Rije Bosna za mene ima posebno znaenje.

Zemlja u kojoj sam roena, u kojoj ivim i u

kojoj u umrijeti.
To je, moda, mala drava u jugoistonom dijelu Evrope, ali nju ine velikom hrabra i potena
srca njenih ponosnih stanovnika. Kroz nju su prole mnoge kulture i mnogi obiaji, od Istoka
do Zapada, mnogi su narodi u njoj se: bunili, mirili, voljeli i ubijali, ali ona je na kraju
postajala jaa. Svoju slobodu je plaala krvlju, ali rijetko kad je bila slobodna. Mnogi ratovi
su potresali Bosnu, a djeca i nevini stanovnici su plaali tue greke svojim ivotima. Sigurna
sam u jednu stvar da ivot u Bosni nije lahak, ali je toliko sladak da ljudi nikada nee prestati
ivjeti u njoj. Ona nam je ostavljena u amanet i mi emo je braniti od svakog zla svojom
krvlju i ivotima. I danas ete uti kako ljudi ele otii i zapoeti ivot negdje drugo, to samo
govore oni koji se ne znaju boriti. ivot je teka borba i oni koji se ne zanju boriti nisu nam ni
potrebni jer ovdje smo svoji na svome, ali tamo negdje... nisam sigurna.
Naoj Bosni mnogi su pokuali uzeti ljepotu i duu, ali nisu uspjeli- nismo im dali niti emo
dati.
Sva ta zelena brda, opasne i nemirne rijeke i zagonetne planine, prosto unose mir u srca ljudi
to ive, a i u ona srca to tek dolaze. Sva loa vremena su za nama, samo treba koraati
naprijed u nove pobjede. U Bosni i Hercegovini ive ljudi razliitih vjeroispovijesti i obiaja.
Opet svi ivimo svi zajedno u srcu nae Bosne. Nikad neemo zaboraviti ta je bilo, ali idemo
dalje ponosno. Na mladima svijet ostaje, tako kau. Ako je tako, mi mladi emo, uzdignutih
glava, iznijeti Bosnu i njen ponos na svojim leima.
Ovdje sam roena i ovdje u umrijeti, u to sam sigurna. Kad god ujem to velianstveno ime,
BOSNA, odmah se sjetim da DOMOVINA nije rije koju mogu izbrisati kie i vrijeme.
DOMOVINA- to se srcem izgovara i onda kada usne zanijeme.
Mjesec je februar i proljee je na pomolu. Sa novom godinom dolazi i novo proljee, sa njim i
novi mirisi i bolji dani. Jo jedna zima ide na put oko svijeta, nosi sa sobom onu svjeinu,
arobne trenutke i nezaboravne uspomene i otvara mjesto novima. Otvara mjesto novim
ljudima i priama, prua nove prilike na nekom drugom mjestu. Odnosi one nezaboravne noi
i ona snijegom okupana jutra svih bosanskih gradova. Odlaskom otvara vrata novom
godinjem dobu i nekim drugim jutrima i noima, izlascima i zalascima sunca, novim
ljubavima, prijateljstvima i trenucima koji naprosto oduzimaju dah. S prvom zrakom sunca i
prvim pijevom ptica razlije se Bosnom onaj ar to ga samo proljee ima. To osjeanje je
teko opisati. Svaki Bosanac i Hercegovac ivi svoje sopstveno proljee. Ono za svakoga od
nas ima spremne one nezaboravne trenutke i za svakoga od nas po jednu zvijezdu na
beskrajnom nebeskom svodu iznad nae Bosne. Ubrzo e se svuda uti pijev ptica i cijela e
se Bosna kupati u suncu. Vesela i ozarena lica Bosanaca i Hercegovaca zasigurno najavljuju
novi period i svjedoe o zadovoljstvu koje prua proljee u Bosni. Ali, kakvo bi to proljee
bilo bez behara?! Slika koju svi imamo pred oima ne bi bila potpuna. Nekima behar ne
predstavlja puno, ali zasigurno ovome narodu i ovakvom drutvu predstavlja mnogo. Mislim
da nije stvar samo u omamljujuem mirisu tih cvjetova i njihovoj neodoljivoj ljepoti, behar
predstavlja promjenu, on je slika mladosti i djetinjstva, a najvanije budi one uspomene koje
zima ostavlja za sobom. Svaka arija oivi i svako dijete obuzme elja za igrom i veseljem.
Kao da se cijela Bosna probudi iz dugog zimskog sna jaa i ljepa nego ikad. U rijekama se
oslikava velianstvena ljepota sunca, a ulice se pune etaima ili samo sluajnim prolaznicima
koji neprimijetno, ali sa puno ljubavi i divljenja, odjednom zastanu i samo na trenutak uivaju
u beharu koji se ponosno smijei sa grana okolnog drvea. Pjesma se uje iz svake kue, a i
sami mirisi naprosto plijene prolaznike.
Svaka latica snijenobijelih cvjetova urezuje se duboko u srce i sjeanje svakog pojedinca. Na
drvetu gnijezdo, u gnijezdu ptica. Njezin pjev se uje po cijeloj ariji, a Bosna ivi punim

