Fakultet za usluni biznis Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD
Predmet: Poslovno pravo
Tema: Subjekti prava, zakonitosti

Profesor:
Prof. dr Mile Rai

SADRAJ
UVOD...............................................................................................................................................................2
1.SUBJEKTI PRAVA.......................................................................................................................................3
1.1. Pojam subjekata prava...........................................................................................................................3
1.2. Fizika lica.............................................................................................................................................4
1.3. Pravna lica.........................................................................................................................................8
2. ZAKONITOSTI..........................................................................................................................................12
2.1.Oblici zakonitosti..................................................................................................................................12
2.2.Pravna snaga.........................................................................................................................................13
2.3.Pravna sredstva.....................................................................................................................................14
2.4.Pravosnanost.......................................................................................................................................14
2.5.Stupanje/izvrenje pravnog akta odreene vrednosti na snagu............................................................15
ZAKLJUAK.................................................................................................................................................15
LITERATURA...............................................................................................................................................16

UVOD
Pravo tradicionalno priznaje svojstvo subjekta prava samo licima, stvari ili radnje koje
lica preduzimaju ne mogu biti subjekti prava. Meutim, savremeno pravo vie ne
ograniava mogunost priznavanja svojstva subjekta samo na lica, tj. pojave kojima se
generalno priznaje status lica. Potrebe savremenog pravnog prometa uinile su da se i
pojavama koje nemaju generalni status lica u pravu priznaju odreena svojstva lica. Ova
"svojstva lica", ili kako se to uobiajeno kae "svojstva pravnog lica" znae mogunost
da pojave koje se ne smatraju licem u pravu mogu biti nosioci prava i obaveza u jednom,
najee ogranienom i taksativno nabrojanom broju sluajeva. To omoguava da se
odreeni oblici udruivanja pojave i budu nosioci prava i obaveza, da punovano
zakljuuju ugovore ili da stupaju u druge pravne odnose, iako nemaju status lica u pravu.
Pravna drava je samo ona drava u kojoj su svi akti i odluke dravnih organa doneti u
skladu sa pravnim normama. Ovaj princip delovanja koji je jedan od najvanijih principa
pravne drave naziva se i principom zakonitosti. Znaenje principa zakonitosti: sve
materijalne radnje kao i pravni akti manje pravne snage moraju biti doneti na osnovu
akata vee pravne snage.

1.SUBJEKTI PRAVA
1.1. Pojam subjekata prava
Prema tradicionalnom shvatanju, subjekt prava jeste bie ili entitet kome pravo priznaje
mogunost da bude nosilac prava i obaveza.1 Subjekt prava jeste pravno-tehniki izraz za
oznaavanje odreene aktivne uloge u pravu, uloge kojoj pripada da se za nju vezuju
prava ili obaveze. Pasivna strana tog odnosa jesu objekti na koje se prava i obaveze
odnose, odn. njihova sadrina koja moe biti usmerena na stvari, ljudske inidbe
(neinjenja) ili na prava koja nemaju svoj predmet u realnom obliku, kao sto su ast,
dostojanstvo, ime, sloboda miljenja i drugo. Uz prava i obaveze idu i sredstva za njihovu
zatitu, zbog ega je jedna od najstarijih sistematika celokupnog prava - instituciona
sistematika - delila pravo, bez obzira na vrstu, odn. granu, na stvari, lica i tube.2 Prema
ovoj sistematici, lica su subjekti koji mogu biti nosioci prava, stvari su objekti na koje je
pravo usmereno, a tube su instrumenti za zatitu povredenih ili ugroenih prava, koji
najee i jesu imali oblik tube.
Sam pojam lice je pravno-tehniki pojam. Preuzet je iz svakodnevnog govora, ali je u
pravu dobio neto drugaiju sadrinu. Lice u svakodnevnom govoru oznaava oveka,
bez obzira na njegova svojstva. U pravnom jeziku, pojam lica se vezuje za odredene
posledice - za pravni subjektivitet. Pojavi kojoj se priznaje svojstvo lica u pravu, priznaje
se i mogunost pojavljivanja u pravnom prometu, bez obzira da li se pojavljuje
samostalno ili posredstvom drugih lica.
Izmeu pojma ovek i pojma lice ne postoji identitet. Mnoga starija prava, posebno iz
vremena robovlasnitva nisu svim ljudskim biima (robovima) priznavala svojstvo lica.
Rimska drava u poetku nije svojstvo lica priznavala nikome van granica Rimskog
carstva i nikome ko se ne smatra slobodnim rimskim i graaninom. Pravni subjektivitet
ena je sve do polovine ovog veka bio po sadrini suen, odnosno ogranien u odnosu na
mukarce.
Sa druge strane, stariji pravni sistemi su pojam lica priirivali i na ivotinje.
ivotinjama se do odreene mere priznavo subjektivitet, tako da je bilo i mogue da se
protiv njih vode odreeni postupci i da im budu izreene odgovarajue sankcije. "Jazavac
pred sudom" inspirisan je upravo takvim odredbama srpskog prava XIX veka. U XX
veku ivotinje su uglavnom izjednaavane sa stvarima. One se smatraju predmetom prava
svojine, kao i neive stvari. Meutim, krajem XX veka "subjektivitet" ivotinja
doivljava svojevrsnu renesansu. Mnoga savremena prava, kao to je npr. nemako,
predviaju da ivotinje nisu stvari. Dodue ne proglaavaju ih nosioca prava i obaveza,
ali im dodeljuju neku vrstu "specijalnog statusa" - nesto izmeu lica i stvari. Tako, npr. u
sluaju razvoda braka, nemaki sudovi prilikom podele brane tekovine u sluaju da su
bivi brani drugovi imali i zajedniku ivotinju (najese kunog ljubimca) ne dosuuju
svojinske udele na ivotinji, ve ivotinju poveravaju na uvanje i staranje jednom od
1
2

