ISTORIJA ETIKE

STARI VEK I ETIKA UENJA DREVNIH CIVILIZACIJA

"Vrlina je znanje."
Sokrat
Izuavanje moralnih vrednosti oveka i morala zajednice je
milenijumska tradicija, a po pisanim izvorima od vremena
Helenskih mislilaca. Izueni su otkriveni sauvani spomenici,
pisana dokumenta, grobnice i drugi izvori davno nestalih
civilizacija Vavilona, Asirije, Egipta, Indije, Persije, Kine, Inka,
Maja i antike Grke. Posedujemo danas itave biblioteke iz
vremena tih civilizacija te imamo saznanja i moemo izuavati
prolost od pre 3 do 5 hiljada godina.
ETIKA UENJA U ANTIKOJ GRKOJ
Sokrat, Platon, Aristotel
Filozofija se kao disciplina izuzetno i posebno razvila u
antikoj Grkoj.
Milenijumska istorija antike Grke, a posebno bar pet
vekova pre nove ere, krcati su upamenim uvenim
filozofima. Njihova uenja su bila osloboena magijske i
religijske sputanosti, dakle bila su slobodna. Filozofija tih
ljudi je pre svega bila zasnovana na prirodnim naukama.
Filozof antike Grke su utemeljeli i biologiju, fziku,
matematiku i medicinu kao viu zasnovanost na ve
razvijenim uenjima prirodnih nauka.
Homerovi spevovi Ilijada i Odiseja poseban su dokument
o filozofiji, naukama i medicini ve milenijumske tradicije.
Znanje i prenoenje znanja bila je osnovna vrednost flozofa
antike Grke. Veliki filo- zofi tog vremena shvatali su da je
neznanje generator ljudske zlobe, ljudske zavisti i drugih
poroka, uasnih grehova ovekovih prema sebi i prema
drugom oveku. Zato su negovali znanje i teili da istaknu
znanje kao najveu ovekovu vrlinu i vrednost. Svoja uenja
darivali su drugim ljudima. eleli su da svi ljudi isto znaju i po

pravilu osnivali sopstvene kole, u kojima su svoja znanja

prenosili sledbenicima i tako se nastavljali u piramidi ljudskog
razvoja u znanju.
Zaeci naune etike su u filozofskim uenjima znamenitih
filozofa antike Grke.
Sokrat

Sokrat (469 399. godine pre nove ere) je u pravom

smislu otac naune etike. Prvi je u etika razmatranja
ugradio nauni pristup i ostao ovekoveen svojim etikim
uenjem.
Danas se moe tvrditi da je Sokrat osnovao i usmerio budui
razvoj evropske etike, odnosno etiku evropske tradicije.
Sokrat je etiku kao uenje o dobru, srei ili spasenju postavio
u sredite ukupne filozofije, ime je formirana etika kao
samostalna nauka o ovekovom ponaanju.
Sokrat
je
proklamovao
princip
Dajmonion
(glas
sopstvene savesti). Princip Eudajmonija (najvie dobro,
srea, blaenstvo) je identian vrlini i srei kao ivotnom
cilju, a moe se ostvariti samo razumnim saznanjem. Ovo je
u celom Sokratovom uenju najvaniji stav.
Sokrat je uio po sentenci vrlina je znanje, a pre Sokrata
filozofi su smatrali da je znanje vrlina. Znanje je i mono i
korisno za oveka. Sokratova formulacija znanja kao kvalitet
oveka stapa se s mudrim postupanjem. Govorio je poznaj
samog sebe, to znai neprekidno usavravaj sebe i
obogauj svoju linost samo znanjem. Sam Sokrat se nije
tokom itavog
svog
ivota
zadovoljavao
postignutim
znanjem, ve je teio novom saznanju i smatrao sebe i svet
nesavrenim. eleo je da to prenese na svoje uenike i
smatrao je da tako poimInje treba da ima svaki ovek.
Sokratova moda najvelianstvenija sentenca i ivotni
moto glasi: "Nepravdu je bolje trpeti nego je initi." Sokrat je
i sebe formirao na ovoj sentenci, to je i dokazao, osuen na
smrt primio je mirno presudu, popio ponueni otrov ne
prihvativi predlog svojih monih prijatelja da se odlui na
bekstvo ili pak odrekne svog uenja.
Sokrat je shvatio da nadmo na zemlji u itavom svetu i
kosmosu ima ovekov um. Razvijao je i uenje u tom smislu.
"Niko ne grei svojevoljno, nego svako grei to nezna ta je

dobro, a ne zato to nee dobro. Niko ne dela protiv onog to

je najbolje saznanjem, ve iz neznanja. Ljudskim delom ne
upravlja volja ve svemoni um. im ovek sazna ta je
dobro, on e to i da uini. Poude ne mogu savladati um,
jer je on najjai" Sokrat je apsolutno s pravom verovao da
domaaj
ljudskog
uma
nema
granice.
ovek
ima
nelimitiranost kosmikih razmera da uvek dograuje svoje
znanja i da kroz generacije zida piramidu znanja.
Trajne su ljudske vrednosti Sokratove sentence: "Vrlina
se ne raa iz blaga, ve se iz vrline raa blago". Potcenjivao
je materijalno bogatstvo i negovao znanje i linu etinost
kroz vrline. "Ljudski ivot ima smisla samo ako je u njemu
mogue ostvarivanje duhovnih i moralnih vrednosti." Sokrat
je u skladu sa ovakvim svojim shvatanjem vodio i privatni
ivot. Lino je savladao svaku poudu za materijalnim
bogatstvom i umovanje nadredio materijalnom i izuzetno
kvalitetno iveo u postignutom duhovnom zadovoljstvu.
Nepokolebljivog uverenja, Sokrat je govorio da onaj ovek
koji od ma koga primi materijalna dobra ili novac "njega (tog
oveka) postavlja sebi za gospodara, da robuje ropstvo
sramotno nita manje teko nego bilo koje drugo ropstvo."
Sokrat je zbog svojih stavova od savremene vlasti kao
"tetan ovek i udna linost koja istrauje stvari ispod
zemlje i gore na nebu i svemu tome ui i kvari omladinu..."
osuen na smrt. Smrtnu presudu Sokrat je prokomentarisao:
"Za to nisu krivi zakoni, nije kriva otadbina koja takve
zakone ima, ve su krive sudije koji ih loe primenjuju."
Sokrat je bio protiv relativizma i proizvoljnosti, a zakone je
smatrao optom i nunom obaveznou. Stoga je i prihvatio
osudu na smrt. Prihvatanjem osude Sokrat je pobedio vreme,
a smrt je bila samo fiziki kraj tog oveka, ali ne i njegovog
dela.Govorio je
1. Bolje je znati malo a korisno, nego mnogo a nekorisno.
2. Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji.
3. Ja znam samo jedno, a to je da nita ne znam.
4. Ne ivi se da se jede, ve se jede da se ivi.
5. Ljudi nisu namerno zli, nego iz neznanja. Treba znati to je dobro da bi se inilo dobro.
6. Nije teko znati kako se neto radi. Teko je samo to raditi.
7. Iskustvo je najbolja kola, samo je kolarina vrlo skupa.
8. Ako ovjek eli pomaknuti svet, mora prvo pomaknuti sebe.
9. Treba se vie voleti ljubav ene nego mrnju mukarca.

10. Neistraen ivot nije vredan ivljenja.

Platon
Platon (427 347. god. pre nove ere) Sokratov je uenik,
najvei i najznaajniji sledbenik.
Stvaranje legende o Sokratu, moe se rei, iskljuivo je
Platonova zasluga, jer je Platon bio fasciniran razliitou
Sokrata od svih ondanjih filozofa sofista. Sokrat je iveo
dosledno i apsolutno radio i ponaao se u skladu sa svojom
filozofijom i njenim naelima. Sokrat nije ostavio nijednu
napisanu re, skoro sve poznato nam o Sokratu zapravo
zapisao je Platon ili je prepoznatljivo u Platonovoj misli.
Platon u svojoj polemikoj raspravi Odbrana Sokratova na
briljantan nain velia izuzetni intelekt i umnost, a posebno
uzvienost Sokratove linosti sa moralnog aspekta.
Platonovo etiko uenje ima dva nivoa:
1. etiko uenje u uem smislu o najviem dobru i najveoj
vrednosti ivota;
2. etiko politiko uenje uenje o odnosu i stavovima
pojedinca i drutvenih slojeva u od- nosu prema dravi.
Platonovo etiko uenje u uem smislu idealizuje
apsolutnu istinu kao nepromenljivu veliinu vanvremensku i
sutinu svega postojeeg. Ukoliko se ostvari, onda je to
najvia vrednost ivota i najvee ivotno dobro. Apsolutna
istina ili ideja postoji iznad sveta nezavisno, sa apsolutnim
vaenjem u tom svetu. Platon kao centralnu ideju postavlja
lepotu i dobro pored istine. Lepota i dobro su po njemu
identini i podudarni sa pojmom apsolutne ideje. Platonova
najvia ideja je ideja dobra, postiu je samo dobri i posluni
da bi postali sreni i moralni.
Platon vrednuje vrlinu primarno tvrdei da je mogu postii oni
pojedinci koji umeju da obuzdaju samog sebe, svoje strasti,
svoje nagone, negujui harmoniju i red. Smatrao je da je
bolje podnositi nepravdu i patnju nego nekom afektivnom
reakcijom remetiti svoju unutranju homeostazu ostvarene
harmonije i reda. Platon, nije ignorisao hedonistike tenje

poput Sokrata, ve im se prilagodio i vrednovao ih kao inilac

ovekove sree, uz uslov da se koriste sa merom. Platonova
zasnovanost ideja moralnosti i etinosti ovog nivoa su u
stvari metafiziki harmonija ivljenja, odnosno postizanje
interakcijskog sklada izmeu dobra, lepote i istine.
Platon stoga ljubav smatra naklonou koju ovek osea
prema imaginarnom svetu, odnosno savrenom i idealnom.
Ljubav je prema Platonu postepena, generie se na opaaju
lepote tela, a preko lepote tela prepoznaje se lepota due
koja u sutini privlai. Preko nje se ljubav formira prema
idealizovanoj lepoti. Platonska ljubav je pojam proistekao iz
ovakvog Platonovog stava za kontemplaciju i potovanje za
trajnu ljubav prema osobi suprotnog pola, nikad ostvarenu
fzikim kontaktom.
Etiko politiko Platonovo uenje je drugi nivo njegovog
uenja. Ono razmatra odnos pojedinca i grupa pripadnika
drutvenih slojeva prema dravi. Ovaj nivo Platonove etike
fi- lozofije temelji se na linom stavu da su najvanije vrline
razboritost, mudrost i hrabrost, sa- mim tim i pravednost i
pravinost. Pojedinac, odnosno ovek moe postati idealno
pravian samo na nain na koji funkcionie drava.
Platon razlikuje kod svakog oveka osnovne generatore:
poudu, ili nagone, volju i ra- zum, odnosno um kao sastavne
delove due, smatrajui da u svakom oveku preovlauje jedan od njih. Platon shodno postojanju tri vrste potreba i
funkcija u oveku smatra da analogno u dravi treba da
postoje samo tri stalea, odnosno osnovna drutvena nivoa.
Prvi drutveni stale u kome dominira razum ili um
predstavljaju vladari.
Drugi stale su ljudi kod kojih dominira volja, znai i
odvanost, sranost i hrabrost. To su
vojnici ili uvari drave i njenog poretka.
Trei stale, najbrojniji ine oni koji u dravi ostvaruju
materijalna dobra: zanatlije, seljaci, radnici, trgovci, jer su to
pojedinci kod kojih dominira pouda ili nagoni, tj. potrebe za
ostva- renjem dobara.
Platon smatra da je ostvaren idealizovan pravian ovek samo
onaj kod koga su pouda ili nagoni, volja, razumnost ili um u
harmoniji. Vrlina kao najvia ovekova vrednost iskazana je
samosavlaivanjem pojedinca, odnosno obuzdavanjem strasti i
nagona, kao i ostvarivanjem mere i harmonije. Platon smatra
da ovek treba da ivi u skladu sa svojim prirodnim osobi-

nama i da bira za poziv delatnosti za koje po sastavu svoje

due ima najvie smisla. Platon is- tie da je najvei ivotni
cilj oveka valjano ivljenje u okviru onog delanja za koje je
on od prirode predodreen. Samo je takav ovek koristan kao
deo velike celine drave.
Platon
u
svom
politiko-filozofskom
delu
Drava
raspravlja i o lekarskoj praksi, moralnosti lekara i etikim
ciljevima lekarske profesije. Platon u treoj knjizi Drava
precizno od- reuje zadatke lekara u dravi idealizovanoj po
svom modelu uenja. Taj Platonov stav o le- karima
inspirisan je psiholokim i biolokim elitizmom tako da bez
dileme i nalae i preporu- uje: "I lekarsko zanimanje, o
kojem smo govorili, odredie u naoj dravi kao i sudsko
zakonodavstvo, a oba e se, prema tome, starati samo o
graanima koji su telesno i duevno zdravi, one koji nisu
telesno zdravi, pustie da umru a one koji su duevno
bolesni i nepopravljivi osudie na smrt." Ovakav Platonov
stav o lekarskom pozivu i medicinskoj, odnosno le- karskoj
etici, daleko je od humanizma i modernih etikomedicinskih
stavova.
Aristotel
Aristotel (384 322. godine pre nove ere) je Platonov
uenik. Aristotel u svoje etiko filozofsko uenje uvodi
pojam forme entelehije kao savrenstvo i pokretaa
razvitka. Smatrao je da postoji opte dobro izraeno kroz
pojedinosti, a zadatak etike je da definie to dobro. Najvie
dobro je srea, blaenstvo eudajmonija. Treba poi od
onog ta je oveku specifino, osobeno, ime se on izdie
iznad ostalih ivih bia i odrediti kriterijum sree. Ari- stotel
ga je lako naao. Taj kriterijum ovekove sree je u njegovoj
umnoj delatnosti i delatnostima povezanim sa razumskim tj.
Umnim.
Aristotel je postavio teoriju da ovekova dua ima tri bitne
komponente.
Prva komponenta je taj razumski, umni, svesni stav oveka o
oveku na Zemlji.
Druga komponenta su ovekovi afekti, oseanja, mada njih
imaju i ivotinje.

