Sociološka imaginacija (značaj sociološke mašte)

Seminarski rad iz predmeta Uvod u sociologiju

 Sadržaj

Uvod .............................................................................................................................. 3

Ključne reči.................................................................................................................... 3

O Rajtu Milsu..................................................................................................................4

Sociološka imaginacija....................................................................................................5

Rajt Mils o superteorijskoj sociologiji............................................................................7

Rajt Mils o ekstremnom empirizmu................................................................................8

Zaključak.........................................................................................................................9

Korišćena literatura .......................................................................................................10

2
 Uvod

U ovom seminarskom radu je razmotren i objašnjen pojam,značaj i primena

imaginacije u sociologiji.Objašnjeno je zasto je ona kao "dar" sociolozima neophodna za
njhov kvalitetan rad.Kao osnovna lteratura za građu ovog rada koričćena je knjiga
"Sociološka imaginacija" autora Rajt Milsa, tako da su sva objašnjenja sročena u odnosu
na delo ovog sociologa.
Pored sociološke imaginacije, razmotren je Milsov kritički stav prema
superteorijskoj sociologiji.Njeni nedostaci i mane koje R.Mils objasnjava kroz njenu
nerazumljivost, oslanjajući se na delo "Društveni sistem" T.Parsonsa.
Poslednji deo seminarkog rada posvećen je Milsovoj analizi,shvatanju i
objašnjenju odnosno, negativnoj kritici ekstremnog empirizma, osobito upotrebe
statistističkih obračuna koje vrše mašine a ne ljudi, pri objašnjavanju odredjenih pojava
koje su izazvane društvenim delovanjem.
Za finalni deo rada sam bila slobodna da izložim svoje mišljenje povodom gore
pomenutih analiziranih pojedinosti.

Ključne reči

Društvo, sociologija, imaginacija, superteorija, empirizam.

3
 O Rajtu Milsu

Rajt Mils (1916-1962) je jedan od vodećih sociologa svog vremena u Americi. Ugled u
svojoj profesiji je stekao, zbog toga što je njegovo delo bilo potpuno drugačije od dela
ostalih sociologa tog vremena. R.Mils je za razliku od svojih kolega težio ka shvatanju
"klasične evropske sociologije".Jedna od osnovnih crta R.Milsovog rada je ta što je on
težio ka shvatanju i razmatranju važnih i obimnih društvenih pojava, a ne sitnih i
beznačajnih.Obrađivao je važna, aktuelna pitanja u javnosti uzimavši pri tom određen
stav kojim bi mogao da pruži rešenje tih problema a ne da učestvuje u "praznoj
spekulaciji".Nije se bavio sociološkim zakonima koja važe za sva društva i za sva
vremena čime se bavila teorijska sociologija koju je ostro kritikovao.Nego ga je zanimalo
konkretno i ograničeno društvo-savremeno američko.Sociologija je za Milsa pre svega
empirijska nauka.Jos jedna bitna karakteristika Milsovog rada leži u njegovoj
istoričnosti.Smatrao je da se opisivanje date pojave može izvršiti samo ako se ona
posmatra u razvoju,dakle vremenska dimenzija se nesme zaobići pri kavalitetnom
sociološkom delovanju.Metod istraživanja kod R.Milsa je klasičan, tradicionalan, sto
znači da je izbegavao usluge statistike.Smatrao je da pravi sociolog treba o pojavama da
misli i nadje objašnjenje on lično a ne da pomocu statističkih obračuna koje vrše mašine
dolazi do zaključaka.Za njega se smatra da je bolji posmatrač i kritičar nego teoretičar.

Svoj teorijski stav o sociologiji Mils je najbolje izneo u svom delu Sociološka uobrazilja
(imaginacija).Već spomenuto je da se Mils razlikovao od svojih savremenika sociologa,
jedan od razloga je i ta činjenica da se njegova dela čitaju "kao romani".Književnički
živahan i lep način pisanja su doveli Milsova dela do naklonosti velikog broja
prosvećenih ljudi a ne samo usko stručnih intelektualaca.