Gams A. urovic LJ. ,,Uvod u graansko pravo, Beograd 1988, str. 93.
V.V.Vodineli, Savremeni pojam graanskog prava (nastanak i sistematika), Arhiv 1-2/1989. str.87-88

bivih branih drugova, a u korist drugog dosuduju pravo na" vienje", tj. pravo da
odreeno vreme u mesecu moe da uzme kod sebe ivotinju, da sa njom provede
odreeno vreme, te da je posle toga vrati.
Savremeni pravni sistemi, za razliku od starijih, koji su pojam lica nekada suavali
iskljuujui odreena ljudska bia, a nekada proirivali i na bia koja nisu ljudska bia,
proirili su ovaj pojam i na neke druge tvorevine koje ne predstavijaju ljudska bia, niti
bia uopste. Tako su i odreenim oblicima udruivanja priznata svojstva da budu nosioci
prava i obaveza, kao da se radi o ljudskim biima. Takve tvorevine stiu prava i obaveze
u svoje ime i za svoj raun. Po pravilu, one se pojavljuju samostalno bez obzira na to ko
su njihovi lanovi, a prava koja ona steknu, ne pripadaju neposredno njihovim lanovima,
niti obaveze koje one preuzmu terete njihove lanove. Re je pravnim licima kao
nosiocima prava i obaveza, tako da se pod licima, odn. subjektima u pravu danas
razumeju dve vrste lica: fizika lica i pravna lica. Oba pojma obuhvaena su generikim
pojmom: lice. Tako se moe rei da su subjekti prava lica, pod kojima se razumeju fizika
i pravna lica, ali i oblici udruivanja kojima se priznaju samo neka svojstva lica koja im
omoguavaju da budu nosioci prava i obaveza.

1.2. Fizika lica

Pojam fiziko lice odnosi se na ljudsko bie. Svako ko se moe smatrati ljudskim biem
(ovekom) jeste fiziko lice, odn. ima pravni subjektivitet. Subjektivitet u pravu znai
mogunost da se bude nosilac prava i obaveza. Radi se samo o potencijalnoj mogunosti
kojom se priznaje jedno opte svojstvo. Ova potencijalna mogunost se u praksi esto
pogreno razume kao izjednaavanje u pravima i obavezama, emu posebno doprinosi
isticanje principa jednakosti. Niti iz samog subjektiviteta, niti iz principa jednakosti ne
proizlazi da e sva lica, npr. fizika lica imati jednaka prava i obaveze. Fizika lica su
kroz svoj subjektivitet i princip jednakosti izjednaena samo u "potencijalu" - dostupnosti
odreene vrste prava i obaveza. Koje e od potencijalno dostupnih prava i obaveza
odreeno lice imati. zavisi od ispunjenja odreenih uslova koji se predviaju kao uslov za
njihovo sticanje. Naelna mogunost da se bude nosilac prava i obaveza ne znai i
konkretno izjednaavanje u pravnom poloaju svih ljudi, bez obzira na eventualnu
proklamovanu "jednakost pred zakonom". Ova jednakost znai samo to da se nekim
ljudskim svojstvima ne sme pridavati znaaj, kao to su npr. razlike u rasi, veri, polu,
jeziku i sl. osim u sluajevima kada se to moe smatrati opravdanim. Npr. razlika u polu
e nekada biti znaajna, tako da se pol postavlja kao uslov za obavljanje odreenih
poslova ili za sticanje nekih prava (pravo na penziju, zabrana rada u rudniku, pod vodom
i sl.). Jezik nekada predstavlja uslov za obavljanje odreenih poslova kada je to
neophodno za njihovo obavljanje. Verske razlike mogu biti znaajne za ostvarivanje
odreenih prava (pravo da se ne radi u dane odreenih verskih praznika, u zavisnosti od
verskog opredeljenja).3
Subjektivitet fizikog lica kao potencijalna mogunost da se bude nosilac prava i obaveza
ispoljava se preko naelne mogunosti sticanja prava i obaveza i mogunosti da se prava i
3