 Trea komponenta je vegetativni deo kao podloga afekata,

to su bioloke dispozicije i in- stinktivno nagonske sile u

oveku. Podrazumevaju se hranjenje i rastenje, to je
zajedniko i biljnom i ivotinjskom svetu.
Aristotel razumsko ili umno ovekovo, odnosno njegovu psihu,
razlae na tri elementa koja ine mentalnu ukupnost.
Prvi element su zavist, ljubav, ljutnja afekti.
Drugi element su dispozicija i stavovi dispozicija je ono to
je podloga afekata.
Trei element su ovekovi razumski svesni stavovi svesno
izgraene i sticane osobine to- kom ivota.
Prema Aristotelu, ono to nazivamo vrlinama i porocima su
zapravo stavovi nastali kao posledica svesnog izbora i
opredeljenja individue i predstavljaju moralne stavove te
linosti.
Aristotel u svom etikom uenju istie znaaj akcije u
formiranju
morala,
nasuprot
Sokratovim
uenjima
o
nadreivanju intelektualizma svemu i traenju vrline u
znanju i suvom poznavanju zla i dobra. Aristotel smatra da
vrline nisu uroene oveku, da ovek po samoj svojoj
prirodi nije ni dobar, ni lo. On postaje dobrim ili zlim
navikavajui se na dobra ili loa dela i tako stvara svoj
karakter. ''Dobar ovek se postaje praktinim ponaanjem.
Kao to se plivanje samo u vodi ui, a muzika vebanjem na
instrumentima, tako se i pravedan postaje pravednim
postupkom'', sutina je Aristotelovog stava.
Trudei se da objasni vrlinu, Aristotel razlikuje intelektualne
vrline dijanoetike i mo- ralne vrline etike. Etikim
vrlinama
smatra
hrabrost,
velikodunost,
umerenost,
samosavla- ivanje, drueljubivost, asnost, istinoljubivost,
drutveni takt, dareljivost, raspoloenje, pri- jateljstvo i
pravednost kao najviu vrlinu. Intelektualne vrline su
razumnost, mudrost, nauka, praktina spoznaja, usvajanje
vetina i drugo.
Aristotel smatra da su etike vrline karakterne vrline, a
dijanoetike ili intelektualne vr- line su vie vrline od etikih
jer su vrline razumskog umnog, miljenja i spoznavanja.
Inte- lektualne vrline se stiu iskustvom i uenjem.
Etike vrline se ne stiu iskustvom i uenjem, ve su to
vrline navike.
Aristotel smatra dravu odgovornom za vrline navike, odnosno
stvaranje morala (etike) jer zakonodavac treba da uredi i

naredi dobre navike i tako stvori dobre graane. Aristotel

smatra da ako je ovek primoran da ini i da se pridrava
dobrih, zakonom propisanih dobrih navika vremenom e
spoznati zadovoljstvo ivljenja, vrei te dobre navike i dobra
dela koje mu je nametnuo zakonodavac. Aristotel etike
moralne vrline smatra sredinom dve krajnosti (dva antipoda),
preterano i nedovoljno, premalo i previe. Ovakav Aristotelov
stav ne podra- zumeva aritmetiku ili jednostavnu koliinsku
sredinu dve krajnosti, ve zlatnu sredinu pri- hvaenog
razumskog svesnog ovekovog ponaanja jer krajnosti od toga
i u jednom i u dru- gom smeru predstavljaju mane.
Aristotelova zlatna sredina je prava optimalna mera moralnih
etikih kvaliteta oveka, to pretpostavlja ukupno ponaanje
pojedinca po principu pravog ponaanja.
Aristotel tako nabraja poeljne, prave ljudske moralne
vrline:
1. dareljivost sredina izmeu tvrdiluka i rasipnitva,
2. hrabrost sredina izmeu kukaviluka i naglosti,
3. duhovnost sredina izmeu mrzovolje i lakrdijatva,
4. skromnost sredina izmeu drskosti i stidljivosti,
5. pravi ponos sredina izmeu poniznosti i preterane sujete,
6. umerenost sredina izmeu neosetljivosti i
razuzdanosti.
Poeljno moralno ponaanje oveka, ponaanje razumom
odreeno znai srednje ponaanje je sredina izmeu
preterivanja i zaostajanja za merom, sredina izmeu dva rava
smera.
Aristotel smatra da je etika deo nauke o oveku koja
treba da mu donese sreu jer je produkt njegove umne
svesne aktivnosti. Dakle, bio je veoma progresivan u
naunom dopri- nosu shvatanjima ovekove sree i uivanja.
Aristotel je znao da svi ljudi tee uivanju i srei ali da svi ne
tee ka istom uivanju i istoj formi sree.
Aristotel je bio etiki realista u praksi. Smatrao je vrlinu
specifinom ovekovom delatnou i specifinom odlikom
pojedinca u odnosu na druge ljude. Tvrdio je da e uman, razborit i uen ovek pronai pravu meru nieg previe to je
okosnica etike.
Aristotel je smatrao najsvetijom dunou da se istini da
prednost nad svim drugim moralnim vrednostima, pa i nad
prijateljstvom. Ostao je njegov aforizam: "Prijatelj mi je

Platon ali mi je istina draa."

KINIKI ETIKO-FILOZOFSKI PRAVAC
Antisten, Diogen
Kinici su, iveli uz minimalne potrebe, lutali kao
beskunici (kinik "pas"), tako se njihova etika zvala etika
nemanja potreba. Otvoreno su prkosili obiajima i obiajnim
normama, suprostavljajui se svim dotadanjim obzirima
ponaanja i kulture u znak protesta protiv vlastodraca
ondanje drave Grke i protivnika svog uenja. Zbog toga su
dobijali pogrdna imena, kao i sam njihov pravac.
Za filozofe kinike najkarakteristinije je da su se
suprotstavili
zvaninoj
politeistikoj
religiji,
odnosno
mnogoboakom verovanju, smatrajui da postoji samo jedan
bog. Kinici su sve vrednosti drutvenih institucija, kao to je
drava i brak odbacili.
Kinici su ignorisali uobiajena ivotna pravila, ak nisu
potovali ni ona osnovna, kao to je, recimo, pristojnost.
Kinici
smatraju
osnovnim
ljudskim
vrlinama
samosavlaivanje,
svoenje
potreba
na
minimum,
samodovoljnost kao jedini put da se postignu potpuna
sloboda, osloboenje i srea. Kinici nisu verovali, za razliku
od Sokrata, u vrlinu i vrednost sa- znanja. Predlagali su
bekstvo iz civilizacije i gradova u prirodu i usamljenost.
Kinici su tvrdili da ne postoji nikakvo oveanstvo, ve
samo ljudi, odnosno ljudi poje- dinci i da nije mogue
govoriti o dobrim i ravim ljudima, ve samo o ljudima. Takav
stav ne priznaje utvrene, prihvaene i postignute vrednosti
i nazvan je nihilizmom, a kinika filozofija i etika nazvane
nominalistikim, zbog odbacivanja kategorije zajednitva.
Antisten

Antisten (444 366. godine pre nove ere) je Sokratov

uenik, a od Platona je stariji sedamnaest godina. Antisten je
imao neobian ivotni put. Do Sokratove smrti iveo je u
aristokratskom
sloju,
ne
odstupajui
od
postojeeg
ponaanja filozofa tog vremena i Sokratovih sledbenika.

Antisten je naglo odbacio i prezreo sve do tada prihvaene i

cenjene vrednosti. Insistirao je na jednostavnoj dobroti,
druio se sa obinim ljudima, radnicima, seljacima i oblaio
se kao i oni. Svoju filozofiju i etiko uenje sprovodio je pod
vedrim nebom, na ulici, na trgovima, govorei neoficijelnim
jezikom razumljivim neukim ljudima.
Antisten
je
sve
flozofe
svog
vremena
smatrao
bezvrednim, tvrdei da sve to oni mogu znati, moe znati
obian i jednostavan, neobrazovan ovek. Verovao je u
ovekov povratak prirodi, negirajui i ne prihvatajui ni
dravu ni brak, ni privatnu svojinu, ni religiju. Odbaci- vao
je do prezira ulna zadovoljstva i rasko, bogatstvo i
materijalna dobra. Smatrao ih je prividnim dobrom, a
sutinski bezvrednim, nepotrebnim ak i zlim, nedostojnim
svakog mu- drog oveka. Antisten inei sve to zapravo
insistira na tome da ovek treba da ivi unutar se- be
slobodno, ne vezujui se ni za ta to je drutvo utvrdilo i
nametnulo.
Diogen
Diogen (403 329. godine pre nove ere) otiao je dalje
od Antistena u svom negiranju postojee etike flozofje.
Diogen je prozvan kinikom jer je odluio da ivi kao pas,
odbacu- jui sve konvencionalnosti vezane za religiju,
oblaenje, ishranu, pristojnost, ponaanje, voenje
domainstva itd. Postoji legenda da je iveo u buretu. Diogen
je iveo kao indijski fakir prosjaei. Bratimio se sa svim
ljudima i sa ivotinjama. Za ivota kolale su razne prie o
njemu.
Ostala je legenda da je osvaja Aleksandar
Makedonski porazivi Atinjane potraio Diogena sa namerom
da ga pridobije za sebe kao neobino umnog oveka, a
ekscentrika, te mu je ponudio svoju mo pitanjem ta eli da
uini za njega. Diogen je odgovorio: "Sklonite mi se sa
svetlosti." Smatrao je da zemaljska dobra nita ne vrede.
Teio je moralnoj slobodi, osloboenju od elja, naroito od
elja ka zemaljskim materijalnim dobrima kao svemu nadreenoj vrlini. Diogen je govorio: "Spoljanja dobra su
nepouzdana, ona su dar sree, a ne nagrade za nae
sopstvene napore. Samo subjektivna dobra, vrlina ili
zadovoljstvo postignuto
rezignacijom pouzdana su i mudar ovek cenie samo njih".

Diogen je u svom etikofilozofskom uenju tvrdio da je svet

rav i da, svakog pojedin- ca, treba nauiti da ivi nezavisno
od zajednice. oveku pojedinano, nije potrebno mnogo, on
je dovoljan sam sebi, jer se tako moe ostvariti u potpunoj
nezavisnosti i linoj slobodi.
Potrebe treba svesti na
minimum, opredeliti se za skroman, prirodan i jednostavan
ivot.
Etikoflozofsko uenje kinika Diogena i Antistena, ima
smisla samo kao reakcija na nehumanost i kao borba protiv
izvetaenosti kulture koju su nametnule vladajue grupe u
klasnom drutvu ili u slubi protiv izopaenosti civilizacije,
odnosno potroakog drutva.
Zahtev kinika za povratak prirodi i potpunu jednostavnost, sa
ignorisanjem ljudskih sa- znanja, ne moe biti opredeljenje
oveku, a posebno ne mladim generacijama.
HEDONIZAM ETIKOFILOZOFSKI PRAVAC
Aristip, Epikur
Hedone (ulno zadovoljstvo) najvie je moralno dobro i
postignue oveka prema sta- vovima filozofa hedonista.
Tvorci hedonistikog pravca etikog uenja smatraju
vrhuncem ovekovog ostvarenja ataraksiju due. Ataraksija
je
postizanje
smirenosti,
nepomuenosti
kompletnog
duevnog mi- ra kroz duevnu ravnoteu, bezbolnost, i to
bez uzbuenja. Hedonisti smatraju da su neugod- nosti i bol
uzroci nemira due.
Tri su vrednosna stava u uenju hedonista.
1. ovekove neke potrebe su prirodne i to nune, kao to su
glad, e, i treba ih zadovoljiti.
2. Prirodni ali ne tako nuni su prohtevi za delikatnim jelom,
piem i ovek moe da ih se od- rekne da bi postigao
ataraksiju.
3. Tree ovekove potrebe su neprirodne, a to su pre svega
elja za postizanjem ugleda, slave, bogatstva. Njih treba
izbegavati.
Aristip
Aristip je uveni hedonista antike Grke. Uio je o
vanosti sadanjeg trenutka za os tvarenje sree i ataraksije

due. "Trenutno zadovoljstvo je ono to je vredno i poeljno,

jer za budua zadovoljstva nismo sigurni da emo ih doiveti, a
ranija zadovoljstva su i inae prote- kla, dakle jedino je
sadanjost naa." Ovaj citat je sutina Aristipovog
hedonistikog uenja.
Epikur
Epikur (342 271. godine pre nove ere) najznaajniji i
najupameniji je protagonista hedonistikog etikog pravca.
Njegovo ime je eponim za hedonizam.
Epikur smatra da nita tako ne uznemirava oveka i
nita tako ne naruava i ugroava njegovu sreu i duevnu
skladnost kao bol i strah od smrti. "Strah od smrti je
nepotreban, jer ako neto ne doivljavamo ili ne moemo
doiveti, onda to ne moe za nas biti ni dobro ni zlo. Strah
od smrti je, znai, bezrazloan, jer dokle mi postojimo nema
smrti, a kad smrt doe, nas vie nee biti." Sutina
Epikurovog stava je da ovek treba da se oslobodi straha od
smrti, straha od bola i straha od kazne bogova.
Epikur u svojoj knjizi Ciljevi ivota kae: "Ne znam kako
bih mogao shvatiti dobro ako iz njega odbacim zadovoljstva
ljubavi, ako odbacim zadovoljstvo koje prua ulo ukusa i
ona koja dolaze od sluanja i gledanja. Poetak i koren
svakog dobra je zadovoljstvo, koje dolazi od stomaka. ak se
i mudrost i kultura moraju ovom pripisati. Zadovoljstva duha
sastoje se u razmiljanju o zadovoljstvima tela."
Hedonistiko Epikurovo uenje ostalo je upameno i po
pojmu epikurejski vrt. Epikur je smatrao da se zadovoljstvo u
ivotu moe postii izbegavanjem rasprava sa bilo kim, o bilo
kom problemu, jer to moe da narui emocionalnu
usklaenost individue, a time i potpunost zadovoljstva due.
Epikur smatra da se treba kretati samo u krugu prijatelja i
istomiljenika i tako izbei neprijatnosti izazvane raspravama
i oponirajuim stavovima. Tako se ljudima koji padnu u
izrazitu afektivnost u diskusiji i ne mire se sa stavovima
suprotnim od onih koje za- stupaju, kae da idu u epikurejski
vrt. Epikur smatra prijateljstvo znaajnijim od primarne vrline
i ovek treba da mu tei.
Hedonizam nije prihvatljiva etika filozofija ivota, ali u

medicinskoj etici ima trajnu vrednost. Stavovi aktuelne

naune medicine imaju identina Epikurovim,
humana
polazita osloboditi oveka bolova (lekovi, brojni analgetici i
injenja da ovek ne pati trpei bol u bolesti ili trpei duevni
bol), te osloboditi oveka straha od smrti. Dananja
civilizacija je po- stigla da je ovek osloboen straha od
ivota posle smrti, u raju ili paklu. U Epikurovo vreme taj
strah je nametala religija i zahtevalo se kao u epohi srednjeg
veka i religioznom hrian- skom uenju da se u privremenom
ivotu na Zemlji treba to vie uzdravati, patiti i trpeti da bi
se obezbedilo trajno zadovoljstvo i srea u raju posle smrti.
Epikurov koncept kako prevazii strah od smrti je
originalan, ali je upotrebljiv i u savremenoj lekarskoj praksi.
Epikur je smatrao da je dua, kao i telo, sastavljena od atoma
i da smrt znai razlaganje tih atoma. Posle smrti nema
nita, ni pakla, ni raja, a sve saznajno i sve zadovoljstvo
ovek ostvaruje samo tokom ivota.
STOICIZAM ETIKO UENJE
Zenon, Epiktet, Marko Aurelije, Seneka
Stoika etika se razvijala paralelno sa epikurejskom
etikom filozofijom i takmiila se sa njom. Stoika etika je,
kao delom i hedonizam (epikurejstvo), mogla biti prihvaena
u pro- storu Grke i Rimske imperije zahvaljujui ondanjim
aktuelnim drutvenim dogaanjima, odnosno propadanju
robovlastikog sistema Grke i krizi i uzdrmanosti Rimskog
carstva.
Neumitnost
propadanja,
transformacije
i
raslojavanja imperije i robovlasnikog sistema terala je
mudrace pojedince i grupe da se kroz etiko flozofsku
orijentaciju i nove vrednosne etike sisteme odupru i
suprotstave uticaju i prodoru varvarskih i primitivnih religija
i hri- anstva.
Stoicizam je rigorozan i koherentan racionalizam po sutini
stavova o moralu. Stoici neguju ideju determinizma u fizici i
ideju univerzalne solidarnosti ljudi i bia uopte.
Zenon
Zenon (336 254. godine pre nove ere) rodonaelnik je i
osniva stoicizma kao flozofskog etikog pravca sa Hrisipom.

