PRAVILNIK

O GRANINIM VREDNOSTIMA EMISIJE, NAINU I ROKOVIMA MERENJA I

EVIDENTIRANJA PODATAKA
("Sl. glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 - ispr.)
lan 1
Ovim pravilnikom odreuju se granine vrednosti emisije tetnih i opasnih materija u
vazduhu na mestu izvora zagaivanja, nain i rokovi merenja i evidentiranja podataka o
izvrenim merenjima emisije.
lan 2
Granina vrednost emisije u smislu ovog pravilnika, jeste najvii dozvoljeni nivo koliina i
koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja (u daljem tekstu: GVE).
lan 3
Nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja utvruje
se merenjem.
Granina vrednost emisije izraava se u obliku:
1) masene koncentracije - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu zapremine
(mg/m3 ili g/m3), u suvom otpadnom gasu na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od 1013
mbara;
2) masenog protoka - kao mase emitovanih materija u odnosu na jedinicu vremena (mg/h ili
g/h);
3) faktora emisije - kao mase emitovanih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta
(g/t ili kg/t);
4) stepen emitovanja - kao odnos emitovane koliine i koliine iste materije koja ulazi u
proces (izraava se u procentima).
Meri se po pravilu koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u suvom otpadnom
gasu, na temperaturi 0oC i pod pritiskom od 1013 mbara.
Ako se meri koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u vlanom otpadnom gasu,
dodaje se oznaka VL.
Kada se meri masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu, ne uzimaju
se u obzir koliine vazduha koje se uvode u sistem, odnosno postrojenje, da bi razredile ili
ohladile otpadni gas.

I VRSTE TETNIH I OPASNIH MATERIJA

lan 4
tetne i opasne materije, u smislu ovog pravilnika, jesu:
1) kancerogene materije;
2) ukupne prakaste materije;
3) prakaste neorganske materije;
4) neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa i
5) organska jedinjenja.
1) Kancerogene materije
lan 5
Vrste kancerogenih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog
protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 1.

Vrsta materije

Klasa

GVE
za
maseni
(mg/m3) protok iznad

Azbest (krizotil, krokidolit, amosit, antofilit, antionolit,

tremolit) u vidu najsitnije praine
I

0,1

500 mg/h

Benzo (a) piren

0,1

500 mg/h

Berilijum i njegova jedinjenja u respirabilnom obliku - Be

0,1

500 mg/h

Dibenz (a.h) antracen

0,1

500 mg/h

Kadmijum i njegova jedinjenja - Cd

0,1

500 mg/h

2-naftilamin

0,1

500 mg/h

0,1

500 mg/h

Prirodni
(U 238 + 0,7% U235)

uran

Arsen-trioksid i arsen-pentoksid,
arsenitna kiselina i njihove soli - As

arsenasta

kiselina,
II

5 g/h

Jedinjenja hroma (VI), kao i kalcijum hromat, hrom (III),

stroncijum hromat i cink hromat - Cr
II

5 g/h

Kobalt i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog kobalta i

teko rastvorljivih kobaltnih soli - Co
II

5 g/h

Olovo i njegova jedinjenja - Pb

II

5 g/h

3,3-dihlorbenzidin

II

5 g/h

Dimetilsulfat

II

5 g/h

Etilenamin

II

5 g/h

II

5 g/h

Akrilonitril

III

25 g/h

Benzen

III

25 g/h

Vinilhlorid

III

25 g/h

1,2-dibrometan

III

25 g/h

1,2-epoksipropan

III

25 g/h

1.-hlor-2.3-epoksipropan
(Epihlorhidrin)

III

25 g/h

Etilen oksid

III

25 g/h

Hidrazin

III

25 g/h

Nikl i njegova jedinjenja, aerosoli metalnog nikla, nikl

sulfida i sulfidne rude, nikloksida i niklkarbonata i
nikltetrakarbonila - Ni

Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iste klase istovremeno prisutnih u
otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase, 0,1 mg/m3 pri masenom protoku od 500 mg/h i veem;
2) za materije II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;

3) za materije III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.

Ukupna masena koncentracija svih kancerogenih materija iz vie klasa istovremeno prisutnih
u otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I i II klase, 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
2) za materije I i III klase, ili II i III klase, 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.
2) Ukupne prakaste materije
lan 6
Masena koncentracija ukupnih prakastih materija u emisiji iznosi najvie:
1) 50 mg/m3 pri masenom protoku veem od 0,5 kg/h;
2) 150 mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem.
3) Prakaste neorganske materije
lan 7
Vrste prakastih neorganskih materija, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost
masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 2.

Vrsta materije

Klasa

GVE
za maseni protok iznad
(mg/m3) (g/h)

iva i njena jedinjenja izraena kao Hg

0,2

Talijum i njegova jedinjenja izraena kao Tl

0,2

Arsen i njegova jedinjenja izraena kao As

II

Kobalt i njegova jedinjenja izraena kao CO

II

Nikl i njegova jedinjenja izraena kao Ni

II

Selen i njegova jedinjenja izraena kao Se

II

Telur i njegova jedinjenja izraena kao Te

II

Antimon i njegova jedinjenja izraena kao Sb

III

25

Bakar i njegova jedinjenja izraena kao Cu

III

25

Vanadijum i njegova jedinjenja izraena kao V

III

25

Kalaj i njegova jedinjenja izraena kao Sn

III

25

Mangan i njegova jedinjenja izraena kao Mn

III

25

Paladijum i njegova jedinjenja izraena kao Pd

III

25

Platina i njegova jedinjenja izraena kao Pt

III

25

Rodijum i njegova jedinjenja izraena kao Rh

III

25

Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr

III

25

Fluoridi i lako rastvorljivi (npr. NaF) izraena

III
kao F

25

Cijanidi i lako rastvorljivi (npr. NaCn) izraena

III
kao CN

25

Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iste klase istovremeno
prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase 0,2 mg/m3 pri masenom protoku od 1 g/h i veem;
2) za materije II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
3) za materije III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.
Ukupna masena koncentracija svih prakastih neorganskih materija iz vie klasa istovremeno
prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I i II klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 5 g/h i veem;
2) za materije I i III klase, ili II i III klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 25 g/h i veem.
4) Neorganska jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa
lan 8

Vrste neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa, njihove klase, granina vrednost
emisije i vrednost masenog protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 3.