pluima. Svaka voka doivi potpun procvat i poprimi svoju boju spremna za novu godinu,
nove prilike i neprilike i za sva teka vremena kojima mora da odoli. Behar je njezino
najljepe ruho i ona ga s ponosom pokazuje. Na nama ostaje da se divimo i da uvamo duh
proljea na koje nas svake godine u isto vrijeme podsjea miris behara. Na svakoj strani ivot
i osmijeh, na svakoj grani ptica i behar a na beharu leptir. I svaki drugi ljepi od onog
prethodnog, plijeni poglede, a cijela ta slika jednostavno oduzima dah. Sada je nebo nad
Bosnom plavlje, a na horizontu sunce u svom prvom ovogodinjem nastupu.Sija svom svojom
ljepotom i ukazuje na nezaboravne trenutke koje emo ovdje provesti.
Eto, valjda je to razlog zato proljee ima posebnu ar u Bosni. Mi, Bosanci i Hercegovci,
radujemo se malim stvarima kao to je malo behara na granama, veselje, ljubav i pjesma, a
toga nigdje nema kao u Bosni i nikad nije ljepe kao u proljee. I ba kao to Dino Merlin
kae: ''Bosnom behar probeharao...''

U ivotu je sve prolazno, pa i ovi bezbrini dani nas tinejdera. I svako bie, bilo da je mlado ili staro
provede svoj ivot u iekivanju neega to e sutra doi. ta nas to eka u budunosti? Moj cilj je da
postignem to bolji uspjeh, kako bih mogla zavriti dobru kolu. Prvo, zavriti osmi razred, zatim
deveti, i to bolje uraditi eksternu maturu, koje se pomalo plaim. Zatim, upisati se u srednju kolu, i
ako bude sree, i na fakultet. A, ako bude sree odrast u, zavriti kole, stvoriti svoju porodicu i
svakog dana u raditi da bih bila sretna. A, naposlijetku ta e mi ostati? Ostat e mi samo lijepe
uspomene i sjeanja na dane kada sam bila bezbrina i mlada. To su dani u kojima sam sretna,
neodgovorna, bez velikih obaveza i problema koji mue odrasle. To je razlog zbog kojeg ne elim da
odrastem. Voljela bih jo malo biti nezrela i neodgovorna, da uivam u svojoj mladosti.. Ljudi koji su
proli kroz sve ovo, zavrili kole, osnovali svoje porodice i uspjeli neto u ivotu, kau da je mladost
poetak jedne velike knjige koja se zove ivot. ivot je vrijeme u kome se naui mnogo, a mi mladi
nismo svjeni toga dok ne uemo u taj njihov period. Jedino to znamo o mladosti je da je ona ono to
imaju samo mladi, a da je cijene samo stariji. Vrijeme brzo prolazi i znam da je preda mnom ivot u
kojem u se susretati sa svime i svaime: sa ljubavlju, sa sreom, sa tugom...
Svjesna sam toga, da u kada odrastem morati da se oslonim na samu sebe i da u sve ivotne
probleme morati da rjeavam sama. Sama, bez pomoi roditelja i bilo koga drugog, jer to se u sutini i
zove odgovornost odrasle osobe, i iskreno pomalo me plai. Teko je prihvatiti injenicu da e u
budunosti biti bez ljudi koji su, do tada, rjeavali sve tvoje probleme, svojih roditeljima. Teko je
prihvatiti to da se mora osloniti samo na sebe. Znam da ivot odraslih nije kao ivot nas mladih i da
su godine u kojima sam trenutno najljepe godine mog ivota. Najljepe su zato to niko od mene ne
trai da budem ono to nisam i to me roditelji jo uvijek gledaju kao malu, nezrelu, neodgovornu
djevojicu o kojoj se moraju brinuti i esto opratati glupe greke koje napravim. Zbog toga, zar nije
lijepo biti nezreo, neodgovoran i ne razmiljati mnogo o ozbiljnim stvarima? Mnogo je ljepe uivati u
svakom danu i ne zamarati se problemima odraslih ljudi. Ja mislim da nema nita bolje od toga i zato
bih voljela da vrijeme to sporije prolazi. Voljela bih da to due ostanem ovakva kakva jesam, mlada,
nezrela, bezbrina i neodgovorna. Ali, sve bude i proe. Kada ja budem na mjestu odraslih, moj ivot
e biti potpuno drugaiji od sadanjeg. Biti odrastao ovjek u dananjici nije nimalo lako, a vjerujem da
e biti jo tee u budunosti. Vrijeme brzo prolazi i svejsna sam toga da e na kraju biti kako mora, da
u ui u svijet odraslih i iza sebe ostaviti ove bezbrine dane. Jedino to mogu je da uivam u ovim
bezbrinim danima. Ne elim da odrastem, jer svijet odraslih nije lijep i zanimljiv kao svijet mladog
ovjeka.

