Lovi I Ribolov

Fina rejonizacija lovita
Pri prikupljanju podataka u lovitima, na osnovu do sada usvojene metodologije (

predlog je da se u velikoj meri koristi vaea metodologija o bonitiranju lovita), koja bi
za novi sistem rada pri finoj rejonizaciji bila modifikovana i prilagoena dananjim
uslovima naih lovita. To znai uradili bi kratka uputstva u tabelarnom prikazu radi
sainjavanja jednoobraznih formulara koje bi nosili svi uesnici (istraivai) na terenu,
odnosno u lovita i tamo na licu mesta popunjavali. Prikupljeni podaci bi se za svako
lovite odmah nakon popunjavanja tabela obraivali i kasnije koristili za ira podruja
(oblast).
I pri ovakvom bonitiranju, a radi izrade fine rejonizacije koristili bi 4 bonitetna
razreda za svaku vrstu divljai.
Pri prikupljanju podataka po lovitima, pored lovnih strunjaka svakako treba
ukljuiti strune ljude za pojedine oblasti kao na primer meteorologe, klimatologe,
pedologe, biologe, botaniare, hidrologe i sve druge strunjake koji mogu pomoi da se
ovaj veoma teak i komplikovan projekat uradi valjano. Za prikupljanje podataka
potrebno e biti nabaviti za svako lovite karte lovita sa ucrtanim granicama, pedoloku
kartu, i sve druge detaljne karte (kao na pr. o vrstama kultura koje se seju, o
poumljenosti, o vrstama drvea koje je zastupljeno i dr.).
Na osnovu uraene fine rejonizacije za sve vrste krupne i sitne divljai radile bi
se lovne osnove ( za lovita i lovna podruja).
Prilikom prikupljanja podataka za finu rejonizaciju lovita potrebno je sakupiti za
svako lovite: geografski poloaj, povrine i kulture biljaka koje se seju, ekoloke prilike
koje daju osnovne uslove za ivotni opstanak pojedinih vrsta divljai. Na osnovu ovih
elemenata finom rejonizacijom e se utvrditi za svako pojedino lovite normalno stanje
divljai i mere koje je potrebno preduzeti da se ovo stanje postigne, ili ako ovo stanje
postoji, da se i odri. Na osnovu ekolokih faktora za svako lovite utvrivae se bonitet
i kapacitet lovita koji najbolje odgovara prirodnim uslovima lovita koje svako lovite
ima za gajenje pojedine vrste divljai.
Radi postizanja odreenih ciljeva lovnog gazdovanja u narednom (od
2010.godine) dugoronom planskom razdoblju , potrebno je izvriti reviziju bonitetnih
mogunosti lovnih povrina, prvo pokrajine (pokrajinskih lovita), pa nakon toga i
republike (republikih lovita), za uzgoj gajenih vrsta divljai, pa time ukazati na
mogunost, koje treba postaviti kao zadatak lovnog gazdovanja u otvorenim lovitima.
Sadanji fondovi divljai su uglavnom nejednako rasporeeni po lovnim
povrinama u poreenju sa njihovim bonitetom. Ovakav raspored divljai je rezultat
boljeg ili loijeg gazdovanja lovnim povrinama, a manjim delom objektivnim
okolnostima, koje su sve oitije (ekoloki poremeaji).
Cilj gazdovanja lovnim povrinama treba da je odreen optimalnom
popunjenou lovita u skladu sa bonitetnim mogunostima. Mogunost uzgoja gajenih
vrsta divljai u otvorenim lovitima (pokrajine i republike) treba odrediti primenom
Uputstva za bonitiranje lovita i Uputstva za izradu lovne osnove lovita. Pored ovoga,
treba tano proceniti za svako lovite lovno produktivne povrine i posebno za svaku
vrstu divljai ( primera radi nije mogue da u jednom lovitu lovno produktivna
povrina bude ista za dve vrste divljai za zeca i fazana, ili za zeca i srneu divlja na
primer i dr.).
Dinamika razvoja fondova divljai od sadanjeg stanja do stvarnih bonitetnih
mogunosti postaje cilj gazdovanja lovakih organizacija koje gazduju lovitem. Kada je
ostvaren ovako postavljen cilj sa kvantitativnog stanovita, uzgajiva treba da pree na
116
postizanje kvaliteta, odnosno na postizanje optimalne trofejne, polne i starosne strukture

kod krupne divljai.
Planirani razvoj fonda divljai i unoenje odreene divljai (zec, fazan, jarebica,
divlja patka i dr.) u lovita potrebno je povezati sa svim merama i radovima za ureenje
lovita intenzivnog uzgoja.
Pri bonitiranju lovita, i na osnovu osnovnih parametara (kvalitet zemljita, hrana
i voda, biljni pokriva, mir u lovitu, konfiguracija terena, klimatski uslovi i opta
prikladnost lovita), treba uraditi finu rejonizaciju lovita. Da bi se to uradilo potrebno je
da sva lovita svrstamo na osnovu nadmorske visine u nekoliko tipova: nizijsko lovite
sa nadmorskom visinom od 0 do 200 m, brdsko lovite sa nadmorskom visinom od 200
do 800 m i planinsko lovite preko 800 m nadmorske visine. Pri izradi (a na osnovu
terenskih podataka) fine rejonizacije osnovno pitanje koje e se postavljati u toku rada na
terenu pri bonitiranju istog odnosie se na lovita u kojima ima dva ili vie tipa, a naa
lovita do sada nisu na ovakav nain ustanovljavana.
Pri sprovoenju bonitiranja lovita na terenu istraivai treba da se pridravaju:
ukoliko u nekom lovitu ima vie od 60% nekog od gore nevedenih tipova lovita,
predlog je da se taj tip lovita uzima pri obraunu ukupnog matinog fonda i boniteta
lovita. Ukoliko su dva tipa lovita zastupljeni ravnomerno sa -+ 10% tolerancije,
predlog je da se odrede za svaki tip lovita posebno brojno stanje divljai (matini fond)
i bonitet, a nakon toga da se aritmetikom sredinom izrauna srednja vrednost i ista
prerauna na celo lovite. Ukoliko u nekom lovitu ima zastuljena tri tipa lovita u istom
odnosu (procentu) treba bonitirati svaki tip lovita (i aritmetikom sredinom treba doi
do srednje vrednosti) koji bi se koristila za odreivanje matinog fonda, odnosno
bonitetnih razreda za svaki tip lovita a veliina tipa lovita (ukupna ili
lovnoproduktivna) zavisi od ukupne povrine za svaki od tipova lovita koji se radi. Ako
postoji lovite sa vie od tri tipa lovita, a jedan tip preovladava sa vie od 60%,
preporuka je da se gazdovanje vri prema dominantnom tipu lovita.
Ovakav pristup zahteva od strunih ljudi koji e biti ukljureni u ovaj projekat
veliko iskustvo i strunost pri odreivanju bonitetnih razreda na osnovu elemenata koji
e biti definisani za svako lovite i za svaku vrstu divljai za koju e se raditi, prvo
bonitiranje, a nakon toga fina rejonizacija lovita. Dolaskom do fine rejonizacije za
svako lovite, kao i za lovno podruje, biemo u prilici da znamo stvarne bonitetne
razrede , ali i stvarne kapacitete lovita , to do sada nije bila situacija.
Odreivanje boniteta i kapaciteta lovita
Bonitiranje nekog lovita podrazumeva ocenjivanje osnovnih faktora koji vladaju
u njemu. U lovnom gazdovanju bonitiranje ustvari podrazumeva odreivanje bonitetnih
razreda nekog lovita za odreenu vrstu divljai, na osnovu prihvaenih kriterijuma za
osnovne faktore koji vladaju u tom lovitu. Bonitiraju se samo lovne povrine za svaku
vrstu divljai posebno.
Bonitet lovita u stvari predstavlja skup delovanja osnovnih faktora od kojih
direktno zavisi opstanak odreene vrste divljai i njena reprodukcija. Sve vrste divljai u
lovitu imaju razliite ivotne potrebe, pa samim tim su i uslovi ivotne okoline nekog
stanita razliito dobri za svaku vrstu divljai ponaosob. Vei broj pozitivnih ocena
osnovnih faktora u lovitu svrstava to lovite u vii bonitetni razred i obrnuto. Lovite se
moe definisati i kao povrina odreenog stanita na kome odreeni broj divljai ivi a
to sve zavisi prevashodno od osnovnih faktora konkretnog lovita. Pod stanitem
podrazumeva se podruje na kome neke populacije ili pojedina grla divljai tokom svog
ivota borave, kao i sve ekoloke faktore koji na tom podruju deluju na divlja. Pri
bonitiranju lovita ekoloki faktori ustvari predstavljaju osnovne faktore lovita, odnosno
delovanje ive i neive prirode na divlja.
Za svaki osnovni faktor koji na bilo koji nain utie na divlja, bonitiranjem su
tano utvreni koeficijenti, a za svaki koeficijenat utvreni su procenti pri odreivanju
117
lovnoproduktivne povrine za pojedine vrste divljai u pojedinim tipovima lovita. Svaki

procenat, koji se uzima za obraun, limitiran je gornjom granicom, a donja granica moe
biti sa vrednou od nula procenata.
Za svako lovite treba na osnovu usvojenih kriterijuma (prema uputsvu i knjizi
,,Bonitiranje lovita" autora: B. Tomaevi, L. Radosavljevi i A. erani) izvriti
bonitiranje. Bonitetni razredi odreuju se na taj nain, tako to se odrede osnovni faktori
koji uslovljavaju opstanak i razmnoavanje divljai u lovitu. Ti faktori koji se ocenjuju
su: hrana i voda, zemljite, biljni pokriva, konfiguracija terena, mir u lovitu, klima i
opta prikladnost lovita. Osnovni faktori ocenjuju se ocenama od 2 do 5 i to: ,,slab" sa
2; ,,dobar" sa 3; ,,vrlo dobar" sa 4 i ,,odlian" sa 5. Ove ocene se upisuju u tabelu.
Ocene osnovnih faktora lovita su : Ocena Vrednost faktora u %
1. Zemljite
4
20
2. Hrana i voda
5
25
3. Biljni pokriva
4
20
4. Mir u lovitu
2
10
5. Konfiguracija terena
1
5
6. Klima
2
10
7. Opta prikladnost lovita
2
10
Svega:
100
Napred navedeni osnovni faktori, nemaju istu vanost kada je u pitanju opstanak
i razmnoavanje neke od vrsta divljai, kao na primer hrana i voda, zemljite i biljni
pokriva pa ih svrstavamo u tzv. ,,glavne" faktore. Svi ovi faktori mnoe se sa
odreenim faktorom vrednosti, ime se dobija stvrna vrednost osnovnih faktora. Faktor
vrednosti dobija se na taj nain to svakih 5% daju vrednost 1.
Ocena svakog osnovnog faktora pomnoena sa faktorom vrednosti, tog osnovnog
faktora i dobijen je broj poena kojim je taj osnovni faktor zastupljen. Ocene osnovni
faktora variraju od 2 do 5, koji kada se pomnoe sa faktorima vrednosti daju zbir poena
koji variraju od 40 do 100. Zbir 40 se dobija u sluaju kada su svi svi osnovni faktori
ocenjeni ocenom ,,slab" sa 2, pa to lovite nema uslove za gajenje neke od divljai za
koju se vri bomitiranje konkretnog lovita.
Na osnovu ukupnog zbira poena svih osnovnih faktora a to je od 41 do 100
poena, odreuje se bonitetni razred lovno produktivne povrine konkretno bonitiranog
lovita sa prihvaenom skalom:
I
II
III
IV
(prvi)
(drugi)
(trei)
(etvrti)
bonitetni razred
bonitetni razred
bonitetni razred
bonitetni razred
od 87
od 74
od 60
od 41
do 100 poena
do 86 poena
do 73 poena
do 59 poena
Primer:
Za srneu divlja: za oranice 10 do 60% (uglavnom obuhvata nizijska lovita), a
za ovaj tip lovita treba uzeti vei procenat oranica, s tim ako su one manje i to su vie
isprekidane livadama, panjacima i umarcima to je i procenat bolji. ume u istom tipu
lovita ako su do 75% treba dati vei procenat, pod uslovom da nisu poplavne i da su
manje povrine pod panjacima, livadama i oranicama. Ukoliko prelaze povrinu iznad
500 ha u komadu, a na njima se uzgaja jelen i divlja svinja, treba smanjit procenat na
svega 10-20%. Ukoliko nema konkurentskih vrsta u stanitu i ume nisu poplavne, treba
uzeti umske povrine sa 50-60% njihove povrine.
Za zeca u nizijskim lovitima mora se posebno voditi rauna o reimu voda.
Zec U nizinskim lovitima mora se voditi rauna o reimu voda i o
poplavama. Poplavna podruja uzimae se s povrinom oko 5%, dok e se suva
stanita uzimati s veim procentom, u zavisnosti od njihove podobnosti za uzgoj zeca.
118
Uzimae se vei procenat to su ume, livade, panjaci i obradive povrine vie