Vrsta jedinjenja

Klasa

GVE
za
maseni
(mg/m3) protok iznad

Arsen hidrid - AsH3

10 g/h

Fosfin - PH3

10 g/h

Fozgen - COCl2

10 g/h

Hlorcijan - CNCl

10 g/h

Brom i njegova jedinjenja izraena kao vodonik bromid

- HBR
II

50 g/h

Vodonik sulfid - H2S

II

50 g/h

Fluor i njegova jedinjenja izraena kao vodonik fluorid HF

II

50 g/h

Hlor - Cl2

50 g/h

Jedinjenja hlora, ukoliko nisu u klasi II, izraena kao

hlorovodonik - HCl
III

30

0,3 kg/h

Oksidi azota (azot monoksid i azot dioksid) izraeni kao

azotdioksid - NO2
IV

500

5 kg/h

Oksidi sumpora (sumpordioksid i sumportrioksid)

izraeni kao sumpor dioksid - SO2
IV

500

5 kg/h

Amonijak ukupni u gasovitim, parnim i aerosolnim

jedinjenjima - NH3
IV

500

5 kg/h

II

Ukupna masena koncentracija neorganskih jedinjenja u obliku aerosola, pare ili gasa iste
klase istovremeno prisutnih u otpadnom gasu iznosi najvie:

1) za materije I klase 1 mg/m3 pri masenom protoku od 10 g/h i veem;

2) za materije II klase 5 mg/m3 pri masenom protoku od 50 g/h i veem;
3) za materije III klase 30 mg/m3 pri masenom protoku od 0,3 kg/h i veem;
4) za materije IV klase 500 mg/m3 pri masenom protoku od 5 kg/h i veem.
5) Organska jedinjenja
lan 9
Vrste organskih jedinjenja, njihove klase, granina vrednost emisije i vrednost masenog
protoka za navedene materije dati su u sledeoj tabeli:
Tabela 4.

Vrsta jedinjenja

Klasa

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(kg/h)

Akrilna kiselina - C3H4O2

20

0,1

Akrolein

20

0,1

Alkilalkohol

III

150

Alkilolovna jedinjenja

20

0,1

Anilin - C6H7N

20

0,1

Anhidrid maleinske kiseline - C4H2O3

20

0,1

Acetaldehid - C2H4O

20

0,1

Aceton - C3H6O

III

150

Benzilhlorid

20

0,1

Bifenil - C12H10

20

0,1

2-Butanon - C4H8O

III

150

Butilacetat - C6H12O2

III

150

Butilglikol

II

100

Butilester siretne kiseline

III

150

2-Butoksietanol - C6H14O2

II

100

Butilaldehid - C4H8O

II

100

Vinilacetat - C4H6O2

II

100

Vinilester siretne kiseline

II

100

Glikol

III

150

Di-(2-etilmeksil)-ftalat - C24H38O4

II

100

Diacetonalkohol

III

150

Dibutileter - C8H18O

III

150

Dietanolamin

II

100

Dietilamin - C4H11N

20

0,1

Dietileter - C4H10O

III

150

Diizobutilketon

II

100

Diizopropileter - C6H14O

III

150

Dimetilamin - C2H7N

20

0,1

Dimetileter - C2H6O

III

150

H,H-dimetilformamid - C3H7NO

II

100

2,6-dimetilheptanon-4 - C7H14O

II

100

1,4 Dioksan - C4H8O2

20

0,1

Dioktilftalat

II

100

Difenil

20

0,1

1,2 Dihlorbenzol - C6H4Cl2

20

0,1

1,4 Dihlorbenzol - C6H4Cl2

II

100

Dihlordifluormetan - CCl2F2

III

150

1,1-Dihloretan - C2H4Cl2

II

100

1,2-Dihloretan - C2H4Cl2

20

0,1

1,1-Dihloretilen - C2H2Cl2

20

0,1

1,2 Dihloretilen - C2H2Cl2

III

150

Dihlormetan - CH2Cl2

III

150

Dihlorefenol - C6H4Cl2O

20

0,1

Ester siretne kiseline

III

150

Etanol

III

150

Eter

III

150

Etilakrilat - C5H8O2

20

0,1

Etilamin - C2H7N

20

0,1

Etilacetat - C4H8O2

III

150

Etilbenzol - C8H10

II

100

Etilglikol

II

100

Etilenglikol - C2H6O2

III

150

Etilenglikolmonoetiletar

II

100

Etilenglikolmonometiletar

II

100

Etilesterakrilne kiseline

20

0,1

Etilestersiretne kiseline

III

150

Etilmetilketon

III

150

Etilhlorid

III

150

2-Etoksietanol - C4H10O2

II

100

Izobutilmetilketon

III

150

Izopropenilbenzen - C9H10

II

100

Izopropilbenzen - C9H12

II

100

2,2 iminodietanol - C4H11NO2

II

100

Krezol - C7H8O

20

0,1

Ksilenol (osim 2,4 ksilenola ) - C8H10O

20

0,1

2,4 Ksilenol - C8H10O

II

100

Ksilen - C8H10

II

100

Kumen

II

100

Merkaptan

20

0,1

Metanol

III

150

Metilakrilat - C4H6O2

20

0,1

Metilamin - CH5N

20

0,1

Metilacetat - C3H6O2

II

100

Metilbenzoat - C8H8O2

III

150

Metilglikol

II

100

Metilenhlorid

III

150

Metilestar mravlje kiseline

II

100

Metilestar siretne kiseline

II

100

Metilestar akrilne kiseline

20

0,1

Metilestar metakrilne kiseline

II

100

10

Metiletilketon

III

150

Metilizobutilketon

III

150

4-Metil-m-fenilendiizocijanat - C9H6N2O2 I

20

0,1

Metilmetakrilat - C5H8O2

II

100

4-Metil-2-pentanon - C6H12O

III

150

N-metilpirolidon - C5H9NO

III

150

Metilformijat - C2H4O2

II

100

Metilhlorid

20

0,1

Metilhloroform

II

100

Metilcikloheksanon - C7H12O

II

100

2 Metoksietanol - C3H8O2

II

100

Mravlja kiselina - CH2O2

20

0,1

Naftalin - C10H8

II

100

Nitrobenzol - C6H5NO2

20

0,1

Nitrokrezol - C7H7NO3

20

0,1

Nitrotoluol - C7H7NO2

20

0,1

Nitrofenol - C6H5NO3

20

0,1

Olefinski ugljovodonici - (izuzev 1,3III

butadiena)

