Elementi elektrinog komunikacionog sistema

Elektricni komunikacioni sistemi su dizajnirani da salju pouke tj. informacije od izvora

gde se generisu poruke do jedne ili vise destinacija.U globalu komunikacioni sistem se moze
prezentovati uz pomoc funkcionalnog blok dijagrama pokazanog na slici 1.Informacije
generisane u izvoru mogu biti u obliku glasa (govorni izvor),u obliku slike ili prosto tekst na
nekom odredjenom jeziku (engleski,nemacki i sl.).Vazna osobina svakog izvora je da je njegov
output probabilisticka velicina tj. nije determinanta. Drugacije ne bi bilo potrebe prenositi
poruku.
Izvor
informacija

Predajnik
Kanal

Izlazni
transducer

slika 1.

Prijemnik

Izlazni
signal

Transducer je potreban da konvertuje output izvora u elektricni signal koji je pogodan za

prenos.Na primer,mikrofon je potreban za konvertovanje akustinog govornog signala u
elektricni,i video kamera pretvara sliku u elektricni signal.Na odredistu slican transducer je
potreban da pretvori elektricni signal u oblik pogodan za korisnika (slika,zvuk i sl.).
Samo 'srce' komunikacionog sistema se sastoji iz tri osnovna dela: predajnika, kanala i
prijemnika.Funkcija ova tri dela komunikacionog sistema su opisana u sledecem tekstu.

Predajnik
Predajnik pretvara elektricni signal u oblik koji je pogodan prenos kroz fizicki kanal ili
prenosni medij.Na primer, za radio i TV prenos odredjuje se frekvencija za svaku
stanicu.Stoga,predajnik mora da prevede informacioni signal u odredjenu frekvencijski opseg
koji odgovara frekvenciji dodeljenoj predajniku, dakle signali emitovani iz ise radio stanica ne
ometaju jedan drugog.
Uopsteno,predajnik uskladjuje signal sa kanalom procesom koji se zove modulacija,koja
se obicno sastoji u promenama tj. varijacijama informacionog signala po amplitudi,frekvenciji i
fazi.Na primer kod amplitudske modulacije (AM radio prenos) informacioni signal koji se
emituje je u sastavu amplituskih varijacija sinusnog nosioca koji predstavlja centralnu
frekvenciju u opsegu frekvencija dodeljenom odredjenoj radio stanici.Kod frekvencijske
modulacije (FM radio emitovanje) informacioni signal je sadrzan u frekvencijskim varijacijama
sinusnog nosioca.Fazna modulacija (PM) je treci metod za smestanje informacionog signala na
sinusni nosilac.
1

U globalu sve modulacije se vrse u predajniku da bi se informacioni signal konvertovao u

odgovarajuci oblik koji se poklapa sa karakteristikama kanala.Izbor tipa modulacije zavisi od
nekoliko faktora kao sto su sirina dodeljenog opsega,tipovi suma i smetnji na koje signal nailazi
u toku prenosa kroz kanal i sl.u svakom slucaju,modulacija omogucava prenos visestrukih
poruka mnogih korisnika preko jednog fizickog kanala.
u dodatku modulacji,ostale funkcije koje se izvode u predajniku su filtriranje
signala,amplifikacija modulisanog signala i u slucaju bezicnog prenosa,zracenje tj. emitovanje
signala pomocu predajnih antena.

Kanal
Komunikacioni kanal je fizicki medij koji se koristi za slanje signala od predajnika do
prijemnika.Kod bezicnog prenosa,kanal je obicno atmosfera.S'druge strane ,kao telefonski kanali
obicno se koriste vise fizickih medija kao sto su telefonske zice,opticki kablovi i u slucaju
bezicne telefonije-mikrotalasni radio.Bez obzira koji se fizicki medij koristi vazna osobina je da
se informacioni signal kvari i slabi usled uticaja raznih mehanizama.Najcesce te smetnje usled
prenosaa signala dolaze zbog uticaja aditivnog sumakoji se obicno zove termalni sum.Kod
bezicne transmisije te smetnje su vestacki sum i atmosferski sum koji je pokupila prijemna
antena.Interferencije ostalih korisnika kanala je jos jedan oblik aditivnog suma koji se pojavljuje
kako u bezicnim tako i u zicanim komunikacionim sistemima.
U nekim radio komunikacionim kanalima,kao sto je jonosferski kanal koji se koristi za
velike domete dolazi do jos jedne vrste degradacije signala-propagacije radio talasa.Ovakva
distorzija signala se karakterise kao neaditivna smetnja koja se manifestuje vremenskim
varijacijama amplitude signala i koja se zove feding.
Aditivne i neaditivne distorzije signala se karakterisu kao nasumicni fenomeni i opisani
su u statistickom obliku.Uticaji ovih distorzija moraju se ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju
komunikacionih sistema.
Pri dizajniranju komunikacionih sistema,dizajneri rade sa matematickim modelima koji
statisticki opisuju distorziju signala pri prenosu fizickim kanalima. Cesto,statisticki opisi ovih
pojava su zasnovani na empirijskim merenjima dobijenim iz eksperimenata koji su se bavili
prenosom signala ovakvim kanalima. U takvim slucajevima postoji fizicka potvrda matematickih
modela koriscenih pri dizajniranju ovakvih komunikacionih sistema.

Prijemnik
Funkcija prijemnika je da povrati poruku sadrzanu u primljenom signalu. Ako je poruka
sadrzana u modulisanom signalu,u prijemniku se vrsi demodulacija sa ciljem da se izdvoji
poruka od sinusoidnog nosioca.Posto se demodulacija signala vrsi uz prisustvo aditivnog suma i
moguce i neke druge smetnje demodulisana poruka u primljenom signalu je uvek u nekom
stepenu degradirana zbog prisustva ovih smetnji.Kao sto smo videli kvalitet poruke u mnogom
zavisi od tipa modulacije,snage aditivnog suma i drugih aditivnih i neaditivnih smetnji.
Pored vrsenja osnovne funkcije demodulisanja signala prijemnik vrsi i druge periferne
funkcije kao sto su filtriranje signala i suzbijanje suma.

Digitalni komunikacioni sistemi

Do sada smo opisivali elektricne komunikacione sisteme zasnovane na veoma implicitnoj
pretpostavci da je signal poruke vremenski kontinualan.Takve signale zovemo analognim
signalima a odgovarajuce informacione izvore koji proizvode takve signale zovemo analognim
izvorima.Analogni signali se mogu prenositi direktno preko modulisanog nosioca kroz
komunikacioni kanal i u skladu s'tim demodulisani u prijemniku.Ovakve sisteme zovemo
analogni komunikacioni sistemi.
Output analognog izvora se moze prevesti u digitalni oblik i poruka moze da se prenese
putem digitalne modulacije i da se demodulise kao digitalni signal u prijemniku.Postoje neke
potencijalne prednosti prenosa analognog signala putem digitalne modulacije.Najveca prednost
je da se kalitet signala moze bolje kontrolisati kroz digitalnu transmisiju nego kroz
analognu.Tacnije,digitalni prenos nam omogucava da regenerisemo digitalni signal pri prenosu
na velike daljine i da time uklonimo efekat aditivnog suma u svakoj tacki regeneracije.U
suprotnom, aditivni sum pri analognom prenosu se pojacava zajedno sa signalom u pojacivacima
koji se periodicno koriste da pojacaju nivo signala pri prenosu na velika daljine.Jos jedan razlog
za koriscenje digitalnih komunikacionih sistema je taj da su oni cesto jeftiniji za ugradnju i
upotrebu.
U nekim upotrebama,informacija koja treba da se prenese je digitalna (text, kompjuterski
podaci) pa se izvor takvih informacija zove diskretni izvor.
U digitalnim komunikacionim sistemima, funkcionalne operacije koje se izvode u
predajniku i prijemniku moraju biti prosirene da ukljuce diskretizaciju signala,kanalsko
kodiranje i dekodiranje i dr.
Izvor
informacija

Koder
izvora

Kanalski
koder

Digitalni
modulator

Kanal

Output
transducer

Dekoder
izvora

Kanalski
dekoder

Digitalni
demodulator

Izlazni
signal

Slika2. pokazuje funkcionalni dijagram osnovnih elemenata digitalnog komunikacionog sistema.