izmeane i to je ekstenzivnija obrada tih povrina.
Takva razmiljanja treba uzeti u obzir svaki put pri odreivanju
lovoproduktivne povrine u zavisnosti od vrste divljai i njenim ivotnim potrebama,
odrediti optimalan deo povrina koje e, zaista predstavljati lovnoproduktivnu povrinu
koja e se prema izloenim kriterijumima bonitirati.
U osnovne faktore lovita ubrajaju se: hrana i voda, vegetacija, kvalitet
zemljita, konfiguracija terena, klima, mir u lovitu i opta prikladnost lovita. Za
potrebe bonitiranja lovita za krupnu divlja svrstani su ti faktori u grupe: hrana i voda,
vegetacija, kvalitet zemljita, mir u lovitu i opta prikladnost lovita. Faktor opte
prikladnosti lovita sastavljen je od nekoliko komponenata, zavisno od vrste divljai.
Svaka vrsta divljai ima druge zahteve za staninim prilikama. Zato je znaaj pojedinih
osnovnih faktora lovita razliit za pojedine vrste divljai pa se pri ocenjivanju boniteta
osnovni faktori lovita moraju posebno ocenjivati za svaku vrstu divljai. Uputstvo za
bonitiranje lovita za medveda, jelena, srnu, divlju svinju, muflona, divokozu i tetreba
sastavljeno je za odreivanje boniteta stanita, dakle za spontane-zateene ekoloke
uslove stanita. Bonitetni razred i lovno gazdinski - kapacitet lovita odreuje se samo
za zateene uslove stanita, a to znai da je lovnogazdinski kapacitet lovita onaj broj
divljai koji moemo uspeno gajati i odravati bez posebne prehrambene intervencije
oveka uzgajivaa. Osiguranje dugotrajnosti lovnog gazdovanja trai da se matini
fond divljai - zatiti od raznih negativnih uticaja. Zadatak je uzgajivaa da u datom
trenutku intervenie radi eliminisanja negativnih uticaja, npr. za vreme iznenadnih,
veoma hladnih i nepovoljnih zima, velikih poplava i sl. Ali takve intervencije ne znae
nikakvo trajno popravljanje i pozitivno menjanje ekolokih uslova stanita.
Brojno stanje divljai, odreeno lovnogazdinskim kapacitetom lovita,
prilagoeno je prirodnom prehrambenom potencijalu lovita, koji rezultira iz zateenih
ekolokih uslova stanita-lovita. Ekonomska raunica, namena lovita, te interesi
lovnog korisnika odredit e da li se moe i da li je ekonomski opravdano popravljanje
zateenih ekolokih uslova stanita vetakim nainom radi uzgoja veeg broja divljai
nego to bi to bilo mogue pri lovnogazdinskom kapacitetu lovita.
Svrha bonitiranja lovita je dobijanje to sigurnije podloge za odreivanje lovno
gazdinskog kapaciteta lovita. Pod lovno gazdinskim kapacitetom lovita, za neku vrstu
krupne divljai podrazumeva se onaj broj jedinki te vrste divljai na 100 ha. odnosno na
1000 ha lovnoproduktivne umske povrine pri kojem ie obezbeen dobar kvalitet
divljai, a tete od divljai su minimalne do gazdinski dopustive.
Pri bonitiranju lovita u umske povrine ubrajamo: visoke jednodobne i
prebirne liarske i etinarske ume, niske ume (panjae), te sve degradirane umske
povrine, a za jelensku divlja jo i ritove, dok za divokoze i kamenjare i goleti iznad
gornje granice uma.
Pri donoenju odluke da li je neki deo lovne povrine prikladan za lovno
produktivnu povrinu treb voditi rauna o ekonomskim momentima tj. o tome da li su
uzgoj i zatita divljai na toj povrini dopustivi sa stanovita zatite opravdanih interesa
ostalih prioritetnih grana privrede. Presudna je ekonomska podnosivost visine teta od
divljai jer ona dolazi pre i mnogo uverljivije do izraaja nego negativni bioloki
momenti prebukiranog lovita. Zato za sve prilike i za sva stanita ne mora vaiti
pretpostavka da, a stanitu boljeg boniteta moe gustina naseljenosti divijai (brojno
stanje divljai) biti vea nego li na stanitu loijeg boniteta. Kapacitet je dakle i unutar
iste bonitetne kategorije varijabilan, zavisno od raznih specifinih gazdinskim
odnosima unutar svakog pojedinog lovnog podruja.
119
Prilikom odreivanja boniteta-ocenjuju se nekoliko osnovnih faktora a to su:

- za krupnu divlja: hrana i voda
vegetacija
mir u lovitu
opta prikladnost lovita
- za sitnu divlja: kvalitet zemljita
hrana i voda
biljni pokriva
mir u lovitu
konfiguracija terena
klimatski uslovi
opta prikladnost lovita
Spomenuti faktori ocenjuju se razliitim vrednostima za razne vrste divljai,
zavisno od toga koliko utiu na reprodukciju i druge ivotne potrebe pojedine vrste
divljai.
Ocena pojedinih ekolokih faktora

1. Hrana i voda - Ovi faktori imaju znaajno mesto meu osnovnim faktorima
za ocenu boniteta lovita. Nedostatak hrane ili vode iskljuio bi ili jako smanjio
mogunosti uzgoja i korienja divljai, sve kad bi i ostali osnovni faktori lovita bili
povoljni.
Budui da za krupnu divlja naelno treba bonitirati samo umske povrine u lovitu, presudan je u prvom redu fitocenoloski sastav umskih
zajednica, kao i nain gazdovanja umskim sastojinama i prostorni raspored vodotoka i
raspored i koliina padavina tokom kalendarske godine.
Za sitnu divlja ovaj faktor je presudan jer odreuje biljne zajednice livada i
panjaka, te njihovu sonost prostorni raspored. Moemo apsolvirati pravilo koje
glasi: u lovitu u kojem ima vode u potrebnim koliinama, osigurana je i
prehrambena baza za divlja. Gde je nema, moe se nadoknaditi samo delimino,
i to za pie, ali ne i za produkciju zelene hrane, odnosno, samo na ogranienim povrinama.
Prilikom ocenjivanja treba sagledati i ostale elemente klime.
2.Vegetacija - Kao osnovni faktor lovita vana je u obliku sledeih
komponenata: kao davalac hrane, kao davalac zaklona, kao stvaralac i regulator
mikroklime stanita,kao regulator koliine svetla.
Znaaj i prisutnost prehrambene komponente uslovljeni su dvema
komponentama: floristikim sastavom biljnog sveta i gazdinskim oblikom u kojem se
taj biljni svet uzgaja i koristi.
Naime, monokulture, intenzivna hemizacija u poljoprivredi, pa i umarstvu
(rasadnika proizvodnja) kao i ostali negativni faktori utiu da se vrednost ovog faktora
smanjuje, a suprotna slika daje mu veu vrednost.
3. Kvalitet zemljita - Zemljite je vaan faktor za formiranje biljnih
zajednica, a time posredno i za stvaranje prehrambenih prilika stanita. Fizika svojstva
zemljita i orografske prilike podruja vane su za svu dlakavu i veliki deo pernate
divljai,jer divlja provede sav ili vei deo ivota (zavisno od zooloke sistematike
vrste ) na zemljitu.
Geoloka podloga je temeljni supstrat iz kojeg se razvijaju pojedini tipovi tala.
Iz istog geolokog supstrata mogu se razviti razliiti tipovi tala. Za rad na odreivanju
bonitetnog razreda lovita vaniji su pedoloki momenti; potrebno je znati tip zemljita
120
s obzirom na pedoloka svojstva. Celo podruje Srbije i Vojvodine nije

obuhvaeno pedolokim radovima jednake kategorije.
Sua i oceditija zemljita pruaju za pojedine vrste divljai, i to naroito sitne
i neke vrste preivara (muflon, srna,) povoljnije uslove za razmnoavanje i preanu.
Struni radnik koji e raditi na bonitiranju mora voditi rauna o osobinama
zemljita u odnosu prema zoolokim karakteristikama pojedine vrste divljai, te na taj
nain oceniti podobnost faktora zemljita za uzgoj svake vrste divljai za koju
se lovite bonitira.
4. Mir u lovitu - Vrlo je vaan osnovni faktor lovita. O stepenu mira u
lovitu zavisi i veliina lovnoproduktivne povrine lovita. Osnovna karakteristika
lovnoproduktivne povrine je da divljai mora osigurati trajnu mogunost
opstanka i razmnoavanja, te da su opstanak i uzgoj divljai na tom delu
lovne povrine gazdinski opravdani. Ako divlja, zbog nedovoljnog mira u lovitu
ne moe u nekom delu lovita nai uslove za stalan opstanak i razmnoavanje,
moramo taj deo lovne povrine brisati iz kategorije lovnoproduktivne povrine
ili tu povrinu reducirati-korigovati faktorom korekcije, koji je direktno zavistan
od intenziteta i znaaja uznemiravanja divljai. Tek taj redukovani deo lovne
povrine moe se uvrstiti u lovnoproduktivnu povrinu.
Lovnoproduktivna povrina je baza za izraunavanje lovno-gazdinskog
kapaciteta lovita, veliine brojnog stanja populacije divljai, koja se u lovitu
moe uzgajati i koristiti. Mir u lovitu nema dakle samo bioloko nego i gazdinsko
znaenje. Novija istraivanja opte biologije divljai, odnosno biologije ponaanja,
socijalnog ivota i prirodne prehrane divljai, pokazala su da psihiki momenti .imaju u
ivotu divljai mnogo veu i presudniju ulogu nego to se to do sada
pretpostavljalo. Psihiki afekti su kod divljai po pravilu odraz stanja mira u lovitu.
Krupna divlja moe se priviknuti i prilagoditi na razne kategorije,
uznemiravanja. Ali za uspean opstanak i uzgoj nije to privikavanje dovoljna podloga i
preduslov za uspeno postizanje cilja uzgoja. Prilagoavanjem na novostvorene
ivotne uslove mogu se pojedine vrste krupne divljai priviknuti na neprirodan nain
ivota. A taj promenjeni nain ivota odraava se negativno na ritam i ciklus prehrane
divljai . Izmijenjeni ritam i ciklus prehrane po pravilu su izvor znatnih i gazdinski
nepodnosivih teta od divljai. Nastaje stanje koje dovodi u pitanje svaki ekonomski
aspekt i perspektivu odravanja i koritenja pojedinih vrsta divljai u takva lovita.
Negativne komponente koje sniuju vrednost osnovnog faktora mira ulovitu
su antropogenog i animalnog porekla. Antropogene su komponente posledica
raznovrsnih mera korienja prirodnih dobara u lovitu (kao to je iskoriavanje
glavnog i sporednih umskih proizvoda, kaptacija vodenih zaliha, traenje nafte i ruda i
sl.), korienja poljoprivrednih povrina u lovitu i kretanju u lovitu (planinarenje,
skijanje i sl.). U ovo spada i nain korienja divljai, koji moe biti legalan i
nelegalan. I legalni oblik korenja divljai moe uzrokovati veliko uznemiravanje
divljai ako je neracionalan i preteran. Komponenta animalnog porekla deli se na uznemirivanje prirodnim neprijateljima divljai (razni predatori) i psi i make lutalice,
domaa stoka koja se napasa ili iri u umskom delu lovita i sl.
5. Opta prikladnost lovita - Faktor opta prikladnost lovita ima nekoliko
komponenata i one su za svaku vrstu divljai specifine. To su: povrina lovita,
vegetacija s rasporedom pojedinih tipova biljnih zajednica i raspored povrina
s raznim stepenom korienja biljnog pokrivaa (livade, oranice, umske kulture).
Te komponente imaju veliko znaenje u lovitima u krajevima u kojima se umama i
ostalim povrinama gazduje vrlo intenzivno.
U tim krajevima hrana za divlja je po pravilu oskudna do vrlo oskudna, pa je
ona trai na velikim povrinama u i van lovita, to oteava gazdovanje i stvara velike
gubitke prilikom stalnog kretanja divljai.
Klima ima vanu ulogu u ivotu divljai.
121
Negativni klimatski faktori su jaki vetrovi, zatim izmena kia-snijeg u zimsko

doba, poledica (koja ne samo to onemoguuje uzimanje hrane nego i oteava
papkarima kretanje jer im led ranjava noge, odnosno divokozama ne doputa
kretanje po zaleenim strminama ), povratak zime u rano prolee. To je posebno
pogubno za tetrebove, jer im poremete redovni tok reprodukcije a kasni hladni dani
pogubni su za tek izleene pilie. Takoe su hladno vreme i loe vremenske priloike
pogubni za od zime oslabljenu smeu divlja.
6. Konfiguracija terena - U sklopu orografskih prilika lovite ima vanu
ulogu pri formiranju biljnih zajednica, slike vegetacije, odreivanju naina koritenja
umskih sastojina i poljoprivrednog zemljita.
Ona neposredno utie na sezonsko i dnevno - nono kretanje divljai, kao i
na pogodnosti koje lovite prua za gazdovanje pojedinim vrstama divljai.
Naime, lovite s blaim padinama i s viim stepenom obrade i sa razliitim
kulturama prua, pogodnije uslove za uzgoj divljai od ravniarskih podruja
(naroito poplavnih i s monokulturama) i brdsko-planinskih. Pri proceni ovog elementa
moraju uzimati u obzir ivotne potrebe i se zooloke osobine svake vrste divljai, jer
od vrste do vrste divljai, menja se i podobnost konfiguracije zemljita za njen uzgoj.
Ocenom svih pojedinih faktora na osnovu eko-odnosa u lovitu svrstava se
lovite u odreeni bonitetni razred, pa se prema tome i odreuju mogunosti i uslovi
za uzgoj, zatitu, lov i korienje divljai za due razdoblje.
Bonitiranje koje se sprovodilo ranije od sredine ezdesetih godina prolog veka,
ne moe se vie uzimati kao realna osnova za planiranje, jer su. odnosi u lovitu koji
sainjavaju bonitet gotovo u svim lovitima se drastino promenili.
Odreivanje lovnoproduktivne povrine
Odreivanje veliine lovno-produktivne povrine za pojedine vrste divljai
podjednako je vaan zadatak kao i odreivanje samog boniteta, jer se time odreuje i
broj divljai u lovitu, a prema tome i obaveze lovake organizacije oko gazdovanja sa
divljai.
Lovnoproduktivna povrina se odreuje na osnovu iskustvenih normi za
pojedine tipove lovita, s obzirom na udeo pojedinih kultura u lovitu i njihov znaaj
za uzgoj pojedinih vrsta divljai u lovitu.
Kultura (ha)
1. Srna
Kultura ha
Oranice
Livade i panjaci
Sume
Nizinska
Brdska
Planinska
10-60 %
5-30 %
30-100 %
do 20 %
do 20 %
30-100 %
2-10%
do 30%
40-100%
2. Zec
Kultura ha
Oranice
Livade i panjaci
Sume
10-80%
5-40%
3-100%
10-60%
5-30%
10-80%
10-40%
5-25%
5-10%
3. Fazan
Kultura ha
Oranice
Livade i panjaci
ume
20-50%
5-20%
5-70%
10-40%
5-40%
5-60%
122
4. Polj. jarebica
Kultura ha
Oranice
Livade i panjaci
Sume
5. Kamenjarka
Kultura ha
Oranice
Livade i panjaci
Sume
20-40%
5-40%
2-15%
10-40%
5-30%
5- 15%
5-20%
10-30%
5-40%
10-20%
5-20%
3-15%
Odnosi poljoprivrednog zemljita i umskih povrina raziito se reflektuju na