150

Parafinski ugljovodonici - (izuzev metana)

III

150

Perhloretilen

II

100

Pinen - C10H16

III

150

Piridin - C5H5N

20

0,1

Praina drveta u respirabilnom obliku

20

0,1

11

2-Propenal - C3H4O

20

0,1

Propionaldehid - C3H6O

II

100

Propionska kiselina - C3H6O2

II

100

Siretna kiselina - C2H4O2

II

100

Stirol - C8H8

II

100

Tetrahidrofuran - C4H8O

II

100

1,1,2,2 Tetrahloretan - C2H2Cl4

20

0,1

Tetrahloretilen - C2Cl4

II

100

Tetrahlormetan - CCl4

20

0,1

Tetrahlorugljenik

20

0,1

Tioalkohol

20

0,1

Tioeter

20

0,1

0-Toluidin - C7H9N

20

0,1

Toluilen-2,4-diizocijanat

20

0,1

Toluen - C7H8

II

100

Trietilamin - C6H15N

20

0,1

Trimetilbenzol - C9H12

II

100

1,1,1 Trihloretan - C2H3Cl3

II

100

1,1,2 Trihloretan - C2H3Cl3

20

0,1

Trihloretilen - C2HCl3

II

100

Trihlormetan - CHCl3

20

0,1

Trihlorfluormetan - CCl3F

III

150

Ugljen-disulfid - CS2

II

100

12

Fenol - C6H6O

20

0,1

Formaldehid - CH2O

20

0,1

2-Furaldehid - C5H4O2

20

0,1

Furfural, Furfurol

20

0,1

Furfurilalkohol - C5H6O6

II

100

4-hidroksi-4-metil-2-pentanon - C6H12O2

III

150

Hloracetaldehid - C2H3ClO

20

0,1

Hlorbenzol - C6H5Cl

II

100

2-Hlor-1,3-butadien - C4H5Cl

II

100

Hloretan - C2H5Cl

III

150

Hlormetan - CH3Cl

20

0,1

2-Hloropren

II

100

Hloroform

20

0,1

2-Hlorpropan - C3H7Cl

II

100

Hlorsiretna kiselina - C2H3ClO2

20

0,1

Hlortoluol - C7H7Cl

20

0,1

Cikloheksanon - C6H10O

II

100

Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iste klase istovremeno prisutnih u

otpadnom gasu iznosi najvie:
1) za materije I klase 20 mg/m3 pri masenom protoku od 0,1 kg/h i veem;
2) za materije II klase 100 mg/m3 pri masenom protoku od 2 kg/h i veem;
3) za materije III klase 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.
Ukupna masena koncentracija organskih jedinjenja iz vie klasa istovremeno prisutnih u
otpadnom gasu iznosi najvie 150 mg/m3 pri masenom protoku od 3 kg/h i veem.

13

II GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE LOITA

lan 10
Masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu odreenih vrsta loita,
meri se u jedinici zapremine suvog otpadnog gasa na temperaturi od 0oC i pod pritiskom od
1013 mbara.
Sadraj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa iz stava 1 ovog lana, u zavisnosti od
vrste loita, iznosi:
1) za loita na ugalj, briket i koks:
(1) sa reetkom ili sa fludiziranim slojem - 7%,
(2) na prainu sa suvim odvoenjem praha - 6%,
(3) na prainu sa mokrim odvoenjem praha - 5%:
2) za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura - 11%;
3) za loita na tena i gasovita goriva - 3%.
lan 11
Granine vrednosti emisije za odreene vrste loita date su u tabelama 5, 6, 7 i 8 i to:
1) granina vrednost emisije za loita na ugalj, briket i koks data je u sledeoj tabeli:
Tabela 5.

Toplotna snaga loita (MW)

Vrsta materije

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

14

Prakaste materije

150

100

50

Ugljen monoksid - CO

250

250

250

Sumporni oksidi izraeni kao SO2

2000

1450

650

Azotni oksidi izraeni kao NO2

1.000

800

450

Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena

30
kao HF

30

15

Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena

200
kao HCl

200

100

Za loita na kameni ugalj toplotne snage iznad 50 MW granina vrednost emisije azotnih
oksida izraenih kao NO2 iznosi 1800 mg/m3 u otpadnom gasu sa 5% kiseonika.
Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110 - 1987.
Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.
2) granina vrednost emisije za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih
kultura data je u sledeoj tabeli:
Tabela 6.

Toplotna snaga loita (MW)

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

Prakaste materije

50

50

50

Ugljen monoksid - CO

250

250

250

Azotni oksidi izraeni kao NO2

500

400

200

50

50

Vrsta materije

Organske materije izraene kao ukupan

50
ugljenik

15

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M.E6. 110.

Dimnokatranski broj moe iznositi najvie 30, po JUS M.R.4. 020.
3) granina vradnost emisije za loita na tena goriva data je u sledeoj tabeli:
Tabela 7.

Toplotna snaga loita (MW)

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

GVE
(mg/m3)

Ugljen monoksid - CO

250

175

175

Azotni oksidi izraeni kao NO2

450

450

350

Sumporni oksidi izraeni kao SO2 (za lo ulja

3.200
prema JUS B.HO.500)

3.200

400

Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena

5
kao HF

Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena

30
kao HCl

30

30

Prakaste materije

100

80

Vrsta materije

100

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za teko lo ulje moe iznositi najvie 2, a za sva ostala lo ulja 1, po JUS B.H8.
270.
4) granina vrednost emisije za loita na gasovita goriva data je u sledeoj tabeli:
Tabela 8.

16

Toplotna snaga loita (MW)

Vrsta materije

>1 - 50

>50 - 300

>300

GVE (mg/m3) GVE (mg/m3) GVE (mg/m3)

Prakaste materije

Ugljen monoksid - CO

100

100

100

Sumporni oksidi izraeni kao SO2 1700

1700

100

Azotni oksidi izraeni kao NO2

350

350

350

Za loita toplotne snage do 1 MW vae ogranienja emisije, po JUS M E6. 120.