4
 Sociološka imaginacija

Čovek kao pojedinac, individua, pripada zajednici.Svojim delovanjem, makar ono bilo
sasvim beznačajno, on utiče na promene koje se dešavaju, jer već samo svojim življenjem
on prirodno pripada društvu, što znači da već svojim minimalnim delovanjem u
svakodnevnici-on na neki način gradi istoriju.Promene u društvu jesu neiscrpna tema za
sociologe čiji predmet proučavanja jeste društvo u celini.Za Milsa, fenomen delovanja
pojedinca koji čini društvo ne može se razumeti i objasniti bez razumevanja istorije, niti
se istorija može razumeti bez promatranja delovanja pojedinca.Sasvim je prirodno da svi
ljudi ne raspolažu kvalitetom duha koji je neophodan za razumevanje uticaja koja čovek
vrši na društvo i društvo na čoveka.Ono što im nedostaje jeste upravo taj, kako ga Mils
naziva, "dar" koji bi im omogućio da sa razumevanjem onoga što im se nudi (informacija,
obaveštenja) shvate šta se to na globalnom planu (u svetu) zbiva, što bi ih razume se
prosvetlilo i za saznanje šta se njima samima zbiva.Prirodno je da većina populacije ne
razmišlja u tom pravcu, da pored svih pritisaka koje život čine takvim kakav jeste, još
pokušavaju da shvate svoju ulogu, počevši od osnovne zajednice, porodice na primer, ka
sve većim i brojnijim, jer je kristalno jasno da su ljudska priroda, odnosne njene granice
zastrašujuce široke.

a)Objašnjenje pojma "sociološka imaginacija"

Značaj sociološke mašte po Rajt Milsu i sociolozima uopšte, je neprikosnoven.Umeti

sociološki misliti Rajt Mils naziva "darom" odnosno sociološkom imaginacijom
(uobraziljom).Jer izučavanje sociologije nikako ne može da se poredi sa izučavanjem
neke prirodne nauke, jer ona moze da napreduje kroz rutinsko sticanje znanja.Dok u
sociologiji takvo pravilo ne važi.Sociologu je potreban taj dar, kako bi se stvari mogle
videti u jednom širem kontekstu.Gidens kaže: „Naučiti misliti sociološki ili steći širinu
pogleda, znači kultivisati sopstvenu maštu”1 , što znači da posedovati moć sociološke
imaginacije znači umeti se osloboditi ličnih okolnosti zarad sagledavanja stvarnosti u
širem kontekstu.

B)Perspektive sociološke imaginacije

1
Books.google.com, Sociology by Enthony Giddens, page 6th

5
Sociološka imaginacija nas osposobljava da shvatimo istoriju i život pojedinca,kao i
njihove uzajamne odnose u uslovima datog društva. Ona je glavno ”orudje” kojim su
bitni sociološki umovi baratali i ostavili traga za sobom.Kvalitetan sociološki analitičar
nikada neće u svom radu izbeći pitanja poput:
 Kakva je struktura društva koje proučava?
 Po čemu se to društvo razlikuje od drugih društava?

 Koje su bitne karakteristike tog društva u istorijskom razviju?

 U čemu se taj razvoj razlikuje od drugih?

 Kakav soj ljudi i žena dominira u tom društvu trenutno a kakvo će dominirati u
budućnosti?

Ovo jesu samo neka od mogućih postavljenih pitanja sociologa sebi samom.Odgovoriti
na njih znači umeti se iz jedne perspektive posmatranja lako prebaciti u drugu.Znači,
sociološka imaginacija je sposobnost kretanja i sposobnost uočavanja razlika između
najudaljenijih tvorevina ljudske prirode i najintimnijih tvorevina pojedinca.
Najbitnija razlika kojom se sociološka imaginacija bavi je to sto se pomoću nje razlikuje
globalni sociološki plan od svakog drugog, naročito ličnog, psihološkog.Zato se kaže da
sociologija koristi globalni sociološki pristup razlikujući lične, privatne teškoće i javne
društvene probleme koji svakodnevno izviru iz globalne socijalne sredine.Razvod braka,
nezaposlenost, poziv za učešće u ratu predstavljaju lični, individualni problem za svakog
pojedinca kojem se tako nešto desi.Suprotno od toga su javni društveni problemi koji
prevazilaze lokalnu sredinu pojedinca i okvire njegovog života.Mils to objašnjava kroz
različite primere.Recimo, problem nezaposlenosti:
 Kada u gradu od 1oo.ooo stanovnika jedan čovek ostane bez posla-onda je to
njegova lična nevolja.Ali, ako u narodu od 5o miliona stanovnika nađe 15 miliona
nezaposlenih-onda je to opšti,javni,društveni problem.
Posedovati svest o ideji društvene strukture i njome se razumno i sa osećanjem služiti
znači raspolagati sposobnošću ustanovljavanja veza izmedju veoma raznorodnih
ambijenata.Biti u stanju to uraditi – znači posedovati sociološku imaginaciju.

