26

3 POSTUPCI HLADNOG OBLIKOVANJA

Postoji nekoliko postupaka kojima se danas slui
proizvodnja raznovrsne, preteno sitne, metalne
robe. Kao primer navodimo:
-

hladno presovanje
duboko utiskivanje
povrinsko valjanje
peatiranje
utiskivanje navoja i ozubljenja

Kod nekih od tih postupaka sam rpoces

preoblikovanja izvodi se u vrlo kratko vreme, u
delovima sekunde, to opravdava za njih ponekad upotrebljivane nazive kao: hladno
trcanje, udarna ekstruzija. Nasupreto tome moraju pri dubokom utiskivanju brzine
oblikovanja biri vrlo male, odnosno toliko male da se mogu upotrebiti samo sporohodne
hidrauline prese. Pri svim tim postupcima potrebni su relativno visoku specifini pritisci
alata na metal, to utie na vek trajanja alata i na rentabilnost postupaka. Previsoki pritisci
izbegavaju se tako to se proces preoblikovanja izvodi postepenije, u dve ili vie iteracija.
3.1 Hladno sabijanje ili presovanje. Slika 3.1 nam pokazuje est izgled predmeta
otpresaka koji se tim postupkom proizvede, kao to su delovi motora raznih aparata i
meraa, instalacijskih pribora i dr. Jedni su, kako se vidi, isto puni oblici ili sa plitkim
utisnuem, drugi su preteno uplji, odnosno aurastog oblika. Teine otpresaka kreu se
u irokim granicama poevi od samo nekoliko grama pa do najteih od 10 i vie
kilograma.

Slika 3.1 Primeri optresaka

Poetni oblik sirovog komada se bira prema izgledu i dimenzijama gotovog odpreska.
Razlikujemo sledee glavne delove sirovog komada:
-

tapiasti odrezak, slui prvenstveno za tapiaste i pune oblike otpresaka, kratki

okrugli odresci slue za otpreske u obliku plitkih posuda.
Rondele, kao okrugle ploe, tancane iz lima, slue za uplje cevaste otpreske,
posude i tankozidne tube.
Posuda, slue za aure i auraste uplje otpreske
26

27

Sirovi komadi treba da su besprekorne povrine i tanih dimenzija jer to utie na kvalitet
povrine i tanost otpresaka.
Slika 3.2 pokazuje osnovne eme alata za nekoliko oblika odpresaka. Glavni delovi alata
su igovi, kalupi ili matrice kao i izbacivai odnosno skidai. U jednim od alata je
ispresovani metal u kalupu sa svih strana potpuno zatvoren, kod drugih je kalup
poluotvoren i doputa slobodno teenje metala u dotinom smeru. Osim toga zapaa se da
se kod alata br. 1 i 4 ispresovani metal savija u smeru savijanja pokretnog iga, kod alata
br. 2 i 3 savija se metal delom u smeru savijanja iga a delom nasuprot njemu.

Slika 3.2 eme alata za otpreske

Savijanje u smeru savijanja iga se primenjuje pri presovanju elinih kao i neolovnih
materijala. Suprotno savijanju metaa primenjuje se uvek u proizvodnji tuba. Smer
savijanja metala ima veliki uticaj na lakou presovanja, na visinu specifinih pritisaka i
na vek trajanja alata.

Slika 3.3 Alat za presovanje aurastih otpresaka

Slika 3.4 Alat za presovanje aluminijumskih

tuba

Slika 3.3 pokazuje neto detaljniji izgled alata za presovanje elinih aurastih otpresaka,
a slika 3.4 za presovanje aluminijumskih tuba. S obzirom na visoke specifine pritiske
potrebno je da svi optereeni delovi alata budu kaljeni na tvrdou od 58 do 62 Rc.
27