Dimni broj za gasovita goriva moe iznositi najvie 0, po JUS B.H8. 270.
lan 12
Kod loita postrojenja sa vie pojedinanih loita, za ogranienje emisije svakog
pojedinanog loita merodavna je ukupna toplotna snaga loinog postrojenja.
Ukupna toplotna snaga loinog postrojenja jeste zbir toplotnih snaga svih pojedinanih
loita u sastavu loinog postrojenja.

III GRANINA VREDNOST EMISIJE MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM

lan 13
Granina vrednost emisije motora sa unutranjim sagorevanjem (u daljem tekstu: SUS
motora) novih domaih i stranih vozila utvruju se prema propisima o homologaciji vozila i
to:
1) za dizel motore:

17

(1) Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila sa dizel motorima u pogledu emisije

zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", br. 11/85 i 1/87);
(2) Naredbi o obaveznoj homologaciji dizel motora u pogledu emisije gasovitih zagaivaa
("Sl. list SFRJ", br. 11/85 i 1/87);
2) za motore putnikih i lakih teretnih vozila - Naredbi o obaveznoj homologaciji vozila u
odnosu na emisije gasnih zagaivaa iz motora u zavisnosti od goriva koje zahteva motor
("Sl. list SFRJ", broj 20/92);
3) za oto-motore:
(1) motocikla - Naredbi o obaveznoj homologaciji motocikla sa oto-motorima u pogledu
emisija zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86),
(2) mopeda - Naredbi o obaveznoj homologaciji bicikla sa oto-motorima u pogledu emisija
zagaujuih sastojaka iz motora ("Sl. list SFRJ", broj 60/86).
lan 14
Granina vrednost emisije ugljenmonoksida (CO) benzinskih motora i dima dizel motora pri
slobodnom ubrzanju korienih vozila u eksploataciji utvruje se prema Pravilniku o
dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom optereenju vozila i o osnovnim uslovima koje
moraju da ispunjavaju ureaji i oprema na vozilima u saobraaju na putevima ("Sl. list
SFRJ", br. 50/82, 4/85, 11/85, 65/85, 64/86 i 50/90).
IV GRANINA VREDNOST EMISIJE ZA ODREENE VRSTE POSTROJENJA
lan 15
Granina vrednost emisije za postrojenja za suvu destilaciju kamenog uglja (koksare) u
otpadnom gasu sa 5% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 9.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja GVE (mg/m3)

Jedinjenja sumpora izraena kao S koksara

800

Azotni oksidi izraeni kao NO2

koksara

500

Prakaste materije

koksara

25

Faktor emisije prakastih materija moe iznositi najvie 5 g/t.

18

Masena koncentracija prakastih materija pri suvom hlaenju koksa moe iznositi najvie 20
mg/m3.
lan 16
Granina vrednost emisije za postrojenja za briketiranje mrkog i kamenog uglja data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 10.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Prakaste materije u emisiji briketiranja

jame
kamenog uglja
Prakaste materije u emisiji briketiranja
supare
kamenog uglja

GVE
(mg/m3)

75
100

Prakaste materije u emisiji briketiranja otpraivai

supare, 10
mrkog uglja
presa sa kalupima i odmagljivaa
otvora presa
Prakaste materije u emisiji briketiranja
ostali otpraivai
mrkog uglja

75

lan 17
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju cementa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 11.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Azotni oksidi izraeni

cementne pei sa reetkastim predgrejaem
kao NO2

GVE
(mg/m3)

1.500

Azotni oksidi izraeni cementne pei sa ciklonskim predgrejaem i

kao NO2
korienjem toplote otpadnih gasova
1.300
Azotni oksidi izraeni cementne pei sa ciklonskim predgrejaem bez
kao NO2
korienja toplote otpadnih gasova
1.800
19

Sumporni
oksidi sve vrste pei
izraeni kao SO2

400
lan 18

Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje boksita, dolomita, gipsa, krenjaka,

kiselgura, magnezita, kvarcita ili amota data je u sledeoj tabeli:
Tabela 12.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Hrom i njegova jedinjenja izraena kao Cr kod svih vrsta pei

GVE (mg/m3)

10

Azotni oksidi izraeni kao NO2

rotacione cevne pei 1.800

Azotni oksidi izraeni kao NO2

ostale pei

Fluor i njegova jedinjenja izraena kao HF kod svih vrsta pei

1.500
10

Kod postrojenja za proizvodnju kalcijuma, odnosno dolomit hidrata emisione vrednosti mere
se u vlanom otpadnom gasu.
lan 19
Granina vrednost emisije za postrojenja za tretiranje perlita, kriljaca i gline u vlanom
otpadnom gasu sa 14% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 13.

Vrsta jedinjenja

GVE
za maseni protok iznad (kg/h)
(mg/m3)

Sumporni oksidi izraeni kao SO2 1000

10

lan 20
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju stakla i staklenih vlakana u
otpadnom gasu sa 8% (kod pei za topljenje stakla zagrevanih plamenom), odnosno 13%

20

sadraja kiseonika (kod plamenom zagrevanih retortnih pei i dnevnih kadnih pei) data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 14.

Vrsta
materije

Vrsta postrojenja

Nain
grejanja

GVE
(mg/m3)

za
maseni
protok iznad
(kg/h)

Azotni
oksidi NO2

retortne pei

ulje

1.200

Azotni
oksidi NO2

retortne pei

gas

1.200

Azotni
oksidi NO2

kadne
pei
sa
rekuperativnim
ulje
vraanjem otpadne toplote

1.200

Azotni
oksidi NO2

kadne
pei
sa
rekuperativnim
gas
vraanjem otpadne toplote

1.400

Azotni
oksidi NO2

dnevne kadne pei

ulje

1.600

Azotni
oksidi NO2

dnevne kadne pei

gas

1.600

Azotni
oksidi NO2

kontinuirane
kadne
pei
sa
regenerativnim vraanjem otpadne ulje
toplote

1.800

Azotni
oksidi NO2

kontinuirane
kadne
pei
sa
regenerativnim vraanjem otpadne gas
toplote

2.200

Azotni
oksidi NO2

kadne pei sa popreno postavljenim

gorionicima
sa
regenerativnim ulje
vraanjem otpadne toplote

3.000

Azotni
oksidi NO2

kadne pei sa popreno postavljenim

gorionicima
sa
regenerativnim gas
vraanjem otpadne toplote

3.500

Sumporni
oksidi SO2

staklarske pei

1.800

10

plamen

21

Sumporni
oksidi SO2

retortne pei

plamen

1.100

10

Sumporni
oksidi SO2

dnevne kadne pei

plamen

1.100

10

U postupku nitratnog oplemenjavanja granina vrednost emisije azotnih oksida moe biti
najvie dva puta vea od vrednosti masene koncentracije navedene u tabeli.
lan 21
Granina vrednost emisije za postrojenja za peenje keramikih proizvoda na bazi gline u
otpadnom gasu sa 18% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 15.