6
 Rajt Mils o superteorijskoj sociologiji

Svakako da R.Mils u delu ”Sociološka imaginacija” teži da odredi pojam sociologije tj.
njen predmet i metod.Glavni predmet sociologije po R.Milsu jeste društvena struktura, a
u savremenom društvu glavna društvena struktura jeste savremena država.U njenom
oviru (državnom) se izgrađuju državne ustanove, uobličuju se pojedinci i rešava se
njihova sudbina.Zadatak sociologije je da izučava te društvene strukture, ustanove i ljude
u njima, da ih opisuje, da svaku pojavu koju izučava stavi u polje odgovarajuće strukture,
da objašnjava nastanak i razvoj i njeno manifestovanje u budućnosti.Ako se predmet
proučavanja suviše proširi, i pređe državu kao osnovnu društvenu strukturu i obuhvati
celo čovečansvo neosporno se prilazi praznoj spekulaciji.Upotrebljavaju se pojmovi koji
nam u stvari ništa ne govore i ne mogu da se dovedu u vezu sa društvenom
stvarnošću.Tim putem se dolazi do onoga što R.Mils naziva SUPERTEORIJOM kojom
su se vodili teoretičari nalik T.Parsonsu koji nisu imali osećaj za ljude, za njihove
prohteve, osećanja za njihove stvarne živote.Pristalice superteorije su oduševljene
sintaksom, a slepi su prema semntici.Oni se vezuju za visoke nivoe apstrakcije.Njihova
tipologija kao i rad koji ulažu, više liši na plodno umstvovanje o različitim koncepcijama
nego napor da se sistematskim putem, jasno i metodično definišu problemi pred kojima
se nalazimo i usmere napori za njihovo rešavanje.R.Mils prevashodno za teorijsku
sociološku orijentaciju, kakva je T.Parsonsa, kaže da ju je neophodno prevesti na običan
jezik a potom razmotriti prevod.On kritiku superteorije sprovodi kroz sopstveno
prevođenje T.Parsonsovog dela na opšte razumljiv jezik, ne odstupajući od osnovnog
smisla tog teoretičara.R.Milsovi prevodi na prost jezik u četiri recenice, slobodno
rečeno,zauzimaju u T.Parsonovom delu četiri stranice knjige. On pristalice superteorije
oštro kritikuje i za njihove ideje kaže da kada se izlože običnim jezikom predstavljaju
manje više standardne sociološke ideje koje se mogu naći u svim udžbenicima
sociologije.Tvrdi da Parsonovo delo ”Društveni sistem” od 555. strana bi prevodom na
opšterazumljiv jezik popunilo 150. stranica knjige, što je u to vreme bila vrlo oštra kritika
T.Paronsovog dela ”Društveni sistem” koje se smatralo veoma bitnim za ”razumevanje”
društva i njegovog funkcionisanja.

7
 Rajt Mils o okstremnom empirizmu

Ekstremni empirizam, slično T.Parsonsovoj superteoriji insistira samo na jednom aspektu

