VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

STUDIJSKI PROGRAM DRUMSKI SAOBRAAJ

SEMINARSKI RAD
PREDMET: Meunarodni transport I pedicija
TEMA: Osiguranje

Mentor:
Radosavljevi Duan, dipl.in.saob.

Studenti:
Tasi Ivana Rds 53/12
Mladenovi Jovana Rds 58/12
Miti Duan Rds 23/12
Marinkovi Milo Sds 47/12
Velikovi Aleksandar Sds 43/12
Ivanov Nenad Rds 52/12

NI, 2015.

1. UVOD
Osiguranje je usluna privredna delatnost koja titi oveka I njegovu
imovinu od posledica nastanka brojnih opasnosti. Jedan je od oblika upravljanja
rizikom, prvenstveno usmeren na smanjenje finansijskih gubitaka. Predstavlja
prenos rizika sa osiguranika na drutvo za osiguranje, uz plaanje premije
osiguranja.
1. 1. POJAM I DEFINICIJA OSIGURANJA
Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u
njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva ruilakih prirodnih sila ili nesrenih
sluajeva. Ono, u stvari, prua ekonomsku zatitu osiguranicima od tetnih
dejstava i ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kada nastane osigurani sluaj,
odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama drutvene reprodukcije ili u
svakodnevnom ivotu ljudi.
Pojmovi opasnost, rizik, teta, odteta, usko su povezani sa pojmom osiguranja, a
sam naziv osiguranje stvara predstavu o sigurnosti. Meutim, u osiguranju se, u
savremenim uslovima, ne radi samo o sigurnosti, ve i o jo nekim vanim
faktorima, npr. o stabilnosti privrednog procesa, pa i o drutvenom procesu
uopte. Osiguranje, u sutini, predstavlja udruivanje svih onih koji su izloeni istoj
opasnosti, s ciljem da zajedniki podnesu tetu koja e zadesiti samo neke od njih.
Preko osiguranja izjednaavaju se rizici na prihvatljivom niem nivou, amortizuju
se. Osiguranje se javlja u tri vida:
ekonomski,
tehniki,
pravni.
1. Ekonomski vid se izraava u cilju koji se postie u osiguranju to su
funkcije osiguranja.
2. Tehniki je onaj deo koji ureuje funkcionisanje osiguranja kao specifinog
mehanizma za izjednaavanje rizika.
3. Pravni predstavlja ureivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nuno
nastaju u osiguranju udruivanjem sredstava za odteenje svih
osiguranika koje zadesi teta.

To je ureivanje pravila i obaveza osiguranika i osiguravaa kod ostvarivanja

odtetnih prava, tj. kod likvidacije tete.

1.2. ULOGA OSIGURANJA

Sa ospekta pojedinaca dvostuka je uloga osiguranja:
zatita osiguranika.
zatita treh lica.
1.Pojedinac se moe obezbijediti osiguranjem poev od egzistencije svih
najbliih u sluaju smrti ili trajnog invaliditeta, odnosno gubitak radne
sposobnosti pa do naknade putnih trokova i trokova boravka za vrijeme
kie na godinjem odmoru.
ovjek moe osigurati svoju imovinu od poslijedica poara, kraa, poplava, grada.
Iz ovih aktivnosti moe nastati teta prema njemu samom, prema treim licima,
odnosno njegovoj i tuoj imovini.
Brojne mogunosti osiguranja od odgovornosti omoguavaju da se ovjek ne mora
liavati ovih aktivnosti iz straha od odgovornosti. postoje razliite vrste ivotnog
osiguranja kao na promjer za sluaj doivljenja odreene starosti ili za sluaj smrti
gdje osiguranik na bazi naplaenih premija unaprijed osigurava sumu da mu se
isplati u sluaju reslizacije ugovorom predvienog rizika2.
Vrijednost imovine se moe lako utvrditi pa se i naknada tete na toj imovini moe
utvrditi i iskazati u novcu. Imovina lica ili kompanije ukljuuje zemlju, zgrade
namjetaj, raune u banci, odjeu, autorska prava, automobile, patente i bezbroj
drugih stvari. Sve se to moe osigurati.
2. Zatita treih lica. U modernom pravu postoji tenja da se obezbijedi zatita
odreenom krugu lica koja su izloena izvjesnim rizicima. To su lica koja bez
ikakve svoje krivice mogu pretrpjeti tetu na sopstvenoj linosti ili imovini prilikom
prevoza u javnom saobraaju ili prilikom izvrenja veoma opasnih zanimanja.
U ovaj krug spadaju i svi oni koji mogu biti povrijeeni od nekog motornog vozila ili
vazduhoplova. Drava u ovim sluajevima propisuje obavezna osiguranja od
odgovornosti svih lica koji koriste navedena opasna sredstva. Prema naim
propisima, putnici u javnom saobraaju prevoznim sredstvima, obavezno se
osiguraju od posljedica nesrenog sliaja. Osiguranje su duni da zakljue
vlasnici, odnosno korisnici motornih vozila i aviona obavezno se osiguravajui od
odgovornosti za tete nastale treim licima.