Najznaajniji sledbenici su im bili Epiktet u Grkoj, a Seneka i

Marko Aurelije u Rimu.
Stoici su konkurentski bili nastrojeni prema epikurejskoj
filozofiji i traili su specifinu i autentinu filozofskoetiku
orijentaciju. Postigli su je samim izborom mesta svog
sastajanja i voenja rasprava. Bile su to otvorene dvorane sa
stubovima (stoa) na glavnom atinskom trgu a ne vrtovi.
Pristalice stoicizma bili su i Grci i Rimljani, ali i bogati i
siromani. Rimom su u to vreme vladali okrutni rimski carevi
Kaligula i Neron a u Atini je na vlasti bila "tiranija
tridesetorice" sa gubilitem na sred Atine. Sutina stoicizma
bio je tihi protest protiv tiranije sa simbolikim ritualom
istilita od grehova. Zahtevi su im bili jedinstveni ali je svaki
pojedinac, mislilac u grupi imao cilj da intelektualnim
naporom postigne sopstveni unutranji mir i spokojstvo u
uravnoteenosti linih emocija.
Epiktet
Epiktet (50 138. godine) je bio Grk poznat po sentenci
"podnosi i apstiniraj". Epiket je uio da se protiv svih spoljnih
dogaanja treba boriti koncentrisanjem na sopstvenu unutranju uravnoteenost. Neophodno je obuzdati linu udnju i
strast da bi se sauvala razum- ska sopstvena unutranja
sloboda.

Marko Aurelije Antonije

Marko Aurelije (121 180. godine), Rimljanin, uveni
vojskovoa i vladalac, iveo je strogo asketski. Kada je bio
svestan bliske sopstvene smrti, rekao je svom straaru:
"Obrati se izlazeem Suncu, moje Sunce je na zalasku."
Aurelije je pred smrt proglasio sina Comodusa za svog
naslednika rekavi: "Neto malo kasnije i vi neete biti
vieni, niti od stvari koje sada vidite, niti od ljudi koji sada

ive. Sve je u prirodi podlono transformaciji, promeni i

padu. Smrt je samo predah, odmor od protivrenosti
postojanja."
Ne troi vie svoje vrijeme raspravljajui o tome kakav bi dobar ovjek trebao biti. Budi to.
Seneka
Seneka, Rimljanin, bio je senator i pobornik stoike etike.
Seneka je tvrdio da je zadatak stoikog etikog uenja
trostruk:
1) da utvrdi ivotna dobra znai stvarnu vrednost svih stvari;
2) da odredi odnos nagonskih tenji prema tim vrednostima;
3) da pronae kriterijume po kojim e se ovek rukovoditi i
ponaati tokom ivota.
Iako je Seneka bio lini Neronov uitelj i dravnik, pogubljen je
kao rtva svog uenja i svoje etike filozofije, slino kao
Sokrat.
Moral stoiara i njihovo etikofilozofsko uenje podrazumevali
su da mudrac ovek treba da spozna i shvati zakonitosti
svetskog dogaanja i zbivanja uopte, ali da shvati i njegovu nepromenljivost. Stoiari smatraju da se na svetsko
dogaanje ne moe uticati i to saznanje mudracu donosi
sreu i spokojstvo. Primiti svetsku nunost u svom saznanju
kao unu- tranju svoju prirodu za stoiare znai slediti
slobodu moralne sopstvene volje. "ovek treba da spozna
nunost, da izdri i podnese sve neizbene udarce i nedae
ivota, i to smerno, izmireno sa neumitnom sudbinom."
Stoiki vrsto treba podnositi neugodnosti svakodnev- nog
ivota da bi se ostvarila unutranja srea i zadovoljstvo.
Potrebno je ovladati svojim emocijama i strastima, ne
uznemiravati se spoljnim dogaanjima i gubitkom ili
ostvarenjem materijalnih dobara. Premisa je stoiara da ovek
treba da se pokori onom to nije u njegovoj vlasti i da to
prihvati. ovek treba da jaa ono na ta moe da utie,
odnosno da to razume i da je svestan naina primanja i
doivljavanja sopstvene sudbine.
Stoiari od vrlina posebno istiu ovekoljublje, ivot u
sveoptem bratstvu i ovenosti, kao i elju da se sopstveni
ivot posveti blagostanju drugih ljudi. Zalagali su se za
jednakost svih ljudi tvrdei: "Svi ljudi su podjednaki i
pripadaju velikoj zajednici", insistirali su na dobroti prema

robovima i ljubavi prema neprijateljima. Drueljubivost,

blagost, milostivost i blagonaklonost stoici su smatrali
vrlinama neophodnim za astan ljudski ivot. Smrt su stoici
shvatali kao neizbenu posledicu ivota, smrt se mora
podneti kao i ivot, dostojanstveno i mirno.
Stoici su smatrali da takozvana opteteea dobra
bogatstvo, zdravlje, poasti i sam ivot nisu istinska dobra, a
sva takozvana zla i smrt, a posebno bol nisu zla. Oni su bili
in- diferentni prema svim tim vrednostima, smatrali su da je
jedino zlo ivot onog koji odbija mudrost. Stoiari misle da je
mudrac stoiar kada ostvari apsolutnu vlast razuma u sebi,
ovek pun vrline, distanciran od svake imaginacije, svake
afektivne ogoljenosti i svake strasti. Za stoiare vrlina nema
sredinu, ovek je ili ovek vrline ili ovek poroka. Meutim,
sve greke su jednake, to je sutinski paradoks stoike
etike filozofije. Prema stoiarima, mudrac stoi- ar znai biti
"graanin kosmosa". Stoicizam osetljiv na istonjake uticaje
u sutini je po- stao pravi misticizam, misticizam ivog
kosmosa. Stvorili su ideju jednakosti uei da su svi
ravnopravni. Stoika etika je pasivistika u sutini, jer
instistira
na
uzdravanju,
trpljenju,
ograniavanju
i
indiferentnosti prema svemu sudbonosnom i spoljanjem.
Etiko uenje stoikog pravca sa aspekta aktuelne
medicine i medicinske etike ima prihvatljive elemente.
Nastojanje lekara je podreeno cilju da svom pacijentu u
najteim trenucima bolesti sauva mir, njegovu unutranju
slobodu, da bi se snagom svoje volje i svog karaktera
suprotstavio bolesti i neminovnosti loeg njenog ishoda.
Lekar esto ima nezahvalnu profesionalnu ulogu da pripremi
svog bolesnika za neumitni lo ishod bolesti. Medicinska
etika nalae humanistiki i optimistiki stav koji treba
preneti bolesnom i njegovoj porodici i u najbezizlaznijim
okolnostima teke bolesti izvesno smrtnog ishoda.
Lekar ne uliva danas samo nadu ve i sam neguje optimizam i
ulae znanje i vetinu ka- ko bi se postigao povoljan ishod
bolesti.

ETIKA UENJA SREDNJEG VEKA

Srednji vek je poznat kao "vek mranjatva ljudske

civilizacije".
Srednji vek se na evropskom kontinentu nastavio na period
zavidnih dostignua nauke i kulture, kao i medicine antikog
doba i post-hipokratovskog vremena. Istorijski, srednjevekovna civilizacija profilisala je specifinosti filozofskih,
religijskih i naunih
vrednosti
u okviru tada vladajueg
klasnog feudalnog drutvenog ureenja. Razvojno oekivani
trend do- stignutog nivoa ranijih civilizacija na poetku
drugog milenijuma zamraen je dominacijom dogmatskih
uenja. Brojne ve postignute vrednosti su suspendovane u
utilitarnoj
proizvoljnosti
tumaenjem
monika
iz
aristokratskog drutvenog sloja. Etika se kroz srednji vek
razvi- jala na dogmatskim poimanjima oveka i njegovog
ovozemaljskog ivota. Meutim, ceo pe- riod srednjevekovne
ljudske istorije u Evropi, a i na drugim kontinentima utemeljio
je sveukupne civilizacijske vrednosti na dogmatizmu i religiji,
ali i unoenjem misticizma.
Etike vrednosti, time i etika, u srednjem veku su
podreene utilitarnim potrebama nad- vlaene grupe
klase,
samoivim
potrebama
monarha

vladaoca
determinisane bogodatou velikodostojnika Crkve i
vlastele. Epoha srednjeg veka u sutini je zaustavila razvoj
nauke i naune misli i prestala da neguje ovekoljublje u
pravom smislu te rei. Etinost, ljudsko dostojanstvo i
brojne druge vrednosti kvaliteta i prosperiteta ljudskog
ivljenja podreeni su dogmatskim stavovima i dogmatskim
uenjima.
HRIANSTVO I ETIKA UENJA
Filon, Sveti Avgustin, Toma Akvinski
Hrianstvo, kao filozofija i kao religija nastajalo je kroz
praktino tri puna veka, po- evi od prve godine raunanja
vremena nazvanog nova era.
Utemeljiva i osniva hrianstva je Isus Hristos,
Nazareanin, nepoznatog etnikog porekla. Po saznanjima,
Nazaret, mesto Isusovog roenja, u to vreme su nastanjivali
Feniani, Jevreji, Sirijci, Arabljani i Grci. Hrianska religija
koju je utemeljio Isus, u sutini je uenje reformisanog kulta
Jehovine monoteistike apoteoze. Isus ui da jedan bog nije
vie kao Jehova, bog jednog izabranog naroda, ve je bog

svih naroda i apsolutni jedinstveni gospodar sveta u kome su

svi narodi i sve postojee ivo i neivo pred njim izjednaeni,
potpuno su u njegovoj volji i vlasti kao robovi. Neki
istoriari pokuavaju objasniti da je hrianstvo kao religija
jevrejskog porekla jer se u hrianskom uenju Jevreji
pominju kao boji izabranici.
Otpor prema Isusovoj
propovedi i uenju u jevrejskom narodu uzrokovao je njegovo
raspee.
Opravdana je istorijska pretpostavka da je
antisemitizam
proklamovan
od
pobornika
ortodoksnog
hrianstva,
prokazivanjem
jevrejske
izdaje
Hrista
Rimljanima, a ne Isusovim uenjem.
Filon
Filon (35. god pre nove ere 54. god nove ere) je iz
Aleksandrije. Filon je propovedao da je bibilijsko uenje,
odnosno hrianstvo superiornije od grke filozofije.
Filon se ne tretira kao propovednik hrianstva onako kao
to je prikazan sveti Petar, nije pravi misionar hrianstva, ali
je omeio hriansku misao prema grkoj filozofiji. Filon je
princip Dajmoniona iz grke flozofje nazvao anelom.
Ustrojio je hijerarhiju meu aneli- ma, razlikujui anele i
arhanele. Po Filonu, avoli su otpadnici od anela loi
aneli i simboli su ljudskog zla.
Sveti Avgustin
Sveti Avgustin (354 453. godine nove ere) uveni je
protagonista hrianstva. Razlikuje u ljudskoj dui (psihi)
inteligenciju od saznanja, udnju od radosti, strah od tuge.
Sveti Avgustin pravi razliku izmeu dobra koje je stvarni
izraz ljubavi u odnosu na usmerenu ljubav. Konano,
razlikuje ljubav najvieg ranga koja se mogue razvija meu
ljudima, ali i u odnosu izmeu Boga i oveka, nazvavi je
caritas.
Sveti Avgustin uzima oveka za predmet svoje filozofije.
To je ovek koji eli istinu i lepotu ivljenja. ovek je za
Svetog Avgustina stvarno i ravnopravno jedinstvo due i tela.
Sveti Avgustin je priznavao dualizam tela i due ali je
razvijao uenje kao novi vid dualizma oslonjenog na ovekovo
postojanje u vremenu i ovekov odnos prema venosti. Ta

dvojnost ovekove prirode nije izraena samo kroz konflikt

due i tela ve i kroz novu kategoriju konflikta ovekovog
psiho-fizikog bia datog u vremenskoj genezi, ali sa tenjom
za venim ivotom. Smatrao je osnovnom suprotnou
ovekove sudbine suprotnost izmeu savrenstva i udnje za
kompletnim ivotom. ovek samo egzistira na Zemlji ali ne
postoji to je osnova njegove sentence o tragikomediji
ljudskog postojanja uopte.
Toma Akvinski

Toma Akvinski (12251274) je govorio da je ovek bie

na viem stepenu razvoja od ivotinje, ali na niem od
anela. Toma Akvinski kao antropolog i filozof tezu o
oveku i objektivnom svetu hijerarhije i dunosti svodi na
hijerarhijski princip koji se uvek odnosi na oveka. Ispod
oveka su materijalna a iznad njega duhovna bogatstva, te
je u objektivnom svetu mogue utvrditi lestvicu za oveka.
Toma Akvinski postavlja na tom uenju deveto- stepenu
poziciju za oveka, poredei ga sa ivotinjama. Nije shvatao
oveka ni kao telesno ni kao iskljuivo duhovno bie.
Naprotiv, naglaavao je i isticao ovekovu srodnost i sa ivotinjama, i sa anelima. oveka nije hteo da uvrsti ni u jednu
od tih kategorija, ve mu je dao posebnu stepenicu u
hijerarhiji svojih vrednosnih mera.
Toma Akvinski smatra da je ovek drutvena i politika
ivotinja i zato je neizbean njegov ivot u grupi, jer ovek
ne moe sam da ostvari svoje potrebe bez zajednice
drutva.
Toma Akvinski je smelo kritikovao uenje crkve i papstvo koji
su dominantno obeleili ceo srednji vek protagoniui boije
kraljevstvo na zemlji. Bio je to i drutveni protest, a pro- tiv
svemone feudalne gospode, protiv strahota ratovanja i
pljaki i protiv moi i nedodirlji- vosti viteza i njihovog reda.