Vrsta materije

Sadraj sumpora u sirovini GVE

(%)
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(kg/h)

Sumporni oksidi SO2 <12

500

10

Sumporni oksidi SO2 >12

1.500

10

lan 22
Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje mineralnih materija (bazalta, dijabaza,
ljake i slino) u otpadnom gasu sa 8% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 16.

GVE
(mg/m3)

za
maseni
protok iznad
(kg/h)

rekuperativnim
dobijanjem ulje

1.200

rekuperativnim gas

1.400

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Azotni oksidi NO2

kade sa
povratnim
toplote
kade

Azotni oksidi NO2

sa

Nain
grejanja

22

povratnim
toplote

dobijanjem

Azotni oksidi NO2

ahtne pei

ulje

1.800

Azotni oksidi NO2

ahtne pei

gas

2.200

1.800

10

ulje
gas

Sumporni oksidi SO2 kod svih postrojenja

ili

lan 23
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju, odnosno topljenje meavine
bitumena ili katrana sa mineralnim materijama, postrojenja za pripremanje bitumeniziranih
materijala za izgradnju puteva (asfaltne baze) i postrojenja za katranisane kamene ukljuke, u
otpadnom gasu sa 17% sadraja kiseonika data je u sledeoj tabeli:
Tabela 17.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Prakaste materije bubnjevi za suenje i meai 20

lan 24
Granina vrednost emisije za postrojenja za sinterovanje gvozdene rude (aglomeracija) i
postrojenja za dobijanje sirovog gvoa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 18.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Azotnih oksida NO2 400

lan 25
Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje obojenih metala data je u sledeoj
tabeli:

23

Tabela 19.

Vrsta materija

Vrsta postrojenja GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Prakaste materije

topionica bakra

20

Prakaste materije

topionice olova

10

Sumporni oksidi SO2 topionica bakra

1200

Sumporni oksidi SO2 topionica olova

1000

Maseni sadraj sumpora u tenom ili vrstom gorivu donje ogrevne moi od 29,3 MJ/kg
moe iznositi najvie 1%.
lan 26
Granina vrednost emisije za postrojenja za dobijanje ferolegura data je u sledeoj tabeli:
Tabela 20.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Prakaste materije

20

Ugljenmonoksid - CO 1.000

lan 27
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju elika u konvertorima,
elektrolunim peima i vakuum postrojenjima za topljenje i postrojenjima za topljenje elika
ili livenog gvoa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 21.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE
(mg/m3)

24

Prakaste materije

elektrolune indukcione ili

odsisavanjem gasa pri vrhu

Prakaste materije

kupolne pei sa odsisavanjem gasa pri dnu

Ugljenmonoksid
CO

kupolne

pei

sa

20
50

1.000

lan 28
Granina vrednost emisije za postrojenja za elektroluno topljenje pod ljakom data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 22.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Gasovita neorganska jedinjenja fluora izraena kao fluorovodonik 1

lan 29
Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje aluminijuma data je u sledeoj tabeli:
Tabela 23.

Vrsta materije

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(kg/h)

Prakaste materije

20

0,5

Hlor - Cl2

Organska jedinjenja izraena kao ukupan

50
ugljenik

lan 30

25

Granina vrednost emisije za postrojenja za topljenje i rafinaciju obojenih metala i njihovih

legura, izuzev aluminijuma, data je u sledeoj tabeli:
Tabela 24.

GVE
(mg/m3)

za
protok
(kg/h)

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Prakaste materije

postrojenja za topljenje i
rafinaciju olova i njegovih 10
legura

0,2

Prakaste materije

ostala postrojenja

20

0,2

Bakar i njegova jedinjenja

sva postrojenja
Cu

10

Organska
jedinjenja
izraena
kao
ukupan sva postrojenja
ugljenik - C

50

maseni
iznad

lan 31
Granina vrednost emisije za livnice gvozdenog, elinog i temper liva i livnica za obojene
metale data je u sledeoj tabeli:
Tabela 25.

Vrsta materije

GVE
(mg/m3)

za maseni protok iznad

(kg/h)

Prakaste materije

20

0,5

Amini(dietilamin,
dimetilamin,
metilamin, trietilamin)

etilamin,

lan 32
Granina vrednost emisije za postrojenja za toplo cinkovanje data je u sledeoj tabeli:
26

Tabela 26.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Prakaste materije

10

Gasovita neorganska jedinjenja hlora izraena kao HCl 20

lan 33
Granina vrednost emisije za postrojenja za povrinsku obradu metala uz upotrebu azotne
kiseline data je u sledeoj tabeli:

Tabela 27.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Azotni oksidi NO2

postrojenja
bajcovanje

za

GVE (mg/m3)

kontinualno

nagrizanje

1.500

lan 34
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju olovnih akumulatora data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 28.

Vrsta materije

GVE (mg/m3) za maseni protok iznad (kg/h)

Prakaste materije

0,5

Gasovita sumporna kiselina 1

5
-

lan 35

27

Granine vrednosti emisije za postrojenja za valjanje metala, pei za zagrevanje i termiku

obradu u otpadnom gasu sa 5% sadraja kiseonika date su u sledeim tabelama (Tabela 29,
30. i 31.):
Tabela 29.

Predgrevanje vazduha koji slui za sagorevanje (oC)

200-300 >300-400 >400-500 >500-600 >600-700

Vrsta materije
GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

(mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3)

Azotni oksidi NO2 520

600

800

1100

1300

Tabela 30.

Zapreminski udeo gorivog gasa koksne pei (%)

0-20

>20-40

>40-60

>60-80

>50-100

GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

Vrsta materije

(mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3)

Sumporni oksidi SO2 430

570

670

750

800

Tabela 31.