pojedine vrste divljai i u razliitim procentima utiu na mogunosti uzgoja pojedinih vrsta
divljai u naim lovitima. Radi daljnjeg pojanjenja strunjacima koji e raditi na
odreivanju lovnoproduktivne povrine u lovitima dae se korieni parametri koji e im
biti od koriti i pomoi im u odreivanju procenta pojedine kulture za svaku vrstu divljai.
1. Srna
Divlja koja trai stanite na kojem je vea zastupljenost razliitih kultura.
To je divlja umaraka, ivica uma i panih povrina a u novije vreme i
velikih poljoprivrednih kompleksa. to je lovite vie isprepleteno raznim kulturama, to
treba uzimati vei procenat pojedinih kultura u obraunu, pa prema tome kao rezultat dobiti
veu lovnoproduktivnu povrinu za tu vrstu divljai. Naroitu panju treba obratiti na
gustinu naseljenih mesta u lovitu te broj vikend-naselja, koja mogu znatno poremetiti
odnose u gazdovanju, ovom vrstom.
2. Zec
Divlja ije brojno stanje zadnjih godina stagnira ili je u blagom porastu i ija
bronost garantuje samostalni oporavak . Znatnu panju treba posvetiti odreivanju
lovnoproduktivne povrine i ne odstupati od predvienog mogueg broja za uzgoj ove
vrste divljapi.
Naroito su pogodna za uzgoj lovita u kojima su kulture izmeane i razbacane po
itavom lovitu, premda se zec moe odlino uzgajati i na povrinama pod monokultura
ukoliko mu se gazdinskim merama osigura mir i stalno smanjuju pre datori na doputeni
broj (podnoljiv broj).
3. Fazan
Za uzgoj ove vrste divljai pogodna su stanita ispresecana raznim vrstama kultura,
s dosta prirodnih zaklona za gnedenje i voenje pilia. Pogodniji su manji umarci (do
nekoliko ari) sa dosta rastinja i niskog grmolikog rastinja. Na zaklonjenim mestima treba
osigurati dovoljan broj hranilita, uz intezivno smanjenje predatora. Manji vodotoci koji
osiguravaju dovoljne koliine vode za pie fazanima preko itave godine pogodniji su od
jednog velikog centralnog vodotoka.
4. Poljska jarebica
ivi u slinim ili istim staninim uslovima koji su potrebni fazanu i sa njim je
jarebica u meusobnoj konkurenciji. Vrsta koja je nesprovoenjem mera gazdovanja
svedena na bioloki minimum, sem malog broja lovakih organizacija u kojima je njihova
brojnost na zavidoj visini. Zbog tiga je potrebno da joj lovci uzgajivai pomognu jer bez
njihove pomoi ona se ne moe vratiti na brojno stanje od pre 30-40 godina. Za uzgoj je
naroito pogodno stanite sa raznim kulturama, odnosno sa malim parcelama. Kao vrsta
naroito voli aluvijalna zemljita i june ekspozicije koje su toplije.
5. Jarebica kamenjarka
Vrsta pernate divljai koja takoe trai ureena stanita sa razliitim kulturama,
panjake povrine, posebno one na kojima pase stoka , a posebno ovce. Pogodni za uzgoj
123
su kraki tereni sa vodom i vrtae sa okolnim kamenjarima i sa osiguranom pitkom

vodom. Naroito treba joj tokom cele godine osigurati mir za vreme leenja na jajima.
Gazdovanje pojedinim vrstama divljai

I Mrki medved
Lovnoproduktivnom povrinom za uzgoj medveda smatra se povrina itavog
lovita, odnosno itavog podrja, izuzimajui naseljena mesta. Matini fond odreuje se tako
da 1 medved dolazi na 1000 ha , sa odnosom polova 1:1.
Prirast je odreen sa 10% od broja svih medveda u fondu, uz uslov da su u njemu
zastupljene polno zrele enke sa 25%.
Odstrel je odreen sa 10% od utvrenog broja svih medvjeda u matinom fondu. Odstrel se
planira po polu, tako da se uzima za odstrel 2/3 mujaka i 1/3 enki.
Po dobnoj strukturi:
- grla do 3 godine cine do 50 % plana odstrela .
- grla od 3 - 10 godina ine 45 % plana odstrela
- grla preko 10 godina starosti 50 % plana odstrela
- iz odstrela se iskljuuju medvedice koje vode mead.
Brojno stanje utvruje se prebrojavanjem na meilitimai osmatranjem brloga.
Prirast je odreen sa 10 % od broja svih medveda u fondu, uz uslov da su u njemu
zastupljene polno zrele enke sa 25 %.
Odstrel je odreen sa 10 % od utvrenog broja svih medveda u matinom fondu. Odstrel se
planira po polu, tako da se uzima za odstrel 2/3 mujaka i 1/3 enki.
Po dobnoj strukturi:
grla do 3 godine ine do 50 % plana odstrela .
grla od 3 -10 godina ine 45 % plana odstrela
grla preko 10 godina starosti 50 % plana odstrela
iz odstrela se iskljuuju enke koje vode mead.
Brojno stanje utvruje se prebrojavanjem na meilitima i osmatranjem brloga.
II Jelen
Jelenska stanita u Srbiji i Vojvodini mogu se razvrstati, na sledee bonitete:
Matini fond jelenske divljai (stanje 31. 3.) u prolee
Bonitetni
razred
Broj grla na 1000 ha
21-25
II
16 -20
III
IV
11-15
do 10
Prirast
0,60
(na broj kouta
starijih od 2 god.)
Na 100 kouta starijih od dve godine oekuje se prirast 60 teladi u svim bonitetima.
U I bonitetnom razredu ukljuiti sve nizijske hrastove sastojine do 200 rn n.v. tj. ume kraj
reka.
124
U II bonitet treba uvrstiti brdska stanita jelena od 200 do 800 m n.v. To su tipovi uma
hrasta kitnjaka i obinog graba (Oueceto carpinetum ), te brdski pojas bukovih uma (Fagetum
silvaticae ) treba uvrstiti u drugi bonitetni razred, dok ume bukve i jele i pretplaninske bukve
treba uvrstiti u trei bonitetni razred. Meutim, iste ume smre treba uvrstiti u IV bonitetni
razred kao i proreene ume bukve, zakiseljena stanita bukve, tresetita.
Dakle, kao to se vidi, III i IV bonitetni razred za jelensku divlja obuhvata umske
pojaseve uglavnom iznad 800 m n.v.
Napominjemo da se prikazani podaci o matinom fondu jelenske divljai na 1000 ha
lovnoproduktivne povrine odnose na lovnogazdinski kapacitet (stanini). U zavisnosti od lokaliteta,
tj. sastava vegetacije i ostalih ekolokih faktora moe neposredno uticati na veliinu tete od divljai.
Ekonomski kapacitet moe biti i neto nii od navedenog, to od lovita do lovita treba reavati
sporazumno.
III Divlja svinja
Lovita za divlju svinju moemo bonitirati samo na temelju raspona 1 - 4 grla/100 ha, te
faktora prirasta 100-140 % na ukupni proletnji fond.
Predlog je da se u:
1) U nizinskim lovitima treba raunati sa gustinom fonda od 1 do 4 grla na 100 ha,
zoavisno od povrina pod umama i njihovoj starosnoj strukturi.
a) Za lovita sa 60 posto hrastovih i jasenovih uma prosene starosti iznad 70 godina (deo
2030 % sastojina starosti iznad 120 godina) od 3-4 grla na 100 ha.
b) Za lovita sa 4060 % meovitih nizinskih uma s udelom hrasta do 30% prosene
starosti od 50 do 70 godina (deo 10-20% sastojina starosti iznad 100 godina) od 2-3 grla na 100
ha.
c) Za lovita 30-40 % umske vegetacije, s primesom hrasta prosene starosti 50-60 godina
(deo 10-20 % sastojina starosti iznad 80 godina) od 12 grla na100 ha.
d) Za ograena lovita i uzgajalita kapacitet se odreuje merama prihrane i prehrane, a moe
se kretati od 1020 grla na 100 ha povrine lovita.
2) Za brdska lovita predlae se gustina fonda od 13 grla na 100 ha u matinom fondu,
zavisno od vrste umske vegetacije i njenoj starosnoj strukturi.
a) Za lovita sa umskom vegetacijom hrasta i graba do 60 %, prosene starosti iznad 70
godina (2030 % sastojina iznad 100 godina starosti) od 23 grla na 100 ha .
b) Za lovita s meovitim umama hrasta, graba i bukve od 40 do 60 % od ukupnog
biljnog pokrivaa (10-20 % sastojina od 80 do 100 godina starosti) od 1 -2 grla na 100 ha.
c) Za lovita s meovitim umama bukve, jele ili smre bez obzira na povrinski odnos prema
ostalom biljnom pokrivau i starosti sastojina od 1 grla na 100 ha .
d) Za ograena i intenzivna lovita ili uzgajalita uz odreene mere prihrane i prehrane moe
se uzgajati od 10 20 grla na 100 ha na ukupnu povrinu lovita.
3) Planinska lovita predlae se gustina fonda od 0,3-0,6 grla na 100 ha u matinom
fondu zavisno od nadmorske visine, vegetacije i merama zatite te ekspozicjji i inklinaciji lovita.
a) od 800 do 1200 m nadmorske visine u zavisnosti od vegetacijskog pokrivaa sa
0,4-0,6 grla/100 ha.
b) iznad 1200 m n.v. i 0,3 grla/100 ha,
c) ograena lovita i uzgajalita uz mere prihrane i prehrane od 3 do 5 grla/100 ha,
Budui da je mali deo ovog podruja u predelima za uzgoj divljih svinja, predlae se da
se brojno stanje ocenjuje od sluaja do sluaja.
125
IV Srna
Zahtevi srnee divljai za veliinom stanita su skromni. U skladu s bonitetnim razredom,
tipom i nadmorskom visinom lovita, veliina stanita je od 600 do 1200 ha umske povrine, zavisno
od godinjeg doba, klimatskim prilikama i prehrambenim odnosima, stepenu uznemirivanja, parenju i
sl. U planinskim predelima treba pri bonitiranja lovita za srneu divlja voditi rauna o preniku
njenog sezonskog pomeranja.
Najbolja stanita pruaju joj tereni u kojima su manji umski kompleksi i umarci okrueni
poljoprivrednim zemljitem. Vei umski kompleksi moraju biti ispresecani umskim istinama,
poljoprivrednim enklavama, a potrebno je prisustvo i grmlja ili posve mladih umskih sastojina.
Najradije se. zadrava uz rubove uma i umarska. Zadrava se u nizinskim (poplavnim i
nepoplavnim), brdskim i planinskim umama. U planini ide leti i iznad gornje granice uma. U
nizinskim i brdskim umama najbolje joj odgovaraju meovite sastojine liara, s vrstama drvea sa
tekim semenom, a u planini meovite ume liara i etinara (najbolje je bukova uma zbog semena
bukvice , a etinari zbog brsta u zimskom periodu.
Trai vodu za pie, ali moe dugo izdrati zadovoljavajui se hranom sa rosom i vodom
koju nalazi u sonoj hrani.
Pojedini bonitetni razredi dobijaju bodove, u ukupnom rasponu od 40 do 100 bodova.
Srna je slabo otporna na negativno delovanje faktora ivotne sredine, u slabim stanitima razvija
slabo telo i slab trofej. Zbog ovoga stanita s ocenom niom od 40 bodova ne dolaze u obzir za uzgoj
smee divljai.
Raspodela bodova na bonitetne razrede je sledea:
.
Bonitetni razred slab
od 40 do 50 bodova
Bonitetni razred srednje dobar od 51 do 60 bodova
Bonitetni razred dobar
od 61 do 75 bodova
Bonitetni razred vrlo doba
preko 75 bodova
za pojedine osnovne faktore u lovitu dodeljuje se:
Hrana i voda
od 8 do 25 bodova
Vegetacija .... .
od 7 do 20 bodova
Kvaliteta zemljita
od 8 do 15 bodova
Mir u lovitu
od 6 do 15 bodova
Opta prikladnost lovita od 11 do 25 bodova
UKUPNO
od 40 do 100 bodova.
Osnovni faktori ocenjuju se prema sledeoj skali:
Osnovni fond lovita
Slab
Zadovoljava
Hrana i voda
8
12
Vegetacija
7
10
Mir u lovitu
6
Dobar
18
15
10
Vrlo dobar
25
20
15
Kvalitet zemljita takoe se ocenjuje na osnovu pedoloke karte, ako je ima , ako
ne na osnovu uslova na terenu. Ocene imaju sedam stepena i raspon bodova 8 do 15.
Opta prikladnost lovita obuhvata komponente:
- posebni odnos duine poljskih granica i ukupne duine granica lovita za koji
postoje etiri stepena i raspon bodova od 5 do 10;
- prostotni odnos povrine livada i ukupne povine lovita; postoje etiri
stepena i raspon bodova od 4 do 8;
- klima, postoje tri stepena s rasponom bodova od 1 do 3;
- konfiguracija terena, postoje etiri stepena i raspon bodova od 1 do 4.
126
Brojno stanje divljai u matinom fondu sa 31.martom iznosi po bonitetima:

Srna
I
II
III
IV
Mat. fond 31.3
8
6
4
2
V Divokoza
Veliinu stanita za ovu vrstu divljai ne moemo odreivati kao to to tadimo za
druge vrste divljai, zbog specifinog naina ivota i posebnih uslova stanita koja
naseljava. Zbog svega napred navedenog nije uputno odreivati veliinu lovita u
hektarima ve je najprikladnije obuhvatiti celo podruje i zbog sezonskog kretanja
divokoza u toku sva etiri godinja doba. Po pravilu se divokoze premetaju pratei
granicu dubokog snega, zimi se sputaju u nie predele zatienih junih planinskih padina,
a leti prate mladu vegetaciju do iznad gornje granice ume, na planinske panjake, rudine i
goleti i zauzimaju hiadnije severne padine.
Najbolje stanine uslove prua divokozi najvii pojas ume. Tu se redovno
pojavljuje klekovina s pojedinanim, osamljenim stablima. Osobito im odgovaraju
poloaji gde umska vegetacija granii sa stenama i planinskim panjacima i rudinama.
Vrlo se rado zadravaju po toilima koja su uz rubove uma u najviim poloajima planine.
Nadmorska visina nije glavno merilo za prikladnost stanita, stalna i dobra stanita nalaze
se u veim planinskim sklopovima, ve od 400 m n.v.
Pase i brsti pa ukljuuje veliki broj planinskog drvea, grmlja i niskog bilja. Gde
ima vode, pije za vreme toplog vremena redovno, pogotovu ako u lovitu postoje
solita. Dugo vremena izdri na rosnoj hrani i s vodom unetom ishranom preko svee hrane.
Bonitetni rezred divokozjih lovita obuhvata samo tristepena: slab, srednje dobar i
dobar. Klimatski i prehrambeni odnosi u visokom planinskom stanitu divokoza po
pravilu su tako teki i surovi, da se ne moze govoriti o vrlo dobrom bonitetnom razredu.
Pojedini bonitetni razredi dobijaju bodove u rasponu od 30 do 80 bodova, a prema
sledeoj raspodeli:
1. bonitetni razred dobar
preko 65 bodova
2. bonitetni razred srednje dobar.. od 46 do 65 bodova
3. bonitetni razred slab .. .......... od 30 do 45 bodova
4. bonitetni razred vrlo slab..................
.ispod 30 bodova
Pojedinom- osnovnom faktoru dodeljuje se:
Hrana i voda ... .............. od 9 do 20 bodova
Vegetacija . . . . ..... ...
od 8 do 15 bodova
Kvalitet zemljita .....
od 3 do 5 bodova
Mir u lovitu ........... ......... od 5 do 20 bodova
Opta prikladnost lovita ..od. 5 do 20 bodova
Ukupno
od 30 do 80 bodova
Osnovni faktori se ocenjuju prema sledeoj skali:
Osnovni faktor lovita
Zadovoljava
Dobar
Vrlo dobar
Hrana i voda
13
20 bodova
Vegetacija
11
15 bodova
Kvalitet zemljita
5 bodova
Mir u lovitu
11
20 bodova
Opta prikladnost lovita
10
20 bodova
127
Ocena kvaliteta zemljita ima samo dve kategorije goli, neplodni kamenjar i pitomiji tip
zemljita.
- opasnost od lavina, postoje tri stepena i raspon bodova od 1 do 8;
- mogunost povremenog seljenja , postoje dva stepena s rasponom bodova od 1 do 5;
- klima, postoje dva stepena i raspon bodova od 1 do 3; .
- konfiguracija terena, postoje dva stepena i raspon bodova od 1 do 4;
Na osnovu napred navedenih elemenata odreuje se bonitet lovita, a vezano uz bonitet dae se i visina
matinog fonda i koeficijent prirasta u slijedeoj tabeli:
Divokoza (odnos polova 1:1)
Bonitet
I
Matini fond 31. 3.
9
II
6
III
3
VI Tetreb
Tetreb je izraziti stanovnik uma a najvie mu odgovaraju meovite sastojine
liara i etinara. Prikladno stanite pruaju mu takve ume u pojasu iznad 1000 m
nadmorske visine. Osim specifine hrane, ekspozicije lovita, zaklona , tetrebu je potreban
mir u stanitu. U toku godinjih doba sledi granicu snega i granicu mlade vegetacije,
premeta se po svom stanitu vertikalno i horizontalno, tako da visinska aplituda kretanja
obuhvata pojas pretplaninskih uma do planinskih rudina iznad gornje granice uma.
Zato je i za tetreba neprikladno izraavati veliinu stanita u hektarima.
Najprikladnija je ona povrina lovita
koja obuhvata celo podruje sezonskog
premetanja tetrieba u toku etiri godinja doba.
Hrani se ivotinjskom i biljnom hranom, odnos te hrane zavisi o godinjem dobu
i ivotnoj starosti jedinke.
Klimatski i prehrambeni uslovu visokoplaninskih predela u kojima se nalaze
tetrebskastanita doputaju raspodelu bontetnih razreza u samo tri stepena: slabo,
srednje dobro i dobro stanite. Pojedini bonitetni razredi stanita dobijaju bodove u
rasponu od 40 do 100 bodova prema sledeoj skali:
bonitetni razred slab
bonitetni razred srednje dobar
bonitetni razred dobar
od 40 do 50 bodova
od 51 do 75 bodova
preko
75 bodova
Pojedinom osnovnom faktoru lovita dodjeljuje se:

Hrana i voda....................
od 8 do 25 bodova
Vegetacija . ............................
od 7 do 15 bodova
Kvalitet zemljita
od 3 do
7 bodova
Mir u lovitu
od 10 do 30 bodova
od 12 do 23 boda
Ukupno:
od 40 do 100 bodova
128
Osnovni faktori lovita ocenjuju se prema sledeoj skali:

Osnovni faktor lovita
Zadovoljava
Dobar
Vrlo dobar
Hrana i voda
15
25 bodova
Vegetacija
15 bodova
Kvaliteta tla
7 bodova
Mir u lovitu
10
18
30 bodova
17
23 boda
12
Ocena kvalitete zemljita ima dve kategorije, kamenitije i pitomije zemljite.

prikladnost rasporeda prirodnih oblika vegetacije, postoje tri stepena i raspon
bodova od 6 do 10;
klima, postoje tri stepena i raspon bodova od 3 do 7;
konfiguracija terena, postoje dva stepena i raspon bodova od 3 do 6.
Matini fond, prirast i odstrel tetreba na (I - III) sa odnosom polova 1:1
I
II
Bonitet
III
4-5
3-4
2-3
Matini
fond
1
0,6
0,2
Prirast
Fond
pred lov
Odstrel
5-6
1
4-5
3-4
0,6
0,2
VII. Zec, fazan, poljska jarebica, jarebica kamenjarka

Bonitiranje za ove vrste divljai sprovodi se prema jedinstvenoj metodologiji koja
e biti data u ovom poglavlju, a odreivanje broja divljai po bonitetnim razredima i po
tipovima lovita dae se u priloenim tabelama:
Odreivanje brojnog stanja divljai bonitiranjem sprovodi se tako da se osnovni
prirodni faktori lovita koji uslovljavaju opstanak i daljnje razmnoavanje divljai ocene
pojedinano ocenama: odlian (5), vrlo dobar (4), dobar (3), zadovo ljavajui (2) i slab (1),
a ocene pomnoe s konstantom koja predstavlja procenat ekoloke vrednosti svakog
osnovnog faktora. Kojim procentom ekoloke vrednosti uestvuju pojedini osnovni faktori u
opstanku divljai prikazuje sledea tabela.
129
Osnovni
lovita
faktori
Vrednost
osnovnih
faktora u procentima
Faktor vrednosti
1.Kvalitet zemljita
20%
2.Hrana i voda
25%
3.Biljni
(vegetacija)
20%
10%
5%
6.Klimatski uslovi
10%
7.Opta
lovita
10%
pokriva
4.Mir u lovitu
5.Konfiguracija terena
prikladnost
Kako se iz tabele vidi, osnovnim ekolokim faktorima , odnosno uslovima,

smatraju: kvalitet zemljita, hrana i voda, biljni pokriva (vegetacija) mir u
lovitu, konfiguracija terena, klimatski uslovi i opta prikladnost lovita.
- Mnoenjem ocene osnovnih faktora (od 1 do 5) faktorom ekoloke vrednosti
(konstantom) dobija se odreeni broj poena kojim se odreuje bonitetni razred lovita za
odreenu vrstu divljai (sitne). Kvaliteta lovita ili bonitet lovita, dobijen na ovakav nain,
ocenjuju se za svaku vrstu divljai posebno, a vai za zeeve, fazane i poljske jarebice.
Zavisno od ocene osnovnih faktora pomnoenih s konstantom dobija se odreeni
broj poena koji moe varirati od 20 do 100, a prema broju dobijenih poena svrstava se lovite u jedan od bonitetnih razreda prema sledeoj skali:
85
69
53
37
do 100 poena ........ I bonitetni razred

do 84 poena ......... II bonitetni razred
do 68 poena ......... II bonitetni razred
do 52 poena ........IV bonitetni razred
Navodimo primer ocene u nizinskom lovitu za zeca:

Osnovni faktor
Ocena x konstanta = poena
(od moguih)
-Zemljite (vrlo dobar)
4
4
16
20
-Hrana i voda (dobar)
3
5
15
25
-Biljni pokriva(dobar)
3
4
12
20
-Mir u lovitu (slab)
1
2
2
10
-Konfig. terena (dobar)
3
2
3
5
-Klima (zadovoljava)
2
2
4
10
-Opt. prik. lovita (dobar)
3
2
6
10
Ukupno poena:
58
100
Prema tome bonitirano lovite je u III boniteta za zeca, jer je broj poena u rasponu od
53 do 68 .
Na isti nain ocenjuju se lovita za fazane i poljsku jarebicu, uzimajui u obzir pri
oceni osnovnih faktora uslove koji odgovaraju toj vrsti divljai.
Pri ocenjivanju pojedinih faktora za kamenjarku su u obzir uzete samo tri ocene: odlino,
dobro, slabo, zato to uslovi ivota kamenjarke nisu jo dovoljno proueni, ima veliki areal
130
kretanja, nastanjuje posebno zimska a posebno letnja stanita i slino. Broj kamenjarki treba
ustanovljavati prebrojavanjem jata i procenom, a koeficijent prirasta koristiti, kao kod jarebice.
Naravno da je za taj posao potrebna rutina,iskustvo,a naroito savesnost.
Obrazac za bonitiranje 1.000 ha lovne povrine

A.) Sitna divlja
Vrsta divljai: _______________
Redni
broj
Osnovni faktori
Faktor
vredno
sti
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Kvalitet tla
Hrana i voda
Biljni pokriva
Mir u lovitu
Konfigur. terena
Klima
Opta prikladnost
lovita
4
5
4
2
1
2
2
Ocena osnovnog
faktora
5
5
5
5
5
5
5
4
4
4
4
4
4
4
3
3
3
3
3
3
3
Broj poena
2
2
2
2
2
2
2
Napomena:
- Zaokruuje se samo ocena odreenog faktora od 2 do 5 u koloni
Ocena osnovnog faktora.
B.) Dinamika razvoja poulacije
A = Proleno brojno stanje
(na 1.000 ha LPP)
B = Brojno stanje pred sezonu lova (na 1.000 ha LPP)
C = Planiranje odstrela (za izraunavanje naknade)
Bonitet lovita
Vrsta divljai
Zec
A
B
C
Fazan
A
B
C
Poljska jarebica
II
(jedinki)
A
B
C
Jarebica kamenjarka A
B
C
(jedinki)
III
IV
(jedinki)
(jedinki)
400200
190120
11050
4020
800400
340 215
17580
5530
10050
4025
168
42
600300
290200
190-100
9040
1200600
520360
300160
13060
300150
150100
7540
2510
800400
390250
240100
9040
1280720
660420
380160
13560
12060
4025
208
62
300140
13090
8050
4020
510240
210145
12075
5530
4520
1510
8-5
42
Bonitiranje se prikazuje za katastarsku optinu (3-5.000 ha) ili gazdinsku jedinicu (za
preteno umske oblasti).
131
Osnovni principi modernog lovnog gazdovanja

Da bi bilo koristi kako za oveka-lovca-uzgajivaa, tako i za divlja, lovno
gazdovanje mora se bazirati iskljuivo na prirodnim zakonima. Iz ovih razloga i u ovoj
oblasti je neophodno kontinuirano koristiti i biti u toku sa najnovijim dostignuima biolokog
praenja divljai u stanitu.
Rezultati modernog biolokog istraivanja su dokazali da se pojedinane vrste
ne mogu tretirati odvojeno od svih ostalih vrsta ukupno koje ive u odreenom ambijentu.
Isto tako dokazano je da ni posebne jedinke ne mogu biti tretirane izdvojeno od ukupne
populacije kojoj pripadaju. Zbog toga je neophodno da intervencije oko divljai i stanita u
kojem one ive moraju biti takva da ne remete prirodnu ravnoteu.
Moderno lovno gazdovanje smatra da su svi unutranji odnosi izmeu
razliitih vrsta divljai i stanita meusobno zavisni tako da sainjavaju harmoninu celinu.
Zbog ove injenice divlja se vie ne svrstava na korisnu i tetnu, ve uzgajana divlja i
predatori (pernati i dlakavi), koji imaju svoje mesto u stabilnim populacijama i kada je
njihova brojnost dovedena na podnoljiv broj da na gajenoj divljai ne ine poveane
gubitke. Moderno lovno gazdovanje, ustvari, i grabljivice (predatore), smatra vrstama
apsolutno neophodnim za opstanak ostale divljai u svojim sredinama (stanitu). U
savremenom gazdovanju apsolutno nije predvieno istrebljenje ni jedne vrste divljai.
Budui da je ve dokazano da divlja slobodno ivi u organizovanoj zajednici
u prirodi, takozvanoj populaciji na prirodno ogranienim prostorima, moderno gazdovanje se
ne bavi vie divljim ivotinjama unutar odreenih lovita. Stanje brojnog stanja pojedinih
vrsta divljai u pojedinim lovitima ne moe sainjavati osnovu gazdovanja jer se ono menja,
ak i vie puta u toku godine zbog spontanog pomeranja populacije po celoj prirodnoj
teritoriji (stanitu) u kojoj ivi. Zbog ove injenice u modernom gazdovanju ne upotrebljava
se ni termin ,,divlja u tranzitu". Tranzitna divlja je ona koja se pokae ,,tranzitnom"
posebno posmatranjem lovita (prepelice, divlje patke, dralovi, divlje guske, drozdovi i sl.).
Realno, kada se posmatra sa bioloke take gledita za oveka-lovca-uzgajivaa mnogo je
znaajnije upravljanje, odnosno gazdovanje sa divljai koja je ,,stacionarna,, ali i ova divlja
u toku godine lokalno izgleda da je u ,,prolazu" zbog nedovoljnog prostora (stanita). Divlja
u ,,prolazu" je naprotiv ona divlja koja tipino emigrira, ime se pomeranja proteu na
hiljade kilometara.
Poto je biologija svake vrste divljai potvrdila da je ivot divljai potpuno
razliito regulisan zakonima, od onih koji reguliu ivot domaih ivotinja, moderno
gazdovanje lovstvom ne razmatra vie model uzgoja domaih ivotinja. Potrebno je, da su na
spoljanji izgled svake posebne divlje ivotinje uticali uslovi sredine (stanite) u kojem ivi i
mesto koje zauzima u populaciji, a svakako nije verna slika jednog genotipa tj. genetski
stvorenog odreenog gena naslea. Sve u svemu nemogue je otkriti genotip spoljanjeg
izgleda, a jo manje je mogue kontrolisati kod divljai sve nasledne puteve, koliko je to
mogue kod domaih ivotinja. Zbog toga se vie ne smatra, da odstreljujui pojedine
primerke, moe da se sauva genetsko naslee. Moderno gazdovanje, dakle, smatra da je
kvalitativno poboljanje mogue samo koordinirajui populaciju sa biolokim mogunostima
ambijenta, oslanjajuzi se na prirodne odnose unutar same populacije. Moderno gazdovanje,
dakle, ne smatra vie da je divlja slabija kao degenerisana i nema nameru niti da pobolja
kvalitet eventualnim ,,osveenjem krvi", jer je dokazano da se divlja jednostavno
prilagoava ambijentu, a unoenjem divljai koja potie iz drugih stanita moemo samo
pogorati, a ne poboljati ,,tip" s osobinama koje je priroda stvarala nizom proteklig godina,
decenija i stolea.
Budui da divlja opstaje u svom stanitu samo ako ima dovoljno prirodne
hrane , moderno gazdovanje ne rauna vie mnogo na vetaku hranu, nego trai da pobolja
ivotne uslove divljai u stanitu. Ako se vetaka ishrana uprkos donetih poboljanja u
stanitu pokae u odreenom momentu kao preko potrebna, neophodno je da odgovara kako
elementarnim potrebama tako i ivotnim navikama za nabavku stone hrane.
132
Poto je poznato da se divlja ne naseljava uvek na isti nain ili samo u