HRIANSKA I CRKVENA ETIKA

Isusovo hriansko religijsko uenje

osnovne postavke imalo je u protivljenju ropstvu bilo

kog oveka. Propovedao je ljubav prema blinjem i oveku
uopte. Propovedao je naklonost, dareljivost i samilost
prema siromanima, a sebe video kao Mesiju koji e
uspostaviti konanu pravdu na Zemlji i za sve ljude
podjednako. Isusovo uenje i propovedi u optoj populaciji
bili su nadmoni u odnosu na tada vladajuu grko-rimsku
filozofiju.
Poput Sokrata i sam Isus Hristos nije ostavio nijedan
istorijski pisani dokument o autentinim svojim uenjima i
propovedima te su sledbenici, a pre svega njegovi uenici,
dali o njemu i uenju prve autentine opise, po seanju dve
decenije nakon Isusovog raspea i uskrsnua.
Epoha hrianstva u srednjem veku nazvana je i epohom
duha, trebalo je u toj epohi da hriansko uenje pobedi sva
zla na zemlji i meu ljudima. Hrianstvo se nije potvrdilo u
praksi, nije potvrdilo svoja polazna uenja i svoju
proklamovanu humanistiku ideju.
injenica je da hrianstvo u svom uenju proklamuje i
insistira na jednakosti svih ljudi u drutvu. Naalost, ve oko
313. godine nove ere donoenjem Milanskog edikta nastala
je komplikovana hijerarhija instituisanjem svemonog pape
i
istovremenim obespravljivanjem jeretika nevernika.
Sledei
vekovi
su
vreme
najtee
dehumanizacije
i
degradacije
oveka
kroz
uvedenu
instituciju
ropstva
dogmatizmu. Hrianska religija i nauna etika, reklo bi se,
od tada izneveravaju oveka. Proklamovana jednakost je
kapitulirala i nestala pred stva- ranjem mogunosti da ovek
vlada neogranieno drugim ovekom to se prvenstveno
odnosi- lo na crkvene velikodostojnike. Tako je iezla nada
da e ovek sopstvenom snagom tokom svog ovozemaljskog
ivota pobediti nepravdu, zlo i siromatvo.
Hrianstvo je tada, preciznije crkva svojom snagom,

zamenila teze i ponudila je ove- ku svu sreu i radost

ivota nakon smrti veno, propagirajuu pravu boansku
vrednost za- grobnog ivota. Pojedinac stoiki treba da
podnese ponienja, zlo i siromatvo za ivota, is- punjen
ljubavlju prema bogu i svu snagu svog postojanja da usmeri
u spasenje svoje due, ali tek na nebu. Patnja i beda tokom
ivota tako postaju garancija i vrednost za sigurno sticanje
sree u raju. Propovednici obavetavaju siromane: "A vi
koji se muite na ovom svetu, na onom svetu, uivaete
Carstvo nebesko." Crkva ui: na nebu postoji raj i pakao te
analogno tome na Zemlji treba i mora postojati siromah i
bogata. Mora postojati nada da e se po zakonima milosra
izmeniti uloge onaj ko je teko iveo na zemlji, lagodno e
iveti na nebu.
Dve su osnovne zamerke hrianskoj crkvi tog vremena:
1. Crkva ne insistira na ostvarenju ovekovih prava na ovom
svetu, tokom ivota, ve ga priprema za veni sreni ivot
na nebu posle smrti.
2. Crkva tog vremena nikada se nije zalagala za
ukidanje institucije ropstva. Razvoj etike u
savremenom smislu stagnira i nazaduje tokom
srednjeg veka.
ISLAMSKA ETIKA
Islam je ime religije koja se u evropskoj tradiciji (zapadna
kultura) naziva mohamedan- stvo. Islamska religija se
zasniva na otkrovenjima koja je izrekao
prorok Mohamed

(roen 570. godine u Meki, umro 632. godine i sahranjen u

kolibi svoje ene Aje u Medini). Nakon smrti proroka
Mohameda njegova izreena otkrovenja Boga skupljena su i
objavljena u knjizi nazvanoj Kuran. Kuran je sveta knjiga
islama, koja sadri osnovna pravila islama.

Vernici smatraju da je re samoga Boga.

Termin islam koristi se u Kuranu da oznai karakteristian
stav njegovih privrenika i sledbenika, tj. "preputanje" ili
"predaju" bojoj volji. Same pristalice islama nazivaju se muslimanima "vernicima". Prorok Mohamed po tradiciji islama
je obino ljudsko bie kome je Bog dodelio specijalnu misiju
otkrovenja o jedinom boanstvu Alahu. Ortodoksni islam do
danas dosledno tradiciji zadrava ljudsku prirodu proroka
Mohameda i odbacuje bilo kakvu vrstu molitve upuene
njemu, smatrajui to veim grehom od krivoverstva.
Propovedanje Prorokovo je za samo 10 godina islamiziralo
brojna arapska plemena stoara i ratara u Meki. Prorok se na
molbu graana Jasriba danas Medine, preselio kod njih 622.
godine. To je slavljena Hidra (iseljavanje) i tom godinom
poinje muslimanski kalen- dar. Mohamedanstvo se brzo
proirilo u prostor arapskih plemena ujedinjujui ih na ozakonjenim normama tradicionalizma zapisanim u Kuranu. Nastala
je muslimanska zajednica a Mohamed eshatoloka figura i
posebno privilegovani Alahov posrednik. Prema islamu uloga
Proroka je bila potpuno pasivna, to se to dokazuje u Kuranu:
"Bog je rekao". Bog (Alah) je "jedina Svetlost i bio je pre
svega." "On je bio poznat pre svih stvari i svakog stvora i
nastavi- e da traje nakon kraja svega." "Stvorio je oveka
od ugruka krvi." "Tvoj gospodar je naj- plemenitiji." "Nauio
je oveka peru." "Nauio je oveka ono to nije znao." "Kuran
stalno naglaava Jednost Boga (jedino boanstvo), jedino
Stvarno i Veno". "Neograniena je suve- renost njegova nad
njegovom celokupnom kreacijom, posebno nad ljudima,
njegovo svezna- nje i svemo, njegovo milosre, opratanje,
dobroinstvo i neminovnost Sudnjeg dana kada e Bog kao
sudija osuditi oveanstvo na Raj ili na Pakao". "Aneli su
Alahovi nebeski pomo- nici i prenosioci poruka a Proroci
preko kojih prenosi svoje otkrovenje ljudima su i te kako
smrtni ljudi". "Mohamed je poslednji ukljuujui redosled
Proroka od Adama, Avrama, Moj- sija i Isusa." "Mohamed je
poslednji Prorok prenosilac konanog i savrenog Alahovog
otkro- venja ljudima."
Instituisana muslimanska zajednica transformisala se u
islamsku dravu sa ekonomsko - politikim specifinostima.
Prorok Mohamed, a ni Kuran posle njegove smrti, nisu
ustanovili pravila za upravljanje muslimanskom zajednicom.
Vladanje je jednostavno bila lina funkcija nadzora nad
operacijama spoljnjeg rata i odbrane i unutranjeg odravanja

religije i institucija islama. Brzo je poeo graanski rat unutar

islamske zajednice zbog nezadovoljstava arapskih plemena
Iraka i Egipta i rezultirao ubistvom halifa (vrhovnog
vladaoca). Nastale su podele unutar zajednice, najvea grupa
bili su Suniti sledbenici sune (prakse). Iznad svega drugog
stavljali su jedinstvo zajednice, namereni da jedinstvo odre i
pomou sile.
Naspram Sunita su bile dve otpadnike grupe.
Prva grupa su iiti (Alijevi partizani). Smatrali su da je
iskljuivo legitimno vladanje islamskom zajednicom, posle
Mohamedove smrti, njegovog zeta i roaka Alije i njegovih
potomaka.
Druga otpadnika grupa je odbacivala i sunitske i iitske
pozicije, smatrajui da je ne samo pravo ve i dunost
islamske zajednice da bira svog vou i da ga smeni ako
utvrdi da je grean. Sledbenici ove sekte zovu se Hariditi ili
"otpadnici".
Etika islama se temelji na etikim normama iz dva izvora.
Prvi izvor je biblijski otelovljen u poruci koju je Bog otkrio
Mohamedu 1623. godine a za- beleen u Kuranu posle
Mohamedove smrti.
Drugi
izvor je tumaenje ove poruke kroz primere
Mohamedovog delovanja i kazivanja normi nazvanih Sune.
Islam je danas jedna od glavnih svetskih religija u porodici
monoteistikih religija sa judeizmom i hrianstvom. Ima
milijardu sledbenika i najekspanzivnija je religija. Islam propagira idealne etike vrednosti oveka, utemeljujui kroz
Kuran moralno ljudsko delovanje.
Ilustracija humanistinosti u Kuranu je poziv pojedincu da
lino bogatstvo troi na: 1.porodicu i roake;2. siroad;3.
sirotinju;4. beskunike;5. one kojima je potrebna pomo;6.
oslobaanje zarobljenih.
Ove Alahove zapovesti nameu odgovornost muslimanu
da razvije drutvenu svest. Islamska etika po uenju
Kurana privileguje muslimana da ini ispravno i spreava
pogreno. Borba za ostvarenje ovog uzvienog cilja
uvukla je muslimane u ratovanje, po Kuranu dihad.
Dihad se pogreno prevodi kao sveti rat, jer u sutini
ima iru konotaciju poto ukljuuje borbu mirnim

sredstvima (propovedanje, obrazovanje, borba za

sopstveno proie- nje). Kuran ipak ureuje uslove za
oruani rat i mir uz tumaenje krajnje svrhe boje rei
kroz poziv ljudima na "pravedni mir". Kuran i Suna
utemeljuju etika uenja islama kroz dobroiniteljstvo.
Na primer, danas se sa est datih stavova profilie
poslovna islamska etika.
1. Ako neko ima potrebu za nekom stvari, drugi treba da mu da
sa to manje profita.
2. Ako jedan ovek kupuje neto od siromane osobe, vie je
ari u tome da on istrpi gubitak tako to e platiti vie od
onoga to se smatra pravednom cenom.
3. U vraanju kredita ovek mora da radi dobronamerno da
dunicima da vie vremena da plate od onog koje je
ugovoreno i da ini redukcije kredita da bi olakao
dunicima.
4. Ljudima koji ele da vrate kupljenu robu treba to da se
dozvoli kao stvar dobrog htenja.
5. Milostiv je in dunika ako plati svoje dugove a da se to od
njega ne trai.
6. Kada se stvari prodaju na kredit, ovek treba da bude
dovoljno velikoduan da ne insistira na plaanju kad ljudi ne
mogu da plate u ugovorenim rokovima.
injenica je da je savremena etika praksa Zapada trino i
profitno orijentisana skoro suprotna ovim stavovima islama.
Profit trgovinom po islamu je u sutini neetian jer se zasniva
na dobiti od drugog prevarnim radnjama i ugovorima. Prorok
Mohamed upitan koja je vrsta zarade najbolja rekao je: "Ona
koju ovek zarauje svojim rukama i svaka poslovna
transakcija koja je dozvoljena".
Sutina islamske etike je oslanjanje na razum oveka kao
kljuni atribut i sposobnost da nezavisno svako ini empirijska
opaanja i izvodi etike zakljuke.

ETIKA UENJA RENESANSE

Filozofski pravac humanizam nastaje oko 1350. godine u

Italiji. Italija je s pravom nazvana zbog toga kolevkom novog
doba.
Termin humanizam etimoloki je poreklom od rei
humanis, humana ljudska, ove- anska. Predstavlja ideal
oveanstva kao zamisao. Tada je nastala i krilatica: "Svaki
je ovek kova svoje sree."
Renesansa je obnova grke i rimske kulture u svim
oblastima ljudske delatnosti. Ta eksplozivna, poletna obnova
zahvatila je i oblast medicine i medicinske etike.
Renesansa i humanizam kao svojevrsna ljudska filozofija
neminovno su morali nastati u Italiji kao posledica prethodne
vievekovne (milenijumske) borbe i konflikta carstva i papstva.
Dinamika novog postavljenog privrednog ivota iskazivala se
kroz
pojavu
novane
privrede
kao
revolucionarne
u
ekspanzivnom
drutvenom
razvoju.
Prethodno
je
poljoprivreda vezivala ljude za zemlju, a uspostavljanjem
novane privrede dogodilo se revolucionarno oslobaanje
oveka u razliitim pravcima i mnogovrsnim aktivnostima.

ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XIV VEKA

Dante, Petrarka, Bokao

Preobraaj u Italiji nastao u XIV veku uslovile su drutveno

ekonomske promene. Eti- ka uenja o oveku i moralu u
prvom veku humanizma i renesanse obeleili su:
Dante

Dante (12651321) je irokim i obimnim opusom obrazloio

najuzvieniji stav o ljudskoj tragediji. Dante je time dao
istovremeno nagovetaj i anticipaciju pojave renesanse i
dolaska novog sveta na pozornicu civilizacije.
Petrarka

Petrarka (13041374) je tvorac koncepcije oveka kao bia

"optereenog" veitim ambicioznim stremljenjem. Petrarka
nije pripadao nikakvim institucijama a postao je cenjen i veliki
ovek svoga doba zbog izuzetnih sposobnosti.
Petrarka je razvio onaj pravac u filozofiji koji istie oveka
kao
individuu
i
sutinu
postojanja
kroz
naela
individualnosti. On je citirao Seneku istiui da nita nije
vredno ljudskog divljenja kao dua (ljudski um) i da nita
nije tako veliko kao razumsko (umno) u oveku. Petrarka je
smatrao da je znanje potrebno oveku da bi ostvario to
kvalitetniji ivot. Razlikovao je pojmove razumeti neto i
neto hteti, kao i pojmove znati i voleti.
Petrarka je uoio razliku izmeu znanja i ljubavi i ukazao
da su prvi flozof morala i asti uitelji vrline. Petrarka je u
oblasti morala ukazivao da se nauka o moralu obraa ovekovom srcu, ljubavi, ovekovoj volji, tj. voljnom delu njegove
linosti.
Iz Petrarkinog uenja o oveku nameu se dve suprotnosti.
Realan ivot (autentina sadrina ovekovog ivota),

nasuprot prividnom ivotu (konvencija, maska, svet teorije,

fikcija).
Bokao

Bokao (13131375) je kritikovao drutvo svog vremena,

dvojnost ljudskog ivota po tumaenju hrianske religije kao
sukob neba i Zemlje, kao izraz borbe due i tela, kao sukob
strasti i morala. Bokao tvrdi da su ljudi pozvani i sposobni
da svojim razumom i razboritim stavom prema prirodi poprave
sve to je zlo, sve to nije dobro. Taj zadatak ovek moe izvriti individualno, bez oslonca na bilo koga pa ni na Crkvu.
Bokao je hteo na nov nain hteo da uini ljudsku prirodu
moralnom, a istovremeno da ljudski moral uini prirodnim.
ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XV VEKA
Nikola iz Kuze, Mirandola
Otvorenost ka novim ostvarenjima, ali i pravi talas
kritike prolosti odlikuje XV vek, inae karakteristian po
pojavi anti tradicionalnih geocentrinih teorija.
Renesansa je u pravom smislu oivela ljubav oveka prema
samom sebi u delima sop- stvene kreativnosti, jer se pre
renesanse vodilo rauna o pravilima sa kojima bi trebalo disciplinovati unutranji ivot. Bogatstvo unutranjeg ivota i
mnogostrane forme njegove ekspre- sije traeni su u
renesansi na samom pragu nove epohe. Renesansno
slikarstvo XV veka stvorilo je ogromnu, raznovrsnu panoramu
ivota. Slikarski portret renesanse prikazao je o- veka koji
ivi u svetlu sopstvenog razmiljanja o sebi i svetu, a ne vie u
molitvi i pobonosti. Rana renesansa otkriva bogatu i
raznovrsnu sliku ljudskog postojanja, nadajui se boljem
ivotu i iskazujui neskrivenu radost zbog toga.

Hominus Bonum je filozofija koja sve vie istie

autonomiju oveka. Borba protiv razliitih autoriteta, primera
i uzora, sutina je ove flozofje. Ona je okrenuta ka razumu
uz uoljivu tezu ka menjanju, ka slobodi miljenja, ka novim
idejama.
Nikola iz Kuze
Nikola iz Kuze (14011464) je bio izuzetno religiozan
ovek, a otvorio je u pravom smislu vrata novog doba
reformacije i preporoda. Nikola iz Kuze je smatrao da je
ovek mi- krozom, tj. da se u njemu ogleda ceo svet ali da
istovremeno i sam ovek spada u ceo svet. Nikola iz Kuze
uporeuje oveka s lovcem koji lovi i prikuplja plen, svestan
da lov nikada ne- e zavriti i da se bogatstvom uma njegova
lovina nikada nee iscrpeti.
Mirandola
Mirandola (14631494) je osniva uenja po kome se oveku
kao biu mogu diviti ne samo drugi ljudi nego i duhovi drugih
svetova i sam kosmos i zvezde.
Mirandola tvrdi da ovek jedini nema oznaenu formu
postojanja te moe da bude kakav hoe. ovek moe da
razvije vegetativne potrebe, da ivi ivotom biljaka, da
razvija senzitiv- ne elemente sebe da ivi ivotom ivotinja,
ali isto tako i da razvija duhovne sklonosti da bi postao sin
boji i aneo i da bi dosegao kosmos i nebeske razmere.
ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE XVI VEKA
Makijaveli, Mor, Bruno
Renesansa i humanizam u XVI veku, za razliku od
prethodnog veka, donose proklama- ciju javnog ivota masa
kao najvanije za sve refleksije ka oveku.
Onaj koji se povezao sa zvezdama ne povlai se, izrekao
je Leonardo da Vini. ovekova prirodna antropologija je
dopunjena
kulturnom
antropologijom.
Leonardova
antropoloka teza o oveku bila je koncepcija oveka
stvaraoca. Kulturni uticaj graanske klase jaa u doba
renesanse, i sve se snanije razvija ideologija graanstva.
Jaa drava nasuprot crkve, nasuprot bojeg carstva priznaje
se priroda, prouava se ovek, a sve manje bog.

