drugih izvora. Veliki deo je mogao da otkrije samo lino
Draganovi. ak je i Svijet priznao da su njegove informacije pomogle Udbi da sklopi sliku o
lavirintu ustakog emigrantskog podzemlja i njegovih veza sa zapadnim obavetajnim slubama. Udba
je dve sedmice neprekidno sasluavala Draganovia upravo o ovim pitanjima, otkrivajui sve o
ustakoj dijaspori i traei injenice koje dopunjavaju ve postojeu obimnu dokumentaciju.29
Meutim, ak ni posle Draganovieve smrti, komunisti nisu objavili celu priu. Iako je bilo

oigledno da je Svijet objavio svoje lanke 1986. godine na osnovu izvetaja o istrazi nad
Draganoviem, ne pominju se kljuna pitanja izloena u ovom prvom dokumentu. U sutini,
Draganovievo priznanje je pruilo komunistima jedinstven uvid u tajne vatikanskog Pacovskog
kanala. Bile su to tajne koje je Tito odluio da veoma paljivo pothrani, tako da nikada kasnije nisu
obelodanjene, ak ni u Jugoslaviji. Tu spada sledee:
opis bliskih veza koje je odravao sa vatikanskim Dravnim sekretarijatom
detaljan opis krijumarskog sistema Zavoda sv. Jeronima, ukljuujui imena svetenika na kljunim poloajima i formalne odnose
koje su odravali sa papinom Komisijom za humanitarni rad
imena saveznikih oficira sa kojima je blisko saraivao
imena demohriana sa kojima je uspostavio kontakt u Ministarstvu unutranjih poslova Italije
kompletan opis njegove uloge u koordinaciji vatikanskih Pacovskih kanala za pripadnike naroda iz centralne i istone Evrope
detaljan opis tajnih misija koje je preduzeo za raun Vatikana
opis njegove uloge u spaavanju i krijumarenju ustakog ukradenog blaga
detalji pranja ustakog novca u vajcarskoj
opis vodeih linosti, komandne strukture i naina rada Kriara.30

Verzija koju je Udba lukavo podmetnula Svijetu zanemaruje sve ove aspekte. Dodue, dozvolili su
da im se omakne jedan veoma zanimljiv podatak: svetenik Draganovi je takoe radio za efa
bezbednosti Zapadne Nemake, Rajnharda Gelena (Reinhard Gehlen), biveg generala nacistike
obavetajne slube na istonom frontu.31
Izgleda da je Draganovi prodro u sve glavne zapadne slube bezbednosti. Meutim, ako je Milan
Simi u pravu, i ako je Miroslav Varo, a ne Krunoslav Draganovi Udbin ubaeni pijun u Zavodu
sv. Jeronima, onda su komunisti znali sve detalje Pacovskih kanala jo pre Draganovievog povratka
kui. Vatikan je, verovatno, odavno shvatio da je to tako, jer se pokazalo da su Sovjeti prodrli u
emigrantske nacistike grupe mnogo pre nego to je papa odluio da se njima poslui. Kao i
Draganovi, i njihov agent je prodro u veinu zapadnih obavetajnih slubi, kao i u jo neke osim
zapadnih...

8.poglavlje

Diplomatske obmane
Vatikan nije bio usamljen u pruanju zatite nacistikim beguncima posle rata. I nije samo Vatikan
stajao iza transformacije bivih nacista u "borce za slobodu". Okonanje istraivanja tekih ratnih
zloina dolo je kao rezultat zvaninih diplomatskih odluka donetih od strane nekoliko zapadnih sila.
ak i pre kraja rata pronela se vest meu faistikim snagama u Evropi da treba beati prema
britanskoj okupacionoj zoni u Austriji kako bi se izbeglo zarobljavanje od strane komunista i
saveznika. Neki od begunaca, posebno oni iz Ukrajine, verovatno su se plaili da se predaju bilo
kome. Jedan broj pripadnika Galicijske SS divizije general andruka bio je na loem glasu zbog
surovosti u toku jezivih policijskih egzekucija u Ukrajini. Neki su, pak, uestvovali u krvavom
guenju Varavskog ustanka, dok su se drugi moda borili protiv zapadnih saveznika na Monte
Kasinu. Drugi su opet bili umeani u masakriranje francuskih partizana.
Pod andrukom su jedinice imale malo prilike da poine ratne zloine. Izgleda da je veina
zverstava bila poinjena pre 1943. godine, dok je ukrajinska jedinica bila samo skup pomonih
policijskih bataljona i pre nego to je formalno potpala pod SS.1
Iako se jo uvek vode ustre rasprave o ulozi koju je imala galicijska SS divizija, jedno je
sigurno: u prolee 1945. godine pripadnici ove jedinice su poli na zapad. Prva ukrajinska divizija,
poslednja velika uzdanica biskupa Buka, predala se maja 1945. godine britanskoj armiji u
Klagenfurtu u Austriji.2
Dolazak andrukove jedinice u kojoj je devedeset procenata vojnika pripadalo katolicima
unijatima nije bio sasvim neoekivan za Britance. Prema izjavama Ukrajinaca, Britanci su pokazali
veliko interesovanje za njih:
...uspostavljeni su kontakti sa britanskim snagama... cela jedinica je 8. maja uspela da pree
granicu i da se pridrui britanskim snagama u Klagenfurtu. ...Jedinici nije oduzeto naoruanje;
naprotiv, izdato im je jo oruja i naloeno im je da preu u Italiju. Jedinica je krenula 28. maja i
zaustavila se u Riminiju."3
Galicijski esesovci su kasnije sami podrobno priali da su oni jedina vojna sila Osovine koja je
preivela zavretak rata netaknuta, pod orujem i sa svojim oficirima. Britanci nisu smestili
Ukrajince u logor za ratne zarobljenike ve u Logor 374 za "Izdvojeni neprijateljski personal" u
Riminiju, to je Ukrajincima pokazalo da uivaju poseban status.4Meutim, jedna jedinica ove
divizije bila je odseena i pala je u ruke Amerikancima, koji su pokazali mnogo manje
gostoljubivosti.
Predsednikov lini predstavnik kod pape primio je 5. jula 1945. godine, diplomatsku notu od
Dravnog sekretarijata Vatikana:
Nekoliko hiljada Ukrajinaca nalazi se u Nemakoj u strahu da e moda biti poslati u Galiciju. U
njihovo ime Sveta Stolica je zamoljena da preko svojih slubi omogui da se ovim jadnim
izbeglicama dozvoli da uskoro napuste Nemaku i nau utoite u Belgiji, Holandiji ili bilo kojoj
drugoj zemlji, samo da ne budu primorani da se vrate na teritoriju pod ruskom dominacijom."5
Problem je, meutim, bio u tome to su te "jadne izbeglice" bile jo uvek u nemakim uniformama
kada su zarobljene. Amerika armija je smatrala da nema mesta za tu vrstu humora kada su ovi
zarobljenici u pitanju. Otkriveno je da jedan od galicijskih oficira ima istetoviran karakteristini znak

SS-a ispod pazuha i oznaku krvne grupe u sluaju ranjavanja u borbi. Amerikanci su brzo uredili sve
za njegovu ekstradiciju Sovjetima. Jednostavno nisu mogli da dozvole da jedna SS jedinica pree u
prijateljsku katoliku dravu, kako je to zahtevao Vatikan, ve su nastavili da trae "izbeglice" sa SS
tetovaom.6
Vest o ovome je verovatno izazvala nespokojstvo jer je preko pripadnika galicijske SS divizije
prolo SS-ovu obuku. Veliki broj andrukovih oficira imao je inkriminisanu tetovau.7
Bilo je krajnje vreme da se Vatikan neposredno angauje za katoliku ukrajinsku armiju.
Nekoliko sedmica kasnije, 11. avgusta 1945. godine, Dravni sekretarijat Vatikana uruio je
diplomatsku notu Amerikancima "u ime duhovne i verske brige za raseljena lica koja pripadaju
rutenskom katolikom obredu u Nemakoj... bez obzira da li se nalaze u koncentracionim logorima ili
izvan njih".8
Vatikan je posebno zahtevao da se njegovom nedavno naimenovanom apostolskom poslaniku
"dozvoli obilazak... koncentracionih logora u Nemakoj u kojima se nalaze rutenski katolici".
Svakako nije bilo sluajno to to je ovek koji je odabran za papskog emisara bio niko drugi do
"njegova preuzvienost monsinjor Buko". Vatikan je ponovo imenovao ovog svetenika-faistu za
svog emisara katolicima koji su saraivali sa nacistima. Takoe je traena dozvola da mu "svetenici
koje e nai meu raseljenim Rutenima" prue pomo. Ovo se oigledno odnosilo na unijatske
kapelane poput Ivana Grinioha koji su sluili u galicijskoj SS diviziji.9
Vatikan je uputio prvi u kasnijem nizu zahteva za amnestijom koji su usledili iz Istone
kongregacije. Vatikanski advokati su oigledno radili prekovremeno i nali su nain kako da spasu
galicijske esesovce i da ne dozvole da padnu Sovjetima u ruke:
... te Ukrajince ... koji se vode kao ratni zarobljenici... ne treba smatrati dezerterima iz Crvene
armije, jer oni su 1939. godine bili itelji Poljske, a ne Rusije. Iz istog razloga se ne moe zahtevati
da se na osnovu sporazuma na Jalti staranje o njima poveri sovjetskim vlastima jer taj sporazum
predvia repatrijaciju samo za one ruske graane koji su napustili sovjetske teritorije posle 1927.
godine ili za one pojedince koji su bili pripadnici Crvene armije."10
Britanski Forin ofis je shvatio ovaj izuzetno lukav argument. Galicijski esesovci ne mogu da se
izrue Sovjetima, jer su nekada bili Poljaci. S druge strane, ne mogu se izruiti Poljskoj jer je
Galicija sada deo Sovjetskog Saveza. Bila je to "kvaka 22" u vatikanskom izdanju, tako da je, po
njoj, trebalo jednostavno osloboditi sve ratne zloince iz Galicije i poveriti ih dobronamernom
biskupu Buku. Ali Amerikanci nisu hteli da odstupe.11
Prema sporazumu sa Jalte, ti nacisti moraju da se izrue Sovjetima.
Sedam dana kasnije pritisak se malo poveao tako to je nekadanji Bukov pretpostavljeni,
biskup Bohaevski iz Pitsburga, poslao 25. avgusta pismo generalu Dordu Maralu, efu taba u
Ministarstvu rata. Insistirao je da se svim Ukrajincima u amerikoj zoni da azil, da im Crveni krst
prui pomo i da im se prizna pravo na organizovanje sopstvenih "dobrotvornih komiteta":
Ovi Ukrajinci koji se vode kao Rusi ili Poljaci ive u smrtnom strahu da e biti izrueni
sovjetskoj Rusiji ili Poljskoj. Izvetaji iz poluzvaninih i privatnih izvora otkrivaju da se ire prie o
tome kako sovjetske vlasti nemilosrdno, uasno, varvarski proganjaju, hapse i ubijaju Ukrajince,
posebno intelektualce, svetenike itd, zbog njihovih verskih, socijalnih i politikih uverenja, to znai
da Ukrajinci imaju razloga za strah i uznemirenost.12
Nema sumnje da je veina ukrajinskih izbeglica u Nemakoj imala razloga za strah. Staljin je ak i
sa ratnim zarobljenicima i ljudima koji su poslati na prinudni rad postupao kao sa nacistikim
kolaboracionistima. Mnogi koji su se vratili masovno su pobijeni, a ostali su otpremljeni u Sibir.

Meu galicijskim esesovcima bilo je mnogo onih koji su sluili u pokretnim odredima smrti u
mestima kao to je Babi Jar, gde je za tri dana ubijeno vie od 100.000 Jevreja. Te ubice su zaista
imale razloga za strah i uznemirenost.13
Ministarstvo rata je uputilo pismo biskupa Bohaevskog Stejt departmentu koji je nekoliko meseci
kasnije poslao biskupu povran odgovor u kome se jednostavno kae da se "situacija onih koji su
preostali razmatra s dunom panjom kako bi se izbegle nepotrebne tekoe".14 Tokom cele jeseni
1945. godine amerika armija je nastavila da skuplja begunce iz Ukrajine i da ih vraa u Sovjetski
Savez. Kao to se kasnije pokazalo, oni su bili meu poslednjima koji su izrueni, jer je sve bilo
spremno da nacisti dobiju lep boini poklon.
Vatikan je 30. novembra 1945. godine uputio formalnu diplomatsku notu "u ime 2.000 ukrajinskih
izbeglica koje se nalaze u tutgartu... Ove izbeglice smatraju da bi posle repatrijacije skoro sasvim
sigurno bili izloeni deportaciji, fizikim i duhovnim torturama, pa ak i smrti streljanjem... Imajui u
vidu uveravanja koja su nedavno pruena maarskim izbeglicama da nee doiveti repatrijaciju
protiv svoje volje, veruje se da ima mesta za nadu da se ni sa Ukrajincima nee postupiti
drugaije".15 I opet su Amerikanci utivo odbili Vatikan. Ljudi o kojima je ovde re bili su
osumnjieni za saradnju sa nacistima.16
Dve sedmice kasnije Vatikan se ponovo oglasio novom diplomatskom notom sa oznakom HITNO.
Biskup Buko se obratio direktno papi Piju XII. Vatikan je tvrdio da Amerikanci, uprkos svim
uveravanjima, i dalje prebacuju ukrajinske zarobljenike Sovjetima u tutgart. Citiran je Bukov apel
upuen papi Piju XII i Amerikancima kojim se trai privremeno obustavljanje izruenja da bi se
zarobljenici, kako pie biskup Buko, "pripremili za hriansku smrt". Buko je takoe naveo da su u
"Logoru za raseljena lica u Hanaju neke izbeglice izvrile samoubistvo, radije nego da budu
izruene".17
Bukova propagandna kampanja je bila efikasna. Pet sedmica kasnije, 23. januara 1946. godine,
Stejt department je izdao "novu direktivu" kojom su promenjena pravila u korist Ukrajinaca. Od toga
trenutka mogli su da budu nasilno izrueni samo oni Ukrajinci koji su posle 1939. bili graani
Sovjetskog Saveza. Ovimje izuzeta veina "poljskih" Ukrajinaca iz Galicije. Osim toga, Stejt
department e izruiti samo one "nepoljske" Ukrajince koji su zarobljeni u nemakim uniformama ili
za koje postoje "valjani dokazi" da su svojom voljom pruali pomo i podrku nacistima.18
Nisu samo Amerikanci trpeli katoliki pritisak. Kanadska vlada je nevoljno dozvolila veleasnom
Kuniru (Kushnir), koji je toboe doao u dobrotvornu misiju, da poseti zarobljene Ukrajince u
zapadnoj okupacionoj zoni Nemake. Ubrzo posle toga je veleasni Kunir kao "predsednik Odbora"
jedne politike grupe odluno protestovao protiv politike nasilne repatrijacije Ukrajinaca i time
zadao neoekivani, podmukli udarac vatikanskom Forin ofisu.19
Vatikan je ve postigao znaajan kompromis za Ukrajince, ali je iao dalje i intervenisao i za
pripadnike Vlasovljeve armije.20
Amerikanci su, naime, odluili da sve Ruse tretiraju u skladu sa pravilima koja su vaila za
Ukrajince, to je znailo da e biti izrueni. Ali tu su nainili greku zbog koje e Zapad kasnije
gorko zaaliti, jer ih je skupo kotala tokom hladnog rata. Vlasovljeva armija u velikoj meri nije bila
okaljana ratnim zloinima, to se nikako ne moe rei za galicijske esesovce, od kojih su neki
poinili zapanjujua zverstva.
Jedan od najtraginijih dogaaja posleratne epohe zbio se kada su amerika i britanska vlada
skupile desetine hiljada sitnih saradnika okupatora, ratnih zarobljenika i nevinih politikih izbeglica i
nasilno ih predale sigurnoj smrti ili zarobljenitvu. Jedno kratko vreme je Zapad bio Staljinov

sauesnik u njegovim posleratnim masakrima.21 Ono to celoj stvari daje ironian prizvuk je da su
protesti Vatikana pomogli samo zloincima da izbegnu kaznu. Zato su Ukrajinci poverovali da su
privilegovani tienici Zapada i poeli su da trae amerike vize.22
Promena u amerikoj politici nije prola nezapaeno. Ukrajinsko-amerika liga je 25. juna 1946.
godine napisala u svom pismu Stejt departmentu:
Odluno protestujemo protiv planova da se u nau zemlju dovedu ljudi koji su saraivali sa
nemakim faistima u terorisanju ukrajinskog, poljskog i jevrejskog stanovnitva zapadne Ukrajine
(ranije dela Poljske), ili koji su bili vojnici u SS diviziji "Halychyna" (Galicija) i borili se protiv
amerike i britanske armije u Italiji, ili ljudi koji su pripadali naoruanim bandama i pomagali
nemakim faistima u terorisanju i proganjanju naroda u saveznikim zemljama. Oni su pomagali
Nemcima u logorima smrti gde su unitavali ne samo Ukrajince, Poljake i Jevreje, ve i graane
Britanije, Francuske i Sjedinjenih Drava.23
Stejt department je uzvratio da saveznike vojne vlasti strogo proveravaju zarobljenike "u potrazi
za ratnim zloincima, kvislinzima i kolaboracionistima... sa ciljem da se takve osobe eliminiu iz
Centara za raseljena lica".24Amerika vlada jo uvek je gajila iluzije da nijedan saradnik nacista
nee izbei kaznu. Britanci nisu vie imali takve iluzije.
Mada zvui neverovatno, galicijski esesovci su se pune dve godine izleavali na suncu u
britanskom logoru u Riminiju. Onda je Britancima iznenada sinula ideja da bi mogli barem da izvre
proveru tih ljudi, pre nego to predaju logor italijanskoj vladi septembra 1947. godine. Tako su
januara 1947. godine u Rimini stigli brigadni general Ficroj Meklin (Fitzroy Maclean) i njegov
pomonik da provere da li u logoru ima nepoeljnih osoba.25
Provera je bila povrna. Ispitano je samo 200 od 8.272 ljudi. Ekipa je koristila logorae za
prevoenje u toku provere, nije obavljeno unakrsno ispitivanje, sve u svemu, od Ukrajinaca se samo
trailo da sami ispriaju gde su bili u toku Drugog svetskog rata. Ekipa brigadnog generala Meklina
je vedro priznala da su "sami Ukrajinci ispriali celokupnu kratku istoriju divizije, a mi sami nismo
raspolagali nikakvim informacijama na osnovu kojih bismo proveravali njihove iskaze".26
Ukrajinski oficiri su namerno izneli pogrean redosled borbi koje su vodili i tvrdili su da je
njihova jedinica Prva ukrajinska divizija Vermahta koja je imala relativno dobru reputaciju.
Kontrolna ekipa je primetila: "Neki od istinskih zloinaca... ako ih ovde uopte ima, moda se
skrivaju u ovim naizgled bezopasnim jedinicama, ali taj rizik moramo da prihvatimo".27 Britanska
istraga je, naime, kasnila ve mesecima. "Ako elimo da ovaj posao zavrimo, moramo, a po mom
miljenju i moemo, da pretpostavimo da su ti ljudi zaista onakvi kakvi tvrde da su, i da su radili ono
to kau da su radili" napisao je Meklin.28
Brigadni general Meklin se suoio sa jednim malim problemom kada su neki zarobljenici poeli
da priaju o svom rangu u galicijskom SS-u. Ali takva priznanja nisu mnogo uznemirila britanske
kontrolore. Zarobljenici su se sigurno zbunili i malo pogreili. "Ne vidim nita sumnjivo u tome to
neki od zarobljenika ne znaju tano u kojoj jedinici su bili... meutim, izgleda da su neki proli
esesovsku obuku".29 Britanci su se radije drali izmiljenog pokria da se radi o jedinici Vermahta,
ak i kada su bili suoeni sa suprotnim dokazima koje su davali sami zarobljenici.
Kontrolorima je ve bilo neto malo tee kada su zarobljenici, uprkos diskretnim opomenama,
uporno tvrdili da je "veina dobrovoljno pristupila nemakim oruanim snagama i borila se protiv
naih saveznika". Kako bi ih ovakav iskaz svrstao u one koji podleu izruivanju Sovjetima,
kontrolori su pretpostavili da zatvorenici nisu mislili da kau da su bili "dobrovoljci" u pravom