Izlaz izvora moze biti, ili analogni signal kao sto je audio ili video signal,ili digitalni signal kao
sto je izlaz sa kompjutera, koji je diskretan i ima konacan broj izlaznih karaktera.U digitalni
komunikacionim sistemima,poruke proizvedene od strane izvora se uglavnom konvertuju u
3

sekvencu binarnih brojeva. Efikasan proces konvertovanja izlaza bilo analognog, bilo digitalnog
izvora u niz binarnih karaktera se zove kodiranje izvora ili kompresija podataka.
Niz binarnih cifara iz kodera izvora koji mi zovemo informaciona sekvenca se predaje
kanalskom koderu ciji zadatak je da uvede neku redundansu u binarnu informacionu sekvencu
koja moze koristiti prijemniku da premosti efekte suma i drugih smetnji tokom
prenosa.Dakle,dodata redundansa koristi da bi se povecala pouydanost i vernost primljenih
podataka. Npr. trivijalni oblik kodiranja binarne informacione sekvence je prosto ponavljanje
svake binarne cifre n puta, gde je n ceo pozitivan broj. Savremenije kodiranje podrazumeva k
delova informacija u isto vreme I matiranje svake te k segvence u jedinstvenu n-bitnu sekvencu
koja se zove kodna rec. Kolicina redudanse u ovom slucaju kodiranja se meri odnosom n/k.
Reciprocna vrednost ovog odnosa k/n se naziva stopa kodiranja.
Binarna sekvenca na output-u kanalskog kodera se predaje digitalnom modulatoru koji
sluzi kao interfejs komunikacionog kanala.Posto su skoro svi komunikacioni kanali koji se
koriste u praksi sposobni da prenose elektricne signale (talasnog oblika), primarna svrha
digitalnog modulatora je da mapira binarnu informacionu sekvencu u signal talasnog oblika. Npr.
Digitalni modulator moze da mapira binarni symbol 0 u talasni oblik S o (t) I binarni symbol 1 u
S1(t). U ovom slucaju, svaki bit iz kanalskog kodera se prenosi odvojeno. Ovu pojavu zovemo
binarna modulacija. Modulator moze emitovati b kodnih informacionih bitova koristeci M=2b
razlicitih talasnih oblika Si(t), i=0,1,, M-1; Jedan talas za svakih 2 b mogucih sekvenci. Ovo
zovemo M-arna modulacija (M>2). Svaka nova b-itna sekvenca ulazi u modulator na svakih b/R
sekundi. Stoga kada je stopa kodiranja kanalskog kodera (R) fiksna, kolicina vremena za prenos
(emitovanje) jednog M (talasnog oblika) je b puta vremenski period u sistemu koji koristi
binarnu modulaciju.
Na prijemnom kraju digitalnog komunikacionog sistema je digitalni demodulator koji
obradjuje signal na kraju kanala koji je iskvaren usled uticaja raznih smetnji I svodi svaki talas
na broj koji predstavlja symbol emitovanog podatka (binarni ili M-arni). Npr. Kad se koristi
binarna modulacija, demodulator obradjuje pristigli talas I odredjuje da li je prenesen bit 0 ili 1.
U ovm slucaju se kaze da je modulator doneo binarnu odluku. Kao alternativni demodulator
moze da donese ternarnu odluku tj. Da li je primljeni signal 0, 1 ili ne donosi nikakvu odluku, sto
zavisi od kvaliteta primljenog signala. Koristeci redudansu u prenesenim podacima, decoder
pokusava da ispuni prazninu do koje je doslo brisanjem podataka.
Kada nema redudanse u emitovanim podacima, demodulator mora da odluci koja od
datih M-talasa je prenesena u nekom vremenskom intervalu. S obzirom da je Q=M (Qkvantizacija) i posto nema redudanse ne koristi se diskretni kanalski decoder posle
demodulatora. S druge strane kada se uvede redudansa kanalskim koderom u predajnik Q-narni
output iz demodulatora svakih b/R sekun di predaje kanalskom dekoderu, koji pokusava da
rekonstruise originalnu informacionu sekvencu pomocu znanja u kodu koji je koristi kanalisani
koder i redudansi sadrzanoj u primljenim podacima.
Mera kvaliteta rada demodulatora i dekodera je frekvencija kojom se greske pojavljuju u
dekodiranoj sekvenci.Tacnije prosecna verovatnoca bit-ne greske na izlazu dekodera je prava
mera performansi kombinuje demodulator-dekoder. Uopsteno, verovatnoca greske je funkcija
karakteristika koda, vrste talasa upotrebljenih za prenos informacija preko kanala, snage
predajnika, karakteristika kanala itd.
Kao finalni korak, kada je trazen analogni izlaz, decoder izlaza, prihvata izlaznu
sekvencu od kanalisanog dekodera I uz poznavanje metoda kodiranja u izvoru, pokusava da
rekonstruise originalni signak izvora. Usled gresaka u kodiranju-dekodiranju (kanala,mozda
4

izvora) I usled distorzija signala, signal na izlazu dekodera izvora je aproksimacija originalnog
signala. Razlike izmedju originalnog I rekonstruisuceg signala su merila distorzije koja se
desavaju usled prenosa digitalnim komunikacionim sistemom.

Rani radovi u oblastim digitalnih komunikacija

Iako je Morze odgovoran za razvoj prvog elektronskog digitalno komunikacionog
sistema (telegrafija), poeci onoga to mi sada smatramo modernim digitalnim komunikacijama,
proistie iz dela Nikvista (1924) koji je istraivao problem maksimalne signalne stope koja se
moe upotrebiti preko telegrafskog kanala zadatog opsega bez intersimbolske interferencije. On
je formulisao model telegrafskog sistema kome emitovani signal ima opti oblik
S(t)=ang(t-nT)
g(t) osnovni impulsni oblik
an binarna sekvenca od {1} emitovana stopom od 1/T

bit/s

on je odredio optimalni impulsni oblik koji je ogranicen u opsegu od W [Hz] I

maksimizirao je stopu 1\T pod predpostavkom da impuls ne izaziva nikakvu pri vremenima
odabiranja od K\T, gde je K=0,1,2, Njegova istrazivanja su ga dovela do zakljucivanja da je
maksimalan impulsni odziv 2W (impuls\sec). Ovo se sad zove Nikvistov\a (kriterijum\stopa).
Ovaj impulsni odziv se moze postici koristeci impuls g(t)= (sin2Wt)/2Wt. Ovaj oblik
omogucuje povratak podataka bez intersistemske interferencije na mestima odabiranja. Nikvistov
rezultat je ekvivalentan verziji teoreme odabiranja za signale ogranicenog opsega koju je kasnije
precizno izveo Senon (1948). TEorema odabiranja kaze da se signal S(t) opsega W moze
rekonstruisati iz odabiraka uzetih po Nikvistovoj stopi od 2W odabiraka/sec koristeci formulu:

Osvrcuci se na Nikvistov rad, Hartli (1928) je razmatrao kolicinu informacija (podataka)

koji se pouzdano mogu preneti preko kanal ogranicenog kanala kada se koriste razliciti nivoi
amplitude. Usled prisustva suma I drugih interferencija, Hartli je dao postulat da prijemnik moze
pouzdano da proceni amplitude prijemnog signala do odredjene tacnosti (A b). To ga je dovelo do
zakljucka da postoji max stopa pri kojoj se moze pouzdano komunicirati preko kanala
ogranicenog opsega, kada je max amplitude signala ogranicena na A max amplitudska rezolucija
je Ab.
Jos jedan znacajan napredak je postigao Weiner (1942) koji je razmatrao problem
procenjivanja zeljenog signala oblika s(t) u prisustvu aditivnog suma n(t), zasnovan na relaciji
r(t)=s(t)+n(t). Ovaj problem se javlja kod demodulacije signala. On je napravio linearni
filter ciji izlaz je najbolja aproksimacija zeljenog signala s(t). On je nazvan optimalni linearni
filter .
Hartlijev I Nikvistov rad su bili osnova za rad Senona koji je uspostavio matematicke
osnovne temelje za informacionu teoriju. U svom radu je formulisao osnovni problem
pouzdanog prenosa informacija u statistickom obliku koristeci probabilisticke metode (modele)
5

za informacione izvore i komunikacione kanale. Na osnovu takve statisticke formulacije, usvojio

je logaritamska merila za informacioni sadrzaj izvora. Takodje je pokazao da se uticaj snage
predajnika, sirine opsega I dodatnog suma moze povezati u jedan jedini parameter nazvan
kapacitet kanala. Npr. U slucaju aditivnog belog Gausovog suma u idealnom kanalu opsega W,
kapacitet C je