Nikolo Makijaveli

Nikolo Makijaveli (14691527) je poznati italijanski istoriar

koji je tvrdio da je glavni osnov uspene politike poznavanje
ljudske prirode.
Nikolo Makijaveli je prekinuo tradicionalni stav moralisanja
koji je govorio o onome to je trebalo da ljudi budu, a ne o
onome to su ljudi stvarno bili. Pravi revolucionarni doprinos
Makijaveli ostvaruje svojim uenjem da se ljudi pokau
onakvim kakvi jesu a ne onakvim kakvi bi trebalo da budu.
Srednji vek je pre svega tretirao oveka u svetlu dunosti.
Makijaveli prokazuje konkretnog, ivog i stvarnog oveka, za
razliku od Leonardovih pretenzija da upozna mehanizam
fizikog funkcionisanja oveka i njegov sastav. Makijaveli
nastoji da upozna osnovne mehanizme drutvenog delovanja
ljudi. ovek je postao bie formirano na odre- eni nain i u
zavisnosti od drutvene stvarnosti, te moral postaje drutveno
pitanje.
Nikolo Makijaveli je poznat kao autor reenice: Cilj opravdava sva sredstva, mada se ona
tako formulisana ne nalazi ni u jednom njegovom delu. On je smatrao da svako, pa tako i
vladar ima jednu koliinu moi, a cilj jeste da se ta mo to je mogue vie uvea. Pri tome
vladar mora biti izvan obiajnih moralnih konica, to znai da hrianski moral i politika
nemaju i ne mogu imati nikakvih dodirnih taaka. Sve to uveava mo i vlast jeste
ispravno primenjivati.
Nikolo Makijaveli se zalagao za suzbijanje i drutvenog
iskoriavanja oveka u interesu egoistinosti pojedinaca. Na
drutvene institucije, zakone i vlasti gledao je iz ugla
njihovog represivnog delovanja. Njegov pravi ovek je onaj
koji se slui razumom i energijom razuma i ume da pobeuje

u suprotstavljenosti zlim ljudima. Smatrao je da kvalitetan i

srean ivot svakog pojedinca u najveoj meri zavisi od njega
samog.
Nikolo Makijaveli je isticao u prvi plan ulogu pojedinca u
skladu sa datim drutvenim prilikama. Sliku pravog oveka
suprotstavljao je pravom oveku iz hrianskih predstava, te
je lako razumeti Makijavelijev napad i kritiku hrianstva
koje je u hijerarhiji ljudskih vrednosti pokornost isticala na
prvo mesto.
Tomas Mor

Tomas Mor (14781535) je tvrdio da su privatno

vlasnitvo, ljudska pohlepa i novac najbitnije odrednice u
civilizaciji onog vremena.
Tomas Mor tvrdi da drutvo u kome ova tri elementa
vladaju niti moe biti napredno, niti pravedno. Tomas Mor
smatra da su ondanji drutveni tokovi uzrok siromatva a
strah od njega generie egoizam i pohlepu pojedinaca.
Sebinost proizilazi iz ovekove bolesne tenje za veliinom i
prevlau. Mogue pravedno ljudsko drutvo mora i moe da
pro- meni oveka promenom uslova u kojima ivi i
promenom objektivne realnosti. Socio- zajednica mora da
menja i subjektivno oveka menjajui svoju strukturu i sistem
vrednosti.
Tomas Mor je ukazao da ovek nije prestupnik, ve da to
postaje u odreenim prisilnim okolnostima. itav pokret
nasilnog obezemljivanja seljaka izuzetno je kondenzovano
izrazio reima ''ovce su pojele ljude''. U svojim raspravama
procenjujui prilike i previranja u ondanjoj Engleskoj ukazao
je i na vanost drutvenog poloaja oveka, tvrdei (a istorija
je to i potvrdila) da represivne mere ne pomau koliko god
bile stroge u suzbijanju prestupnitva.
Mor je smatrao oveka izuzetno zagonetnim biem. Za
razliku od Makijavelija, smatrao je da ljudska priroda nije
sklona zlu, da je primarno neutralna i da tek pod uticajem

drutvenih okolnosti i situacija ovek postaje zao ili dobar.

Tomas Mor smatra da vrline i gresi nisu ovekovo lino i
unutranje pitanje, pre su to nune forme reagovanja na
drutvenu situaciju u kojoj ovek ivi. Nastojao je da razume
ljude onakvim kakvi oni stvarno jesu, jer stvarni drutveni
ovek nije pravi ovek. Pravi je ovek, naalost, drutveni
ovek. Konano, Mor je zapravo osniva utopistike kritike
drutva, jer je smatrao da ovekova drutvena linost ne
moe i ne treba biti tretirana kao njegov autentini izraz,
odnosno to nije ovekova sutina.

ordano Bruno

ordano Bruno (15481600) je zbog nepokolebljivosti i

neodricanja od svog uenja spaljen na lomai u Rimu 1600.
godine.
ordano Bruno krajem XVI veka pokuao je da ouva i
restaurira ideju o jedinstvu oveka i sveta i da odbaci
magijsko i mistino u verziji objanjenja. Strukturu kosmosa
mogu otkriti nauke kao to su matematika i Kopernikova
astronomija, a ovek je koncipiran u kosmosu i u tesnoj
povezanosti je sa kosmikim beskrajem. Uporno se borio
protiv tradicionalnih i nazadnih duhovnih monika i Crkve kao
velesile, ali je ostao usamljen, sudijama i inkvizitorima
proganjan, gnevan, ali do kraja ivota nepokolebljiv.
Zapamena je ordanova reenica: "Vi mi sa veim strahom
izriete presudu nego to je ja primam."
Filozofija ordana Bruna fascinantno je bogata i povezuje
razliite koncepcije. Podravao je Kopernikovu teoriju uspevi

da na originalan i sebi svojstven nain prikae materijalno

jedinstvo sveta. Zasluan je za beskompromisnu borbu
protiv transcendentne fizike. Bio je neumoran i u borbi
protiv
Aristotelove
metafzike,
naroito
napadajui
Aristotelovo uenje gde on postavlja razliku forme i materije.
ETIKA UENJA HUMANIZMA I RENESANSE
NA PRELAZU U NOVO DOBA
ekspir, Bekon
Epohu renesanse i humanizma odlikuje nastojanje da se
shvati veza oveka i prirode. XVI vek je bio vek korenitih
drutvenih promena u sferi privrede i socijalne strukture. U
tom veku geografska otkria velike vanosti doprinela su
pojavi kapitalistike privrede, i ekonomije. Otkrivena su
nova trita i zapoinju kolonijalna osvajanja. Uloga bogatog
graanstva ekspanzivno raste. Te promene su uslovile rasulo
hijerarhijskog drutvenog poretka, to je bila osnova za
celokupnu ideoloku nadgradnju u dolazeem XVII veku.

Vilijam ekspir

Vilijam ekspir (15641616) najbolje je i najsaetije dao

karakteristike presudnog pre- lomnog perioda izmeu XVI i
XVII veka reima: "Biti ili ne biti, pitanje je sad." Nastalo je
novo doba ljudske civilizacije.
Vilijam ekspir je najpotpunije i izuzetno koncizno kao
filozof melanholije tog doba razmiljao o oveku i rekao da

mu se taj ovek ne mili, jer se penje na vrh da bi se s njega

u
samu
provaliju
stropotao.
ekspirovo
vienje
je
suprotnost izmeu ovekove maske i istine, kontrast i
oajanje. Ne bi bilo preterano ako se celokupna ekspirova
vizija i uenje o ivotu iskae ba njegovim reima: "ovek
to je oajanje."
ekspirova koncepcija oveka izraava dinamian i
reciproan odnos oveka i sveta. Vilijam ekspir u sutini
rezimira odnos renesanse prema svetu i ide korak dalje
ukazujui da je svet ovekova majka, a da istovremeno moe
postati i maeha.
Frensis Bekon

Frensis Bekon (15611626) je veliki filozof antropologije.

Najkonciznije, njegova flozofja moe se iskazati stavom
"ovek to je ovekov svet".
Frensis Bekon je isticao da je nauka o oveku u stvari
samo deo nauke o prirodi. Nije poricao da ovek u izvesnom
smislu predstavlja esticu velikog sveta prirode. Po Bekonu,
o- vek je tako neobina estica, toliko sposobna da je
uspela da izgradi sopstveno ovekovo kraljevstvo. Bekon
smatra da je ovek bio sluga i tuma prirode, ali je u isto
vreme u brojnim
domenima postajao njen gospodar.
Bekonova genijalnost ogleda se u otkriu po kome vreme
kao faktor, kao tok, ima veliki znaaj u ljudskom stvaralatvu.
Bekon je tvorac moderne naune etike, koju su potvrdila
uenja XVII, XVIII, XIX i XX veka. On je i tvorac prave
sokratovske revolucije na sebi svojstven nain. Pre Bekona,
od po- etka srednjeg veka, znanje je bilo izgubljeno u
filozofskim apstrakcijama skolastiara i gui- lo se pod
autoritetima. Bekon ga je vratio iskustvu i kodifikaciji. Bekon
je doprineo da se po- novo sukobe dva velika filozofska
pravca, racionalistiki pravac i empirijski senzualistiki
pravac u flozofji.

ETIKA UENJA NOVOG DOBA

Nova otkria u raznim oblastima ljudske delatnosti definisala
su i etika uenja u istorij- skom razdoblju koje zovemo novo
doba. Tokom srednjeg veka u svim poljima ljudske delat- nosti
pojavljivali su se pojedinci sa novim idejama i epohalnim
otkriima.
Period civilizacije evropske kulturne tradicije zapoet XVII
vekom pa sve do XX veka oznaen je kao novo doba. U
etikim uenjima se profilisao antropoloko filozofski pravac.
Antropoloki pravac u filozofiji nastao je kao neminovna
posledica praiskonskog pitanja ko je ovek, ta je ovek i u
emu je sutina ljudskog ivota. Smelo se, utemeljeno na
naunim multidisciplinarnim saznanjima, postavljalo pitanje
ve u XVII veku o mestu i ulozi oveka u kosmosu i odnosa
oveka i svemira. Slinim problemima bavile su se i drevne
civilizacije re- cimo Kine i Indije i praktino od tada postoji
ljudsko uverenje da je ovek neodvojiv od ko- smosa tj. da su
ovek i svekosmiko nedeljivo jedinstvo. Tek Kant u XIX veku
definie da su ovek, njegova delatnost i saznanje, kao i
ovekova moralna praksa jedinstveni.
Posledica ovakvih uenja su aksiomatina saznanja i
shvatanja da su osnovni inioci ukupnog sveta (kosmosa)
priroda kao objektivna realnost koja postoji nezavisno od
oveka i sam ovek odnosno oveanstvo. Ljudi su tvorci
svesaznajne stvarnosti. Ljudski rad predvo- en razumskim
(saznajnim) je osvaja prirode. Novi doprinos svetu (prirodi) su
proizvodi lju- dske delatnosti.
Dogmatska uenja bivaju u novom dobu prevaziena. Vie se
ne moe mistifikacijom odrei da ljudska realnost ne zavisi od
ovekove delatnosti. Rad je uslov ljudske egzistencije i tvorac
samog oveka i stremljenja civilizacije. Etika uenja novog
doba definiu da je ovek de fakto proizvod svog fizikog i
umnog rada, a ne od boga dato bie unapred usuenog naina ivljenja kao i prestanka ivota na zemlji.
BARUH SPINOZA

Baruh Spinoza (16321677) je filozof koji stvara u uzburkanoj

Holandiji
onog vremena.
Baruh
Spinoza
je
postavio
kompletnu panteistiku i ateistiku etiku flozofju podeljenu
na pet nivoa delova. Panteizam je sloenica od dve grke
rei, pan sav i teos bog, a ovo filozofsko uenje se zasniva
na stavu da svet i bog nisu razdvojeni, ve su jedno te isto.
Svet ni- je stvoren od boga a pojedinana bia, stvari, pojave
i slino su samo naini postojanja sveta, ujedno i boga.
Spinoza zato tvrdi da je ovek deo kosmosa koji tei
sopstvenom samoodra- vanju. ovek je u tom nastojanju
ispoljio svoju sutinu kao egoistino samoivo bie voeno
nagonima, eljama i strastima. ovek mora da se prikloni
razumu da bi se odrao.
Spinoza je racionalista, pre svega, jer smatra da je
saznanje najvea vrednost za oveka. Spinoza istovremeno
smatra da je saznanje osnovni izvor ovekovog morala, jer
ukoliko je saznanje vee, utoliko e oseanja ranije trpeti.
Razum je najvie dobro. Moralan ovek tei da ljudima
objasni njihove interese, da svojim ponaanjem razvija
saglasnost i razumevanje meu ljudima. Najvea je srea
usavravati um a to je istovremeno i najvii cilj oveka.
Spinoza smatra da ono to proizlazi iz umne sutine jeste
sutinska vrlina i "prava srea".
Baruh Spinoza je branio alijenaciju kao pozitivnu polugu.
Kada je ovek stvorio dravu koja je bila uslov njegove
slobode, za njega je ona proizila iz njegovih najdubljih
potreba da bi mu obezbedila slobodu kao izraz volje jedne
celine. Spinoza smatra dravu obaveznom da koi politike
strasti i da ih oplemenjuje isto onako kao to pojedinac
suvereno intelektom go- spodari nad svojim afektima.
Celokupno svoje etiko uenje, Spinoza je izloio po uzoru na
matematiki nain izraavanja i kroz aforizme.