Stefanovi Z. ,,Poslovno pravo Bor 2003 str. 80

obaveze stiu kao posledica sopstvene volje. Pravne kategorije koje izraavaju ove dve
potencijalne mogunosti jesu: pravna sposobnost i poslovna sposobnost.
a) Pravna sposobnost
Svojstvo jednog lica da bude nosilac prava i obaveza, oznaava se pravno-tehnikim
terminom pravna sposobnost. Pravna sposobnost jeste samo naelna mogunost da se
bude nosilac prava i obaveza. To ne mora da znai i mogunost da se prava i obaveze
stiu po sopstvenoj volji. Beba od dve nedelje, iako o tome nita ne zna, ima pravnu
sposobnost. Redovno ima i neka prava, ako nista vie - pravo na ivot, telesni integritet i
druga osnovna ljudska prava, ali moe imati i odreena imovinska prava ako joj neko
svojom voljom to omogui. Ona moe imati u svojini i stvari visoke vrednosti - kuu,
auto ili bilo koju drugu stvar na kojoj moe postojati pravo svojine. Kao vlasnik kue,
ona moe imati i obaveze: plaanje utroene elektrine energije, vode, telefona. Meutim,
ta prava i obaveze ona nee moi da vri samostalno. To e za nju initi neko drugi, ali e
se pravna dejstva protezati prema njoj. Tuom voljom e biti zasnovana prava i obaveze
jednog takvog lica, jer tom licu pravo ne priznaje mogunost da svojom voljom za sebe
stie prava i preuzima obaveze. Mogunost da se prava i obaveze samostalno zasnivaju u
pravu se oznaava pojmom poslovna sposobnost.4 Onaj ko ima poslovnu sposobnost
moe samostalno uestvovati u pravnom prometu, svojom voljom, preduzimanjem
pravnih ili faktikih radnji zasnivati prava ili preuzimati obaveze za sebe ili, po
ovlaenju, i za druga lica. Poslovno sposobno lice moe da zakljui ugovor kojim e
kupiti ili prodati kuu, moe osnovati preduzee, moe zakljuiti brak i dr. Poslovno
nesposobno lice skoro sve to isto moe da uini, ali ne ono samo, ve putem drugog lica
(npr. roditelja, staraoca).
Pravna sposobnost ima svoj obim, odnosno sadrinu. Sadrina pravne sposobnosti jeste
skup prava i obaveza koje jedno lice moe da ima. Naelno je pravna sposobnost fizikih
lica opta, to znai da se ona odnosi na odreden krug prava i obaveza koje su dostupne
fizikim licima. Primenom principa ravnopravnosti na pravnu sposobnost, dolazi se do
naelnog odredenja da su sva prava i obaveze koje su dostupne fizikim licima, dostupne
i odredenom fizikom licu. Ipak, za sticanje pojedinih prava ili preuzimanje pojedinih
obaveza zahteva se ispunjenje odreenih uslova, zbog ega e se konkretna sadrina
pravne sposobnosti razlikovati od jednog do drugog lica. Time se konkretan obim pravne
sposobnosti razlikuje od jednog do drugog lica. Prava koja su naelno dostupna svakom
fizikom licu ne moraju i konkretno biti dostupna svakom od njih. Zbog naelne
dostupnosti prava i obaveza, uobiajeno je da se za fizika lica kae da ona imaju tzv.
opstu pravnu sposobnost. To znai samo to da izmeu fizikih lica nema razlike u
pogledu potencijalne mogunosti sticanja prava i preuzimanja obaveza, to svakako ne
znai da nema razlike u pogledu konkretnih prava i obaveza koje su steene. "Opta
pravna sposobnost", kao kategorija, samo je rezultat principa ravnospravnosti nepostojanja normi koje bi unapred predviale odreene kategorije fizikih lica i u
zavisnosti od pripadnosti odreenoj kategoriji - razlike u pogledu mogunosti sticanja
prava i preuzimanja obaveza.
4

Gams A. ,,Uvod u graanako pravo, Beograd 1978, str. 94..

Za fizika lica, od znaaja su za pravo momenti sticanja i gubitka pravne i poslovne

sposobnosti. U zavisnosti od momenta sticanja pravne, odn.
b)

Poslovna sposobnost

2a razliku od pravne sposobnosti koju fizika lica, po pravilu, stiu roenjem, za sticanje
poslovne sposobnosti pravo zahteva i protek odreenog vremena posle roenja, a u nekim
sluajevima i ispunjenje predvienih uslova Osnovno pravilo jeste da se potpuna
poslovna sposobnost stie punoletstvom. U naem pravu, punoletstvo nastupa sa
navrenjem osamnaest godina ivota.5 to je i najee reenje u svetu. Izuzetno. neke
zemlje. kao npr. SAD za nastupanje punoletstva zahtevaju navrenje dvadesetjedne
godine ivota.
Poslovna sposobnost koja se stie punoletstvom jeste potpuna poslovna sposobnost. to
znai da jedno lice moe da samostalno preduzima sve pravne poslove koje jednom
fizikom licu pravo doputa da preduzima.6 To znai da e moi da svojom voljom
zakljuuje ugovore, da moe da da izjavu o prihvatanju, odnosno ne prihvatanju naslea,
da da ili primi zalogu, da optereti preuzme meninu obavezu, da bude jemac, da izda ek,
da zakljui brak i dr. U svim ovakvim sluajevima prava i obaveze koje proistiu iz
zakljuenih pravmh poslova, rezultat su volje tog lica i njegovih izjava volje. Kada se
govori o izjavama volje ne treba razumeti da se uvek radi o davanju izjava usmeno ili
pismeno. Postoje razliiti naini davanja izjava volje, tako da se u nekim sluajevima
podrazumeva iz odreenih telesnih radnji da je data izjava a nekada e se ak i samo
utanje smatrati izjavom volje sa odreenim pravnim dejstvima.7
Za razliku od potpune postoji i delimina poslovna sposobnost. Delimina poslovna
sposobnost jeste poslovna sposobnost koja omoguava licu da samostalno zakljuuje
samo neke, po pravilu, pravne poslove malog znaaja. Delimina poslovna sposobnost
omoguava licu da svojim izjavama volje zakljuuje i poslove veeg znaaja, ali sa kao
uslov za njihovu punovanost zahteva odobrenje zakonskog zastupka - roditelja odnosno
staraoca. Ne postoji precizno odreenje kada e se jedan posao smatrati poslom "manjeg
znaaja, a nije ni mogue uiniti propisom, ve iskijuivo u praksi. Za odreene pravne
poslove koji prelaze granice redovnog upravljanja, posebno kada je u pitanju otuenje
nepokretnosti koja pripada maloletniku ni raspolaganje njegovom imovinom bez naknade
potrebna je i saglasnost organa starateljstva. U sluaju da organ starateljstva odbije da da
saglasnost, lice koje ima deliminu poslovnu sposobnost ima mogunost da samostalno
pobija tu odluku (da izjavi albu).
Mladi maloletnici(lica do 14 godina ivota) ne mogu samostalno zakljuivati pravne
poslove, niti eventualno zakljueni pravni poslovi mogu biti osnaem saglasnou
njihovog zakonskog zastupnika poslovne sposobnosti znaio bi u praksi da maloletnik
do 14 godina starosti ne bi mogao sam ni okoladu da kupi u prodavnici, to se u praksi
5

lan 15. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima (SL glasnik SRS" br 22/80 24/84
Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 56-57
7
Stefanovi Z. ,,Poslovno pravo Bor 2003 str. 84
6

ne primenjuje. U uporednom pravu se delimina poslovna sposobnost stie mnogo ranije.