Vrsta materije

Zapreminski udeo gorivog gasa visoke pei (%)

28

0-20

>20-40

>40-60

>60-80

>80-100

GVE

GVE

GVE

GVE

GVE

(mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3) (mg/m3)

Sumporni oksidi SO2 800

750

670

570

430

lan 36
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju azotne kiseline u obezbojenim
otpadnim gasovima data je u sledeoj tabeli:
Tabela 32.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Azotni oksidi NO2 450

Amonijak

500

lan 37
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpordioksida, sumportrioksida i
sumporne kiseline ili oleuma data je u sledeoj tabeli:
Tabela 33.

Vrsta materije

Uslovi za gas GVE (mg/m3)

Sumportrioksid nepromenjeni 60
Sumportrioksid ostali

120

29

lan 38
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju aluminijuma data je u sledeoj
tabeli:
Tabela 34.

Vrsta materije

Vrsta
postrojenja

Prakaste materije

pei
elektrolizu

za

Gasovita neorganska jedinjenja pei

fluora HF
elektrolizu

za

GVE
(mg/m3)

Najvii
dnevni
emisije (kg/t Al)

30

0,5

1,5

0,7

faktor

lan 39
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju hlora data je u sledeoj tabeli:
Tabela 35.

Vrsta materije GVE (mg/m3)

- Hlor - Cl2

U elektrolizi alkalnih hlorida amalgamskim postupkom, emisija ive moe iznositi najvie
1,5 g/t (godinji prosek).
lan 40
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sumpora (Klausova postrojenja)
data je u sledeoj tabeli:
Tabela 36.

Vrsta materije

Kapacitet (t/dan) Stepen emitovanja (%) GVE (mg/m3)

30

Sumpor

<60

Sumpor

>60

0,5

10

Vodoniksulfid - H2S -

lan 41
Granina vrednost emisije za postrojenja za granulaciju i suenje kompleksnih vetakih
ubriva koja sadre vie od 50% amonijum nitrata i vie od 10% sulfata data je u sledeoj
tabeli:
Tabela 37.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Prakaste materije 75

lan 42
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju fosfata data je u sledeoj tabeli:
Tabela 38.

Vrsta materije Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Fluor - F

za proizvodnju dikalcijum fosfata 50

Fluor - F

za proizvodnju superfosfata

10

lan 43
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju 1,2 - dihloretana ili vinilhlorida data
je u sledeoj tabeli:
Tabela 39.

31

Vrsta materije GVE (mg/m3)

1,2 - dihloretan 5
Vinilhlorid

lan 44
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju akrilnitrila data je u sledeoj tabeli:
Tabela 40.

Vrsta materije Vrsta postrojenja

Akrilnitril

GVE (mg/m3)

postrojenja za spaljivanje 0,2

lan 45
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju sredstava za zatitu bilja ili
sredstava za borbu protiv tetoina data je u sledeoj tabeli:
Tabela 41.

GVE
(mg/m3)

Vrsta materije

Prakaste materije (u prisustvu azinfosetil, karbofuran,

5
dinitro-o-krezol, paration-metil i dr)

za maseni protok
iznad (g/h)

25

lan 46
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju polivinilhlorida (PVC) na mestu
prelaza iz zatvorenog sistema u otvoreni sistem data je u sledeoj tabeli:

32

Tabela 42.

Vrsta materije

Najvii
nivo
(mgVC/kgPVC)

PVC

100

Suspenzija homopolimerizata

100

Suspenzija kopolimerizata

400

mesenog

faktora

emisije

Mikrosuspenzija PVC i emulzija

1.500
PVC

lan 47
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju poliakrilnitrila (vetake materije)
data je u sledeoj tabeli:
Tabela 43.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE
(mg/m3)

Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila

postrojenje za sagorevanje

0,2

Akrilnitril iz proizvodnje poliakrilnitrila

postrojenja za pranje

Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih

postrojenja za suenje
masa

25

Akrilnitril iz proizvodnje ABS vetakih

postrojenja za meanje
masa

10

Akrilnitril iz proizvodnje i prerade

postrojenja za suenje
akrilnitril polimerizata i vlakana

20

33

Akrilnitril iz proizvodnje i prerade

postrojenja za apsorpciju
akrilnitril polimerizata i vlakana

10

Akrilnitril iz proizvodnje i prerade postrojenja za pranje postupkom

10
akrilnitril polimerizata i vlakana
mokrog preiavanja
Akrilnitril iz proizvodnje i prerade postrojenja za pranje postupkom
35
akrilnitril polimerizata i vlakana
suvog preiavanja
Akrilnitril
iz
nitrilkauuka

proizvodnje

NBR-

postrojenja za suenje

15

lan 48
Granina vrednost prosene dnevne emisije za postrojenja za proizvodnju i preradu viskoze
data je u sledeoj tabeli:
Tabela 44.

Najvii nivo dnevne masene

koncentracije (mg/m3)/DAN

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

Vodoniksulfid - H2S

proizvodnja tekstilne viskoze,

5
celulozne vune i celuloznog stakla

Vodoniksulfid - H2S izrada viskoznih proizvoda

50

Ugljendisulfid - CS2

proizvodnja tekstilne viskoze,

150
celulozne vune i celuloznog stakla

Ugljendisulfid - CS2

proizvodnja sunerastih krpa i

400
vetakih creva

Ugljendisulfid - CS2 proizvodnja tehnike viskoze

600

lan 49
Granina vrednost emisije za rafineriju nafte i ulja data je u sledeoj tabeli:
Tabela 45.

34

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Sumporvodonik H2S za sva postrojenja

10

Prakaste materije

postrojenje za katalitiku razgradnju 100

Azotni oksidi NO2

postrojenje za katalitiku razgradnju 700

Sumporni oksidi SO2 postrojenje za katalitiku razgradnju 2500

lan 50
Granina vrednost emisije za postrojenja za skladitenje, distribuciju i promet naftnih
derivata (skladita, instalacije i benzinske pumpe) data je u sledeoj tabeli:
Tabela 46.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Ukupni aromatini ugljovodonici poreklom iz nafte

Organska jedinjenja izraena kao ukupni ugljovodonici poreklom iz nafte 100

lan 51
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju peene ili plamene ai data je u
sledeoj tabeli:
Tabela 47.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Prakaste materije 20

Otpadne gasove koji sadre vodonik-sulfid, ugljenmonoksid ili organska jedinjenja treba
spaliti.