P-prosecna predate snaga

N0-snaga spektralne gustine suma
Dakle, ako informaciona stopa R izvora manja od kapaciteta (R<C), tada je teorijski
moguce postici pouzdan prenos kroz kanal odgovarajucim kodiranjem. Sa druge strane, ako je
R>C onda je nemoguce postici pouzdan prenos bez obzira na kolicinu obrade signala u
predajniku I prijemniku. S toga je Senon postavio osnove informacione teorije.
U pocetku Senonov rad je imao relativno mali uticaj na dizajn I razvoj novih digitalnih
komunikacionih sistema. T o je bilo usred slabe potraznje za digitalnim prenosom informacija
tokom 1950-ih. Drugi razlog je bila prilicno velika slozenost I stoga, velika cena digitalnog
hardvera potrebnog za dostizanje visoke efikasnosti I visoke pouzdanosti predvidjene
Senonovom teorijom.
Jos jedan velik uticaj je imao Kotelnikov (1947) koji je obezbedio koherentne analize
razlicitih digitalnih komunikacionih sistema zasnovanih na geometrjskom pristupu.
Povecanje potraznje za prenosom podataka tokom protekle tri decade, zajedno sa
razvojem sofisticiranih integrisanih kola, vodilo je razvitku veoma efikasnih I pouzdanih
kompjuterskih sistema. U toku ovih razvoja, Senonovi originelni rezultati I generalizacija
njegovih rezultata za maksimalne transmisione limite su sluzili kao markiri sa kojima su
poredjeni svi kompjuterski sistemi koji su dizajnirani. Limiti koje su postavili Senon I drugi
istrazivaci sluze kao krajnji cilj u konstantnim naporima da se dizajnira I razvije sto efikasniji
digitalni komunikacioni sistem.
Hemingov rad se bazirao na detektovanju I ispravljanju gresaka pri kodiranju I borbi
velikim uticajem kanalskog suma sto je doprinelo stvaranju novih I sve boljih kodova od kojih se
mnogi koriste I danas u modernism komunikacionim sistemima.

Digitalna audio transmisija i digitalno-audio snimanje

Audio signali predstavljaju veliki deo nase dnevne komunikacije. Danas hiljade radio
stanica emituju audio signal u analognom obliku. Kvalitet emitovanja glasovnih signala uopsteno
je prihvatljiv dokle god je glasovni signal razumljv. Sa druge strane, kvalitet muzickih signala
koji se emituju preko AM radija je relativno lose vernosti zato sto je opseg prenesenog signala
ogranicen regulacijama (FCC). FM radio prenos analognog signala obezbedjuje visoku vernost
zato sto koristi znatno siri kanalni opseg za prenos signala.
Kod prenosa audio signala telefonskim kanalima, prelaz sa analognog u digitalni prenos
koji se odvija u toku poslednje tri decenije je sada skoro zavrsen.
Industrija zabave je iskusila najdramaticnije promene I ima koristi od promene analognog
signala u digitalni oblik. Razvoj kompakt disk (CD) plejera i digitalnog audio zapisa (kasete) je
doprineo da ranije koristeni analogni sistemi za snimanje budu zastareli. Uzecemo CD plejer kao
studiju sofisticiranih metoda kodiranja/dekodiranja izvora i kanala koje su razvijene u zadnjih
par godina za digitalne audio sisteme.

Digitalni audio u sistemima telefonskog prenosa

Skoro svi prenosi govornih signala preko telefonskih kanala su trenutno digitalni.
Kodiranje govornih signala za prenos preko telefonskih kanala je bila tema intezivnih
istrazivanja tokom prethodnih pedeset godina i nastavlja da bude i dan danas. Puno raznih
metoda za kodiranje govornih izvora je razvijeno u tom periodu od kojih se mnoge koriste i
danas.
Posto je frekvencija govornih signala ogranicena na ispod 3200 Hz, govorni signal se
prvo propusta kroz anti-alijasing niskopropusni filter i onda se vrsi odabiranje pri frekvenciji od
8000 Hz ili vise. Analogni odabirci se onda kvantizuju i predaju u digitalnoj formi za transmisiju
preko telefonskih kanala. Metoda simultanog prenosa vise signala preko komunikacionog kanala
se zove multiplexing.Slika 3 predstvlja opstu konfiguraciju kodera govornih signala.
A/D konvertor
Analogni
govor

Niskopojasni
filter B3400
Hz

Odabirac

Kvantizer

Digitalni
izlaz

8000
Hz

Slika 3.

Digitalno audio snimanje

Istorijski gledano,snimanje zvuka je postala stvarnost sa pronalaskom gramofona drugom
polovinom devetnaestog veka. Gramofon je bio u upotrebi skoro 100 godina pre nego sto je
zamenjen kompakt diskom(1982).Tokom tog perioda svedoci smo sirokog spektra ploca od kojih
je najpopularnija LP(long playing),koja je obezbedjivala relativno visok kvalitet snimanja
analognog zvuka.
Uprkos njihovoj sirokoj prihvacenosti i popularnosti analogni audio zapisi imaju veliki
broj ogranicenja, jacina zvuka oko 70 dB i dr. Uporedjujuci na primer, jacinu zvuka simfonijskog
7

orkestra koji je u opsegu od 100 do 120 dB, to znaci da kada bi snimali muziku u analognom
obliku, jacina zvuka bi se morala smanjiti da bi odgovarala opsegu koji se moze snimiti ovim
sistemom.U suprotnom bi jacina suma bila velika.
Digitalno snimanje i playback nam omogucavaju da poboljsamo vernost snimljene
muzike povecavajuci jacinu zvuka i SNR. Digitalni snimak duze traje i ne trosi se vremenom kao
analogni snimci. Dalje u tekstu cu opisati kompakt disk (CD) kao primer komercijalnog
uspesnog digitalnog audio sistema koji je predstavljen 1982,i uporedicemo njegove
karakteristike sa karakteristikama LP ploce sledecom tabelom.
Osobina
LP ploca
CD sistem
Frekventni odziv
30 Hz-20 KHz
20 Hz-20 KHz
Jacina zvuka
70 dB
>90 dB
Odnos signala i suma
60 dB
>90 dB
Harmonicna distorzija
1-2%
0.005%
Smanjuje
se
tokom
upotrebe
Trajnost
Stalna/konstanta
Zivotni vek
500-600 sati
5000 sati
Sa sistemske tacke gledista, CD sistem sadrzi najvise elemenata modernog digitalnog
komunikacionog sistema. To ukljucuje A/D (analog-to-digital) i D/A konverziju, interpolaciju,
modulaciju/demodulaciju i kodiranje/dekodiranje kanala.
Kanal
Master disk Replikacija