Tako u Nemakoj ve sa sedam godina, U Grkoj sa deset godina, u Maarskoj sa
dvanaest.8 U naoj praksi, suprotno propisima, i licima ispod etrnaest godina je
dozvoljava zakljuenje pravnih poslova manjeg znaaja. Tako, svakodnevne sitne
kupovine koje dece obavljaju bez ikakvih smetnji po prodavnicama, a koje su sve po
svojoj pravnoj prirodi ugovori o kupoprodaji, niko ne pobija, iako bi u sluaju dosledne
primene zakona svi ti poslovi bili nistavi.
Postoje i sluajevi specijalne poslovne sposobnosti. Specijalna poslovna sposobnost jeste
sposobnost za preduzimanje samo nekih odredenih pravnih poslova. Tako, u naem pravu
maloletnici stiu radnu sposobnost, odn. sposobnost zasnivanja radnog odnosa sa
navrenih petnaest godina ivota.9 Na osnovu ove specijalne poslovne sposobnosti lice sa
navrenih petnaest godina zivota moe samostalno, bez iije saglasnosti, zasnovati radni
odnos, a po zasnivanju radnog odnosa ono moe samostalno i raspolagati zaradom koju
ostvaruje po osnovu tog radnog odnosa, ali istovremeno za njega nastaje i obaveza da od
prihoda koje ostvari po osnovu radnog odnosa doprinosi za svoje izdrzavanje, vaspitanje i
obrazovanje. Mukarac koji je navrio 16 godina ivota, koji je sposoban za rasudivanje,
moe priznati oinstvo.10
Poslovna sposobnost se moe stei i pre punoletstva i to zakljuenjem braka. Licu
starijem od 16, a mlaem od 18 godina, nadleni sud po sprovoenju odgovarajueg
postupka, moe izdati dozvolu za zakljuenje braka. Zakljuenjem braka ovo lice stie
potpunu poslovnu sposobnost.11 Jednom steena poslovna sposobnost po osnovu
zakljuenja braka se ne gubi. ak i u sluaju da brak bude razveden, poniten ili prestane
iz drugih razloga pre punoletstva lica koje ga je zakljuilo po osnovu dozvole nadlenog
suda lice koje je zakljuenjem braka steklo punu poslovnu sposobnost je zadrava.
Sa navrenih osamnaest godina ivota stie se puna poslovna sposobnost po
automatizmu, tj. bez donoenja bilo kakvog pojedinanog akta o tome. Meutim, to ne
znai da e i u svakom sluaju biti tako. Razlozi celishodnosti opravdavaju odstupanja u
odreenim sluajevima sluajevima kada jedno lice i pored navrenih osamnaest godina
ivota nije dostiglo odreeni intelektualni nivo koji se smatra prosenim, a koji mu
omoguava da se sam stara o svojim poslovima. U odreenim sluajevima kada npr.
postoji zaostalost u umnom razvoju, na zahtev roditelja, odlukom suda, moe biti
produeno roditeljsko pravo. Produenjem roditeljskog prava ne nastupaju pravne
posledice punoletstva. Lice nad kojim je produeno roditeljsko pravo ne stie poslovnu
8posobnost, ve ostaje pod starateljstvom roditelja ili odredenog staraoca. Ukoliko se
okolnosti promene, tj. intelektualne sposobnosti tog lica dostignu nivo prosenih
sposobnosti, odluka suda moe biti ukinuta, to znai da ukidanjem odluke, to lice stie
punu poslovnu sposobnost.

Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 56-57
lan 122. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima (Sl. glasnik SRS. br. 22/80, 24/84)
10
lan 93. Zakona o braku i porodimm odnosima
11
lan 15. stav 2. Zakona o braku i porodinim odnosima.
9

Jednom steena poslovna sposobnost prestaje gubitkom pravne sposobnosti, odn. smru.
Pre smrti, poslovna sposobnost moe prestati lienjem.
Na predlog ovlaenih lica, odluku o lienju poslovne sposobnosti donosi sud ukoliko
nae da odreeno lice nije psihiki sposobno da se stara o svojim pravima i obavezama,
odn. da nije uraunljivo. Od stepena neuraunljivosti zavisi i odluka o lienju poslovne
sposobnosti. Lienje poslovne sposobnosti moe biti delimino, kada se lice izjednaava
sa osobom izmedu etrnaest i osamnaest godina, i potpuno, kada se izjednaava sa licem
mladim od etmaest godina. Osobi lienoj poslovne sposobnosti postavlja se staralac, koji
je ovlaen da daje saglasnost na preduzete pravne poslove, odn. da u ime i za raun lica
lienog poslovne sposobnosti preduzima pravne poslove.
Od poslovne sposobnost treba razlikovati deliktnu sposobnost. U graanskopravnom
smislu deliktna sposobnost znai sposobnost da se odgovara za priinjenu tetu, odn. da
lice koje je priinilo tetu bude obavezano da je nadoknadi. U naem pravu ona se stie sa
navrenih etnaest godina.12 Lice koje je starije od etrnaest godina odgovara za tetu
koju drugome priini imovinom kojom raspolae. Lice izmeu sedam i etrnaest godina
moe svojom imovinom odgovarati za tetu koju priini ukoliko je u vreme
prouzrokovanja tete bilo svesno svojih postupaka (teret dokazivanja lei na oteenom).
Za tetu koju priini lice mlae od sedam godina i lice izmeu sedam i etrnaest godina
koje nije bilo svesno svojih postupaka odgovaraju roditelji, odn. staratelj po pravilima o
tzv. objektivnoj odgovornosti, tj. bez obzira na krivicu.
Sa aspekta krivinog prava, lice mlae od etrnaest godina nije krivinopravno
odgovomo, a kod lica izmeu etraaest i osamnaest godina pravi se razlika na mlae
maloletnike (14-16) i starije maloletnike (16-18) godina. U zavisnosti kojoj kategoriji
pripadaju razlikuju se vrsta i stepen njihove odgovomosti, kao i vrsta i visina kazne koje
im se mogu izrei.

