Prirunik 6

Vodi za Organsku Proizvodnju

Kukuruza

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

CIP -
,
633.15-114.7(035)
631.147(035)
, , 1966Vodi za organsku proizvodnju kukuruza /
[autor Goran Bekavac]. - Beograd :
GIZ-Nemaka organizacija za internacionalnu
saradnju GmbH ; Novi Sad : Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav).
- 28 str. : ilustr. ; 22 cm. (Prirunik / [GIZ-Nemaka organizacija za
internacionalnu saradnju GmbH] ; 6)
Kor. nasl. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. Tekst tampan dvostubano. Tira 750. - Bibliografija: str. 27.
ISBN 978-86-87737-57-0 (GIZ)
a) - - b)
-
COBISS.SR-ID 195033868

VODI ZA
ORGANSKU
PROIZVODNJU
KUKURUZA

Sadraj
1. Uvod

2. Preduslovi za zasnivanje prizvodnje 3

2.1. Ouvanje prirodnog agroekosistema
3
2.2. Osobine zemljita
4
2.3. Karakteristike klime
4

Objavljeno od strane:
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Uz podrku:
Deutsche Gesellschaft fr Internationale
Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
Program for Private Sector Development in
Serbia - ACCESS
Autor:
dr Goran Bekavac, Institut za ratarstvo
i povrtarstvo, Novi Sad

3. Izbor i priprema lokacije

4. Sortiment

5. Agrotehnike mere
5.1. Plodored
5.2. Proizvodni sistemi
5.3. Obrada zemljita i nega useva
5.4. Ishrana biljaka
5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, tetoine, korovi

i mere zatite
6.1. Bolesti
6.2. tetoine
6.3. Korovi

5
6
6
9
10
11
11
11
16
18

7. Berba

20

8. Ekonomski pokazatelji

21

9. Prilozi

23

10. Literatura

27

1. Uvod
Rastua potreba za hranom dovela je do razvoja poljoprivrede uz prevashodno oslanjanje na primenu hemijskih
sredstava i mehanizacije. Pokazalo se da prekomerna,
nekontrolisana i nestruna upotreba inputa sintetikog
porekla u konvencionalnoj proizvodnji, pre svega mineralnih ubriva i pesticida, negativno utie na prirodne
resurse (kvalitet i plodnost zemljita, kvalitet voda i aerozagaenje) i sniava kvalitet i bezbednost hrane, to se
u krajnjem reflektuje na zdravlje ljudi i ivotinja.
Organska poljoprivreda se definie kao sistem
upravljanja poljoprivredom koji podrava i obogauje
prirodni biodiverzitet, koristi procese i tehnologije bazirane na biolokim zakonitostima bez uea vetakih
inputa, odnosno genetiki modifikovanih organizama.
Nasuprot konvencionalnoj, organska poljoprivreda se
vie bazira na preventivnim nego na korektivnim merama. Umesto oslanjanja na sintetike inpute (insekticide,
fungicide i herbicide), organski proizvoai primenjuju
mere integralne zatite (Integrated Pest Management).
Umesto ubrenja zemljita sintetikim mineralnim
ubrivima, organski proizvoai obezbeuju plodnost
zemljita korienjem prirodnih produkata kao to su
pokrovni usevi, stajnjak ili kompost.
Kukuruz je najznaajnija ratarska biljna vrsta u Srbiji.
U poslednjih nekoliko godina predstavlja glavni izvozni
artikal nae zemlje i shodno tome obezbeuje znaajne
devizne prilive. Gaji se na preko 1.2 miliona hektara, i
godinje proizvede 4.5 6.5 miliona tona zrna. Proseni prinosi znaajno variraju i uslovljeni su uglavnom
koliinom i rasporedom padavina tokom vegetacionog
perioda. Kukuruz se prvenstveno koristi u ishrani stoke
(kao zrno ili silaa), kao sirovina za industrijsku preradu
ali i kao povre, dodatak jelima, za spravljanje salata,
itd. Sadri malo kalorija, a sa druge strane dosta korisnih materija (belanevine, beta karoten, biljna vlakna,
masti, ulja, biflavonoidi, vitamin A, B1, B5, B12, C, E, K,

gvoe, eterina ulja, kalijum, kalcijum, magnezijum,

mangan, fosfor, cink, nezasiene masne kiseline, skrob,
itd.). Proizvodnja organskog kukuruza u R. Srbiji je novijeg datuma i jo uvek zauzima male povrine. Ipak,
dobro organizovan sistem organske poljoprivrede moe
obezbediti proizvoau zadovoljavajuu ekonomsku
dobit uz istovremeno ouvanje plodnosti zemljita i
zatitu ivotne sredine.

2. Preduslovi za zasnivanje proizvodnje

Osnovni postulati sistema organske proizvodnje su
upotreba iskljuivo prirodnih inputa, odnosno sprovoenje agrotehnikih mera koje uvaju prirodne resurse i
obogauju biodiverzitet. Da bi otpoeli organsku biljnu
proizvodnju moramo imati na raspolaganju kvalitetno
poljoprivredno zemljite nezagaeno tekim metalima
i pesticidima, pogodne klimatske prilike, mogunost
obezbeivanja prostorne izolacije, dostupnost dovoljnih
koliina kvalitetne vode, izbalansiran razvoj biljne i stoarske proizvodnje, neophodnu mehanizaciju i trite.
Zbog limitiranih imputa u sistemima organske proizvodnje, edukacija, informisanost i kreativnost farmera
dolazi do punog izraaja.
2.1. Ouvanje prirodnog agroekosistema
Bavljanje organskom poljoprivredom danas je kao
bavljenje starim zanatom u novom okruenju, uz primenu novih materijala, znanja i alata. Proizvoai u
organskoj poljoprivredi nauno fundiranim, multifunkcionalnim pristupom streme postizanju visokih prinosa
uz istovremenu brigu o ogranienim prirodnim resursima, smanjenju utroka energije i implementaciji visokih
standarda u zatiti i ouvanju ivotne sredine. Imajui
u vidu tetnost inputa u konvencionalnoj poljoprivredi
(pesticidi, mineralna ubriva, itd.), razraeni su brojni
sistemi koji umanjuju ili potpuno anuliraju negativne
uticaje konvencionalne poljoprivrede. U organskoj pro-

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

izvodnji se koriste obnovljivi izvori energije, odrava
biodiverzitet, uva i obogauje plodnost zemljita i
smanjuju svi oblici zagaenja sa ciljem dobijanja visoko
kvalitetnog proizvoda, namenjenog upotrebi na farmi,
odnosno plasmanu na trite. Organska poljoprivreda
predstavlja visokoorganizovani sistem koji funkcionie
u skladu sa propisanim standardima, koji precizno definiu sve karike proizvodnje uz kontrolu celog procesa
od strane ovlaenih sertifikacionih tela. Kukuruz ima
visoke zahteve prema zemljitu, hranivima i vodi, tim
je i negativni uticaj na resurse i agroekosistem u celini
izraeniji. Ovde posebno treba imati u vidu injenicu
da je konvencionalna proizvodnja kukuruza gotovo
potpuno industrijalizovana i da je primena mineralnih
ubriva, pesticida i energije za sprovoenje neophodnih
agrotehnikih operacija izuzetno visoka.
2.2. Osobine zemljita
Zemljite ima ulogu supstrata koji treba da obezbedi
dobro ukorenjavanje biljaka, akumuliranje odgovarajue koliine vode i u njoj rastvorenih hraniva i nesmetano
snabdevanje biljaka istim tokom vegetacionog perioda.
Kukuruz je bioloki visoko produktivna vrsta, pa su i
zahtevi po pitanju zemljita prilino visoki. Odgovaraju
mu duboka, plodna i rastresita zemljita dobrih fizikih
i hemijskih svojstava. Tekstura zemljita, koja regulie
kapacitet zemljita za vodu i hranjive materije, u velikoj
meri determinie kvalitet zemljita za proizvodnju kukuruza. Peskovita zemljita koja su pogodna sa aspekta primene intenzivnih agrotehnikih mera, pre svega
vode i hranjivih materija, mogu biti problematina u
uslovima sue ili neadekvatne primene hraniva (pre svega azotnih). Sa druge strane, glinovita zemljita imaju
vei kapacitet za vodu, organske materije i nutriente,
ali mogu imati problem sa formiranjem pokorice, drenaom ili aeracijom. Svakako da je najoptimalniji tip
zemljita onaj koji na izbalansirani nain zadovoljava
to vei broj kriterijuma.

Kukuruz najbolje uspeva na zemljitima blago kisele

do blago alkalne reakcije (pH 6.7-7.3). Zemljita koja imaju pH vrednost ispod 5 nisu pogodna za gajenje kukuruza
i potrebno je primeniti mere za ublaavanje kiselosti
(kalcizaciju). Moe se gajiti i na parcelama koje su tokom
letnjih meseci pod uticajem podzemnih voda (na dubini
1.5-2m), ukoliko mu je najvaniji deo korenovog sistema
(na dubini 60-90cm) dobro aerisan. U naim agroekolokim uslovima, najpogodniji tipovi zemljita za gajenje
kukuruza su ernozem, livadska i ritska crnica (lakeg
mehanikog sastava), plodne gajnjae i plodni aluvijumi.
2.3. Karakteristike klime
Zbog veoma irokog dijapazona klimatskih uslova u
kojima se kukuruz moe gajiti, teko je odrediti precizne
klimatske limite uspene proizvodnje. Iako se glavno
proizvodno podruje protee izmeu 30o i 55o, relativno
malo kukuruza se gaji iznad 47o. Glavni limitirajui faktor su niske temperature, odnosno kombinacija niskih
temperatura i duine bezmraznog perioda. Gajenje kukuruza je praktino nemogue u rejonima gde je srednja
letnja temperatura ispod 19oC, odnosno gde prosena
nona temperatura tokom letnjih meseci pada ispod
13 oC. Najznaajnija proizvodnja odvija se u oblastima
gde se izoterme najtoplijeg meseca kreu u intervalu od
21-27oC i bezmrazni period traje 120-180 dana.
Kukuruz je toploljubiva biljna vrsta koja za normalan rast i razvoj zahteva relativno visoke temperature
zemljita i vazduha. Po pitanju temperature, u naoj
zemlji postoje dobri uslovi za proizvodnju kukuruza.
Setva poinje kada se temperatura setvenog sloja na
dubini od 5-7cm ustali na 10-12oC. U najveem broju
godina, setva poinje prve nedelje aprila a zavrava
se krajem aprila.
I po pitanju padavina kukuruz je veoma fleksibilna
biljna vrsta. Gaji se u oblastima gde se prosene godinje koliine padavina kreu u dijapazonu od 250mm
do 5000mm, ali se generalno moe rei da 200 mm

padavina tokom letnjeg perioda predstavlja donji nivo

za rentabilnu proizvodnju u suvom ratarenju. Ovo je
svakako samo orijentaciona vrednost jer pristupanost
vode za biljke zavisi od fiziko-hemijskih svojstava zemljita. Naa zemlja se karakterie kontinentalnom,
semiaridnom klimom, gde koliina padavina esto ne
predstavlja toliki problem koliko nepovoljna distribucija
padavina tokom godine.