ta oekujem od budunosti?

Budunost, gotovo svaku osobu na ovom svetu asocira na vreme koje emo doekati, ali je daleko od
nas pa nema potrebe da razmiljamo o njoj, imamo vanija posla. Veinu ljudi koje poznajem bi verovatno
ovako odreagovala na zagonetnu budunost. Da li spadate u ljude koji bi lako pretrali preko
misli budunost, ili bi ste pomislili na porodicu, bolju karijeru, ljubav, putovanja, bolji ivot?
Stvoriti porodicu je, kako ljudi kau, ivotno ostvarenje, ali ja smatram da je pravo ivotno ostvarenje

ouvati porodicu, biti veran, savestan, brian lan tog malog carstva. Drati za ruke svoje blinje, to je
neto najlepe to se moe osetiti. Naravno, tu je i karijera. Svako ko se bavi onim to voli najbolje zna da
mu je teren, kancelarija, uionica ili neko drugo radno mesto druga ljubav, drugi ivot, porodica.
Vreme nosi svoje lepe, loe, uzbudljive, nezaboravne, dosadne, trenutke, Vreme nosi sutinu gotovo
svega, iskustvo! Iskustvo sa sobom nosi ne samo znanje, ve i ponos. Ponos je nekada gradio oveka,
dok je danas sve malo drugaije i varira od svake linosti. Ljudi od ponosa znaju koliko ga je teko stei, a
kako lako izgubiti. Ljudi su danas postali jako tajanstveni, preute stvari koje nikako ne bi smeli da
sakrivaju. Niko, nikada, nikome ne moe sruiti snove ako taj neko ima stabilan temelj. Znam, pitate se
ta je temelj? Temelj je iskrenost. Iskrenost je jedna od najlepih osobina koje krase oveka. U budunosti
je za ivot prepun sree, radosti, poverenja, potrebno biti mnogo vie iskren nego to su u dananje
vreme ljudi "iskreni". Nekada je jako teko biti iskren, ali je to jedino pravo, trajno reenje. Gradovi su
danas puni tako praznih ljudi. To moramo promeniti, svi zajedno. Gde je nestala srea u srcu i sjaj u
oima? Puno je ljudi sa kojima se moe tako slatko aliti, a malo onih kod kojih se moemo skupiti i gorko
zaplakati. Naa je dunost da budemo pravi prijatelji da bi i mi imali prave prijatelje koji e uvek, u svakoj
situaciji biti uz nas. Zar je sve ovo toliko teko? Zar je toliko teko biti poten?
ak i ako se rodi pod srenom zvezdom, ta ti vredi kada su neke zvezde postale padalice? Imati lepo
detinjstvo je tako divno, jo ako su roditelji na dete preneli tu sposobnost koju svi imamo, da ceni prave
vrednosti, ne moe biti mudriji u tom periodu. Zato je najbitnije da budemo vredni, iskreni, dobri prijatelji i
nesebini od malih nogu. Naravno, nikada nije kasno da se ovek probudi i promeni neke svoke navike,
kao i da razmilja pre nekih svojih postupaka. Sa ovakvim osobinama nam se svima smei blistava
budunost, puna onoga o emu smo oduvek sanjali: sree, nezaboravnih trenutaka, prijatelja, ljubavi i
cilja naeg postojanja, porodice!

