37

4. PROIZVODNJA IPKASTOG POLUFABRIKANATA

POMOU EKSTRUDIRANJA
Raznovrsni ipkasti materijali (skika 4.1) puni i uplji, od obojenih i lakih materijala
proizvode se danas pomou tzv. Istiskivanja ili ekstrudiranja. Zagrejani komad metala
stavlja se u kontejner prese, koji sa jedne strane zatvoren masivnim draem matrica sa
otvorima odgovarajueg oblika i preseka, a sa suprotne strane se pritiska na elo komada
pritisnim igom prese, sabijajui i istiskivajui materijal komada kroz otvore matrice
(slika 4.2). Postupak datira jo iz kraja prolog veka, ali u praksu je znaajniju primenu
naao 50ih godina. Zasad je ogranien na estrudiranje neeljenih metala, iako se
poslednjih godina poelo sa estrudiranjem elinih materijala posebne namene. Prednost
je postupka u mogunosti proizvodnje profila najsloenijih preseka kako se na primer
pomou valjanja ne bi moglo proizvoditi.
Proces eksrudiranja sastoji se od faze sabijanja
komada i faze presovanja. Za vreme prve faze komad
se neto skrauje, prenik postaje jednak preniku
kontejnera, sila naraste do najvee vrednosti, pri kojoj
poinje istiskivanje kroz matricu. Za vreme
istiskivanja sila F ili ostaje ista ili pomalo opada, kako
ematski pokazuje dijagram

Slika 4.1 ipkasti materijali proizvedeni ekstrudiranjem

Slika 4.2 Postupak rada eksturdiranjem

na slici 4.2. Povrine ispod krive pritiska predstavlja utroenu radnju ekstrudiranja.
Planimetriranjem te povrine odredjuje se tzv. Specifian utroak energije izraen u
KWh/t poprenog materijala. Taj utroak iznosi za lake metale od 45 do 70 KWh/Mp. Od
duine komada presuje se 80-90%. Zadnjih 10% ne samo da se tee presuje nego i
ispresovani materijal pokazuje nedostatke u obliku produenih upljina i sl.
4.1 Materijal komada. Dobar kvalitet presovanog materijala zahteva i besprekorni
kvalitet materijala komada. On ne sme sadrati nikakve upljine, unutranje pukotine i sl.
Vano je da mu i strukura bude dovoljno jednolina. Da se izbegnu upljine i pojava
razjedinjavanja teih elemenata od lakih komadi se liju na poseban nain. Ipak i pri tome
moe doi do znatnih strukturnih razlika u preseku, kao i po duini komada, kao i razlika
u hemijskom sastavu kod legirura sloenih sastava. Ublaavanje tih razlika postie se
37

38
pomou dovoljno dugog zagrevanja tj homogenizacije u toku 8 do 15h. Obradom komada
uklonie se svi povrinski nedostaci, kao to su smrznute kapljice metala, nezavareni
preklopi, sitne pukotinice, upljinice i oksidi. Na taj nain postii e se optimalno
ekstrudiranje materijala.
4.2 Temperatura i brzina presovanjem. Nisu svi metali jednako prikladni za
presovanje. Ima ih vrlo osetljivih i sklonih pucanju i tzv. Rascvetavanju ispresovanje
trake. Kod nekih metala u prvobitno treba voditi rauna na brzinu presovanja, koja mora
biti relativno niska, tek nekoliko cm/s. Pri veim brzinama javljaju se duboke poprene
pukotine i rascvetavanje. Tabela 4.1 prikazuje temperature i brzine presovanja za
nekoliko vrsta metala. Dozvoljene brzine presovanja zavise i od sloenosti presovanog
profila kao i od debljine zidova. Tankozidne i uplje profile sloenog preseka treba
sporije presovati, to donekle sniava proizvodni kapacitet prese.
Temperature i brzine presovanja
Metal
Aluminijum
Bakar
Durali
Peralumani (Al-Mg legure)
Bronza: Ms 58
Ms 60 sa 1%
Si
Ms 63
Aluminijumska bronca sa 5% Al
Niklovana bronca sa 7.5% Ni
1.5% A, ostalo Cu
Silicijumska bronca sa 3% Si