3. Izbor i priprema lokacije

Kukuruz najbolje uspeva na rastresitim, dobro propusnim i zemljitima sa dobrim kapacitetom za vodu.
Zemljita tekog mehanikog sastava, zbijena, slabo
aerisana, zaslanjena, preterano vlana kao i zemljita
sa niskom pH vrednou, nisu pogodna za gajenje kukuruza. Ovakva zemljita se odreenim agrotehnikim
merama (duboka obrada, podrivanje, unoenje organske materije ili stajnjaka, ali i gajenje viegodinjih leguminoza npr. lucerke) mogu privesti kulturi.
Pravilna priprema parcele i rotacija useva u sistemima organske poljoprivrede su od sutinskog znaaja,
pogotovo u prvoj godini organske proizvodnje, a kvalitet pripremnog (tranzicionog) perioda od konvencionalne ka organskoj poljoprivredi u velikoj meri odreuje
uspenost organske proizvodnje. Kljuni faktor je kako
obezbediti dovoljno hraniva (pre svega azotnih) neophodnih za narmalan razvoj biljaka. Korienje krmnih leguminoza, posebno viegodinjih znaajno popravlja ne
samo bilans azota u zemljitu, nego i fiziko-hemijska
svojstva zemljita, aeraciju i mikrobioloku aktivnost.
Samo parcele na kojima nema zabranjenih supstanci
(sintetiki pesticidi i vetaka ubriva) u periodu od
najmanje tri godine mogu biti sertifikovane za organsku proizvodnju.
U svakom sluaju, treba izbegavati
parcele na kojima su prisutni agresivni viegodinji korovi, biljne bole-

sti i tetoine kao i preterano suva, odnosno zemljita

tekog mehanikog sastava.

4. Sortiment
Organska proizvodnja zahteva korienje sertifikovanog, organski proizvedenog semena koje nije tretirano
sintetikim preparatima. Korienje genetiki modifikovanih hibrida je strogo zabranjeno. Gajenje hibrida dobro
adaptiranih na specifine uslove lokaliteta predstavlja
jednu od osnovnih pretpostavki uspene proizvodnje.
Za proizvoae organskog kukuruza je posebno vano
da koriste hibride koji su tolerantni na to vei broj abiotikih, odnosno biotikih faktora stresa i da poseduju
dobru adaptabilnost i stabilnost za gajenje u odreenom
rejonu. U tom smislu, dugogodinje iskustvo proizvoaa
moe biti od velike koristi, a hibridi stvoreni u okruenju (hibridi domaih oplemenjivakih kua) pogodan
sortiment za organsku proizvodnju kukuruza. Institut
za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada raspolae irokom paletom hibrida razliitih duina vegetacije, odlinih agronomskih svojstava, izuzetne adaptabilnosti i
stabilnosti prinosa i visoke tolerantnosti prema stresnim
faktorima. Za organsku proizvodnju kukuruza, preporuujemo hibride razliite duine vegetacije i razliitih proizvodnih karakteristika: NS300, NS3014, NS444, NS4023,
NS4030, NS4051, NS5043, NS5051, NS640, NS6010,
NS6030, NS6102 i NS7020, Tisa, NS609b i NS620k.

5. Agrotehnike mere
Agrotehnike mere predstavljaju niz tehniko-tehnolokih operacija koje je neophodno sprovesti u cilju
postizanja zadovoljavajuih prinosa. One su neodvojivi
deo tehnolokog procesa, planiraju se ne samo za odreeni rejon, tip zemljita ili parcelu, nego i za svaki pojedinani hibrid. Pravilna primena agrotehnikih mera u
istoj meri doprinosi uspenosti proizvodnje kao i hibrid.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

5.1. Plodored
Plodored se smatra jednom od najznaajnijih pojedinanih procedura u organskoj proizvodnji. Podrazumeva smenu (rotaciju) biljnih vrsta na istoj parceli kojom
se na efikasan i izbalansiran nain koriste proizvodni
potencijali zemljita, popravljaju fiziko-hemijska svojstva i poveava sadraj organske materije u zemljitu.
Rotacija useva treba da obezbedi smanjenje brojnosti
korova, poveanje koliine mineralizovanog azota u
zemljitu, redukciju pojave bolesti i tetnih insekata
eliminacijom biljki domaina i prekidanjem ivotnog
ciklusa tetoina. Ne postoji univerzalna preporuka za
rotaciju useva, ali se kao generalna preporuka sugeriu
usevi koji ukljuuju trave, leguminoze, pokrovne useve,
zelenino ubrenje i glavne useve. Za kratke rotacije (2-3
godine) uzorci zemljita za analizu treba da se uzimaju
jednom po rotaciji. Za due rotacije, uzorke zemljita
treba uzimati svake 2-3 godine, ali po mogunosti pre
setve glavne kulture. Korienje krmnih leguminoza
u plodoredu je kljuni faktor snabdevanja organskih
sistema azotom. Kao primer, moe se navesti tropoljni
plodored penice, crvene deteline i kukuruza. Penica
i leguminoza obezbeuju kontinuirano pokrivanje zemljita, prekid ivotnog ciklusa veeg broja tetoina,
redukciju pojave korova i poveanje koliine pristupanog azota. Ukoliko se leguminoza gaji dve godine,
obezbeuje se vea koliina azota u zemljitu kao i dui
period izmeu dve setve kukuruza, to je sa aspekta
prevencije pojave bolesti i tetoina poeljno. Dobro
zasnovano lucerite, koje se na jednoj parceli gaji dve
ili vie godina, predstavlja izvor rezidualnog, bioloki
fiksiranog azota ne samo za kukuruz nego i druge neleguminozne kulture.
Osim glavnih useva, gajenje pokrovnih useva je
jedna od vanih mera za poboljanje proizvodnih karakteristika zemljita i kontrolu tetnih organizama u
organskoj poljoprivredi. Leguminozni pokrovni usevi
mogu obezbediti znaajne koliine azota, dok neki

drugi utiu na smanjenje zakorovljenosti, poveanje

sadraja organske materije u zemljitu, popravku strukture, dinamiku hranjivih materija, spreavanje erozije i
obezbeenje konzervacije vode u zemljitu. Osim toga,
uoen je pozitivan efekat pokrovnih useva na redukciju
brojnosti tetnih insekata preko obezbeivanja stanita
za mnoge korisne organizme koji su prirodni neprijatelji
ili predatori tetnih insekata.
Vei broj biljnih vrsta moe posluiti kao pokrovni
usev. U zavisnosti od vremena kada treba da bude na
parceli i tehniko-tenholokih mogunosti farme, kao
zimski pokrovni usevi mogu se koristiti bela detelina,
ljulj, ra i crvena detelina, a kao letnji heljda, proso,
sirak, sudanska trava i stoni graak. Godinji pokrovni
usevi se planiraju i organizuju u zavisnosti od potreba i stanja konkretne parcele sa prevashodnim ciljem
obnavljanja fertilnosti, sadraja organske materije i
fizikih svojstava zemljita. Pri zasnivanju pokrovnih
useva mora se voditi rauna o nainu setve, vremenskim uslovima, temperaturi i vlanosti zemljita, vigoru
i arhitekturi pokrovnog useva, tolerantnosti istog prema
ekstremnim uslovima spoljanje sredine, utroku energije i radne snage, i svakako o ekonomskoj isplativosti.
5.2. Proizvodni sistemi
U zavisnosti od upotrebe, odnosno svrhe gajenja,
moemo razlikovati nekoliko tipova proizvodnje kukuruza. Glavne karakteristike svih su manje vie iste, dok
se razlike odnose uglavnom na tip hibrida i odreene
specifinosti tehnolokih procesa.
Kukuruz standardnog kvaliteta zrna predstavlja jednu od glavnih komponenti stone hrane. Znaajnu
primenu ima i u industrijskoj preradi za dobijanje velikog broja prehrambenih i industrijskih proizvoda. Zbog
produkcije velike koliine organske materije, veliki je
potroa hraniva iz zemljita.
Pravilnim plodoredom u kojem kukuruz dolazi posle
leguminoza, obezbeuje se azot neophodan za uspenu

Foto: Dr Goran Bekavac

i ekonomski isplativu proizvodnju. Ishrana biljaka se

mora planirati i sprovoditi u skladu sa potrebama biljaka
i stanjem hraniva u zemljitu. Setvi kukuruza u naem
agroekolokom podruju treba pristupiti kada se temperatura setvenog sloja ustali na 10-12oC. Dubinu setve
treba podesiti u zavisnosti od tipa i mehanikog sastava
zemljita. Razmak izmeu redova je 70cm, mada se
u praksi sree i mehanizacija podeena na 75cm. Sa
odreivenjem gustine useva treba biti paljiv, pogotovo
u semiaridnim rejonima. Ukoliko je nedostatak vode
izraeniji, neophodno je korigovati (redukovati) broj biljaka po jedinici povrine. Tokom vegetacije preporuuje
se meuredna kultivacija kojom se ne samo redukuje
brojnost korova u meurednom prostoru, nego vri i
aeracija povrinskog sloja zemljita na ega kukuruz
veoma pozitivno reaguje. Berba se moe obavljati mehanizovano (kombajnima kao berba u zrnu ili beraima
kukuruza kao berba u klipu) i runo. Kukuruz (zrno ili celi
klipovi) se skladiti u ist, suv, dobro provetren prostor
koji obezbeuje dobro uvanje tokom dueg vremenskog perioda. U sluaju mehanizovane berbe, kombajni
i prevozna sredstva moraju biti potpuno isti kako bi se
izbegla eventualna kontaminacija organskog kukuruza
konvenconalnim.
eerac