Lasersko

Kompakt disk

snimanje

Modulator

Kontrola i
displej

Demodulator

Kanalski
koder

Kanalski
dekoder

Digitalno
snimanje

Odabirac i
interpolator

A/D konvertor

D/A konvertor

L
D
L
D
Dva audio signala (L-levi i D-desni) iz dva mikrofona se odabiraju i digitalizuju u A/D
konvertoru, posto je frekvencijski opseg audio zvuka 20 KHz, odgovarajuca Nikvistova stopa
8

odabiranja je 40 KHz. To se koristi da bi se sprecio aliasing. Frekvencija odabiranja u CD

sistemu je 44.1 KHz. Ova frekvencija je kompatibilna sa opremom za video snimanje tako da se
cesto koristi za snimanje audio zapisa na magnetnu traku.
U modulatoru se signalu dodaje digitalna kontrola i displej informacija, ukljucujuci i
sadrzaj diska. Ove informacije pomazu pri programu CD plejera. Koristeci laser digitalni signal
iz modulatora je opticki snimljen na povrsinu staklenog diska koji je prekriven zastitnim slojem.
Ovo se desava u master disku koji se koristi za proizvodnju CD-ova serijom procesa koji na
kraju informacije predstavljaju kao sicusne brazde na povrsini plasticnog diska. Disk je
prekriven tankim aluminijumskim reflektujucim slojem i na kraju zastitom.
U CD plejeru laser se koristi da opticki skenira stazu na disku pri konstantoj brzini od
1.25 m/s i tako cita digitalno snimljen signal. Kada se dva signala (iz mikrofona) demodulisu i
puste kroz dekoder kanala digitalni audio signal se konvertuje nazad u analogni audio signal
(D/A konverzija). Potrebno je odrzati 16-bitnu preciznost digitalnog audio signala pri frekvenciji
odabiranja od 44.1 KHz.
Na izlazu stoji analogni filter (Butterworth filter) koji obezbedjuje anti-aliasing zastitu, i
ima propusni opseg od 20 KHz i tako eliminise svaki nezeljeni sum izvan odredjenog opsega. U
modernim CD plejerima, interpolator, SDM (sigma-delta-modulacija), D/A konvertor i
niskopojasni filter su skoro uvek integrisani na jedan jedini cip.

Aliasing is a phenomenon in analog to digital conversion in which the frequency

of the converted signal is lower than that of the original signal. This happens when
the sampling frequency is too low. Its effects can be reduced by use of low-pass
filters.
___________________________ Originalni signal
______________________ Aliasing signal

Full resolution (1,077 744 pixels, file size: 60 KB, MIME type: image/jpeg)

Sinusoidal wave in a lattice, showing two possibilities for the

wavelength

Aliasing_a.png (308 140 pixels, file size: 2 KB, MIME type: image/png)

Aliasing example of the "A" letter in Times New Roman.

Tahoma_antialiasing.svg (SVG file, nominally

10

Full resolution (1,047 486 pixels, file size: 39 KB, MIME type: image/png)
This math image should be recreated using vector graphics as an SVG file. This has several
advantages; see Commons:Media for cleanup for more information. If an SVG form of this image is
already available, please upload it. After uploading an SVG, replace this template with {{vector version
available|new image name.svg}}

A graph showing aliasing of an f=0.9 sine wave by an f=0.1 sine wave by sampling at a period of
T=1.0.

11

Aliasing-folding.svg (SVG file, nominally 300 200 pixels, file size: 16 KB)
This image rendered as PNG in other sizes: 200px, 500px, 1000px, 2000px.

DIGITALNI PRENOS PREKO

USKOPOJASNIH AWGN KANALA
U daljem tekstu se bavimo digitalnom komunikacijom preko AWGN-adition white
Gaussian noise (aditivni beli Gausov sum) kanala I procenjujemo verovatnocu greske
12

optimalnog prijemnika za nekoliko razlicitih tipova osnovnog opsega I modulacije. Posmatramo

digitalne komunikacije preko kanala koji je modelovan kao linearni filtar sa ogranicenim
opsegom. Primer ovih kanala su telefonski kanali, mikrotalasni LOS radio kanali I podvodni
akusticni kanali.
Uopsteno, linearan filtar namece mnogo strozije zahteve kod dizajna modulacije signala,
uglavnom se zahtevaju pravougaoni izlazni odzivi na izlazu modulatora. Videcemo da linearni
filtar kanal iskrivljuje signal, a ta distorzije reziltuje intersimbolskom interferencijom na izlazu iz
demodulatora I void ka povecanju verovatnoce greske u prenosu. Uredjaji koji ispravljaju tu
distorziju zovu se kanalski ekvilajzeri.

Digitalni prenos kroz usko pojasne kanale

Ovi kanali kao sto su telefonska parica je okarekterisana kao linearni filtar sa linearnim
odazivom c(t) I frekventnim odazivom C(f) gde je :

Ako je kanal ogranicen na Bc [Hz], onda je C(f)=0 za |f|> Bc

Svaka komponenta frekvencije na ulazu u kanal, koja je veca od Bc [Hz] nece biti pustena kroz
kanal. Iz ovog razloga smatramo da su signali ograniceni na W= Bc [Hz] kao sto je prikazano na
figuri.
Predpostavljajuci da ulaz u ovaj kanal signal talasnog oblika gT(t) tada je odziv ovog
kanala konvolucija izmedju gT(t) i c(t)

13

Ili ako se prikaze u frekvencijskom domenu:

H(f)=C(f)* GT(f)
GT(f) spektar (Furijerova transformacija) signala gT(t)
H(f) spektar h(t)
Stoga, kanal menja ili distorzuje prenesen signal gT(t)
Ako predpostavimo da je signal na izlazu kanala iskvaren sa AWGN, onda je signal na
ulazu demodulator oblika h(t)+n(t), gde n(t) predstavlja AWGN signal se zatim salje kroz filter
koji ima frekvencijski odziv:
GR(f)=H*(f)e-j2ft0, gde je to neko nominalno vremensko kasnjenje
(odstupanje u kome biramo izlaz na filter. Komponenta signala na izlazu filtera u trenutku t=t0 je

sto predstavlja energiju na izlazu kanala h(t).

Komponenta suma na izlazu iz filtera ima elektralnu gustinu snage

Stoga, snaga suma na izlazu odgovarajuceg filtra ima varijantu

SNR na izlazu iz filtra ce biti

Razlika je u tome da se impulsni odziv filtra poklapa sa primljenim signalom h(t) umesto
sa predatim
Primer:
Signalni impuls gT(t) se definise kao
,0tT
On se prenosi kroz kanal osnovnog opsega sa frekvencijskim odzivom. Izlaz kanala je iskvaren
sa AWGN spektralne gustine snage N0/2. Odredi odgovarajuci filter za primljeni signal I izlaz
SNR-a.

Digitalna PAM transmisija kroz uskopojasni kanal

Ovaj sistem se sastoji od predajnog filtera koji ima impulsni odziv g T(t), kanal linearnog
filtera sa AWGN,prijemni filter impulsnog odziva gR(t) odabirac koji periodicno odabira output
prijemnog filtera i detektor simbola.Prikazan je na slici 4.
v(t)
Ulazni
podaci

Predajni filter
Gt(f)

y(t)
Kanal
C(f)

r(t)

Prijemni filter
Gr(f)

y(kT)
Odabirac

Izlazni
podaci

14
Sum
n(t)

Detektor

Procenjivac

Slika 4. BDA digitalnog PAM (impulsno amplitudska modulacija) sistema

Signal na izlazu iz predajnog filtera je

gde je T=k/Rb je inerval simbola a Rb je simbolska stopa.Izlaz kanala koji je prijemni signal
demodulatora je:

gde je h(t) impulsni odziv korelacije predajnog filtera i kanala h(t)=c(t)*g T(t),c(t) je impulsni
odziv kanala i n(t) predstavlja AWGN (beli Gausov sum).Izlaz prijemnog filtera se moze
predstaviti kao

gde je x(t)=h(t)*gR(t)=gT(t)*c(t)*gR(t) i v(t)=n(t)*gR(t).Da bi povratili informacione simbole {an}

izlaz prijemnog filtra se odabira periodicno svakih T sekundi
,iliti

gde je xm=x(mT),vm=v(mT),i m=...,-2,-1,0,1,2,...;

Ova jednacina predstavlja efekat drugih simbola za period odabira od t=mT koji se zove
intersimbolska interferencija (ISI).