1.3.

Pravna lica

Druga vrsta lica kojima se priznaje svojstvo da budu nosioci prava i obaveza jesu pravna
lica. Pravno lice jeste oblik udruivanja kome pravni poredak priznaje subjektivitet. Kao
oblik udruivanja, on nije ogranien na fizika lica, tj. nekada se udruuju fizika, a
nekada pravna lica ili kombinovano stvarajui odreeni oblik udruivanja. Drgi kljuan
uslov jeste da upravo takvom obliku udruivanja, kakav je stvoren u odredenom sluaju,
pravni poredak priznaje svojstvo pravnog lica. Ovo priznanje je generalno, to znai da se
takvom obliku udruivanja priznaje naelna mogunost da bude subjekt u pravu, odnosno
da bude nosilac prava i obaveza. Iz ugla naina priznanja subjektiviteta, to se najee
ini nabrajanjem oblika udruivanja kojima se priznaje svojstvo pravnog lica (npr.
optina, ortako drutvo, akcionarsko drutvo i dr), ali nekada i generalnim odreenjem
12

lan 160. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima.

svojstava ije se postojanje ispituje u svakom konkretnom sluaju, i u zavisnosti od

njihovog postojanja odluuje u konkretnom sluaju o priznavanju ili nepriznavanju
subjektiviteta.
Za razliku od onih oblika udruivanja kojima priznaje ovo svojstvo, pravo nekim
oblicima udruivanja ovo svojstvo ne priznaje, tako da i pored udruivanja, svako lice iz
sastava tog oblika udmivanja istupa u pravnom prometu za sebe. Onim oblicima
udruivanja kojima pravo priznaje svojstvo pravnih lica, pravo ih i ureduje, odn. utvruje
uslove za njihovo organizovanje (nastanak), pravila po kojima se ureduje njihova
unutranja organizacija, status, prestanak, ovlaenja u pravnom prometu i dr. Pravo
odreuje vrste organizacija koje mogu biti pravna lica (tzv. munems clausus). 13Konano,
samo pravno doputene organizacije mogu stei status pravnog lica. Udruenja koja bi
kao svoje ciljeve odredila vrenje krivinih dela (npr. krade), proganjanje pripadnika
dmge rase ili vere ne mogu se smatrati pravnim licima. U tom smislu kao uslovi za
postojanje pravnih lica istiu se: 1. pravna uredivost; 2. pravna dopustivost; 3. priznanje
sposobnosti da se bude nosilac prava i obaveza.14
Osnovna karakteristika koja razlikuje pravno lice od oblika udruivanja koja to nisu jeste
sposobnost samostalnog vrenja prava i obaveza. Ova samostalnost znai da se prava i
obaveze stiu u ime tog pravnog lica, a ne u ime njegovih lanova, tako da se nijedan od
lanova ne moe neposredno, u svoje ime koristiti pravima pravnog lica iji je lan, niti
ga neposredno terete obaveze tog i pravnog lica. Dodue, propisima se nekada predvida
solidarna odgovomost lanova jednog pravnog lica zajedno sa pravnim licem, ali to mora
biti izriito propisano, to je izuzetak od opteg pravila i to se ini samo izuzetno. Ova i
samostalnost pravnog lica postoji ne samo u odnosu sa licima koja nisu njegovi lanovi,
ve i u unutranjem odnosu, prema svojim lanovima. I prema svojim tim lanovima,
pravno lice istupa kao samostalan subjekt, kao i kada se radi o licima koja nisu lanovi.
Pravni odnosi izmeu lanova i pravnog lica nisu pravni odnosi izmeu njegovih
lanova, ve izmeu pravnog lica i lana (npr. zasnivanje radnog osnosa). Odreeni
pravni odnosi izmedu lanova pravnog lica postoje, ali se radi o vrsti odnosa (npr. po
ugovom o osnivanju drutva sa ogranienom odgovomou).
Nekim oblicima udmivanja pravo ne priznaje opti status pravnog lica, ve priznaje
samo odredena svojstva pravnog lica. To znai da takvim organizacijama priznaje
mogunost da se u odredenim pravnim poslovima pojavljuju u svoje ime i za svoj raun,
kao da se radi o organizaciji sa statusom pravnog lica. Npr. vlasnici stanova i poslovnih
prostorija mogu se u okvim poslova koji se odnose na odravanje zgrade u kojoj se ti
stanovi, odnosno poslovne prostorije nalaze, pojaviti kao zajednica (stambena zgrada),
zakljuivati ugovore i voditi sporove iz ovih odnosa. Medutim, ova zajednica nema
generalno svojstvo pravnog lica, ne moe imati sopstvenu imovinu, mimo poslova koji su
izriito stavljeni u njenu nadlenost, ona ne moe da se pojavljuje. U svim takvim
poslovima u kojima se zgradi ne priznaje subjektivitet vlasnici istupaju samostalno - u
svoje ima i za svoj raun (npr. kada se radi o zaStiti prava svojine na posebnim ili
zajednikim delovima zgrade).
13
14

Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 25

Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 71

Subjektivitet pravnog lica se, kao i kod fizikih lica, izraava u obliku pravne i poslovne
sposobnosti. Po svojoj sadrini, ove pravne kategorije se ne razlikuju u odnosu na
kategorije pravne i poslovne sposobnosti koje se pojavljuju kod fizikih lica. Meutim,
iako se ne razlikuju kao pojmovi, po svojoj sadrini i obimu, odnosno nainu i momentu
sticanja i prestanka se znaajno razlikuju u odnosu na istovetne pravne kategorije koje se
pojavljuju kod fizikih lica.
a)