ambijentu kojem ivi, nego da se nalazi razbacana na sve strane, koristei pruene uslove za
ishranu u najboljoj moguoj meri, ali i koristei prirodne izvore vode koje ima u lovitu, kao
naophodnog i jednog od najvanijih uslova za opstanak i zadravanje divljai u lovitu.
U prirodi postoji znatna isloena raznovrsnost odnosa izmeu divljai i
ambijenta, kao i izmeu pojedinih vrsta koje ive u razliitim sredinama, moderno
gazdovanje bazira svaku intervenciju na direktnom posmatranju u prirodi traei da prikae i
rasvetli rezultate bioloke nauke.
Uopte o poveanju brojnosti populacija divljai
Poveanje brojnosti se planira kod svih vrsta divljai kod kojih postoje uslovi
lovita da se postiu kapaciteti a sve u cilju da se postigne optimalno brojno stanje. Ovo je
krajnji cilj i tenja da se gazduje optimano a sve u cilju da lovci u narednom desetljeu imaju
mnogo vie divljai, da budu zadovoljni i da narednim generacijama ostave mnogo vie
divljai nego to je to danas.
Plansko i racionalno gazdovanje
Plansko i racionalno gazdovanje je osnovni uslov trajnosti lovnog gazdovanja
koje obezbeuje optimalne uslove za divlja i brojnost populacija svih vrsta gajene divljai.
Kod svih vrsta gajene divljai kod kojih se postigne optimalno brojno stanje,
moe se loviti realni prirast, odnosno mora se planirati neznatno manji odstrel od prirasta, a u
populacijama kod kojih nije postignut kapacitet uvek se planira znatno manji prirast, da bi se
postigo kapacitet.
Da bi se planski i racionalno gazdovalo, na osnovu istraivanja koja su do
sada raena za sve vrste divljai pored tano utvrenog brojnog stanja ,,znaju" se i drugi
parametri kao to su realni prirast, gubici i na osnovu bonitiranja lovita planirano brojno
stanje na kraju godine. Kada se sve ovo zna onda je ,,lako" planirati i raditi planove
gazdovanja (lovna osnova i godinji plan gazdovanja).
Bonitet lovita
Pojam bonitet lovita izraava stepen postojanja onih uslova sredine u slobodnoj
prirodi koji su neophodni ili bitno utiu na ivot i razvoj populacije odreene vrste divljai.
Vei broj povoljnih osnovnih faktora u lovitu ini da lovite pripada viem
bonitetnom razredu i obrnuto.
Pojedini faktori znaajni za ivot i razvoj divljai (naroito stanje i intenzitet
poljoprivredne proizvodnje u lovitu) s vremenom su se promenili, tako da se jednom
utvreni bonitet lovita ne moe prihvatiti kao trajna smernica koja odreuje nepromenljivi
broj divljai po jedinici povrine lovita, ve se prilagoava stvarnim prilikama.
Pri ocenjivanju boniteta lovita obuhvaene su: klimatske prilike, biljni pokriva i
prehrambene mogunosti u toku cele godine, odnos ume, polja i livada, nadmorska visina,
kvalitet zemljita, razuenost terena, vanredne pojave i kvalitet susednih lovita. Takoe se
razmatra sadanje stanje divljai, sastav, zdravlje, kvalitet trofeja, iskustvo pri ranijem
gazdovanju, kao i meusobni odnos vrsta divljai u lovitu i vremenski tok ivotnih pojava i
navika.
133
Bonitet lovita za populaciju srna

Osnovni faktori koji utiu na bonitet lovita za populaciju srna su hrana i voda,
vegetacija, kvalitet tla, mir u lovitu i opta prikladnost lovita.
Osnovni faktori u lovitu
Ocena faktora broj poena
1. Hrana i voda
2. Vegetacija
3. Kvalitet tla
4. Mir u lovitu
15
15
10
10
15
12
12
10
8
10
6. Ukupan zbir poena
65
52
II
III
12.000
12.400
7. Bonitetni razred
8. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP
9.Lov. produkt. povrina (ha)
24.400
IV
Bonitet lovita za populaciju divljih svinja

Osnovni faktori koji utiu na bonitet lovita za populaciju divljih svinja su hrana i
voda, vegetacija, kvalitet tla, mir u lovitu, opta prikladnost lovita i tip lovita.
Ocena faktora lovita
1. Hrana i voda
2. Vegetacija
3. Kvalitet tla
4. Mir u lovitu
- dobar
- dobar
- dobar
- zadovoljava
- uslovno prikladno
stanite
- ravniarski
6. Tip lovita
7. Bonitetni razred
III
9.Lov. produkt. povrina (ha)
3.200
3.200
Prema uputstvu za bonitiranje lovita (Bonitiranje lovita B. Tomaevi, L.

Radosavljevi, A. erani 1997.), divlje svinje, u naelu, ne treba gajiti na izolovanim
umskim povrinama manjim od 3.000 ha, odnosno u podrujima gde je uee uma u
strukturi povrine lovita ispod 25 %. Meutim, poto je prisustvo divljih svinja u lovitu
evidentno, a opasnost od potencijalnih teta na usevima realna, planskim odstrelom i
provoenjem svih neophodnih mera za spreavanje i zatitu od teta e se kontrolisati
brojnost u granicama optimalnog fonda.
Bonitet lovita za sitnu divlja
Osnovni faktori koji utiu na bonitet lovita za sitnu divlja su: kvalitet tla, hrana i
voda, biljni pokrov, mir u lovitu, konfiguracija terena, klimatski uslovi i opta prikladnost
lovita.
134
Bonitet lovita za populaciju zeca

Faktor
vrednosti
1. Kvalitet tla
2. Hrana i voda
3. Biljni pokrov
4. Mir u lovitu
4
5
4
2
1
(5) 20
(3) 15
(4) 16
(3) 6
(4) 4
(4) 16
(3) 15
(3) 12
(3) 6
(4) 4
6. Klimatski uslovi
(4) 8
(4) 8
(5) 20
(4) 20
(5) 20
(3) 6
(4) 4
(4)
8
(5) 10
(3) 6
(3) 6
****
88
75
67
9. Bonitetni razred
****
II
III
****
20
12
11. Lovno-produktivna povrina (ha)
24.600
7.100
11.300
6.200
IV
Bonitet lovita za populaciju fazana

Faktor
vrednosti
1. Kvalitet tla
2. Hrana i voda
3. Biljni pokrov
4. Mir u lovitu
6. Klimatski uslovi
4
5
4
2
1
2
2
(5) 20
(4) 20
(5) 20
(3) 6
(4) 4
(4) 8
(5) 10
(5) 20
(3) 15
(3) 12
(4) 8
(5) 5
(4) 8
(4) 8
****
88
76
****
II
9. Bonitetni razred
****
30
20
20.000
9.000
11.000
III
IV
Bonitet lovita za populaciju poljske jarebice

Faktor
vrednosti
1. Kvalitet tla
2. Hrana i voda
3. Biljni pokrov
4. Mir u lovitu
6. Klimatski uslovi
4
5
4
2
1
2
2
****
9. Bonitetni razred
****

(5) 20
(3) 15
(3) 12
(4) 8
(5) 5
(4) 8
(4) 8
(3) 12
(3) 15
(3) 12
(1) 2
(3) 3
(4) 8
(3) 6
76
I
II
58
III
IV
****
20
23.300
7.500
15.800
135
Kapacitet lovita
Po izvrenom ocenjivanju navedenih faktora, odnosno boniteta lovita, utvruje se
kapacitet lovita i optimalna gustina naseljenosti pojedinih vrsta divljai u lovitu.
Utvrivanje kapaciteta lovita ima, pre svega, ekonomski znaaj, a pitanje je utoliko
znaajnije jer se radi o teritoriji s intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Uspeno
utvrivanje kapaciteta lovita pretpostavlja uspostavljanje i odravanje usaglaene zajednice
biogeocenoze.
U uslovima kada su prirodni odnosi uopte narueni delovanjem oveka, ekonomski
kapacitet treba to vie uskladiti s biljnom proizvodnjom na odreenoj povrini, vodei rauna
i o okolini. Dakle, na ekonomski kapacitet lovita deluju ne samo prethodno ocenjeni uslovi i
faktori boniteta, ve i svojevrsni ekonomski odnosi u odreenom podruju.
Ekonomski kapacitet lovita

Gazdovanje lovitem, s obzirom na savremeni odnos oveka i drutva prema prirodi i
iskoriavanju njenih potencijala, zasniva se samo na ekonomskom kapacitetu lovita.
Ekonomski kapacitet lovita za odreenu vrstu divljai izraava se onim brojem
jedinki na 100 ha lovno-produktivne povrine koji obezbeuje optimalni kvalitet i korienje
divljai, pri emu su tete od divljai neznatne ili se raspoloivim sredstvima zatite mogu
spreiti, odnosno svesti na meru koju gazdovanje lovitem moe podneti.
Iz razloga to jo uvek nisu utvrene potpuno tane metode bonitiranja lovita,
utvreni ekonomski kapacitet lovita se mora uzeti kao smernica koja se po potrebi koriguje
na osnovu stalnog praenja stanja u lovitu i iskustva.
Tablica za utvrivanje ekonomskog kapaciteta lovita (prema uputstvu LSS)
Vrsta divljai
Bonitetni
razred
(jedinki/100ha)
l
ll
lll
lV
8 i>
5 - 7
2- 4
< 2
Srna
30 i >
15 - 29
3 - 14
< 3
Divlja svinja
20 i >
12 - 19
5 - 11
< 5
Zec
30 i >
20 - 29
10 - 19
< 10
Fazan
30 i >
20 - 29
10 - 19
< 10
Poljska jarebica
EKOLOKI USLOVI ZA GLAVNE VRSTE GAJENE DIVLJAI

PAPKARI
Da bi se pravilno postavilo gazdovanje papkarima, pre svega, treba rei da ovi ne mogu da
budu podloni selektivnom korienju, koje se zasniva na sledeim ostvarenjima:
stvaranje ne mnogo velikih teritorijalnih jedinica za gazdovanje,
organizacija prebrojavanja i izvrenje planova za korienje, zasnovanim na

biolokim i racionalnim pokazateljima (preventivan izbor primeraka jedinki),
odreivanje statistikih podataka, zasnovanih na ispitivanju odstreljenih jedinki.