Buducnost..rec koja u jednom trenutku za nas smrtnike radja nova pitanja...pitanja koja u sebi nose
strepnju...pitanja koja u sebi nose nadu.Vreme kojem se nadamo,ili pak vreme od kojeg strepimo.
Nasi koraci..koraci stvaranja koji lutaju hodnicima vremena,za sobom ostavljaju proslost..Nesto sto smo
proziveli,nekog koga smo voleli..nesto za sta smo ziveli...Svaki nas korak stvara minut,dan..godinu
buducnosti..Nada kao osnovni pokretac nasih zivota,svetlo na kraju tunela,koje nam u zadnjem trenutku uliva
sigurnost i stvara pricu obicnog coveka...nas saputnik od prvog placa,prve svetlosti i macinog glasa..Ruzna
secanja ostavljamo u nekim starim kutijama,kutijama proslosti..Stvaramo nesto lepse,bolje,svetlije i veselije
stvaramo nas,ljude ...predatore svih zivih bica..Da li nada zaista poslednja umire,da li je nagriza strepnja i
strah,od necega sto nas ceka na ovom nasem putu..putu zivota..hodnici vremena nam ocrtavaju linije zivota,kao
starost bore nasim licima.Realna slika danasnjeg sveta,slika..slike nase kulture,vere i misli jednog coveka zavisi
od nade,ali isto tako i od strepnje...Strepim od nasih suza,krvi,tuge i patnje...Pitanje koje covek sam sebi
postavlja:'Sta ce biti sutra..sta nosi sutrasnji dan?"Ne preskaci stepenike zivota,koracaj polako...jedan po jedan
oseti sebe ..oseti svoj duh..nadaj se i strepi budi siguran jel ovo je nasa prica..Da li ce strepnja dovesti do nade
da ce tada doci to cemu se nadamo..Da li da strepimo?Mozda to i nije tako lose,jer cemo onda pomisliti i na
druge kao i na nas...Ili pak da se nadamo,ali cemu ...mucime to..Kad pogledam oko sebe vidim male i
velike..vidim bogate i siromasne..Da li smo svi isti pod jednim nebom,a razliciti pod jednom stvari,koja ne moze
kupiti nas osmeh,ne moze kupiti nasu srecu i zdravlje a to je novac...Ne razmisljam o buducnosti vec je stvaram
grabim svaki trenutak vremena da stvorim nesto...Da li cu strepiti za korom hleba i casom vode,ne necu ako se
nadam da cu ovakav ostati,i necu se menjati...Dok te postujem ne razlikujem,i volim kao sebe necu strepeti od
zlobe koja coveka obgrli i prisvoji svom plesu...Zivot je nase vreme,vreme proslosti...vreme sadasnjosti i
buducnosti...Slagalica ili lavirint..put do vecnog sna i nade zivljena posle sna..
Buducnos...nasi koraci zivota..koraci strepnje i nade..Da li su ova dva pojma ista moza i jesu jer jedno bez
drugog ne mogu..Moras da strepis da bi se necemu nadao..Moras da stvaras,zivis i volis da bi buducnost zivela,a
to...to zavisi samo od tebe samog...