15

PRAKTINA PRIMENA KODIRANJA

U predhodnom poglavlju, videli smo da se kodiranje moe koristiti kako bi se dokazao uticaj
SNR i prema tome poveao uinak sistema digitalne komunikacije. Blokovni i konvolucioni
kodovi i njihove kombinacije u obliku konkateniranog i turbo kodova kao to je prodiskutovano
ranije, je prihvaeno u komunikacijskim slubama gde irina pojasa nije glavna briga i prema
tome neke irine pojasa imaju proirenje shodno tome koliko ima samo kodiranje dozvoljava. Sa
druge strane, u sluajevima gde irina pojasa ima veliki znaaj, kao to je u digitalnoj
komunikaciji preko telefonskih kanala, mogu se koristiti kodirane modulacije. Korienjem
kodiranja, uticaj sistema praktine digitalne komunikacije se poveao na 9 dB, zavisno od
primene i tipa korienog koda. U ovom poglavlju, raspravljaemo o kodiranju 3 sluaja
digitalne komunikacije. Tu spadaju iroko prostorne komunikacije, modemi telefonskih linija i
kodiranje kompakt diskova.

Kodiranje iroko-prostornih komunikacija

Kanali iroko prostorne komunikacije se karakterie sa veoma niskim SNR-om i
praktino nemaju limit irine pojasa. Mo predajnika se obina crpi iz solarnih elija sa ploe i
tipino iznosi 20-30 W. Fizike dimenzije prenosnih antena su takoe blago limitirane, pa samim
tim je limitirana i dobit. Ogromna veliina izmeu predjanika i prijemnika, kao i nedostatak
ponavljajui rezultati su veoma niskog SNR-a u prijemniku. Buka kanala karakterie se belim
Gaussian-ovim direktnim procesom. Ovi kanali su veoma dobro modelirani kao AWGN kanali.
Zato to irina pojasa nema toliki znaaj za ove kanale, i blokovni i konvolucioni kodivi se mogu
koristiti.
Za vreme Vikinga i kao i misije na Mars, (32, 6) blokovni kod (Reed-Muller kod) je
koristio da unapredi dobit kodiranja kao dobit aproksimacije 4dB sa uvaavanjem nekodiranog
PSK sistema ija vrednost greke ima 10-6. Kasnije, u svemirskim misijama ka okolnim
planetama (Marsu, Jupiteru i Saturnu), koristili su se konvolucioni kodovi sa Viterbi
dekodiranjem. Dva koda koja su dizajnirana u Mlazno Pognskim Labaratorijama (JPL) za tu
misiju, bila su (2, 1) konvolucioni kod ograniene duine od L = 7 sa
g1 = [1 1 0 1 1 0 1]
g2 = [1 0 0 1 1 1 1]
i (3, 1) konvolucioni kod sa L = 7 i
g1 = [1 1 0 1 1 0 1]
g2 = [1 0 0 1 1 1 1]
g3 = [1 0 1 0 1 1 1]
Prvi kod imao je slobodnu razdaljinu od dfree = 15. Oba koda su dekodirana pomou Viterbi
alogaritma i blago-dekodirajue eme u kojem je output kvantiziran sa Q = 8 nivoa. Prvi kod
dostie kodiranu dobit od 5.1 dB sa uvaavanjem nedekodiranog PSK sistema koji operie sa
grekom od 10-5. Drugi kod dostie dobit od 5.7 dB. Oba koda operiu sa oko 4.5 DB, to je
iznad teoretske granice odreene Shannon-ovom formulom.
16

U kasnijim misijama ka Uranu, 1986. godine, (2, 1) konvolucioni kod sa L = 7 se koristio

kao unutranji kod u emi konvolucionog kodiranja gde je (255, 223) Reed-Solomon kod
korien kao spoljanji kod. Kodiranje Viterbi praeno sa Reed-Solomon dekodiranjem dostie
kod Zemljanog terminala dobit totalnog kodiranja od 8 dB sa grekom od 10 -6. Ovaj sistem
operie sa podacima koji ima ju vrednost aproksimacije 30 Kbits/s
Drugi algoritmi dekodiranja za konvolucione kodove su takoe koriteni za odreene
projekte iroko prostornog komuniciranja. Za NASA-inu Pionir 9 misiju (2, 1) konvolucioni kod
ograniene duine L = 21 bio je dizajniran sa generatorskim nizom (oktavno predstavljen)
g1 = [4 0 0 0 0 0 0]
g2 = [7 1 5 4 7 3 7]
koji je koristio Fano-v algoritam sa emom blagog dekodiranja i sa osam nivoa output
kvantizacije. Glavno logiko dekodiranje je takoe koriteno u brojnim emama koje su
dizajnirane za INTELSAT komuniacijske satelite. Kao primer, (8, 7) kod sa L = 48 dizajniran je
da operie sa 64 Kbits/sec na INTELSAT satelitu, bio je u stanju da dokae vrednost greke od
10-4 do 5 x 10-8. U Galileo svemirskoj misiji (4, 1, 14) konvolucioni kod se koristio, davajui
ishod velike bitne vrednosti od , kod b / No od 1.75 dB, koji dostie verovatnou greke od 10 5
. Ovaj kod izvodi 2.5 dB iz Shannon.ove granice. Korienjem spoljanjih (255, 223) ReedSolomon kodova dostie sedobit kodiranja od 0.8 dB, dobijanjem rezultata u konkateniranom
kodu koji operie sa 1.7-dB iz Shannon-ove granice. Turbo kodovi predstavljaju veliko bitnu
vrednost od 0.5 i operie sa samo 0.7-dB iz Shannon-ove granice, i kao takvi veoma se lako
porede sa svim sistemima opisanim iznad.

Kodiranje modema telefonske linije

Kanali telefinske linije se karakterii tano odreenom irinom pojasa, koja tipino iznosi
izmeu 300-3000 Hz, i prilino visokim SNR, koji je obino 28 dB ako ne i vie. Prema tome, u
dizajniranju ema kodiranja za kanale telefonskih linija, suoeni smo sa limitiranom irinom
pojasa. Ovo predstvlja direktnu suprotnost kanalima iroko prostornih komunikacija koji prioritet
daju mitiranju moi. Ovo se slae sa sluajem r 1 na Slici 9.11. Kako je irina pojasa limitirana,
moramo koristiti nisko emu niske dimenzionalne signalizacije i kako je snaga obilna, moemo
koristiti vielevelu emu modulacije. Kao to smo ve videli u poglavlju 9.9, reetka kodirane
modulacije predstavlja pogodnu emu koja se moe koristiti u ovakvim sluajevima.
Istorijski gledano, prvi modemi za telefonske kanale (sve do 1960. godine) koristili su smenu
frekvencija za unos podataka sa asinhrozovanim otkrivanjem i dostizanjem bitnih vrednosti u
rasponu od 300-1200 bits/sec. Kasnije, u ranim 1960-tim godinama, prva generacija
sinhronizovanih modema koristili su 4-PSK modulaciju koja dostie bitnu vrednost do 2400
bit/sec. Prednosti u izjednaavanju tehnika dozvoljava vie iskusnije konstalacije to rezultuje sa
visokim bitnim vrednostima. Ovo ukljuuje 8-PSK modeme koji dostiu bitnu vrednost od 4800
bit/sec i 16 QAM modemi koji do bitne vrednosti od 9600 bits/sec. U ranim 1980-tim, modemi
sa bitnom vrednou od 14,400 bits/sec su predstavljeni da koriste 64 QAM signal konstalacije.
Svi ovi dokazi bili su rezultat prednosti u izjednaavanju tehnike procesiranja signala, kao i
poboljanjima karakteristika telefonskih linija.
Pojava modulacije kodirane reetke omoguilo je da se dizajniraju sistemi kodiranih
modulacija koji su unapredili opte karakteristike sistema zahtevajui poveanje irine pojasa.
17

ema modulacije kodirane reetke koja se zasniva na varijaciji originalnih Ungerboeck-ovih

kodova i predstavljena od strane Wei-a (1984) bila je prihvaena kao standard od strane Komiteta
CCITT standarda. Ovi kodovi se baziraju na lineranim i nelinearnim konvolucionim kodovima
da garantuje neslaganje do 1800 ili 900 faze rotacija. Ovo je presudno u pristupima gde se koriste
razliita kodiranja kako bi se izbegle faze dvosmislenosti kada se koristi PLL kako bi nosioc faze
bio prihvaen kod primaoca. Ovi kodovi dotiu dobit kodiranja slinu Ungerboeck-ovim
kodovima sa slinim brojevima poloaja ali u isto vreme, obezbeuju traenu fazu odstupanja.
Na Slici 9.51, prikazali smo kombinaciju razliitih kodiranja, nelinearno konvoluciono kodiranje,
i signal planiranja 8-pozicionih sistema modulacije kodirane reetke koja je prihvaena u CCITT
V.32 standardu.