Temperature presovanja

Brzina presovanja cm/s

400-430
830-900
420-460
410-450
700-780
720-780
750-790
800-860

50-300
30-150
2-7
10-30
30-200
20-30
20-50
20-50

760-830
790-840

10-30
10-20

4.3 Ispresovanost materijala. Liveni materijal komada treba dobro ispresovati da bi se

postigla zadovoljavajua struktura i mehanika svojstva. Da bi se to postiglo vano je da
vrednost odnosa bude A/A17, gde je A presek komada, a A1 presek ispresovane ipke.
Praktino je A/A1 vrlo esto u granicama 20-40, ali ponekad i bitno vee. Pri presovanju
aluminijumske ice za elektrine vodove iz velikih komada je A/A1 = 1000-2000, to nije
povoljno i zbog ega se proces presovanja vri vrlo sporo, da bi se izalo sa raspoloivom
silom prese. to je A/A1 vee to je potrebna i vea sila presovanja. Dogodi li se da zbog
prevelikog A/A1 proces presovanja zapne, treba A/A1 smanjiti na taj nain da se
presovanje izvodi kroz vei broj matrica, to je, medjutim, upotrebljivo samo za pune
ipke i profile. Presovanje cevi odnosno upljih profila izvodi se uvek samo kroz jednu
matricu zbog neophodnih klinova za formiranje unutranjeg svetlog preseka.
4.4 Sile presovanja. Ako su A povrine ela komada, p specifian pritisak u KP/mm2 na
elu komada, tada je sila presovanja F = A p. Specifian pritisak zavisi od vrste
presovanog materijala, od odnosa A/A1, od duine komada, od sloenosti presovanog
profila, od brzine presovanja, od temperature presovanja, pa se stoga kree u irim
38

39
granicama od samo 40-50 kP/mm2. Za presovanje punih profila jakih preseka pa do 80-10
kP/mm2, za presovanje sloenijih tankozidnih i upljih profila kao i za velike vrednosti
odnosa A/A1 za presovanje manje podesnih materijala ili za presovanje dugih komada uz
vee brzine, odnosno kod neto niih temperatura i sl.
4.5 Oblikovanje i materijal matrice. Matrica kroz koju klizi presovani metal je
mehaniki i temperaturno teko optereeni alat. Svojim profilom u uzdunom rezu, kao i
glatkoom radne povrine ona utie na lakou presovanja, na tanost profila ipke, i na
glatkou povrine presovane ipke. Danas se sluimo sa ova tri oblika prema slici 4.3:
cilindrini odnosno paralelni oblik a, konani oblik b i otri oblik c.
Najvie se upotrebljava oblik a sa blago zaobljenom ulaznom ivicom, i ne prevelikom
duinom h od 3 do 6 mm. Oblik b sa konusnim ulazom primenjuje se esto u sluaju
malih prenika kontejnera kao i za presovanje cevi. Oblik c pri kojem su izvodnice
konusa nagnute prema osi matrice pod uglom od 0,5-1 retko se primenjuje. On izaziva,
dodue, neto manje sile trenja ali mu je vek trajanja neto krai.
Materijal za matrice je najee alatni elik visoke otpornosti pri povienim
temperaturama, legiran sa Cr, W, Mo, i V.
To su elici:
.8780 (ipke, profili), 30WCrV53 jako optereeni za lake metale
.4752 (ipke, profili), .6451 (profili, cevi) za obojene metale
Slika 4.3 Oblici
Tvrdoa ugradjene matrice je Mo do 160HB.
matric: a) cilindrini,
b)
konusni i c) otri

4.6 Ekstrudirane prese. Grade se za sile od 650-15000 Mp. Za proizvodnju

raznovrsnog, okruglog, etvrtatog i profiliranog materijala i cevi srednjih veliina
zadovoljavaju prese od 2000-5000 Mp. One se gotovo uvek grade kao hidrauline,
preteno horizontalnih verzija, jedino se male prese do 800 Mp za
proizvodnju sitnih cevi proizvode u vertikalnoj verziji. Dimenzije
hidraulinih cilindara i njihovih klipova odredjuju se s obzirom na
hidraulini pritisak 200-250 atmosfera. Rauna se da se od hidrauline
sile na klipu prenese na komad oko 90%.
Tabela 4.2 prikazuje standardizovane veliine prese i njihovih kontejnera,
i to za odredjene specifine pritiske p
Standardne veliine presa i njigovih kontejnera
Tabela 4.2

