Predmet : INFORMACIONE

TEHNOLOGIJE SA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE

SEMINARSKI RAD
TEMA RADA : RACUNARSKE MREZE
Mentor:

Vladanka Presburger

Student:

Mitar Petrovic
Broj indeksa: 19/2013
(Maj,2015)

RACUNARSKE
MREZE

Racunarske mreze cine vise

racunara povezanih na odgovarajuci
nacin tako da mogu da dele
racunarske resurse.Tu spadaju razni
komunikacioni mediji za prenos
podataka, osnovni tipovi mreza i
mreznih topologija, nacini
komunikacije racunara, internet kao
najpoznatija racunarska mreza.

Mrezu cine racunari i resursi. Resurse cine hardverske komponente (skener,stampac,modem)

i softverske komponente (informacije, baze, aplikacije)

Mrezni racunari dele :

Podatke
Poruke
Softver
Racunarske faks uredjaje
Modeme
Ostale hardverske komponente

Racunari se povezuju zbog smanjenja

troskova, jer se istim informacijama pristupa
sa razlicitih lokacija.

Svrha mreze je :
Zajednicko

koriscenje programske podrske-aplikacije

Objedinjavanje pristupa resursa
Pristup zajednickoj bazi
Elektronska komunikacija i posta (slanje podataka)
Upravljanje podacima
Povezivanje razlicitih platformi
Povecanje produktivnosti i smanjenje troskova
poslovanja

Zajednicke komponente , funkcije i karakteristike

svih mreza su :
-Serveri(opsluzuju umrezene korisnike)
-Klijenti (koriste zajednicke mrezne resurse)
-Medijum (Sredstvo kojim se racunari povezuju)
-Resursi (Stampaci , skeneri i sl .)

Prema povrini na kojoj se nalaze raunari u mrei, mree se

dele na:
Lokalne raunarske mree LAN (Local Area Network)
Regionalna raunarske mree WAN (Wide Area Network)

Lokalne racunarske mreze (LAN)

Predstavlja osnovni tip mreze. Ona moze biti jednostavna kada imamo dva
racunara povezana kablom , ili slozena kada su povezana stotine racunara i
periferijskih uredjaja u jednoj velikoj organizaciji. Osnovno obelezje lokalne
racunarske mreze je to sto je ona ogranicena.

Regionalne racunarske mreze (WAN)

ZA razliku od LAN mreze, WAN mreza nije prostorno ogranicena. Ona
moze da poveze racunare i uredjaje sirom sveta. Regionalnu racunarsku
mrezu cini veliki broj povezanih lokalnih mreza. Za povezivanje se koriste
usluge telekomunikacionih operatera. Neke od tehnologija za povezivanje
LAN-ova su : E1 (T1), E3(T3), ATM, ISDN, ADSL, prespajanje okvira
(Frame Relay), radio veze i slicno. Ove mreze se nazivaju i okosnice ili
kicma-mreze (backbone).

Otvorenost- dostupnost svim korisnicima a

podrazumeva i javnost
Ekonomicnost- Posmatra se sa stanovnistva
korisnika
Modularnost- Mogucnost ukljucivanja novih
sistema
Fleksibilnost- mogucnost promene nacina
povezivanja u toku rada
Elasticnost- mogucnost povezivanja sa
drugim mrezama
Adaptivnost-nacin upravljanja mrezom da se
dobije maximalni kvalitet
Transparentnost- jedinstvena tehnologija

Komunikacioni medijumi
Za komunikaciju se koriste razliciti komunikacioni medijumi(kanali)

Komunikacioni mediji se dele na zicne i bezicne medije.

Zicni mediji (prenos odredjen putanjama)

Upredena parica To je par bakarnih zica
najrasprostranjenijih,koriste se za sve telefonske instalacije- jeftin je
,siroko primenljiv, lak za postavljanje.Nedostatak mu je spor prenos
informacija ,moze se prisluskivati i podlozan je smetnjama od drugih
elektricnih izvora.

Koaksijalni kabl

Sastavljen od bakarnog jezgra sa okruzenom

metalnom presvlakom za uzemljenje obmotano plasticnim omotacem. U
odnosu na paricu prenosi mnogo vise podataka, a manje je osetljiv na
smetnje, ali je skuplji i tezi za rad.