smislu te rei.30
Nijedan zarobljenik nije bio toliko glup da prizna ratne zloine, tako da nije otkriven ni jedan ratni
zloinac. Uprkos primedbi svog pomonika da bi temeljna provera svake osobe u tom logoru
zahtevala vie meseci, Meklin je u februaru obavestio Forin ofis da e njegova istraga u Riminiju biti
okonana ve sredinom marta.31
Bila je to "dobra vest" za Forin ofis, koji se nadao da e izbei neprijatnosti koje prirodno prate
svaku temeljitu istragu.32 Vest da su mnogi priznali da su dobrovoljno sluili pod Treim rajhom bila
je veoma neprijatna. Britanci su se ponadali da bi problem nestao ako bi jednostavno nestali i ti
zarobljenici koji samo stvaraju probleme i utivo su primetili: "Verovatno e se ta gomila kvislinga
smanjiti zahvaljujui manjku uvara koji bi spreili njihovo bekstvo".33 Ali za to nije trebalo da
brinu.
U leto 1945. godine je jedna sovjetska ekipa dola u kratku posetu Ukrajincima i identifikovala
"malu grupu faista" na vodeim poloajima. Jedanaestorica su "na zahtev sovjetske misije uklonjeni,
ali su im kasnije britanske vlasti dozvolile povratak".34 To je jedan od retkih primera kada su
nacistiki begunci sami hteli da se vrate u "zarobljeniki logor". Tako je izgledala internacija pod
Britancima u Italiji. Logor u Riminiju je bio ozloglaen meu amerikim kontraobavetajcima zbog
lakoe s kojom su zarobljenici dolazili i odlazili iz njega po svojoj volji.35
Ukrajinci su uivali pod britanskim starateljstvom i nisu imali nameru da ga napuste. Brigadni
general Meklin, koji je gajio iskrene simpatije prema ovim momcima,36 pitao je Forin ofis kako da
zatiti Ukrajince i da sprei da oni padnu u ruke Sovjetima u trenutku kada italijanska vlada bude
preuzela logor. Bez obzira na sva objanjenja, Ukrajinci su ipak bili zarobljeni u nemakim
uniformama i ve su priznali da su se dobrovoljno prijavili da se bore za naciste. "U takvim
okolnostima izgleda da je jedino mogue reenje da ih sklonimo iz Italije pre ratifikacije Sporazuma i
prebacimo u britansku zonu gde bi mogli da budu dalje ispitivani, ako to bude neophodno", pisao je
Maklin.37
Forin ofis se podelio oko ovog predloga. Mala veina se zalagala da se cela galicijska SS divizija
dovede u Britaniju i tu zadri dok se stvari ne ree.38 Neke birokrate su se tome ustro usprotivile
tvrdei da je taj plan samo mlak izgovor da se zaobiu obaveze preuzete na Jalti.39 Drugi su govorili
da treba pomoi onima koji su se borili na strani Britanaca, a ne i onima koji su se borili za
Nemce.40 Britanci su u to vreme saoseali sa svakim ko je za sebe tvrdio da je antikomunista. Zato
je, bez obzira na nemilosrdnu istinu o galicijskoj jedinici, ipak odlueno da Ukrajince pod britanskim
starateljstvom treba prebaciti na sigurno tle, u Britaniju.41
Meutim, ostao je urukamaAmerikanacajo velikibroj ukrajinskih kolaboracionista. Tada je
pokuaj da se galicijski esesovci predstave kao "borci za slobodu" poprimio meunarodne razmere.
Februara 1947. godine je Ukrajinski komitet Kanade veleasnog Kunira ponovo zadao jedan
podmukli udarac, ovog puta Dravnom sekretaru SAD, tvrdnjom da je "izruivanje tih momaka u ruke
Sovjetima isto to i potpisivanje smrtne presude bez suenja. Obraamo se vama i vaoj vladi da
interveniete u ime pravde".42
Majamesecaje kardinal Spelman (Spellman) iz Njujorka postao osoba kojoj se upuuju
preklinjanja. On je primio peticiju koju je potpisalo 5.000 Ukrajinaca iz Salcburga, u amerikoj
okupacionoj zoni Austrije, i odmah je uputio Nacionalnoj katolikoj konferenciji za humanitarne
aktivnosti, organizaciji ne malog politikog znaaja, koja je, opet, predala peticiju dalje, Stejt

departmentu.43
Ta peticija je oznaila veliku prekretnicu u propagandnoj taktici ukrajinskih emigranata. Po prvi
put su preli u ofanzivu i poeli da tvrde da Sovjeti lano optuuju mnoge Ukrajince za ratne zloine
samo zato to su ovi podravali Banderin ilegalni antikomunistiki pokret koji jo uvek vodi rat iza
gvozdene zavese:
Iz novinskih izvetaja agencija Asoijeted pres i Dana-Rojter od 12. maja 1947. godine,
saznali smo da su... SSSR, Poljska i ehoslovaka potpisale Ugovor o savezu protiv partizanske
grupe, takozvane Ukrajinske ustanike armije (UPA) ... svakodnevno u tampi nalazimo sve vie
izvetaja o tekim borbama na granicama pomenutih zemalja uz upotrebu tekog naoruanja,
artiljerije, vazduhoplovstva i padobranskih jedinica... Sve ovo se deava na drugu godinjicu
prestanka svih vojnih aktivnosti u Evropi... Zvanina tampa pomenutih zemalja nalazi samo jedan
naziv za ove jedinice - banditi. Mi znamo, vaa preuzvienosti, da su u redovima tih takozvanih
bandita i mnogi svetenici... mi znamo da su vam poznate mnoge strane injenice o proganjanju
grkokatolike crkve na teritoriji zapadne Ukrajine. Celom svetu je poznato da je sedam naih biskupa
baeno u zatvor gde su ili umrli ili su mueni u najstranijim okolnostima.44
Do leta 1947. godine britanska vlada je privela kraju svoje napore da zatiti ukrajinske "borce za
slobodu". Taj potez nije izmakao panji svetske tampe:
"Galicijska divizija" u Britaniji... Depea iz Rima komentarie izjavu g. Hektora Maknila (Hector
McNeil), britanskog dravnog ministra, o Hitlerovoj takozvanoj Galicijskoj diviziji, ijih je
pripadnika dovedeno u Britaniju iz Italije. G. Maknil tvrdi da je sovjetska komisija uzela uee u
proveravanju ovih 8.000 ljudi iz zapadne Ukrajine i da meu njima nisu otkriveni ratni zloinci.
Ova izjava izazvala je veliko iznenaenje u novinarskim krugovima u Rimu jer je Galicijska
divizija spadala u formacije SS- a i bila ozloglaena zbog svoje surovosti. Nikakvi sovjetski
predstavnici nisu uestvovali u proveri tih 8.000 ljudi jer su britanske vojne vlasti uvek davale
negativan odgovor kad god su im se sovjetski predstavnici obraali u vezi sa tim predmetom. Izjava
g. Maknila ima jasnu nameru da obmane javno mnjenje.45 Forin ofis je blago ukoren od strane
Feliksa Verta (Felix Wirth) iz Asocijacije stranih novinara u Britaniji, kojaje oigledno shvatila da je
zbog urbe da se Ukrajinci to pre evakuiu obavljena veoma povrna kontrola tih ljudi:
Bilo bi interesantno ustanoviti paljivom istragom da li bi se neki od tih ljudi mogli svrstati u
ratne zloince... U celini se malo zna o uasnoj ulozi koju su Ukrajinci, kao verne i aktivne sluge
Nemaca, imali u pokolju Jevreja u Lavovu i drugim gradovima tog dela sveta, kao i u fabrikama smrti
irom istone Evrope.
Ozloglaena ukrajinska SS divizija Galizien i druge ukrajinske formacije nose punu odgovornost
za veinu monstruoznih zloina koji su se tamo odigrali.
Bez obzira na na spor sa Rusima, savest civilizacije nam sigurno ne bi mogla dozvoliti da te
ljude proglasimo za nevine politike izbeglice sve dok sa sigurnou ne ustanovimo da oni nisu
odgovorni za zloine koji neosveeni vapiju do neba."46
Da li je Maknil doveo britanski parlament u zabludu? Zar nije obavljena efikasna provera?
etrdeset godina kasnije, 1988. godine, Britanski svepartijski parlamentarni komitet utvrdio je da
galicijski esesovci nisu proli ak ni kroz minimalnu proveru koja je obavezna pri normalnom
useljavanju u Britaniju, a kamoli rigoroznu proveru obeanu 1947. godine.47 U to vreme su data
zvanina uveravanja da e se obaviti dalje iscrpne provere i objanjeno je da su Ukrajinci dovedeni
u Britaniju samo zato "da bi se onemoguilo beanje onih koji imaju sumnjiv ratni dosije".48
Vilijam Vilkinson (William Wilkinson) iz Forin ofisauporno je tvrdio da "nije verovatno da e se

meu njima nai neki ratni zloinac".49 Moda je znao da ih niko i ne trai. U svojim mnogobrojnim
memorandumima Vilkinson je insistirao da su Ukrajinci ve proli kontrolu brigadira Meklina u
Riminiju.50 Na nesreu, i Meklin i Vilkinson su se oslanjali na izjave samih zarobljenika. Pokrie u
vidu prie "nikad u SS-u" brzo su opovrgli sami Ukrajinci.
Do 1947. godine je u Britaniju dolo tako mnogo Ukrajinaca da su poeli da dre svoje skupove.
Februara 1947. godine je odrana etvrta konvencija Ukrajinske unije u Vestminsterskoj katedrali.
Osim kardinala Grifina (Griffin) prisustvovao je i svetenik Josefat Jan (Josephat Jean) kao
predstavnik katolika unijata. Prema izvetajima sa konvencije, "Unija oekuje veliki porast broja
lanova u bliskoj budunosti kada ljudi iz SS divizije Galizien, koji su do sada bili ratni
zarobljenici, postanu slobodni radnici".51
Ovim je raspreno pokrie u vidu prie da su oni samo bili deo Vermahta. Osim toga, Ukrajinci su
ovim odali tajnu da se Forin ofis sprema da tiho oslobodi ratne zarobljenike i da im da status
graana. Vapaj koji je posle ovoga odjeknuo u tampi morao je da dovede do potene istrage. Umesto
toga, Vilkinson je napisao intimnu poruku Dragom Garelonu, voi Ukrajinske unije i potpisao se
kao "Vili". Izgrdio je svog prijatelja zbog objavljivanja neugodne istine:
Siguran sam da e se sloiti sa mnom da je sasvim nepoeljno da se javno daju takve izjave koje
mogu da izazovu utisak da se esesovcima dozvoljava da se nastane u Ujedinjenom Kraljevstvu, jer se
budua sudbina tih ljudi jo uvek razmatra. Bio bih ti zahvalan ako bi se ovo pitanje ubudue tretiralo
s diskrecijom.52
Umesto da dri jezik za zubima, Garelon je poslao Viliju memorandum u kome se iznosi priznanje
koje jo vie zaprepauje: svako je morao da "potpie molbu u kojoj izjavljuje da se dobrovoljno
prijavljuje da slui u Galicijskoj diviziji".53 Ovo Garelonovo priznanje je bilo u suprotnosti s
Meklinovom izjavom da su ti ljudi bili regrutovani protiv svoje volje. Osim toga je znailo da se oni
mogu legalno smatrati izbeglicama.54
Poto je tako sam onemoguio svojim ljudima da uivaju status raseljenih lica, Garelon je ustvrdio
da njihovo dobrovoljno sluenje Rajhu nije vano.55 Na kraju krajeva, nije to prvi put da Britanci
kre propise ove vrste:
Jugosloveni koji su sainjavali slinu jedinicu od 12.000 ljudi prebaeni su u britansku zonu u
isto vreme kada su Ukrajinci prebaeni u UK, pre godinu dana. Svi su osloboeni u britanskoj zoni i
stekli status raseljenih lica.56
Izgleda da je "Dragi Garelon" dovodio Forin ofis u neugodnu situaciju. Ukrajinci su oigledno
znali previe o tome kako Britanci tite druge bive faiste i mogli su da izazovu jo vei javni
skandal. Meutim, Forin ofis je odbio Garelonov poziv da "javno pohvali Ukrajinsku ustaniku
armiju".57 Potajno pripremanje plana o naseljavanju ukrajinskih esesovaca u nekoj drugoj zemlji je
ubrzano.
Maja 1948. godine Vilkinson je zatraio od britanskog Kabineta da prenebregne odredbe
Sporazuma sa Jalte koje se odnose na nasilnu repatrijaciju Sovjeta to bi "bilo dobro jer bi se time
naa politika prema sovjetskim nacionalistima usaglasila sa politikom koju imamo prema
Jugoslovenima i drugima".58 Hladni rat se razbuktavao i svaki neprijatelj britanskog neprijatelja sada
je postajao prijatelj. Bez obzira to je moda bilo pohvalno to to je vlada odbila da izrui ljude
kako ne bi bili masovno pogubljeni, nije za pohvalu injenica da britanska vlada nije ni pokuala da
se pozabavi dosadnim problemom eventualnog prisustva ratnih zloinaca na njenoj sopstvenoj
teritoriji. ak i poto je sovjetski ambasador podneo spisak 124 oficira galicijske SS divizije, za

kojima je raspisana poternica kao za ratnim zloincima, Vilkinson je napisao: "Mislim da u ovom
trenutku nije potrebna temeljna provera".59 Umesto toga, predloio je da se Forin ofis osloni na
rezultate prethodne, nezadovoljavajue Meklinove provere.60
Na nesreu, Ministarstvo unutranjih poslova se nije dalo tako lako prevariti. Ono se obratilo
amerikoj obavetajnoj slubi u Nemakoj. Amerikanci su ve pre toga uhapsili jednog oveka sa
karakteristinom esesovskom tetovaom. I jo gore od toga, ameriki cenzori su imali kopije pisama
koja je uhapeni razmenjivao sa prijateljima, esesovcima iz Galicije, koji se nalaze u
Britaniji.61 Ministarstvu unutranjih poslova se ovo uopte nije dopalo:
Verovatno bi ih dovelo u neprijatnu situaciju da toj 124-orici oficira daju graanska prava, a da
se kasnije otkrije da se radi o ratnim zloincima u najgorem smislu te rei, ili da imaju dosije kao
esesovci.62
Ministarstvo unutranjih poslova je predloilo "da se svi ti ljudi vrate u Nemaku milom ili
silom", to je uasnulo Forin ofis.63 Ta sugestija je spremno zapostavljena u oekivanju predstojeih
razgovora sa kanadskom vladom o prihvatanju ovih ljudi kao doseljenika,64 uprkos sumnjama
britanskog Ministarstva unutranjih poslova da bi "neki od tih ljudi mogli da budu ratni
zloinci".65 Oigledno je postojala ogromna razlika izmeu prebacivanja esesovaca u Kanadu i
davanja britanskog dravljanstva takvim ljudima.
Samo je privilegovana manjina u Forin ofisu shvatala da su galicijski esesovci na strani Britanaca.
Dobar deo ukrajinske marionetske vlade ve je bio regrutovan u Tajnu obavetajnu slubu.66 To nije
bilo nespojivo s njihovim nadzorima. Voa ukrajinskih nacionalista Stefan Bandera je jo pre rata
radio za ovu slubu. Posle poraza nacista 1945. godine, zabludeli sin je ponovo primljen u njeno
okrilje.
Bandera nije bio usamljen u tome. Manje od godinu dana kasnije, general Pavel andruk,
poslednji komandant galicijskih esesovaca, naao se na spisku rukovodeih ljudi organizacije
Prometej, koju su pre rata vodili Britanci, zatim su je preuzeli nacisti i naposletku povratila britanska
sluba SIS.67 Britanci nisu eleli kontrolu samo nad ukrajinskim snagama otpora, ve su hteli da
udrue sve "borce za slobodu" i da osnuju masovni "Antiboljeviki blok nacija" (ABN). U poetku
je ABN okupljao samo faiste iz OUN i njihove severne susede, beloruske naciste.68
Bila je to arena druina. Jaroslav Stetsko je postao predsednik, Mikolaj Abramik potpredsednik,
a Stanislav Stankjevi je bio sekretar.69 Stetsko se zakleo na veitu vernost Fireru usred pokolja
Jevreja koji su poinili lanovi OUN u Lavovu.70 Abramik je za vreme rata bio nacistiki ministar
za obavetajnu delatnost u marionetskoj vladi Belorusije.71 Stankjevi je bio takav zloinac da je
Stetsko u poreenju sa njim izgledao kao dobriina. Opis njegovih gnusnih zverstava unet je u
zapisnik Kongresa SAD.72
Njegovo ime je nedugo zatim ponovo pomenuto u javnosti kada je sovjetski delegat ustao u
Ujedinjenim nacijama i optuio Ameriku da krije Stankjevia, Banderu i druge "kvislinge i izdajnike"
u saveznikim okupacionim zonama Zapadne Nemake.73 Stejt department je porekao te optube, ali
je Kontraobavetajni korpus Armije SAD pokrenuo istragu u Nemakoj. Stankjevi je uhapen, ali je
ubrzo puten na slobodu, poto je objasnio Amerikancima o emu je re. Naime, britanska
obavetajna sluba je mudro smestila tab ABN-a u ameriku okupacionu zonu, zajedno sa Banderom
i ostalim vodeim nacistima pomenutim u Ujedinjenim nacijama.
CIC je bio ogoren zbog britanskog postupka. CIC je prethodno ponudio Banderine usluge

Amerikancima, ali su ovi tu ponudu odbili.74 Jedno je pomagati Britancima tajno, a sasvim drugo biti
javno optuen zbog regrutovanja ozloglaenih ratnih zloinaca. Umesto da svoje agente-naciste dre u
svojoj okupacionoj zoni, Britanci su ih cinino posadili u Minhen i tako izloili Amerikance
eventualnim napadima u sluaju da stvar izae na videlo. Amerikanci su u samoodbrani promenili
oznaku na Banderinom dosijeu sa strogo poverljivo na poverljivo kao uvod u kasnije obelodanjivanje
istine.75 Ministarstvo rata je zatrailo dozvolu od Stejt departmenta da izda saoptenje za tampu da
Amerika ne titi ratne zloince i da e odmah uhapsiti Banderu ako ga nae u svojoj okupacionoj zoni
u Nemakoj.76Taj predlog je odmah odbacio Dek D. Nil (Jack D. Neal), ef Odeljenja za odnose sa
inostranstvom u Stejt departmentu. Ovo odeljenje se bavilo obavetajnim vezama sa Britancima. Nil
je izjavio da "savetuje da se ne objavljuje nikakvo saoptenje za tampu o tom predmetu" jer se u tom
saoptenju "nagovetava spremnost za hapenje" Bandere, ako bi ovaj bio otkriven.77 Kasnije je
drugi ef pijuna u Stejt departmentu priznao pravi razlog zato je britanska zatita ukrajinskih nacista
skrivana od oiju javnosti. I sami Amerikanci su pokuavali da sa njima sklope posao iza lea
Britancima. Od 1946. godine je vostvo ukrajinskih nacista bilo neprekidno onemoguavano da u
punoj meri sarauje sa predstavnicima amerike obavetajne slube u Nemakoj prvenstveno zbog
cene koju je za punu saradnju zahtevao Stefan Bandera u smislu politikog priznavanja i davanja
takvih garancija njegovoj grupi kakve ni jedan Amerikanac u Nemakoj nije mogao da im prui...
Amerike vlasti su prvi put obratile panju na ovu mogunost kada su Rusi zatraili ekstradiciju
Bandere i mnogih drugih ukrajinskih nacionalista, kao ratnih zloinaca. Na sreu, pokuaj otkrivanja
ovih Ukrajinaca antisovjeta onemoguilo je nekoliko dalekovidih Amerikanaca koji su upozorili
traena lica da se sakriju.78
U izvetaju se zakljuuje da, iako ti Ukrajinci ne rade za Amerikance, "ne bi ilo posebno u prilog
Sjedinjenim Dravama da takvu grupu odbace". Shodno tome, Stejt department je priznao da
"ameriki zvaninici u Nemakoj nikada nisu ozbiljno pokuali da razbiju tu grupu".79 Amerikanci su
tiho oslobodili svoje zarobljene galicijske esesovce i posmatrali kako se zadovoljno vraaju u
britansku zonu ili se polako utapaju u izbegliku populaciju u njihovoj zoni. irom Nemake su
ukrajinski esesovci poeli da primaju sledovanja u hrani kao "rtve nacistike opresije".80
Optube u Ujedinjenim nacijama su brzo zaboravljene. Ali Simon Vizental nije mogao da zaboravi
oveka koji je bio organizator nacista u Galiciji, SS Brigadefahrera Dr Ota Gustava Vehtera:
Video sam ga poetkom 1942. godine u getu u Lavovu. Lino je komandovao tog 15. avgusta
1942. godine kada je odvojeno starijih ljudi i odvedeno na elezniku stanicu. Meu njima je bila i
moja majka.81
Vizental oigledno nije znao za vezu izmeu Vatikana i britanske obavetajne slube. Mislio je da
je Vehter pobegao posle rata uz pomo organizacije ODESA i naao utoite u verskom zavodu u
Rimu kod slovakih svetenika koji nisu znali njegov identitet... Vehter se 1949. godine ozbiljno
razboleo i oekivalo se da e uskoro umreti. Otkrio je ljudima u Rimu svoj identitet i zatraio
svetenika. Priestio ga je biskup Hudal.82
Vizental je ispriao kraj ove prie u jednom intervjuu. Zapadnonemaki tuioci su pozvali Hudala
da se pojavi kao svedok na procesu koji se ticao galicijske SS divizije. Hudal je pod zakletvom
priznao da je Vehter osoba koja je ivela u Vatikanu preruena u "svetenika Ota Rajnharta". Hudalu
je oigledno bilo neprijatno, ali, rekao je, nije on taj koji odluuje o politici Vatikana.83
Meutim, Vizental je u svojim memoarima napisao da je "jedan austrijski aristokrata, koji mi je
povremeno pomagao, zamolio biskupa Hudala da mu omogui uvid u Vehterov dosije. Biskup je