28
Visina srednjih specifinih pritisaka pm merena na elu iga raste sa veliinom prenika
prvobinog preseka, odnosno prenika okruglih otpresaka. Za vek trajanja alata i
rentabilnost postupaka vano je da taj pritisak bude najvie 250 kp/mm2. U sluaju ako bi
planirano preoblikovanje zahtevalo jo vee pritiske, treba ga provesti postepenije tj u
vie faza, ime e se pm primetno smanjiti. Pri proivodnji aluminijumskih tuba pritisak pm
jako zavisi od debljine zidova plata, pa tako iznosi 80-100 kp/mm2 za zidove debljine
0,15-0,20 mm. Za eline tube debljine zidova oko 1,5-2,0 mm taj bi pritisak iznosio
otprilike 200 do 220 kp/mm2.
Materijal optereenih delova alata, pojedinano iga i matrice, gotovo uvek je legirani
alatni elik. Za igove i delove matrica alata za proizvodnju tuba rado se uzima elik .
4150 sa 12% hroma, koji izdrava oko 50000 otpresaka. Radna povrina iga treba da
bude tvrdoe 60 do 62 Rc.
Od neolovnih metala prikladni su za prozvodnju po tom postupku Pb, Cu, Zn, Sn isti Al,
bronza sa 63-85% bakra, zatim legure Al-Mg-Si, Al-Mn, AlMg 3. Manje su prikladni
AlMg 5, AlCuMg. Od elika prvenstveno dolaze u obzir elici sa ispod 0,2% C. Za
lakou presovanja i uspeha u radu vano je da svi materijali budu u najmekem stanju.
Poeljna je osim toga i odgovarajua finoa njihove strukture. Za eline materijale je u
sluaju teih plastinih operacija vaan ne samo izbor odgovarajueg maziva, ve i
prethodno fosfatiranje povrine da bi se spreilo istiskivanje maziva po delovanje visokih
specifinih pritisaka.
Hladno preoblikovanje metala u tom postupku ima za posledicu jaku promenu njegovih
mehanikih svojstava. Uopteno je vrstoa materijala otpreska za 50-80% vea od
vrstoe materijala sirovog komada, a produenje se smanjuje na ispod 1/3 od prvobitne
vrednosti. U tom smislu taj postupak znai i stanovito poboljanje materijala.
U poredjenju sa postupkom izrade pomou skidanja strugotine taj potupak presovanja
ima velike prednosti i sa stanovita utede na materijalu. Isto tako on zadovoljava zahteve
sa stanovita tanosti dimenzija i kvaliteta povrine, tako da naknadne dorade u mnogo
sluaja nisu potrebne.
3.2 Hladno duboko utiskivanje je nain izrade gravure matrica ukovnja, alata za pritisni
izliv i za preradu plastinih masa pomou utiskivanja iga u blok relativno mekeg
materijala. Tako izradjena gravura tj. utisnina, je negativ pogodno oblikovanog iga.
Tako se moe izraditi gravura bez skidanja strugotine uz dobru tanost oblika i kvalitetnu
povrinu. Taj nain izrade alata je relativno nov i nije potpuno udomaen u proiuvodnji
alata, premda obeava racionalniju izradu spomenutih alata.
Materijali domae proizvodnje oznaeni su znakom po JUS a strani po DIN 17006
Tabela 3.1
Grupa
I
II
III

Oznake materijala za matrice

.1841 C15 W5 X 6 CrMo5 X 8
CrMoV5
.1941 95 V4 .4140 .4752 X 32
CrMoV 33 .4321
.3840 55 NiCr 10 X 45 NiCrMo 4
.5742 .6450

Tvrdoa u odarenom stanju HB

kp/mm2
100-130
170-210
210-250

28

29

Sila utiskivanja zavisi od niza komleksih uticajnih faktora: od mehaninih i fizikalnih

svojstava materijala klina i matrice, od oblika i dimezija utisnute gravure, od trenja i
podmazivanja, od zahteva za odredjenim kvalitetom povrine gravure, kao i od reima
izvodjenja deformacije. Tano odredjivanje sile utiskivanja je stoga oteano, pa se
orijentacijski proraun izvodi na temelju:
F=Ap
Na veliinu specifilnog pritiska najvei uticaj ima vrsta materijala matrica i iga. elini
materijali koji se upotrebljavaju za matrice svrstani su u skupine obradivosti hladnim
utiskivanjem, pri emu skupina i obuhvata materijale koji uz inae uslove omoguavaju
dobijanje relativno najdubljih utisaka. Izvor materijala matrice zavisi e od namene, od
uslova eksploatacije i od mehaninih osobina nakon kaljenja i naputanja.