2. ISTORIJA OSIGURANJA
Prvi oblici osiguranja sreu se u prvobitnoj ljudskoj zajednici u okviru plemena,
a kasnije i porodica. Prva opasnost sa kojom se sretao ovek je glad, a mera
kojom je pokuao da se zatiti bili su skromni obavezni prilozi pojedinca u itu
tokom rodnih godina.
Elementi osiguranja javljaju se kod Kineza pri transportu robe preko
Jangcekjanga, kao i u Vavilonu jo pre etiri milenijuma: u sluaju gubitka broda
vlasniku se nadoknaivala teta, a ako brod stigne na destinaciju, vlasnik je bio
duan da isplati odreeni deo dobiti. Pisani tragovi o osiguranju postoje i u
Hamurabijevom zakonu iz 2250.godine p.n.e. u vidu uredbe o meusobnoj
obavezi uesnika trgovakog karavana da nadoknade tetu koja bi nastala u
sluaju pljake.
U starom Rimu osnovano je religiozno udruenje u koje su lanovi uplaivali
odreeni iznos za prijem kao i mesenu lanarinu, a u sluaju smrti nekog lana
solidarno su snosili trokove sahrane, pomagali su udovice i decu umrlih. Prva
sauvana polisa potie iz Lombardije, 1182. godine. Iz perioda od XII do XV veka
sauvano je vie od 400 polisa, ali u to vreme polisa osiguranja nije uvek bila
garancija dobijanja nadoknade, naroito u sluaju gubitka broda. Prvi zakoni u
ovoj oblasti donose se u Barseloni 1435. i Firenci 1522. godine.Prvo udrueno
drutvo za ivotno osiguranje New England Life je osnovano 1835 godine, a
potom je osnovano jo dvanaest drugih drutava u oblasti ivotnog osiguranja,
koja i danas postoje.
2.1.OSIGURANJE U SRBIJI
Koreni osiguranja u Srbiji nalaze se jo u Duanovom zakoniku (XIV vek), koji
pominje kolektivnu odgovornost za naknadu tete, ali se osiguranje u pravom
smislu na naim prostorima sree tek polovinom XIX veka (tzv. koevi" Miloa
Obrenovia).Prve poslove osiguranja u Kraljevini Jugoslaviji obavljala su strana
osiguravajua drutva, te je i prvi zakon o osiguravajuim drutvima bio njima
posveen.
Poetkom XX veka nastaju prva domaa osiguravajua preduzea. Ove
kompanije bile su poslovno povezane sa stranim, ali su metode poslovanja bile
nalik trgovakim. Kao i u veini zemalja,i u Jugoslaviji je vladao koncesioni sistem
za osiguravajue poslovnice.
Osiguravajue drutvo nije se formiralo kao akcionarsko drutvo ili zadruga, ve je
drava zadravala za sebe diskreciono pravo davanja dozvole za rad, odnosno
koncesije. Vremenom je drava diskrecioni sistem pretvarala u normativni
dopustajui automatsko dobijanje koncesije, po ispunjavanju uslova, tako da je
uoi Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bilo 28 osiguravajuih
kompanijaDonoenje Uredbe o nadzoru nad osiguravajuim drutvima 1. marta
1937 godine, bila je prekretnica za razvoj osiguranja u Kraljevini
Jugoslaviji.Poslove osiguranja u Srbiji najpre su obavljala strana drutva, a prvi
domai osiguravajui zavod osnovan je 1897. godine. Osnivai su bili Luka
elovi i ore Vajfert, a radio je kao Odeljenje za osiguranja Beogradske

zadruge. Do poetka Prvog svetskog rata u Kraljevini Srbiji osnovana jo tri

osiguravajua drutva sa domaim kapitalom "Srbija", "umadija" i "Jugoslavija".