Kodiranje Kompakt Diskova

U Poglavljima 6 i 8, problemi izvora kodiranja i modulacije kodova za kompakt diskove
bili su adresirani. U ovom poglavlju mi smatramo da tehnika ispravljanja greaka koristi za
kompakt diskove digilano-audio snimanje.
Srednji skladini prostor za digitalno audio sniamnje na kompakt disk je plastini disk sa
prenikom od 120 mm, debljine od 1.2 mm i stazom od 1.6m. Za vreme snimanja, disk se
iitava laserskom iglicom brzinom od 1.25m/s. Unutar spiralne trake na disku, nalaze se
ulegnua koja se nazivaju pits i ravne povrine izmeu pits-ova koje se nazivaju lands. Digital
audio se prostire celom duine ovih lands-a i pits-a. 1 je predstavljena kao prelaz od pit-a do
land-a ili obrnuto, a 0 ne odgovara prelazu (NRZI modulaciji). Kao to smo ve videli u
Poglavlju 8, ogranienja za fizike duine pit-ova i land-ova u prinudi su da koriste tekue
ogranienje duine (RLL) kodova. 8 - 14 modulacija (EFM) koda sa d = 2 i = 10 koristi se za
snimanje kompakt diskova.
Glavni izvor greaka u kompakt diskovima je neusavrenost u proizvdnji diskova, kao to
su vazduni baloniu plastinim materijalima ili neispravnost pit-ova; oteenja koja mogu nastati
na disku, kao to su otisci prstiju ili ogrebotine, praina, prljavtina ili povrinska istroenost. S
obzirom da je svaki pit veliine skoro 0.5 m i da je dugaak izmeu 0.9 i 3.3 m, ovi izvori
greaka u unitavanjima, utiu na mnoge okrune informacione bitove. Ovo znai da je dobar
model za ovakav prostorni kanal, kanal sa unitavajuim grekama i onaj koji dobro poznaje
tehnike koje se mogu koristiti za ispravljanje unitavajuih greaka. Kao to smo ve izloili u
Poglavlju 9.6.1, Reed-Solomon-ovi kodovi su posebno privlani za ovakve pristupe.
Pogledamo li u nazad na Poglavlje 6, gde su levi i desni kanal odabrbani na vrednosti od
44.1 KHz i posle toga je svaki primer kvantiziran na 16 nivoa. Prema tome, u svakom tekuem
trenutku postoje 32 bita, ili etiri 8-bitna niza koja treba da se kodiraju. Svaki 8-bitni niz se
naziva kao simbol.
Za otkrivanje i korekciju greaka, dva Reed-Solomon-ova koda se koriste kao to je
prikazano na Slici 9.52. Prvi kod, oznaen kao C1, je (28, 24) RS kod i drugi kod, C2, je (32, 28)
RS kod. Alfabet na kojem su ovi kodovi definisani sadri binarni niz duine 8, koji se podudara
sa naom definicijom simbola.
Input niz do C1 kodiranja, sadri 24 simbola (uglavnom poznatih kao ram), koji su
kodiranu u 28 simbola. 28 simbola outputa C1 kodera su isprepleteni (videti Poglavlje 9.5.2.)
kako bi smanjili efekat razornih greaka i proirili ih preko dueg intervala, nametajui ga da
izgleda kao sluajan. Oni su kodirani koderom C 2 na 32 simbola. Kod outputa kodera C 2,
neparni simboli svakog rama su grupisani sa parnim simbolim sledeeg rama kako bi oblikovali
novi ram. Kod outputa kodera C2 odgovarajui na svaki set od 6 audio primera, imamo trideset i
18

dva 8-bitna simbola. Jedan vie 8-bitni simbol je dodat tako da ima kontroli i pregled (C & D)
nad informacijama, davajui ukupno 33 simbola/ramu.
Output je onda prihvaen u 8-14 (EFM) tekuem ogranienju duine kodiranja, koji
planira svaki simbol u binarnom nizu od 14. Videli smo u Poglavlju 8 da tri vie bita, koji se
nazivaju fuzni bitovi, se dodavaju svakom simbolu kako bi se uverili da fuzija kodova rei
zadovoljava tekuu duinu ogranienja. Ovo daje duinu svakom nizu 17. Zatim, ram se
upotpunjuje dodavanjem 24 sinhronizovana modela i 3 dodatna fuzna bita kako bi se
garantovala tekua duina ogranienja nakon fuzije. Ovo daje konaan broj kodiranih
bitova/ramu (6 primera, ili 6 x 2 x 16 = 192audio bita) do
33 x 17 + 24 3 = 588
bitova kanala (videti Sliku 8.29). Ovo znai da se grubim iranjem, zauzima tree mesto. Ovi
dodatni bitovi se koriste kako bi se zatitila bitovi digitalne audio informacije od greaka (RS
kodova) i takoe kako bi se zagarntovalo da e tekua duina ogranienja biti zdovoljena (EFM
kod).
U prethodnom Poglavlju, prvo su sinhronizacija i fuzija bitova odvojeni, a potom se 32
simbola isprepliu. Rezultat potom dolazi do dekodera da uzme kod C 2. Ovaj kod imam
minimalnu razdaljinu od 5 i prema tome je sposoban da ispravi do 2 greke. Dekoder, ipak, je
dizajniran da ispravlja samo 1 greku. Zatim prema relaciji Jednakosti (9.5.37)
ec + ed = dmin 1
moe otkriti do 3 greke sa preciznou i 4 ili vie sa visokom verovatnoom. Ako se jedna
greka ne nae, onda se svih 28 simbola podvlai kao nepouzdani. Nakon ispreplitanja, ovi
simboli se proputaju kroz dekoder po kod C 1. Dekoder C1 pokuava da jednu ili 2 greke
ispravi. Ako ne uspe, svi output simboli se podvlae; ako postoji vie od 3 podvuena kod
outputa, njihove kopije se alju do njihovog outputa.
Kod outputa drugog dekodera, signal se podudara sa nepouzdanim pozicijama i
ispunjeni su dodacima drugih pozicija. Koristei ovaj vie komplksan enkodirano-kodiranu
tehniku zajedno sa signalim procesnih metoda, razarajue greke do 12,000 bitnih podataka, koje
odgovaraju duine trake od 7.5 mm na disku, mogu biti sakrivene.

SISTEM DIGITALNE MOBILNE KOMUNIKACIJE

U ovom poglavlju, mi pretstavljamo pregled dva tipa sistema digitalne mobilne
komunikacije koji su trenutno u upotrebi. Jedan je GSM (Globalni Sistem Mobilne
Komunikacije) sistem koji se iroko primenjuje u Evropi i drugim delovima sveta. Ovaj sistem
koristi vremensku diziju viestruke primene (TDMA) prilagodljivog viestrukim korisnicima.
Drugi je (CDMA) sistem baziran na Interim Standardu 95 (IS 95) koji ima iroku primenu u
Sevrenoj Americi i u nekim zemljama dalekog istoka.

GSM Sistem
GSM se razvijao u Evropi u svrsi razvijanja sistema sekundarne digitalne mobilne komunikacije
koja e se koristiti u celoj u Evropi. Trenutno se nalazi u irokoj primeni u mnogim delovima
19

sveta. GSM Sistem koristi frekvencijski raspon 890-915 MHz za prenos signala od mobilnog
predajnika do matine stanice prijemnika, kao i frekvencijski raspon 935-960 MHz za prenos od
matine stanice do mobilnog prijemnika. Dva 25 MHz frekvencijska raspona su podeljeni na 125
kanala, gde svaki kanal ima irinu raspona od 200 KHz. Da bi se smanjile smetnje u oblinjim
elemntima, postavljeni su razliiti skupovi frekvencija koji su namenjeni oblinjim bazinim
stanicama i frekvencija upotrebe se koristi prema dizajniranom planu, kao to je plan frekvencija
prikazan na slici 10.61., gde je frekvencija upotrebe ili N = 4 ili N = 7.
2
3
2
3

2
1

4
1

3
2

3
2

1
4

1
4

1
4

dr
4
2
3

2
3

5
1

3
1

N=4

2
7

3
1

1
6

4
5

7
3

1
6

2
4
5
2

3
1

2
7

dr

N=7

Slika 10.61. Frekvencija upotrebe mobilnog sistema sa upotrebnim faktorom N = 4 ili N = 7.