Slika 3.5 Specifini pritisci pri utiskivanju

Veliina specifinih pritisaka pri utiskivanju tih materijala cilindrinim klinom date su u
dijagramu na slici 3.5 za odnosu utisnute dubine t i prenika klina d za tzv. reduciranu
dubinu. Pri etvrtastim utiscima reducirana dubina dobija se iz izraza t/1, 13A, gde A
oznaava projekciju povrine utisaka.

Slika 3.6 Uticaj konusnosti iga na veliinu specifinog pritiska

29

30

Uticaj konusnosti iga na veliinu specifinog pritiska pri utiskivanju u matricu od

materijala skupine obradivosti I prikazan je na slici 3.6. Za materijale skupine obradivosti
II i III specifini pritisci su vii od onih za materijale I skupine i za odgovarajui /2 u
priblino istim proporcijama kako je prikazano na slici 3.5, gde se vide vrednosti p za /2
= 0.
Izbor materijala iga zavisi od njegovih dimenzija, od oblika gravure, od dubine
utiskivanja, od podmazivanja i od kvaliteta obrade povrine klina koji se utiskuje, no
presudnu ulogu ima pri tom doputeno pritisno specifino optereenje eone povrine
klina. Materijali koji se najee upotrebljavaju prikazani su u tabeli 3.2. S obzirom na
najvea doputena specifina optereenja iga mogue je odrediti i najveu silu
utiskivanja na osnovu pomenutog izraza.
Podaci elika za igove
Tablica 3.2
Oznake po JUS-u i DIN
17006
.4750 75 CrMoNiW 67
55 NiCr 10

Tvrdoa u termiki
obradjenom stanju HRc
58-63

Doputeno specifino optereenje

pritiskom
220-300

elici od kojih se izradjuju igovi ne smeju imati nikakvih defekata strukture. Tvrde faze
mikrostrukture moraju biti podjednako rasporedjene po itavom preseku.

Slika 3.7 Sila utiskivanja

Slika 3.8 Raspored matrica u toku

utiskivanja

Silu utiskivanja mogue je odrediti na osnovu medjusobne zavisnosti tvrdoe materijala

matrice, specifinog pritiska, dubine i dimenzije povrine projekcije utisaka. Ta zavisnost
prikazana je na dijagramu na slici 3.7. Veliina specifinih pritisaka ograniena je
maksimalnom vrednou doputenog specifinog optereenja iga. Tanost tako
odredjene sile je unutar granica 10%, to zadovoljava praktine potrebe. U svom
poetnom obliku matrica je najee cilindrini blok odgovarajueg elika poliranih
30

31
povrina. S obzirom na gravuru koja e se utisnuti, da bi se olakao tok metala, praktikuje
se izvodjenje ispupenja ili udubljenja na povrini utiskivanja. Takvo predoblikovanje
moe osetno smanjiti silu utiskivanja, a u nekim sluajevima je i neophodno da bi se
izbegle pukotine. Osnova predoblikovanja je da se omogui teenje metala pod
delovanjem pritisnih naprezanja. Na slici 3.8 prikazan je smetaj matrice u toku
izvodjenja utiskivanja. Cilindrini blok (a) prenika D smeten je u dvodelni medjuprsten
(d). Da bi se olakalo teenje metala, prikazane su 2 varijante: na levoj strani (a) sa
podlonim prstenom (c) i na desnoj strani (b) sa predoblikovanom donjom ploom i
platom cilindra. Dvodelni prsten (d) uloen je u prstenasti dra (e).
Cilindrini blok izvodi se sa blagim konicitetom od 1 do 2,5 prenika D, koji kod
okruglog utisaka mora biti bar dva puta vei od prenika klina. Prenik prstenastog
draa D1 je oko 2,5 puta vei od prenika bloka D. Visina bloka je oko 2,5 puta vea od
dubine utiskivanja. Podloeni prsten i dvodelni medjuprsten izradjuju se od alatnog
elika, koji u termiki obradjenom stanju ima vrstou loma 160 do 180 kp/mm2.
Prstenasti dra izradjuje se od elika, koji u poboljanom stanju ima vrstou loma 110
do 130 kp/mm2.
ig se oblikuje u skladu sa zahtevima tehnike kaljenja, a pri tom valja izbegavati velike
razlike u povrini preseka i ostre prelaze. Potrebno je predvideti blaga zaobljenja na delu
koji se utiskuje jer otri rubovi izazivaju pukotine u matrici, a uz to oteavaju i
utiskivanje.