Kukuruz eerac je toploljubiva biljna vrsta koja ne

tolerie niske temperature - mraz u bilo kojoj fazi rasta
i razvia moe ozbiljno otetiti biljke. Ukoliko su temperature zemljita niske, seme kukuruza eerca nee

klijati. Takoe, ukoliko je zemljite prevlaeno moe doi

do propadanja semena pre nego to temperature zemljita postanu optimalne za klijanje. Kukuruz eerac
je stranooplodna vrsta koja se oprauje vetrom, pa se za
normalnu oplodnju mora sejati u bloku od najmanje 4
reda. Ukrta se sa drugim tipovima kukuruza (kukuruz
standardnog kvaliteta zrna, kokiar, beli, ...) zbog ega
treba izbegavati setvu eerca u neposrednoj blizini
drugih useva kukuruza.
Za proizvodnju eerca visokog kvaliteta, neophodno je obezbediti prostornu izolaciju od min. 200m ili
vremensku izolaciju od 2-3 nedelje kako ne bi dolo
do poklapanja generativnih faza (polinacija i svilanje).
eercu najvie odgovaraju topla, dobro aerisana,
vodopropusna zemljia sa pH 6,5-7. Teka i zemljita
sklona pojavi vodoleaja treba izbegavati, dok se suva
i peskovita mogu koristiti samo ukoliko je obezbeeno
navodnjavanje. Zbog sitnog, smeuranog zrna sa manje
skroba, kod eerca su izraeniji problemi sa klijanjem
i nicanjem. Na teim tipovima zemljita, seje se na 22.5cm a na lakim na 3.5-4 cm dubine.
Kontrola korova je jedan od najveih izazova u proizvodnji eerca. Pre setve, zemljite treba obraivati
nekoliko puta kako bi se isprovociralo nicanje korova.
Poslednja obrada zemljita treba ba bude predsetvena
priprema. Nakon nicanja, usev treba kultivirati vie
puta sa to uom zatitnom zonom vodei rauna da
se koren biljaka ne povreuje. Osim toga, suzbijanje
tek poniklih korova moe se vriti plamenom (Flame
weeding). Kontrola insekata i bolesti u proizvodnji
organskog eerca se bazira na prevenciji. Cilj je izgraditi izbalansiran, zdrav sistem u kojem e biljke imati
optimalne uslove za razvoj, a zemljite biti u dobrom
stanju u kojem se brojnost tetnih organizama kree u
prihvatljivim granicama.
Biljke zahtevaju kontuinuirano snabdevanje vodom
pogotovo u periodu pred svilanje i tokom nalivanja zrna.
Raspoloivost hranjivih materija i vode u ovom periodu

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

u znaajnoj meri determinie visinu i kvalitet prinosa.
Mnogi hibridi eerca pokazuju sklonost ka formiranju
zaperaka. Zaperke ne treba uklanjati jer ova mera ne
poveava prinos, kvalitet ili veliinu klipa. Istovremeno,
uklanjanjem zaperaka dolazi do mehanike povrede
biljnog tkiva to predstavlja otvorena vrata za brojne
patogene.
U optimalnim uslovima gajenja, svaka biljka donese
barem jedan primarni klip koji treba ubrati u tehnolokoj zrelosti (svila je suva, braon boje). Ovaj momenat
nastupa 17-18 dana posle svilanja u toplim i 22-24 dana
nakon svilanja u neto hladnijim uslovima. Ovo je faza
mlene zrelosti kada je sadraj vode u zrnu ak 70-80%.
Zrna treba da budu dobro nalivena i da isputaju mlenu
tenost na pritisak noktom. Ova faza traje svega 4-5
dana, to znai da se strogo mora voditi rauna o momentu berbe kako ne bi dolo do gubljenja tehnolokog
kvaliteta. eerac je najbolje brati rano ujutro a klipove
odmah smestiti u hladnjae i uvati na temperaturi od
0-4oC.
Kokiar

Kukuruz kokiar se u nekim delovima sveta gaji ve

hiljadama godina. Po pitanju oblika zrna razlikujemo
biserac i pririnani, dok se po pitanju boje razlikuju kokiari utog, crvenog, plavog, roze i viebojnog zrna.
Gaji se zbog ukusne i nutritivno visoko vredne kokice,
iji kvalitet zavisi od uslova tokom vegetacije, kvaliteta berbe i skladitenja zrna. Agrotehnike mere tokom
vegetacije se u sutini ne razlikuju u odnosu na kukuruz
standardnog kvaliteta zrna. Ipak, posebnu panju treba posvetiti obezbeenosti biljaka vodom, hranjivim
materijama i borbi protiv korova. Stres prouzrokovan
nedostatkom vlage, moe znaajno smanjiti prinos i
kvalitet zrna.
Berba i skladitenje zrna kokiara predstavljaju kritine operacije po pitanju tehnolokog kvaliteta zrna.
Ukoliko uslovi dozvoljavaju, berbu treba organizovati

10

Foto: Dipl. In Goran Muli

tako da zrno na klipu ima to dui period prirodnog

suenja na biljci. U momentu berbe, zrna treba da budu
tvrda, a komuina potpuno suva. Idealna vlaga uskladitenog zrna se kree u intervalu od 13-14%. Jednom
nedeljno, teba okruniti manju koliinu zrna i proveriti
kokiavost. Ukoliko ove probe pokau dobre rezultate
(dobra kokiavost, izgled i ukus kokica) moe se pristupiti krunjenju kompletne koliine. Zrno se uva u
hermetiki zatvorenim posudama (kontejnerima). Ukoliko je zrno uskladiteno kako treba i sa odgovarajuom
vlagom, zadrava kokiavost nekoliko godina. Ukoliko
se uva u klipu, temperatura skladitenja treba da bude
oko 0oC, a skladite isto i zatieno od glodara. Ukoliko
uskladiteno zrno izgubi kokiavost, mogue je da je
previe suvo. U tom sluaju moe se dodati jedna supena
kaika vode na 1l zrna i meati dok zrno ne upije vodu.
Posudu dobro zatvoriti i posle 3-4 dana ponovo proveriti kokiavost. Ukoliko se ne postigne zadovoljavajua
kokiavost, procedura se moe ponoviti.
Beli kukuruz

Kukuruz belog zrna predstavlja osnovnu hranu humane populacije u mnogim zemljama sveta. Iz zrna
belog kukuruza se dobija vrlo fini skrob, a klica mu je
duplo vea sa veim sadrajem ulja nego kod kukuruza
standardnog kvaliteta zrna. Najeu upotrebu nalazi
u industriji hrane (kao osnovna sirovina suve meljave),
skroba i papira. Neizostavan je i u brojnim proizvodima nacionale kuhinje. Jedan od najznaajnijih faktora
ove proizvodnje je hibrid. Osim tolerantnosti prema

prouzrokovaima trulei klipa, po duini vegetacije

mora odgovarati rejonu (lokalitetu) gde e se zasnovati proizvodnja. U cilju odravanja identiteta hibrida
i svoenja potencijalne kontaminacije na tehnoloki
prihvatljivu meru, neophodno je obezbediti najmanje
200m prostorne izolacije od parcela na kojima se gaji
kukuruz utog zrna. Klipovi treba da budu dobro obavijeni komuinom kako bi se smanjila oteenja zrna od
insekata i ptica. Berbu treba obaviti kada je vlanost
zrna ispod 20%, a nakon berbe, zrno dosuiti na vlagu
ispod 14%. Dosuivanje vriti paljivo da ne bi dolo do
pucanja perikarpa.
Visokouljani kukuruz

Glavna karakteristika visokouljanog kukuruza je vei

sadraj ulja u zrnu u odnosu na kukuruz standardnog
kvaliteta. Kako je veina ulja u zrnu kukuruza smetena
u klici, jasno je da ovakvi hibridi imaju veu klicu. Treba
istai i injenicu da klica kukuruza sadri i proteine, pa
visokouljani hibridi poseduju i neto vii sadraj proteina. Sadraj ulja visokouljanih hibrida varira u zavisnosti
od hibrida, tipa zemljita i uslova gajenja. Dok kukuruz
standardnog kvaliteta zrna sadri 4-5% ulja, visokouljani sadri 7-10%. Ulje je 2.25 puta vee energetske
vrednosti od ugljenih hidrata, bioloki visokovredno,
bogato vitaminom E, pa je visokouljani kukuruz poeljna
komponenta u ishrani domaih ivotinja. Tehnologija
proizvodnje visokouljanog kukuruza je identina proizvodnji kukuruza standardnog kvaliteta zrna. Najznaajnije su razlike u sortimentu.
Silani kukuruz

Proizvodnja ovog kukuruza je relativno jednostavna

i gotovo potpuno mehanizovana. Panju treba obratiti
na dobijanje zdravih, dobro razvijenih biljaka, ishranu
biljaka tokom vegetacije, etvu i siliranje biljne mase.
Kako se silanim kukuruzom iznosi velika koliina hraniva, ubrenje treba vriti u skladu sa hemijskom ana-

lizom zemljita (pri slanju uzoraka zemljita na analizu

naglasiti da se planira gajenje silanog kukuruza). Pri
izboru hibrida voditi rauna ne samo o prinosu nego i
kvalitetu biljne mase. Birati hibride dobre adaptabilnosti i stabilnosti prinosa. Mora se voditi rauna o gustini
useva, i pri setvi poveati broj isejanih zrna za 15-20%
u odnosu na sklop kada se kukuruz gaji za zrno. Silani
kukuruz treba kositi na visini od 15cm u fazi mlenovotane zrelosti kada se u celoj biljci sadraj suve materije kree od 28-35%. Na ovaj nain se obezbeuje
najvie hranjivih materija po jedinici povrine. Nisku
kosidbu treba izbegavati jer se tako unose neistoe i
poveava udeo grubih materija to negativno utie na
kvalitet silae.
5.3. Obrada zemljita i nega useva
Osnovna obrada zemljita zavisi od preduseva
iza ozimih preduseva vri se ljutenje strnjita odmah
nakon etve a zatim oranje u jesen. Kod kasnih preduseva vri se usitnjavanje etvenih ostataka i oranje na
planiranu dubinu. Prilikom obrade treba imati u vidu
fizika svojstva zemljita i vremenske prilike, pre svega
koliinu padavina. Vei broj autora smatra da na dobrim
zemljitima oranje treba vriti na 25cm dubine, dok se
na teim zemljitima preporuuje dublja, kombinovana
obrada plugom do 35cm, odnosno podrivaem do 50cm.
Predsetvenom pripremom treba obezbediti optimalne uslove za setvu, klijanje i nicanje, i istovremeno
unitavanje tek poniklih korova. Ovom operacijom treba
stvoriti zbijeniji sloj zemljita dubine 5-6cm ispod zone
setve. Ovaj sloj treba da obezbedi dobro prijanjanje semena na estice zemljita, nesmetano snabdevanje semena kapilarnom vodom i dobro ukorenjavanje biljaka.
Istovremeno, predsetvenom pripremom treba formirati rastresiti sloj zemljita iznad zone semena debljine
4-6cm koji treba da obezbedi to lake nicanje mlade
biljke, bre poniranje padavina u dublje slojeve, ali i da
predupredi formiranje pokorice.