EMANUEL KANT

Kant
(17241804)
je
osniva
nemake
klasine
idealistike flozofje. Kant je mislilac koji je u svojoj
filozofiji glorifikovao moralni zakon i moralnu dunost,
postavljajui oveku u zadatak stroge moralne zahteve.
Kant volju smatra najviim dobrom oveka. Moral je
svojstvo te dobre volje, unu- tranje ovekovo uverenje da
se svaki pojedinac tokom ivota moralizira sam u sebi. Kant
je
posebno istraivao poreklo morala, koren morala,
kriterijume moralnosti i motive za mo- ralno ponaanje.
1. Poreklo morala i koren morala prema Kantovom objanjenju
je u razumu ili u nekom po- sebnom delu predvienom za
moral, ili u oseanjima, kao to su uili sentimentalisti.
Poreklo morala je konano u umu razumu. Svojom
sposobnou da postavi princip i zakon delova- nja volje
ovekov um dokazuje sopstvenu slobodu i ljudske slobode
uopte. Ovaj stav je u Kantovom uenju najpozitivniji.
2. Kriterijumi moralnosti prema Kantu mogu se traiti u stavu
prema dobru i zlu. Problemsko je pitanje zato se jedno
smatra dobrim, a drugo ljudsko injenje loim. Kant je
smatrao da se treba uvek osloniti na "obinu" moralnu svest
obinog oveka, a da je dunost filozofa samo da pojasni to
to inae postoji u svakom oveku. Korisno i svesno nije
podudarno u obinog oveka. Kant navodi primer da kada bi
neko izjavio da ne eli da vrati dugove jer se bori i za- lae
za linu korist i sreu, mi ne bismo po svojoj moralnosti
odobrili takav postupak. Moral nije nauka o srei, ve put
kako da postanemo dostojni te sree. Kantov dalji primer
govo- ri da odreeni postupci mogu doneti korist drugome,
a da nisu moralni, recimo trgovac moe da ne prevari
nikoga i tako su kupci u dobiti, ali potenje trgovca je
podreeno ouvanju po- verenja kupaca. Jasno je ovde
iskazano potenje iz koristi i jasno je za svakog kako
potenje nije moralno jer nema atribute istinskog potenja.
3. Motivi za moralno ponaanje, po Kantu, jesu sadrinskovrednosni i nisu relativni. Sadr- ani su u samom oveku

kao posebnost razumskog bia. Ljudska linost je sutina

moralnog ponaanja i osnova ukupne humanistike misli
buroaskog ureenja.
Kantova filozofija je znaajna i po tome to je posebno isticala
dunosti, norme, zakone, kao i one norme koje ovek
postavlja sam sebi. Sve zakone su donosili ljudi za druge
ljude, to je garancija njihove ispravnosti. Iz toga proistie
obavezno potovanje tih zakona i normi.
UTILITARIZAM KAO ETIKO UENJE
Termin utilitarizam je od latinske rei utilis koristan.
Osnovno naelo utilitarizma je da je sve ono to je korisno
za oveka istovremeno i moralno. Utilitarna etika teorija i u
me- dicini podrazumeva da se pri odluivanju u bilo kojoj
situaciji uvek primarno vodi rauna o dobrobiti za najvei
mogui broj ljudi.
Deremaj Bentam

Deremaj Bentam (17481832) je engleski filozof i

rodonaelnik utilitarizma. Nastojao je da utilitarizam prikae
kao etiko uenje zasnovano na neoborivim psiholokoantropo- lokim injenicama, jer po prirodi svojoj ovek tei
da izbegne patnju i bol i da postigne zadovoljstvo i sreu.
Ljudskom prirodom je predodreeno da pojedinac izabere ta
je dobro, ta treba initi i kako postupiti.
Bentam smatra da je dobro svako postupanje koje donosi
zadovoljstvo i sreu. Isto vai za objekte i predmete, dobri su
samo oni predmeti i objekti koji su korisni utilitarni.
Bentam smatra da je zadovoljstvo vrednije ako se proiri
na vei broj ljudi, time je i utilitarnost vea. Utilitarizam ima
svoj kriterijum dobra, ispravnosti ljudskih postupaka, javne
delatnosti i drutvenih institucija. Srea je velika samo ako

je ostvarljiva za najvei mogui broj ljudi.

Bentam smatra ako ljudi idu za svojim dobro shvaenim
interesom, pretpostavka je da e tako ostvariti i interes za
druge ljude i za zajednicu u celini. Postoji unapred neka
odreena harmonija izmeu drutva i interesa pojedinca,
recimo trgovac ima rauna da prodaje dobru robu, jer time
poveava broj zainteresovanih kupaca i direktno svoju dobit.
Kupci imaju inte- res da kod takvog trgovca kupuju jer on
nudi dobru robu to njima odgovara.
Bentam smatra da je moralno i neminovno da se ljudi
uzajamno iskoriavaju jer tako koriste jedan drugome.
Utilitarnost je univerzalna kategorija ljudskih odnosa jer svi
postupci i radnje koje oznaavamo moralnim vode u korist.
Moralno je i doputeno svako ono ponaanje iji je cilj da
donese vee zadovoljstvo i sreu bilo pojedincu, bilo grupi ili
zajednici.
Utilitaristi su zadovoljili sutinu kapitalistiko-buroaske
prakse jer su svojim ue- njem zapravo podrali kljuno
uporite takve socio-zajednice tada u razvoju i ekspanziji.
Osnovno naelo kapitalistiko-buroaskog ureenja drave su
profit i poveanje materijalnih dobara. Obaveza takve
dravne zajednice je ozakonjenje svih tenji ka poveavanju
bogatstva zajednice, ali pre svega pojedinaca u njoj i zatita
privatne svojine jer je ona izvor zadovolj- stva i sree onih
koji
poseduju
materijalna
dobra.
Ovo
je
zapravo
najuzvienije
moralno
naelo
zasnovanosti
buroaske
kapitalistike dravne zajednice.
ETIKA UENJA SOCIJALISTA UTOPISTA
Ruso, Saint Simon, Oven, Furije
Utopisti-socijalisti su nosioci utopistikog idealizovanog
etikog uenja u vreme Francuske revolucije (1789). Dakle u
najpotresnijim godinama promena drutvenog i drav- nog
ureenja oruanom revolucijom i krvoproliem.
Utopistiko-socijalistika filozofska etika uenja u XVIII i
XIX propovedao je veliki broj izuzetnih genijalnih ljudi tog
vremena. Ideje o utopistikoj jednakosti svih pojedinaca u
organizaciji dravne zajednice su vie nego idealistiki
utemeljene i idealno zamiljene kao krajnji domet sree za
svakog oveka ili pojedinca u zajednici i u dravi.

an-ak Ruso

an-ak Ruso (17121778) moda najznaajniji u koncipiranju

utopistiko socijali- stikog etikog uenja o pravednom
drutvu i zajednici istopravnih, podjednako bogatih i srenih
ljudi. Osnove uenja Rusoa na poetku, su bile da je drava u
sutini samo skup pojedinanih ljudskih elja, interesa i
aktivnosti, te se zbog toga organizuje u ranijim civilizacijama.
Pojedinac se u takvoj udruenosti odrie svog prirodnog prava
u korist svih ljudi.
Ruso smatra da je ovek "po prirodi svojoj dobar" a
pokvarile su ga institucije i ustanove stvorene u civilizaciji.
Ruso se bori protiv miljenja da je "moralnost prefinjeni
egoizam". Ruso je bio teista, ali ovakav njegov stav u uenju
predstavlja antitezu hrianskog uenja o prvobitnom grehu i
spasenju due pomou crkve i njenog svetenstva.
Ruso zahteva da se ovek vrati prirodi, ne na nain
prozaian, ne na nain vraanja divljatvu. Zalae se za
vraanje prirodnog oveka oveka koji odbacuje potrebu da
razumno ostvari korist bilo materijalnu, bilo duhovnu, na
tetu drugih ljudi. Volter, itajui Rusoovo delo Prirodni
ovek, kritikujui Rusoa i njegovu filozofiju, dao je veoma
impresivan sarkastian komentar: "Nikada niko nije
upotrebio toliko otroumlja u elji da nas uini ivotinja- ma.
Kada ita njegovo delo, oveku se prohte da hoda
etvoronoke..."
Ruso analizira nejednakosti u drutvu i nalazi da su sve
nejednskosti posledica privatne svojine. "Prvi ovek koji je
ogradivi pare zemelje rekao ovo je moje i koji je naao
ljude da mu u to poveruju, bio je stvarni osniva graanskog
drutva."
Ruso nema prigovore prirodnoj nejednakosti koja se tie
ivotnog doba, zdravlja, stra- sti, inteligencije, nego samo
prigovara nejednakosti koja proizlazi iz privilegija utvrenih
obiajem. Stoga zapoinje energinu borbu protiv privatnog

vlasnitva, dajui krajnje utopi- stike predloge da se ta

borba moe voditi bez oruja i bez primene sile. Ruso zastupa
tezu da se verbalnim ubeivanjem veleposednika moe
postii njihovo moralno preobraanje i da e se oni odrei
svog privatnog poseda i vlasnitva samovoljno.
Ruso smatra da gospodar nad dobrima i materijalnim
bogatstvom svih treba da bude drava i to razrauje u knjizi
Drutveni ugovor (1762). Rusoov Drutveni ugovor je bio za
voe Francuske revolucije prava biblija. Rusoove ideje
jednakosti, demokratije i slobode bile su im putokaz za
organizovanje ispravnog moralnog drutva. Meutim, oni nisu
Rusoa paljivo ita- li, a jo manje pravilno shvatili, te su
usledila poznata istorijska dogaanja.

Saint Simon

Simon (17601825) je socijalista utopista. Zaetnik je

savremene sociologije. Njegovi stavovi su polazite kasnijeg
razvitka niza drutvenih nauka. Simon je veoma strog kritiar
graanskog drutva, definiui ga kao "svet koji je postavljen
na glavu".
Simon smatra da je dunost ljudi da stvore drutvo
dravu koja bi odgovarala najveem broju pojedinaca.
Hrianstvo je u poetku bilo progresivan pokret i zastupalo
je to naelo. Meutim, ve od XV veka Crkva se obogatila i
napustila
hriansko
naelo
i
postala
surova
za
najsiromanije. Simon veoma otro kritikuje propagandu
hrianstva, ideju da se svi ljudski problemi reavaju na
nebu. Isticao je da se oduvek svi ovekovi problemi
reavaju samo na Zemlji i samo za ivota. Simon propoveda

novo hrianstvo u kome brojni stavovi imaju znaajnu ulogu

u razvitku teorije alijenacije, na koju se kasnije pozivao i
Karl Marks. Simon je ostavio naelo odnosa u idealizovanoj
dravi
gde
bi
se
svaki
pojedinac
ostvario
prema
sposobnostima i uivao privilegije prema vrednosti svog rada.
Simon se protivio shvatanju da je zlatni vek bio u ljudskoj
prolosti i tvrdio da e zlatni vek tek doi sa usavravanjem
drutvenog poretka. Zlatni vek je anticipacija oveka
budunosti i do danas nije ostvaren.
Robert Oven

Robert Oven (1770 1831.godine) je kritiar politiko

ekonomskog buroaskog ureenja u Engleskoj svog vemena.
Robert Oven je smatrao da najbitnija zabluda ondanjeg
buroaskog drutva lei u isticanju principa individualnog
interesa. Iz tog principa proistiu sve zablude, svi zloini,
beda i svako zlo za engleski narod. Oven smatra da lini
interes gui najbolje kvalitete ljudske prirode i najvrednije u
oveku.
Oven kritikujui drutveno ureenje tvrdi da u njemu sociookolnosti vladaju ljudima i da treba organizovati dravu u
kojoj e ljudi vladati okolnostima.
Konano, kljuna ideja Ovenove filozofije i etikog uenja
odnosi se na individualnu ovekovu sreu. Smatrao je da se
srea moe proiriti i uveati samo u onoj srazmeri u kojoj
pojedinac aktivno nastoji da je povea i proiri za sebe ali i za
sve druge ljude u drutvu.
Fourier

Furije (17721832) je tvrdio za civilizaciju da je "svet okrenut

na glavu". Smatrao je da je ljudski rod deo isto tako naopako
postavljenog sveta i da svako ko radi nuno stupa u rat s
drutvom.
"Sudija eli prestupe da bi sudio prestupnicima, a lekar bolesti
da bi leio bolesne." Utopistiko-socijalistiko uenje Furijea
nije uspelo dao dgovori n a pitanje ta jeljudska srea. Furijeov etiki stav ogledao se u odbacivanju
dunosti i propisanog morala jer se prave moralne vrednosti
nalaze u samom oveku. Filozofsko-etiko razmatranje Furijea
je su- tinski kritika drutva civilizacije njegovog vremena.
Ukazivao je na osnove budueg ureenja drutva. Furije
kritikuje instituciju braka i brani ivot zbog ropskog
poloaja ene u njemu, to je znaajna progresivna ideja
njegovog uenja. udio se enama to se nikada nisu
pobunile.
ETIKA UENJA NEMAKIH KLASIKA FILOZOFIJE
Hegel, openhauer, Nie
Hegel

Hegel (17701831)
je osniva dijalektike o
postanku oveka, ljudske delatnosti i ljudskog roda uopte.
iveo je relativno kratko, samo est decenija, a postigao je
ugled velikog filozofa, i uticaj na sve filozofe savremenike.
Hegelova filozofija najbolje je prikazana u njegovim
velikim delima objavljenim 1807. godine pod naslovom

Fenomenologija duha. Smatrao je da se putem svesti

najsigurnije moe pronai put do istine. Drugo Hegelovo
veliko delo Nauka logike sadri Hegelov sistem u celini, u
kome ideja zauzima centralno mesto. Ideja postoji u
apstraktnom miljenju i predmet je logike, ona postoji
konkretno i u prirodi.
Hegelova centralna ideja ukupnog uenja je tvrdnja da
um vlada svetom, tu kategoriju on naziva Svetskim umom,
odnosno Svetskim duhom. Bez obzira na to to se sa mnogim
pojedinostima ne moemo sloiti i to ima mnogo udnog u
Hegelovoj filozofiji, on jo uvek nije "istorija". Engels je
govorio da: "velianstvenost Hegelovog osnovnog shvatanja,
jo i danas zadivljuje naunike"; kao da ova reenica jo
aktuelno traje i na poetku XXI veka.
Hegelov stvaralaki opus bio je usmeren i na etiku
nauku o moralu. Hegel smatra da su moral, drava i pravo
samo razliiti stepeni objektivnog samorazvoja razuma
duha. U objektivnom, moralnom poimanju zajednice
drave, moral pojedinca je vredan samo ako je tesno
povezan sa moralnom sveu drutva. Hegel smatra da je
prva stepenica objektivnog morala porodica. Brojne porodice
ine graansko drutvo, i to je druga stepenica objektivnog
morala, a treu stepenicu oznaava drava. Sva tri stepenika
predstavljaju skup koji oznaava
objektivni moral ili
drutveni ivot.
Hegel je bio izuzetno naklonjen francuskoj revoluciji, ali
se ipak u svom uenju nije mogao osloboditi uticaja
tradicionalnog nemakog shvatanja. Hegelovo konzervativno
milje- nje da je Pruska drava zasnovana na inteligenciji
bilo je u pravom smislu meta kritike mla- dog Marksa.
Epohalni znaaj dijalektikog Hegelovog uenja ogleda se
u razvoju dijalektike. Smatrao je da sve to postoji zasluuje
i da nestane. Hegelova dijalektika razvijala se u vreme
idealistikih stavova u filozofiji tog vremena. On je razvio
tezu o revoluciji u obliku misli a ne oruja. Pisao je da
graansko drutvo mora prevazii sopstvene granice po
logici stvari, i
konano da je izlaz iz graanskog
individualizma i egoizma samo uspostavljanje dobre drave.
Hegel je svojim sledbenicima ostavio mogunost da reenje
tog problema trae u optoj ove- anskoj slobodi, a ne
samo u politikoj emancipaciji. Engels kae: "Hegelova
filozofija tako je snano uticala na duhovno stanje Nemake
da je zarazila ak i njegove protivnike."

Hegel razmatra i problem alijenacije, vezujui teoriju

alijenacije sa evolucijom ljudskog drutva. Hegel ui da ovek
stvara samog sebe tako to stvara predmete, novac, dravu,
istori- ju, jednom reju sveukupnu realnost u kojoj ivi.
Artur openhauer

Artur openhauer (17881860) bio je flozof racionalista. .