odbio".84 Pretpostavlja se da Vatikan jo uvek uva arhivske podatke o galicijskoj SS jedinici. Ali
Vizental nije znao da su Ukrajinci imali mnogo monije zatitnike od biskupa Hudala. Sam papa je
uestvovao u pregovorima o pruanju utoita ukrajinskim esesovcima. Pred kraj rata je
... general Pavlo andruk, voa Ukrajinskog oslobodilakog komiteta koji je formiran pod
pokroviteljstvom nacista, stupio u kontakt sa nadbiskupom Ivanom Bukom, visokim prelatom u
Rimu, koji je bio specijalista Svete Stolice za Ukrajinu... andruk se nadao da bi nadbiskup Buko
mogao da prenese lino papi generalovu molbu za milost u ime njegovih ljudi.
Nadbiskup Ivan (Buko) je brzo odgovorio na moje pismo i obavestio me da je ve posetio
diviziju, priseao se kasnije andruk. U posebnoj audijenciji (u toku noi) nadbiskup je molio
Njegovu svetost papu Pija XII da posreduje ... rezultat posredovanja Njegove svetosti je bio taj da su
vojnici iz divizije tretirani kao obini zatvorenici, a boljevikim agentima je bilo zabranjeno da ih
obilaze. ... Do prolea 1946. godine andruk je uz pomo nadbiskupa Buka i Ukrajinskog komiteta
za pruanje pomoi iz Velike Britanije uredio sa britanskom vladom da ukrajinski SS veterani
smeteni u Riminiju dobiju emigrantski status slobodnih doseljenika i da im britanska vlada
pomogne da se nastane u Kanadi, Australiji i drugim zemljama Komonvelta.85
U jednom dokumentu s kog je skinuta oznaka poverljivo amerika obavetajna sluba je navela
spisak istaknutih voa Intermarijuma. Kao to je ve reeno, ukrajinski delegat je bio upravo biskup
Buko, spasilac galicijskih esesovaca, agent britanskog SIS-a.86
Buko nije bio jedini prelat koji je sluio dva gospodara. Intermarijum je bio pun svetenika,
monaha i brae redovnika ukljuujui jezuite, benediktince i franjevce. Imali su tamparsku mainu za
izradu falsifikovanih isprava, upravljali su mreom samostana koji su sluili kao sklonita, prali su
prljavi novac i, to je moda najvanije, organizovali su vrlo efikasne propagandne kampanje koje su
ile u prilog britanskim interesima. Od Kriara do OUN, od Baltika do Crnog mora, katoliki
svetenici poput Draganovia i Buka vodili su pijunsku mreu.
Forin ofis je imao mnogo neugodnosti zato to se trudio da Vatikanska mrea ostane neotkrivena. S
jedne strane je vlada Njegovog velianstva dala veoma plemenitu (kasnije se pokazalo i veoma
nezgodnu) izjavu u vezi sa obavezom Britanije da otkriva nacistike ratne zloince. S druge strane je,
pak, bio Vatikan sa najveom obavetajnom mreom u istonoj Evropi koja bi znatno pomogla
Britaniji da tamo uspostavi svoju interesnu sferu ili da barem oivi veze sa desetinama
nacionalistikih organizacija koje su posle poraza nacista upravo od Vatikana potraile spas.
Plemeniti ideali su brzo ustuknuli pred mogunou regrutovanja istonoevropskih nacista.
Ukrajinski nacisti su bili poslednja vea grupa koja je kriom prebaena direktno preko britanske
teritorije. Uz pomo biskupa Buka, andruk se dogovorio o evakuaciji galicijskih esesovaca u
Kanadu i Australiju. Britancima se oduio na taj nain to je preuzeo vostvo nad grupom Prometej.
Grupa je, da bi sve imalo demokratski prizvuk, promenila ime u "Liga atlantske povelje Prometej".
Ali je, bez obzira na ime, to ostala ona ista paravan grupa koju je kontrolisao ef SIS-a ser Stjuart
Menzis, grupa koja je prila SS-u, a zatim se vratila Britancima. Propagandna mo Prometeja je do
1946. godine bila ve skoro sasvim spremna za borbu protiv komunista.87
Direktno krijumarenje veeg broja nacista postalo je rizino za Britaniju. Ne samo to se
Parlament zainteresovao za pravu prirodu galicijske SS jedinice ve je i obavetajna sluba SAD
poela da uvia da je Prometej slabo maskirani britanski pokuaj ponovnog naoruavanja ukrajinskih
nacista pod maskom Poljske armije generala Andersa u Italiji.88
Osim toga, ta maska je bila pomalo preterana. Andersove snage su primile begunce iz beloruske
SS divizije Belarus i Ukrajince, tako da su njihovi logori bili prepuni. Vatikan je bio velikoduan, ali

u njegovim samostanima nije bilo dovoljno prostora za nove regrute. Kako je predstojalo povlaenje
saveznika iz Italije, neto se moralo uiniti sa preostalim nacistima do tog dana 1947. godine, kada e
Italijani moda morati da ih izrue kao ratne zloince.
Pribliavanje dana kada e Italijani ponovo preuzeti kontrolu nad svojom teritorijom uticalo je da
vie britanskih diplomata meka srca zauzme odluniji stav. ak su i Pavelieve ustae osetile
blagotvorni efekat ukrajinskog talasa. Jo u maju 1947. godine Forin ofis je prebacivao Vatikanu zbog
pruanja zatite ustaama:
Bilo bi mi drago ako biste ukazali Dravnom sekretarijatu (Vatikana) da su one osobe koje su
aktivno radile za Pavelievu ustaku vladu podravale i odobravale jedan reim koji se izrugivao
principima humanosti i pratao svireposti kakve nisu zabeleene ni u jednom periodu ljudske
istorije.89
Ve u novembru, Forin ofis je sasvim promenio svoj stav. Umesto da kritikuje Vatikan, diskretno je
traio pomo da se ustae kriom prebace izvan Italije:
Vlada Njegovog velianstva se obratila Vatikanu molbom da pomogne pri prebacivanju sivih u
Junu Ameriku bez obzira na to to jugoslovenska vlada trai njihovo izruenje.90
Iako je upotrebljena ifrovana re, nema sumnje da su begunci u stvari nacisti za kojima se traga.
Re "sivi" koristili su zapadni Saveznici da oznae saradnike nacista. Re "crni" je oznaavala ratne
zloince za koje postoji zahtev za ekstradiciju. "Beli" su bili rtve nacistike opresije - Jevreji, ljudi
odvedeni na prinudni rad, logorai itd. "Beli" nisu morali da putuju kriom jer im je Meunarodna
organizacija za pomo izbeglicama davala isprave i sredstva za legalno nastanjivanje. Samo je
"crnima" i "sivima" bila potrebna pomo Vatikana da bi napustili zemlju. Oni su bili ilegalni
doseljenici.
Da bi pomogli Vatikanu, Britanci su promenili pravila i oko "crnih" svrstali u "sive", to je veoma
razgnevilo brigadira Meklina koji je za vreme rata bio u Jugoslaviji. I dok su mu Ukrajinci bili
simpatini, prema hrvatskim ustaama je gajio fanatinu mrnju. Bio je veoma rigorozan kada je
kontrolisao jugoslovenske naciste. Ovog puta se nije oslanjao na izmiljene prie samih zarobljenika.
Znao je, i to iz prve ruke, ta su radili Pavelievi sledbenici.
Budui da je Meklin bio na elu Kontrolne komisije, njegova tvrdoglavost je mogla da pokvari
plan izvlaenja nacista iz Italije. A jo gore je bilo to to je Meklin poeo da uvia da njegovi
pretpostavljeni doturaju strogo poverljive izvetaje o radu komisije sveteniku Draganoviu, koji
onda upozorava ustae da se sklone pre hapenja. Dobri brigadir je postao preterano sumnjiav.
Reenje je bilo jednostavno: Meklinu treba doskoiti na taj nain to e za celu stvar biti zaduen
neko sa veim ovlaenjima od njega. Za to je uvek bilo na raspolaganju dosta prijateljski nastrojenih
Amerikanaca, spremnih da pomognu.
Juna 1942. godine amerika i britanska vlada izdale su strogo poverljivi dokument poznat pod
oznakom FAN 757. U njemu su se sloile da ubudue kontrolu nad nacistima vri Zajedniki istrani
komitet. Italija je, na kraju krajeva, zajedniki problem saveznika, pa prema tome niko ne bi mogao
da prigovori zbog uea Amerikanaca u postupku kontrole. Sve je delovalo tako nevino.
A u stvarnosti, koju ilustruju telegrami Stejt departmenta, sve je bilo cinina igra kojom se
prikrivalo da Vatikan kriom prebacuje takozvane "sive" naciste u Argentinu, pre nego to dou pod
udar kontrole. Sredinom 1947. godine oni Amerikanci koji su u ovo bili umeani koristili su vojne
kanale za svoje strogo poverljive poruke, kako bi se izbeglo da se otkrije ovaj sporazum izmeu
Britanije i Vatikana. Politiki savetnik SAD u Leghornu u Italiji je 7. juna 1947. godine obavestio
Stejt department:

Razgovarao sam o dokumentu FAN 757 sa britanskim kolegom. Podrazumeva se da e kontrolori

dati Vatikanu imena i podatke onih osoba koje su neprihvatljive za kontrolu. Izgleda mogue da se kao
rezultat ovog aranmana desi da u Argentinu prebacimo veliki broj osoba (koje bi se na kontroli
pokazale kao crne ili sive). Da bi se izbegli mogui nesporazumi i zbrka, verujem da bi trebalo
jasno utvrditi da li se moraju kontrolisati svi neprihvatljivi... ili samo oni koje Argentinci odbiju da
prime... ova druga alternativa bi znatno smanjila obim posla... i reila bi problem naina tretiranja
sivih.91
Stejt department SAD nije mogao da prihvati da se ratni zloinci svrstani u kategoriju "crnih" alju
preko vatikanskog Pacovskog kanala:
Takva akcija moe da se preduzme samo za bele i sive, s tim to je za sive bolje da se to obavi
pre formalnog svrstavanja, kako bi im se olakao odlazak.92
Celokupna prepiska FAN 757 (polovina smetena u Londonu, ostatak u Vaingtonu) razotkriva
diplomatiju kao sauesnika Vatikana u spaavanju nacista. Kontrola je bila jedna velika farsa. Nacisti
su urno poveravani Vatikanu pre nego to bi i "formalno bili proglaeni za naciste". Iako Vatikan
ponekad nije znao pravu istinu o ratnoj prolosti putnika, dosijei pokazuju da su zvaninici Vatikana
svesno pomagali zapadu da prokrijumari poznate nacistike kolaboracioniste.
Poslednji nacisti su poli na dugako putovanje u slobodu iz Rima. Otili su iz Italije pre
povlaenja saveznika. Tako je izbegnuta izuzetno neugodna situacija. Poveao se broj "boraca za
slobodu" protiv komunizma. Diplomate u Londonu, Vaingtonu i Vatikanu obavile su svoj posao
izuzetno dobro. Svi oni snose svoj deo krivice za ono to je usledilo u toku hladnog rata.
Do povlaenja saveznika iz Italije Britanci su ve dobro odmakli u poslu udruivanja svih paravan
grupa koje su za vreme rata kontrolisali nacisti. Intermarijum, Prometej, Abramikova frakcija i
Banderin OUN su se ujedinile u Antiboljeviki blok nacija.93 Njihovi lanovi su se raselili po
celom svetu i nastanili u prijateljskim zapadnim zemljama. Zapad nikada nee saznati ko su bili pravi
nacisti u tim grupama, a ko dvostruki agenti. Do godine je u Intermarijumu otkriveno nekoliko
komunista, to su Amerikanci saznali od Ferenca Vajte, koji je bio veza Vilijama Gauena u
nacistikoj Maarskoj.94

Zakljuak
Mi ne tvrdimo da je ova pria o vatikanskim Pacovskim kanalima kompletna. Analiza arhivskih
dosijea lii na pokuaj da se na drvo sa kojeg je snana oluja otrgla listove ti listovi vrate na one
grane s kojih su otrgnuti.
Nije nam bila namera da damo sliku jednog stabla, ve da iscrtamo obrise ostataka jedne ume.
Tamo gde je istorija iskorenila delove ume i napravila provalije meu narodima, nekada tajni
dosijei iz raznih delova sveta ukazuju kojim putem je protutnjala kataklizma koja je te provalije
stvorila. Trag upropaenih poduhvata i prikrivenog razaranja neumoljivo nas vodi ka Rimu. U srcu
kataklizme je bio Vatikan.

Austrija
Austrijski dosijei sa kojih je skinut embargo potvruju da je posleratna austrijska vlada
podravala planove Vatikana za oivljavanje Intermarijuma. Po jednom izvoru, austrijska veza za
Intermarijum bio je Kurt Valdhajm.1 Ako je to istina, onda bi se mnogo tota razjasnilo. Valdhajm
kae da nije bio umean u ratne zloine prilikom krvavog masakra na Kozari 1942. godine, ve da je
u to vreme bio daleko odatle i da je radio u nemakoj intendantskoj slubi u zapadnom delu
Jugoslavije. Prikupljanje hrane teko moe da se svrsta u zloin, ali pokazuje da je Valdhajm imao
priliku da se tada upozna sa svetenikom Draganoviem, kome je bila poverena nasilna rekvizicija za
potrebe ustaa u zapadnoj Bosni, u vreme ofanzive na Kozari.2 Valdhajm je ostavio dobar utisak na
Pavelia, koji ga je odlikovao srebrnom medaljom sa vencem od hrastovog lia za zasluge uinjene
u to vreme, na tom podruju.
Valdhajmov nekadanji pretpostavljeni je kasnije potvrdio da je trebalo da obavetajne slube
Saveznikih zemalja onemogue Valdhajma da se zaposli u austrijskom Ministarstvu inostranih
poslova.3 Zet Alena Dalsa je 1945. godine dao austrijskoj vladi sasvim iskrivljeni izvetaj o
Valdhajmu u kome se ne pominje njegova prolost u vojsci.4
Namerno ili sluajno, Valdhajm je oznaen kao osoba podobna za austrijski diplomatski kor u
vreme kada je njegova vlada stalno zatvarala oi pred ustakom teroristikom mreom na njenom tlu i
ak je dozvoljavala pripadnicima te mree da otvoreno regrutuju svoje pristalice u logorima za
raseljena lica. I sam Draganovi je kasnije postao dravljanin Austrije pre svog povratka u
Jugoslaviju.
Komunistike zemlje su utale o Valdhajmovoj prolosti i dale su mu glasove koji su mu bili
neophodni da bi pobedio svog protivkandidata i da bi postao Generalni sekretar UN.
Zapadnonemaka tampa je kritiki razmotrila Valdhajmov dosije u UN i sada se pita za koga je on u
stvari radio. Treba meutim primetiti da jugoslovenske glasine o Valdhajmovom tajnom nacistikom
dosijeu nisu nikada bile proverene.
Prema amerikim obavetajnim dosijeima, neko iz austrijskog ministarstva inostranih poslova
pomagao je vatikanske tajne operacije posle rata. Identitet te osobe e se saznati samo ako austrijska
vlada bude sprovela nezavisnu istragu i prouila one dosijee koji su jo uvek pod embargom.

Sjedinjene Amerike Drave

Avet vatikanskih Pacovskih kanala jo uvek proganja amerike politiare. U oekivanju sigurne
pobede svog kandidata na amerikim izborima 1948. godine, Alen Dals je rekao svom prijatelju
Frenku Vajsneru da nastavi da prebacuje naciste preko Pacovskog kanala. Vei deo posla oko
pripreme lanih isprava za pridolice bio je ve u toku kada je stigla vest da je Truman ponovo
izabran. Dalsa je ta vest sigurno uzdrmala. To je znailo da e morati da eka jo etiri godine da
stane na elo organizacije CIA. Vajsner je svakako bio prestravljen, jer je bio svestan da je
vatikanski Pacovski kanal njegovom zaslugom postao ilegalni kanal za doseljavanja u Ameriku, pod
ifrovanim nazivom operacija "Crveni kamen".
Prvi nacistiki agenti Intermarijuma stigli su u Ameriku 1949. godine, posle dugog putovanja.
Doekao ih je "Karmel Ofi (Carmel Offie), slubenik OPC-a, kome je posao u Stejt departmentu bio
pokrie za pijunsku aktivnost. On je bio zaduen da se brine o smetaju i ishrani brojnih emigranata
prispelih u okviru operacije 'Crveni kamen'".5 Ofi je pre toga bio unapreen i postavljen za
Vajsnerovog pomonika za "poslove sa emigrantima". Uspeo je da zaposli neke naciste kao spikere u
Radio-Slobodi i Glasu Amerike.
Ofiju su bila poznata pravila igre. Jo ranije je pomogao Vatikanu da lanovi "verske misije"
(Hudal i Draganovi) dobiju putne isprave za posetu zarobljenikim logorima.
Kada je Alen Dals 1953. godine konano postao prvi ovek agencije CIA, on i Vajsner su bili ili
previe glupi da vide istinu. Po reima jednog biveg obavetajca, "zavrni udarac" je zadat kada je
Vajsner preuzeo niz obavetajnih mrea i ukljuio ih u CIA.6 Po jednoj proceni, oko 10.000
nacistikih ratnih zloinaca je ulo u Sjedinjene Amerike Drave posle Drugog svetskog rata.7
Naravno, uvek je postojao mali broj upuenih u prljavu tajnu o nacistima. Dok je Nikson bio na
vlasti, Stejt department je tajno obavestio australijsku vladu da se u Americi zatvaraju oi pred
ustaama, jer su korisni za pridobijanje glasova etnikih grupa "na saveznim, dravnim i gradskim
izborima".8
Niksonov Stejt department je preduzeo samo jednu stvar kada su u pitanju nacisti: diskretno je
upozorio nekoliko amerikih politiara da ne prisustvuju nikakvim hrvatskim proslavama na dan 10.
aprila, jer to je prilika kada ustae slave dan osnivanja Pavelieve marionetske drave pod
Hitlerovim pokriem. Ovo upozorenje izgleda nije nalo svoj put do guvernera Ronalda Regana. On
je 10. april proglasio Danom hrvatske nezavisnosti u Kaliforniji, a kasnije se, sad ve kao
Predsednik, slikao ispred Bele kue sa istaknutim bivim faistima i ratnim zloincima iz ABN-a.
Iako je Jaroslav Stetsko doiveo osudu od strane Stejt departmenta i agencije CIA, ipak su ga Regan i
voe nekoliko drugih zemalja Zapada primali kao uvaenog gosta.
Teko je poverovati da Dord Bu ne zna ba nita o hrvatskim teroristima, jer su upravo oni oteli
jedan ameriki putniki avion dok je on bio na elu agencije CIA. I pored toga Predsednik Bu pravi
iste "greke" kao Regan: njegov tab za predizbornu kampanju je odtampao kalendar u kome je 10.
april oznaen kao Dan hrvatske nezavisnosti. Osim toga, osobama za koje se zna da su faisti
dozvoljeno je da sprovode program "prikupljanja etnikih glasova" u toku izborne kampanje 1988.
godine.
Mnoge politiare, ukljuujui i Ronalda Regana, sa Pacovskim kanalima povezuju veoma
neugodne veze. U Arhivu SAD postoji filmski urnal iz 1950. godine koji prikazuje Regana kako
naivno skuplja novac za jednu od Dalsovih grupa koja je sluila za pranje novca namenjenog
"borcima za slobodu". Reganov ef obavetajne slube Vilijam Kejsi (William Casey) bio je na elu
jedne takve grupe, Meunarodnog komiteta za osloboenje, koja je pomagala beguncima da ree
probleme u novoj sredini. Moda Oliver Nort (Oliver North) nije morao da smilja nain za pranje

novca u aferi sa finansiranjem "kontraa" u Nikaragvi. Moda je samo oponaao nain koji su jo
ranije primenili Kejsi i Regan.
Pacovski kanali su, po svemu sudei, i danas prisutni u Americi.