Slika 3.9 Verzija iga i njegov raspored u alatu za hladno utiskivanje

Pozeljan je i blaga konusnost klina, koji treba da iznosi najmanje 1/2. Na slici 3.9 vidi se
izvodjenje iga i njegov smetaj u alatu za hladno utiskivanje. Za takav ig krunog
preseka dimenzije su date u tablici 3.
Dimenzije iga krunog preseka za hladno utiskivanje
Tabela 3.3
Prenik radnog
dela klina d (mm)

Prenik klina
D (mm)

Duina klina
l (mm)

Duina radnog
dela klina h2
(mm)

Radijus
zakrivljenosti R
(mm)

31

32
do 30
30 do 50
50 do 80
vie od 80

2d
1.5d
1.2d
d

h2+0.4D+5

(1.15-1.25) h1

0.5d
(0.15-0.25) d
0.1d
-

Na slici 3.9 se vidljiv blok (a) u koji ce se utisnuti klin smeten u dvodelni prsten (b) i
prstenasti dra (d) koji se oslanjaju na podlonu plou (c). Na delu iga koji se ne
utiskuje osigurano je neophodno tano vodjenje pomou vodeeg prstena (e). Na zigu je
redom izvedena rupa sa navojem, koja slui za prihvatanje odgovarajuceg alata pri
vadjenju iga iz matrice. Sve povrine ziga koje se utiskuju su polirane.
Na slici 3.10 prikazan je proizvod (A), koji se izradjuje presovanjem. Blok elika 1841
prethodno je oblikovan u skladu sa dimenzijama proizvoda i radi toga da bi se olakaalo
teenje metala (B). Matrica (C) definitivno je obradjena nakon utiskivanja gravure
pomocu iga (D) izgradjenog od materijala .4750. Sve radne ploe iga i bloka su pre
utiskivanja polirane do oglednog sjaja. Utiskivanje je izvedeno silom od 60 Mp jednim
hodom iga u trajanju od 1,5 minuta.

Slika 3.10 Proizvod izveden pritisnim livenjem

Brzina utiskivanja iga zavisi u prvom redu od mogunosti plastinog teenja materijala
matrice pa takodje i o dimenzijama i obliku gravure. Po pravilu se hladno utiskivanje
32

33
izvodi brzinama od 0,1 do 10 mm/min, pri emu se donja granica brzine odabira za
izvodjenje komplikovanih gravura u tvrdjem eliku.
Trenje moe pri hladnom utiskivanju biti znaajna potekoa. U tu svrhu poliraju se sve
kontaktne ploe, praktikuje se i pobakrivanje klina. Kao sredstvo za podmazivanje slui u
lakim sluajevima visokopritisno mineralno ulje, a u teim molibden-disulfid (MoS2),
koji se utrlja na povrinu metala.
Hidrauline prese za hladno utiskivanje odlikuju se krajnje sporim gibanjem radnog
klipa i relativno malim hodom. Delovi prese koji se gibaju imaju vrlo dobro vodjenje, sto
je veoma vano za uspeh procesa. Konstrukcija je zbijena, a radni prostor oklopljen radi
zatite okoline zbog mogunosti eksplozivnih lomova alata izazvanih delovanjem visokih
specifinih pritisaka. Savremeno izvodjenje ima automatiku za ograniavanje sile
utiskivanja i iskopavanje pri postignutoj dubini utiskivanja te
mogucnost vrlo fine regulacije brzine utiskivanja. Izvode se do
sila od 2500 Mp.
3.3 Povrsinsko valjanje je nain obrade metalnih povrsina u
hladnom stanju, a ima za svrhu poboljanje glatkoe uz
istovremeno povienje tvrdoe i ovrenje povrinskog sloja.
Glatkoa povrine poboljava se na specijalnim mainama
pomocu glatkih i tvrdih valjaka ija je povrina polirana uz
pomoc sile pritiska. Predmet koji se obradjuje upet je na maini
i ima rotacijsko gibanje. Valjak postavljen na suprot maine
ostvaruje smicaj i silu pritiska. On takodje rotira zbog trenja.
Sema postupka prikazana je na slici 3.11.
Slika 3.11 ema postupka povrinskog valjanja
Slika 3.12 Veliine pritisnih sila za
v
a
l
j
a
nje okruglih predmeta