Pravna sposobnost pravnog lica

I kod pravnog lica se, kao i kod fizikih lica, kao znaajan momenat za sticanje pravne
sposobnosti pojavljuje trenutak njegovog nastanka. Od momenta nastanka pravnog lica
ono stie pravnu spososobnost - sposobnost da bude nosilac prava i obaveza. Da bi jedna
organizacija postala pravno lice potrebno je da bude ispunjeno nekoliko uslova:
1. da spada u vrstu (oblika udruivanja) organizacija koje mogu biti pravna lica;
2. da budu zadovoljeni predvieni uslovi za sticanje pravnog subjektiviteta;
3. da joj pravni subjektivitet bude priznat na nain predviden za njenu vrstu.15
Ukoliko jedna organizacija spada u vrstu organizacija kojima moe biti priznat pravni
subjektivitet i ispunjava predviene uslove (npr. broj lica ili minimum imovine koju treba
da ima), pravni subjektivitet e joj biti priznat na jedan od odgovarajuih naina.
Momenat priznanja pravnog subjektiviteta jeste momenat osnivanja. Momenat osnivanja
jeste momenat nastanka pravnog lica. Postoji nekoliko naina priznavanja (sticanja)
pravnog subjektiviteta pravnih lica:
1. Sistem samopriznanja. Pravni subjektivitet na ovaj nain stie samo drava. Bez
obzira na kasnije, eventualno priznanje od strane drugih drava koje je deklarativno,
poetna konstitutivna radnja prilikom osnivanja drave jeste samopriznanje. Za sva ostala
pravna lica se zahteva da budu priznata od strane drave. Meutim, za dravu je dovoljno
da prizna samu sebe ukoliko je takvo samopriznanje praktino delotvorno, tj. sve dok je
jedna takva tvorevina koja se proglasila za dravu u stanju da na odreenoj teritoriji
uspostavi odredeni pravni sistem i sredstva za njegovo prinudno ostvarenje, za sluaj da
se on ne ostvaruje dobrovoljno.
2. Osnivanjem na osnovu obaveze osnivanja koja je utvrdena propisom. Propisom,
najese zakonom, moe biti predvieno da odredene organizacije imaju svojstvo
pravnog lica (npr. Narodna banka, PTT, eleznica), tako da ove organizacije svojstvo
pravnog lica stiu momentom osnivanja na osnovu samog zakona. Osim ovoga, propisom
moe biti predvieno da sve organizacije odredene vrste, momentom organizovanja stiu
svojstvo pravnog lica (npr. optina, ranije stambena zgrada). Kod ove vrste pravnih lica,
osnivanje nekada ima izgled klasinog osnivanja putem akta o upisu (registraciji), kao to
je to sluaj sa preduzeima koja se osnivaju na osnovu same naredbe iz zakona, a nekada
ima izgled atipinog naina osnivanja - bez upisa u odgovarajue registre pravnih lica,
kao sto je to sluaj sa optinom.
15

Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 91

10

3. Na osnovu akta o upisu - registraciji. Za neke vrste pravnih lica zakonom se

predvidaju uslovi koji treba da budu ispunjeni. Samo osnivanje nije obavezno kao u
prethonom sluaju, ve o osnivanju po svojoj volji odluuju lica koja su za tako neto
zainteresovana. Redovno se za osnivanje predvidaju odreeni uslovi koje osnivai moraju
da ispune. Kontrolu ispunjenosti uslova vri odgovarajui dravni organ koji vodi registre
pravnih lica (kod nas trgovinski sud). Onog momenta kada se utvrdi da su ispunjeni
predvideni uslovi nadleni organ je duan da izvri odgovarajui upis u registar pravnih
iica i o tome izda pojedinani akt o upisu. Pravo na upis je zatieno odgovarajuim
pravnim lekovima u sluaju neosnovanog odbijanja. Po ovom sistemu se kod nas upisuju
svi oblici pravnih lica predvieni Zakonom o preduzeima (akcionarsko drutvo,
deoniarsko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovomou i dr.).
4. Na osnovu oobrenja. Nekada se predvia mogunost osnivanja pravnih lica (npr.
berza, akcionarsko drutvo za osiguranje), tako da i pored ispunjenja predvidenih uslova,
nadlenom dravnom organu bude ostavljena mogunost da na osnovu slobodne procene
(diskrecionog prava) odlui da li e doavoliti osnivanje pravnog lica. Uglavnom se
odluka donosi na osnovu procene celishodnosti, tako da organ nema obavezu da im su
ispunjeni uslovi odobri osnivanje pravnog lica.
Navedeni sistemi nastanka pravnih lica mogu biti kombinovani sa jo nekim uslovima,
od kojih zavisi odreenje tanog momenta nastanka pravnog lica. Nekada e se raditi o
radnji publikovanja upisa (npr. u slubenom listu), nekada o radnji upisa (u sudski
registar), nekada o pravnosnanosti akta kojim je doputeno osnivanje pravnog lica. Na
osnovu ovih injenica odreuje se taan momenat nastanka pravnog lica. Momenat
nastanka pravnog lica ostvaruje u odnosu na subjektivitet ona dejstva koja se vezuju za
injenicu rodenja kod fizikih lica.16
Momentom nastanka (osnivanja), pravno lice stie pravnu sposobnost - postaje dubjekt u
pravu, tj. nosilac prava i obaveza. Kao i kod fizikih lica, u odreenim sluajevima
predviena su odstupanja od ovog opteg pravila, tako da se omoguava da jedno pravno
lica stekne prava i obaveze i pre momenta nastanka. Ovo odstupanje se uglavnom odnosi
na prava i obaveze koje nastaju u postupku osnivanja pravnog lica. Ova prava i obaveze
obino stiu osnivai, da bi ih po samom zakonu ili na neki drugi odgovarajui nain, po
osnivanju pravnog lica, prenela na pravno lice. Meutim, nekada pravo predvia
automatizam, tako da u sluaju da pravno lice bude uspesno osnovano, prava i obaveze
koje su u postupku osnivanja preuzeli osnivai, momentom osnivanja pravnog lica, po
samom zakonu, prelaze na to pravno lice.
Pravna sposobnost pravnih lica, zavisno od sistema, moe biti opta, kao i kod fizikih
lica, ali moe biti predviena i kao specijalna. U jednom istom pravnom sistemu pravna
sposobnost pravnih lica moe za odreena pravna lica da bude predviena kao opta, a za
druga kao specijalna. Specijalna pravna sposobnost pravnih lica znai da je pravno lice
ovlaeno na preduzimanje samo onih pravnih poslova koji su neophodni ili vezani za
16