Fiberopticki kabal

Komunikacioni medij velikog kapaciteta. Izgradjuje se

od tankih staklenih niti i informacija-prenos je preko svetlonosnog signala koji
putuje kroz kabl.Zrak je zatvoren zbog refleksije , gubici energije su mali.Ima
veliku brzinu,kapacitet i bezbednost u odnosu na prisluskivanje.

Bezicni mediji
(Prenos se vrsi emitovanjem signala koji na prijemnoj strani detektuje antena)

Satelitski prenos- signal koji salje zemaljska stanica ka satelitu

od cega se vraca prema drugoj zemaljskoj stanici.Opticka vidljivost je
dobra zvog velike visine satelita.Satelitski prenos je najveci napredak
u telekomunikacijama za digitalni prenos.
(Sateliti se postavljaju na tri vrste orbita: Geostacionarna zemaljska
orbita, srednja
zemaljska orbita i niska zemaljska orbita )

Radio prenos prenos informacija vrse radio talasi nizih

frenkvencija od mikrotalasa. Prednost je niska cena i laka
instalacija.Nedostaci su mogucnost prisluskivanja.

Karakteristike komunikacionih medija su :

brzina,smer

,nacin i tacnost prenosa

Brzina prenosa pod imenom kapacitet prenosnog kanala koja se

izrazava u bitima u sekundi(bps)

Smer prenosa moze biti : simpleksan( prenos u jednom smeru),

poludupleksan(Komunikacija u oba smera,sem kod
radia),dupleksan(komunikacija u oba smera istovremeno)

Nacin prenosa moze biti: asinhroni (karekterise emitovanje i primanje

samo po jednog alfanumerickog znaka.Za prenos podataka pri relativno
malim brzinama) i sinhroni (karakterise slanje grupe znakova kao
kontinuirani niz bitova ,a prenosom upravlja signal za sihronizaciju koji inicira
uredjaj koji salje.Prijemnik i predajnik moraju biti u potpunoj sihronizaciji sto
se postize sinhrobitovima koji prethode bloku podataka) .
Tacnost prenosa : se ustanovljava na osnovu bitova parnosti koji su
kontrolna suma koja se dodaje na otpremnoj strani linije znaku ili bloku
znakova.Brzina prenosa i porast broja korisnika telekomunikacionih usluga
zahteva primenu digitalnih prenosa (signali su predmet sa 0 i 1 ) za
razliku od analognih koji se prenose kao kontinualni talasi.Uredjaj koji
pretvara analogne signale u digitalne naziva se modem(modulator
demodulator).

U zavisnosti od nacina koriscenja zajednickih informacija,mreze mogu biti

serverske i ravnopravne.
SERVERSKE MREZE
Serverske mreze zasniva se na povezivanju vise malih racunaraklijenata sa serverom.Veci deo rada klijenta je odvojen od servera.
Racunar klijent moze da ima sopstvenu programsku podrsku ili podrsku iz
servera ,obradjuje podatke i vraca ih serveru gde se cuvaju .Osnovne
komponente serverske mreze su : SERVERI (obezbedjuju resurse koje
dele mrezni racunari, imaju najvecu procesorsku snagu,veliku RAM
memoriju i najveci i najbrzi hard disk), KLIJENTI
(Klijenti su racunari koji pristupaju zajednickim mreznim resursima
koje obezbedjuje server) i KOMUNIKACIONA OPREMA (cine je
kablovi ,razvodne kutije ,skretnice,adapteri,konektori,linijski pojacivaci ).

MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA

Ne postoje namenski serveri kao ni hijerahija racunara.Svaki racunar funkcionise i kao
klijent i kao server.Koriste se za manje od 10 korisnika u istom prostoru.

Pojam mrezna topologija odnosi se na fizicki raspored racunara,kablova

i drugih komponenti mreza .Od izabrane topologije zavisi :

Vrsta opreme
Mogucnost opreme
Razvoj mreze
Nacin upravljanja mrezom

Klasicne topologije
Topologija predstavlja organizaciju cvorova i linkova jedne racunarske
mreze.Ispred infrastrukture koju cini hardver,potrebno je instalirati i softver
koji kontrolise komunikaciju preko mreze.Tri osnovne topologije : magistrala ,
prsten i zvezda.