Pesimizam openhauerovog uenja
posledica je line
nesigurnosti u vreme velikih drutvenih potresa i revolucija
1848. godine u Evropi. openhauer smatra da je ono to se
naziva sreom zapravo momentalni predah, prestanak borbe
za ispunjenje elja, srea je negativno stanje. Pokreta svih
sukoba meu ljudima je volja za ivotom. "Najvei izvor svih
zala koja mue oveka, jeste sam ovek. Svako mora doi do
ove injenice kad posmatra ovaj svet kao pakao gori od
Danteo- vog, kad uvia da je jedan ovek demon drugom
oveku." Izraz egoizma ovekove volje je njegova volja za
ivotom, a osnova svakog zla postaje taj egoizam.
openhauer smatra da je po svojoj sutini svet zao.
Tvrdio je da je najgora u istoriji sveta civilizacija u kojoj je
iveo. Smatrao je da permanentno u ivotu ljudi samo
postoje patnja, nesrea i bol. Moe se tvrditi da je njegov
pesimizam zasnovan na tezi da zloba, egoizam i samilost
upravljaju ljudima. Ova tri faktora su osnovni pokretai
ljudske delatnosti.

Fridrih Nie

Fridrig Nie (18441900) je nemaki flozof, osniva

imoralizma. Imoralizam je etiki pravac kritike postojeeg
morala uopte. Ne treba ga shvatiti kao negaciju etike niti
kao odbacivanje moralnih vrednosti,
jo manje kao
propovedanje nemorala.
Nie ne brani neku novu koncepciju morala napadajui
dati moral drutva u kom je iveo. On kritikuje svaki moral
smatrajui ga represivnim po oveka. Nie se borio protiv
odreenih pravila ili ponaanja, protiv morala koji tiranie i
nivelie ljude u prosene i standardne. "Kada je sve unapred
odreeno, sve to ovek ima ili nema da ini, to se plaa
osakaenjem oveka, sakaenjem naprednog i istraivakog
duha".
Raspravljajui o moralu svog vremena, Nie smatra da je
moral osveta nemonih nad jakim, monim i kreativnim
pojedincima. To se deava u drutvu u kojem nema drugog
in- stinkta osim instinkta stada i Nie govori: "Instinkt stada
to su sabrane nule...gde nule mogu da vrede, gde je vrlina
biti nula?... Nie je svoj protest izrazio i sledeim reima:
"Stvaraoca mrze ponajvie... Dobri, naime, neznaju stvarati...
Oni razapinju onog ko ispisuje nove vrednosti na nove
ploe... Dobri, oni su uvek bili poetak kraja."
Nie svojim delom kritikuje zapadnu kulturu, hrianstvo i
moral, dajui doprinos ono- vremenom razvoju filozofske misli.
Osnovni stav njegove filozofije je "volja za mo". Nie sma- tra
da u prirodi pobeuju moniji, da je tenja za moi izraz
instinkta, te tvrdi: "Postoji nadovek, postoji vii ovek." Nie
je rekao da nema jednakosti meu ljudima, jer nema jednakosti
ni u prirodi. Nie smatra da je moral samo preruena volja za
moi, odnosno volja za "vie moi".
Nie smatra da je kompletan moral zapadne civilizacije
zasnovan na onemoguavanju jakih i zatiti slabih, ime se
sputava razvoj ovekovih prirodnih sposobnosti. Nieovu
teoriju su dobrim delom iskoristili u svojoj propagandi faisti,

to je donelo ogromno zlo oveanstvu. Uenje o dinamizmu i

odreenim promenama koje postoje i u prirodi i u oveku
najpo- zitivnije je u Nieovom uenju.
ETIKA UENJA KLASIKA MARKSIZMA
Karl Marks, Fridrih Engels

Karl Marks
filozofi su do sada samo razlicito tumacili svet, a radi se o tome da se on promeni
Karl Marks (18181883) je osniva posebnog etikog
uenja
utemeljenog
na
humanizmu.
Humanizam
je
orijentacija u kome je ovek uzet kao centralna vrednost.
Etika humanizma predlae stvaranje takvog drutva u kome
e ovekove sposobnosti, njegovo dostojanstvo i njegova
stvaralaka svest moi u potpunosti da se ostvare. Moral je
faktor koji treba da omogui razvoj drutvene svesti kao
ovekove kategorije. Moral se, naalost, ne propisuje, ne
namee drutvu spolja, kao neto veito, strano i apsolutno,
tj. bogom dato i nepromenljivo. Moral je samo jedan od
oblika drutvene svesti u kojoj se odraava drutveno bie i
nerazdvojivo je povezan sa ostalim oblicima ovekove svesti.
Sve ovo je pra- va sutina Marksovog uenja o moralu.
Marks razvija svoje uenje zakljuujui da se sa
napretkom civilizacije, posebno u kapitalizmu, ovek u
mnogim aspektima udaljuje i od prirode i od samog sebe.
Marks je shvatio da se zbog brzog drutveno-ekonomskog
razvoja kapitalistiki ureene drutvene zajednice ljudski
odnosi do te mere menjaju da postaju strani oveku i
dovode do alijenacije otue- nja. Alijenacijom se hoe rei
da ovek u kontekstu takvih socio-ekonomskih odnosa biva
tre- tiran na isti nain kao i predmetni svet, bez uvianja
ovekovih svojstava i sutina.

Marks utvruje tri nivoa ovekove alijenacije.

Prvi nivo alijenacije je otueni rad. Otueni rad samom oveku

postaje spoljanja i tua sila.

Drugi nivo alijenacije je alijenacija kroz predmete
proizvedene radom, koji se suprotsta- vljaju oveku kao sila
koja ne zavisi od njega.
Trei nivo alijenacije je alijenacija oveka od samog sebe.
ovek se otuuje od sopstvene delatnosti od sopstvenih
proizvoda i od potreba.
Marks alijenaciju shvata kao gubitak, kao liavanje, kao
porobljavanje, kao osiromae- nje i kao obezvreivanje
oveka. Ukoliko se radnik vie izradi, utoliko moniji postaje
njemu tu predmetni svet, koji on stvara nasuprot sebi.
ovek u graanskom drutvu je u takvom poloaju da svet koji
je sam stvorio nije njegov svet. Umesto da se u njemu razvija
kao stvaralako bie, postaje bezlina i nemona je- dinka,
otuena od rada, od svoje ljudske sutine i od drugog oveka.
Nikakvi propisi ne mogu oveka da uine moralno ispravnim.
Uviajui linu odgovornost i prihvatajui humanistiku
orijentaciju ovek moe da se razvije u moralno bie i
doprinese optem drutvenom razvoju.
Fridrih Engels
Fridrih Engels (1820 1895) je koncipirao dijalektiku kao
istorijsku injenicu ali i kao konstitutivni element ljudske i
istorijske prakse. Engelsove teorijske koncepcije obuhvataju
fi- lozofiju posle Hegela, on polazi od ve izvrene kritike
Hegelovih idealistikih teza.
Engels istie materijalistiki koncept, koncept jedinstva
sveta u materijalnosti. Jedin- stvo sveta sastoji se ne u
njegovom postojanju, ve u njegovoj materijalnosti. Engels
podvlai da svet, iako jedinstven, morao je najpre biti jedno,
pre nego to je mogao i postati jedan. En- gels je shvatio da
je sve u svetu i sve u kosmosu u stalnom kretanju, stalnoj
promeni od najjednostavnijeg kretanja, jednostavne
promene mesta, sve do promene miljenja.
Engelsovi radovi iz domena odnosa oveka prema prirodi
i njegove sposobnosti da iz potrebe menja samu prirodu
doveli su ga do zakljuka: "Rad je stvorio i samog oveka."
Engels saznanje objanjava tako da su i svest i miljenje
samo produkt ljudskog mozga.
Engels raspravlja i o pitanjima ideologije, religije i

morala. Engels smatra da je moralni problem uvek bio u

centru panje razliitih ideologija i drutava, drutvenih
klasa i slojeva, jer se u skladu sa ideolokim karakterom
morao u svakom drutvu reavati i razumeti problem ljudskih
odnosa. Po njemu je oigledan ideoloki karakter etikih
teorija u istoriji civilizacije. Engels razmatra teme kao to su
eksploatacija, humanost, dobro ili zlo i prijateljstvo.
Sva ova pitanja ne mogu se podvesti pod jedinstven etiki
stav. Tvrdi da u onom drutvu u kome postoje klasne razlike
svaki moral mora imati odlike klasnog morala. Engels
objanjava:
1. Prvi faktor morala je klasna uslovljenost morala. Kada se
radi o klasnom karakteru morala, injenica je da u svakom
drutvu sa klasnim suprotnostima postoji jedan moral koji
opravdava vlast i interese vladajue klase.
2. Drugi
momenat je problem zajednikog u razliitim
teorijskim koncepcijama o moralu.
Ovo podrazumeva
istovetnost etikih principa u raznorodnim uenjima,
ideologijama i filozo- fijama. Moralna maksima ''ne kradi'',
etiki je princip sadran i u etici religije, kao i u svim
etikama svih drutvenih ureenja i svih civilizacija.
3. Na treem mestu je uenje o progresivnom razvoju morala.
To oznaava ushodni evolutiv- ni razvoj etike misli, bez
obzira na mogunost kontinuiteta i diskontinuiteta kroz
civilizaciju.
4. etvrti
momenat
predstavlja
perspektive
formiranja
opteljudskog i opte oveanskog mo- rala u idealizovano
zamiljenom besklasnom drutvu daleke budunosti.
Engels u uenju o etici, koristei misli savremenika i ranija
istorijska uenja, kae: "Stvarno oveanski moral koji stoji
iznad klasnih suprotnosti i iznad uspomena na njih, bie
mogu tek na onom drutvenom razvojnom nivou koji je
klasnu suprotnost ne samo prevaziao nego i u ivotnoj
praksi zaboravio." Ovo je Engelsova vie nego istorijska
misao, koja vai i koja e vaiti kao trajna kategorizacija za
ljudski rod i sve epohe.
Engels objanjava i poreklo fenomena religioznog morala
i to kroz saznanja o drutve- noj organizovanosti oveka u
vreme nastajanja tih religija. Engels smatra da religija kao
ideoloki oblik i koncept neminovno morala nastati na
odreenom nivou ovekovog umnog ali i drutvenog razvoja.
ovekova nemo u odnosu na prirodu i nizak stepen
razvijenih pro- izvodnih mogunosti u prvobitnoj zajednici
karakterisali su tog oveka. ovek je u takvim uslovima

morao oseati strah pred moima prirodnih sila i da bi poimao

sebe u tom kontekstu, razvio je magijsko religiozna
verovanja. Engels istie da je poetak nastanka religija
primi- tivnog nivoa znaajno udaljen od religijskih uenja u
klasnom drutvu.
Pojava
klasnih
razlika
u
socio-zajednici
doprinela
je
uvrivanju religijskog vladajue klase. Antagonizmi izmeu
klasnog i drutvenog poretka dali su drutvenu podlogu na
kojoj su nicale religije tokom istorije civilizacije. Da bi se
promenila sadrina morala, bilo je uvek potrebno izmisliti
strukturu i nove odnose u ekonomiji i zakone u drutvenom
poretku.
Revolucionarnou svog uenja Engels je dao znaajan
doprinos nauci a brojni njegovi stavovi nisu izgubili na
aktuelnosti ni u tek nastalom XXI veku.
NAJNOVIJA ETIKA UENJA XX VEKA
XX vek je doneo savremene poglede na vrednost ovekovog
ivljenja. Smisao ljudskog ivljenja sigurno se ogleda u
stalnom usavravanju, razvijanju i praktinom iskazivanju
indi- vidualnih sposobnosti. XX vek je utemeljio stremljenja
oveka treeg milenijuma. oveku dananjice je nametnuta
obaveza svakodnevnog i permanentnog razreavanja ivotnih
protiv- renosti, usavravanja stavova linog stvaralatva,
postavljanje ambicioznih ciljeva, a gene- ralna rezultantna je
ambicija da se stvore uslovi za jednak kvalitet ivota svih
ljudi. Praktino, u svakodnevnom ivotu to znai:
svaki pojedinac emocionalno usklaen treba da uiva u radu
i tei ostvarenju postavljenih ambicija;
uspeno i kvalitetno voenje ivota u braku, u porodici;
uspeno i kvalitetno ivljenje i ostvarenje kroz relacije u
socio-sredini i radnoj sredini;
kognitivnim angaovanjem da doprinese razvoju zajednice;
potrebu da svaki pojedinac dobije podrku lanova svoje
zajednice u ostvarenju kvaliteta linog ivota, ali i da naui
da se raduje uspesima drugih u svom okruenju.
Etika uenja XX veka zasnovana na novim kvalitetima
transformisala su i dalje tran- sformiu relacije u zajednici.
Dravne zajednice se udruuju ne samo deklarativno ve i de
fakto u nameri ujednaavanja pomaganjem razvijenih manje
razvijenim. Nauna etika XX veka opredelila je oveku

pojedinano maksimalno zadovoljstvo ivljenja i povela borbu

za izjednaavanje svih ljudi u materijanom bogatstvu bez
siromatva i emocionalnom bogatstvu
iskazanom kroz
zadovoljstvo i sreu.
PRAGMATIZAM KAO ETIKO UENJE
arls Pers

arls Pers (18391914) je osniva pragmatizma. arls Pers je

uveo logiki model tu- maenja pojmova na osnovu posledica
u praksi koje kao instrumenti istraivanja izazivaju.
V. Dems
V. Dems (18421910) razradio je Persovu pragmatistiku
koncepciju.
Dems smatra da je saznanje sadrano u procesu
proveravanja hipoteza. Istinita je ona ideja, odnosno
hipoteza, samo ako moe da zadovolji line interese i
ovekove potrebe. Dems smatra da kriterijum istinitosti
postaje individualistiki pragmatizam.