35

lan 52
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju ugljenika ili elektrografita arenjem
data je u sledeoj tabeli:
Tabela 48.

Vrsta materije

GVE
(mg/m3)

Vrsta postrojenja

Organska jedinjenja izraena kao ukupan postrojenja za

ugljenik - C
oblikovanje

meanje

100

Organska jedinjenja izraena kao ukupan

komorne i tunelske pei
ugljenik - C

50

Organska jedinjenja izraena kao ukupan

krune pei
ugljenik - C

200

Organska jedinjenja izraena kao ukupan

postrojenja za impregnaciju
ugljenik - C

50

lan 53
Granina vrednost emisije za postrojenja za lakiranje data je u sledeoj tabeli:
Tabela 49.

Vrsta materije

Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik - postrojenja

C
suenje
Prakaste materije

GVE
(mg/m3)

Vrsta postrojenja

za

50
3

36

Emisije organskih rastvaraa u emisiji iz celokupnog postrojenja, ukljuujui i konzervaciju,

moe iznositi najvie do 60 g/m2 lakirane povrine, odnosno 120 g/m2 lakirane povrine sa
metalnim efektom.
lan 54
Granina vrednost emisije za postrojenja za tampanje materijala bojama koje se razreuju
vodom i organskim rastvaraem sa 25% sadraja etanola data je u sledeoj tabeli:

Tabela 50.

Vrsta materije GVE (mg/m3)

Etanol

500

lan 55
Granina vrednost emisije za postrojenja za natapanje staklenih ili mineralnih vlakana
vetakim smolama data je u sledeoj tabeli:
Tabela 51.

Vrsta materije

Klasa GVE (mg/m3)

Organska jedinjenja 1

40

lan 56
Granina vrednost emisije za postrojenja za proizvodnju drvenih vlaknastih i vezanih ploa lesonita, perploe, iverice i dr. data je u sledeoj tabeli:
Tabela 52.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

37

Prakaste materije postrojenja za bruenje 10

Prakaste materije suare

50

lan 57
Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje rezanaca
eerne repe, pri upotrebi tenog ili vrstog goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom
ogrevnom moi od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva, data je u sledeoj tabeli:
Tabela 53.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Prakaste materije postrojenje za suenje rezanaca 75

lan 58
Granina vrednost emisije u vlanom otpadnom gasu za postrojenja za suenje trave, pri
upotrebi tenog ili vrstog goriva sa najvie 1% sadraja sumpora i donjom ogrevnom moi
od 29,3 MJ/kg kod vrstih goriva, data je u sledeoj tabeli:
Tabela 54.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE (mg/m3)

Prakaste materije postrojenje za suenje trave 150

lan 59
Granina vrednost emisije za postrojenja za prenje kafe data je u sledeoj tabeli:
Tabela 55.

Vrsta materije

Vrsta postrojenja

GVE
(mg/m3)

38

Gasovita organska jedinjenja izraena kao ukupan postrojenje za prenje

50
ugljenik - C
kafe

lan 60
Granina vrednost emisije u otpadnom gasu sa 11% sadraja kiseonika i najmanjem
masenom protoku od 0,75 t/h, odnosno 17% sadraja kiseonika i najveem masenom protoku
od 0,75 t/h postrojenja za spaljivanje otpadnih materija i granina vrednost emisije u
otpadnom gasu sa 3% sadraja kiseonika za postrojenja za pirolizu spaljivanjem tehnolokog
gasa data je u sledeoj tabeli:
Tabela 56.

Vrsta materije

GVE (mg/m3)

Prakaste materije

Sumporni oksidi SO2

40

Azotni oksidi NO2

70

Ugljen monoksid CO

50

Organska jedinjenja izraena kao ukupan ugljenik C

10

Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl

10

Gasovita neorganska jedinjenja fluora HF

Dioksini i difurani PCDD/PCDF ukupno

0,0000001

iva Hg

0,05

Kadmijum i njegova jedinjenja Cd i talijum i njegova jedinjenja Tl ukupno 0,05

Prakaste neorganske materije klase II ukupno

Antimon i njegova jedinjenja Sb

0,5

Olovo i njegova jedinjenja Pb

0,5

Hrom i njegova jedinjenja Cr

0,5
39

Bakar i njegova jedinjenja Cu

0,5

Mangan i njegova jedinjenja Mn

0,5

Vanadijum i njegova jedinjenja V

0,5

Kalaj i njegova jedinjenja Sn

0,5

III MERENJE EMISIJE

lan 61
Merenje emisije tetnih i opasnih materija na izvoru zagaivanja vri se mernim ureajima,
na mernim mestima, primenom propisanih jugoslovenskih metoda merenja i standarda, ili
ukoliko nisu doneti, primenom meunarodno priznatih standarda.
Merenja koja se vre u cilju odreivanja emisije, obavljaju se tako da rezultati merenja
reprezentuju emisiju postrojenja i da se mogu meusobno uporeivati kod srodnih
postrojenja i pogonskih uslova.
lan 62
Na izvoru emisije tetnih i opasnih materija u vazduh obezbeuju se merna mesta za
bezbedno merenje emisije i uzimanje uzoraka i odgovarajui prostor za smetaj merne
opreme.
Poloaj, oblik i opremljenost mernih mesta postojeih izvora emisije tetnih i opasnih
materija u vazduh, utvruje struna organizacija ovlaena za merenje emisije, a kod novih
izvora emisije utvruje se u fazi projektovanja.
lan 63
Merenje emisije moe se obavljati kao:
1) garancijsko merenje - merenje nakon izgradnje ili rekonstrukcije objekta, radi dobijanja
dozvole za rad;
2) pojedinano merenje - merenje radi povremenih kontrola prema utvrenom planu merenja,
a najmanje jednom u toku godine;
3) kontinualno merenje - merenje kod postrojenja i ureaja, odnosno objekata, kod kojih
postoji mogunost prekoraenja granine vrednosti emisije odreene ovim pravilnikom;
4) godinje kontrolno merenje - merenje radi provere podataka o vrednostima emisija.
lan 64

