ELEMENTI 14.

(IVa) GRUPE PSE

OPTE KARAKTERISTIKE
Elementi 14. (IVa) grupe PSE su veoma bitni za ivi svet.
U ovu grupu spadaju elementi: ugljenik, silicijum, germanijum, kalaj i olovo.

ugljenik

silicijum

14 Si

germanijum 32

Ge

kalaj

50

Sn

olovo

82

Pb

1s 2s 2p

1s2 2s2 2p6 3s2 3p2

2

10

1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p

1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s2 3d10 4p6 5s2 4d10 5p2
2

10

10

14

10

1s 2s 2p 3s 3p 4s 3d 4p 5s 4d 5p 6s 4f 5d 6p

Zajednika konfiguracija za elemente ove grupe je ns2 np2 , za sve elemente to

znai da imaju 2 nesparena elektrona u p-orbitalama .
Meusobni poloaj ugljenikovih atoma uslovljen je usmerenou sp3-orbitala i takvu
strukturu mogu da imaju i ostali elementi grupe sem olova.
Jaina veze opada sa porastom atomskog radijusa elemenata, na osnovu snienja
vrednosti temperatura topljenja i kljuanja.
Sa poveanjem atomskog broja i atomskog radijusa opada elektronegativnost,
energija jonizacije.
Ugljenik, silicijum i germanijum kako u elementarnom stanju, tako i u jedinjenjima,
poseduju kovalentne veze, dok modifikacije kalaja i olova imaju metalnu strukturu.
U grupi opada temperatura topljenja i kljuanja.
Zbog svoje elektronske konfuguracije grade jedinjenja sa oksidacionim brojem -4, -2,
+2 i +4.

UGLJENIK
Nalaenje u prirodi:
- Nalazi se u elementarnom stanju i gradi dve alotropske modifikacije: dijamant i
grafit.
Fizike osobine:
Dijamant- u njemu vlada tetraedarski raspored atoma
ugljenika povezani jakim kovalentnim vezama (atomi
ugljenika sp3 hibridizovani) te je zbog te strukture najtvra
prirodna supstanca visoke temperature topljenja.

Grafit- ugljenici povezani u estolane prstenove povezani

jakim kovalentnim vezama (atomi ugljenika sp2
hibridizovani), a paralelni slojevi slabim Van der Valsovim
silama. Ima dobru elektrinu i toplotnu provodljivost.

Postoje amorfni ugljevi, koji se sastoje od sitnih estica grafitne strukture. Glavne
vrste amorfnog ugljenika su:
1. Prirodni ili mineralni ugalj;
2. Modifikovani ugalj (koks, aktivni ugalj ili a).
Primena:
- Ugljenik se upotrebljava u obliku jedinjenja koja se nazivaju ugljenici koji su
veoma bitni za ivi svet i njihov najpoznatiji izvor je nafta.
- Dijamanti se koriste za izradu nakita, a zbog svoje tvrdoe se koristi i industrijske
svrhe: za izradu builica, noeva kojima se obrauju tvrdi materijali (staklo).
- Grafit se upotrebljava za izradu elektroda i obloga, za izradu olovki, kao dodatak
uljima za podmazivanje, u nuklearnoj industriji itd.

JEDINJENJA UGLJENIKA
1. Oksidi ugljenika
a) Ugljenik (II)-oksid ili ugljen-monoksid, CO
- Dobijanje:
nastaje nepotpunim sagorevanjem ugljenika:

2 C + O2

2CO

Industrijski se dobija provoenjem vazduha ili vodene pare preko usijanog uglja:

C + O2

CO2 + C

2CO

H2O + C

CO + H2

Osobine: gas bez boje, mrisa i ukusa, laki je od vazduha. Ima ga u izduvnim
gasovima automobila, dimu cigarete. Otrovnog je dejstva, jer se vezuje sa
hemoglobinom iz krvi gradei stabilan kompleks koji spreava prenoenje labilno
vezanog kiseonika.
Snano je redukciono sredstvo, vezuje kiseonik iz metalnih oksida:
FeO + CO

CO2

Fe + CO2

Primena: Koristi se pri redukciji gvoa u visokim peima.

b) Ugljenik (IV)-oksid ili ugljen-dioksid, CO2

- Dobijanje: nastaje sagorevanjem ugljenika ili ugljen-monoksida:
C + O2
2 CO + O2