Nemaka
Meu nacistikim naunim dostignuima koja izazivaju moralne nedoumice su i nervni gasovi
sarin, tabun i soman. NATO je kasnije ove otrovne gasove nazvao G-serijom, a toliko su efikasni da i
Sovjeti i Zapad jo uvek koriste istu formulu za njihovo pravljenje. Britanci su, prema podacima iz
njihovih arhiva, ispitivali 1945. godine jednog oveka po imenu Mengele o hemijskom oruju. Ne zna
se da li je ovde re o Jozefu Mengeleu ili njegovom bratu Karlu. Treba znati da su uz saglasnost
Amerikanaca svi nemaki strunjaci za bakterioloki i hemijski rat predati na uvanje Britancima.9
Postoje indirektni dokazi da su se Britanci nagodili sa Mengeleom da bi dobili formule nervnih
gasova. Jozef Mengele je iznenada napustio svoje skrovite, preao u sovjetsku zonu, iako je bio ratni
zloinac za kojim je raspisana poternica, i doneo pun sanduk hartija koje je zakopao neposredno pred
kraj rata. Uskoro zatim su Mengeleov brat, svetenik i saradnik-istraiva na Institutu Kajzer Vilhelm
puteni iz pritvora i dozvoljeno im je da se vrate na svoje civilne poslove bez obzira na nacistiku
prolost.10
Sam Mengele je produio u Italiju i odatle emigrirao u Argentinu. Po reima Ive Omranina,
Draganovievog pomonika u radu na Pacovskim kanalima, "hiljade" nemakih naunika su eleli da
emigriraju u Junu Ameriku, i to im je omogueno. Kada su Amerikanci shvatili u kojim koliinama
Staljin proizvodi nervni gas, i sami su zaposlili nekoliko nemakih strunjaka. ak je i ef fabrike I.
G. Farben doveden u Ameriku da bi gradio fabrike gasa smrti, zajedno sa nekolicinom vetih
projektanata. Poto su ispunili svoj zadatak, dozvoljeno im je da se vrate u Zapadnu Nemaku i da
ponovo obavljaju svoje ranije poslove.11

Velika Britanija
Britanija je jedina zapadna zemlja koja ve pola veka odbija da stavi na uvid javnosti svoje
obavetajne arhive. Postoji valjan razlog za to. Autorima ove knjige stalno je uskraivan pristup
amerikim dokumentima sa obrazloenjem da bi njihovo obelodanjivanje izazvalo neprilike za jednu
inostranu vladu. Kada su autori pitali ko to uskrauje dokumenta o nacistima, data im je kopija pisma
od britanske ambasade u Vaingtonu. Britanska vlada je uvar poslednjih tajni hladnog rata i
oajniki pritiska saveznike da i oni dre poklopac sputen.
Dokumentarna serija, koju su autori napravili o nacistima koji ive "tamo dole" u Australiji,
dobila je pohvale od australijske vlade kao podsticaj da se ponovo otvore sluajevi koji se tiu
ratnih zloina. Kada je jedan od autora zatraio dozvolu od agencije CIA da obavesti Australiju o
nekim pojedinostima u vezi sa tajnim dolaskom nacista u tu zemlju, CIA je iz njihovog pisma
izbrisala toliko delova da je ono, sa svim tim prazninama, liilo na vajcarski sir. Autori su zatim
ponudili Australijancima da im dostave one informacije sa kojih je skinut embargo o ulozi britanske
obavetajne slube u pruanju zatite nacistikim beguncima poslednjih etrdeset godina. Australijski
islednik je na to reagovao kao da ga je ujela zmija.
Ljudi koji u Australiji, Britaniji i Kanadi istrauju ratne zloine ograniavaju istragu samo na

otkrivanje nacista koji ive u okviru njihove jurisdikcije. Niko ne istrauje ko je pomogao nacistima
da tamo dou. Jedan od autora je svedoio pred amerikim Kongresom 1985. godine o tome kako su
Britanci pomagali nacistiku emigraciju. Generalni knjigovodstveni ured SAD izdao je izvetaj u
kome se nalazi potvrda za nae optube da su amerike obavetajne slube titile naciste koji su pre
toga radili za izvesnu savezniku zemlju, ali je izbrisano svako pominjanje Britanije. Jedino u emu
su Britanci bili uspeni je sakrivanje vlastitog neuspeha.
Ali ovo je vreme dokumenata, vreme u kojem nema vie tajni, samo se postavlja pitanje kada e
se doznati ono to je jo uvek skriveno. Ljudi u arhivama u Vaingtonu, Rimu, Otavi, Londonu i
Kamberi oslobaaju jedan po jedan "naizgled bezopasan dokument", a iz njih se raaju obrisi
Pacovskih kanala. Iza nacista je stajao Vatikan.

Vatikan
Pod reju Vatikan podrazumevamo samo onu malu tajnu druinu svetenika i diplomata koji su
aktivno radili na Pacovskim kanalima. Trudili smo se da u prethodnim poglavljima izloimo samo
injenice, i to na neposredan nain. Sada bismo eleli da iznesemo svoje miljenje i zakljuke. Neke
nae optube su teke, ali ponavljamo da se one odnose samo na one nedostojne birokrate koje su
vodile politiku Vatikana.
Nae je miljenje da papa Pije XII i ovani Montini (kasnije papa Pavle VI) nisu uvek trpeli
udarce sila koje nisu mogli da kontroliu. U mnogo sluajeva oni su sami zasluni za ono to ih je
zadesilo, ili su ak bili aktivni sauesnici u tuim zloinima. Voa svake drave, pre ili kasnije, uvek
mora da stane pred sud istorije, a od toga nije izuzet ni prvosvetenik. Kada je papa preuzeo svetovnu
vlast koju mu daje trea papska kruna, postao je podloan svetovnim merilima odgovornosti, a tu je
jedini sud javno mnjenje.
injenice jasno kau da ono to je papa uradio posle rata bilo je strano. Umesto da se u
Argentinu kriom prebacuju Jevreji koji su ostali bez doma, preko Pacovskih kanala su, izmeu
ostalih, otili Ajhman (Eichmann), Paveli i tangl (Stangl). Umesto da se odrekne biskupa Hudala,
Vatikan ga je zamenio manje upadljivim, ali daleko efikasnijim i vetijim operativcem u liku
svetenika Draganovia. Umesto meunarodne pravde Vatikan je podravao Intermarijum i brojne
emigrantske nacistike grupe. Svet je takve odluke Vatikana skupo platio.
Vatikan je posle Drugog svetskog rata poinio zloin. Dokazi su neoborivi: Vatikan je pomagao
beguncima da izbegnu pravedno suenje. Pacovski kanali su stvoreni u nameri da se pomogne i
podstakne spaavanje nacistikih ratnih zloinaca za kojima je raspisana poternica. Hudalova
naklonost prema nacistima bila je poznata jo mnogo pre 1945. godine, a on je uprkos tome zadrao
svoj visoki poloaj. Njegovom nasledniku sveteniku Draganoviu pomagalo je nekoliko crkvenih
redova koji su tampali lane line isprave, nabavljali pasoe Crvenog krsta i obezbeivali prevoz
ljudima pod lanim imenima. To nisu bila dela hrianskog milosra. Tajnim spaavanjem nacista
nemoralno su zloupotrebljene legitimne dobrotvorne organizacije Crkve.
Neznanje u ovom sluaju ne moe da se prihvati kao odbrana, jer je papa Pije XII bio sasvim
svestan zloina koje je poinio Ante Paveli. A ni Paveliev sluaj nije bio usamljen. Pacovski
kanali su radili efikasno bez obzira na zloine koje su begunci poinili protiv oveanstva. Papa je,
da je to eleo, mogao da sazna njihova prava imena od Draganovia. Provala u Draganovievu
kancelariju otkrila je da on uva spiskove lanih i pravih imena begunaca. Papine diplomatske poruke
otkrivaju njegovo posredovanje i uzimanje u zatitu ratnih zloinaca. Meu preivelim svedocima,

kako meu crkvenim tako i meu obavetajnim zvaninicima, vlada jednoduno uverenje da je
Vatikan znao da su osobe kojima prua zatitu nacisti.
Neovlaeno ponaanje takoe ne moe biti argument odbrane jer su Pacovski kanali bili
produetak tajne vatikanske diplomatije. Dosijea u SAD i Britaniji potvruju da je od Vatikana
traeno da prokrijumari saradnike nacista, takozvane "sive", i daje on to uinio. Postojipraktino
jednoduna saglasnost meu preivelim svedocima da je Draganovi imao zvanino odobrenje sa
najvieg mesta za svoj rad. Jedan kljuni svedok izjavio je da je Montini traio od Draganovia da
izbavi begunce. Obavetajni dosijei u nekoliko zemalja potvruju da su ljudi u samom vrhu Vatikana
odobravali i usmeravali spaavanje odbeglih ratnih zloinaca.
Pacovskim kanalima je nastavljeno spaavanje ratnih zloinaca sve do sredine 50-ih godina iako
im nije vie pretila repatrijacija. Ali ta je sa Ajhmanom, tanglom i Raufom, izmeu ostalih? ta je
sa mnogim nemakim i austrijskim nacistima koje nisu traili Sovjeti ni njihovi saveznici? Zapadni
sudovi su bili sramno popustljivi, pa je kanjena samo aica takvih.12
Vatikan je skrivao i one naciste koji su osueni za vreme postojanja demokratskih vlada u
Maarskoj i ehoslovakoj. Pacovski kanal nije bio namenjen spaavanju nevinih, ve samo krivih.
Nevinima nije bio potreban lani identitet. Zato smatramo da postoji obilje dokaza da se Vatikan
osudi zbog spreavanja pravde.
Agenti Vatikana su svesno uzimali pasoe koji su kraom ili prevarom pribavljani od
Crvenogkrsta. Raspoloivi dokazi samo indirektno ukazuju da su Fransoa Ponse i kasnije Alen Dals
bili sauesnici u krai. Ali Draganovi je znao da je roba ukradena. I ne samo to, on je falsifikovao
line isprave, to je bio deo istog nepotenog plana.
Dokazano je da je biskup Roman prao novac na crnoj berzi u vajcarskoj, i da taj novac
predstavlja deo ili celokupno ustako opljakano blago koje je izneto iz Jugoslavije, kriom, uz
pomo rimske crkve. Draganovi je priznao da je deo ovog novca uzeo za Vatikan.
Dokazi govore da je novac za Pacovske kanale poticao od zlatnih poluga iz Pavelievog ratnog
plena. U jednom dosijeu se sugerie da je to blago bilo vlasnitvo Hrvatske katolike crkve, ali to
nije istina. Pavelievo blago su inile zlatne poluge i zapadna valuta, a ne odore ukraene draguljima
ili dragoceni putiri. Osim toga, ak i kada je zlato bilo izvan domaaja komunista, Draganovi je i
dalje za njega polagao raune ustakim zvaninicima. Mi smatramo da ima dovoljno dokaza da se
Vatikan optui za primanje ukradenih dobara i stavljanje u promet dokumenata pribavljenih kraom
ili prevarom.
Dokazi jasno govore da je Vatikan krio diplomatske norme ponaanja. Odbegli ratni zloinci
prevoeni su automobilima sa diplomatskim tablicama da bi se izbeglo njihovo hapenje. Visoki
slubenici vatikanske diplomatije intervenisali su kod Saveznika da biskup Hudal, svetenik
Draganovi, biskup Buko i drugi dobiju slubene putne isprave koje su im omoguile da organizuju
beanje Pacovskim kanalom, pod maskom vrenja verskih dunosti. Vatikanova zvanina
ekstrateritorijalnost, koja mu je de facto pruala imunitet, upotrebljena je za privremeni smetaj ratnih
zloinaca. Vatikanski diplomatski kanali su omoguili da Hudal, Draganovi, Buko i drugi, lano se
predstavljajui, izdejstvuju oslobaanje nacistikih ubica i njihovih saradnika.
Neznanje ne moe da bude opravdanje, kao to smo ve ranije izloili. Pacovski kanali ne bi
mogli da opstanu bez diplomatske zatite Vatikana. Vatikanske diplomate su svesno prebacivale
naciste u druge zemlje i time krile imigracione zakone tih zemalja. A to je upravo i bila svrha
Pacovskih kanala. Time to je Vatikan zatvorio oi pred nacistikim zloinima pomogao je da se
kasnije dese sve nesree koje su nas zadesile za vreme hladnog rata.

Vatikan se ne moe osloboditi krivice opravdanjem da je sluajno pogreio jer je vrlo dobro znao
ta radi. Papa Pije XII i Montini bili su iskusne diplomate, a bavili su se stratekim i diplomatskim
inicijativama.
Mi verujemo da dokazi optuuju Vatikan da je pruao pomo ratnim zloincima, rukovao
ukradenim dobrima i krio meunarodne norme ponaanja u diplomatiji.
Priznajemo da e ova knjiga pozlediti stare rane i baciti novo svetlo na odnos Vatikana prema
holokaustu. Postavie se pitanje kako je Vatikan mogao da uini toliko mnogo da bi pomogao
nacistima za vreme hladnog rata, a toliko malo da bi zatitio njihove rtve. Zato je papa Pije XII
svoju politiku utanja o Jevrejima zamenio 1945. godine otvorenim stajanjem na stranu nacista? Zato
nisu postojali tajni putevi spaavanja iz Auvica? Zato je Vatikan davao lane pasoe nacistima,
kada su njegovi zvaninici retko izdavali lane krtenice Jevrejima? Da li su Pacovski kanali
svedoanstvo dvolinosti, ili, jo gore, potvrda dvostrukih, antisemitskih merila? Svesni smo da nai
dokazi protiv pogrenog ponaanja Vatikana u hladnom ratu pokreu nova i tea pitanja o njegovom
ponaanju za vreme holokausta, a to je da je poinio zloin protiv oveanstva.

Izjave zahvalnosti
Mnogi ljudi su nam pomogli prilikom pisanja ove knjige, tako da je nemogue da se svima
zahvalimo, delom zbog nedostatka prostora, a delom zato to su mnogi eleli da ostanu anonimni.
Posebno smo zahvalni mnogim bivim i sadanjim slubenicima zapadnih i komunistikih vlada koji
su nam nenametljivo davali informacije, dokumente, indicije i savete. Njihovidentitet mora da ostane
skriven, ali naa zahvalnost im nije uskraena.
Ovo delo ne bismo mogli ni da zaponemo da nam nisu stajali na raspolaganju strpljenje i
istrajnost arhivskih slubenika iz celog sveta, a posebno onih iz Dravnog arhiva u Londonu i iz
Nacionalnog arhiva SAD, gde su nam Don Tejlor iz Savremenog vojnog odeljenja i Seli Marks iz
Diplomatskog odeljenja pruili veoma veliku pomo.
Kristofer Simpson je bio izuzetno velikoduan i dozvolio nam je da se sluimo njegovim privatnim
belekama koje je sakupio pripremajui svoju knjigu Blowback. Demsu Uolstonu se takoe
zahvaljujemo za njegov strpljiv istraivaki rad u Italijanskom arhivu u Rimu, kao i brojnim
slubenicima Rimokatolike crkve i Vatikana koji su nam pruili podrku u jednom segmentu
istraivanja. Iako oni ne ele da im pomenemo imena, njihova pomo se ogleda u tekstu.
Treba napomenuti da smo se mnogo trudili da dobijemo podatke samog Vatikana o dogaajima o
kojima se ovde govori, ali nam je uskraen pristup svim znaajnim dosijeima. U Tajnom arhivu
Vatikana istraivaima je zabranjen uvid u sva dokumenta nastala posle 22. januara 1922. godine.
Zahvaljujemo se zvaninom istoriaru Vatikana, sveteniku Robertu Grejemu, na pokuaju da popuni
neke praznine koje su rezultat te zabrane, i na odgovorima na naa brojna pitanja.
Brojni ljudi su nam pruili dragocenu pomo tako to su preveli na engleski jezik stotine stranica
raznih dokumenata sa mnogih jezika. Njihov rad nam je omoguio da prezentiramo obilje materijala
iz velikog broja izvora. Posebno se zahvaljujemo Poli Gruden za prevoenje materijala sa
srpskohrvatskog i slovenakog jezika i Klaudiji Taranto za prevoenje sa italijanskog. Pjer Vikari je
obavio i snimio mnoge razgovore do kojih ne bismo mogli da doemo ni na koji drugi nain.
eleli bismo, na kraju, da zabeleimo da bez obzira na brojne savete koje smo tokom rada dobili,
za sve greke, propuste i nedostatke ove knjige snosimo krivicu iskljuivo nas dvojica.
MarkArons i Don Loftus, Novembar 1990. godine

Fusnote
1. Avet nad Evropom
1. "A Survey of Modern Trends in Papal Diplomacy", studijski rad Stejt departmenta, USNA, RG
59, 866A.00/3-2448
2. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofisu, 6. januar 1932, PRO FO 371 16400
3. "The policy of the Catholic Church in the Danube Valley", Foreign Research and Press Service,
Balliol College, Oxford, 21. oktobar 1942, PROFO 371 33434
4. Ibid.
5. Pismo Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofisu, 31. decembar 1938, PRO FO 371
23810, Chadwick, Britain and the Vatican during the Second World War, str. 25-7; i Falconi, The
Silence of Pius XII, str. 96.
6. Dobar prikaz Paelijeve karijere nalazi se u Pallenberg, The Vatican From Within.
7. Pallenberg, The Vatican From Within, str. 123-4; i beleka Centralne obavetajne grupe od
nepoznatog (cenzurisanog) izvora za Deka D. Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA,
RG 59, 866A.404/10-2446
8. Falconi, The Silence of Pius XII, str. 95.
9. TelegramStejt departmenta SAD upuen linomzastupniku predsednika SAD pri Svetoj Stolici,
25. oktobar 1944, Myron Taylor Papers, USNA, Box 4
10. "Informal Notes Concerning Communistic Peril After the War by H. E. Monsignor Tardini May
30. 1943, jedan od dokumenata u "Memoranda Concerning Vatican, Czechoslovakia, Germany,
Hungary, Italy, Poland, Rumania, Russia, Yugoslavia, Austria, 1941 do 1946", od Majrona Tejlora
Stejt departmentu, 4. septembar 1946, USNA, RG 59, 121.866A/9-446.
11. "Confidential notes on the situation in the Russian-occupied zone of Berlin - (april, maj, jun
1945)", prikljuene pismu Svete Stolice Stejt departmentu, 15. oktobar 1945, USNA, RG 59,
740.00119 Control (Germany)/10-1545
12. Memorandumi od 15. marta i 16. oktobra 1944, USNA, RG 319, ABC, Box 73
13. Izvetaj o istrazi Alberta Hartla, 17. maj 1946, USNA, RG 59
14. Izvetaj iz oktobra 1945, USNA, RG 226, Records of the Office of Strategic Services, XL
24218
15. Memorandumi od 18. decembra 1947. i 5. januara 1948, USNA, RG 59, 866A.20200/12-1847
16. "Memorandum on Reported 'Christian Front'", priloen uz beleku od 29. aprila 1948, od Svete
Stolice Stejt departmentu, USNA, RG 59, 866A.20200/4-2948
2. Biskup Hudal i prvi talas
1. Ovaj prikaz je zasnovan na razgovorima Gite Serenji sa tanglom, u Into that Darkness, str. 289.
2. Ibid.
3. Ibid.
4. Ibid.
5. Ibid.
6. Ibid.

7. Razgovor sa Simonom Vizentalom, Be, 21. februar 1985.

8. Svedoenje gospoe tangl na suenju njenom muu u Diseldorfu, navedeno u Sereny, Into that
Darkness, str. 357.
9. Razgovor sa Simonom Vizentalom, Be, 21. februar 1985.
10. Ibid.
11. Ibid.
12. Razgovor sa ocem Grejemom, 15. april 1985.
13. Na primer, u jednom pismu napisanom za vreme rata Hudal se sea da je "govorio u gradu
Trijeru novembra 1934, u okviru niza predavanja u Nemakoj", USNA, RG 226, Records of the
Office of Strategic Services, Izvetaj od 2. septembra 1944, 95157
14. Alois Hudal, Die Grndlagen des Nationalsozialismus; eine ideengeschichtliche Untersuchung,
Johannes Gnther, Leipzig, 1937, str. 9.
15. Erika Weinzierl, "Austria: Church, State, Politics" u Richard Wolff i Jorg Hnsch (urednici),
Catholics, the State and the European Radical Right 1919-1945, Columbia University Press, New
York, 1987, str. 23.
16. USNA, RG 226, Records of the Office of Strategic Services, Izvetaj od septembra 1944,
95157
17. Ibid.
18. Karlheinz Deschner, Ein Jahrhunder Heilsgeschichte; Die Politik der Papste im Zeitalter der
Weltkriege. Von Pius XII 1939 bis zu Johannes Paul I 1978, Kiepenheuer und Witsch, Kln, 1983, str.
135, 359.
19. Pismo Centralne obavetajne grupe, izvor nepoznat (cenzurisan) za Deka D. Nila, Department
of State, 24. oktobar 1946, USNA, RG 59, 866A.404/10-2446; pismo od svetenika Roberta
Grejema, 22. januar 1990; i Pallenberg, The Vatican From Within, str. 185-90.
20. Alois Hudal, Rmische Tagebcher: Lebenberichte eines alten Bishofs, Leopold Stocker,
Graz/Stuttgart, 1976, str. 317; razgovor s rektorom "Anime" Nedbalom, Rim, 13. maj 1989; pismo od
svetenika Roberta Grejema, januar 1990; i Pallenberg, The Vatican From Within, str. 186.
21. Razgovor s ocem Grejemom, 15. april 1985.
22. Vidi Blet et al., Les Actes et Documents du Saint Sige relatif a la Seconde Guerre Mondiale; i
Sereny, Into that Darkness, str. 303.
23. Sereny, Into that Darkness, str. 305.
24. Alfred Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufgebot des Abendlandes", neobjavljeni
rukopis, str. 73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreichischen Widerstandes
25. Anton Szanya, "Alois Hudal Zum100 Geburstag eines Gern vergessenen sterreichers", Der
Freidenker, godina 15, broj 4, 1985, str. 12; i pismo od svetenika Roberta Grejema, januar 1990.
26. Persche, "Die Aktion Hudal; Das letzte Aufgebot des Abendlandes", neobjavljen rukopis, str.
73, u posedu Dokumentationsarchiv des sterreichischen Widerstandes
27. Razgovor s rektorom Nedbalom, Rim, 13. maj 1989.
28. Ibid.
29. Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews, Homes & Meier, New York, 1985, str.
333-4.
30. Werner Brockdorff (Alfred Jarschel), Flucht vor Nrnberg, Welsermuhl Verlag, Wels/Munich,
1969, str. 25-6. Za pojedinosti u vezi s Raufovim zadatkom u Italiji, vidi Hilberg, The Destruction of

the European Jews, str. 668.