 Sastoji se od kabla koji se naziva stablo, kicma ili segment (engl.

trunk, backbone) koji sve racunare povezuje pravolinijski

Podaci se salju svim umrezenim racunarima, ali informaciju
prihvata samo onaj racunar cija se adresa poklapa sa adresom
kodiranom u signalu.
terminator : to je komponenta koja se postavlja na svaki kraj
kabla da bi se signal zaustavio.
Ako se kabl fizicki presece ili ako se jedan kraj iskljuci, u kablu
nastaje prekid.

Zvezda
U topologiji zvezde, raunari su povezani
segmentima kablova sa centralnom
komponentom koja se zove hab.
Signal se prenosi od racunara koji ga salje, kroz
hab, do svih ostalih racunara u mrei, a
prihvata ga samo onaj cija je adresa na paketu.
Ako padne jedan racunar ili se pokvari jedan
kabl koji vodi do haba, u topologiji zvezde samo
taj racunar nece moci da salje i prima podatke
dok ostatak mreze normalno nastavlja sa
radom.

Prsten
U topologiji prstena racunari
se kruzno povezuju kablom i
nema krajeva sa
terminatorima.
Signal putuje po petlji u
jednom smeru i prolazi kroz
svaki racunar.
Svaki racunar se ponaa kao
repetitor koji pojaava
signal i salje ga sledecem
racunaru.
Podaci u topologiji prstena
predaju se uz pomoc
"tokena" (oznake,
znamenja...).

Racunarska komunikacija
Podaci se nalaze u velikim datotekama,ali velike kolicine podataka u
jednom smeru usporavaju mrezu .Ovi podaci preplavljuju kabl
podacima , a i postoji pojava gresaka u prenosu. Podaci se
rastavljaju u pakete, a manji deo paketa mora ponovo da se
salje ,pa je to oporavak od greske.
Paket je osnovna jedinica mrezne komunikacije.
Struktura pakleta : ( sadrze nekoliko tipiva podataka )

Informacije

Podaci za kontorulu racunara

Kod za kontrolu sesije isptravljanje gresje

Komponente paketa :

Adresa izvora

Podaci koji se salju

Adresa odredista

Instrukcije kako da se predaju paketi

Informacije kako da se paket poveze sa odgovarajucim paketom

Telekomunikacioni protokoli
Uloga protokola Pravila komuniciranja ,da razlicite hardverdske i
softverske platforme medjusobno komuniciraju . Kada je rec o
protokolima treba imati u vidu 3 momenta :
1. Ima mnogo protokola ,namene su razlicite
2. Neki protokoli rade na odredjenom OSI sloju. Sloj na kome
protokol radi opisuje njegovu ulogu
3. Neki protokoli mogu da rade zajedno u takozvanom STEKU
Kako protokoli rade :
-Racunar posiljalac- protokol :

Rastavlja podatke na manje delove

Dodaje podatke adresi u paket

Priprema podatke za sam prenos kroz mreze

-Racunar primalac- protokol izvrsava iste korake samo obrnuto :

Uzima podatke iz kabla

Dovodi pakete u racunar kroz mreznu karticu

Oslobadja pakete od svih podataka u prenosu

Kopira podatke iz paketa u bafer radi ponovnog sakupljanja

Predaje odredjene podatke aplikaciji u upotrebljivom obliku

U mrezama nekoliko protokola mora da rade zajedno da bi se podaci

Pripremili
Preneli
Primili
Globalizacija telekomunika je dovla do toga da se uvedu
internacionalni standardi za protokol .Najpoznatiji
telekomunikacioni standard je OSI (Open System Interconection)
OSI model
Osi model je sedmoslojan i razvio ga je ISO

Aplikacioni sloj je najvisi sloju u OSI modelu. Tu se obavljaju

usluge kao sto su elektronska posta (E-mail) ili prenos datoteka
( File transfer Protokol- FTP)

Prezentacioni sloj odredjen za predstavljanje

informacija,prilagodjen aplikacijama

Sesijski sloj Odgovoran za prenos podataka sihronizovano

Transparentni sloj Prenos na dogovorenom nivou kvaliteta

Mrezni sloj- Odredjivanje adrese pojedinih racunara

Sloj podataka stvaranje,otprema i prijem paketa

Fizicki sloj- Dobija podatke od sloja podataka i pretvara njihov

sadrzaj u niz elektricnih signala koji su digitalnog obima

Internet
Internet je najpoznatija globalna racunarska
mreza,poznata kao informaciona atostrada,namenjena
razmeni podataka. Internet je nastao 1969 godine na
podsticaj Ministarstva odbrane SAD-a koje je odlucilo da
stvori mrezu koja bi omogucila medjusobnu komunikaciju
svih americkih vojnih baza u svetu u slucaju rata.U to
vreme mreza se zvala ARPANET, i povezivala je oko
tridesetak kompjutera.