3. ZAKON OSIGURANJA
3.1. DEFINICIJA ZAKONA OSIGURANJA
Zakon o osiguranju definie poslove osiguranja kao zakljuivanje i
izvravanje ugovora o osiguranju i preduzimanje mera za spreavanje i suzbijanje
rizika koji ugroavaju osiguranu imovinu i lica.
Osiguranje obavljaju drutva za osiguranje koja su dobila dozvola
nadlenog organa za obavljanje te delatnosti, kao i ogranci stranog drutva za
osiguranje koji poseduju navedenu dozvolu. Drutva za osiguranje osnivaju se kao
akcionarska drutva (ili drutva za uzajamno osiguranje) i mogu da obavljaju samo
delatnost osiguranja.
Drutva za osiguranje u svom poslovanju moraju da se pridravaju
odredaba Zakona i ustaljenih naela struke.
3.2. PREDMET ZAKONA OSIGURANJA
Ovim zakonom ureuje se obavljanje delatnosti osiguranja u Republici Srbiji ,
odnosno uslovi za osnivanje i poslovanje drutava za osiguranje i drutava za
reosiguranje, obavljanje poslova posredovanja u osiguranju i reosiguranju,
obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, vrenje nadzora nad obavljanjem
delatnosti osiguranja, zatita prava osiguranika, ugovaraa osiguranja, korisnika
osiguranja i treih oteenih lica, kao i obavljanje u Republici delatnosti osiguranja
lica iz drava lanica Evropske unije i stranih drava.

4. ELEMENTI OSIGURANJA
4.1. PREMIJA OSIGURANJA
Pod premijom osiguranja podrazumijeva se iznos koji je ugovara
osiguranja duan da plati nakon zakljuenog ugovora o osiguranju, odnosno
nakon to je potpisao polisu osiguranja. U Zakonu o osiguranju imovine i lica
utvrena je struktura premije osiguranja. Premija osiguranja se sastoji iz
funkcionalne premije i reijskog dodatka.
Fumkcionalna premija sastoji se iz tehnike premije i doprinosa za preventivu.
Meutim, izuzetno, premija osiguranja ivota i osiguranje depozita graana ne
mora da sadri dopinos za preventivu. Tehnika premija kao onovni dio premije,
slui za plaanje teta, ugovorenih suma osiguranja i druge namjene u skladu ssa
uslovima osiguranja. Doprinos za preventivu koristi se za sprovoenje mjera u cilju
spreavanja i suzbijanja rizika koji ugroavaju imovinu i lica.
U Zakonu je takoe, utvreno da se reijski dodatak koristi za pokrie trokova
sprovoenja osiguranja, kao i da maksimalnu stopu reijskog dodatka utvruje
organ utvren statutom organizacije za osiguranje.

Opte prihvatljivo je da premija osiguranja predstavlja cijenu koju osigurava

osiguranja treba da plati osiguravau nakon zakljuenog ugovora o osiguranju,
koko bi mu imovina, imovinski interesi, odnosno neki drugi predmet osiguranja bili
osigurani.
Jedna od kljunih obaveza osiguravajuih organizacija je da na osnovu aktuarskih
nauih metoda utvrdi visinu potrebne premije koju ugoara osiguranja treba da
plati. Visina premije se utvruje na osnovu posebnih dokumenata koji se nazivaju
tarife.
U uslovima trine konkurencije visina premije predstavlja jedan od kljunih
elemenata za opredjeljivanje ugovaraa osiguranja kod koje e osiguravajue
organizacije da zakljui ugovor o osiguranju.
Stoga je utvrivanje premije jedan od najsloenijih poslova u osiguranju. Sa jedne
strane moraju se ispuniti svi zakonom predvieni uslovi vezani za propisanu
strukturu premije, odnosno moraju se obezbijediti dovoljna sredstva za naknadu
teta, ali se mora biti i konkurentan sa visinom premije natritu.
4.2. BONUS I MALUS
Bonus u osiguranju znai vraanje izvjesnog dijela premije za ostvaren
jednogodinji, ili pak viegodinji rezultat. Ukoliko osiguranik uopte nije imao
tetu, ili nije imao tetu o odreenom iznosu, osigurava mu umanjuje premiju,
odnosno vraa dio premije od predviene tarife. Bonus se najee vraa na kraju
jednogodinjeg ili viegodinjeg osiguranja i to obino kod kasko osiguranja, dok
se kod obaveznog osiguranja bonus moe odobriti i unaprijed za sledeu godinu
osiguranja, zavisno od toga za koji je period zakljuen ugovor o osiguranju.
Za razliku od bonusa stoji malus. Malus je, doplatak koji se zaraunava onim
osiguranicima koji su u protekloj godini, ili proteklim godinama imali odreeni broj
teta, odnosno koji su samo prouzrokovali odreeni broj teta.
injenica je da bonus i malis treba da imaju veoma vanu funkciju u regulisanju
cijene premije osiguranja, posebno kod individualnih rizika. Meutim, oni u naim
uslovima ovu funkciju ne obavljaju.
4.3. FRAN IZA