Selektivan lov, sa druge strane ne treba da znai sam odstrel i samo i jedino odstrel jedinki
koje su zacelo u opadanju, ve korienje mnotva jedinki slabijeg kvaliteta od proseka
populacije u veem procentu od njihovog opstanka u samoj populaciji.
136
to se tie metoda korienja, oigledno proizilazi da lov na papkare treba da se odvija

iskljuivo orujem sa oluenim cevima i bez pasa. Upotreba psa gonia, ve zabranjenog u
planinskoj zoni pojedinih regiona, ustvari je uzrok namerne i nenamerne krae, visokog
procenta ranjavanja, slobodnog lova i nedostatka potovanja, bilo koje vaee bioloke
norme.
Selektivno svojstvo psa gonia je ustvari nepostojae, zbog napostojanja tenje veze
izmeu vuka i lovakog psa, poto se razmotre razliiti naini predatorstva i injenica da pas
ne ini deo prirodne biocenoze u kojoj lovi, kao posledica toga, njegova gustina kompletno
ne zavisi od broja plena i od drugih staninih faktora. Koristan izuzetak odnosi se na
upotrebu psa krvoslednika, samo ako je obuen da sledi trag, prema pravilniku Kinolokog
saveza.
Jedini nain da bi se pristupilo racionalnom korektnom korienju papkara, na bioloki nain,
predstavlja oruje visoke preciznosti, iji je kalibar prilagoen krupnoi divljai. Neophodna
instrumentacija zasniva se prema tome na upotrebi puke sa oluenim cevima, koja poseduje
optiki nian koji se upotrebljava zajedno sa dogledom i teleskopskim durbinom, jedini
instrument koji doputa da se tano identifikuje divlja za selekciju.
U vezi sa potekoama biotehnikog karaktera, vezanih za ovu vrstu lova, lovci koji ele da
ga koriste morali bi da poloe poseban ispit osposobljenosti, podrazumevajui i proveru
gaanja.
Odstreljenu divlja treba da pregleda odgovorno veterinarsko lice u cilju da se istaknu
neophodni statistiki podaci koje svaka oblast treba da prenese nadlenoj instituciji, na za to
odreenim formularima.
Veoma je poeljno, da se u svakoj oblasti gde se love papkari, godinje organizuju trofejne
izlobe odstreljenje divljai, da bi se mogao uporediti i utvrditi stanje ivotinjskog fonda i
da se doprinese irenju znanja, vezanih za tu vrstu divljai.
Pokrajne ili opunomoene ustanove trebale bi da se obaveu da organizuju pripremne
kurseve za instruktore za selektivni odstrel.
MUFLON
Na naim prostorima muflon nije autohtona vrsta. Unoen je u pojedina naa podruja, dobro
se prilagodio umovitim zonama sa predelima bogatim podrastom, na obroncima sa kamenim
gromadama, na visini izmeu 600 i 1.000 metara, ali i u lovita Vojvodine.
Sa strogo naunog stanovita, unoenje ove vrste, strane autohtonoj fauni, na naim
prostorima moe se podvri kritici. Ipak, prestanak poljoprivredne i pastirske aktivnosti posle
vekovnog korienja, stvorilo je na breuljkastim i lako prohodnim pojasevima, stanine
uslove koji bi mogli da se smatraju novim. Vraanje u prvobitno stanje u takvim zonama
originalnih ekosistema, bilo bi krajnje teko izvesti zbog potrebnog vremena i zbog visokih
ulaganja. Zbog toga, smatramo da je prihvatljivo unoenje muflona u neke od tih predela i na
osnovu razmatranja da ih je, poto se radi o telesnoj krupnijoj vrsti, relativno lako
kontrolisati, i u sluaju potrebe eliminisati.
Lovno gazdovanje muflonom moe da se izvede pomou selektivnih sistema. Poto se radi o
ivotinji sa preteno dnevnom aktivnou, kontrola putem osmatranja je elemenat od
primarne vanosti. Uopte, radi se o papkaru koji je preteno veran originalnom stanitu,
ipak, da bi se racionalno odrala vrsta, vano je da je gater za gazdovanje dovoljno prostoran,
tj. barem nekoliko hiljada hektara. Srednja godinja poveanja mogu da se iskau izmeu
33% i 40% brojnosti, jednakim brojnim odnosom izmeu mujaka i enki.
137
JELEN
Poslednje poveanje areala ove vrste na naim prostorima i njihovo ponovno unoenje na
autohtona stanita, pobuuje nesumnjiv interes sa prirodnjakog i lovnog gledita. Ipak, bilo
u vezi razloga ekonomskog karaktera zbog teta koje nanosi poljoprivredi i umskim
sastojinama, bilo zbog razloga kompeticije sa ostalim papkarima, unoenje ove vrste treba da
bude podlono detaljnim prouavanjima ivotinjske sklonosti na razliitim teritorijama.
Ogranieni prostor za gazdovanje jelenom, treba da se protee na nekoliko desetina hiljada
hektara.
Godinji prirast populacije ove vrste, pod uslovom jednakosti u brojnom odnosu izmeu
mujaka i enki, dostie 33% brojnosti. Poto je to ivotinja krajnje otporna na loe
klimatske uslove i selektivan odstrel je selekcija zbog kvaliteta, a naroito ona zbog
strukture. Jeleni, zaista, ive u veoma dobro organizovanim krdima sa hijerarhijske take
gledita.
Brojanje jelena predstavljaju brojne tekoe zbog prostranosti zona osmatranja za vreme
brojanja. Tanost brojanja kod ove vrste je od velike vanosti i da bi se ona postigla,
potrebno je upotrebiti sve mogue tehnike, ne izuzimajui brojanje, barem jednog dela
divljai, na hranilitima, koja su eventualno postavljena. Napominjemo, da se brojnost
srndaa skoro uvek potcenjuje, dok se brojnost jelena esto precenjuje.
Prihranjivanje, kao sredstvo za poveanje mogunosti stanita, treba da se izvri krajnje
oprezno, sa mnogo predostronosti, ujedno napominjui da je ova praksa antiselektivna,
naroito u sluaju jelena, koji je naviknut da preinauje sopstvena zimska stanita u
zavisnosti od atmosferskih uslova. Prihranjivanje stvara veoma esto nenormalne
koncentracije divljai, tetno delujui na umu i osetno poveavajui vrstu.
SRNEA DIVLJA
Zbog znaajne prilagodljivosti ove vrste, krajnje je poeljno da se ona veoma proiri i zbog
toga bila bi favorizovana na svim prikladnim podrujima na zemlji, podrazumevajui plavne
i plantene zone, bogate umovitim pojasevima. U predelima gde boravi ova vrsta, ali retka,
ili u onim koja se granie sa zonama u kojima je srnda barem delimino rasprostranjen,
smatra se da je dovoljna efikasna kontrola lovokrae i uznemiravanja, da bi se za kratko
vreme postigli dobri rezultati. Ponovno unoenje srnadaa predstavlja veu tekou nego
unoenje jelena, jer je divlja krajnje vezana za teritoriju; njoj se posveuje vea panja nego
to to iziskuju druge vrste.
tete koje nanosi srnda umskim kulturama su potpuno zenemarljive, a eventualne tekoe
mogu da se pojave samo tamo gde postoje cenjene kulture, zasaene u umi. Racionalni
sistem koenja kultura (naroito leguminoza) veoma mnogo pomae voenju lovnog
gazdovanja na zadovoljavajui nain i zbog toga se odluno preporuuje.
Zimsko prihranjivanje ima antiselektivno delovanje, jer dozvoljava da preive ivotinje koje
bi inae uginule. Ovo, uprkos tome, moe da bude praksa koja se nee osuivati, samo da se
paljivo izvede, izbegavajui delovanje samo sena, ograniavajui se na predele koji ne nude
dovoljni minimum zimske hrane. U svakom sluaju, preporuljivo je uticati na stanite,
pomou polja obraenih po potrebi, poumljavanjem pravim i ukusnim biljkama, sa
delovima dobro razmetenim. Nije potrebno postavljanje pojilica.
Poto se radi o papkaru ija je brojnost skoro uvek potcenjena i koji nema socijalni odnos
zasnovan na hijerarhijskim odnosima, kvantitativna selekcija je vanija od one koja se odnosi
na kvalitet i strukturu.
Sa izuzetkom divlje svinje, srnda je, meu papkarima, vrsta ije je godinje korisno
poveanje maksimalno, dostiui 50% brojnosti, sa normalnim prosekom od 33%; ovo se
odgaa prirodno u uslovima jednakog brojnog odnosa meu polovima.
Barem 40-50% odstrelnog plana trebalo bi da se zadovolji lanadima ili godinjacima.
Da bi se postigli ciljevi selektivnom kontrolom brojnosti, veoma je vaan odstrel veeg broja
enki u lovitima u kojima jed poremeena polna struktura, i zbog injenice da u 90% naih
138
lovita je vei broj srna. U zonama na kojima se eli da se izvri specifino lovno planiranje
sa srndaem, potrebno je zabraniti lov sa psiam goniima. Zaista, upotreba psa gonia,
proizilazi, da je osnovni faktor ogranienja poveanja i ekspanzije srndaa.
JELEN LOPATAR
Jelen lopatar je papkar krajnje prilagodljiv i moe se smatrati da je istog znaaja kao muflon
na podruju jelenske divljai, poto pokazuje iste izbirljive potrebe za hranom i za stanita.
Vrsta se veoma dobro prilagoava, bilo na umovitije zone, bilo na one otvorenije, ali
optimalni habitat ine prilino ravne ili breuljkaste zone sa umama i naizmeninim
livadama, bogatim vodom. U ravnim zonama skoro veoma dobro podnosi sneg, ali u
breuljkastim ili stenovitim predelima pod snegom, nalazi se u dosta neugodnom poloaju.
U vezi njegove rasprostranjenosti u davna vremena, unoenje ove vrste rezultira prvenstveno
u breuljkastim ostrvskim predelima i umama i ikarama priobalskih mediteranskih predela.
Ne preporuuju se ponovno naseljavanje gde su prisutne vrste kao to su jelen i srnda
faunistiki cenjeniji, a naroito srnda, koji nanose manje tete poljoprivredno-umskim
kulturama. Jedini nain korienja koji nee stvarati probleme je unoenje u iroke ograene
zone u turistikim podrujima, kao pejzani elemenat prirodnjakog senzibiliteta.
Jelen lopatar moe da nanese tetu poljoprivrednim kulturama i drvenastim zbog injenice
da se hrani pupoljcima, ali i zbog toga to guli koru. Tip stanita u kojem, po pravilu, jelen
lopatar ne pravi probleme, proizilazi da je naroito prilagodljiv vrsti, kao to je onaj u
parku, tj. sa drveem visokog debla i irokim prostranim livadama. Kao u sluaju muflona,
oportuna dislokacija livada i umskih ikara, olakava prekomerno obavljanje njegovih
delatnosti. Jelen lopatar je esto plen lovokradica, zbog dnevnih navika i meu papkarima je
onaj koji esto pada kao rtva drumskih nezgoda. Program gazdovanja mora da vodi rauna,
napominjui kako i za ovu vrstu racionalno gazdovanje zahteva dovoljno iroke sadraje od
nekoliko hiljada hektara.
Godinje poveanje populacije jelena lopatara je cca 35% brojnosti u uslovima jednakog
brojnog odnosa izmeu polova. Korienje ne moe da zanemari vanost hijerarhijskog
odnosa koji postoji meu razliitim starosnim klasama, naroito u klasi mujaka; strukturna
selekcija je zbog toga veoma vana.
U odnosu sa drugim vrstama, jelen lopatar izaziva manje probleme u lovnom gazdovanju, a
prebrojavanja su laka.
DIVLJA SVINJA
Ovu vrstu karakterie velika ekoloka vrednost i zbog toga prilagoava se na najvei deo
stanita, omiljene su joj guste ume, irokolisno drvee sa bogatim podrastom, polumovarni
proplanci i doline.
Njeno stvarno postojanje je plod mnogobrojnih naseljavanja sa ivotinjama razliitog
porekla, u tim operacijama, mali ili nikakav znaaj dat je iskoriavanju jedinki koje
pripadaju prvobitnim podvrstama. Ovo je izazvalo velike tete od strane vrste, naroito u
onim zonama gde postoje brojne obraene povrine.
Duno je i nauno ispravno izvriti ponovni povratak vrste selektivnim sistemom, bilo u
prirodi, bilo eventualno u uzgajalitima, jedinkama ne mnogo razliitim od originalne vrste.
Ovo bi bilo korisno i sa praktinog stanovita, jer domaa divlja svinja bila je sigurno
prilagodljiva podruju koje nastanjuju.
Problem naseljavanja je usko povezan sa mogunou i predvidljivou teta koje mogu da
se nanesu poljoprivrednim kulturama i kompeticije sa drugim vrstama prisutnih papkara, ili
sa ijim se naseljavanjem eli pokuati.
U prvom redu, sasvim je nezgodno njeno unoenje u oblasti koje se granie sa
poljoprivrednim zonama. Poznata je tetnost divlje svinje, zbog ega se u zonama u kojima
eventualno ima ove vrste upotrebljavaju sve one mere koje razmatraju suzbijanje ili
tolerisanje tete. Dosta korisna praksa, ne obazirui se na barijere, akustina zastraujua
139
mirisna sredstva mogu da budu centri prihranjivanja u umi, pod uslovom da se ne izrode u
faktore poveanja brojnosti, koja se uvek strogo kontrolie.
Sa drugog stanovita, moda neto vie nego to je prava i istinska kompeticija, moe se
govoriti o razliitim sloenim lovnim sistemima koji se upotrebljavaju u odnosu na divlju
svinju sa prebivalitem, ili sa mogunou ponovnog naseljavanja drugim papkarima. Zaista,
prisustvo divlje svinje predstavlja opravdanje za upotrebu psa gonia, negativan faktor zbog
smetnje koju nanosi populacijama drugih vrsta, naroito jelenskoj i srneoj divljai. U lovu
pogonom na divlju svinju ne upotrebljavaju se u najveem broju sluajeva dresirani psi,
obueni za tu vrstu divljai. Zbog toga, uzimajui u obzir lovne sisteme koji nose prevagu,
smatra se da se ne treba savetovati bilo kakvo naseljavanje divljom svinjom ili prirodno
proirenje njenog areala. Ovo sve dok se ne postigne konkretna korektna organizacija lovnog
gazdovanja koju iskljuivo garantuje stvaranje jakih jedinica gazdovanja, u kojima prisustvo
divlje svinje nema prevagu u odnosu na ostale papkare. Ove organizacije treba da budu
odgovorne i zbog eventualne tete koju treba da otklone da ne bi dolo do situacije lutanja u
lovstvu.
I u sluaju divlje svinje, protivno optem miljenju, mogue je selektivno korienje.
Zbog toga, mogunost lova na ovog papkara ne treba obavezno povezivati sa upotrebom psa
gonia i puke sa oluenom cevi, naroito u nekim zonama irokolisnog drvea, primenom
lova ekanjem, kao i pogonom, sa iskljuivom upotrebom hajkaa i eventualno kratkonogog
gonia.
Godinje korisno poveavanje populacije divljih svinja je najvee meu evropskim
papkarima i kree se izmeu 240 - 360% od broja enki, tj. oko 120 180% brojnosti
populacije sa jednakim brojem veprova i krmaa.
Prilikom odstrela treba da se potuju prirodni odnos polova od 1:1, ali zapaeno je da je
kvantitativna selekcija vanija od selekcije strukture. Korienje mladih ivotinja ili onih od
jedne godine, trebalo bi da pokrije oko 75% odstrelnog plana, jer inae imali bismo
nezaustavljivo poveanje i podmlaivanje populacije sa trajnim poremeajima u ravnotei.
Da zakljuimo, mogue je sintetiki saeti tabelu zajednice, ije bi vraanje u preanje
stanje bilo poeljno u razliitim stanitima nacionalne teritorije sa ogranienjima izloenim u
tretiranju pojedinij vrsta.
Obraena ravnica, oiviena prirodnom vegetacijom i ostaci plantanih uma: srnda,
Kraki tereni: srnda, (divlja svinja, muflon),
Prosena planina: srnda ili jelen (divlja svinja), divojarac (muflon),
Planina: srnda ili jelen (divlja svinja), divojarac (muflon),
Visoka planina: divojarac.