Veliina sila pritisaka zavisi od materijala, o dimenzijama

predmeta koji se valja o irini pritisne ploe valjka.
Dijagram 3.12 pokazuje velicine pritisnih sila za sluaj
valjanja okruglih predmeta razliitih prenika nainjenih iz
razliitih vrsta elika za poboljavanje. Dijagram vai za
valjak prenika 180mm, irine valjanja 10mm i
poluprenika zaobljenja 10mm uz smicaj od 0.5 mm/okr.
Takvim nainom obrade mogue je smanjiti dubine
povrinskih neravnina nekih 40 mikrometara na svega par
mikrometara. Postupak je kratkotrajan i vrlo pogodan za
masovnu proizvodnju. Primenjuje se i kao dorada za
postizanje jednolicnije raspodele polja tolerancija pri
izradi predmeta na automatskim mainama.
Posledica povrinskog valjanja je ovrenje povrine i
slojeva u neposrednoj blizini povrsine. Na povrinskim
slojevima mogue je postii i do 100% poveanja
33

34
tvrdoe. Takvo ovrivanje primenjuje se za stabla ventila, za prstene kuglinih
leajeva, za razliite prelaze i zaobljenja kolenastih osovina u principu svugde gde se
eli poveana otpornost protiv zamora. Na slici 3.13 prikazana je ema gibanja valjka pri
ovrenju stabla ventila.
3.4 Peatiranje. Slui u proizvodnji metalnog novca, medalja, znaki i slinih predmeta.
Postupak se sastoji u relativno plitkom utiskivanju iga sa ugraviranim oznakama,
figurama itd u prethodno obrezanu rondelu ili platinu.

Slika 3.13 ema gibanja valjaka pri ovrenju

valjanjem pomou
motke ventila
eljusti

Slika 3.14 Utiskivanje navoja

ravnih

3.5 Utiskivanje navoja i ozubljenja. Utiskivanje navoja mogue je na metalnim

materijalima koji se daju hladno plastino oblikovati. Profil navoja postie se
utiskivanjem odgovarajueg kalibriranog alata u prethodno obradjeni predmet. Na taj
nain izradjuju se navoji valjaka od elika, lakih i obojenih metala na znatno racionalniji
nain u odnosu prema izradi navoja skidanjem strugotine. Uz tanost povrine profila
navoja odlikuju se glatkoom, poveanom vrstoom i trajnom tvrdoom.
Uobiajena su dva glavna postupka: utiskivanje navoja valjanjem pomou ravnih
profiliranih eljusti kao i pomou profiliranih valjaka.
Prvi postupak prikazan je ematski na slici 3.14. Navoj se formira odvaljivanjem
okruglog predmeta izmedju dveju eljusti sa urezanim profilima. Jedna eljust je
nepomina (a), a druga neto dua pomina je u smislu translatornog gibanja (b).
Nepomina eljust ima tri karakteristine zone: zona 1, gde obradjivani predmet
postepeno ulazi u zahvat sa eljustima i gde postepeno raste specifian pritisak do
veliine koja omoguava teenje metala, zona 2, u kojoj se obavlja kalibriranje profila
navoja, i zona 3, gde je izlaz obradjivanog predmeta iz zahvata sa eljustima. Duina
zone 1 jednaka je najmanjem opsegu predmeta, dok je duina zone 2 za 2 do 4 puta vea
od opsega predmeta na kojem se izradjuje navoj. Ispravan je poloaj predmeta (4) na
ulazu onda kad su vrhovi kalibriranog profila alata u medjusobnom poloaju koji je
prikazan presekom x-x . Polozaj koji ne odgovara (5) prikazan je presekom y-y. Nagib
profila na alatu odredjen je uglom uspona navoja te vredi :

34

35

Duina navoja izradjenog tim postupkom ograniena je irinom eljusti.