Franiza se ugovara prilikom zakljuivanja ugovora o siguranju. Naime to

je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog sluaja odbija u odredjenom
procentu ili iznosu, u zavisnosti od toga kako je ugovoreno. Kolika e biti
franiza zavisi od vrste osiguranja, uslova i tarifa premija, koji reguliu status
franize. Ista kod nekih osiguranja moe biti tako regulisana da je obavezno
odbitna. To znai bez obzira na volju osiguranika, ona se u odreenom iznosu ili
procentu odbija. Kod veine vrsat osiguranja ostavlja se na volju osiguranika da
odlui da li e osigurati odreeni predmet sa franizom ili bez nje.

5. VRSTE OSIGURANJA
Oblici u kojima se savremeno osiguranje pojavljuje su mnogobrojni. Stoga
se oni grupiu i razvrstavaju prema odreenim zajednikim svojstvima postoje
razne podele na pojedine vrste, grane osiguranja i druge nivoe grupisanja kako bi
se olakalo njihovo prouavanje i primena neophodnih ekonomskih, pravnih
pravila i pravila tehnike osiguravanja.
Razvojem privrede i drutva neprekidno niu nove vrste osiguranja, dok se
neke gase. Podele se razlikuju i od drave do drave.
Zavisno od kriterijuma klasifikacije, postoje:
1. prema prirodi rizika: kopneno, pomorsko i vazduno;
2. prema nainu nastanka: obavezno i dobrovoljno;
3. prema nainu izravnavanja rizika: saosiguranje i reosiguranje;
4. prema nainu organizovanja osiguranja: premijsko i uzajamno;
5. individualna (pojedinana) i kolektivna osiguranja;
6. prema predmetu osiguranja: osiguranje pravnih odnosa, osiguranje
usluga, osiguranje lica i osiguranje imovine.
Prema Zakonu o osiguranje Republike Srbije, postoje dve grupe
osiguranja: ivotna i neivotna.
ivotna osiguranja obuhvataju osiguranja kod kojih je ivot, odnosno
zdravlje osigurano, a naknada novana suma koju drutvo za osiguranje
isplauje moe biti jednokratna ili u vie rata (renta):
Osiguranje ivota u sluaju smrti;
osiguranje ivota za sluaj smrti i doivljenja meovito
ivotno osiguranje;

rentno osiguranje;

dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sluaja;

dopunsko zdravstveno osiguranje.

Neivotna osiguranja obuhvataju vei broj razliitih vrsta osiguranja

obuhvataju sve vrste osiguranja izuzev ivotnih osiguranja:
osiguranje od posledica nezgode;

dobrovoljno zdravstveno osiguranje;

osiguranje motornih vozila;

osiguranje inskih vozila;

osiguranje vazduhoplova i plovnih objekata;

osiguranje robe u prevozu;

osiguranje imovine;

osiguranje od autoodgovornosti;

osiguranje od opte odgovornosti za tetu;

osiguranje kredita;

osiguranje jemstva;

osiguranje pravne zatite;

osiguranje pomoi na putovanju;

druge vrste neivotnih osiguranja.

5.1. OSIGURANJE MOTORNIH VOZILA

Osiguranje motornih vozila kao grana osiguranja ima dve osnovne vrste:
kombinovano osiguranje motornih vozila tkz. Kasko osiguranje i obavezno
osiguranje vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljunih vozila od
odgovornosti za tete poinjene treim licima (tkz. Osiguranjem auto
odgovornosti).
Osiguranje motornih vozila dobija se sve vie na znaaju i u svetu i u naoj zemlji.
Imajui u vidu broj motornih vozila, a posebno injenicu da je zakljuivanje
osiguranja auto-odgovornosti obavezno, najvei je broj osiguravajuih organizacija
bavi se oviom vrstom osiguranja, ali u toj oblasti, na alost, postoje i najvee
nepravilnosti tj.odstupanje od Zakona i struke osiguranja.