Neto o sebi

Hmmm, rei neto o sebi, jedna od najteih stvari na svetu. Zaista je jako teko, poput nekih velikih
tegova. Lako u rei neto o svojo drugarici, majci, sestri, kunom ljubimcu... Ali o sebi, e tu je ve
problem. Svako iz svog ugla vidi moj karakter, pa tako i ja. Ja sebe vidim na jedan nain, dok moji blinji
na drugi nain. Ali probau, ovo e biti neto nalik mog razgovora samom sa sobom. Nalaenja lice u lice
sa svojim mislima.
Oseaj nezavisnosti u meni budi jedan od nejlepih oseanja. Ostvariti svoj cilj apsolutno sam, bez iije
pomoi. To je uspeh, to je ono pravo. Doi do nekog cilja uz pomo ili vezu, nije pravo ostvarenje cilja,
lano je. Jako sam ambicijozna, to je ono to me na neki nain tera da ovako razmiljam. Mrzim nepravdu,
jako sam iskrena. Rezultat iskrenosti i odbojnosti prema nepravdi je potovanje od strane mojih vrnjaka, i
starijih ljudi. Zauvek u biti iskrena, jer je to pravi recept za lep ivot. Osnovna jedinica grae i funkcije
svakog srenog ivota je iskrenost. Podsea na eliju, zar ne? Pa i jeste elija, elija ivota, vie elija
gradi vieelijski organizam, a mnogo iskrenosti srean ivot. Jesu usko povezani. Poto sam jako iskrena

osoba, mrzim nepravdu i to je logino. Nikada nisam volela da vidim kako nekoga maltretiraju na taj naik
kako mu dobacuju i tako to, a tek kada vidim neto vie od toga bukvalno poludim. Kada vidim kako ovi
bedni politiari koji nam pred oima mau kupljenom diplom i misle da e otii u raj ako podkradaju ovaj
narod koji od muke ne moe ni glavu da digne, a kamoli da se pobuni. Posle se pitamo zato e
predstavnik neke organizacije pomoi gladnima u Africi na govoru pokazati svoj novi sat vredan malih
100.000 eura. Pa i jesu male pare u odnosu na blagajnu cele drave. Policajcajcima, vatrogascima,
prosveratima, zdravstvu i tako tim ustanovama e se smanjiti plate za 10% da bi gospodin na elu mogao
da u vreme nevremena da ode na Havaje da se suna. Zaista nepravda. Ja jesam jako mlada i mala da
razmiljam o ovome, ali kada vidim ta rade u naoj dravi i mnogim drugim dravama ovi politiari i
direktori, dakle ljudi na elu, da izvinete doe mi da povratim. Od malih nogu razmiljam pozitivno jer da
ne razmiljam pozitivno u ovakvoj okolini zaista ne bih opstala. Danas ak i zidovi imaju ui, nemamo
apsolutno nikakva prava graana. elim da studiram medicinu ali mi mnogi kau da sam ipak stvorena za
prava. Moda sada vama delujem kao neka zrela osoba vrstog karaktera koju nije briga za tue
miljenje, koja ispravno razmilja i koja e ivot dati da sve bude onako kako treba da bude. Zapravo, nije
sve ba tako. U dui sam jako slaba osoba kojoj je stalo do tueg miljenja, srce mi je stakleno-lako
salomljivo. Lako ga moe, skoro bilo ko rastaviti, i posle lepkom sastaviti. Ali, ja sam ipak najvie
zbunjena. Verovatno zato to ulazim u pubertet, sve bih da uradim, a skoro nita ne mogu. To me zapravo
najvie boli.
Sebe smatram kao osobu koja je meavina brine enske due, i lavljeg srca. Kao to sam spomenula,
esto sam zbunjena. Ovo je najlepi mogui opis koji ja mogu o sebi rei ovako javno, ne smem se usuditi
da vam piem neke detalje. to se tie ljubavi, tu sam najsmenija. Zaljubljive sam prirode, ali niko ne
zna ko mi se dopada a ko ne, pa ak ni ja. udan je ovaj svet u meni, kad sve pouti i porumeni.

Iskreno o sebi

Ljudi se razlikuju po svojim osobinama i izgledu.

