Gothod Efraim Lesing je sredinom druge polovine 18.

veka napisao komad

Natan Mudri koji je Crkva zabranila.
Zato? Zato to je promovisao prijateljstvo, toleranciju, relativnost Boga i odbacivanje uda, a
isticao potrebu sa boljom komunikacijom meu razliitim religijama.
Gothold Efraim Lesing (1729-1781) je bio nemaki pisac, filozof, publicista i umetniki
kritiar, te jedan od najbitnijih predstavnika prosvetiteljstva. Smatra se prvim dramaturgom u
istoriji, a danas emo se ukratko pozabaviti njegovim delom Natan Mudri koje je izdao dve
godine pre nego to e umreti.
Natan Mudri je estoka knjievna molba i poziv na versku toleranciju, a paradoksalno je to to
je za vreme njegovog ivota ovaj komad bio zabranjen od strane crkvenih vlasti; prvi put je
izveden tek 1783. godine u Berlinu. 1922. je snimljen i nemi film po njemu.
Radnja je smetena u Jerusalim za vreme Treeg krstakog rata, i opisuje kako mudri jevrejski
trgovac Natan, prosveeni muslimanski sultan Saladin i isprva anonimni hrianski vitez
templar premouju razlike izmeu judaizma, islama i hrianstva. Lik Natana je utemeljen na
Lesingovom dugogodinjem prijatelju Mojsiju Mendelsonu; on i Saladin se upoznaju prvi put
tokom partije aha.
U osnovnim crtama, radi se o delu koje promovie prijateljstvo, toleranciju, relativnost Boga i
odbacivanje uda, a istie potrebu sa boljom komunikacijom meu razliitim konfesijama.
Centralni deo Natana Mudrog je takozvana Parabola o prstenu koju emo vam prepriati, a
koja poinje kada Saladin upita Natana koja je religija istinita, nakon ega Natan poinje da
besedi.
Sa kolena na koleno, pria Natan, sa oca na sina, prenosi se magini prsten koji ima sposobnost
da onoga ko ga nosi omili u oima Boga i ljudi. Kada je doao u posed oca koji je imao tri sina
koja je podjednako voleo, on ga je obeao svakome od njih.
eleli da ispuni obeanje, napravio je dve replike koje se nisu mogle razlikovati u odnosu na
original, i na svojoj samrtnoj postelji dao po jedan prsten svakom sinu.
Braa su zatim poela da se svaaju oko toga ko je u posedu pravog prstena, pa su potraila
pomo neutralnog i mudrog sudije koji im je ukazao na to da je nemogue odgovoriti na to
pitanje.
Postoji mogunost ak, rekao im je on, da su sva tri prstena replike, da je original izgubljen u
nekom trenutku u prolosti, te da je jedini nain da se ustanovi da li i jedan od njih ima pravi
prsten samo na njima: drugim reima, trebalo bi nainom svog ivota da dokau istinitost
njihovog prstena, da ive bogougodno i ugodno prema drugim ljudima, umesto to oekuju da
prsten uini udo.

Natan potom ovo uporeuje sa religijom tvrdei da svaki od njih ivi u skladu sa verom koju je
nauio od onih koje je voleo.
Drugim reima, Lesing je hteo da kae da su sve tri religije verovatno istinite, te da je prvobitno
verovanje izgubljeno i da se sada nalazi u sve tri konfesije: u judaizmu, u hrianstvu, i u islamu.
ta vi mislite? Da li je ovo preterano banalizovanje? Ili je ovo istina?