Uoavamo da vee vrednosti N poveavaju duinu dr, izmeu dve bazine stanice
koristei isti set frekvencija, ali time se smanjuju smetnje u ko-kanalu. Sa druge strane, velika
vrednost N smanjuje znaajnu produktivnost mobilnog sistema, s obzirom da su manje
frekvencije namenjene svakoj odreenoj eliji. Maksimalan radijus elije je 35Km.
Svaka frekvencijski raspon od 200 KHz usluuje 8 korisnika kreiranjem TDMA
nepreklapajuih vremenskih otvora, kao to je prikazano na slici 10.62. Osmi vremenski otvor
ima trajanje od 4.615 msec, a svaki vremenski otvor ima trajanje od 576.875 sec. Informacija
koja potie od korisnika se prenosi u prekidu koji ima vrednost 270.833Kbps.
Slika 10.63, ilustruje osnovni skelet GSM strukture, u kojoj su 26 skeleta grupisani da
formiraju viestruki skelet a 51 viestrukih skeletova su grupisani da formiraju super skelet.
Hijerarhijsko skeletovanje je pogodno za laku sinhronizaciju i mrenu kontrolu. U cilju da se
smanji uticaj nestajanja i smetnji, zato se stvara signal koji se razlikuje, prenos frekvencije stie
u skelet brzinom (uslovnom) od 217 hops/sec.

Funkcionalni dijagram predjnika i primaoca u GSM sistemu je prikazan na slici 10.64.

Kljuna re je bazirana na lineranoj predvidivosti kodiranja (LPC) koja se naziva preostali budni
20

otkucaji (RPE) lineranog predvidivog kodiranja (RPE-LPC).RPE-LPC dostavlja 260 bitova u

svakoj 20 msec vremenskom intervalu, stoga bitna vrednost iznosi 13 Kbps.
TDMA format koji omoguava istovremeni pristup za 8

korisnika

6.12 sec

Super ram:

1 Super ram=51 Multi ram

120 msec

Multi ram:

1 Multi ram=26 Ramova

4.615 msec

Ram:

56

7 1 Ram =

8x577sec Vremenskih otvora

576.92 sec

Vremenski otvor:
Tail bits

57

26

57

8.25

156.25 bita
(2 dokumentovana brisanja)

Falg bits
Tail bits

Guard Time

Coded information bits

Slika 10.63. GSM ram strukture

Najpoznatiji bitovi su kodirani sa polovinom vrednosti, granine vrednosti L=5

konvolucionog kodiranja, i kodirani i nekodirani bitovi su zaustavljeni u preplitanju da stvaraju
podatke u vrednosti od 22.8 Kbps. Ipak, informacija od 260 bitova se prenose u 456 kodiranih
bitova u svakom 20 msec vremenskog intervala. Protok kodiranog bita je sifrovan i posle
organizovan da prekine transmisiju u vremenskom otvoru koji nosi 114 kodiranih bita i jo
nekoliko povrnih bitova, kao to je prikazano na slici 10.63, ukljuujui niz od 26 bita koji se
koriste da mere karakteristike kanala u svakom vremenskom otvoru. Prema tome, 456 kodiranih
bitova su preneeni u eteri nizne erupcije, gde svaka ta erupcija sadri 114 kodiranih bitova i
zauzima jedan vremenski otvor.
Modulacija koja se koristi da prenese bitove u svaki vremenski otvor je GMSL sa BT =
0.3, koja predstavlja pulsirani signal kao to je prikazano na slici 10.27 (e). Output od GMSK
modulatora je preneen frekvencionalno u eljeni prenosilac frekvencije, koji je namenjen
razliitim frekvencijama u svakom ramu.
Kod primaoca, primljeni signali su preusmereni i poslati u bazni pojas, gde daje stvaraju
unutar unutranje faze (I) i kvadrature (Q) komponente signala, koji su isprobani i umemorisani.
26 poznatih preneenih bitova se koriste da mere karakteristike kanala i shodno tome tano opiu
filter koje se podudaraju sa kanalom iskvarenog signala. Dokumentovani bitovi su proputeni
kroz odgovarajue filtere, a odgovarajui filterski output se procesira dalje korektorom kanala,
koji bi mogao biti shvaen ili kao podrka korektora (DFE) ili ML sekvencionalni detektor koji
21

predstavlja sposobno orue za reavanje Viterbi algoritma. Bitovi kratkog signala kod outputa
korektora su demontirani, desifrovani, dislocirani i proputeni kroz kanalni dekoder. Dekodirani
bitovi se koriste da sinteziraju govorne signale koji su kodirani putem RPE-LPC.
Kao dodatak sa vremenske otvore (kanale) koji se koriste za prenos digitalnih govornih
signala, postoje dodatni kanali koji su nameteni za razliite kontrolne i sinhronizovane funkcije,
kao to su prelistavanje, korekcija frekvencija, sinhronizacija i odgovranje za pristupanje ka
slanju poruka. Kontrolni kanali su dodatni vremenski otvori koji sadre poznati niz bitova za
predstavljanje kontrolnih funkcija.
Tabela 10.5. predstavlja pregled osnovnih parametara u GSM sistemu.
Tabela 10.5. Pregled parametara GSM sistema
Parametri sistema
Karakteristike
Uplink raspona frekvencije
890-915 MHz
Downlink raspona frekvencije
935-960 MHz
Broj prenosioca/irine opsega
125
Viestruki metod prilaza
200 KHz
Broj korisnika/prenosioca
TDMA
Vrednost podatka/prenosioca
8
Govor-kodirana vrednost
270.8 Kbps
Govorni enkoder
13 KHz
Kodirana govorna vrednost
RPE-LPC
Modulacija
22.8 Kbps
Demodulacija
GMSK sa BT = 0.30
Preplitanje
Povezani filter + korektor
Vrednost frekvencije dostavljanja
217 hops/sec
Kao to je opisano u Odeljku 10.3, porast efekta rada iz DS spektra prostiranja signala
kroz sam zadatak procesa i kodoranja, moe se iskoristiti da se onesposobe signali iz njihovog
spektra prostiranja ka istovremeno okupiranim kanalima istog opsega, odreuje da svaki signal
ima svoj poseban pseudosluajan niz. Neposredan niz CDMA je usvojen viestruki-pristupni
metod digitalne mobilne komunikacije u Severnoj Americi. Ovu prvu generaciju sistema
digitalne mobilne komunikacije (DMA) je razvio Kalkom (Qualcomm), standardizovan je i
dizajniran kao IS-95 Telekomunikacijske Industrijske Asocijacije (TIA) za upotrebu u 800MHz i
1900 MHz rasponu frekvencija. Glavna prednost CDMA nad metodama viestrukog prilaza je to
da je celokupni frekvencijski raspon dostupan kod svake basine stanice, tj. faktor frekvencije
upotrebe N=1.
Uslovna irina opsega koja se koristi za transmisiju od osnovne stanice do mobilnog
primaoca iznosi 1.25 MHz (prednja veza) i posebnog kanala, takoe sa irinom opsega od 1.25
MHz, koristi se za transmisiju signala od mobilnih primaoca do osnovne stanice (zadnja veza).
Signali koji se prenose u oba smera i kroz prednje i zadnje veze su DS signali irine spektra koji
imaju malu vrednost od 1.288 x 106 chips/sec (Mchips/s).
Prednja veza. Blok dijagram za signale, koji se prenose od osnovne stanice do mobilnog
primaoca, prikazan je na Slici 10.65. Govorni koder je pobueni kod linearnog prediktivnog
kodiranja koji generiu podatke promenljive vrednosti od 9600, 4800, 2400 i 1200 bits/s, gde je
vrednost podatka u funkciji govorne aktivnosti korisnika, u ramu od intervala od 20 ms. Podatak
22