90-ih CERN uvodi WWW

60-ih - ARPANET
Formiran je InterNIC
70-ih - Univerziteti prikljueni
(Internet Network
program za elektronsku
Information Center) radi
potu i chat
administriranja usluga na
Telnet i FTP
Web-u.
Ethernet
Upotreba PC-a i telefonskih
TCP/IP koncept
linija
elektronsko poslovanje
80-ih Poslovna primena
mree: BITNET, MILNET,
nove tehnologije i protokoli
CSNET, NSFNET, UUNET i
podrka mobilnim
USENET
korisnicima
prvi virusi
2000-ih - IPv4 adresni prostor
oko 100 000 raunara na
je iscrpljen (uvodi se IPv6)
Internetu.
video, telefonija i HDTV
(High Definition TV) preko
Interneta.
ISDN i DSL linije dostupne
prosenim korisnicima.

Svoje usluge internet pruza kroz odgovarajuce

servise,a najpoznatiji su :

ELEKTRONSKA POSTA (electronic mail) razmena poruka sa bilo kim na

Internetu,bilo gde u svetu.

DISKUSIONE GRUPE (Usenet Newsgroups)- konferencijske grupe iz celog

sveta.Broj konferencijskih gupa (foruma) je veliki . Svaki forum ima svoje ime i
pokriva sira ili uza interesovanja.

PROTOKOL ZA PRENOS PODATAKA (File transfer protocol-FTP) jeste

sredstvo za prenosenje datoteka (softvera ,zvukova ,slika,teksta) sa jednog na
drugi racunar sirom sveta.

EMULATOR TERMINALA (Telnet) program koji omogucuje ukljucenje u

druge servere na Internetu imitirajuci njihove terminale. Najstarija aplikacija na
Internetu ,pojavio se 70 tih.

GOFER (Gopher) omogucava preko menija pristup kataloski obradjenim

informacijama na serverima koji poseduju odgovarajuci softver.Danas se vise
koristi WWW ,koji nudi bolje graficko okruzenje.
WORLD WIDE WEB (WWW) jeste mreza grafickih dokumenata sa stranicama u
hipertekstu (HTML format- cita se postavljanjem strelice misa i pritiskom na
taster) razmestenih na serverima sirom sveta.Pomocu WWW moze se gledati ne
samo tekst vec i slike i filmovi .
PRENOS RAZGOVORA PUTEM INTERNETA (Internet realy chat) jeste mreza
servera koji omogucavaju razgovor uzivo i uz pomoc kojeg je moguce razgovarati
sa drugim ljudima na Internetu .

Svaki racunar prikljucen na Internet ima svoju adresu koja se moze prikazati

NUMERICKI,MNEMONICKI.

Numericki (brojevni)oblik je prilagodjen racunaru i njegovoj binarnoj

reprezentaciji informacija . Numericka adresa (IP-adresa) je 32-bitni broj ,sto

znaci da predstavlja niz od 32 nule ili jedinice u proizvoljnom redosledu.

Mnemonicka forma

193.206.171.22

i kod mnemonicke adrese koriste se tacke kao

oznake za razdvajanje komponenti adrese , npr. :

Megatrend.edu.yu ,

oznacava racunar megatrend na sistemu

edu.yu.
Poslednja komponenta adrese (YU) oznacava tzv . drzavni domen ,odnosno
zemlju u kojoj je registrovana Internet adresa.Postoje i drugi drzavni domeni
npr :
uk - Velika Britanija,
au - Australija,
de - Nemacka,itd.
Ispred oznake drzavnog domena (ukoliko postoji) nalazi se oznaka tipa adrese ,
na osnovu nje mozemo zakljuciti o oblasti kojom se bavi organizacija ciju
adresu posmatramo . Domeni mogu da budu sledeci :
com - komercijalni domen,
gov vladine organizacije,
mil vojna organizacija,
net razni mrezni i administrativni cvorovi
edu obrazovne organizacije,
org sve ostale organizacije.

ZAKLJUCAK

Literatura