11

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

Gustina setve zavisi pre svega od duine vegetacije
hibrida, ali i plodnosti zemljita, odnosno rezervi vlage
u zemljitu. Ukoliko su rezerve zimske vlage male, neophodno je smanjiti gustinu setve. Hibridi krae vegetacije
se seju na vee gustine (manje rastojanje izmeu biljaka
u redu), a hibridi due vegetacije na manje gustine. Na
svakom pakovanju semena NS hibrida kukuruza nalazi
se preporuka gustine setve, u skladu sa uslovima proizvodnje. Na teim tipovima zemljita, kukuruz se seje na
5cm a na lakim na 7cm dubine. Optimalni rok za setvu
kukuruza u naoj zemlji je mesec april. Ipak, imajui
u vidu da se u organskoj proizvodnji seje netretirano
seme, preporuuje se setva od sredine do kraja aprila. U
ovom periodu vie su temperature vazduha i zemljita,
klijanje i nicanje je intenzivnije, to znaajno smanjuje
rizik od propadanja semena ili klijanaca.
U uslovima intenzivnih padavina i preteranog vlaenja zemljita, pogotovo kod jako usitnjenog povrinskog
sloja, moe doi do formiranja pokorice koja ometa,
ili onemoguava normalno nicanje biljaka. U takvim
sluajevima, pokoricu treba razbijati jeastim valjcima
ili rotacionim kopaicama.
Najee koriena mera nege nakon nicanja biljaka
je meuredna kultivacija. Izvodi se nekoliko puta u toku
vegetacije (najee 2-3) u zavisnosti od pojave korova i
pokorice. Prvo kultiviranje se moe izvesti kada kukuruz
ima 3-5 listova, a svako sledee u zavisnosti od potrebe.
5.4. Ishrana biljaka
U poreenju sa drugim kulturama, kukuruz ima
umerene do izraene zahteve prema veini hraniva. Kao
i ostale vie biljke, za normalan rast i razvoj neophodno
mu je najmanje 13 hranljivih elemenata iz zemljita,
dok se ugljenikom, vodonikom i kiseonikom snabdeva
iz vazduha i vode. Meu 13 najznaajnijih, N, P i K troi
u najveim koliinama pa se esto nazivaju i glavni,
odnosno primarni nutrienti. Sledea tri elementa, Ca,
Mg i S usvaja u znaajnim koliinama pa ih nazivamo

12

sekundarnim nutrientima. Ostale hranjive elemente

(Fe, Mn, Zn, Cu, B, Mo i Cl) usvaja u malim koliinama
zbog ega se nazivaju mikronutrientima. Mnogi faktori,
kao to su ukupna snabdevenost hranivima, vlanost,
aeracija, temperatura i fiziko-hemijska svojstva zemljita, utiu na dostupnost i usvajanje hranjivih materija.
Sa prinosom zrna od 10t/ha, iznese se oko 180kg N,
80-90kg P2O5 i 100-120 kg K2O, od ega se 70% azota
i fosfora kao i 30% kalijuma nalaze u zrnu a ostatak u
vegetativnim delovima biljke. Zbog tih razloga, snabdevanje kukuruza hranjivim materijama, posebno azotom
predstavlja jedan od glavnih izazova organske poljoprivrede. Kako u organskoj proizvodnji nisu dozvoljena
sintetika mineralna ubriva, ubrenje stajnjakom,
osokom, kompostom, zeleninim ubrenjem i prirodnim organsko-biolokim ubrivima predstavlja osnovu
ishrane biljaka. Osim uloge u ishrani biljaka, ova ubriva, pogotovo stajnjak, pozitivno deluju na popravku
strukture i fiziko-hemijskih svojstava zemljita, to je
posebno znaajno na zemljitima nepovoljnog mehanikog sastava. Vano je istai da i ova ubriva moraju
biti poreklom iz organske proizvodnje. Dozvoljeno je
korienje i nekih mineralnih izvora azota (npr. NaNO3),
ali u ogranienoj koliini od max. 20% od ukupnih
potreba za azotom. Ostale hranjive materije (P,K,Ca,
Mg, S, Cu, Mn, Zn,...) mogu se obezbediti dodavanjem
krea, nusproduktima biljne i stoarske proizvodnje ili
dozvoljenim mineralnim inputima. Pri koncipiranju najefikasnijeg sistema ubrenja treba imati u vidu potrebe
biljaka za hranivima ali i injenicu da su neka organska
ubriva spora te da dostupnost hranjivih elemenata
zavisi od bioloke aktivnosti zemljinih mikroorganizama. Pri bilansiranju
azota u zemljitu, moraju
se uzeti u obzir i koliine
azota koje se dobijaju kroz
PK
zelenino ubrenje.

5.5. Navodnjavanje
Kukuruz ima dug period vegetacije, obrazuje veliku
vegetativnu masu, proizvodi visoke prinose zrna i u skladu s tim ima visoke zahteve za vodom. Potrebne koliine
padavina za zadovoljenje potencijalne evapotranspiracije u naim uslovima se kreu od 425-480mm. Na
potronju vode utiu relativna vlanost i temperatura
vazduha, karakteristike zemljita i specifinost hibrida
koji se gaji. Najvee potrebe za vodom su tokom jula, a
najnie tokom aprila, odnosno septembra. Agroekoloki
uslovi nae zemlje su generalno povoljni za gajenje kukuruza, ali je glavni limitirajui faktor visoke proizvodnje nedovoljna koliina i nepovoljan raspored padavina.
Iz tih razloga, kukuruz bi trebalo navodnjavati pre nego
to zemljite postane toliko suvo da limitira normalno
usvajanje vode od strane biljaka, odnosno pre nego to
nastupi vodni deficit. Kritina faza po pitanju zahteva
kukuruza za vodom je jedna nedelja pre polinacije (metlanje-svilanje) i dve nedelje nakon polinacije. U naoj
zemlji, ova faza se kod najveeg broja hibrida, ak i u
proseno sunim godinama, podudara sa poetkom najsuvljeg i najtoplijeg perioda. Ukoliko doe do isuivanja
zemljita, kukuruz smanjuje fotosintetsku aktivnost to
dovodi do gubitka prinosa. Efekat navodnjavanja zavisi
od vremenskih prilika, vodnog deficita, karakteristika
zemljita, njegove predzalivne vlanosti i genotipa,
odnosno hibrida. Za utvrivanje vremena kada treba
poeti navodnjavanje, najpraktinije je koristiti ureaje
za direktno odreivanje sadraja vlage u zemljitu.

6. Bolesti, tetoine,
korovi i mere zatite
Kukuruz je podloan napadu veeg broja prouzrokovaa bolesti. Uprkos gotovo redovnom prisustvu patogena na kukuruzu, retko se deava da prouzrokuju
ekonomski znaajnije tete. U poslednjih dvadesetak
godina gaje se hibridi sa visokim nivoom tolerantnosti

prema prouzrokovaima bolesti, pa su i gubici prinosa

i kvaliteta relativno mali. Kukuruz oteuje i veliki broj
insekata. Iako s vremena na vreme moe doi do prenamnoenja pojedinih vrsta, tete koje priinjavaju su jo
uvek u okvirima koji ne zahtevaju posebne mere borbe.
Korovi predstavljaju najvei problem u proizvodnji kukuruza, pa se u konvencionalnoj proizvodnji hemijska
zatita gotovo redovno primenjuje. Od korovskih vrsta najznaajnije su divlji sirak, poponac, pepeljuga,
palamida i ambrozija. Kao osnovna mera borbe protiv
korova u organskoj poljoprivredi, istie se efikasnost
suzbijanja viegodinjih korova u tranzicionom periodu,
a zatim primena razliitih mera od kojih su najznaajnije
pravilna obrada zemljita i plodored.
Generalno govorei, mere zatite organskog kukuruza predstavljaju kombinaciju bioloko - tehnolokih
mera i sredstava za zatitu bilja koja su dozvoljena u
organskoj proizvodnji. Podrazumevaju paljivo praenje pojave tetnih organizama i primenu odreenih
postupaka kojima se brojnost istih odrava na nivou
ispod ekonomskog praga tetnosti. Prednost se daje
prirodnoj regulaciji brojnosti tetoina, patogena i
korova, korienju tolerantnih genotipova uz razumnu upotrebu dozvoljenih sredstava, zadovoljavajui
pri tome ekonomske, ekoloke i toksikoloke uslove.
Agrotehnike mere su od posebnog znaaja za dobijanje
zdravih, dobro razvijenih biljaka kukuruza, sposobnih
da izdre napad tetnih organizama. Od agrotehnikih
mera, rotacija useva se istie kao najefikasnija, esto i
najjeftinija mera (primer kukuruzne zlatice).
6.1. Bolesti
Kontrola bolesti u organskoj proizvodnji kukuruza se
bazira na pravilnom plodoredu, izbalansiranoj ishrani
biljaka, blagovremenoj primeni agrotehnikih mera
tokom vegetacije, upotrebi zdravog semena za setvu i
izboru tolerantnih hibrida. Seme je prva karika u proizvodnji kukuruza, a kako se u organskoj proizvodnji ne

13

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

koriste sintetika zatitna sredstva, ouvanje zdravlja i
proizvodne funkcije semena su od prioritetnog znaaja.
Najveu opasnost za seme predstavljaju gljive. Parazitne
i saprofitne gljive po brojnosti, raznovrsnosti i tetama
koje prouzrokuju na semenu i klijancima daleko nadmauju druge parazitne organizme. Intenzitet zaraze
semena i klijanaca zavisi od vrste, brojnosti, patogenosti
gljive i klimatskih uslova, pre svega vlanosti i temperature zemljita. Prema izgledu neisklijalih zrna, obolelih
klijanaca i biljaka, razlikujemo plesnivost semena, trule
skuteluma i pale klijanaca.
Plesnivost semena se javlja nakon setve, kada
seme iz bilo kojih razloga sporo klija i nie. ee se
javlja na teim i nedovoljno zagrejanim zemljitima
(temperature setvenog sloja ispod 10oC). Prouzrokovai plesnivosti semena mogu pripadati raznim rodovima, a u naim uslovima najei su Penicillium spp.,
Aspergilus spp. i Fusarium spp. O kojoj gljivi je re, sa
prilino pouzdanosti se moe zakljuiti na osnovu boje
micelije koja prekriva zrno. Gljive iz roda Penicillium
obrazuju plesan sive do sivozelenkaste boje; Aspergillus mrke do mrkosive, a Fusarium svetloljubiaste do
crvenkaste boje. Plesnivost na zrnu retko prouzrokuje
samo jedna vrsta gljiva, nego su to uglavnom meane
infekcije veeg broja patogena. U toplim, dobro aerisanim zemljitima plesnivost semena se retko javlja. Pravilnim agrotehnikim merama i korienjem
kvalitetnog semena, opasnost od plesnivosti se moe
znaajno smanjiti.
Trule skuteluma moe biti razlog slabog i sporog
nicanja. Simptomi bolesti se mogu utvrditi kada je klica
1-2 cm duine. Korenov sistem je redukovan, a razvoj
biljke usporen. U kasnijim fazama ovakve biljke su osetljivije na prouzrokovae trulei stabla i neotporne na
visoke temperature. Ovaj tip trulei se esto javlja na
nedozrelom semenu kukuruza koje ima dobru klijavost,
ali slabu energiju klijanja. Loa manipulacija semenskim materijalom nakon berbe, loe vremenske prilike i