Kombinovano osiguranje motornih vozila

Za razliku od osiguranja vlasnika, odnosno korisnika motornih i prikljuak
vozila od odgovornosti za tete priinjene treim licima koje je obavezno na
osnovu samog Zakona, kombinovano osiguranje motirnih vozila, ili tkz. Kasko
osiguranje je dovoljno, to znai da svaki vlasnik, kao i za drugu imovinu,
samostalno procjenjuje da li e zakljuiti ugovor o osiguranju sa osiguravaem.
Predmet ovog osiguranja, prije svega sve vrste motornih vozila standardne
izvedbe, sve vrste prikljunih, radnih i inskih vozila i njihovi sastavni djelovi. Pri
tome se pod sastavnim djelovima podrazumjeva alat, pribor i rezervni djelovi
standardno isporueni za tip vozila: radio aparat koji je ugraen u vozilo od strane
proizvoaa vozila, ureaj za obezbeenje od krae, aparat za gaenje poara
kao i ostali prikljuni ureaji.
Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zakljuuje na sumu osiguranja
koju sam osiguranik odreuje. Pri tome se osiguranik moe opredijeliti:
a) da u momentu zakljuenja ugovora, ugovori mjesenu korekciju sume
osiguranja i naravno, plaanje mjesene premije (koja se plaa u dvanaest rata, s
obzirom da se ugovor zakljuuje na godinu dana) i to za kojeficijent rasta cijena
industrijskih proizvoda koja objaljuje Savezni zavod za statistiku
b) da u momentu zakljuenje ugovora ugovori mjesenu revalorizaciju sume
osiguranja, uz plaanje odogovarajuih doplatka na godinjem premiju osiguranja
c) da u momentu zakljuenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja koji
moe u toku trajanja osiguranja mjenjati samo ako se do promjene sume
osiguranja nije desilo osigurani sluaj.

 Osiguranje od auto-odgovornosti
U zakonu je definisano da vlasnik, odnosno korisnik motornih i prikljunih
vozila je duan da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu koju
upotrebom motornih vozila priini treim licima usled smrti, povrede tijela,
naruavanju zdravlja, unitenja ili oteenja stvari, osim za tetu na stvarima koji
je primio za prevoz.
Veliki broj novoosnovanih osiguravajuih organizacija se bavi samo ovom vrstom
osiguranja, bez odgovarajuih strunih i materijalnih uslova, to je dovelo do
erozije ovog osiguranja.
Zakljuivanje ove vrste osiguranja po niskim cijenama, uz ve pomenuto
napostojanje elementarnih strunih i materijalnih preduslova, vlasnici motornih
vozila ponekad praktino samo formalno osiguravaju svoju odgovornost za tete
priinjene treim licima, tako da oteenim, koji se mogu da naplate tetu od
osiguravajuih organizacija, ili mogu da je naplate samo od malog iznosa, ostaje
da potpunu naknadu tete ostvaruju od tetnika putem suda. Ostvarivanje
naknade tete putem suda a ne neposredno i u potpunosti od osiguravajuih
organizacija nije u skladu sa sutinom ove vrste osiguranja1.

5.2. OSIGURANJE LICA

U Zakonu o obligacionim odnosima definie se da u ugovorima o osiguranju
lica (osiguranje ivota i osiguranje od nesrenoga sluaja) visina osigurane svote,
koju je osigurava duan da isplati kada nastupi osigurani sluaj, utvruje se u
polisi prema sporazumno ugovorenim stranama. Uoava se da i Zakona ukazuje
da osiguranje lica obuhvata, pre svega, dve vrste osiguranja: osiguranje ivota i
osiguranje od nesrenoga sluaja. to se posebno biti i odreeno.
Koliko je znaaj, ovog osiguranja ranije, u stabilnim uslovima privreivanja bio,
potvruje i injenica da su osnovni oblici organizovanja osiguravajui organizacija
do 1990 godine nazivali zajednice osiguranja imovine i lica. Dakle, ve i samog
naziva se moe da uoi ova vrsta osiguranja imala podjednak znaaj u odnosu na
sada dominantan osiguranje imovine.
S obzirom da osiguranje ivota ima elemente tednje, jasno je da naim
prostorima nakon hiperinflacije i uopte izuzetno je smanjenje tednje kod
graana, dolo do velikoga pada u zakljuivanju ove vrste ugovora o osiguranju.
Pri tome naglaavamo da je osiguranje lica od posledica nesrenoga sluaja
zadravalo izvestan nivo, ali da je klasino osiguranje ivota umnogome svedeno
na minimalan broj.