iz govornog kodera su kodirani sa vrednou od , granine duine L=9 konvolucionog koda. Za

niu govornu aktivnost, gde vrednost podatka iznosi 9600 bits/s. Kod vrednosti niih govornih
aktivnosti, vrednost moi predajnika koja se troi iznosi ili 3, 6 ili 9 dB, tako da energija/bit koja
se prenosi ostaje konstantna za sve govorne vrednosti. Ipak, nie govorne aktivnosti se
zavravaju u predajnicima nie snage prema tome predstavljaju nii stepen smetnji za druge
korisnike.
Kodirani bitovi za svaki ram su proputeni kroz blok isprepletani sektor, koji je
neophodan da bi se nadvladali uticaji greaka koje dovode do prekida, koje bi mogle da izazovu
transmisiju kroz kanal. Bitovi podataka kod outputa bloka smetnji, kojse pojavljuju kad se
dostigne vrednost od 19.2 kbits/s, koji poveavaju razmnoavanjem outputa dugih kodova (iznos
perioda N = 242 1) generatora koji ima hod od ipne vrednosti 1.2288 kchips/s. Dugi kodovi se
koriste za jedinstveno identifikovanje poziva mobilne stanice u prednjim i zadnjim vezama.
Svaki korisnika je namenjen Hadamard-ovom (takoe se naziva i Walsh-ovom) nizu
duine 64. Postoji 64 ortogonalnih Hadamard-ovih nizova namenjenih za svaki bazinu stanicu, i
prema tome postoji 64 slobodnih kanala. Jedan Hadamard-ov niz (svi 0-ti nizovi) se koriste za
prenos pilotskih signala, koji se koriste za odreivanje vrednosti znaenja karakteristika kanala,
ukljuujui signal otpornosti i nosioca snage porevnanja. Ovi parametri se koriste kod primaoca
u prikazivanju koherentne faze demodulacije. Drugi Hadamard-ov niz se koristi za
obezbeivanje vremena sinhronizacije. Jedan kanal, vie po mogustvu ako je ba neophodno, se
koristi za prelistavanje. To preostavlja 61 kanal za alociranje razliitih korisnika.
Svaki korisnik, koji koristi Hadamard-ov niz koji mu je namenjen, koristi viekorisniki
niz podataka Hadamard-ovog niza. Ipak svaki kodirani bit podatka je razvijen Hadamard-ovim
nizom duine 64. Rezultujua binarni niz sada je sada proiren razmnoavanjem dva PN niza
duine N = 215, tako da se stvaraju unutranji (I) i kvadraturne (Q) signale koponenti. Ipak,
podaci binarnih signala se pretvaraju u etvoro-fazni signal i obe i I i Q komponente se filtriraju
baznopojasnim velikim filterima. Razliite bazne stanice se identifikuju kao razliiti ogranci ovih
PN nizova. Signali za sva 64 kanala se prenose sinhronizovano, tako da u nedostatku kanala
viestazne deformacije, signali drugih korisnika primljeni kod bilo kog mobilnog prijemnika nisu
ometeni od strane ortogonalnosti Hadamard-ovog niza.
Kod prijemnika, RAKE demodulator se koristi za razbijanje glavnih komponenti
viestaznih signala, koji se potom fazno-porvnavaju i izjednaavaju prema njihovoj snazi signala
koristei fazne procene i snage signala izvedene iz snage sprovodnika. Ove komponente se
kobinuju i prenose ka Viterbi mekog dekodera.
Zadnja veza. Modulator za zadnju vezu koje ide od mobilnog predjnika do bazne
stanice se razlikuje od prednje veze. Blok dijagram modulatora prikazan je na Slici 10.66. Bitna
stavka u dizajnu ovog modulatora je to da se signali koji se prenose od razliitih mobilnih
prenosioca do bazne stanice se sinhronizuju i prema tome tu postoji znaajno vie smetnji meu
korisnicima. Drugo, mobilni predjnici obino funkcioniu pomou baterija i prema tome ovi
prenosi su ogranieni po snazi. Da bi se nadoknadili ovi veliki nedostaci, L = 9, vrednost 1/3
konvolucionog koda se koristi za zadnju vezu. Iako ovaj kod ima u sutini istu dobit kodiranja u
AWGN kanalu za vrednost od koda koji se koristi u prednjoj vezi, ima znatno viu dobit
kodiranja u kanalu iezavanja. Kao u ovom sluaju prednje veze, za nie glasne aktivnosti,
bitovi outputa od konvolucionog kodiranja se ponovljaju ili 2, ili 4, ili 8 puta. Ipak, vrednost
kodiranog bita iznosi 28.8 kbits/s.
Za svaki 20-ti ram, 576kodiranih bitova se prekidaju i proputaju do modulatora.
Moduliran podatak koristi M = 64 ortogonalni signal postavlja Hadamard-ov niz duine 64. Ipak
23

6-bitni blok podataka smeten na jednoj od 64 Hadamard-ovih nizova. Rezultat je bit (ili ip)
vrednosti od 307.2 kbits/s kod outputa modulatora. Mi zapisujemo 64-tnu ortogonalnu
modluaciju kod verovatnoe greke od 10-6, koja zahteva priblino 3.5 dB manji SNR/bit nego
potpuno suprotno binarno signaliziranje.
Da bi se smanjile smetnje za druge korisnike, vreme pozicije prenosnog koda
ponavljajueg signala nema pravila, tako da za nie govorne aktivnosti, nizno unitavanje ne ide
podjenako u prostoru i vremenu. U prateoj upotrebi bez redosleda, signal se iri pomou outputa
dugog koda PN generator, koji ima vrednost od 1.2288 Mchips/s. Prema tome postoji samo 4 PN
ipa za svaki bit Hadamard-ovog niza od modulatora, tako da dobit ovog procesa u zadnjoj vezi
je veoma mala. Rezultat od 1.2288 Mchips/s binarnog niza duine N = 215, ija je vrednost
takoe 1.2288 Mchips/s, stvara I i Q signale (QPSK) signal) koji se filtrira pomou
baznoposjasnim velikim filterima i zatim se proputaju kroz kvadraturne miksere. Q-kanal se
odlae u vremenu sa PN ipa koji je povezan sa I-kanalom predhodnog signala do
baznopojasnog filtera. U stvari, signali outputa dva baznopojasna filtera je samo deo QPSK
signala.
Iako se ipovi prenose kao delovi QPSK signala, demodulator koristi neusklaene
demodulacije iz M = 64 ortogonalnog Hamard-ovih oblika signala da oporavi kodirane bitne
podatke. Raunarski izvodljiva (brza) Hadamard-ova transformacija se koristi da smanji
kompleksno izraunavanje u procesu demodulacije. Output demodulatora se potom podhranjuje
do Viterbi detektora, iji output se koristi za sinteziranja govornog signala.
Tabela 10.6. Pregled parametara u IS-95 sistemu
Parametri sistema
Karakteristike
aspon frekvenije u vioj vezi
824 849 MHz
Downlink raspon u nioj vezi
869 894 MHz
Broj prenosioca/pojasa
20
irina pojasa/prenosioca
1.25 MHz
Viepristupni metod
CDMA
Broj korisnika/prenosioca
60
Vrednost ipa
1.2288 Mcps
Govorni koder
Vrednost verovatnoe CELP
Vrednost govora
9600, 4800, 2400, 1200 bps
Izgled
Blok
Koder kanala
R = , L = 9 (D)
R = 1/3, L = 9 (U)
Modulacija
BPSK sa QPSK irenja (D) 64-ne
Ortogonale sa QPSK irenja (U)
Demodulacija
RAKE filter koji je povezan sa
maximalnim koeficijentom kombinovanja
Ustanovljeni niz
Hadamard (Walsh) duine 64
PN niz
N = 242 1 (Dugi kod)
N = 215 (kodovi koji se ire)

24