Stefanovi Z. ,,Poslovno pravo Bor 2003 str. 88

11

obavljanje njegove delatnosti. Meutim, razlike izmedu sistema opte pravne sposobnosti
pravnih lica i specijalne pravne sposobnosti su vie kvantitativne nego kvalitativne.

2. ZAKONITOSTI
Zakonitost je jedno od najvanijih sredstava za ostvarenje pravnog poretka, za odravanje
njegove celovitosti i postizanje njegovih ciljeva.
Zakonitost odraava hijerarhiju pravnog poretka po nekom unutranjem naelu koje sve
njegove delove povezuje u jedinstvenu i neprotivurenu celinu koja mu omoguuje da
deluje kao efikasna materijalna i duhovna druStvena snaga nad egzistencijom drutva i
oveka. To naelo naziva se NAELO ZAKONITOSTI i njime se izraava nunost da
nii elementi pravnog poretka moraju biti u skladu sa onim viim, a oni - s onim najviim
(ustavom i zakonom).17
Naelo zakonitosti je vezano za naelo ustavnosti.
Naelo ustavnosti kao osnovno naelo funkcionisanja moderne drave nalae
zakonodavcu da u svojoj redovnoj zakonodavnoj aktivnosti striktno potuje norme
Ustava. To podrazumeva striktno postupanje svih dravnih organa po odredbama Ustava i
svih drugih izvora ustavnog prava gde spada i Ustavni zakon za sprovoenje Ustava.

2.1.Oblici zakonitosti
Razlikuju se :
- formalna i
- materijalna zakonitost
Najee se formalna ustavnost ili zakonitost odreuje kao saglasnost nie forme sa
viom u pogledu tri elementa:
a) nadlenost subjekata;
b) postupak donoenja; i
c) nain materijalizacije.
Materijalna ustavnost ili zakonitost je u stvari: saglasnost odnosnog akta s ustavom u
pogledu sadrine. Utvrivanje navedene formalne i materijalne ustavnosti podrazumeva
postojanje pisanog ustava: materijalne snage demokratije i ratne maine naroda protiv
svakog despotizma18 -. Nalazim, da je ovde potrebno citirati prof. orevia koji kae na
17

Kostadinovi S. Rai M. ,,Poslovno pravo Novi Sad 2006 str 104.

18

Jovan orevi, Kontrola ustavnosti zakona i amerika demokratija, Beograd, 1937, str. 18

12

istom mestu: Problem zakonitosti se odnosi samo na potinjavanje vaeem pozitivnom

pravu. Ideja zakonitosti ne sadri u sebi nikakva ogranienja akata vlasti zakonodavnih
organa u njihovom stvaranju prava. Naelom ustavnosti naelo zakonitosti osigurava se i
pojaava se novim faktorom: pravnim granicama u kojima se moe kretati zakonodavna
vlast pri donoenju zakona... vrst ustav predstavlja odreena pravila koja parlament ne
moe da mimoie kad vri svoje zakonodavne funkcije. Ona stavljaju parlament, kao
glavnog stvaraoca zakona, u isti poloaj kao to drava, u kojoj vai naelo zakonitosti;
stavlja upravu, kao glavnog izdavaa uredbi

2.2.Pravna snaga
Naelo hijerarhije pravnih akata (omoguuje jedinstvenost i delotvornost prava)
opti su vii od pojedinanih mesto koje imaju opti akti zavisi od njihove pravne snage
Pravna snaga je mera uticaja koju jedan pravni akt ima na druge akte u tom smislu da
akt nie pravne snage mora da bude saglasan sa aktom vie pravne snage
ona zavisi od forme i to pre svega od nadlenosti, od toga KO donosi opti akt, tj. od
koliine vlasti koju organ donosilac akta poseduje, a ponekad kad je nadlenost ista i od
procedure.
Svi pravni akti ne raspolau istom pravnom snagom. Njihova pravna snaga zavisi, isto
formalno posmatrano, od mesta koje zauzimaju na hijerarhijskoj lestvici. Ukoliko vie
mesto u hijerarhiji zauzima, utoliko pravni akt ima veu pravnu snagu, i obrnuto. Akti sa
veom pravnom snagom utiu na akte sa manjom pravnom snagom u tom smislu to akti
sa manjom pravnom snagom moraju da budu u skladu sa njima i ne smeju da im
protivree. I obrnuto, tako vii pravni akti moraju da budu u skladu sa pravnim aktima
koji raspolau veom pravnom snagom od njih samih i koji su zbog toga na viem
hijerarhijskom mestu.19
Ustav je najvii opti pravni akt u sistemu optih pravnih akata jedne drave, koji ureuje
najbitnije odnose u dravi, a pre svega samu dravnu organizaciju i ovlaenja dravnih
organa, kao i slobode i prava graana. Naziva se jo i osnovni zakon.