14

nekvalitetno suenje znaajno poveavaju potencijalne

probleme vezane za trule skuteluma.
Pale klijanaca se razvija u zemljitu, pre izbijanja klijanaca na povrinu. Manifestuje se poleganjem, topljenjem i propadanjem tek izniklih biljaka.
Na korenu ovakvih biljaka se formiraju vodenaste pege
koje prstenasto obuhvataju koren i stabaoce i kasnije
nekrotiraju. Bolest se javlja kada temperatura zemljita pree 15oC jer su tada parazitske vrste aktivnije
pa bre ostvaruju infekciju semena i klijanaca. Seme
moe biti zaraeno u setvi, klijanju i nicanju, u mlenoj
zrelosti na stablu ili u skladitu. Klipovi semenskog
kukuruza u kojima se micelija patogena nalazi izmeu
redova pri osnovi zrna predstavljaju najveu opasnost
jer se zaraza teko primeuje i takvi klipovi mogu ui
u proces dorade. Posledice palei klijanaca mogu biti
velike, a u najteim sluajevima takvi usevi se moraju
presejavati.
U cilju predupreenja ovih problema, neophodno
je primeniti odgovarajue agrotehnike mere koje e
obezbediti optimalne uslove za klijanje, nicanje, rast
i razvoj kukuruza. Panju treba posvetiti izboru zemljita, primeni odgovarajueg plodoreda, kvalitetnoj
obradi zemljita, optimalnom vremenu i dubini setve. Tokom vegetacije mogu se javiti bolesti lista, ali
one u naoj zemlji najee ne priinjavaju ekonomski
znaajne tete. Najznaajnija je Siva pegavost lista

Siva pegavost lista / Foto: Dr Boana Purar

(Exserohilum turcicum). Bolest je gotovo potpuno stavljena pod kontrolu uvoenjem novih, otpornih hibrida. Manifestuje se pojavom sivih, izduenih, eliptinih
pega oivienih tamnosmeim rubom. Infekcija poinje
od donjih listova formiranjem pega koje se prostiru
paralelno sa nervaturom. U uslovima jae zaraze dolazi do spajanja pega i suenja itavih listova. Toplo i
vlano leto pogoduje razvoju bolesti. Najpouzdanija
mera borbe je gajenje otpornih genotipova.
Mehurasta gar (Ustilago maydis) je gotovo redovno
prisutna na poljima kukuruza u naoj zemlji. Javlja se na
svim nadzemnim delovima biljaka u vidu mehurastih
izraslina, guka ili tumora, koji predstavljaju meavinu
gljive i zaraernog tkiva kukuruza. Tumori su u poetku
vrsti, glatki, srebrnastobele boje. Dozrevanjem tumora
dolazi do pucanja opne i ispadanja crne prane mase.
Iako se teko moe nai jasna veza izmeu agroekolokih uslova i pojave bolesti, veina autora smatra da se
bolest ee javlja u sunim nego u vlanim godinama
i u suvom ratarenju nego u navodnjavanju. Slabljenje
turgora, slabo pokrivanje klipa komuinom, oteenja
od ptica, grada ili prilikom meuredne kultivacije, doprinose pojavi bolesti. tetnost mehuraste gari zavisi
od mesta stvaranja tumorastih izraslina, njihovog broja
i veliine. Zaraze na klipu prouzrokuju najvee tete.
Presudan faktor za pojavu bolesti je poklapanje osetljive
fenofaze razvoja biljaka i povoljnih uslova za ostvarivanje infekcije. Gajenje tolerantnih hibrida predstavlja
najpouzdaniji nain za prevenciju pojave bolesti.

Razni tipovi trulei korena i prizemnog dela stabla mogu prouzrokovati znaajne gubitke prinosa. Gubici
nastaju kada klipovi polomljenih ili poleglih biljaka ostaju neobrani, odnosno kada zbog dodira sa zemljitem
pone proces truljenja. I dok bolesti lista prouzrokuje
uglavnom jedan parazit, trule korena i prizemnog dela
stabla uglavnom prouzrokuje vei broj patogena. Gljive
iz roda Fusarium su najei prouzrokovai trulei korena
i stabla. tetnost vrsta iz roda Fusarium je viestruka.
Pored direktnih teta koje se ogledaju u smanjenju
kvaliteta i prinosa, indirektnih u smislu oteane berbe,
ove gljive stvaraju vei broj veoma opasnih mikotoksina.
Osim trulei korena i stabla, Fusarium vrste predstavljaju
najznaajnie prouzrokovae plesnivosti klipa i zrna. Kao
prouzrokovae plesnivosti klipa i zrna treba spomenuti
Aspergilus, Penicilium, Botritis, Alternaria i druge.
Tokom skladitenja najvee probleme priinjavaju
gljive iz roda Fusarium i Aspergillus a manje Penicillium
i Mucor. Plesnivost klipa/zrna se moe javiti krajem
vegetacije, ali i tokom uvanja na uskladitenom kukuruzu. esto su u pitanju meane infekcije nekoliko
gljiva. Fusarium graminearum obino naseljava vrh ili
osnovu klipa. U uslovima jae zaraze moe biti zahvaen
ceo klip, a ruiastobela micelija esto slepljuje komuinu za klip. Ovom gljivom zrno moe biti kontaminirano
u polju bez vidljivih znakova zaraze. Infekcija klipa se
deava posle svilanja kukuruza, a razvoju gljive pogoduju prohladno i vlano vreme. Plesnivost se dalje razvija u
povoljnim uslovima temperature i vlanosti u ardacima
ili skladitima.
Fusarium spp. na klipu /
Foto: Dr Boana Purar

Mehurasta gar kukuruza / Foto: Dr Boana Purar

Fusarium moniliforme i Fusarium subglutinans

se javljaju na pojedinanim zrnima ili manjim grupama
zrna oteenih napadom kukuznog plamenca obrazuju-

15

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

16

17

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

i branastu, beliasto krem navlaku. Sua tokom juna
i jula, sa eim padavinama u avgustu i septembru
pogoduju razvoju infekcije. Prisustvo Fusarium vrsta
na zrnu kukuruza predstavlja veliku opasnost kako zbog
kvarenja kvaliteta tako i zbog brojih mikotoksina koje
gljive iz ovog roda stvaraju. Aspergillus flavus je najznaajniji patogen iz roda Aspergillus. Poetni simptomi
zaraze ovom gljivom su esto slabo vidljivi. Infekcija
u polju se deava preko svile ili oteenja na klipu. Za
ostvarivanje infekcije neophodna je visoka relativna
vlanost vazduha, a infekciji su znatno podloniji usevi
izloeni stresu, pogotovo sui. Visoka vlanost i temperatura vazduha na klipu koji se uva u neuslovnim
prostorijama pogoduju irenju infekcije. Gljiva stvara
izuzetno opasan mikotoksin - aflatoksin. Agrotehnike
mere koje smanjuju izloenost biljaka stresu mogu u
znaajnoj meri smanjiti verovatnou infekcije ovim
patogenom. Najpouzdanija mera borbe je gajenje
tolerantnih hibrida. Hibridi NS3014, NS4030, NS5051,
NS640, NS6030, NS7020 i mnogi drugi, poseduju visok
nivo toleantnosti na prouzrokovae bolesti kukuruza. Za
detaljnije informacije, obratiti se Institutu za ratarstvo
i povrtarstvo, Novi Sad.
6.2. tetoine
Kukuruz je najosetljiviji na insekte u ranim fazama
rasta i razvia (bubrenje, klijanje i nicanje). U ovim fazama insekti lako mogu unititi zrno i klicu ili otetiti ponik
toliko da se formira slaba, nedovoljno produktivna biljka. Brzo klijanje i nicanje skrauje vreme prolaska biljke
kroz najosetljiviju fazu (od klijanja do faze 6 listova)
po pitanju oteenja od insekata, ali i konkurentnosti
prema korovima. Kvalitetnom pripremom zemljita, setvom na preporuenu dubinu i pravilnim izborom hibrida, mogue je smanjiti ove gubitke. U svakom sluaju,
treba izbegavati parcele na kojima je detektovana vea
brojnost tetnih insekata, pogotovo ako ne raspolaemo
dovoljno efikasnim sredstvima za svoenje brojnosti

18

istih na tehnoloki prihvatljivu meru. Hibridi kukuruza se razlikuju u pogledu tolerantnosti (atraktivnosti)
prema nekim insektima. Tako se na NS300, NS4030,
NS4051, NS6010 i NS6102, gotovo redovno javlja slabiji
napad kukuruznog plamenca. Viegodinje iskustvo u
gajenju odreenih hibrida i paljivo praenje brojnosti
insekata, moe biti od velike koristi u borbi protiv tetoina u organskom kukuruzu.
Nivo gubitka prinosa zbog napada insekata koji se
moe tolerisati bez znaajnijih ekonomskih posledica,
zavisi od ostvarene gustine useva na poetku vegetacije.
Zbog toga se mora imati u vidu i planirani gubitak sklopa. U najveem broju sluajeva, poveanjem setvene
norme za 10%, moe se nadomestiti redukcija sklopa
nastala napadom tetoina.
Skoibube se ubrajaju u najznaajnije tetoine kukuruza. U R. Srbiji i susednim zemljama, determinisano
je oko 20 vrsta skoibuba. Na ernozemima i livadskim
crnicama Vojvodine najznaajnija je Agriotes ustulatus.
Odrasli insekti se hrane vegetativnim i generativnim
delovima biljaka, ali njihova ishrana nema ekonomski
znaaj. Glavne tete priinjavaju larve (iari) koje su
vrlo polifagne i hrane se svim podzemnim organima
biljaka (seme, nabubrelo zrno, klica, koren), ali i mladim
tek poniklim biljkama. Kritian period je od setve do
obrazovanja nekoliko listova. U uslovima hladnijeg i
kiovitog vremena, zbog dueg perioda klijanja i nicanja, poveava se i intenzitet teta. Kako razvoj jedne
generacije traje 3-5 godina, pojava ovih tetoina se
moe uspeno prognozirati. Bazira se na odreivanju
broja larvi po m2 tokom septembra-oktobra na parceli
gde se sledee godine planira setva kukuruza. Mere
borbe podrazumevaju praenje brojnosti, adekvatnu
mehaniku obradu zemljita, potovanje plodoreda,
izbegavanje setve na jako zaraenim parcelama, suzbijanje korova i obezbeivanje svih uslova koji treba da
omogue biljkama da prolaze kroz poetne faze razvoja
u to kraem roku.