5.3. OSIGURANJE ROBE

Sva roba (stvari) koja se prevozi izvan i unutar granica Srbije, bilo kojom
vrstom prevoznog sredstva (brod, eleznica, kamion, avion, pota) kao i interesi
uz robu, mogu se osigurati od rizika gubitka, oteenja ili unitenja kojima je
izloena tokom prevoza u domaem i meunarodnom transportu, bez obzira na
vrstu prevoznog sredstva.

Osnovni rizici:
Saobraajna nezgoda prevoznog sredstva (sudar, udar, prevrnue, iskliznue,
nasukanje, potonue, pad letelice i sl.);
Elementarna nepogoda (oluja, snaan vetar i talasi, provala oblaka, poplava,
snena meava, grom, odron zemljita, zemljotres);
Poar, eksplozija;
Kraa ili neisporuka cele kolete, do koje doe zbog nastupanja jednog od iznad
navedenih rizika;
Prodor vode u prevozno sredstvo, kontejner ili mesto uskladitenja, itd...
Dopunski rizici:
Manipulativni - gubitak ili oteenje osiguranog predmeta tokom utovara ili
istovara sa prevoznog sredstva;
Krae, delimine krae i neisporuke;
Zlonamerno i protivpravno delovanje - baraterija;
Naduvavanje - (bombaa) limenki;
Samozapaljenje;
Smrzavanje;
Razmrzavanje;
Zagrevanje i znojenje;
Uginue, prinudno klanje ili ubijanje, gubitak ploda;
Manjak iz bilo kog razloga;
Kvar, iljivost kod itarica, itd...

6. OSIGURAVAJUE DRUTVO KAO POSEBAN OBLIK

PRIVREDNOG DRUTVA
Da bi mogli da govorimo o statusu osiguravajuih drutava, moramo, prvo,
da definiemo sve institute vezane za ovaj poseban oblik privrednog drutva, koji
se razlikuje od ostalih oblika privrednih drutava koja se ne bave specifinim
delatnostima. Jedna od tih delatnosti je i osiguranje. Osiguravajue drutvo ili
osigurava je pravno lice koje se bavi delatnou osiguranja. Da bi osiguravajue drutvo moglo da obavlja delatnost osiguranja, ono mora zakljuiti ugovor o
osiguranju sa osiguranikom. Obaveze osiguravajueg drutva predstavljaju sve
obaveze koje je ono preuzelo ugovorom o osiguranju, a to su razni oblici isplate
ugovorenih suma ili naknada, koji su detaljno definisani ugovorom o osiguranju,
polisom osiguranja, kao i uslovima osiguranja. Znai, ugovor o osiguranju zakljuuju ugovara osiguranja i osigurava, u kome se ugovara osiguranja obavezuje da isplati odreeni iznos osiguravau,odnosno, osiguravajuem drutvu, a
osigurava se obavezuje da, ako se desi dogaaj, koji predstavlja osigurani sluaj,
isplati osiguraniku ili nekom treem licu naknadu, tj. ugovorenu sumu ili uini
neto drugo. Iz navedenog moemo zakljuiti, da su ugovorne strane ugovara
osiguranja i osigurava, ali da se, kod osiguranog sluaja, pojavljuju i druga lica,
odnosno, ili osiguranik ili osigurano lice ili tree lice, koje nazivamo i korisni-kom
osiguranja.

Osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u

svoje ime i za svoj raunobezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika. Da bi mogao pribaviti osiguravajuu zatitu, osiguranik treba da je poslovno
sposobno lice koje, kao ravnopravna ugovorna strana, stoji naspram osiguravaa,
sa svim pravima i obavezama koji proistiu iz njihovog odnosa. U praksi se najee deava da je osiguranik istovremeno i ugovara i korisnik osiguranja (kada
su njegova dobra ili on sam izloeni riziku), ali to nije uvek sluaj. Dogaa se
da su opasnostima izloena i tua dobra ili neka druga linost sve to naravno
mora imati uske veze sa osiguranikom.