DIVOKOZA
Gajenje - utvrivanje broja divokoza na100 ha povrine je veoma sporno, moda najtee u
poreenju sa bilo kojom drugom divljai. Divokoze su ponekad na nekom prostoru veoma
brojne, u nekom prostoru obitavaju leti, a u drugima zimi a na nekim terenima ima ih malo i
leti i zimi.Utvrivanje brojnosti je oteana iz vie razloga, a najvie zbog:
nepreglednosti i neprohodnosti terena,
promene stalnog stanita,
dnevne periodinosti kretanja
Koza je polno zrela u drugoj godini ivota, kada se pari i krajem tree godine ojari
prvo jare Bremenitost traje 24-26 nedelja. Najvea starost je oko 20 godina. Odnos polova u
prirodi se kree od 1 : 1,2-2 u korist enki. Do ovog odnosa dolazi zbog veeg gubitka
mujaka, naroito zimi zbog skuenog ivotnog prostora i nedostatka hrane. Divojarci za
vreme parenja izgube i do 40% telesne teine, ne nadoknade iskorienu energiju,a i hrana je
zbog snega nepristupana pa zbog toga oslabe,i dolazi do smanjivanja otpornosti organizma
tako da se esto kod njih javljaju razne bolesti.
140
Dobar deo gubitka je zbog otkliznua, lavina i grabljivica.Glavni razlog promene

stanita su klimatski uslovi, koji deluju na stanje u lovitu.
Dnevna aktivnost divokoze tokom leta je sledea:
u rano jutro divokoza obino pase,posle nekoliko asova je odmaranje,iako ima grla
koja i dalje pasu,
izmeu 8-16 sati jo 3 puta pase, ali krae nego izjutra,
od 18 sati pase due kao u jutarnjim asovima.
Zimi je ta aktivnost drugaija, glavna paa je u podne i predvee.O ishrani divokoze ne zna
se mnogo, ona je veoma izbirljiva divlja.Sastav trava i bunastih vrsta u naim stanitima
divokoze je veoma razliit. Divokoze su u svom kretanju veoma zavisne od prirodnih uslova,
pa je zimsko prihranjivanje suvino. Posledica i namena je smanjenje smrti a time i delovanje
na sastav zapata, tako da se on poveava. Takvo delovanje na prirodna stanja nikome nee
koristiti, a najmanje divokozama. Porastom brojnosti opteretie se prehrambena osnova, a sa
druge strane zbog poveanja broja dolazi takoe u pitanje zdravlje divljai. Na kraju e
gubitci biti vei i pored hranjenja i velikog broja.
Vie panje treba posvetiti uvanju stanita, zatiti ivotnog prostora divokoze, naroito
omiljenih zimskih prostora, te planinskih uma koje svojim granama i drugim obrastom
pruaju sklonite leti.So je jako bitno davati divokozi ali treba pri tom voditi rauna da se
postavlja na razliita mesta, na strmim stranama i u zaklonjenim kamenim procepima.
Plansko i racionalno gazdovanje sa divljai

,,Od momenta svoje pojave do danas, ovek je postao jedan od najmonijih ekolokih
faktora koji intervenie u svim osnovnim zbivanjima to se odigravaju u okviru biosfere.
Peat koji je ovek utisnuo u savremenu epohu razvitka prirode takav je i toliki, da bi izraz
biosfera" ( V e r n a d s k i , 1945.).
,,Ekoloki posmatran, savremeni odnos prema prirodi i moderni oblik iskoriavanja
prirode sastoji se u tome da ovek u odreenom, eljenom smislu skree biocenotike sile
ivotnih zajednica u korist onih ivih bia koja njemu trebaju. Jer, visoku produkciju bilo koje
organske vrste je nemogue postii u neizmenjenim, netaknutim ivotnim uslovima zajednica,
u kojima je brojnost jedne organske vrste rezultat slobodne igre biocenotikih sila. ovek,
meutim, intervenie u toj igri prirode time, to menja i preobraava prirodne zajednice i
odnose u njima, u tenji da u njima ostvari dominiranje upravo onih vrsta koje eli"
( S t a n k o v i S . , 1945).
Da bi uzgajiva divljai postigao eljene efekte u t r a j n o veoj, broj ili kvalitetnijoj
produkciji odreenih vrsta lovne faune u prirodi, njegove intervencije se moraju zasnivati ne
samo na dosadanjim optim biolokim i monografskim saznanjima, nego i na rezultatima
vlastitih istraivanja odreene vrste u konkretnim uslovima sredine. Pri tome je veoma
znaajno da se jedna ivotinjska vrsta u prirodi posmatra iskljuivo u obliku kako je stvarno
data, tj. kako ona postoji u prirodi.
ivotinjska vrsta u prirodi nije data u obliku pojedinanih, izolovanih jedinki, pa ni
kao sluajni ili vetaki skup jedinki jedne vrste kao to je sluaj sa domaim ivotinjama.
Postojanje i opstanak ivotinjske vrste u prirodi uslovljen je ivotom jedinki u manjim ili
veim skupinama ivotinja, tzv. populacijama ivotinja. Te skupine su se kroz vekovnu istoriju svog postojanja, kroz prirodnu selekciju, razvijale ne samo u morfoloko-fiziolokom
pogledu, nego i u smislu socijalnih odnosa i ponaanja u okviru manjih i veih prirodnih
zajednica.
Prema tome, ako jednu vrstu iz lovne faune u prirodi elimo trajno odrati, moramo je
kao uzgajivai divljai posmatrati i tretirati na nivou populacije, i to u okviru konkretnih
ivotnih uslova njenog stanita. Pri tome treba imati u vidu da je stanite posmatrane
populacije, pored zemljita i klime (biotop), predstavljeno biljnim i drugim ivotinjskim vrsta141
ma, koje su takoe prisutne u obliku populacija. Izmeu populacija razliitih ivotinjskih i
biljnih vrsta uspostavljeni su mnogostruki odnosi i dejstva, to ih meusobno vezuje u ivotne
zajednice (biocenoze), van kojih se one ne bi mogle odrati. Meutim, ivo naselje
(biocenoza) vezano je mnogostrukim odnosima zavisnosti sa zemljitem i klimom (biotop),
tako da oni zajedno (biocenoza i biotop) predstavljaju najpotpuniju ekoloku celinu, ekoloku
integraciju vieg reda, tzv. ekosistem ( S t a n k o v i S . , 1945). Na tom stupnju integracije
ive i neive prirode vri se ciklian proces transformacije ive u neivu prirodu, i obrnuto,
to se ostvaruje kroz stalno kruenje materije, uz istovremeno proticanje energije u okviru
ekosistema. Polazei od bioekolokog shvatanja da je populacija elementarni oblik postojanja ivotinja u prirodi, jasno je da elementarni objekt lovnog gazdovanja jednom vrstom
divljai mora biti populacija.
Donja granica u shvatanju populacije odreena je ekoloki takvim skupom ivotinja,
koje imaju bioloku samostalnost i sposobne su odrati svoju egzistenciju u toku dugog
vremena pod oscilacijama sredine. (varc, 1969. god.).
Istina, i unutar jedne populacije ivotinja postoje manje grupe jedinki, delovi
populacije, tzv. mikropopulacije, koje su vezane za odreeni ui lokalitet stanita populacije.
Iako se mikropopulacije meusobno i genetski razlikuju, jer je njihov razvoj tekao u
razliitim uslovima ivota, ipak postoji bioloko jedinstvo cele populacije, jer povremeno
dolazi do meanja i raznih izmena izmeu pojedinih mikro-populacija unutar jedne
populacije. I upravo iz takvog prostornog rasporeda grupa jedinki unutar jedne populacije,
proizlazi i odrava se njena bioloko-genetska raznovrsnost, koja je osnovni uslov za vitalnost
i prosperitet vrste u okviru populacije. Zato populaciju kao celinu, a ne njene delove,
mikropopulacije, treba smatrati i osnovnom prostornom jedinicom u uzgoju divljai
(Nikolandi . 1970).
Do sada je jo nedovoljno istraen problem minimuma brojnosti populacije jedne
vrste, ispod koga je u datom ekosistemu opstanak vrste ugroen. Tako npr. za populaciju
srna on se smatra 40 grla ( M o t t l S., 1957). Prema opaanjima (Nikolandi . 1970), jedna
lokalna populacija srna koja je potpuno prostorno izolovana od drugih populacija, a brojnost
joj iznosi ispod 120 jedinki, ve pokazuje izvesnu bioloku labilnost. Ova se ogleda u tome da
se nastale vee promene u brojnosti i strukturi usled odstrela ili ekstremno nepovoljnih faktora
klime, uz kombinovano dejstvo predatora i parazita, vrlo sporo prevazilaze i teko se ponovo
uspostavlja optimalna ekoloka struktura populacije.
Kao pogodna lovita za uspeno gajenje srnee divljai mogu se smatrati lovita od
oko 800 ha, ukoliko ispunjavaju i ostale uslove, kao to su kvalitet, a. veliina lovita
svakako moe da bude i manja. Vano je, imati u lovitu bar takav fond divljai kojim se
moe planski i smiljeno - racionalno gazdovati. Dakle da ima bar ima 30 - 50 grla u
matinom brojnom stanju (Naas J. 1972).
Bioloka samostalnost populacije, tj. osobina njenog samoodravanja, najznaajnije je
svojstvo populacije. Za podravanje bioloke samostalnosti i potencijalne venosti
populacije, od presudnog znaaja je podravanje njene optimalne ekoloke strukture, za
odreene uslove sredine. Glavne elemente ekoloke strukture ine: gustina, polna i starosna
struktura, prostorni raspored, porodino-stadna organizacija, unutranji i meupopulacioni
kontakti i hijerarhijski odnosi. Iz ovoga sledi da posledice nestrunog ili nesavesnog dejstva
oveka - uzgajivaa u smislu veeg naruavanja elemenata optimalne ekoloke strukture date
populacije ili njenog stanita, mogu dovesti do postepene bioloke degradacije populacije, a u
krajnjem sluaju i do njenog nestanka.
Od optimalne ekoloke strukture populacije zavisi visoka bioloka stabilnost
populacije, iako bioloka stabilnost znai pre svega visoko stabilnu brojnost populacije, ne
treba pri tome zaboraviti na izuzetan znaaj i ostalih elemenata ekoloke strukture, koji su i te
kako vani za odranje stabilnosti populacije.
142
Unutar jedne populacije, ili pojedinih njenih mikropopulacija, deavaju se tokom

vremena manji poremeaji (promene) u njenoj ekolokoj strukturi, koji su izazvani dejstvom
faktora spoljne sredine (klima, predatori, paraziti, ovek).
Usled tog dolazi do izvesnih poremeaja u biolokoj ,,ravnotei" populacije. Tada
stupaju u dejstvo unutranji samoregulacioni mehanizmi, tzv. p o p u l a c i o n a homeostaza,
koja postepeno ponovo uspostavlja ravnoteu, tj. optimalnu ekoloku strukturu populacije,
ali sada prema novim, izmenjenim uslovima sredine. Meutim, ako se jedan ili vie elemenata
ekoloke strukture znatno narui, ako poremeaji preu granicu praga nadraljivosti,
normalna ekoloka struktura se ne moe uspostaviti. Tada dolazi do gubitka bioloke
stabilnosti populacije, to vodi ka njenoj postepenoj degradaciji, a u krajnjem sluaju i do
njenog iezavanja. Izlaz iz takve situacije jedino se nalazi u prirodnim ili vetakim imigracijama (unoenju) divljai.
Samo optimalna struktura populacije omoguuje vrsti da se brzo prilagodi promenama
sredine i da povea svoju brojnost posle naglih smanjenja brojnosti (depresija).
I upravo u vezi sa odstrelom, tj. sa promenom brojnosti, najdelikatniji je problem kako
da se izvede odstrel (smanji brojnost), a da pri tome ne doe do veih poremeaja u ekolokoj
strukturi populacije.
Zbog toga odravanje ivotne sposobnosti populacije stoji u najuoj vezi s ouvanjem,
odnosno podravanjem njene optimalne ekoloke strukture od strane oveka, u uslovima
intenzivnog iskoriavanja jedne ivotinjske vrste u prirodnim populacijama. Meutim, taj
osnovni cilj oveka, da ouva potencijalnu ,,besmrtnost" populacije i u uslovima svojih
intenzivnih intervencija na populaciju i njeno stanite, jeste sloen posao.
On zahteva neprekidno struno praenje svih elemenata ekoloke strukture jedne
populacije. Pri tome, treba imati u vidu da iako su elementi ekoloke strukture jedne
populacije odreeni njenom naslednom informacijom, oni se, kao uostalom i sva druga
nasledna svojstva vrste, uvek ostvaruju u zavisnosti od uslova spoljne sredine.
Samo na osnovu statistikog praenja elemenata ekoloke strukture jedne populacije
mogue je vriti strune analize bioekolokog stanja jedne populacije i odreivati optimalan
obim i strukturu korienja jedne populacije. Jer, cilj savremenog uzgoja i korienja divljai
sastoji se u tome da se kroz visoku produktivnost populacije obezbedi maksimalno korienje,
ali uz uslov trajnog odravanja egzistencije populacije, tj. podravanja njene sposobnosti da
se samostalno odrava u toku dugog vremena.
Upravo to predstavlja najaktuelniji problem u uzgoju i korienju divljai, posebno u
onim lovnim podrujima gde se usled naglog razvoja domaeg, a naroito stranog lovnog
turizma vri intenzivno izlovljavanje divljai.
Oigledno je da u uslovima intenzivnog iskoriavanja divljai, a ponegde i usled
naglih promena u njenom stanitu, moe doi do jakog naruavanja elemenata ekoloke
strukture populacije, koja izaziva postepenu degradaciju, pa i iezavanje pojedinih vrsta na
nekim lovnim podrujima, ili lokalitetima u okviru njih.
To je dosta est sluaj u prirodi, koji upravo potvruje da mnoge populacije
ivotinjskih vrsta nisu izumrle najednom, usled raznih katastrofalnih, nepovoljnih okolnosti u
sredini gde ive, ve usled dugotrajnog i postepenog sniavanja nataliteta, kao posledice jako
naruene prirodne ekoloke strukture. Na vreme to primetiti, ustanoviti mogue uzroke te
pojave i intervenisati u smislu da se negativan proces zaustavi, mogue je jedino putem
istraivakog rada. I upravo zbog toga je teko verovati da amatersko voenje uzgoja i
iskoriavanja divljai, sa pretenzijama za razvoj lovnog turizma i uopte intenzivnog
izlovljavanja divljai moe obezbediti istovremeno visoke trajne koristi, a pogotovo da
obezbedi bioloku stabilnost populacije koja e garantovati njen trajni opstanak i prosperitet.
Pored ovog nesumnjivo prvog i najznaajnijeg principa u uzgoju divljai, tj. voenja
rauna o odravanju bioloke samostalnosti populacije, kroz podravanje njene ekoloke
strukture, treba istai da je maksimalno korienje jedne populacije omogueno jedino pri
njenoj optim a l n o j ekolokoj strukturi, Jer, pored visoke produktivnosti populacije, koja
143
zavisi od potencijalne produtkivnosti (plodnosti) vrste i kvalitetnih uslova njenog stanita, i