Kukuruzna zlatica (Diabrotica virgifera virgifera) je

u naoj zemlji registrovana poetkom 90-ih godina prolog veka. Prve tete od larvi kukuruzne zlatice u Evropi
zabeleene su 1992. godine u Surinu. Razvija jednu
generaciju godinje i prezimljava u stadijumu jajeta na
dubini od 15cm. Temperatura zemljita od -8oC je letalna
za prezimljujua jaja, to se u naim uslovima retko deava. Treba imati u vidu da se oranjem jaja unose u dublje
slojeva, pa je i mortalitet usled niskih temperatura mali.
Imaga se hrane polenom i svilom kukuruza, dok larve
oteuju koren. Glavna i istovremeno najefikasnija mera
borbe protiv kukuruzne zlatice je plodored.
Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je dobro poznata tetoina kukuruza, poreklom iz Evrope.
U Ameriku je prenet poetkom dvadesetog veka gde
danas predstavlja jednu od najznaajnijih tetoina.
U zavisnosti od uslova, razvija jednu do dve generacije
godinje. Prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u
stablu i oklasku kukuruza, ili u zemljitu u delovima
iseene i zaorane stabljike. Odrasli insekti (leptiri) lete
uglavnom nou. enke polau 15-45 jaja u grupicama,
uglavnom na naliju gornjih listova. Uslovi koji odgovaraju razvoju kukuruza odgovaraju i razvoju ove tetoine
pa se redovno deava da su najbolji usevi najvie i napadnuti. Napadnuta stabla gube mehaniku vrstou
i lako se lome ak i pri slabijem vetru. Vrlo esto, po
stablu se moe nai 10 i vie gusenica, a osim stabla,
gusenice oteuju klip, drku klipa, oklasak i zrno. Oteene biljke lako podleu napadu patogenih organizama
koji prouzrokuju trule stabla i klipa. Jedna od najefikasnijih mera za suzbijanje plamenca je mehaniko
usitnjavanje i zaoravanje etvenih ostataka na dubinu
od 25-30cm. Od biolokih mera borbe najee se koristi
putanje trihograme (parazitoida jaja) dva do tri puta
poetkom i tokom masovnog polaganja jaja. Ova mera
je dala posebno dobre rezultate kod kukuruza eerca.
Osim toga, u primeni su i biopreparati na bazi bakterije
Bacilus thurigiensis.

Oteenja od kukuruznog plamenca na stablu /

Foto: Dr Goran Bekavac

Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) se sve

ee javlja kao ozbiljna tetoina kukuruza. Spada u
migratorne vrste kojoj posebno odgovaraju vie temperature i koliine padavina s prolea ali i vie temperature tokom leta. Kukuruz je najatraktivniji za leptire
u fazi svilanja i polinacije. enke poloe oko 500 jaja
uglavnom na svilu kukuruza gde i nastaju prve tete.
Pamukova sovica je izraziti polifag i oteuje preko
250 biljnih vrsta. Gusenice se hrane na generativnim
organima (klipu), izgrizajui zrno ispod komuine ime
otvaraju prolaz za intenzivniji napad patogena. Od mera
borbe znaajni su unitavanje korova (prisustvo veeg
broja cvetajuih korova povoljno utie na ishranu leptira i nosivost enki), obrada zemljita (duboko oranje
sa pretplunjakom moe smanjiti brojnost pamukove
sovice do 80%), vreme setve i izbor hibrida (najvee
tete javljaju se kod hibrida kod kojih se vreme cvetanja
podudara sa polaganjem jaja jeptira), kao i putanje
trihograme (dva puta po 40.000 jedinki/ha), odnosno
primena preparata na bazi bakterije Bacilus thurigiensis.

Oteenja od pamukove sovice na klipu / Foto: Mr eljko Milovac

19

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

tetoine kukuruza u skladitima

Vei broj insekata oteuje kukuruz u skladitima,

a meu njima su posebno opasni pirinani iak i itni
moljac.
Pirinani iak (Sitophilus oryzae) spada meu
najopasnije tetoine uskladitenog kukuruza. enke
surlicom bue jamicu u zrnu kukuruza u koje polau
po jedno jaje. Nakon toga otvor se prekriva sekretom
tako da je teko primetiti da je zrno naseljeno ikom
sve do njegovog izlaska. Broj poloenih jaja zavisi od
uslova sredine, vlanosti i temperature i kree se izmeu
300 i 600. Ovipozicija poinje na temperaturi od 15oC
a najintezivnija je na 25oC. Nakon 1-2 nedelje iz jaja
se ispili larva koja poinje da se hrani endospermom
i klicom. ici prezimljuju u skladitima gde u prolee,
nakon to temperatura poraste iznad 10 oC, nastavljaju
sa razviem.
itni moljac (Sitotroga cerealella) je leptir duine
tela od 5 do 7 mm, slamnoute do mrke boje. Aktivan
je u veernjim asovima i nou. enke polau oko 150
jaja uglavnom pojedinano. Optimalna temperatura
za razvie gusenica je 28-30 oC, a mogu se razvijati u
temperaturnom opsegu od 16 do 35oC. Ispiljene larve
oteuju klicu i endosperm zrna. Pre prelaska u stadijum
lutke, gusenica izgriza hodnik do semene opne pravei
tzv. prozorie. Kasnije leptir izlazi kroz ovaj otvor, a zrno
ostaje zagaeno ekskrementima gusenice i lutkinim
egzuvijama.
Kada je u pitanju zatita uskladitenog kukuruza
proizvedenog u organskoj proizvodnji potrebno je istai
neophodnost preventivnog delovanja i spreavanja meanja i dolaska u kontakt istog i zdravog sa starim,
potencijalno zaraenim zrnom. tetni insekti u skladitima kukuruza imaju razliite temperaturne opsege za
rast i razvie. Ipak, sniavanjem temperature njihova
aktivnost opada pa se moe smatrati da temperature
ispod 15 oC vidno usporavaju kretanje individua, a kod
nekih vrsta ak obustavljaju ovipoziciju. Postoje i brojna

20

inertna praiva, kao npr. dijatomejska zemlja (Diatomaceous Earth DE) ijom se upotrebom suzbija vei broj
skladinih tetoina. Dijatomejska zemlja je proizvod
dobijen mlevenjem ostataka fosilizovanih elijskih zidova drevnih morskih algi. Mikroskopski otre ivice svake
estice ovog preparata oteuju kutikulu larvi to dovodi
do dehidratacije i uginjavanja tetoina.
6.3. Korovi
Jedan od glavnih izazova za proizvoae organskog
kukuruza je borba protiv korova. U izvesnom smislu,
korovi su rezultat gajenja odreene biljne vrste, ali u
irem smislu oni su posledica agrotehnikih mera koje
se sprovode na nekoj parceli. Kako sintetiki preparati
nisu dozvoljeni, moraju se sprovoditi alternativne mere
borbe protiv korova.
Sve mere borbe protiv korova u organskom kukuruzu, mogu se uslovno podeliti na preventivne i direktne.
Najefikasnije preventivne mere borbe protiv korova u
organskom kukuruzu su pravilna rotacija useva i korienje odgovarajuih pokrovnih useva. U rotaciju
useva moraju biti ukljuene biljne vrste sa razliitim
ivotnim ciklusom i brzinom porasta, odnosno vrste sa
razliitim potrebama prema agrotehnikim zahvatima
koje treba sprovesti u cilju redukcije broja korova. Na
primer, rotacija moe ukljuivati jare i ozime useve,
leguminoze i kukuruz. Pokrovni usevi imaju snaan
efekat na korove preko konkurencije za mineralne materije, vodu i vegetacioni prostor (fiziko zasenjivanje),
odnosno supresivnog delovanja preko alelopatije. Kod
nekih pokrovnih useva mora se voditi rauna da ne
donesu seme kako ne bi postali problem (samonikli
korov) sledee godine. Isto tako, mora se imati u vidu
da supresivno delovanje pokrovnih useva na korove
slabi zbog bioloke dekompozicije (visoke temperature,
padavine i obrada zemljita utiu na brzinu razlaganja
pokrovnih useva) kao i da zemljita sa vie rezidua pokrovnih useva mogu biti hladnija u prolee. U svakom

sluaju, izbor pokrovnih useva treba primeriti stanju

parcele i cilju proizvodnje.
U poslednje vreme sve vie se usavrava tzv, solarizacija zemljita. Ovim postupkom unitava se seme
korova, viegodinji korovi, nematode i zemljini patogeni. Postupak se sastoji u prekrivanju kultiviranog,
vlanog zemljita providnom plastinom folijom koja
se sa strana osigurava slojem zemlje. Folija se dri na
parceli sredinom leta u trajanju od 6-8 nedelja. Nakon
skidanja folije, zemljite se plitko pripremi i po mogunosti zaseje ozimi pokrovni usev.
U borbi protiv korova, ne sme se zanemariti ni
kompetitivna sposobnost hibrida, jer hibridi koji
poseduju brz poetni porast, koji brzo sklapaju redove
i imaju robustan habitus su bolji kompetitori. U ovu
grupu spadaju NS3014, NS444Ultra, NS4023, NS5043,
NS6010, Tisa i NS770. Osim toga, datum setve i gustina
useva moraju biti paljivo odreeni, kako bi obezbedili
optimalne uslove za rast i razvoj biljaka a time i veu
kompetitivnu sposobnost.
U cilju smanjenja broja korova na parceli, mora se
voditi rauna o kvalitetnoj pripremi stajnjaka a pogotovo kompostiranih materijala. Nekvalitetno pripremljen kompost moe biti znaajan izvor semena
korova. Osim toga, jako je vana higijena parcela,
jer se mehanizacijom mogu preneti znaajne koliine
semena korova sa jedne parcele na drugu. Kritian
period u kom bi kukuruz trebalo tititi od korova je
prvih 6 nedelja posle setve. Nakon toga, kukuruz postaje jak kompetitor.
Obrada zemljita je jedna od najznaajnijih direktnih mera borbe protiv korova i vana karika u
stvaranju uslova za brz poetni porast useva i jaanje
konkurentske sposobnosti kukuruza prema korovima.
Ranom obradom zemljita unitavaju se tek ponikli
korovi ali i provocira na nicanje novi talas korova. Novi
talas korova se efikasno moe eliminisati ili jo jednom
plitkom obradom ili termikim tretmanom.

Dobar efekat moe se postii i plitkom obradom cele

povrine, ili kultivacijom na slepo. Izvodi se nakon
setve kukuruza, a cilj ove mere je da se razrahli i protrese
povrinski sloj zemljita iznad semena kukuruza ime
se unitavaju tanki i neni ponici korova. Za primenu
ove mere jako je vana ujednaena dubina setve. Seme
poloeno na istu dubinu bi trebalo da klija i nie istovremeno uz zanemariva oteenja. Prvu kultivaciju naslepo
treba obaviti pre nicanja useva a drugu 7-8 dana kasnije. Ovo svakako zavisi od vremenskih prilika, vlanosti
zemljita, stanja useva i pritiska korova. Najbolji rezultati postiu se pri suvom zemljitu i toplom, sunanom
vremenu kada je i efekat unitavanja korova najvei.
Mehanizacija kojom se moe izvesti ovaj tip kultivacije
su rotacione motike, grablje, brane sa oprunim zupcima, klinaste i lanane drljae, a preporuena dubina
obrade iznosi svega 1-2 cm.