Drugi postupak javlja se u vie varijanti. Slika
3.15 prikazuje izradu navoja valjka (c) uloenog
izmedju dva kalibrirana valjka (a,b) na podlonu
letvu (d). Valjci su jednakog prenika, imaju isti
smer rotacije, a osi su im postavljene paralelno u
istoj ravni. Jedan je nepomian a drugome je
omogueno bono translatorno gibanje, ime se
podeava radni pritisak, obino pomou
hidraulicnog uredjaja, koji daje i zatitu od
preoptereivanja.
Za vreme utiskivanja navoja uloeni valjak nema
translatornog gibanja, pa je duina navoja
odredjena duinom kalibriranih valjaka. Takvim
nainom mogue je izraditi i konusne navoje do
ukupnog ugla konusa 1/2 ako se nepomini
valjak postavi koso u odnosu prema osi valjka za
odgovarajui ugao, ali uz uslov da profil navoja
bude oslonjen na plat konusa. Za vee uglove
konusa potrebni su ovima odgovarajui posebno
kalibrirani valjci. Osim tog
postupka poznata je i
varijanta pri kojoj uloeni
vijak za vreme utiskivanja
navoja ima i translatorno gibanje. To se postie izradom spiralnih
kalibriranih ureza na valjcima sa uglom uspona u odnosu prema
uzdunoj osi vijka. Na taj nacin mogue je izraditi poeljnu duinu
navoja. Isti se efekat moze postii i sa valjcima prema slici 3.15 ako
su im ose relativno ukrtene u prostoru pod uglom koji ce
omoguiti postizanje ugla uspona navoja vijka. esta je varijanta i
sa tri kalibrirana valjka koji su konstruktivno reeni kao jedna
celina. Valjci ne dobijaju poseban pogon nego im rotaciju daje vijak
koji ulazi u zahvat. Kalibrirani urezi valjka su paralelni i bez ugla
uspona navoja.
Ovaj se, medjutim postie odgovarajucim relativnim nagibom rukavca valjaka oko kojih
ovo rotiraju u odnosu prema osi vijka. Ni u tom sluaju nije ograniena duina navoja
koji se moe izradititi. Svi opisani postupci su visoko
Slika 3.15 Utiskivanje navoja valjanjem pomou
proizvodni, daju solidnu

35

36
geometrijsku tanost profila i pogodni su za
automatizaciju. Uobiajene su brzine rotacije, odnosno gibanja eljusti do 30m/min, dok
se kod alata sa tri valjka postiu brzine rotacije i do 80m/min.
Kalibrirani alati izradjuju se od alatnog elika sa 12% hroma, a nakon termike obrade
zahteva se tvrdoa od 60 do 62 HRc. Za izradu ravnih kalibriranih eljusti moe se
upotrebiti i ugljenini alatni nelegirani elik sa 1% ugljenika ako je alat namenjen
utiskivanju navoja na mekim materijalima. Izrada unutrasnjih navoja utiskivanjem
prikazana je ematski na slici 3.16. Alat
Slika 3.16 Izrada unutranjeg navoja utiskivanjem
je slian narezanom svrdlu, ali je bez reznih ivica.
Taj nain je posebno pogodan za izradu finih navoja, a najee se upotrebljava za navoje
M3 do M10. Zbog ovrenja poveava se vrstoa za nekih 20%.
Utiskivanje se primenjuje za serijsku izradu zupanika. ema na slici 3.17 pokazuje
izradu ozubljenog dela osovine. Kao alat slue dva valjka sa kalibrisanim urezima
odrenjenog modula u obliku punog navoja, koji se utiskuje u obradjenu osovinu. Profil
bonih stranica ureza alata formiran je u obliku evolente. Tanim medjusobnim odnosima
za vreme rotacije alata i obradjivanje osovine nastaje odvalno gibanje, pri emu se
osovina giba i translatorno i u smeru svoje ose. Postepenim pomeranjem alat, uz
istovremeno delovanje pritisne sile, kalibrisani urezi sve vie ulaze u osovinu do potrebne
dubine,
formirajui na njoj evulventno ozubljenje. Teenjem
Slika 3.17 Proizvodnja ozubljenih delova utiskivanjem

materijala osonvine njen vanjski prenik se poveava pa nakon zavretka takvog

oblikovanja ona ima prenik priblino povean za 2 modula. Osim ovrenja povrine
formiranog zuba postie se i hrapavost manja od 1/10 mikrometara.

36