40

Garancijsko merenje emisije svih tetnih i opasnih materija obavlja ovlaena organizacija po
zavrenoj izgradnji ili rekonstrukciji objekta i postizanja ustaljenog rada postrojenja i
ureaja.
lan 65
Sistematska pojedinana merenja emisije SUS motora obavljaju ovlaeni servisi u okviru
tehnikog pregleda, saglasno uslovima za merenje koje utvruje nadleno ministarstvo.
lan 66
Kod postrojenja i ureaja sa preteno nepromenjivim uslovima rada, obavljaju se najmanje
tri pojedinana merenja pri ustaljenom radu sa najviim stepenom emisije i najmanje jedno
pojedinano merenje pri radnim uslovima sa promenjivom emisijom.
Kod postrojenja i ureaja sa preteno promenjivim uslovima rada obavlja se najmanje est
pojedinanih merenja pri radnim uslovima koji mogu izazvati najvii stepen emisije.
lan 67
U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedna pojedinana
vrednost emisije ne prelazi propisanu graninu vrednost emisije iz ovog pravilnika.
lan 68
Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija od 2 kg/h od 5
kg/h, merno mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju
zatamnjenje otpadnog gasa.
Kod postrojenja i ureaja sa masenim protokom emisije prakastih materija iznad 5 kg/h,
merno mesto na izvoru emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju
masenu koncentraciju prakastih materija.
Kod postrojenja i ureaja sa prakastim emisijama jedinjenja, u skladu sa odredbama ovog
pravilnika o graninim vrednostima emisije za materije klase I, merno mesto na izvoru
emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju ukupnog
praha, kada su maseni protoci emisija vei od petostruke vrednosti propisanih masenih
protoka.
lan 69
Kod postrojenja i ureaja ije emisije gasovitih jedinjenja prekorauju jednom ili vie puta
maseni protok emisije date u tabeli 57, merno mesto izvora emisije oprema se mernim
ureajima koji kontinualno mere masenu koncentraciju navedenih jedinjenja.

Tabela 57.
41

Vrsta materije

za maseni protok iznad

(kg/h)

Sumpor dioksid

50

Azotni oksidi NO2

30

Ugljenmonoksid kao glavna materija za ocenu potpunog

5
sagorevanja
Ugljenmonoksid u svim ostalim sluajevima

100

Fluor i gasovita neorganska jedinjenja fluora HF

0,5

Gasovita neorganska jedinjenja hlora HCl

Hlor Cl2

Vodonik - sulfid

Kod postrojenja i ureaja ije emisije organskih jedinjenja, izraenih kao ukupni ugljenik,
imaju vee masene protoke od masenih protoka datih u tabeli 58. merno mesto izvora emisije
oprema se mernim ureajima koji kontinualno mere sadraj ukupnog ugljenika.
Tabela 58.

Vrsta materije

za maseni protok iznad (kg/h)

Organska jedinjenja klase I

Organska jedinjanja klase I, III 10

lan 70
Postrojenja i ureaji kod kojih se kontinualno mere masene koncentracije emisije, merno
mesto izvora emisije oprema se mernim ureajima koji kontinualno odreuju sve neophodne
pogonske parametre, radi vrednovanja i ocene kontinualnog merenja.
lan 71

42

Emisije tetnih i opasnih materija ispitivanog postrojenja, odnosno ureaja, koje se

kontinualno mere tokom jedne kalendarske godine kreu se u dozvoljenim granicama ako:
1) srednje dnevne vrednosti emisije u 95% merenja nisu prekoraile propisane granine
vrednosti emisije za vie od 20%;
2) dvostruka granina vrednost emisije nije prekoraena vie od jednog dana u toku godine;
3) srednja mesena vrednost emisije nije prekoraila graninu vrednost emisije u toku
godine.
lan 72
U pogledu emisije, postrojenja i ureaji mogu se smatrati ispravnim ako ni jedan dnevni
prosek emisije ne prelazi propisanu graninu vrednost emisije za materije klase I odreenu
ovim pravilnikom.
lan 73
Pojedinana merenja emisije i praenje rada kontinualnih merenja obavljaju ovlaene
organizacije.
lan 74
Merni ureaji kojima se vri merenje emisije badare se u odnosu na poluasovni prosek
najmanje jednom godinje, a njihova funkcionalnost se ispituje od strane ovlaene
organizacije posle svake znaajnije izmene na postrojenju ili izmene tehnologije.
lan 75
Izvetaj o merenju emisija opasnih i tetnih materija, dostavlja se Ministarstvu zatite ivotne
sredine Republike Srbije, i to:
1) izvetaj o pojedinanom merenju - u roku od 30 dana od dana obavljanja merenja;
2) izvetaj o kontinualnom merenju - u roku od dva meseca po isteku kalendarske godine;
3) izvetaj o merenju emisije materija klase I - u roku od osam dana od dana izmerenog
prekoraenja granine vrednosti emisije definisane ovim pravilnikom.
lan 76
Izvetaj o merenju emisije sadri:
1) plan, mesto i vreme merenja;
2) opis, tehnike podatke i kapacitet postrojenja, odnosno ureaja;
3) poloaj mernih mesta za sva izvrena merenja;

43

4) merne postupke i vrstu mernih ureaja;

5) primenjene standarde za merenje;
6) uslove rada postrojenja, odnosno ureaja, u toku merenja;
7) stanje postrojenja i ureaja za smanjenje emisije u toku merenja;
8) opis tehnolokog procesa postrojenja;
9) podatke o gorivu i sirovinama u tehnolokom procesu u toku merenja;
10) rezultate o svim pojedinanim vrednostima emisije;
11) analizu rezultata sa ocenom u odnosu na graninu vrednost emisije odreenu ovim
pravilnikom.
IV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 77
Preduzea, druga pravna lica i preduzetnici koji imaju izvore zagaivanja vazduha
obezbedie merenje emisije i odreivanje mernog mesta za kontinualna merenja emisije
najkasnije u roku od est meseci, a ugraivanje ureaja za kontinualna merenja emisije
najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 78
Postojei objekti, ureaji i postrojenja - zagaivai, koji isputaju tetne i opasne materije u
vazduh iznad propisane granine vrednosti utvrene ovim pravilnikom, uskladie vrednost
emisije sa odredbama ovog pravilnika u rokovima odreenim aktom Ministarstva zatite
ivotne sredine, u skladu sa lanom 111 stav 2 Zakona o zatiti ivotne sredine.
Ministarstvo e odrediti objekte, postrojenja i ureaje i rokove u smislu stava 1 ovog lana
zavisno od vrste, koliine i koncentracije tetnih i opasnih materija koje isputaju u vazduh.
lan 79
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

44