stvari, sto čini, da se i jedan i drugi pravac udalje ili da postanu smetnja za studiju onoga
sto predstavlja zadatak društvenih nauka.
R.Mils je u delu ”Sociološka imaginacija” razjasnio opsti karakter njihovog načina rada i
objasnio neke od postavki ekstremnih empiričara.
Ekstremni empirizam odnosno mikrosociologija, sociografija ili opisna sociologija
rezultate svog rada daje u vidu statističkih pokazatelja.R.Mils upravo tu statistiku,
odnosno njnu zloupotrebu osobito kritikuje.Za njega je neprihvatljivo da se objašnjavanje
društvenih pojava vrši pomoću statističkih obračuna koje vrše mašine umesto ljudi.
Problemi koje nesumnjivo pristalice ekstremnog empirizma nastoje da rese su na
primer:uticaj medija za masovno komuniciranje, ponašanje glasača u političkom životu I
sl.metodi ovakvog empirizma ne obuhvataju značajna pitanja iz života pojedinca.Ne daju
saznanja o društvu niti orijentaciju ljudima u društvu.Ovo stanoviste R.Mils objašnjava
posrednom političkom "torturom" nad ljudima i birokratizacijom nauke.On je otkrio
negativan uticaj opšte društveno političke ideologije na svest i savest naučnika i na
sposobnost sagledavanja istine o društvu kao i razornog uticaja pristiska valadajuce klase
na stav sociologa koji zbog toga primorano maskiraju stvarnost.Posmatrano sa gledista
stila društvene nauke, ekstremni empirizam se ne odlikuje nekakvim posebnim,
suštinskim postavkama ili teorijama.
R.Mils je za uživljavanje sociologa kao čoveka u bitnost pojave koju proučava a ne za
mehaničko istraživanje.Kada prikupi činjenice za obradu, sociolog mora podrobno da
misli o njima, vrlo duboko, i nadje objašnjenje on lično.Za to je povrh svega potreban
spominjani dar, sociološka imaginacija.Za R.Milsa do izrazaja dolazi stvaralaštvo koje je
uvek lično i koje se može definisati.
Kada je ekstremni empirizam zapretio Evropi da će potpuno ugušiti klasičnu sociološku
tradiciju i da mlade sociologe napravi tehničarima, u vreme kada trebaju da vežbaju svoj
um, u vreme kada istraživački rad u sociologiji počne skupo da se plaća, pojavila se

8
R.Milsova "Sociološka imaginacija" kao uspela i opravdana kritika američkog sociologa
na američku školu krajnjeg empirizma.
Zaključak

Sociološka imaginacija treba da bude odlika svakog istinskog sociologa.Zato što

njom pored sveopsirnog znanja, teorija i različitih stavova još različitijih sociologa, oni
jesu najpre ono što i svi ljudi.Ali sa takvom sposobnošću mogu da pruže ono što ostali ne
mogu.Tu istinsku sliku o društvu u datom trenutku.Umeti objasniti sebe i svoje
delovanje u društvu bio bi veliki uspeh svih ljudi.Mislim da je velika šteta što
svakodnevnica to ne dopušta.Ljudi su vrlo često nezadovoljni, obavijeni mukama krize
koju ne umeju objasniti, već samo isprazno kritikovati.Verujem da bi posedovanjem
jednog minimalnog dela imaginacije svaki čovek mogao najpre sebe razumeti, šta mu se
to dešava, i zašto se baš njemu dešava? Ako ništa drugo, tj. bez nekih velikih rezultata na
globalnom planu, ljudi bi bili duhovno bogatiji.
Što se tiče R.Milsove kritike superteorije, verujem da bi generalno ljudima bilo
bliže štivo kakvo je on pisao.Na prvom mestu razumljivo.Iz najprostijeg razloga koji i
R.Mils navodi, da većina ljudi ne poseduje takav kvalitet duha i interesovanja uopste, za
čitanjem dela kakvo je T.Parsonsovo.Ono pripada krugu usko stručnih intelektualaca a
pisano je zarad objašnjenja društva odnosno društvenog sistema.Pa zar onda ne bi bilo
prihvatljivije i zar ne bi bilo plodnije, da to delo sa svojom komplikovanom
terminologijom razume većina ljudi i iskoristi ga, kad je već pisano zarad objašnjenja
društva kojem svi pripadamo?
Upotreba statistike u ekstremnom empirizmu mislim da je sa R.Milsove strane
veoma oštro iskritikovana.Daleko od toga da treba da posluži kao osnovni način
objašnjenja odredjenih društvenih pojava, ali verujem da je njena preciznost vrlo često od
velike pomoći sociolozima.Mislim da bi jednom sociologu koji podrobno misli i razmatra
neku pojavu on lično od velike pomoći bila neka statistička analiza, da mu pomogne ili
čak odvrati od pogrešnog mišljenja.

9
 Korišćena literatura

Mils, Rajt (1998), Sociološka imaginacija, Beograd: Plato

Mils, Rajt (1966), Znanje i moć, Beograd: Vuk Karadzić

Dr.Milovan Mitrović, Dr.Sreten Petrović (2003), Sociologija, Beograd: Zavod za

udzbenike i nastavna sredstva

Internet:

Giddens, Anthony, Sociology, books.google.com

10