Brana sa oprunim zupcima u radu / Foto: Dr Goran Malida

Meuredna kultivacija ne predstavlja primarnu

mehaniku kontrolu korova, ali je izuzetno korisna mera
ne samo za suzbijanje korova u meurednom prostoru,
nego i za aeraciju korenovog sistema na ega kukuruz
pozitivno reaguje. Najbolji efekti se ostvaruju kada su
korovi jo uvek mali (nekoliko centimetara visine) a kukuruz dovoljno velik da ne doe do oteivanja biljaka
zbog pomeranja zemljita (pogotovo kada je formirana

21

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

pokorica) ili eventualno zatrpavanja biljaka. Uglavnom
se primenjuje vei broj meurednih kultivacija, imajui
u vidu da se potpuniji efekti ostvaruju kada se svaka
naredna kultivacija izvodi u suprotnom smeru u odnosu na prethodnu. Meuredna kultivacija se sprovodi
dok usev ne sklopi redove, odnosno ne formira senku u
meurednom prostoru, ime postaje ozbiljan konkurent
korovima. Postoji veliki broj tipova meurednih kultivatora koji su opremljeni razliitim radnim organima.
Njihov izbor treba bazirati na potrebama gajenih biljaka
i tipu zemljita na kojem zasnivamo proizvodnju. Uprkos
brojnim tehniko-tehnolokim reenjima, meuredna
kultivacija + okopavanje je jo uvek aktuelna, efikasna i
lako primenjiva mera borbe protiv korova u organskom
kukuruzu, pogotovo na manjim parcelama.
Termiko suzbijanje korova plamenom (Flame
weeding) sve vie dobija na popularnosti. Obezbeuje
pouzdano suzbijanje irokolisnih korova koji se nalaze
u poetnim fazama porasta. Dobrim podeavanjem
plamenika postie se odlian efekat na korovske vrste,
uz zanemariva i prolazna oteenja gajenih biljaka. Kao
energent koristi se propan, a cela oprema (propanske
boce, plamenici, merni instrumenti) se uz sitne adaptacije moe montirati na meuredne kultivatore. Ipak,
treba imati u vidu da termiko suzbijanje plamenom nije
toliko efikasno na travne korove, poto se taka rasta
esto nalazi ispod povrine zemljita.
Primeuje se i rastui interes za organske no-till
sisteme proizvodnje. Cilj je svakako smanjiti eroziju
zemljita, gubitak organske materije i trokove energije vezane za mehaniko suzbijanje korova. Osnovni
postulat ovakvih sistema proizvodnje je korienje pokrovnih useva. Ipak, kontrola korova u ovakvim sistemima moe biti problematina pogotovo ako pokrovni
usev ne obezbedi efikasno smanjenje pojave korova.
Mora se imati u vidu i injenica da se obradom zemljita
redukuje i brojnost nekih tetoina koji bi mogli postati
znaajan problem u no-till sistemima proizvodnje.

22

Termiko suzbijanje korova plamenom / Foto: Dr Goran Malida

Efikasnost primene plamena i meuredne kultivacije

(levo kontrola) / Foto: Dr Goran Malida

Postoji i nekoliko herbicida koji se mogu koristiti u

organskoj proizvodnji kukuruza. Tu pre svega ubrajamo
siretnu kiselinu (samu ili u kombinaciji sa limunskom
kiselinom), proizvode na bazi sapuna i kukuruzni gluten.
U pitanju su neselektivni, kontaktni herbicidi, koji se
mogu upotrebiti iskljuivo pre nicanja kukuruza. Efikasni su u suzbijanju poniklih korova, ali je cena ovih
herbicida jo uvek relativno visoka, to bi moglo biti
prepreka njihovoj iroj primeni u proizvodnji organskog
kukuruza.

7. Berba
Berba i skladitenje zrna je kritina faza u proizvodnji visokokvalitetnog organskog kukuruza. Ovakvi usevi

se ubiraju istom mehanizacijom kao i konvencionalni

kukuruz, pa se pre ubiranja organskih useva kombajni,
transportne maine, silosi i smetajni kapaciteti moraju paljivo oistiti kako ne bi dolo do kontaminacije
organskog kukuruza konvencionalnim. U cilju prevencije kontaminacije organskog kukuruza, kao koristan
postupak pokazala se praksa da se prvo uberu rubni
redovi (koji se tretiraju kao konvencionalni) a tek zatim
pristupi berbi kompletnog useva. Kako cena zrna raste
u mesecima posle berbe, najisplativije je organski proizveden kukuruz uskladititi a zatim plasirati na trite
kada je cena najpovoljnija. Upravo ovaj deo proizvodnog
procesa predstavlja jedan od najveih problema za proizvoae organskog kukuruza. Pravilnim skladitenjem
treba da se ouva kvalitet zrna i smanje trokovi uvanja. Posebno se mora voditi rauna o temperaturi zrna,
vlanosti zrna, relativnoj vlanosti vazduha i vremenu
skladitenja.
Pre skladitenja organskog kukuruza, neophodno je
paljivo oistiti binove, ventilacione cevi i kanale gde se
mogu zadravati insekti, neistoe i ostaci zrna od prethodnog skladitenja, oko binova treba ukloniti korove,
smee i plesniva zrna i zatvoriti sve ulaze (otvore) kako
bi spreili ulazak insekata.
Zrno koje se unosi u binove mora biti isto, suvo, bez
primesa lomljenog zrna, semena korova, mikotoksina ili
drugih izvora kontaminacije. Nakon smetaja u binove,
zrno treba poravnati kako bi se smanjila mogunost kolebanja temperature tokom skladitenja. Preporuena
temperatura skladitenja je 10-15oC, a ona se postie
pravilnom aeracijom zrna, odnosno binova. Vreme
aeracije potrebno da se postigne ova temperatura
zavisi od kapaciteta opreme i spoljanje temperature.
Aeracijom se takoe redukuje i sadraj vlage u zrnu.
Optimalna vlaga zrna za due uvanje iznosi 13.5-14%.
Visoka vlaga zrna poveava verovatnou za pojavu
veeg broja tetoina i plesnivosti zrna. Aeracijom se
spreava i migracija vlage koja se javlja kao posledica

razlika u temperaturi unutar uskladitenog zrna. Zbog

toga je neophodan sistematski monitoring stanja zrna,
posebno tokom jeseni i prolea.
U cilju prevencije pojave tetoina na uskladitenom
zrnu, mogu se koristiti hlaenje, grejanje ili fumigacija
ugljen-dioksidom. Temperatura zrna treba da bude od
10-15oC, jer veina insekata za postizanje ekonomski
tetnog broja jedinki zahteva temperature iznad 20oC.
Temperature oko 0oC u trajanju od 4 dana mogu biti
pogubne za neke vrste insekata. Zagrevanje takoe
moe biti efikasno u kontroli tetoina u skladitu.
Temperatura od 55oC u trajanju od svega 30 minuta
je efikasna mera borbe protiv skladinih tetoina, dok
fumigacija ugljen-dioksidom u trajanju od 3-5 dana
izaziva dehidrataciju i mortalitet insekata. Osim toga,
preparati na bazi bakterije Bacillus thurigiensis se mogu
koristiti u cilju suzbijanja gusenica nekih insekata koje
se pile nakon skladitenja zrna.

8. Ekonomski pokazatelji
Evidentan je rastui trend tranje za kukuruzom proizvedenim u sistemu organske proizvodnje, pogotovo
u razvijenim dravama sveta. Ovo se odnosi kako na
kukuruz standardnog kvaliteta zrna i uljani koji svoju
primenu nalaze pre svega u organskom uzgoju stoke,
tako i na eerac, kokiar i kukuruz belog zrna, koji imaju
direktnu primenu u ljudskoj ishrani, ili u industrijskoj
preradi. Pri izraunavanju ekonomskih pokazatelja, treba imati u vidu poetna ulaganja tokom konverzionog
perioda koja u izvesnom smislu mogu predstavljati pad
prihoda. Zbog toga se mora analizirati ceo proizvodni
ciklus, odnosno u kalkulaciju ukljuiti svi usevi u rotaciji
i sve mere koje se preduzimaju tokom pojedinanih proizvodnih ciklusa. Rezultati veeg broja studija pokazuju
da organska proizvodnja zahteva 15-25% vie rada. Sa
druge strane, premije za organski proizveden kukuruz u
mnogim zemljama su za 20-50% vie nego za konven-

23

cionalni. Cena organskog kukuruza pokazuje uglavnom

isti trend kao cena konvencionalnog kukuruza, ali ova
dva trenda ipak nisu u potpunosti podudarna. Rezultati
veeg broja studija u duem vremenskom periodu (10
godina) pokazuju da organska proizvodnja moe biti do
25% profitabilnija od konvencionalne. Ovo je pre svega
rezultat znaajno unapreene produktivnosti organskih

sistema, kod kojih je prinos organskog kukuruza za svega nekoliko procenata nii od konvencionalnog. Osim
toga, u organskoj proizvodnji mnoge operacije imaju
dugoroni efekat (npr. primena stajnjaka ili komposta),
to se mora imati u vidu prilikom analize ekonominosti
ove proizvodnje.