CO2
2 CO2

VIDEO 1a
DOBIJANJE UGLJENIK (IV)-OKSIDA
-

Osobine: gas bez boje, mirisa i ukusa, slabo kiselog ukusa, nije otrovan, no tei je
od vazduha, moe da izazove guenje jer sa hemoglobinom gradi stabilan
kompleks.
Sa krenom vodom gradi kalcijum-karbonat, od ega se rastvor zamuti:

Ca(OH)2 + CO2

CaCO3 + H2O

VIDEO 1b
SVOJSTVA UGLJENIK (IV)-OKSIDA

Rastvorljiv je u vodi, gradi ugljenu (karbonantnu) kiselinu:

CO2 + H2O

H2CO3

Ugljena kiselina je slaba kiselina i gradi dve vrste soli:

H2CO3 + H2O

H3O+ + HCO3-

hidrogen-karbonati

HCO3- + H2O

H3O+ + CO3 -2

karbonati

Vodeni rastvori hidrogen-karbonata deluju slabo bazno:

-

HCO3 + H2O

H2CO3 + OH

arenjem na visokim temperaturama karbonati se razlau na okside

odgovarajuih metala i ugljen-dioksida:
MCO3

MO + CO2

Primena: Koristi se za pripremu osveavajuih (penuavih) pia, za gaenje

poara, pri industrijskom dobijanju eera itd.

2. Cijanidi
Cijanovodonik, HCN
- Osobine: bezbojan, otrovan gas, mirie na (gorki) badem.
Rastvorljiv u vodi, pri emu nastaje cijanovodonina kiselina, HCN. To je slaba
kiselina. Vodeni rastvori njene soli- cijanidi, reaguju bazno:

CN- + H2O

HCN + OH-

Cijanidi su tzv. krvni otrovi. Ne smeju dospeti na rane.

3. Karbidi
Kalcijum-karbid, CaC2
- Dobijanje:
nastaje arenjem negaenog krea sa ugljenikom:

CaO

3C

CaC2 + CO

Osobine: bela kristalna supstanca, esto je sive boje, zbog neitoa.

Sa vodom reaguje gradei kalcijum-hidroksid i etin (acetilen):

CaC2 +2 H2O

Ca(OH)2 + H C C H
4

SILICIJUM
Nalaenje u prirodi:
- Ne nalazi se slobodan u prirodi, ve u obliku silicijum (IV)-oksida, SiO2 i
mnogobrojnih silikata. Po rasprostranjenosti u Zemljinoj kori, odmah je iza
kiseonika (W=25,7%).
Dobijanje:
Dobija se u kristalnom stanju ili u amorfnom obliku:
SiO2 + 2C

Si + 2CO

Fizike osobine:
Silicijum je element velike tvrdoe i visoke temperature topljenja. Ne reaguje sa
kiselinama, a sa bazama gradi silikate, uz oslobaanje vodonika:
Si + 2OH + H2O

SiO32- + 2 H2

Sa halogenim elementima silicijum gradi tetrahalogenide:

Si + 2 Cl2

SiCl4

Silicijum-tetrahlorid (SiCl4) na vlanom vazduhu jako dimi, usled protolize:

SiCl4 + 8H2O

Si(OH)4 + 4H3O+ + 4Cl-

pa se koristi za zamagljivanje.
Primena:
ist kristalni silicijum se upotrebljava kao poluprovodnik pri izradi tranzistora,
ispravljaa struje i sunevih baterija.

JEDINJENJA SILICIJUMA
1. Oksidi silicijuma
a) silicijum (IV)-oksid ili silicijum-dioksid, SiO2 (kvarcni pesak):
- Osobine: hemijski prilino inertno jedinjenje,
Reaguje samo sa fluorovodonikom, a pri topljenju sa alkalnim hidroksidima
prelazi u silikate:

SiO2 + 2OH-

SiO32- + H2O

Silikati su soli silicijumovih kiselina:

1. Metasilicijumova kiselina, H2SiO3,
2. Ortosilicijumova kiselina, H4SiO4.
-

Primena: Koristi se za konstrukciju aparata koji slue za izazivanje ultrazvunih

talasa.
5

KALAJ I JEDINJENJA KALAJA

Nalaenje u prirodi:
- Nalazi se u vidu jedinjenja; u obliku rude kasiterit (SnO2).
Dobijanje:
Dobija se redukcijom rude kasiterita:
SnO2 + 2C