31. Sereny, Into that Darkness, str. 321.
32. USNA, RG 226, Records of the Office of Strategic Services, Izvetaj broj 88819
33. Memorandum Centralne obavetajne grupe od neznanog (cenzurisanog) izvora, za Deka D.
Nila, Department of State, 24. oktobar 1946, USNA, RG 59, 866A.404/10-2446; Ladislas Farago,
Aftermath, Pan, London, 1976, str. 210-11.
34. Farago, Aftermath, str. 211-12; i pismo svetenika Grejema od 22. januara 1990.
35. Za pojedinosti u vezi sa zahtevom Vatikana i stavom Saveznika, vidi memorandum Dravnog
sekretarijata Vatikana od 23. avgusta 1944; pismo od Carmel Offie za Tittman-a, 8. septembar 1944;
Verbalnu notu Majrona Tejlora Dravnomsekretarijatu Vatikana od 19. septembra
1944;memorandum Dravnog sekretarijata Vatikana od 3. oktobra 1944; pisma Carmel Offie Majronu
Tejloru od 26. oktobra 1944. i 7. novembra 1944; i Verbalnu notu Majrona Tejlora Dravnom
sekretarijatu Vatikana od 10. novembra 1944, USNA, Myron Taylor Papers, Box. 6
36. Memorandumod 7. decembra 1945, za Samjueal Rebera, Vaington, USNA, Myron Taylor
Papers, Box 29
37. Poetkom septembra 1944. biskup Hudal je napisao jedan izvetaj u kom je nastojao da pokae
da je njegova knjiga Osnovi nacionalsocijalizma "daleko od nacistike propagande, nego /u stvari/
jedna iskrena, smirena, nauna kritika... koja odmerava nacizam prema hrianskom moralu
i dravnoj doktrini". Vidi izvetaj od 2. septembra 1944, USNA, RG 226, Records of the Office of
Strategic Services, 95157.
38. Pismo od 19. decembra 1944, uputio John Chapman Odeljenju za vezu Saveznike komisije,
USNA, Myron Taylor Papers, Box 6
39. Hudal, Rmische Tagebcher, str. 21.
40. Ibid.
41. Karl Wolff, na primer, bio je zapovednik jedne zloglasne SS Einsatzgruppe u Sovjetskom
Savezu. Bio je lino upetljan u ubistvo 300.000 ljudi, a ipak je 1949. osuen na zajedljivo smenu
kaznu od etiri godine zatvora, od koje je odleao samo jednu nedelju. Bio je ponovo uhapen 1962.
a 1964. osuen na petnaest godina robije. Odleao je est godina, da bi bio osloboen zbog loeg
zdravstvenog stanja. Vidi Christopher Simpson, Blowback, Weidenfeld & Nicolson, New York,
1988, str. 92-4. i 93-4n; Volfova itulja, Daily Telegraph, London, 17. jul 1984; i Hilberg,
The Destruction of the European Jews, str. 1085. 1109.
42. Simpson, Blowback, str. 92-3
43. Jarschel, Flucht vor Nrnberg, str. 77-9
44. "Interrogation of SD Officers", 1. maj 1945, USAINSCOM, dosije D- 216719, Ft. George V.
Meade, Maryland
45. David Martin, Wilderness of Mirrors, Harper & Row, New York, 1980, str. 182.
46. Stejt department, Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG
59, FW 800.0128/5-1547; citat iz francuske knjige Cercle Noir je uzet iz prevedenih odlomaka koje
je bio veoma ljubazan da ustupi Charles Kenney iz lista Boston Globe.
47. Razgovor sa Simonom Vizentalom, Be, 21. februar 1985. Vidi i Werner Brockdorff (Jarschel),
Flucht vor Nrnberg, str. 55-6, 81. Brokdorf, to jest bivi vo nacistike omladine Jarel, potvruje i
da je vent tesno saraivao s Raufom u Milanu.
48. Jarschel, Flucht vor Nrnberg, str. 79.

49. Stejt department, Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG
59, FW 800.0128/5-1547. Appendix C, str. 4, paragraf 16.
50. Sereny, Into that Darkness, str. 316-17.
51. Ibid.
52. Ibid., str. 317.
53. Stejt department, Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG
59, FW 800.0128/5-1547. Neke pojedinosti o La Vistinom ranijem radu mogu se nai u jednom
telegramu Stejt departmenta Ambasadi SAD u Rimu, od 28. jula 1945, USNA, RG 59, 840.414/72845. Vidi i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Reform Judaism, prolee/leto
1983, i "Debate Rages: did Vatican help Nazis to escape from Europe?", u National Catholic
Reporter, 2. mart 1984.
54. Razgovor s ocem Robertom Grejemom, 15. april 1985.
55. Stejt department, Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG
59, FW 800.0128/5-1547, Appendix A
56. Izvetaj CIC koji je napisao Leo Pagnotta 28. decembra 1946, osloboen za javnost Zakonom o
slobodi informacija SAD (US FOIA), str. 1-10. Ovaj izvetaj takoe ide uz Department of State
Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG 59, FW 800.0128/51547, kao Appendix B
57. Ibid.
58. Ibid.
59. Stejt department, Izvetaj Vinsenta La Viste Herbertu D. Kamingzu, 15. maj 1947, USNA, RG
59, FW 800.0128/5-1547, str. 10.
60. Ibid, str. 3-4
61. Izvetaj CIC broj D-3330 od Pauela Lajona, 16. decembar 1946, osloboen za javnost prema
FOIA, str. 7-9.
62. Ibid.
63. Ibid.
64. Memorandum Uprave vrhunske tajne od Hamiltona Robinsona, Uprava evropskih poslova, 26.
jun 1947, USNA, RG 59, 865.56/6-2647
65. Vidi Odeljenje slube zatite, Stejt department, Lelandu Harisonu, amerikom ministru u Bernu,
11. jul 1947, USNA, RG 59, 800.142/5-1547; i pismo ministra Lelanda Harisona iz Amerikog
poslanstva u Bernu upueno dravnom sekretaru, 12. septembar 1947, USNA, RG 59, 800-142/91247
66. Uprava vrhunske tajne, memorandum od Hamiltona Robinsona iz Uprave za evropske poslove,
26. jun 1947, USNA, RG 59, 865-56/6-2647
67. Pismo od 28. jula 1947, od Daulinga u Stejt departmentu za Parsonsa u Vatikanu, USNA,
Myron Taylor Papers, Box 17
68. Pismo i Usmena poruka od Parsonsa Daulingu, 29. avgust 1947, USNA, Myron Taylor Papers,
Box 17
69. USNA, Myron Taylor Papers, Box 17
70. Pismo i Usmena poruka Parsonsa Daulingu, 29. avgust 1947, USNA, Myron Taylor Papers,
Box 17; i Charles R. Allen, Junior, "The Vatican and the Nazis", u Reform Judaism, prolee/leto
1983.

71. Prilog br. 1 depei 603 od 13. avgusta 1947. od Grejema D. Parsonsa, Grad Vatikan, USNA,
RG 59, 866A.00/8-1347
72. Hudal, Rmische Tagebcher, str. 21.
73. Nekoliko lanova Biskupstva Austrije koji su glasali da se on ukloni kasnije su izraavali
kajanje. Nadbiskup Salcburga Roraher pisao je Hudalu 24. januara 1952. i objanjavao da je zahtev
za ostavku potpisao tek "pod pritiskom". A 22. juna 1953, kada je Hudal ve napustio Zavod Santa
Maria dell'Anima, biskup Graca, Ferdinand Pavlikovski uinio je isto. Vidi Hudal, Rmische
Tagebcher, str. 303, 306.
74. Hudal, Rmische Tagebcher, str. 21.
75. Vidi pismo Dravnog sekretarijata Titmanu od 11. avgusta 1945, USNA, Myron Taylor Papers,
Box 8.
3. Francuski pijun u Vatikanu
1. Vincent La Vista, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15. maj 1947, USNA,
RG 59, FWI 800.0128/5-1547
2. Ibid.
3. Razgovor sa Simonom Vizentalom, Be, 21. februar 1985.
4. New York Times, 30. januar 1984.
5. Gauenov izvetaj CIC-u od 23. juna 1947, Vajtin dosije, pribavljen prema US FOIA, str. 49-51
6. Intermarijum Bulletin, broj 5, januar 1947, ljubaznou Kristofera Simpsona. Primerci ove
publikacije mogu se nai u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu, a neki u dokumentaciji FBI dostupnoj
prema Zakonu o slobodi informacija SAD (US FOIA).
7. Anthony Cave Brown, The Secret Servant, Michael Joseph, London, 1988, str. 143-4.
8. "Annual Report, 1925" britanskog ministra pri Svetoj Stolici, ser Odo Rasela (Odo Russel),
Londonu, 21. april 1926, PRO FO 371 11399; i izvetaj Naune i pres-slube Forin ofisa "The policy
of the Catholic Church in the Danube Valley", 21. oktobar 1942, PRO FO 371 33434
9. CIC izvetaj o "Pokretu za nacionalnu nezavisnost Hrvatske" ("The Croatian National
Independence Movement"), 9. april 1946, dosije o ustaama, pribavljen prema US FOIA, str. 23-5.
10. Appendix D za: Vincent La Vista, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15.
maj 1947, USNA, RG 59, FW 800.0128/5-1547
11. Vidi Gauenov izvetaj CIC od 5. marta 1948, Vajtin dosije, str. 30-3, pribavljen prema US
FOIA, radi prikaza njegovih poetnih kontakata s Vajtom.
12. Izuzetno detaljno izlaganje Vajtinih tvrdnji i zahteva Amerikancima sadrano je u njegovoj
kratkoj biografiji i u njegovom radu "Borba za dominaciju u Srednjoj i Jugoistonoj Evropi", Rim,
10. februar 1947, i jedno i drugo na francuskom jeziku i priloeno memorandumu Stejt
departmenta od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA, RG 59, 111.20A/4-1048.
13. Vajtina kratka biografija dostavljena Ambasadi SAD u Rimu, prilog memorandumu Stejt
departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA, RG 59, 111.20A/4-1048
14. Telegrami Stejt departmenta od 24. februara i 24. marta 1948. od Vaingtona Rimu, i od
Madrida Vaingtonu, USNA, RG 59, 111.20A/2-2448, i 111.20A/3-2448.
15. Smofordov CIC izvetaj od 19. januara 1948, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str.
40-1.
16. Gauenov CIC izvetaj od 23. juna 1947, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 49-51.

17. Gauenov CIC izvetaj od 23. juna 1947, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 49-51;
imemorandumi CIC od 21. avgusta, 4. i 15. oktobra i 10. decembra 1946, Intermarijumov dosije,
pribavljeno prema US FOIA, str. 1-6.
18. Za ranu istoriju Svetog Jeronima, vidi Mons Dr Juraj Magjerec, Hrvatski Zavod Sv. Jeronima u
Rimu: Jubilejske proslave (1453-1953), Tiskara Papinskog Sveuilita Gragoriane, Rim, 1953. Ovo
je naroito zanimljiv prikaz, posebno zbog toga to ga je u velikoj meri priredio
svetenik Draganovi.
19. Ove pojedinosti o Draganovievoj mladosti izvuene su iz njegove izjave jugoslovenskim
vlastima, 26. septembar 1967; u vezi s biskupom ariem vidi Haringtonov CIC memorandum od 9.
marta 1948, "Activity of Bishops Roman and ari", osloboeno za javnost prema US FOIA.
20. CIC indeksna kartica, i kapetan Davis, nedatirana beleka, "Consolidated Interrogation Report
od Dr Krunoslav Stepano Draganovi", Draganoviev dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 2, 416; neobjavljeni rukopis Stivena Klisolda; Razgovor s Milanom Simiem, Rim, 12. maj
1989; nedatiran izvetaj italijanske Tajne policije, priloen memorandumu Ministarstva inostranih
poslova od 20. avgusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Affari politici (Jugoslavia),
1948", Busta 33, fasciolo 3, Attivit di jugoslavi contrari di Tito in Italia; Draganovieva izjava
Jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967; i Bogdan Kriman, Paveli u bjekstvu, Globus,
Zagreb; 1986, gde se navodi Hrvatska Revija, Minhen, 1975, godina 25, broj 4, str. 655-64.
21. Gauenov CIC izvetaj od 23. juna 1947, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 49-51.
Takoe vidi nedatiran izvetaj italijanske Tajne policije, priloen memorandumu Ministarstva
inostranih poslova od 20. avgusta 1944, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, "Affari politici
(Jugoslavia), 1948", Busta 33, fasciolo 3, Attivit di jugoslavi contrari di Tito in Italia.
22. Appendix A za Vincent La Vista, "Illegal Emigration Movements in and Through Italy", 15. maj
1947, USNA, RG 59, FW 800-0128/5-1547.
23. Gauenov CIC izvetaj od 5. marta 1948, Vajtin dosije, pribavljen prema US FOIA, str. 30-3
24. Vajtina kratka biografija, prilog memorandumu Stejt departmentu od 10. aprila 1948. iz Rima u
Vaington, USNA, RG 59, 111.20A/4-1048. Za zvanino gledite Amerike u vezi s Vajtinim
hapenjem vidi Poverljiv telegram Stejt departmenta iz Rima u Vaington, USNA, RG 59, 16. april
1947. 740.00116EW/4-1647
25. Ibid., str. 49-51
26. Poverljiv telegram Stejt departmenta iz Budimpete u Vaington, USNA, RG 59, 24. aprila
1947, 740.00116EW/4-2447
27. Gauenov CIC izvetaj od 23. juna 1947, Vajtin Dosije, pribavljen prema US FOIA, 49-51. Za
pojedinosti u vezi s Ruprehtovom ulogom kao nacistikog propagatora, vidi Randolph Braham, The
Politics of Genocide: The Holocaust in Hungary, Columbia University Press, New York, 1981,
str. 55-6, 160-1
28. Ovaj razgovor izmeu Gauena i Vajte zasnovan je na Vajtinomtekstu punom pojedinosti
predatom Ambasadi SAD otprilike u isto vreme kad su se njih dvojica upoznali, Borba za
dominaciju u Srednjoj i Jugoistonoj Evropi, Rim, 10. februar 1947, prilog memorandumu Stejt
departmenta od 10. aprila 1948. iz Rima u Vaington, USNA, RG 59, 111.20A/4-1048, kao i na onim
delovima materijala koji su osloboeni za javnost iz Gauenovih linih izvetaja
29. Falconi, The Silence of Pius XII, str. 158
30. Gauenov CIC izvetaj od 5. marta 1948, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 30-3; i

Kaniljin i Gauenov CIC izvetaj od 9. septembra 1947, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA,
str. 47-8
31. Interna dostava taba Evropske komande od 16. februara 1948, i izvetaj pukovnika Lajstera
od 20. januara 1948. upuen general-majoru Flojdu Parksu, Odeljenje Armije za informisanje
javnosti u Vaingtonu, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 37-9; telegram Stejt
departmenta od 24. marta 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA, RG 59, 111.20A/3-2448; nota
Poslanstva Maarske Stejt departmentu od 3. februara 1948, USNA, RG 59, 740.00116EW/2-348;
telegram Stejt departmenta od 24. januara 1948. iz Budimpete u Vaington, USNA, RG 59,
851.20263/1-2348; mikro film LM 108, rolna 15, kvadrat 00442; telegram Stejt departmenta od 24.
februara 1948. iz Vaingtona u Rim, USNA, RG 59, 111.20A/2-2448; memorandum od 27. avgusta
1948. od Klarka Kulbertsonu, priloen memorandumu Stejt departmenta od 8. septembra 1948. iz
Madrida u Vaington, iz Vajtinog FBI dosijea, osloboeno za javnost prema US FOIA; i Simpson,
Blowback, str. 83.
32. Charles Ashman i Robert Wagman, The Nazi Hunters, Pharos Books, New York, 1988, str.
189-90.
4. Udarac koji je uzdrmao Vatikan
1. Prikaz Pavelievog beanja iz Zagreba preko Rogake Slatine i Maribora u Austriju moe se
nai u Kriman, Paveli u bjektstvu; i Vilim Cecelja, "etrdesetgodinjica Bleiburga", u Vjesnik,
urnal hrvatskih radnika i migranata u Nemakoj, godina 14, broj 51, Uskrs 1985.
Prvonavedeni autor daje prikaz sa stanovita jugoslovenske orijentisanosti, dok je drugonavedeni bio
visoki pripadnik ustaa i portretie Pavelia sa simpatijama.
2. Detaljisana istorija rasta Ustakog pokreta, njegovih teroristikih aktivnosti tokom 1930-ih
godina i stranih zverstava poinjenih u vreme rata moe se nai u Mark Aarons, Sanctuary! Nazi
Fugitives in Australia, Heinemann Australia, Melbourne, 1989, str. 57-63. Pomalo pristrasan, mada
uglavnom taan prikaz moe se nai u Edmond Paris, Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, The
Serbian Thought, Melbourne, 1981.
3. Magjerec, Hrvatski Zavod svetog Jeronima u Rimu: Jubilejske Proslave (1453-1953) str. 17780.
4. Rukom pisane napomene od 5. juna i 26. maja 1941, PRO FO 371 30174 i 30226; i
memorandum od Apostolskog delegata Forin ofisu od 23. maja 1941. i memorandum od Idna upuen
Ozbornu, britanskom ambasadoru pri Svetoj Stolici, 24. maj 1941, PRO FO 371 30174
5. Ozbornov izvetaj Forin ofisu, 13. jun 1941, PRO FO 371 30174
6. Rukompisana beleka od 10. jula 1941. umemorandumod Forin ofisa Ozbornu, 21. jul 1941,
PRO FO 371 30174
7. Falconi, The Silence of Pius XII, str. 307
8. Bokun, Spy in the Vatican, str. 21-3
9. Falconi, The Silence of Pius XII, str. 308, 335-6
10. Ibid., str. 330. i 350.
11. Paris, Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945, str. 167, 221; Bokun, Spy in the Vatican, str.
46; i Falconi, The Silence of Pius XII, str. 344-51.
12. Curzio Malaparte, Kaputt, Harborough, London, 1960, str. 200.
13. Vidi prikaz u Hilberg, The Destruction of the European Jews, str. 711-8.