7. OSIGURAVAJUA DRUTVA DANAS- U SRBIJI

Iako je, od donoenja ZO, ve broj osiguravajuih drutava u Srbiji izgubio
dozvolu za rad, mi emo dati pregled sadanje situacije u ovoj delatnosti, odnosno, naveemo koja osiguravajua drutva egzistiraju, danas, u naoj zemlji, bez
obzira na eventualne promene koje mogu nastati. Isto tako, posvetiemo panju
pojedinim evropskim zemljama, tj. koja su napoznatija osiguravajua drutva u tim
zemljama. Veina tih, evropskih zemalja, su lanice EU, ali smo posvetili panju i
dvema zemljama koje to nisu.
U Srbiji, danas, po podacima Narodne banke Srbije posluje 26 osiguravajuih drutava. Ta drutva su sledea: 1) A.D. za ivotno osiguranje ALICO 2)
A.D. za neivotno osiguranje AS OSIGURANJE 3) A.D. za osiguranje AMS
OSIGURANJE 4) A.D. za osiguranje BASLER neivotno osiguranje 5) A.D.za
osiguranje BASLER ivotno osiguranje 6) A.D. za osiguranje CREDIT AGRICOLE LIFE 7) A.D. za osiguranje DDOR NOVI SAD 8) A.D. za reosiguranje
DDOR RE 9) A.D. za osiguranje DELTA GENERALI OSIGURANJE 10) A.D. za
reosiguranje DELTA GENERALI REOSIGURANJE 11) A.D. za osiguranje
DUNAV OSIGURANJE 12) A.D. ZA za reosiguranje DUNAV-RE 13) A.D. za
osiguranje ENERGOPROJEKT GARANT 14) A.D. za osiguranje GLOBOSOSIGURANJE 15) A.D. za osiguranje GRAWE 16) A.D. za osiguranje
MERKUR 17) . A.D. za osiguranje MILENIJUM OSIGURANJE 18)A.D. za
osiguranje SAVA OSIGURANJE 19) A.D. za osiguranje SAVA IVOTNO
OSIGURANJE 20) A.D. za ivotno osiguranje SOCIETE GENERALE
OSIGURANJE 21) A.D. za osiguranje TAKOVO 22) A.D. za
osiguranjeTRIGLAV KOPAONIK 23) A.D. za osiguranje UNIQA ivotno
osiguranje 24) A.D. za osiguranje UNIQA neivotno osiguranje 25) A.D. za
osiguranje WIENER STADTISCHE OSIGURANJE 26) A.D. ZA za reosiguranje
WIENER RE
Osim osiguravajuih drutava, u Srbiji je registrovano 89 drutava za posredovanje u osiguranju, drutava za zastupanje u osiguranju i agencija i poslovnih jedinica za poslove pruanja drugih usluga u osiguranju.
7.1. DUNAV OSIGURANJE
Najstarije tragove nalazimo u srednjovekovnoj Srbiji, u Zakoniku cara
Duana, a najstariji poznati dokument u kome se pominje osiguranje u Crnoj Gori
jeste Budvanski statut iz 15. veka. Kasnije se osiguranje razvijalo u razliitim
vidovima, uz meusobnu solidarnost lanova i njihovih porodica u bratovtinama i
cehovskim udruenjima, ili putem pomorskog osiguranja. S razvojem kapitalizma, i