9. Prilozi
Prilog broj 1.
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11)
Naziv

Stajsko ubrivo
Osueno stajsko ubrivo i dehidrirano ivinsko
ubrivo
Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui
ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo
Teni ivotinjski ekskrementi

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Treset
Ostaci nakon gajenja peurki
Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih
materija

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi upotrebe

Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala

(prostirka za ivotinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Upotreba nakon kontrolisane fermentacije i/ili odgovarajueg razblaivanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje
Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada koje je podvrgnuto kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa
Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva
Samo ukoliko se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljanja uz kontrolu ovlaene organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum 0,7; bakar 70;
nikl 25; olovo 45; cink 200; iva 0,4; hrom (ukupni): 70, hrom (VI): 0
Upotreba ograniena na hortikulturu (trino batovanstvo, cvearstvo,
gajenje drvea, rasadnici)
Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene ovim pravilnikom

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

25

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla:
Krvno brano
Brano od kopita
Brano od rogova
Kotano brano ili deelatonizovano kotano brano
Riblje brano
Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0
Mesno brano
Brano od perja, dlake i chiquette
Vuna
Krzno
Dlaka
Mleni proizvodi
Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za ubrenje Primeri: uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad
Ako su direktno dobijeni:
(1) fizikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje
Morske alge i proizvodi od morskih algi
(2) ekstrakcijom sa vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorima
(3) fermentacijom
Strugotina i drveni otpaci
Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja
Kompostirana kora drveta
Drvo koje nije hemijski tretirano nakon seenja
Drveni pepeo
Od drveta koje nije hemijski tretirano nakon seenja
Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P2O5
Mlevene fosfatne stene
Aluminijum kalcijum fosfat
Bazina ljaka
Sirova kalijumova so ili kainit
Klijum sulfat, sa moguim sadrajem magnezijumovih soli
Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt
takvih ostataka
Kalcijum karbonat (kreda, lapor, krenjak, bretonski
ameliorant maerl, fostafna kreda)
Magnezijum i kalcijum karbonat
Magnezijum sulfat (kiezerit)
Rastvor kalcijum hlorida
Kalcijum sulfat (gips)
Industrijski kre iz proizvoda industrije eera
Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli

26

Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P2O5

Upotreba limitirana za alkalna zemljita (Ph > 7,5)
Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003
Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003
Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli fizikom ekstrakcijom koji takoe,
po mogunosti, sadri magnezijumove soli
Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni
Samo prirodnog porekla
Samo prirodnog porekla
Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak
Samo prirodnog porekla
Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja deficita kalcijuma
Samo prirodnog porekla
Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe
Nus-proizvod u proizvodnji vakumske soli iz rasola koji se moe nai u
planinama

Elementarni sumpor
Elementi u tragovima
Natrijum hlorid
Kameno brano i glina

Proizvodi opisani Priloga ID.3 Uredbe 2003/2003

Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga i Uredbe 2003/2003
Iskljuivo kamena so iz rudnika

Napomena: Upotrebu sredstava na gazdinstvu kontrolie ovlaena organizacija.

Prilog broj 2.
Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br. 48/11)
1. Supstance biljnog i ivotinjskog porekla
Ime

Azadirahtin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim)

Pelinji vosak
elatin
Hidrolizovani proteini
Lecitin
Biljna ulja (npr. ulje mente, bora, kima)
Piretrin ekstrahovan iz Chrysathemum cinerariaefolium
Kvazija ekstrakovana iz Quassia amara
Rotenon, ekstrahovan iz Derris spp. I Lonchacarpus spp. i
Terphrosia spp.

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Insekticid
Sredstvo pri rezidbi
Insekticid
Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji za drugim
odgovarajui supstancama sa ove liste
Fungicid
Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja
Insekticid
Insekticid, repelent
Insekticid

2. Mikroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

Ime

Spinozad

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Insekticid
Iskljuivo ukoliko su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune
parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti.

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima

zamke i/ili rasprivai moraju spreiti dospevanje supstanci u okolinu i spreiti kontakt supstanci sa usevima
zamke moraju da se sakupe nakon upotrebe i bezbedno uklone sa gazdinstv

27

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

Ime

Diamonijum - fosfat
Feromoni
Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Atrakant, samo u zamkama

Atrakant, sredstvo za ometanje seksualnih nagona; samo u klopkama
i rasprivaima
Insekticid, samo u klopkama sa specifinim atrakantima; samo protiv
Bactrocera oleae i Ceratitis capitata korova

5. Preparati koji se raspruju izmeu gajenih biljaka

Ime

Olovni fosfat (fero (III) ortofosfat)

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Moluskocid (protiv pueva)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid.
Do 6 kg bakra po hektaru godinje.
Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida, Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prethodnog
stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od kg u odreenoj godini
bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata
pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg
Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija; Kod agruma
Etilen
iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju prouzrokuje vona
muva; izaziva cvetanje kod anansa; inhibira klijanje krompira i luka
Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)
Insekticid
Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)
Spreavanje zrenja banana
Kreni sumpor (kalcijum polisulfid)
Fungicid, insekticid, akaricid
Parafinska ulja
Insekticid, akaricid
Insekticid, fungicid;
Mineralna ulja
Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)
Kalijum permanganat
Fungicid, baktericid, samo za stabla voaka, maslina i vinove loze.
Kvarcni pesak
Repelent
Sumpor
Fungicid, akaricid, repelent

7. Ostale supstance
Ime

Kalcijum hidroksid
Kalijum bikarbonat

28

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Fungicid
Samo za stabla voaka, ukljuujui i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena
Fungicid

10. Literatura
A Comprehensive Guide to Corn Management, ID-139
(University of Kentucky, 2001).
Bolesti, tetoine i korovi kukuruza i njihovo suzbijanje.
Kolektiv autora, Institut za kukuruz Zemun Polje Beograd-Zemun, DOO kolska knjiga Novi Sad, 2002.
Burrill, L.C., A.S. Cooper, M.K. Peterman, A. Fischer. 1987.
Sweet corn production in white clover living mulch. Proc.
Oregon Soc. Weed Sci. 36:44-51.
Coleman, E. 1995. The New Organic Grower: A Masters
Manual of Tools and Techniques for the Home and Market
Gardener. 2nd edition. Chelsea Green Publishing Co., White
River Junction, Vermont.
Corn and Corn Improvement. Third Edition, G.F.Sprague
and J.W.Dudley, American Society of Agronomy, Crop Science of America, Soil Science of America, Madison, Wisconsin,
USA, 1988.
Fernandez-Cornejo, J., C.Greene, R.Penn, and D.Newton.
1998: Organic vegetable production in the U.S.: certified
growers and their practices. Amer.J.Alt.Agr.13:69-78.
Flood, B., R. Foster, and B. Hutchison. 1995. Sweet corn.
In: R. Foster and B. Flood (eds.), Vegetable Insect Management with Emphasis on the Midwest. Meister Publishing
Co., Willoughby, Ohio.
Hornick, S.B. 1988. Use of organic amendments to
increase the productivity of sand and gravel spoils: effect
on yield and composition of sweet corn. Amer. J. Alt. Agric.
3(4):156-162.
Martens, M. and Martens, K. 2002. Organic weed
control: cultural and mechanical methods Accres. 32 (8).
Available at: http://www.acresusa.com/toolbox/reprints/
Organic%20weed%20control_aug02.pdf
Organic Field Corn Production. Available at: http://attra.
ncat.org
Petersen, K.L., H.J. Mack, and D.E. Booster. 1986. Effect
of tillage on sweet corn development and yield. J. Amer.
Soc. Hort. Sci. 111(1): 39-42.

Pimentel,D., Hepperly, P., Hanson, J., Douds,D., and

Siedl,R. 2005: Environmental, Energetic, and Economic Comparisons of Organic and Conventional Farming
Systems. BioScience, Vol.55, No.7, 573-582.
Reganold, J.P., R.I. Papendick, and J.F. Parr. 1990. Sustainable agriculture. Sci. Amer.: 112-120.
Splittstoesser, W.E. 1990. Vegetable Growing Handbook Organic and Traditional Method. 3rd edition. AV1, Van
Nostrand Reinhold Co., New York.
Ulloa S., Datta, A., Malidza, G., Leskovsek, R., Kneevi,
S. 2010: Timing and propane dose of broadcast flaming to
control weed population influenced yield of sweet maize
(Zea mays L. var. rugosa). Field Crops Research, Vol. 118
br. 3, str. 282-288.
Zinati, G.M. 2002: Transition from Conventional to Organic Farming Systems: I. Challenges, Recomendations,
and Guidelines for Pest Management. HortTechnology,
12(4): 606-610.

29

ACCESS- PROGRAM ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI

ACCESS je program koji implementira GIZ u ime Ne- njenja transakcionih trokova, primene tehnologije
makog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj za poveanje produktivnosti i korienja relevantnih
(BMZ). Cilj programa je unapreenje ekonomskog ra- informacija o nacionalnom, regionalnom i globalzvoja Srbije radi breg pristupa Srbije EU, a u skladu nom tritu;
sa Nacionalnom strategijom za razvoj malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva i Nacionalnim programom Podrka uvoenju i unapreenju proizvodnih stanza integraciju Srbije u EU.
darda i mera kontrole kvaliteta s ciljem zadovoljenja
zahteva EU trita u pogledu bezbednosti i kvaliteta
Ovaj program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom hrane, to je, ujedno i put ka razvoju proizvoda visoke
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Ministar- vrednosti;
stvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa drugim organizacijama u Srbiji. ACCESS program podr- Asistiranje u pogledu kreiranja adekvatnih mera
ava razvoj malih i srednjih preduzea u odabranim marketinga koje e omoguiti poljoporivrednim prosektorima i regionima, radi to efikasnijeg korienja izvoaima bolji pristup nacionalnom, regionalnom i
proizvodnog i ljudskog potencijala, a sve u cilju pora- globalnom tritu;
sta konkurentnosti i boljeg pristupa novim tritima
kako u regionu jugoistone Evrope tako i u EU.
Asistiranje u razvoju uloge javnog sektora u pogledu
regulisanja i nadziranja, ali i pruanja razliitih usluACCESS program se sprovodi kroz zajednike aktivnosti ga;
sa predstavnicima privatnog sektora, Vladom Republike Srbije, univerzitetima, civilnim drutvom, kao i sa Podrka unapreenju istraivanja i obrazovanja u
uesnicima u sektoru organske proizvodnje. Najvani- sektoru organske proizvodnje, kao i privlaenje doje aktivnosti i ciljevi programa su sledei:
datnih izvora finansiranja kroz integraciju srpskih
istraivakih programa u istraivake programe EU.
Podrka u kreiranju adekvatnog politikog ambijenta Izmedju ostalog olakava se i razmena znanja izmeu
koji e omoguiti otvoreno trite, podsticati investi- srpskih i evropskih naunika sa strunih univerziteta
cije u privatni sektor, ali i rodno ravnopravan pristup i instituta i promovie se organska proizvodnja kroz
svim uesnicima u proizvodnji i stvaranju prihoda;
lanstva u razliitim meunarodnim asocijacijama za
organsku proizvodnju.
Promovisanje strunih institucija i naunih istraivanja u poljoprivredi kako bi se zahvaljujui novim
saznanjima proizvoaima omoguilo to bolje korienje raspoloivih resursa i trinih prilika;
Osnaivanje proizvoaa i organizacija u ruralnim
sredinama radi to efikasnijeg uea na tritu, sma-

30

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

NOVI SAD
Maksima Gorkog 30
21000 Novi Sad, Srbija
Tel: (021) 4898 100 (centrala)
fax: (021) 6621 212
e-mail: institut@nsseme.com

GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu
Makenzijeva 24/5
11000 Beograd
Tel: + 381 11 24 00 371
Fax:+ 381 11 24 00 370
Voa programa:
Tobias Stolz
E-Mail:
tobias.stolz@giz.de

Kancelarija u Novom Sadu

Narodnog fronta 23d
21000 Novi Sad
Tel: +381 21 472 19 20
Fax: +381 21 472 19 21
Menaderi projekta:
Marija Kalenti , Emilija Stefanovi
E-Mail:
marija.kalentic@giz.de, emilija.stefanovic@giz.de

31

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU KUKURUZA

U saradnji sa:

32