Don Djui

Don Djui (18591952) je najubedljiviji predstavnik

pragmatistike flozofsko-etike kole. Njegov osnovni stav

je odnos izmeu oveka i stvarnosti na relaciji cilj

sredstvo. Don Djui ne insistira na prethodnim pojavama ve
na onim koje dolaze i njihovim posledicama. Istina i la
mogu se potvrditi i odbaciti tek proverom u praksi. Istina je
uspeno ostvarivanje zamisli, a neistina bezuspenost i
neostvarenost
planiranog
cilja.
Uspenost
predvianja
identifikuje se sa istinom.
Individualizam Dona Djuija je nov, kao i njegovo pragmatino
uenje. On smatra da je dobro svako lino htenje i svaki lini
cilj koji vodi poistoveivanju individualnih i zajednikih
interesa. Tako postignuta harmonija obuhvata parcijalne
drutvene probleme, to za posledicu
treba da ima
rekonstrukciju i humanizaciju drutva uopte. To moe da
ostvari i ovek ija je sutina istovetna sa istinom oveka koji
je uspean u praktinom ivotu. Etiko uenje Dona Djuia je
temelj Novog svetskog poretka, ve instituisanog.
EGZISTENCIJALIZAM KAO ETIKO UENJE
Kjerkegor, Jaspers, Hajdeger, Sartr
Egzistencijalistika etika je jedan od pravaca nove filozofije,
nastale kao reakcija na niz problema savremenog oveka i
savremeno ureenog drutva. Neki od tih problema su
posledica dekadencije graanskog drutva u kome ovek gubi
individualnost i postaje bezlian. Individua nemona da
odluuje o svojoj sudbini u razvijenom graanskom drutvu,
uklapa se u ablonizovan nain ivota, odnosa i morala prema
drutvenim institucijama. Vreme u kome se javlja ovaj
filozofski pravac je doba procvata nauke i zamaha u razvoju
tehnike i novih tehnologija.
Procvat sveukupnog drutvenog napretka dovodi do
pojave tehnokratije i tehnicizma. Tehnicizam i tehnokratija
su novi civilizacijom uslovljeni oblici alijenacije oveka
podvlaivanjem mainama, odnosno podvlaivanjem manjoj
grupi ljudi koji upravljaju njima. Ta mala grupa ljudi uzima
pravo da odluuje o sudbini drugih, ali naalost i sudbini
oveanstva (primer je posedovanje atomske bombe).
Filozofja egzistencije se javlja kao probueno ponovno
interesovanje za oveka (pojedinca), za njegovo postojanje i
opstajanje, kao i smisao ivljenja.
Filozofi
egzistencijalisti
smatraju
da
nauka
i
nauna
dostignua ne mogu pruiti oveku potpunu predstavu i istinu

o svetu. ovek ne moe da nae smisao u predmetnom

materijalnom svetu, ve samo okretanjem ka sebi samom, ka
svojoj egzistenciji i svom postojanju. Esencija tog cilja je
neto to ovek tek treba da ostvari i to on moe zadati sam
sebi.
Odgovor ta je esencija pokuavaju da daju filozofi
egzistencijalizma. Taj odgovor je dvostruk: teistiki i
ateistiki.
Teistiki
flozof egzistencijalisti centralno mesto daju
transcendentnom, sveobuhvatnom smislu postojeeg koji se
opredmeuje i nalazi u bogu. Samo kroz transcendentno
verovanje u boga ovek moe da ostvari smisao svog ivota.
Ovde boga ne treba shvatiti kao jednog sveopteg ve kao
linog boga koga je ovek izabrao, da bi verom u njega naao
smisao svog postojanja.
Najpoznatiji ateistiki flozof egzistencijalisti su Hajderger,
Sartr i dr.

Kjerkegor

Kjerkegor (18131855) roen u Kopenhagenu, osniva je

savremene flozofje egzistencije. Kjerkegor je primer oveka
koji je postao zbog svog uenja uven i slavan nakon smrti.
iveo je ivotom nepriznatog usamljenika.
Sutina Kjerkegorovog etikog uenja bila je pobuna
protiv onovremenog shvatanja religijskog morala i poimanja
sree. Kjerkegor je kritikovao Hegela, smatrajui da u
njegovoj
filozofiji
apsolutnog
duha
nema
mesta
za
pojedince, jer je centralni problem filozofije pro- blem
oveka individue pojedinane linosti. ovek egzistira
prvenstveno kao pojedinac sa sopstvenom samosveu koja
je pre svega orijentisana prema njemu samome, a tek posle
stupa u odnos sa drugim ljudima. Egzistencija je za njega
individualna, neponovljivo budno bie, koje brine za smisao

stvarnosti i osmiljava je. Ne postoji objektivna istina izvan

subjekta
oveka. Istina je data u pokuajima egzistencije da ostvari
smisao svog postojanja.
Kjerkegor
smatra
da
je
ovek
bie
dvoumljenja

ambivalencije, ovek je bie upueno

na smrt, bie
zabrinutosti i strepnje, bie koje ivi u stalnim dilemama i
paradoksalnim situa- cijama koje nije sposobno da prevazie.
Centralni ovekov problem je kako da u svom razumskom
pomiri saznanje o linoj prolaznosti, o smrti i zavretku
sopstvenog ivota. oveku u ovom problemu ne pomae
znanje; razreenje dileme moe nai i nalazi u verovanju.
Verovanje
je
traenje
linog
dobra
i
verovanje
u
transcendentalni ivot. Kjerkegor je posebno otro kritikovao
religiju i njena uenja o moralu.
Jaspers

Jaspers (18831969) je Kjerkegorov sledbenik, estok je

protivnik i kritiar nacizma. Jaspers smatra da filozofija
uopte poinje saznanjem granice nauke. Njegova flozofja
tumai da je ovek odreen kao neponovljivo bie, jedinka,
kao egzistencijalni izuzetak.
Jaspers je teista u filozofskom opredeljenju i smatra da
pojedinac moe prevazii sop- stvenu usamljenost jedino
uspostavljajui odnos prema Bogu. Bog je tako istovremeno i
simbol i ifra i demitologizovana religija. Jaspers smatra da
ovek ima potrebu da veruje da je vera osnovna spojnica
meu ljudima, i da ona oslobaa ljude usamljenosti. Vera je
spas za sve one koji trpe u svetu strepnje. Sutina Jaspersove
filozofije je filozofija pesimizma.
Hajdeger

Hajdeger (18891979) je nemaki filozof egzistencijalista.

Hajdeger smatra da je ovek radno bie koje se brine o
samom sebi. Svest o sopstvenim mogunostima ovek je
prvobitno stekao preko strepnje. ovek strepi zbog svoje
nesigurnosti i neizvesnosti u svetu. ovekova strepnja
otkriva baenost u svet i zavisnost oveka kao bia od
egzistencijalnog, predmetnog, spoljnjeg sveta. ovek u
strepnji postaje svestan da je smrt u sutini istinski krajnji
cilj njegovog postojanja. Da bi izaao iz neizvesnosti, ovek
tei da postigne vlastitu autentinost, zbog toga i gradi
sopstveni program u sopstvenoj projekciji. Zbog toga je
sutina oveka u projek- ciji koja se ostvaruje u procesu
prevazilaenja transcendencije.
Hajdegerova filozofija ne objanjava prave perspektive
ovekove slobode. Po njemu je sutina oveka njegov stav
prema smrti, jer smrt nije neto to dolazi na kraju, smrt je
stalno prisutna u svakom trenutku postojanja. Hajdeger
smatra da je smrt priroda oveka i tek ako to ovek shvati i
pomiri se sa tim, moe da postane autentian u svojoj
egzistenciji kao neponovljivo bie.
an Pol Sartr

an Pol Sartr (19051980) je filozof egzistencijalista. an Pol

Sartrova filozofska ue- nja fundiraju dva stava.

1. Prvi

stav Sartrovog uenja objanjava da egzistencija

prethodi esenciji i da je ovek bie koje egzistira, ali tom
egzistiranju nije data sutina niti smisao postojanja
esencija. Esenciju ovek treba da otkriva, to mu je zadatak.
Otkrivanje esencije mogue je tek kroz aktivan ovekov
stav prema svetu i kroz njegovo materijalno delovanje i
ostvarenje. Sartr pred oveka stavlja jedan visoko moralni
zahtev time to ga odreuje kao potpuno slobodno bie, kao
bie koje samo odluuje o svom ivotu. Zahteva da je
maksimalno odgovoran za svaki svoj postupak. Sartrova
filozofija je da ovek ma ta inio ne moe da ostvari svoju
sutinu, jer postoji rascep izmeu esencije i egzistencije u
samoj njegovoj prirodi. Otuda Sartrovo odreenje o- veka
ovek, kao beskorisna patnja.
2. Indeterminizam je drugi stav po kome je ovek apsolutno
slobodan maksimalno odgovoran za svaki svoj postupak.
Pozitivno u etikom uenju svih egzistencijalista jeste njihov
izvanredan doprinos interesovanju za oveka, za njegov
poloaj u svetu, za smisao celine stvarnosti, uvianje da istinu
o svetu ne daju pozitivne nauke.
Egzistencijalisti shvataju da je nauka samo parcijalan
aspekt sveta, da se celina i smisao ivota mogu otkriti
ukoliko se svet vrednosno procenjuje, ako se ovek ne
svede na ono svakodnevno, nego ukoliko uvek stremi
izvesnom idealu, projektu i projekciji u ostvarenju. Zablude
flozofa egzistencije su to su traili reenja u okviru oveka
kao usamljene jedinke koja kao da ne pripada drutvu. Ba u
tim okvirima nema reenja. ovek je, i treba da bude,
individua, linost, autentino bie, koje sa sobom nosi svoju
neponovljivost, ali on to moe da postigne putem privatnog
projekta. Drutvena praksa i projekt optedrutvenog
razvoja su jedina mogunost kroz koju se ovek ostvaruje
kao celovita linost, istovre- meno kao privatno i drutveno
bie.
RAZVOJ NAE ETIKE PRAKSE
Istorija srpskog naroda je vezana za geografski prostor
Balkana. Gledano istorijski, ne postoje dokazi o postojanju,
ivotu i dravnosti naeg srpskog naroda van Balkanskog
poluostrva i to ne pre IX veka. Elitni, kulturni duh Balkana,
rasejan je u znaajnoj meri po svetu. Zahvaljujui Aleksandru
Makedonskom, proirio se i na ceo Mediteran i ima istorijsku

proveru kroz nastajanje i nicanje blistavih i zanavek

upamenih kola Aleksandrijske. Na primer: Postoje i
druge zajednike vrednosti koje spajaju srpski narod sa
drugim narodima kroz istoriju. Posebno sa Grcima po brojnim
analognim primerima junatva, kulturi, dravnoj organizaciji,
ali i etikim stavovima i razvoju morala i etike uopte, ne
samo medicinske.
Kulturna batina naih prostora danas, ima u svojoj
istorijskoj riznici jednu od prvih geografskih karata na svetu
Herodotovu. Civilizacija oveanstva sa ovog prostora
nasledila je i dobila izuzetan etiki duh koji su formirali
gorostasni umovi antikog perioda kao to su Sokrat, Platon,
Aristotel. Vredno je podseanja da je Sokrat izjednaio
etiku sa mudrou, Platon je etiki uio na ideji dobra,
Aristotel etike postavke je smetao u sredinu izmeu dve
krajnosti. Srednjovekovna srpska drava, posebno kroz skoro
trivekovnu dravu Nemanjia, preko Vizantije preuzela je
znaajan deo te kulturne batine i etikih stavova.
Visoka etinost i kultura naih predaka iz doba drave
Nemanjia, nije sporna. Taj deo istorije naeg naroda vezan
je za osnivanje i razvoj Pravoslavlja. Istorijska je injenica iz
perioda srednjeg veka da nai preci u svojoj visokoj etinosti
nikada nisu instituisali institucije inkvizicije, nisu progonili
vetice, nisu progonili Jevreje, a takva neetina injenja bila
su vie nego rairena u Evropi tog vremena.
Srbi su u vreme srednjovekovne drave, oblikovali svoje
specifino civilizacijsko. Spomenici kulture iz tog vremena
mogu se uvrstiti u najvrednije u svetskoj batini kulture.
Postajui pravoslavnim hrianima (od IX veka), Srbi su
stekli uslove za razvoj i unapreenje etike i etike prakse.
Specifinost tog razvoja diktirana je uticajem ondanje
mediteranske kulture i etike ali i uticajem Sasa, te uticajem
Vizantije na formiranje plemstva i latinskim uticajem sa
Jadranskog primorja i iz Mletake drave.
Permanentna vekovna ratovanja Srba protiv brojnih
neprijatelja i osvajaa, ali i srpska meusobna ratovanja,
isklesala su specifine moralne vrednosti. Posebne moralne
vrednosti koje krase naeg oveka u svim vremenima a i
danas
su
neustraivost,
spremnost
na
podvige,
samoportvovanje, odanost svom narodu, visoki patriotizam,
privrenost, nesebinost davanja
interesima i idealima
zajednice, odnosno drave.

Neprocenljive
je
istorijske
vrednosti
delo
Marka
Miljanova, pisano mukotrpno rukom teaka, u kome su
zapisane vekovima graene etike vrednosti i sentence naih
predaka. Zapisao je svetost potovanja line, porodine,
plemenske i nacionalne asti. Stav naeg pretka i na
poiva na etikoj obaveznosti ivljenja svetla, neokaljana
obraza. Da bi se to ostvarilo,treba istrajati u odricanju u
brojnim situacijama ivota i potovanja naela da se nikada
ne po- segne za tuim. Data re je vie od zaveta i najvea
mogua garancija ojstva i poverenja koje se ne prodaje ni za
kakva materijalna dobra niti se od njega odrie makar se
izgubilo sve pa i ivot. To ovekoveuju i Njegoevi stihovi:
"Grob je astan vean ivot, ivot stidan grob vjeiti",
"Svaki je roen da po jednom umre, ast i bruka ive
dovjeka."
Istorija naih predaka obiluje primerima visoko etinih
pojedinaca i grupa koji su dopri- nosili jaanju otpora i
borbenom duhu, motivisali opstajanje i postojanje pred
naletima monih osvajaa. "Zemlja mala odasvud stenjena."
Primeri specifne istinoljubive, pravednoljubive i rodoljubive
etinosti su kao ni u jednog naroda ovekoveeni u naim
narodnim pe- smama. Marko Kraljevi dobija poruku od
majke: "Nemoj sine izgubiti duu bolje ti je izgubiti glavu
nego svoju ogreiti duu." Narodna pesma belei i majku
ijeg sina zarobljava turski vezir on poziva majku da podri
sina u izdaji svog prijatelja. Majka poduava sina da to ne
ini jer takav ivot nije dostojan oveka. Kada joj je sin
pogubljen odsecanjem glave, uzi- ma glavu sinovljevu, ljubi
je i izgovara rei: "Sad si moj sin slai i sjajniji no da sam te
na hatu gledala da jae sa vezirom."
Vievekovni period istorije naeg naroda bio je prepun
surovosti,
nematine,
optereen
i
bratstvenikom
tradicionalnom krvnom osvetom. Ipak je iznedrio specifinu
etinost "koju handar ne see i divlja narav ne istrebljuje.
Junatvo bez ojstva je samo dokaz divlje snage". Ta etinost
Srba podrazumevala je i injenje junakog zla neprijatelju kao
moralnu vred- nost i obaveznost: "...al tirjanstvu stati
nogom za vrat, dovesti ga poznaniju prava, to je du- nost
ljudska najsvetlija", ili Njegoev stih "Zlo initi, od zla se
branei, tu grijeha nema ni- kakvoga." Istorija pamti i
specifine visoko etine postupke pojedinaca iz naeg
naroda. Sa- uvana je priznanica iz koje se vidi da je uveni
hajduk Bajo Pivljanin 1570. godine u Koto- ru kupovao lekove

za zarobljene turske ranjenike.

Miloje Pavlovi, profesor i direktor kragujevake gimnazije 21.
oktobra 1941. godine, nije hteo da se rastane od svojih
uenika i nikada nee izbledeti njegove rei: "Pucajte! Ja i
sada drim as", streljan je zajedno sa svojim acima.
Milo uri, poznati etiar meuratne Jugoslavije i visoko
cenjeni intelektualac, kada su ga Nemci tokom Drugog
svetskog rata pozvali da potpie solidarisanje sa njihovom
okupatorskom vlau, na ta ga je nagovarao i njegov
dugogodinji prijatelj, odgovorio je: "Ti moda moe, ali ja
predajem etiku."
Najnoviju istoriju naeg naroda obeleio viegodinji
graanski rat na teritoriji drave
SFRJ (Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije). Etinost srpskog naroda je
bila u tim godinama na najteem ispitu u svojoj istoriji. Suditi
o tome sa ove istorijske distance nije mo- gue, a potreban je
i definitivni stav i drugih naroda o nama.