osiguranje doivljava duboke promene, i od 18. veka u naim krajevima deluju

agenti i ispostave zapadnih osiguravajuih drutava. Na prvi pomen osiguranja u
Beogradu ekalo se do 1839. godine. Tada je jedan trgovac, po imenu Zuban,
osigurao kuu i sve u njoj na sumu od 175 talira, kod Transkog osiguravajueg
drutva. Novine srbske su iscrpno pisale o tom sluaju, jer je posle samo
nekoliko dana Zubanova kua izgorela do temelja, i vlasniku je isplaena puna
suma.
Potom su otvarane ispostave osiguravajuih kua, mahom italijanskih i austrijskih,
a 1897. godine osnovana je prva domaa osiguravajua ustanova Beogradska
zadruga. Poetkom 20. veka osnovano je jo nekoliko drutava koja su, uz
ispostave inostranih, radila praktino sve do Drugog svetskog rata.
Posle rata i promena izazvanih socijalistikom revolucijom, poslovi osiguranja
preli su u domen drave, i 1945. godine osnovan je Dravni zavod za osiguranje i
reosiguranje, spajanjem predratnih osiguravajuih kua Dunav, Elementar i
Viner tetie. Zavod je imao tri osnovne funkcije: osiguranje dravne i javne
imovine od poara i drugih rizika, sprovoenje svih vrsta obaveznog osiguranja, i
reosiguranje. Promenom ustava i politikih uslova menjane su tarife premija i
vrene revizije pravila osiguranja, a samo osiguranje se decentralizovalo, tako da
je 1968. godine opet na snagu stupio suprotni proces, u kome je 128 zavoda i
sedam zajednica osiguranja integrisano u 11 osiguravajuih zavoda. Meu njima
su i Beograd i Jugoslavija, ijom je integracijom 1974. nastao ZOIL Dunav. Od
1990. godine zavod menja ime u Deoniko drutvo za osiguranje Dunav a.d, s
potpunom odgovornou, a potom postaje Kompanija Dunav osiguranje, kao
centralni deo Dunav grupe, uz nekoliko zavisnih preduzea.
Danas je to moderna kompanija, lider na domaem tritu osiguranja, i
jedina domaa kompanija registrovana za sve vrste osiguranja. Sa 29 glavnih
filijala i oko 600 prodajnih mesta, Kompanija ima snanu poslovnu mreu, koja se
neprestanim usavravanjem poslovanja i razvitkom informacionog sistema
pribliava standardima velikih evropskih osiguravajuih kua.

7.2. TRIGLAV OSIGURANJE

"Triglav Osiguranje" postoji ve 40 godina i te decenije iskustva utkane su
u tkivo ovog drutva. Stabilnost osiguranja TRIGLAV uliva poverenje klijentima,
koji su nam uvek na prvom mestu.
"Triglav Osiguranje" je srpsko osiguravajue drutvo sa seditem u Beogradu, u
ulici Milutina Milankovia 7a. Poetak svog rada drutvo vezuje za 1972. godinu,
kada osiguravajui zavod "Sava" iz Ljubljane poinje da radi na podruju
Republike Srbije, da bi se 1976. godine preregistrovao u Zajednicu osiguranja
"Triglav". Posle donoenja Zakona o osiguranju imovine i lica, 1990. godine
Zajednica podruja Beograd se izdvojila iz sastava Zajednice osiguranja "Triglav" i
preregistrovala u Deoniko drutvo za osiguranje "Kopaonik" iz Beograda,
zadravi svu imovinu i osiguranike. Deoniko drutvo za osiguranje "Kopaonik"

se u skladu sa novim Zakonom 1997. godine preregistrovalo u Akcionarsko

drutvo za osiguranje "Kopaonik"- Beograd.
Sredinom 2006. godine Triglav Osiguranje" iz Slovenije kupovinom kompletnog
paketa akcija postaje vlasnik KOPAONIK osiguranja, odnosno novonazvano
osiguravajue drutvo TRIGLAV KOPAONIK postaje deo TRIGLAV GRUPE.
"TRIGLAV" osiguranje je registrovano za obavljanje delatnosti svih vrsta
neivotnih i ivotnih osiguranja. Kao i njegovi pravni prethodnici obavlja poslove
osiguranja imovine i lica, to znai sve vrste osiguranja, osim reosiguranja, koje je
do 1990. godine raeno preko ZO "Triglav" Ljubljana, a nakon toga preko DDOR
Novi Sad i Dunav RE. Na poetku rada vie su bila zastupljena ivotna osiguranja,
ali sa razvojem i teritorijalnim irenjem, do izraaja dolazi i osiguranje imovine.
Polazei od krilatice - osiguranje je jeftino, a teta skupa, cilj nam je da
osiguranike zatitimo od rizika eventualnih nezgoda, koje mogu ugroziti poslovanje
i ivot.
U naem osiguravajuem drutvu osim to nam je vano da zakljuimo to vie
kvalitetnih osiguranja, takoe nam je vana brzina isplate teta i stalno teimo da
taj proces uinimo brim i ekspeditivnijim.
Nove proizvode - vrste osiguranja koje Triglav Osiguranje" uvodi, nudi i planira da
uvrsti u ponudu, bie zanimljivi i za privredne subjekte; kako za male poduzetnike
tako i za velike firme, koji su ve danas u velikom broju osigurani u Triglav
Osiguranju". Naravno, tu su i osiguranici - fizika lica, kojima Triglav Osiguranje"
posveuje posebnu panju.
Ima nas u sledeim mestima irom Srbije: Beograd, Novi Sad, Bor, Kragujevac,
Negotin, Ni, Novi Pazar, Valjevo, Vranje

7.3.