2.3.Pravna sredstva
Poto pravni poredak mora da dejstvuje kao sinhronizovana i unutar sebe neprotivrena
celina, on mora da ima sredstva za zatitu zakonitosti koja e tomoguiti njegovo
19

Kostadinovi S. Rai M. ,,Poslovno pravo Novi Sad 2006 str 106.

13

nesmetano funkcionisanje i relativno brzo otklanjanje smetnji koje tom funkcionisanju

donosi postojanje nezakonitosti. Da bi se ta sredstva to preciznije predstavila treba poi
od razllka dve vrste nezakonitosti:
- nezakonitosti koja se ini prema ljudima i
- nezakonitosti koja se odnosi na pravne akte.20
Pravna sredstva kojima se zahteva donoenje drugostepene ili treestepene odluke suda
(odnosno upravnog organa) nazivaju se pravni lekovi.
Pravni lekovi dele se na:
- redovne i
- vanredne.
Ovako formulisana supsidijernost ustavne albe ve na prvi pogled otvara pitanje da li se
pod pojmom redovni pravni lek pred sudom, odnosno svi redovni pravni lekovi,
imaju smatrati samo redovna pravna sredstva (lekovi) ili i vanredna pravna sredstva,
odnosno ta to ustavopisci podrazumevaju pod redovnim pravnim lekom uopte. Uz to,
s obzirom na oblike pravne zatite ustavnih prava i sloboda u nas, ne moe biti spora o
tome da je pojam redovni pravni lek iri i sveobuhvatniji od pojma redovni pravni lek
pred sudovima.

2.4.Pravosnanost
Ispitivanje zakonitosti pravnih akata ne moe se neogranieno vriti.
Poto pravni poredak tei konanom uklanjaju svake povrede prava, pravom je
predvieno da postupak ispitivanja pravnih akata mora biti definitivno okonan.
Akt ija je zakonitost utvrena okonanjem postupka, naziva se pravosnanim.
Pravosnanost nastupa ili istekom roka koji je odreen za pokretanje postupka ili
odricanjem prava na albu protiv prvostepene odluke pod uslovima predvienim
zakonom

2.5.Stupanje/izvrenje pravnog akta odreene vrednosti na

snagu
- Stupanje na snagu znai da se subjekti ponaaju po normi pravnog akta.
U pravnoj nauci ne postoji saglasnost o tome koji pravni akti mogu biti pravosnani.
20

Kostadinovi S. Rai M. ,,Poslovno pravo Novi Sad 2006 str 107.

14

Meutim, treba razlikovati konane i pravosnane upravne akte.

- Izvrnost jednog pravnog akta znai da su subjekti duni da se po njemu ponaaju.
Samo pojedinani akti su po pravilu izvrni.

ZAKLJUAK
Subj. prava i pravne obaveze pretpostavljaju postojanje lica kojima pripadaju ti nosioci
prava i obaveza se nazivaju subjektima prava. Subjekti prava mogu biti fizika i pravna
lica odnosno ljudi i drutvene tvorevine.
Fiziko lice kao subjekt prava osnov ovog subjektiviteta je u ovekovoj prirodi, pre
svega u njegovoj moi hotenja, njegovoj volji.
Danas sva ljudska bia imaju PRAVNU SPOSOBNOST, tj. mogu biti subjekti prava i
obaveza to priznaju sve deklaracije o ljudskim pravima
Pravni subjektivitet poinje roenjem, a okonava smru (izuzeci).
Pravnu sposobnost treba razlikovati od DELATNE SPOSOBNOSTI pod kojom se
podrazumeva sposobnost fizikog lica da svojim izjavama volje izazivaju pravne
posledice (da stvaraju obaveze ili prava).
Ta vrsta sposobnosti vezana je za odreeni stepen duevne i telesne zrelosti i obino se
stie punoletstvom. Ali postoje i izuzeci (duevna zaostalost, odreeni javni poziv...)
Vidovi delatne sposobnosti su:
poslovna sposobnost (sposobnost da se zakljuuju pravni poslovi)
deliktna sposobnost (sposobnost da se odgovara za delikte)
politika sposobnost (sposobnost da se ostvaruju osnovna polit. prava)
Pravni poredak je utemeljen na uvaavanju naela hijerarhije. Svi nii elementi pravnog
poretka moraju biti u skladu sa viim (sa ustavom i zakonom). Ta usklaenost niih s
viim pravnim aktima od izuzetne je vanosti.
Tom hijerarhijom optih normi, i materijalnih akata ljudskog ponaanja, postie se
jedinstvo pravnog poretka i omoguava ostvarenje njegovih osnovnih ciljeva.
Usklaenost svih niih pravnih akata sa ustavom, naziva se ustavnost. Usklaenost svih
niih pravnih akata sa zakonom, naziva se zakonitost.

LITERATURA

15

1. Kostadinovi S. Rai M. ,,Poslovno pravo Novi Sad 2006

2. Gams A. urovic LJ. ,,Uvod u graansko pravo, Beograd 1988.
3. Gams A. ,,Uvod u graanako pravo, Beograd 1978.
4. V.V.Vodineli, Savremeni pojam graanskog prava (nastanak i sistematika), Arhiv 12/1989.
5. Stefanovi Z. ,,Poslovno pravo Bor 2003.
6.lan 15. stav 1. Zakona o braku i porodinim odnosima (SL glasnik SRS" br 22/80
24/84
7.Stankovi O. Vodineli V.V. Uvod u graansko pravo, Beograd 1995, str. 56-57
8.Zakona o braku i porodinim odnosima (Sl. glasnik SRS. br. 22/80, 24/84)

16