Pritisna sila
prese < F Mp

100

630
800
1000
1250
1600
2000
2500
3600
5000

90
100
112
125
140
160
180
212
250

Prenici kontejnera u mm za specifine pritiske p kp/mm2

80
63
50
100
112
125
140
160
180
212
236
280

112
125
160
180
200
224
250
300
355

125
140
160
180
200
224
250
300
355

40
140
160
180
200
224
250
280
335
400

39

40

Slika 4.4 Horizontalna hidraulina ekstruziona presa

Teko optereeni delovi prese su: pritisni ig i njegova pritisna ploa, pritisni klin,
kouljica kontejnera, matrica i njen dra. Slika 4.4 pokazuje uzduni presek kroz
horizontalnu hidraulinu eksklutivnu presu, a slika 4.5 samo neke detalje prese.

Slika 4.5 Detalji ekstruzione prese

Pravilan izbor materijala je uslov za dobar vek trajanja navedenih delova i rentabilnost
rada. Tabela 4.3 pokazuje pregled na koje marke elika prema JUS-u odnosno DIN-u
dolaze u obzir.

Naziv dela
prese

Pritisni
igovi

Pritisne
ploe

Vrsta presovanog
metala

Laki i teki obojeni

metali

Laki metali

Vrsta proizvoda odnosno

optereenja

Oznaka po JUS-u ili

DIN-u

Broj materijala

Za lake metale uopteno

.5742
4530

2714
2767

Za teke metale

30 W Cr V 53

2567

Mehaniki jako optereeno

.5430

2767

Temperaturno i mehaniki
jako optereeno

.4751

2343

Jaa optereenja

.6443

2542

40

41

Teki metali

Malo lepljenje

.4751

2343

Uopteno

45 Cr Mo W 58

2603

Jaa optereenja

30 W Cr V 53

2567

Najvea optereenja

.6451

2581

Velike cevi prenika 50-100

mm

45 W Cr V 77
45 Cr Mo V 67

2547
2323

Jako optereeni prenika 40

mm

30 W Cr V 53

2567

Za temperaturu presovanja
800C

32 Cr Mo V 33

2365

Tvrdoa 40 mm

.6451

2581

Najtea optereenja

30 W Cr Co V 93

2662

Uopteno

40 Cr Mn Mo 7

2311

Za tea optereenja

.5742

2714

Uopteno

45 Cr Mo V 67

2323

Vea temperaturno i
mehanika optereenja

. 4751

2343

Za najtee sluajeve

30 W Cr V 41

2564

Zagrejavani kontejner

40 Cr Mn Mo 7

2311

Temperaturno jae optereen

45 Cr Mo V 67

2323

Laki metali

Pritisni
klinovi za
probijanja
komada
Teki metali

Pritisna
ploa ispod
matrice

Kouljice
kontejnera

Kuite
kontejnera

Laki i teki metali

Laki i teki metali

Laki i teki metali

4.7 Pei za zagrejavanje komada. Pre ekstrudiranja komadi se najee zagrevaju u

elektrootpornim peima tunelskog tipa (slika 4.6). Blago ukoeni hod pei, prikriven
olovnim ploama, olakava njihovo kotrljanje od ulaza prema izlazu. Pei imaju
automatsku regulaciju temperature. Unutranja cirkulacija vazduha pomou propelera,
41

42
uputenih kroz strop pei, osigurava jednoliku raspodelu temperature u lonom prostoru
pei.

Slika 4.6 Elektrootporna pe tunelskog tipa za zagrejavanje komada

Trajanje zagrevanja komada u tim peima moe se priblino odrediti iz formule:

= 16 D
Duina tunela pei L zavisi od trajanja zagrevanja i od broja presovanih komada n u
jednom satu, a odredjuje se iz formule:

Preduge pei izbegavaju se slaganjem komada u dva reda.

42