Sn + 2CO

Fizike osobine:
Metal srebrnastobele male tvrdoe, valjanjem se izvlai u tanke listie.
Hemijske osobine:
Sa kiseonikom reaguje iznad 1300oC gradei kalaj (IV)-oksid (kalaj-dioksid):

Sn + O2

SnO2

Sa halogenim elementima kalaj gradi tetrahalogenide:

Sn + 2Cl2

SnCl4

Primena:
Kalaj se koristi za zatitu drugih metala od korozije, za izradu legure bronze, pribora
za jelo i za klizne leajeve.
Kalaj (IV)-oksid se koristi kao sredstvo za poliranje i za izradu emajl-glazura.
Kalaj (IV)-hlorid se koristi pri bojenju kao moilo.

OLOVO
Nalaenje u prirodi:
- Nalazi se u vidu jedinjenja sulfida kao ruda galenit PbS, minijuma Pb2PbO4
(Pb3O4).
Dobijanje:
Dobija se redukcijom oksida olova koji se dobija prenjem rude galenit:

2 PbS + 3O2

2 PbO + 2 SO2

2 PbO + C

2 Pb + CO2

Fizike osobine:
Mek metal plaviastobele boje, moe se sei noem, velike gustine, niske
temperature topljenja, lako se izvlai u listove i ice.
Hemijske osobine:
Rastvara se dobro u razblaenoj azotnoj kiselini:
3 Pb + 8 HNO3

3 Pb(NO3)2 + 2NO + 4 H2O

Primena:
Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodonikovih cevi, u vojnoj
industriji, za izradu olovnih akumulatora...

JEDINJENJA OLOVA
1. Olovo (II)-oksid, PbO
Nastaje oksidacijom olova na vazduhu, crvene ili ute boje, sa kiselinama gradi
olovne soli, a sa bazama kompleksne soli:
PbO + 2HCl
PbCl2 + 2H2O

PbO + NaOH + H2O

Na Pb(OH)3
natrijum-tetrahidroksiplumbat (II)

Koristi se za glaziranje keramikih proizvoda, kao uta boja u slikarstvu.

Poznato jedinjenje oksida olova: olovno belilo, Pb(OH)2.2PbCO3.
2. Olovo (IV)-oksid, PbO2
Nastaje anodnom oksidacijom soli olova koja sadri Pb2+ jone:

Pb2+

+ 6 H2O

+
PbO2 + 4H3O

Tamnosmei prah, amfoternog karaktera, sa kiselim svojstvima. Pri zagrevanju

prelazi u PbO.
Upotrebljava se za izradu pozitivnog pola olovnih akumulatora.
7

ELEMENTI 14. GRUPE PSE pitanja i zadaci

1. Elementi 14. grupe PSE- opte karakteristike.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Ugljenik - mesto u PSE.

Ugljenik - nalaenje u prirodi.
Uglenik - fizike osobine (grafit).
Ugljenik - fizike osobine (dijamant)
Ugljenik - primena.
Jedinjenja ugljenika (oksidi ugljenika, cijanidi i karbidi).

8. Silicijum- mesto u PSE.

9. Silicijum- nalaenje u prirodi.
10. Silicijum- dobijanje.
11. Silicijum- fizike osobine.
12. Silicijum- hemijske osobine.
13. Silicijum- primena.
14. Jedinjenja silicijuma (oksid silicijuma).
15. Kalaj- mesto u PSE.
16. Kalaj- nalaenje u prirodi.
17. Kalaj- dobijanje.
18. Kalaj- fizike osobine.
19. Kalaj- hemijske osobine.
20. Kalaj- primena.
21. Jedinjenja kalaja (oksid kalaja, hlorid kalaja).
22. Olovo- mesto u PSE.
23. Olovo- nalaenje u prirodi.
24. Olovo- dobijanje.
25. Olovo- fizike osobine.
26. Olovo- hemijske osobine.
27. Olovo- primena.
28. Jedinjenja olova (oksidi olova).

REFERATI ZA OBLAST ELEMENTI 14. GRUPE PSE

1. Ugljen-monoksid i ugljen-dioksid i njihov tetan utucaj po atmosferu.
2. Silikatni materijali.
3. Kvarc.