14. Nota od 3. jula 1945, PRO FO 371 48890; iNota Ambasade Jugoslavije, London, Forin ofisu,
30. avgust 1945, PRO FO 371 48892
15. Nota Forin ofisa Ambasadi Jugoslavije, London, 9. oktobar 1945, PRO FO 371 48892; i
Telegram iz Bea Forin ofisu, 28. oktobar 1945, PRO FO 371 48893
16. Telegram od Forin ofisa Kazerti, 12. septembar 1945, PRO FO 371 48892; Telegram iz
Beograda u Kazertu, 15. oktobar 1945, PRO FO 371 48893; Telegram od Beograda Forin ofisu, 27.
avgust 1945, PRO FO 371 48892; Telegramiz Kazerte Forin ofisu, 10. oktobar 1945, PRO FO 371
48893; pismo Viinjskiju od Frenka Robertsa iz Britanske ambasade, Moskva, 15. oktobar 1945,
PRO FO 371 48893; pismo Forin ofisu od Saveznike komisije za Austriju (Britanski element), 2.
decembar 1945, PRO FO 371 48894; i pismo Forin ofisa Ambasadi Jugoslavije, London, 3. januar
1946, PRO FO 371 48894.
17. Telegram od Beograda Forin ofisu, 14. decembar 1945, PRO FO 371 48894; Kolvilova
beleka od 22. decembra 1945, PRO FO 371 48894; Telegram od Beograda Forin ofisu, 14.
decembar 1945, PRO FO 371 48894; i pismo Forin ofisa Ambasadi Jugoslavije, London, 19.
Decembar 1945, PRO FO 371 48894;
18. Kolvilova beleka od 10. januara 1946, PRO FO 371 59399; Telegram Forin ofisa Vaingtonu,
10. januar 1946, PRO FO 371 59399; i Telegram Vaingtona Forin ofisu, 14. januar 1946, PRO FO
371 59399
19. Vidi telegram Beograda Forin ofisu, 9. jun 1946, PRO FO 371 59408, radi primera pritubi u
jugoslovenskoj tampi; za ilustraciju trajne slubene kampanje vidi, na primer, notu Ambasade
Jugoslavije Forin ofisu od 2. avgusta 1946, PRO FO 371 59415.
20. Pismo Britanske ambasade, Beograd, jugoslovenskom ministru spoljnih poslova, 21. avgust
1946, PRO FO 371 59417; i pismo Valvorta Barbura (Walwort Barbour), vrioca dunosti efa
Odeljenja za junoevropske poslove u Stejt departmentu SAD, upueno D. K Mensu (J.C. Mance), 7.
oktobar 1946, USNA, RG 59, 740.00116EW/9-2546
21. Pismo od 21. novembra 1946. upueno Forin ofisu, PRO FO 371 59423
22. Pismo Britanske ambasade, Vaington, Stejt departmentu, 9. novembar 1946, i odgovor Stejt
departmenta, 20. novembar 1946, USNA, RG 59, 860H.00/11-946; i pismo svetenika Roberta
Grejema, 22. januar 1990.
23. Nota od 18. decembra 1946; i Telegram iz Bea Forin ofisu, 14. decembar 1946, PRO FO 371
59423
24. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
25. Ibid.
26. Vidi, na primer, indeksni registar u komse iznose stavovi Ogranka za ratne zloine Naelstva
pravne slube od 5. novembra 1945, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319, Paveliev
dosije, XE 001109
27. Gauenov i Kaniljin izvetaj od 29. avgusta 1947, Paveliev dosije pri CIC, pribavljeno prema
US FOIA, str. 2-6
28. Beleka od 16. jula 1947, i pismo majora Vivijana Strita (Vivien Street), Rim, Forin ofisu, 5.
juna 1947, PRO FO 371 67380
29. Madova beleka od 30. januara 1947, CIC izvetaj od Kanilje i Capale od 15. marta 1947, i
indeksni registar od 14. aprila 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319, Paveliev
dosije, XE 001109

30. Podsetnik od 10.maja 1946, u komse iznose vienja Izvora P, USNA, Arhiv istrane
dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
31. Hubert Butler, Escape from the Anthill, The Lilliput Press, Mullingar, 1985, str. 282; i
dokument komunistike obavetajne mree, "Poglavnikov boravak u Rimu i odlazak u Argentinu"
32. Podsetnik od 10.maja 1946, u komse iznose pogledi Izvora P, USNA, Arhiv istrane
dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
33. Telegramod 7. januara 1947. iz Rima pukovniku Smitu, USNA, Arhiv istrane dokumentacije,
RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
34. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319,
Paveliev dosije, XE 001109. svetenik Robert Grejem potvruje da su ove ustanove Crkve u stvari
locirane u ovom kompleksu, Pismo od 22. januara 1990.
35. svetenik Robert Grejemnamje ispriao da "Stariji Rimljani s kojima sam razgovarao ne
seaju se nikakve tramvajske linije koja je ila "ispod" Aventina. Naravno, postojala je tramvajska
pruga koja je tamo kruila". Pismo od 22. januara 1990.
36. Gauenov memorandum od 22. januara 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319,
Paveliev dosije, XE 001109.
37. Pismo britanskog politikog savetnika, Kazerta, Forin ofisu, 26. februar 1947, PRO FO 371
67372
38. Vidi, na primer, CIC izvetaj "Paveli, Ante i 'Legitimisti' u Ustakom pokretu", Paveliev CIC
dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 3-4; i izvetaji CIC od 10. oktobra i 26. novembra 1946,
Draganovievi dosijei, pribavljeno prema US FOIA; str. 49-54
39. CIC izvetajMariona Skota (Marion Scott), od 18. aprila 1947, USNA, Arhiv istrane
dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
40. Vidi Saetak informacija, Paveliev CIC dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 9;
imemorandumkapetana Roberta Stjuarta, 20. jun 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319,
Paveliev dosije, XE 001109
41. Memorandumod 22.maja 1947, USNA,Myron Taylor Papers, Box 17
42. Parsonsov memorandum od 26. jula 1947, USNA, Myron Taylor Papers, Box 17
43. Vornerova (Warner) nota od 19. juna 1947, PRO FO 371 67385
44. Telegrami od Rima Leghornu, 17. jul 1947, i od Forin ofisa Rimu, 20. jul 1947, PRO FO 371
67385. Vidi i Telegram Rima Forin ofisu, 22. jul 1947, PRO FO 371 67386
45. Telegram Forin ofisa Vaingtonu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67385
46. Telegram Vaingtona Forin ofisu, 25. jul 1947, PRO FO 371 67387
47. Telegram od 28. jula 1947. od Vaingtona Rimu, USNA, RG 59, 740.00116EW/7-2847
48. Memorandumi od 29. jula i 2. avgusta 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319,
Paveliev dosije, XE 001109. Vidi i dva telegrama od Leghorna Forin ofisu, 30. jul 1947, PRO FO
371 67387.
49. Telegram Forin ofisa Rimu, 30. jul 1947, PRO FO 371 67387
50. USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
51. Neformalna uzgredna beleka, 8. avgust 1947; "Ante Paveli i druge ustake linosti" i
Gauenov i Kaniljin CIC memorandum od 9. juna 1947, USNA, Arhiv istrane dokumentacije, RG
319, Paveliev dosije, XE 001109
52. lanci u La Repubblica, 23, 24. i 26. septembar 1948, Arhiv Ministarstva inostranih poslova,

1948, Busta 33, fasciolo 2, Processo di Zagabbria

53. Telegrami od Forin ofisa Rimu, 27. avgust i 7. oktobar 1947, PRO FO 371 67387; i Telegram
od Transkog taba snaga Sjedinjenih Drava, 10. septembar 1947, Paveliev CIC dosije,
pribavljeno prema US FOIA, str. 1-2
54. Memorandum od 7. jula 1947, i Morenina rukom pisana beleka od 14. jula 1947, USNA,
Arhiv istrane dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
55. Gauenov memorandum od 6. jula 1947, Vajtin dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 44-8
56. Gauenov i Kaniljin izvetaj od 29. avgusta 1947, Paveliev CIC dosije, pribavljeno prema US
FOIA, str. 2-6
57. Ibid.
58. Ibid.
59. Ibid.
60. Ibid.
61. Gauenov, Kaniljin i Morenin izvetaj od 12. septembra 1947, USNA, Arhiv istrane
dokumentacije, RG 319, Paveliev dosije, XE 001109
62. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj 1989. i 16. februar 1990.
63. AvroMenhetn, Terror over Yugoslavia,Watts & Co, London, 1953, str. 117-8, i Catholic Terror
Today, Paravision, London, 1969.
64. Sarajevski Svijet, niz lanaka o Draganoviu, autora Sinie Ivanovia i Krsta Lekovia,
objavljivanih nedeljno izmeu 13. juna i 19. septembra 1986.
65. Dokument komunistike obavetajne mree, "Poglavnikov boravak u Rimu i odlazak u
Argentinu"
66. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. februar 1990; Kriman, Paveli u bjekstvu, str. 225.
67. CIC memorandum "Paveli, Ante, i 'Legitimisti' u Ustakom pokretu", Paveliev dosije,
pribavljeno prema US FOIA, str. 3-4.
68. Pojedinosti o sezanju te krijumarske operacije dali su Ivo Omranin u razgovorima za
Regligious News Service, maj 1986, i Don Loftus, 1985.
5. Pacovski kanal
1. Vidi "United States Policy Toward the Ustashi", Istraivaki projekat br. 61, Division of
Historical Policy Research, Stejt department, april 1948, USNA, RG59, 740.00116EW/4-148
2. Razgovor s ocem Grejemom, 15. april 1985.
3. Izvetaj od 25. novembra 1943, USNA, RG 226, Records of the Office of Strategic Services,
OB 6362
4. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembra 1967; i izjava Ljuba Miloa
jugoslovenskim vlastima.
5. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
6. Ibid.
7. Ibid.
8. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
9. Beleka gospoice Dekson od 22. avgusta 1946, PRO PO 371 59415; Dosije Jugoslovenske
komisije za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslavije, Beograd; Stella Alexander, The Triple Myth,
East European Monographs, Boulder, 1987, str. 86, 157; jugoslovenski zahtevi za izruenje od 6.

avgusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA, RG 59, 860H.00/9-446
10. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989; i Paris, Genocide in Satellite
Croatia, str. 74.
11. Dosije jugoslovenske komisije za ratne zloine broj 7103, Arhiv Jugoslavije, Beograd
12. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
13. Bezbednosna provera za neuseljeniku vizu, 18. septembar 1957, USNA, RG 319, Arhiv
istrane dokumentacije, Ceceljin dosije, XE 006538
14. Telegram iz Zagreba Vaingtonu od 29. maja 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2947; i
Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
15. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
16. Appendix A Linomupitniku, i Bezbednosni izvetaj o hapenju, oba navode CIC izvetaj
"Ustasha Activity in Land Salzburg", od 2. oktobra 1945; Indeksna kartica; Memorandum od 14.
februara 1947; i Memorandum od 26. februara 1947, USNA, RG 319, Arhiv istrane dokumentacije,
Ceceljin dosije, XE 006538
17. Beleke od 6. avgusta 1946, PRO FO 371 59415, i 4. septembra 1946, USNA, RG 59,
860H.00/9-446
18. Beleka od Deksona, 22. avgust 1946, i Pismo od 31. avgusta 1946, PRO FO 371 59415
19. Kako je navedeno u Memorandumu od Zagreba Vaingtonu, od 30. maja 1947, USNA, RG 59,
740.00116EW/5-3047; i Alexander, The Triple Myth, str. 157-8.
20. Vidi Memorandum od Zagreba Vaingtonu, od 4. juna 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/6447
21. Telegram iz Zagreba Vaingtonu, od 29. maja 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2947
22. Telegram iz Bea Vaingtonu, od 4. aprila 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/4-447; i
Memorandum od 12. marta 1947, USNA, RG 319, Arhiv istrane dokumentacije, Ceceljin dosije, XE
006538
23. Telegram od Bea Vaingtonu, od 6. juna 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2947
24. Bezbednosna provera za neuseljeniku vizu, 18. septembar 1957, USNA, RG 319, Arhiv
istrane dokumentacije, Ceceljin dosije, XE 006538; Indeksna kartica od 24. juna 1953, USNA, RG
319, Arhiv istrane dokumentacije, Paveliev dosije, XE 001109; CIC izvetaj "Croatian migr
Activities in Austria" od 28. avgusta 1953, Ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost prema US
FOIA, str. 8; i dokumenti Australijske bezbednosne obavetajne organizacije, izloeni u Senatu
Australije, 27. mart 1973. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
25. Razgovor s Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
26. Ibid.
27. Ibid.
28. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398
29. Dokument Jugoslovenske komisije za ratne zloine, 29. mart 1949, Zh. 9670/11547, Arhiv
Jugoslavije, Beograd
30. Draganovievo izruenje je traeno u jugoslovenskoj noti od 26. jula 1947, PRO FO 371
67378; neke pojedinosti o radu Uprave za kolonizaciju mogu se nai u jednoj drugoj jugoslovenskoj
noti, od 26.marta 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/3-2547.
31. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.

32. Ibid.
33. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967; i izjave Mokova i
Miloa jugoslovenskim vlastima
34. Madov memorandum od 12. februara 1947, Draganoviev CIC dosije, osloboeno za javnost
prema US FOIA, str. 311-13.
35. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
36. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav Stepano
Draganovi", i memorandum od 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosije,
pribavljeno prema US FOIA, str. 41-6, 49.
37. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398
38. Jugoslovenska nota od 23. aprila 1947, PRO FO 371 67376; vidi i jugoslovensku notu od 7.
novembra 1947, PRO FO 371 67400; Magjarec, Hrvatski zavod Sv. Jeronima u Rimu: Jubilejske
Proslave (1453-1953), str. 133; i Manhattan; Terror Over Yugoslavia, str. 76.
39. Beleka gospoice Dekson od 15. maja 1947, PRO FO 371 67376; i prilog pismu od
Specijalne komisije za izbeglice upuenom Forin ofisu, od 23. oktobra 1947, PRO FO 371 67398
40. Vidi na primer "Consolidated Interrogation Report on Dr Krunoslav Stepano Draganovi",
Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 41-6
41. Memorandumod 26. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema
US FOIA, str. 49.
42. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 54.
43. Radi nekih pojedinosti u vezi s Mandievom ulogom u ovoj propagandnoj kampanji, vidi
Paris, Genocide in Satellite Croatia, str. 260; Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26.
septembar 1967; svedoenja koja je pruio Mimo Rosandi priloena uz poiljku od Konzulata SAD
u Zagrebu od 4. avgusta 1948, USNA, RG 59, 860H.00/8-448.
44. Memorandum Ministarstva spoljnih poslova od 2. novembra 1945, Arhiv Ministarstva spoljnih
poslova, "Affari politici (Jugoslavia)", 1946, Busta 1, fasciolo 3, Esponenti del cessato regime
ustascia in Italia; i Ministarstvo unutranjih poslova (Rimska Policija) - izvetaj od 9. jula
1946, priloen memorandumu Ministarstva inostranih poslova od 30. jula 1946, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, "Affari politici (Jugoslavia)", 1948, Busta 33, fasciolo 3, Attivita di jugoslavi
contrari al regime di Tito in Italia
45. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398
46. Nedatiran izvetaj Italijanske tajne slube, priloen memorandumu Ministarstva inostranih
poslova od 20. avgusta 1944, ArhivMinistarstva inostranih poslova, "Affari politici (Jugoslavia)",
1948, Busta 33, fasciolo 3, Attivita di jugoslavi contrari al regime di Tito in Italia
47. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. februar 1990.
48. Memorandum od 12. februara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema
US FOIA, str. 38-40.
49. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. februar 1990.
50. Memorandum od 12. februara 1947. Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema
US FOIA, str. 38-40

51. Telegram od 10. septembra 1947, Paveliev CIC dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 2
52. Vidi jugoslovensku notu Forin ofisu od 25. jula 1946, i odgovor Forin ofisa od 15. avgusta
1946, PRO FO 371 59415. Takoe vidi jugoslovensku notu Stejt departmentu od 15. avgusta 1946,
USNA, RG 59, 860H.00/8-1546.
53. "Yugoslav Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO 371 59400
54. Vidi notu od Britanske ambasade, Vaington, Forin ofisu, od 20. juna 1946, i notu Forin ofisa
Ambasadi Jugoslavije, London, od 2. jula 1946, PRO FO 371 59412. Takoe vidi raniju notu
Jugoslovena od 11. maja 1946, PRO FO 371 59406, radi daljih pojedinosti i radi Kolvilovih i
Deksonovih komentara od 14. i 17. maja 1946. Pojedinosti o Totovom bekstvu u Buenos Aires mogu
da se nau u beleci od Buenos Airesa Vaingtonu od 16. jula 1947, USNA, RG 59, 860H.00/7-2347,
Mikro film LM 76, rolna 12, kvadrati 3328-9. Kolvilova ispovest o tome kako je mnogim ustaama
dopustio da izbegnu repatrijaciju nalazi se u John Colville, Footprints in Time, Michael
Russell, Salisburg, 1984, str. 212-13.
55. "Yugoslav Quislings and Possible War Criminals at Terni", PRO FO 371 59400; Telegrami od
8. i 11. septembra 1946. Od Ogranka A u GHQ CMF da se podri 13. korpus, i od Kazerte Forin
ofisu, 13. septembar 1946, PRO FO 371 59418; i CIC beleka od 3. novembra 1947, Vraniev
dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 2.
56. Vidi jugoslovensku notu Stejt departmentu od 19. avgusta 1946, i odgovor Stejt departmenta od
3. aprila 1947, USNA, RG 59, 860H.00/8-1946; Pismo od Britanske ambasade, Vaington, Stejt
departmentu, od 18. septembra 1946. i odgovor Stejt departmenta od 15. oktobra 1946, USNA,
RG 59, 740.00116EW/9-1846 i 860H.00/10-1546; Telegram od Vaingtona Leghornu, od 3. juna
1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2747; i pisma od Forin ofisa Beu i Kazerti, 17. avgust 1946,
PRO FO 371 59415.
57. Memorandum od 5. novembra 1946, Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema
US FOIA, str. 53-4
58. Memorandum od 5. septembra 1947, Draganoviev CIC dosije, pribavljeno prema US FOIA,
str. 307-10.
59. Ibid.
60. Ibid.
61. Memorandum od 12. februara 1947, Draganoviev/Penikarov CIC dosije, pribavljeno prema
US FOIA, str.38-40.
62. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989.
63. Ibid.
64. Jugoslovenska nota od 21. jula 1947, PRO FO 371 67386
65. Ibid.
66. Kako je navedeno u Manhattan, Terror Over Yugoslavia, str. 77.
67. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989.
68. Ibid.
69. Telegram od Rima Kazerti, od 25. februara 1947, PRO FO 371 67372
70. Pismo Forin ofisa Trijanoj misiji, Klagenfurt, od 14. avgusta 1947, PRO FO 371 67386;
beleka G-2 od 16. januara 1947, Ustaki CIC dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 47; pismo od
Kazerte Forin ofisu, 26. februar 1947, PRO FO 371 67372; "Memorandum on the Ustaa
Organisation in Italy", priloen pismu od Maklejna Forin ofisu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371

67398; i telegram iz Leghorna Stejt departmentu, USNA, RG 319. Radi daljih primera enovske
operacije, vidi pismo od Maklejna Forin ofisu, 16. maj 1947, od Forin ofisa Klagenfurtu, 30. jul
1947, jugoslovenske note Forin ofisu od 15. jula i 3. septembra 1947, pismo od Klagenfurta Forin
ofisu, 29. septembar 1947, PRO FO 371 67378, 67384, 67385, 67392 i 67393; i telegram iz
Leghorna Stejt departmentu, 22.maj 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2147.
71. Izvetaj Centralne obavetajne grupe od 21. januara 1947, USNA, RG 59, 840.5510/1-2447
72. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989.
73. Stephen Clissold, neobjavljeni rukopis; i Telegram iz Rima Forin ofisu od 22. februara 1947,
PRO FO 371 67372
74. Clissold, neobjavljeni rukopis
75. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989.
76. Clissold, neobjavljeni rukopis
77. Za jedan deo od mnotva dokumenata koji se bave ovom operacijom, vidi telegrame iz
Leghorna Stejt departmentu, 7. jun 1947, i Stejt departmenta Leghornu, 12. jun 1947, USNA, RG 319;
i telegrame od 12. i 25. juna 1947, od Beograda Stejt departmentu, USNA, RG 59, 740.00116EW/61147 i 740.00116EW/6-2547
78. "The Legal Position of CroatianWar Criminals in Italy", 19.maj 1947, priloeno pismu od Rima
Stejt departmentu, 28. maj 1947, USNA, RG 59, 740.00116EW/5-2847
79. Ibid.
80. Jedan prikaz Miloevih zloina moe se nai u Zdenko Lwenthal (ur.), The Crimes of the
Fascist Occupants and their Collaborators against Jews in Yugoslavia, Savez jevrejskih optina
Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Beograd, 1957, str. 17.
81. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
82. Ibid.
83. Vidi CIC beleku od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosije, pribavljeno prema US FOIA, str.
54; i pismo od Kazerte Forin ofisu, 2. novembar 1946, PRO FO 371 57729.
84. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398; i izjave koje su jugoslovenskim vlastima dali Mimo Rosandi,
Branko Kutro, Ivica Greta, Julijo Spalj i Vladko Hranilovi
85. lanak u La Repubblica, 26. septembar 1948, ArhivMinistarstva inostranih poslova, 1948,
Busta 33, fasciolo 2, Processo di Zagabbria
86. Razgovor s Karlom Dragutinom Petranoviem, Nijagara Folz, Kanada, 17. jun 1989; i s
Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
87. Razgovor sa Simiem, Rim, 5. maj 1989. i 16. februar 1990.
88. Razgovor s jednim bivim britanskim oficirom vojne obavetajne slube, snimljen pod
uslovom da se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
89. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. februar 1990.
90. Razgovor s jednim bivim britanskim oficirom vojne obavetajne slube, snimljen pod
uslovom da se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
91. Perounijevo (Perowne) pismo od 18. novembra 1947, i Volinderov odgovor od 5. decembra
1947, PRO FO 371 67402
92. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj 1989. i 16. februar 1990.
93. Razgovor sa Simiem, Rim, 16. februar 1990.

94. Razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj 1989. i 16. februar 1990.
95. Razgovor s VilimomCeceljom,Maria Pline, 23.maj 1989; razgovor sa Simiem, Rim, 12. maj
1989. i 16. februar 1990; Telegram od COMGENUSFA (Rear) Salcburg, Austrija, od PAGBI, za
Odeljenje Armije za CSGID za DISC, od 13. decembra 1949, USNA, RG 319, Dokumentacija
taba Armije, Box 135; i izjava Boidara Kavrana jugoslovenskim vlastima
96. Vidi Draganovievo pismo od 5. marta 1946, kao i francusku verziju istog materijala, PRO FO
800 476.
97. Beleka od 27. marta 1946, USNA, Myron Taylor Papers, Box 21; i PRO FO 204 11133
98. "Memorandum on the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od Maklejna Volinderu, 17.
oktobar 1947, PRO FO 371 67398, pismo italijanskogMinistarstva inostranih poslova upueno
ambasadoru SAD, Rim, 7. jul 1945, i Memorandum za Savezniku komisiju, 29. jul 1945, USNA,
RG 331, Saveznika kontrolna komisija, Izvrni lanovi Komisije, 10000/109/ 319, Box 9; i Klisold,
neobjavljeni rukopis
99. Razgovor sa Simiem, Rim, i 16. februar 1990.
100. CIC indeksna kartica, 7. februar, Draganoviev dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 66; i
razgovori s Omraninomza Religious News Service, maj 1986; i Don Loftus, 1985.
101. "Memorandumon the Ustaa Organisation in Italy", prilog u pismu od Maklejna Volinderu,
17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398
102. CIC beleka od 10. oktobra 1946, Draganoviev dosije, pribavljeno prema US FOIA, str. 54.
U vezi s ocemMandiem vidi Alexander, The Triple Myth, str. 94; i Paris, Genocide in Satellite
Croatia, str. 260
6. Zlatni svetenik
1. Detaljni prikazi suenja mogu se nai u telegramima i memorandumima Stejt departmenta SAD,
16. jul 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/7-1648, 19. jul 1948, iz Zagreba u
Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/7-1948, 2. avgust 1948, iz Beograda u Vaington, USNA, RG
59, 860H.00/8-248, 30. jul i 4. avgust 1948, iz Zagreba u Vaington,USNA, RG 59, 860H.00/8-448,
30. septembar 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/9-3048; i izvetaji i
memorandumi britanskog Forin ofisa od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E
2. "Annual Report for 1945", od Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofisu, 22. februar
1946, PRO FO 371 60803
3. Izvetaj sa suenja u komunistikom listu Borba, kako je preneseno u telegramu Stejt
departmenta SAD od 2. avgusta 1948, iz Beograda u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/8-248; i
pisma Britanske ambasade, Beograd, Forin ofisu, 2. januar i 20. mart 1946, PRO FO 371 59399 i
59403
4. Vidi prikaze svedoenja i dokaza koje su izneli Adam Milievi, Mimo Rosandi i Boidar
Petrai, u memorandumu Stejt departmentu SAD od 30. jula, priloenom u poiljki od 4. avgusta
1948, iz Zagreba u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/8-448.
5. Vidi dodatke 2. i 6.memorandumu Stejt departmenta SAD od 30. jula, priloene u depei od 4.
avgusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/8-448
6. Izvetaji i memorandum britanskog Forin ofisa od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E
7. Gauenova beleka od 29. avgusta 1947, Paveliev CIC dosije, osloboeno prema US FOIA, str.
2-6

8. Izjava koju je dao Mimo Rosandi jugoslovenskim vlastima; i Klisold, neobjavljeni rukopis
9. Gauenova beleka od 29. avgusta 1947, Paveliev CIC dosije, osloboeno prema US FOIA, str.
2-6.
10. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
11. Ibid.
12. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967. Radi nekih pojedinosti u
vezi s Penikarovom ulogom u mrei Kriara, vidi "Memorandum on the Ustaa Organisation in
Italy", prilog u pismu od Maklejna Volinderu, 17. oktobar 1947, PRO FO 371 67398;
imemorandumi o obavetajnoj organizaciji Kriara, TISSO, naroito u Brauningovom memorandumu
od 11. juna 1947, ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost prema US FOIA, str. 89-113.
13. Razgovori sa Simiem, Rim, 12. maj 1989. i 16. februar 1990.
14. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
15. Ibid.
16. Kako je navedeno u Alexander, Church and State in Yugoslavia since 1945, str. 28, i The
Triple Myth, str. 76; i Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
17. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967; i razgovor sa Simiem,
Rim, 16. februar 1990.
18. Opiran prikaz ovoga moe se nai u izvetaju Vojne obavetajne slube SAD u Austriji
"Specijalna istraga i ispitivanje" od 9. aprila 1946, u vezi s "The Croatian National Independence
Movement", CIC dosije o Ustaama, osloboeno za javnost prema US FOIA, str. 10-30
19. Razgovor s jednim bivim britanskim oficirom vojne obavetajne slube, snimljen pod
uslovom da se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
20. Radelov (Radell) izvetaj od 4. aprila 1950, CIC dosije o Ustaama, osloboeno za javnost
prema US FOIA, str. 1-5
21. Ispitivanje Ljuba Miloa, kako je izveteno u Dodatku br. 6 Izvetaju Stejt departmenta SAD
od 4. avgusta 1948, iz Zagreba u Vaington, USNA, RG 59, 860H.00/8-448;Haringtonova CIC
beleka od 9.marta 1948, "Activity of Bishops Roman and ari, osloboeno za javnost prema US
FOIA
22. Izvetaj italijanskog Ministarstva inostranih poslova od 28. juna 1945, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, 1946, Busta 1, fasciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia
23. Izvetaj italijanskogMinistarstva inostranih poslova od 23. jula 1945, Arhiv Ministarstva
inostranih poslova, 1946, Busta 1, fasciolo 3, Esponenti del cessato regime ustascia in Italia; i
Gauenova beleka od 29. avgusta 1947, Paveliev CIC dosije, osloboeno za javnost prema US
FOIA, str. 2-6
24. Mardokov (Murdoch) izvetaj od 25. septembra 1947, CIC dosije o Kriarima, osloboeno za
javnost prema US FOIA, str. 6
25. Madevski (Madewski), izvetaj od 12. septembra 1946, CIC dosije o Kriarima, osloboeno
za javnost prema US FOIA, str. 38-9
26. Raduloviev izvetaj od 23. jula 1947, Ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost prema US
FOIA, str. 12-13
27. Radelovi izvetaji od 18. novembra 1949. i 4. aprila 1950, CIC dosije o ustaama, osloboeno
za javnost prema US FOIA, str. 1-5
28. Raduloviev izvetaj od 23. jula 1947, CIC dosije o Ustaama, osloboeno za javnost prema

US FOIA, str. 12-13

29. Nedatiran izvetaj italijanske Tajne slube, pridodat memorandumu Ministarstva inostranih
poslova od 20. avgusta 1944, ArhivMinistarstva inostranih poslova, "Affari politici (Jugoslavia)",
1948, Busta 33, fasciolo 3, Attivita di jugoslavi contrari di Tito in Italia
30. Izvetaj o "Jugoslovenskim linostima u Rimu", od 20. jula 1945, USNA, RG 226, Records of
the Office of Strategic Services, 139960
31. Izvetaj italijanske Tajne slube od 18. aprila 1946, ArhivMinistarstva inostranih poslova,
1946, Busta 1, fasciolo 1, Rappporti politici
32. Vidi, na primer, Getiganov (Gettigan) izvetaj od 24. maja 1947, CIC dosije o Kriarima,
osloboeno za javnost prema US FOIA, str. 23-4
33. Izvetaj o ispitivanju Franca Juine, Getiganov izvetaj od 15. juna 1947, CIC dosije o
Kriarima, osloboeno za javnost prema US FOIA, str. 14-18
34. Razgovor s jugoslovenskim istoriarom po imenu Franek Saje, 1. april 1979.
35. Za savremen izvetaj o zverstvima koja su inili domobrani vidi izvetaj amerikog
Vojnoobavetajnog odeljenja od 19. februara 1944, USNA, RG 226, Records of the Office of
Strategic Services, 63632
36. Nota jugoslovenskog ambasadora u Londonu upuena britanskom dravnom sekretaru za
inostrane poslove, 15. novembar 1945, PRO FO 371 48893
37. Pismo Londona Ambasadi Velike Britanije, Vaington, od 28. novembra 1945, PRO FO 371
48893
38. Izvetaj od 8. februara 1945, USNA, RG 226, Records of the Office of Strategic Services,
113566
39. Pismo vatikanskog Dravnog sekretarijata Frenklinu Gauenu u Vatikanu, 19. februar 1946,
USNA, Myron Taylor Papers, Box 21; rukom pisana beleka od 16. jula 1945, PRO FO 371 48890; i
telegramod Britanskog poslanstva pri Svetoj Stolici Forin ofisu, od 23. februara 1946, PRO FO
371 59401
40. Telegramod Karmela Ofija u Kazerti upuen Titmanu u Vatikanu, 22. jul 1945, USNA, Myron
Taylor Papers, Box 29; i Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967.
41. Beleka Dona Kolvila od 27. februara 1946, PRO FO 371 59401; i pismo Vaingtona Forin
ofisu, 25. januar 1946, PRO FO 371 59400
42. Rukom pisana napomena na omotu memoranduma dravnom sekretaru, 29. decembar 1945,
USNA, RG 59, 740.00116EW/12-2945; i telegram Vaingtona Kazerti, 21. februar 1946, USNA, RG
59, 740.00116 CONTROL/2-2146
43. Beleka Kreka, pridodata pismu od Stouksa Forin ofisu, 5. avgust 1947, PRO FO 371 67388
44. Pismo od Somerloksa Forin ofisu, 8. novembar 1947, PRO FO 371 67402
45. Ibid.
46. Ibid.
47. Rukom pisana beleka Kristofera Vornera, 11. decembar 1947, PRO FO 371 67406
48. Pismo od Britanskog poslanstva, Be, Forin ofisu, 23. januar 1948; i rukom pisana beleka na
njegovom omotu, PRO FO 371 72559
49. Draganovieva izjava jugoslovenskim vlastima, 26. septembar 1967; i lanak u listu La
Repubblica, 24. septembar 1948, Arhiv Ministarstva inostranih poslova, 1948, Busta 33. fasciolo 2,
Processo di Zagabbria

50. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity of Bishops Roman and ari,
osloboeno za javnost prema US FOIA
51. Haringtonov CIC memorandum od 9. marta 1948, "Activity of Bishops Roman and ari,
osloboeno za javnost prema US FOIA; Radiogram iz Berna Stejt departmentu, USNA, Myron Taylor
Papers, Box 21; pismo iz Vaingtona Forin ofisu, 1. jul 1948, PRO FO 371 72563C;
iMagjerec, Hrvatski zavod sv. Jeronima u Rimu, str. 188.
52. Tomasovmemorandumod 17.maja 1947, Kriarski CIC dosije, osloboeno za javnost prema
US FOIA, str. 29-30
53. Ibid.
54. Getiganov memorandum od 1. jula 1947, CIC dosije osloboeno za javnost prema US FOIA,
str. 8-10
55. Ibid.
56. Razgovor s jednim bivim britanskim oficirom vojne obavetajne slube, snimljen pod
uslovom da se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
57. Alexander, The Triple Myth, str. 40-5; i razgovor s jednim bivim britanskim oficirom vojne
obavetajne slube, snimljen pod uslovom da se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
58. Razgovor s jednim bivim britanskim vojno obavetajnim oficirom, snimljen pod uslovom da
se ne iznosi njegovo ime, London, 5. maj 1989.
59. Izvetaj od 25. aprila 1947, Kriarski CIC dosije, osloboeno za javnost prema US FOIA, str.
34-5
60. Ibid.
61. Izvetaji britanskog Forin ofisa i memorandum od 10. septembra 1948, PRO FO 371 72563E
62. Za pojedinosti u vezi s Roverovom ratnom karijerom, vidi Aarons, Sanctuary! Nazi Fugitives
in Australia, str. 219-20
63. Veina pojedinosti o Roverovim aktivnostima u Kriarima uzeta je iz slubenih jugoslovenskih
izvetaja o ispitivanju Boidara Kavrana i iz dokumenata s njima u vezi, koja se uvaju u Vrhovnom
sudu u Zagrebu. Takoe vidi Aarons, Sanctuary!, str. 220-4, radi daljih pojedinosti.
64. IzvetajMilovanovia i ostalih, 11. decembar 1947, Ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost
prema US FOIA, str. 32-3
65. Radelov izvetaj od 18. novembra 1949, CIC dosije o ustaama, osloboeno za javnost prema
US FOIA, str. 2. Dalji prikaz obavetajne mree SAD u vezi s trajnimvojnimoperacijama sadran je u
Bidlovomizvetaju od 12. januara 1951, Ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost prema US
FOIA, str. 81-2, Izvetaji o suenjima u kojima se pominju Draganovi i Kriari mogu se nai u
Obavetajnom izvetaju Stejt departmenta od 25. februara 1960, USNA, RG 59; i prevod lanka iz
Borbe od 19. marta 1960, Draganoviev CIC dosije, osloboeno za javnost prema US FOIA, str. 3743.
66. Goldenov izvetaj od 9. februara 1948, Ustaki CIC dosije, osloboeno za javnost prema US
FOIA, str. 97; i izvetaj od 17. oktobra 1947, USNA, RG 319, Arhiv istrane dokumentacije,
Paveliev dosije, XE 001109
7. Vatikanski crni orkestar
1. Osloboenje, 16. novembar 1967., sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie
Ivanovia i Krste Lekovia, objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.

2. Vjesnik, 12. novembar 1967.

3. Osloboenje, 16. novembar 1967.
4. Intervju sa Milanom Simiem, Rim, 2. februar 1990.
5. Ibid.
6. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.
7. Ibid.
8. Ibid.
9. Intervju sa bivim oficirom britanske obavetajne slube, datim pod uslovom da ostane
anoniman, London, 5. maj 1989.
10. Intervju sa Milanom Simiem, Rim, 2. februar 1990.
11. Ibid., neke pojedinosti o Varou mogu se nai u: Meerec, Hrvatski zavod sv. Jeronima u Rimu,
str. 174, 211
12. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.
13. Intervju sa Milanom Simiem, Rim, 2. februar 1990.
14. Intervju sa bivim oficirom britanske obavetajne slube, datim pod uslovom da ostane
anoniman, London, 5. maj 1989.
15. Intervju sa Milanom Simiem, Rim, 2. februar 1990.
16. Osloboenje, 16. novembar 1967.
17. Vjesnik, 12. i 21. novembar 1967.
18. Ibid, 21. novembar 1967.
19. Alexander, Church and State in Yugoslavia since 1945, fusnota, str. 238-9
20. Intervju sa Milanom Simiem, Rim, 2. februar 1990.
21. Izvetaji o ovim suenjima mogu se nai u Stejt departmentu pod nazivom "Obavetajni
izvetaji", broj 8230 od 25. februara 1960, USNA, RG 59; saeti izvetaji iz jugoslovenske tampe,
Politika 17, 18. i 19. mart 1960, dosije CIC-a o Draganoviu sa koga je skinut embargo u skladu sa
US FOIA, str. 37-43; Alexander, Church and State in Yugoslavia since 1945, str. 239-40.
22. Alexander, Church and State in Yugoslavia since 1945, str. 239
23. Intervju sa Vilimom Ceceljom, Maria Pline, 23. maj 1989.
24. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.
25. Detaljni opis ovakvog razvoja odnosa moe se nai u: Alexander, Church and State in
Yugoslavia since 1945, str. 226-48
26. Vjesnik, 12. novembar 1967.
27. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.
28. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vlastima, Sarajevo, 26. septembar 1967.
29. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno od 13. juna do 19. septembra 1986.
30. Draganoviev iskaz pred jugoslovenskim vlastima, Sarajevo, 26. septembar 1967.
31. Sarajevski Svijet, serija lanaka o Draganoviu od Sinie Ivanovia i Krste Lekovia,
objavljivana nedeljno, od 13. juna do 19. septembra 1986.

8. Diplomatske obmane
1. Hilberg, The Destruction of European Jewry, str. 329-30; SS Obersturmbannfhrer Friedrich
Buchardt, neobjavljeni memoari, Die Behandlung des russischen Problems whrend der Zeit des
national-sozialistichen Regimes in Deutschland, strogo poverljiva dokumenta - indeks
poverljivih dounika, Biro armijskog obavetajnog taba, Trezor 2, USNA, Sjutlend Merilend;
Simpson, Blowback, str. 164; Dallin, German Rule in Russia, glave VI, XXII, XXVIII
2. Memorandum, Ukrajinska divizija "Galicija" (ukrajinski ratni zarobljenici u Velikoj Britaniji),
PRO FO 371/71636, str. 3
3. Komisija za kontrolu izbeglica. Izvetaj o Ukrajincima u SEP logoru br. 374 Italija, 21. februara
1947. PRO FO 371/66605, str. 2; Memorandum, Ukrajinska divizija "Galicija" (ukrajinski ratni
zarobljenici u Velikoj Britaniji), PRO FO 371/71636, str. 3
4. Simpson, Blowback, str. 180n
5. Radiogram, poverljivi dosijei, Dravni sekretarijat, 6. jul 1945. USNA, RG 59, kutija 291
6. Forin ofis je oigledno bio jedina saveznika institucija koja nije shvatila u kojoj meri taj znak
optuuje onoga ko ga nosi. Videti RAE Zapisnik N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
7. Pismo, 3. jul 1948. prilog uz N7588, 6. jul 1948. PRO FO 371/71663
8. Note Verbale, 27. avgust 1945. USNA dokumenti Majrona Tejlora (Myron Taylor), kutija 8/800
9. Ibid.
10. Ibid.
11. "Ovim ljudima je zaista sve potaman". Izvetaj, Komisija za kontrolu izbeglica, PRO FO
371/66605, str. 6
12. Pismo br. 1423, Biskupska kancelarija, 25. avgust 1945. USNA, RG 59, Kutija 4112, str. 1
13. Najbolji prikaz saveznikih deportacija dao je Nikolai Tolstoy, The Secret Betrayal, Charles
Scribner, Njujork, 1978. Rasprava o masakru u Babi Jaru se moe nai kod Hilberg, The Destruction
of European Jewry, str. 329-30
14. Pismo od 12. oktobra 1945. USNA RG 59, 800.4016DP/9-145
15. Tolstoy, The Secret Betrayal
16. Tolstoy, The Secret Betrayal
17. Tolstoy, The Secret Betrayal
18. Vatikanska korespondencija, 19. decembar 1945. USNA, RG 59. 800.4016DP/12-2045
19. Ibid.
20. Pismo, 5. mart 1946. PRO FO 945/575
21. Vatikanska korespondencija, 30. mart 1945. USNA RG 59, 840.48 REFUGEES/3-3046, str.
1061-2
22. Odgovor na vatikansku korespondenciju, 30. mart 1945. USNA, RG 59, 840.48 REFUGEES/33046, str. 1063.Meutim,meu snagama koje su se borile sa Vlasovim bilo je i crvenih. Videti
Simpson, Blowback, str. 20
23. Pismo, 25. jun 1946. Ukrajinsko-ameriki savez, USNA, RG 59, 800.4010 DP/6-2546
24. 8. jul 1946. Odgovor na pismo od 25. juna 1946. Ukrajinsko-ameriki savez, USNA, RG 59,
88.4010 DP/6-2546
25. Komisija za kontrolu izbeglica, Izvetaj o Ukrajincima u SEP logoru, Italija, 21. februar 1947,
PRO FO 371/66605