Iskreno moje misljenje o meni,imam ja i dobrih i losih osobina,vrlina i mana.Mislim da su moje dobre osobine to sto sam
druzeljubiv,posten i lepo vaspitan decak.Dobar sam zato sto nepravim probleme u skoli,na treningu i kod kuce.Poslusan
sam zato sto pomognem kod kuce koliko mogu,posluzim tetku,komsije,odem do prodavnice,apoteke itd.Lepo sam
vaspitan,uvek pozdravim na ulici sve koje znam,u vozu ili autobusu ustupim mesto starijim osobama.Volim da pomazem
mojim drugovima i drugaricama,imam mnogo drugara u skoli,na treningu, i na ulici.Kada su u pitanju moja mama i
sestra mnogo sam osecajan,ali sa sestrom se ponekad potucem i posvadjam kada me iznervira.To sto sam spor i
tvrdoglav su mi mane,za sve imam vremena i onda kada trebam nesto nastaje frka.Mozda sam spor zato sto sam
levoruk.Tvrdoglavost mi je losa strana,kad mi neko objasnjava za nesto,a ja mislim suprotno i ubedjen sam u to dok
nevidim da sam pogresio.Onda mi bude krivo,ali kasno.Kada sam ljut na sebe samo spustim glavu i cutim.
To je moje iskreno misljenje o meni,a mozda neko ima drugacije misljenje o meni,pa bih voleo da ga cujem.

Moze neki sastav iskreno o sebi? molim te :)

Pa prvo i osnovno, zovem se Kristina, ali zovu me kako im se prohte, naravno haha.
Imam dosta nadimaka (Dona, Kiki, Kika, Kikica, Tina, Kia..). Idem u PP, drugi sad
razred, sve mi ide osim matematike, jer me mrzi da vebam..Odlina sam bila na kraju
prve godine i tako. E sad, ivim sa majkom, dva brata i maminom tetkom. Roditelji su mi
razvedeni. Tata ivi u drugoj kui. Sa tatom i mamom imam najlepi odnos, otvoren i
mnogo mi je drago zbog toga. Prijatelje mogu na jednoj ruci da nabrojim i uvam ih uz
sebe jer se prosto jednom u ivotu nalaze takve osobe. Potujem uvek i neprijatelja jer i
on ima neki bol u sebi. Ja sam inae ovako tvrdoglava, ali uvek se izvinim ako pogreim.
Isto tako sam ponekad i sebina jer ne mogu nekome ko je smotan da dam neto jer bi
to bilo loe po njega haha. Brina sam osoba, iskrena dosta(na oca). Imam nekih
zdravstvenih problema, ali dobro. Mnogo volim da se smejem, lupam gluposti, da se
alim, osoba koja me prvi put upozna mi kae da sam luda haha, ali doooooooooooobro,
to je meni komplimet jer danas kada ti neko kae da si lud ne misli da si mentalno
poremeen nego da si aav, pesimista i otkaen, ali u dobrom smislu. Volim da
ulepavam nekome dan, volim da iznenaujem voljene osobe, volim kada znaju da sam
uvek tu za njih. Ranije sam trenirala tenis i dan danas kada proem pored nekog trenera
tano znam da e da mi kae da sam mnogo pogreila time to sam prestala jer sam bila
stvarno talentovana i uspena. Zvali su me Pit Bull jer sam bila tako niska, a miiava,
drala sam se tokom udarca i bila poznata po tome to dajem srce i duu na terenu.
Nego, to su bila lepa vremena. Sada volim da pevam, da minkam, da piem sastave,

volim da sluam Cecu i omiljena pesma mi je ''Maskarada'', volim da se lepo obuem i

mnogo volim kada se zajebem iz kancelarijskog i promaim poslovno pismo. to se tie
mog ljubavnog ivota..pa ta da vam kaem? Imam iza sebe dva braka, 3 deteta i tako.
Hahaha, alim se, o tome ne bih da priam jer ljude samo to zanima, pa u ostaviti ovo
kao tabu temu kako bih vam zagolicala matu.
Sve u svemu, ovo je moja mini verzija autobiografije :D