26. Ibid., paragraf 3 i str. 5, paragraf 11

27. Ibid., str. 3, paragraf 7
28. Ibid., str. 5, paragraf 11
29. Ibid., str. 2, paragraf 5
30. Ibid., str. 6, paragraf B
31. Uporedite odlazni telegram br. 457 od 22. februara 1947. dodat kao prilog uz Izvetaj
Komisije za kontrolu izbeglica o Ukrajincima u SEP logoru br. 374, Italija, 21. februar 1947. PRO
FO 371/66605, paragraf 3, sa ifrovanim dokumentom OTP br. 584, 9. mart 1947, PRO FO
371/66605
32. Zapisnik u rukopisu upuen WR858, 12. mart 1947. PRO FO 371/66605
33. Ibid.
34. Komisija za kontrolu izbeglica o Ukrajincima u SEP logoru br. 374, Italija, 21. februar 1947.
PRO FO 371/66605, str. 4, paragraf 8
35. Videti, na primer, incident sa odbeglim Nemcima opisan u treem poglavlju, koji je naveo CIC
da zapone operaciju Krug
36. Komisija za kontrolu izbeglica, LACAB/62/INT/WOSM, 1.mart 1947. prilog uz Izvetaj o
Ukrajincima u SEP logoru br. 347, Italija, 21. februar 1947. PRO FO 371/66605 ("Ti ljudi su se nama
predali... Prema tome, mi smo za njih odgovorni. Teko je shvatiti kako bi vlada Njegovog
velianstva mogla da opravda... nasilnu repatrijaciju.") Obratite panju i na komentare njegovog
pomonika na str. 6, paragraf B, da "Ja mislim da mi moramo da uzmemo u obzir njihove motive...
Oni verovatno nisu bili progermanski nastrojeni, a sada je sasvim sigurno da im takva oseanja nisu
prirasla za srce..."
37. Ibid., str. 2
38. Zapisnik, WR 957, 7. mart 1947, PRO FO 371/66606, paragraf 1 Zvaninog oficirskog
zapisnika
39. Ibid., paragraf 2 Brajmlouovih zapisnika. Videti takoe paragraf 2 Henkijevih zapisnika
40. Ibid., paragraf 2 Henkijevih zapisnika
41. Armstrong, Ukrainian Nationalism 1939-45
42. Telegram od 19. februara 1947. Odeljenje za specijalne projekte, USNA, RG 59,
740.621114/2-1947
43. Korespondencija od 16. septembra 1947, USNA, RG 59, 860E.00/9-1947
44. Peticija od 21. juna 1947. prilog uz korespondenciju od 16. septembra 1947. USNA, RG 59,
860E.00/9-1947
45. Iseak iz tampe, prilog uzWR 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
46. Pismo, 8. jun 1947. prilog uz WR 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
47. Pismo, 9. jul 1947. prilog uz WR 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
48. Ibid.
49. Zapisnik pisan rukom za WR 2353, 19. jun 1947. PRO FO 371/66712
50. Ibid., Meklinovi kontrolori su barem shvatili da "ti ljudi moda lau, moda su ak dali lana
imena".
51. Pismo, 24. februar 1948, prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
52. Pismo, 8. april 1948. prilog uz N2193, PRO FO 371/71636
53. Memorandum, Ukrajinska divizija "Galicija" (ukrajinski ratni zarobljenici u Velikoj Britaniji),

prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, paragraf 6

54. Komisija za kontrolu izbeglica, LACAB/62/INT/WOSM, 1.mart 1947. prilog uz Izvetaj o
Ukrajincima u SEP logoru br. 347, Italija, 21. februar 1947. PRO FO 371/66605, str. 2-3
(razlikovanje onih koji su bili prisilni dobrovoljci)
55. Uporedite Panukov Memorandum, Ukrajinska divizija "Galicija" (ukrajinski ratni zarobljenici
u Velikoj Britaniji), prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, sa raspravom u britanskom kontrolnom
timu o statusu raseljenih lica prema pravilima Meunarodne organizacije za izbeglice. Komisija za
kontrolu izbeglica, LACAB/62/INT/WOSM, 1. mart 1947. prilog uz Izvetaj o Ukrajincima u SEP
logoru br. 347, Italija, 21. februar 1947. PRO FO 371/66605, str. 2-8
56. Memorandum, Ukrajinska divizija "Galicija" (ukrajinski ratni zarobljenici u Velikoj Britaniji),
prilog uz N2193, PRO FO 371/71636, str. 8, deo V, paragraf 7
57. Prvi zapisnik u rukopisu uz N2193, 24. februar 1948. PRO FO 371/71636
58. Prvi zapisnik u rukopisu uz Flag C N2193, 26. februar 1948, PRO FO 371/71662
59. Drugi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25. mart 1947. PRO FO 371/71662
60. Prvi zapisnik u rukopisu uz N3730, 25.mart 1948. PRO FO 371/71662
61. N7688 i prilozi, jul 1948. PRO FO 371/71663
62. O'Grady zapisnik otkucan namaini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663
63. RAE zapisnik otkucan na maini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663
64. N7500, jul 1948., zapisnik g. Starka u rukopisu, PRO FO 371/71663
65. "RMAH" Zapisnik otkucan namaini uz N7500, 30. jun 1948. PRO FO 371/71663
66. Bruce Page ET.AL.., The Philby Conspiracy, Ballantine, New York, 1988, str. 188-9; Kim
Philby, My Silent War, Ballantine, New York, 1983, str. 163-4, 208
67. USAINSCOMdosije "Prometej", kartica iz indeksa bez datuma navodi andruka kao vou,
spremite za istrane beleke Armije SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa
US FOIA; Stevenson; "Intrepid's Last Case", str. 243, imenuje Kolina Gubinsa kao vou
Prometeja; Cave Brown, The secret Life of Sir Stewart Menzies, str. 143-4, govori o Prometeju kao o
operaciji britanske obavetajne slube pre preuzimanja od strane nemake obavetajne slube;
Dallin, Russia Under German Rule, str. 111, 117-18, 258n. opisuje se rad Prometeja za naciste
68. Costello, Mask of Treachery, str. 535, 565-6; Anderson, Inside the League, str. 35-7; Simpson,
Blowback, str. 269-73
69. Anderson, Inside the League, str. 33-7
70. Dallin, Russia Under German Rule, navodi originalne nemake izvetaje, str. 119-20, n.2-4
71. Loftus, The Belarus Secret, str. 48-9, 73-8, 106-19; Cave Brown, "C" The Secret Life of Sir
Stewart Menzies, str. 143-4
72. Loftus, The Belarus Secret, str. 20-8, 65-6
73. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosije Stejt departmenta 860E. 00/12346, USNA, RG 59
74. Philby, My Silent War, str. 163-6
75. Telegram broj S 6496, 27. novembar 1946. prilog uz dosije Stejt departmenta 860E.00/12-346,
USNA, RG 59
76. Ibid.
77. Pismo od 17. decembra 1946, prilog uz dosije Stejt departmenta 860E.00/12-346, USNA, RG
59

78. OUN/SB dosijea pod embargom, Sluba za imigraciju i naturalizaciju SAD, Vaington HQ,
citirano kod Loftus, The Belarus Secret, str. 102-4
79. Ibid.
80. Panukova istorija galicijske brigade navodi, bez citiranja izvora, da su amerike snage drale
3.000 zarobljenika izmeu est meseci i godinu dana, a zatim su ih oslobodili i dozvolili da dobiju
status raseljenih lica.
81. Wiesenthal, The Murderers Among Us, str. 275
82. Ibid.
83. Intervju sa Simonom Vizentalom 21. februar 1985.
84. Wiesenthal, The Murderers Among Us, str. 275
85. Simpson, Blowback, str. 180-1, n
86. USAINSCOM dosije "Intermarijum" spremite za istrane beleke Armije SAD, Fort Dord
V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA
87. USAINSCOM, dosije "Prometej", kartica bez datuma iz indeksa navodi andruka kao vou,
spremite za istrane beleke Armije SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa
US FOIA; Stevenson, Intrepid's Last Case, str. 243, imenuje Kolina Gubinsa kao vou
Prometeja; Cave Brown, "C" The Secret Life of Stewart Menzies, str. 143-4, govori o Prometeju kao
o operaciji britanske obavetajne slube pre preuzimanja od strane nemake obavetajne slube;
Dallin, Russia Under German Rule, str. 111, 117-18, 258n, opisuje rad Prometeja za naciste
88. INSCOM dosije "Poljsko-ukrajinski vojni tab", 970-ta CIC, spremite za istrane beleke
Armije SAD, Fort Dord V, Mid, Merilend, embargo skinut u skladu sa US FOIA
89. Beleka od 14. maja 1947. iz Londona, upuena britanskoj ambasadi pri Svetoj Stolici, PRO
FO 371/67376
90. Pismo od 18. novembra 1947. iz britanske ambasade pri Svetoj Stolici upueno Londonu, PRO
FO 371/67402
91. Ministarstvo rata, strogo poverljiva ULAZNA POVERLJIVA PORUKA br. 89, 7. jun 1947.
AFHQ dosijei sa kojih je skinut embargo, USNA. (Dosijei sa AFHQ telegramima su ureeni
hronoloki onim redom kako su pristizali ili odailjani. uvaju se u Trezoru est, aneksa u Sjutlendu)
92. Ministarstvo rata, strogo poverljiva ULAZNA POVERLJIVA PORUKA br. 44, 12. jun 1947.
AFHQ dosijei sa kojih je skinut embargo, USNA.
93. Costello, Mask of Treachery, str. 535
94. Beleka od 20. decembra 1947. od Vilforda Kulbertsonu, prilog uz beleku Stejt departmenta
od 31. decembra 1947. iz Madrida za Vaington, iz dosijea FBI o Vajti, embargo skinut u skladu sa
US FOIA, dokument 0009
Zakljuak
1. Poverljivi razgovor voen 1984. godine sa bivim obavetajnim oficirom jedne zapadne
obavetajne slube. Osoba koja je oznaila Valdhajma takoe je iscrpno opisala italijansko-austrijski
deo Pacovskog kanala to je kasnije potvrdio jo jedan izvor podataka koji je priznao da je jedinica
DDU bila preruena u medicinski tim 351. borbene jedinice peadijskog puka u Trstu, kasnije 349.
puka u Lincu u Austriji. ak je i Valdhajmov pretpostavljeni u austrijskom Ministarstvu inostranih
poslova potvrdio da "moda postoji veza izmeu amerike obavetajne slube i Valdhajma". Izjava
Karla Grubera londonskom servisu Obzervera, citirana u Quinsy Patriot Ledger, 29. april 1986.

godine
2. Valdhajm je dobio ustaku srebrnu medalju kralja Zvonimira sa vencem od hrastovog lia za
hrabrost u bici pokazanu u vreme vrenja slube jula 1942. godine. Valdhajm priznaje da se upravo u
to vreme dogodio masakr na Kozari, ali tvrdi da je on bio 200 km daleko od Kozare. Njujork tajms,
6. mart 1986. "Valdhajm kae da je njegova prolost pogreno protumaena" videti takoe pigl, 14.
april 1986. "Sluaj Valdhajm: prikriveni faizam u Austriji". Meutim, provera originalnih ustakih
novina u Jugoslovenskomarhivu pokazala je da je Paveli odlikovao Valdhajma upravo zbog njegove
slube u "zapadnoj Bosni", to je bilo podruje dodeljeno ocu Draganoviu od strane ustakog Biroa
za kolonizaciju
3. Londonski servis Obzervera, intervju sa Karlom Gruberom, prenet u "Quincy Patriot Ledger",
29. aprila 1986. godine
4. Ibid. (Fric Molden, Dalsov zet, preporuio je Gruberu da zaposli Valdhajma i proverio je
njegovu prolost.Molden je bio oficir OSS-a u Italiji)
5. Simpson, Blowback, str. 121
6. Costello, Mask of Treachery, str. 596
7. Procena Alena Rajana, autora knjige Quiet Neighbors i biveg direktora Biroa za specijalne
istrage pri Ministarstvu pravde SAD. On je, takoe, autor Rajanovog izvetaja o Klausu Barbiju. Ali
Rajan i dalje insistira da je tih 10.000 nacista ulo u Ameriku bez pomoi vlade i da je Barbi jedini
ratni zloinac koji je proao Pacovskim kanalom. Videti Rajanov izvetaj, str. 212
8. Beleka, australijsko Ministarstvo inostranih poslova, saoptavaju se komentari g. Donsona iz
Stejt departmenta SAD. Kopiju ovog dokumenta predao je Senatu australijski Dravni tuilac, 27.
mart 1973. godine
9. Ministarstvo vojske, Kombinovani kratki pregled obavetajnih ciljeva, "Aktivnosti u vezi sa
hemijskim ratom u oblasti Munster-lagera", jul-avgust 1945. godine, embargo skinut u skladu sa US
FOIA. Dokument u kojem se navodi Mengelovo ime pojavljuje se u dodatku gde se navode
imena nemakih oficira koji su se bavili hemijskimorujem. Zvezdica oznaava da je Mengele bio u
pritvoru u vreme kada je britanski izvetaj nastao
10. Gerald Posner i John Ware, Mengele: The Complete Story, McGraw-Hill, New York, 1986,
str. 66-9, 70
11. Autorima je nedavno, u skladu sa US FOIA, dozvoljen pristup i korienje gotovo 20.000
stranica o ratnom i posleratnom regrutovanju nemakih naunika koji su se bavili hemijskim orujem.
udno je da meu tim hartijama postoje detaljne formule i instrukcije za proizvodnju svakog
tipa nervnog gasa
12. Bowers, The Pledge Betrayed, str. 182-203, 236-8, 276-7

Dravni sekretar Pija XI, Euenio

Paeli, snimljen poto je uspeno zakljuio Vatikanov konkordat s Nemakom. U nekoliko narednih
sedmica, Hitler je napadao Katoliku crkvu, dok je Paeli, kao papa Pije XII, nastojao da ouva
svoju diplomatsku neutralnost u predveeije rata.

Posle jo jednog trijumfa Paelijeve

diplomatije, konkordata s faistikom Italijom 1929. godine, Musolinijeva uparaena povorka stie u
Vatikan na zvanian prijem kod pape Pija XI. Za razliku od svog naslednika Paelija, Pije XI je bio
voljan da zauzme vrst zvanini stav protiv Hitlerove politike.

Posle Hitlerovog poraza, Paeli je

odustao od kontroverzne ratne neutralnosti u odnosu na Nemaku i rairio glas da e Vatikan pruiti
utoite faistikim beguncima. U strahu od odmazde za pokolje koje su poinili u ratu, hrvatske
ustae se pakuju za beg u Austriju, prvu stanicu na Pacovskoj liniji ka Rimu.

U meteu posleratne Evrope drumovi

su bili zakreni izbeglicama koje su grabile na zapad. Mnogi ozloglaeni ratni zloinci, meu njima i
hrvatski diktator Ante Paveli, utopili su se u guvu kako ne bi pali aka nemilosrdnim partizanima
marala Tita.

Svi putevi su vodili u Rim i u milosrdne ruke svetenika

Draganovia u Zavodu Svetog Jeronima, Via Tomaelli 132. Posle drugog svetskog rata svetenik
Draganovi je ovaj hrvatski Zavod pretvorio u utoite za faistike begunce koji su hitali niz
vatikanski Pacovski kanal.

Salon u Svetom Jeronimu u vreme kada

su u njemu boravili poternicama traeni ratni zloinci, krajem 1940-ih. Poto je otkriveno da je
pronacistiki opredeljeni biskup Alojz Hudal krijumario nemake i austrijske ratne zloince kao to
su tangl i Ajhman, Sveti Jeronim je postao tab jedne diskretnije, ali daleko delotvornije vatikanske
krijumarske mree.

Svetenici koji su vodili Zavod Svetog

Jeronima poetkom 1950-tih, poziraju s velikodostojnicima katolike crkve. Svetenik Draganovi je
u donjem redu, esti sleva. Nekolicina svetenika koji su radili na Pacovskim kanalima svetenika
Draganovia pristali su da s autorima vode razgovore koji su magnetofonski snimani.

Svetenik Draganovi (levo) i rektor

Svetog Jeronima monsinjor Juraj Magjerec (desno) na sveanoj misi odranoj u crkvi Sv. Jovana
Laterana u Rimu, 1953. godine, u slavu petstote godinjice Zavoda. Draganovi i Magjerec su bili
kljuni operativci u mrei krijumarenja nacista koja je voena pod zaklonom "milosrdnog" rada
Svetog Jeronima za pomo izbeglicama. Pripadnici nekoliko verskih redova, ukljuujui franjevce i
jezuite, obezbeivali su falsifikovana dokumenta i drugu pomo Pacovskim kanalima.

Draganovi i Magjerec u jednoj od

svojih mnogih poseta preteno hrvatskom Logoru za raseljena lica u Banjoliju. Posle rata su se mnogi
ustaki ratni zloinci za kojima je bila raspisana poternica skrivali u Banjoliju.

Jedna velika grupa svetenika iz Svetog

Jeronima sa dobrotvorima i simpatizerima, na stepenicama Katedrale Sv. Petra tokom proslave
petstote godinjice Zavoda. Svetenik Draganovi je drugi desno od velikodostojnika s bradom u
sredini, a monsinjor Magjerec je drugi levo od te osobe.

Monsinjor ovani Montini, dravni podsekretar Pija

XII, s jo jednim velikodostojnikom, na terasi Svetog Jeronima. Upravo je Montini tajno
nadzirao Draganoviev Pacovski kanal.

Hrvatski ratni zloinac Ante Paveli s

ustakim inovnicima u svom kabinetu u Zagrebu za vreme rata. Sledei uputstva Adolfa Hitlera (ija
slika visi na zidu Pavelieve kancelarije), poglavnikova vlada je odgovorna za pokolj vie od pola
miliona Srba, Jevreja i Roma, izvren na najvarvarskiji nain. Posle rata amerika armija je izvrila
provalu u kancelariju svetenika Draganovia i otkrila da Paveli ivi u Vatikanu, zajedno s drugim
ratnim zloincima za kojima je bila raspisana poternica.

Slika iz vremena rata na kojoj je

hrvatski diktator Paveli s grupom franjevakih svetenika. Mnogi pripadnici hrvatskog svetenstva
su podravali Paveliev faistiki ustaki pokret. Kada je amerika armija otkrila njegovo posleratno
utoite u Vatikanu, Paveliu je doputeno da tiho pobegne u Junu Ameriku, kako bi se spreio
"strahoviti udarac" Rimokatolikoj crkvi.

Jedna od mnogih vila na terenima

papine Letnje rezidencije u Kastelgandolfu kraj Rima. Izvestan broj znaajnih begunaca skrivao se u
Kastelgandolfu, izmeu ostalih Ante Paveli i Ferenc Vajta. Vajta je radio za naciste u Maarskoj,
kasnije ga je privukla obavetajna sluba Francuske, potom Vatikana, da bi on najzad sve njihove
tajne preneo Amerikancima.

Posleratni
italijanski
predsednik
Enriko de Nikola (Enrico de Nicola) (u sredini) i premijer Alide de Gasperi (desno) snimljeni
posle audijencije kod pape Pija XII sredinom 1946. godine. De Gasperijeva vlada je u velikoj meri
umeana u vatikanske puteve spaavanja ratnih zloinaca. Ubrzo poto je snimljena ova fotografija,
de Gasperi je bio umean u aferu nabavke puaka za vatikanske "borce za slobodu".

Na nesreu, mnogi od vatikanskih

"boraca za slobodu" su u toku rata saraivali sa nacistima. Ovde je prikazana fotografija jednog SS
oficira koji vodi armiju biskupa Gregorija Romana na ulicama Ljubljane 1944. Biskup Roman,
stojei na podijumu, lino vri smotru trupa zajedno sa lokalnim komandantom SS-a i faistikim
predsednikom Slovenije. U biskupovu ratnu kolaboraciju spada i "Pastirska poslanica" u kojoj
poziva svoje stado da se pridrui nacistikom cilju "osiguranja egzistencije i bolje budunosti
borbom protiv jevrejske zavere".

Posle defilea biskup Roman srdano

pozdravlja SS generala Rezenera (Rosener). Iako su i britanska i amerika vlada zakljuile da
Romana treba izruiti Titu kao nacistikog kolaboracionistu, dozvolili su mu da "pobegne" u
vajcarsku 1947. godine. U Bernu, biskup Roman se bavio pranjem faistikog blaga i finansiranjem
teroristikih grupa pod nazivom Kriari koje su operisale iza gvozdene zavese.

Ratni zloinac Sreko Rover, za kojim se traga, pozira u ustakoj

uniformi. Posle rata je od svetenika Draganovia dobio lane isprave i napredovao do ranga vieg
oficira u teroristikoj mrei Kriari, koja je izvela niz razornih akcija u periodu od 1946. do godine.

Jugoslovenska komunistika vlada

optuila je svetenika Karla Petranovia za uee u ratnim masakrima nad Srbima u okolini Ogulina.
Posle rata on je postao jedan od mnogih svetenika koje je Draganovi regrutovao za rad na
Pacovskim kanalima, na slanju hiljada begunaca iz enove prema Severnoj ili Junoj Americi i
Australiji. Ovde ga vidimo sa nekim "putnicima" u luci u enovi.

Biskup Ivan Buko, izbavitelj ukrajinske SS divizije "Galicija".

Buko je tesno saraivao sa svetenikom Draganoviem na krijumarenju nacistikih begunaca, a
imao je, takoe, uticajne veze sa visokim pripadnicima vatikanske administracije, ukljuujui tu i
samog papu Pija XII.

Ukrajinski dobrovoljci za SS diviziju

"Galicija" na paradi u toku rata. Iako je nadbiskup epticki iz Unijatske (katolike) crkve privatno
denuncirao naciste papi Piju XII, blagoslovio je SS dobrovoljce, od kojih su mnogi prethodno
poinili ratne zloine sluei u pomonim policijskim jedinicama.

Preporuujemo:
Hitlerov papa, Don Kornvel
Stepinac - nadbiskup genocida, Marko Aurelio Riveli
Vatikanske ubice - ispovest biveg jezuite, dr Alberto rivera
Tajna istorija jezuita, Edmon Paris
Vavilonska misterijska religija - ideologija otpalog hrisanstva, Ralf Vudrou
Ko vlada svetom, dr Miroljub Petrovi
Skrivene tajne masonerije, dr Keti Barns

Distribucija: BiH 065-415-765, Srbija: 064-089-6937