ekoloka struktura populacije je ovde jedan od vrlo znaajnih momenata. Primera radi, iako
na prvi pogled izgleda da maksimalna produkcija u populaciji zahteva dranje maksimalnog
brojnog stanja, to nije tako, jer preveliko poveanje jedinki jedne vrste, dovodi nakon
odreenog vremena do pada brojnosti populacije. U sluajevima prevelike gustine
populacije stupaju u dejstvo mehanizmi prirodne regulacije i samoregulacije, koji uslovljavaju
opadanja plodnosti, poveanje smrtnosti mladih, smanjivanje ukupnog broja enki koje
uestvuju u razmnoavanju, emigracije itd.
Upravo ta sposobnost vrste da odrava svoju brojnost na optimalnom nivou, koja je na
velikom broju primera u praksi zapaena i teoretski objanjena, njeno je znaajno svojstvo
opteg prilagoavanja na odreene uslove u stanitu. To dokazuje da populacija poseduje mehanizam samoregulacije, populacionu homeostazu, pomou koje se odrava optimalna
struktura populacije u odreenim uslovima sredine.
Ako se ovo ima u vidu, onda je jasno da odstrelom koji vodi rauna o elementima
ekoloke strukture, uzgajiva divljai moe povoljno dejstvovati na podravanje ivotne
sposobnosti populacije, i obrnuto. Pored toga, struno postavljenim i izvedenim odstrelom
mogue je dejstvovati na intenzitet obnavljanja i na poveanje genetske raznovrsnosti populacije.
Znai da cilj savremenog uzgoja divljai treba da se zasniva na tenji maksimalne
produkcije, ali pod uslovom da se ona prvenstveno postigne kroz maksimalnu produktivnost
populacije. Drugim reima to znai, ne ii na maksimalno poveanje produkcije divljai u
prirodi kroz to vee brojno stanje (gustinu), nego ii na pronalaenje takve gustine, starosne
strukture, odnosa polova, veliine krda i drugih elemenata njene strukture, koja e omoguiti
visoku relativnu produktivnost, tj. maksimalnu produkciju po 1 enki.
Tim principima gajenja divljai istovremeno se uspeva da se odrava ravnotea
izmeu fonda divljai i baze njene prirodne ishrane, ime se spreava devastacija vegetacije u
stanitu divljai i smanjuju tete od divljai na umskim i poljoprivrednim kulturama u
njenom uem i irem arealu aktivnosti. Iz napred reenog izlazi da slabo izlovljavane populacije, a naroito u biocenozama gde je naruen prirodni odnos izmeu divljai i njihovih
predatora, ne samo da sniava rentabilnost lovnog gazdovanja, nego moe dovesti do bioloke
degradacije populacije i njenog stanita. Jer, preveliko brojno stanje vodi ka starenju
populacije, usporenom obnavljanju, smanjenju genetske raznovrsnosti i naruavanju
normalnih odnosa izmeu divljai i njene ivotne sredine. Praenjem kretanja brojnosti kod
vie populacija iste vrste, konstatovano je da, iako su neke meu njima jednake po brojnosti,
ipak imaju razliitu strukturu.
Ta injenica upozorava da pri odreivanju obima odstrela samo na osnovu b r o j n o g
s t a n j a (gustine), a ne vodei rauna o postojeoj ekolokoj strukturi svake populacije,
moemo izazvati poremeaje u njenoj strukturi do takvog stepena, da populacionohomeostatike reakcije ne mogu da povrate populaciju u optimalno stanje, tj. da samoregulacioni homeostatiki mehanizmi populacije nisu u stanju da ponovo uspostave optimalnu
strukturu i obezbede joj bioloku stabilnost za njenu daljnju egzistenciju i trajni opstanak. U
vezi s ovim razmatranjem naveemo samo nekoliko optih bioekolokih principa prema
v a r c u (1968).
1. Ako nam viegodinje praenje brojnosti jedne populacije pokazuje da je njena
opta brojnost (gustina) opala, smanjila se, a da istovremeno u toj populaciji preovlauju
mlade ivotinje, to znai da je uzrasna struktura poremeena u korist mladih, a na tetu
ostalih, onda iz toga proizlazi zakljuak, da moramo jako s m a n j i t i ili p o t p u n o
p r e k i n u t i lovno k o r i e n j e .
2. Moe postojati sluaj da je opta brojnost populacije smanjena, kao u prvom
sluaju, ali su u populaciji pret e n o z a s t u p l j e n e s t a r i j e uzr a s n e klase, odnosno
da je mladih ivotinja premalo. Pri takvom stanju populacije potrebno je selektivnim
odstrelom uklanjati samo s t a r a grla, ili primeniti pojaani odstrel u zasebnim (odvojenim)
144
delovima populacije, sa ciljem da se stvori slobodan prazan prostor (ekoloki vakum)

koga e po pravilu naseliti mlade ivotinje.
3. Mogue je da populacija pokazuje stalno istu (stabilnu) brojnost, ali da u njoj ipak
prevlauju starije uzrasne klase ivotinja. Takvo stanje populacije nas upuuje da t r e b a
p o v e a t i intenz i t e t o d s t r e l a .
4. Ako pak u populaciji stabilne brojnosti preovlauju ivotinje mladih uzrasnih
klasa, onda na osnovu takvog stanja populacije moemo zakljuiti da su obim i struktura
odstrela u datoj populaciji optimalni.
U sluajevima kada se poveava brojnost populacije, ali to poveanje nije istovremeno
praeno i poveanjem mladih ivotinja, podmlaivanjem populacije, onda takvo stanje
zahteva poveani odstrel.
Da bi ekoloku strukturu populacije mogli koristiti pri odreivanju norme odstrela,
potrebno je prethodno struno i savesno utvrditi pre svega brojnost, polnu i uzrasnu strukturu
populacije. Pored toga, za potpuniju sliku o stanju posmatrane populacije potrebno je da se
prate i najvaniji pokazatelji njenog stanja, kao to su: stopa nataliteta, stopa mortaliteta,
odnosno stopa preivljavanja i rast mladih.
Sem toga, na odstreljenim i uginulim jedinkama treba koristiti morfo-fizioloke
indikatore (veliinu srca, jetre, bubrega, n a d b u b r e n i h l e z d a , sadraj vitamina u
tkivima, hemoglobina u krvi, k o l i i n e loja itd.), jer je na osnovu ovih organa i obeleja,
koja se menjaju ve pri neznatnim promenama uslova opstanka ivotinja u populaciji, takoe
mogue oceniti stepen vitalnosti date populacije.
Iznosei samo neke opte principe nauno-strunog uzgoja divljai i njenog
korienja, dolazimo do saznanja, da je za bioloki ispravno i ekonomski racionalno
gazdovanje sa divljai neophodan znatno vii nivo strunosti, nego to se to u mnogim
sredinama danas smatra. Nestruan, pa ak i dobronameran amaterski ekstenzivni uzgoj
divljai u uslovima intenzivnog lovnog korienja, pre ili kasnije mora dovesti do negativnih
rezultata, jer, maksimalne i istovremeno trajne koristi od divljai mogue je postii samo kroz
o p t i m a l a n r e i m ods t r e l a , a on se moe odrediti iskljuivo sistematskim strunim
praenjem i nauno-strunom analizom populacionih karakteristika odreene vrste divljai u
okviru njenog stanita.
145
DIVLJA DRUGIH KONTINENATA

DLAKAVA DIVLJA AFRIKE
Afrika je posle Azije, drugi kontinent po veliini. Povrina njenog kopna,sa ostrvima, zauzima
30,3 miliona km2 ili neto preko 20% svetskog kopna.Sa Evropom i Azijom ini takozvani Stari svet,
koji se odlikuje nekim zajednikim elementima ivotinjskog sveta. Prema preovladavajuim
nadmorskim visinama Afrika se moe podeliti na dve oblasti: nisku severozapadnu i visoku
jugoistonu. Granica izmeu njih se protee od Angole na jugozapadu do Etiopije na istoku
kontinenta.
Nizijska Afrika zauzima mnogo vei deo kopna i njena nadmorska visina retko premauje 600
m, izuzev planinskog masiva Atlaskih planina, visoravni Tibeta i nekih drugih. Visinska Afrika,
naprotiv, ima mnogo predela koji su iznad 1000 m nadmorske visine. Najvii vrh Afrike (5895 m) je
vrh Kilimandara, dok je najmanja visina kontinenta nivo jezera Asal 150 m ispod morske
povrine. Afrika ima tri velike reke, koje su due od 4000 km: Nil (s Kagerom), Kongo i Niger. Sa
duinom renog toka od 6671 km Nil je najdua reka na svetu. Tri najvea jezera su: Viktorija,
Tanganjika i Njasa, a dubina najdubljeg Tanganjike dostie 1435 m.
Karakteristine ivotinje
Jedina podoblast holarktike oblasti koja se protee i na afriki kontinent sredozemna,
zahvata severni deo kontinenta. Sledee tri podoblasti pripadaju etiopskoj oblasti i obuhvataju ostali
deo Afrike.
U sredozemnoj oblasti ive bezrepi makako, obina geneta, bodljikavo prase, prugasta
hijena, leopard, mediteranska droplja, bela kanja, plava trkaica, kao i veliki broj gmizavaca i slepih
mieva.
U zapadnoafrikoj oblasti ive impanza, gorila, cibetke, patuljasti nilski konj, okapi, afriki
patuljasti jelen, antilope, a od ptica morke, jarebice, golubovi, niz papagaja, pelarice, afriki paun.
U junoafrikoj oblasti ive irafa, nosorog, slon, zebra, nilski konj, bivo, antilopa, lav,
pavijani, batoglava aplja, kitoglava aplja, nojevi, nektarice, morke.
Bogati i raznoliki afriki ivotinjski svet, i u okviru njega naroito raznovrsne i raznorodne
grupe travojeda, ivi u ogromnim travnatim podrujima savanama. Skoro 80 vrsta naseljava
razliite tipove savana. Posebno zanimljive, u lovakom pogledu veoma privlane i izuzetno brojne su
grupe papkara i kopitara. Lov ovih ivotinja oduvek je prvenstveno obezbeivao meso, kou, rogove
ili druge proizvode, u prvo vreme domorocima. Bez obzira na osetno smanjenje broja mnogih papkara
i kopitara, korienje njihovog mesa, koe i drugih proizvoda ima jo uvek znaajnu ulogu u
ekonomiji mnogih afrikih zemalja. U Nigeriji udeo mesa divljai u ishrani u razliitim krajevima
kree se od 10 do 90%. Lovna privreda Somalije poetkom pedesetih godina prolog veka poivala je
na odstrelu gerenuka, a godinji odstrel iznosio je oko 100.000 grla. Samo u 1962. godini iz junih
oblasti Somalije izvezeno je 400.000 koa antilope dik-dik. U to vreme u raznim zemljama Afrike,
prema zvaninim podacima, lovljeno je oko dva miliona grla godinje.
Problem smanjivanja brojnosti divljih papkara i kopitara u Africi reava se na tri naina:
naseljavanjem, zatitom u nacionalnim parkovima i rezervatima i poluslobodnim gajenjem
(odgajivanice divljai). Ovaj poslednji nain gajenja divljai u ograenim prostorima, koji je zapoeo
krajem pedesetih godina prolog veka, ima svoje prirodno-zatitno i lovno-ekonomsko znaenje i
danas je veoma rasprostranjen.
Pomenimo nekoliko poznatih nacionalnih parkova u Africi: Merison", 300 km od Kampale,
Uganda, Kavo" u Keniji, Serengeti" u Tanzaniji, u svetu poznat kao najlepi biser u ogrlici
nacionalnih parkova Afrike".
146
PERNATA DIVLJA AFRIKE

Najpoznatija pernata divlja Afrike je svakako noj (Struthio camelus) jedina preivela vrsta
svoje porodice i reda. Noj je div meu svim dananjim pticama. Mujak je visok i do 3 m i tei do 250
kg, a enka je za treinu manja.
Mujak je crno-belog perja, od kojeg je ono na krilima i repu meko i raijano i oduvek se
koristilo za muke i enske perjanice, lepeze i druge ukrase, to je bio glavni razlog lova na nojeve.
Danas se nojevi gaje na farmama. Nojevi se hrane razliitom hranom sunih oblasti Afrike, ukljuujui
i biljnu i ivotinjsku hranu. Gutaju i prilino krupno kamenje, koje im pomae
da se usitni hrana u miiavom elucu. Nojevo jaje je takoe najvee na svetu. Na jajima lei
mujak, a mladunci odrastaju u zajednikim jatima obdanitima". On spada u ptice trkaice
(Ratites). Trkaice su ptice koje su evolucijom izgubile sposobnost letenja (nekad su je imale), a
najkarakteristinija im je odlika ravna grudna kost, bez kobilice, kotanog grebena, na kome su
privreni grudni miii koji povlae krila u letaica.
U Africi ivi veliki broj razliitih aplji (porodica Ardeidae) od kojih se izdvajaju: aplja
golijat (Ardea goliath) koja je visoka i do 2 m, tigrasta aplja (Tigriorhis leucolophus) koja je slina
naem gaku, ali drukijih boja, crna aplja (Hydranasa ardesiaca), koju negde zovu i senovita aplja.
Ona je majstor lova u senci koju sama pravi irei krila poput suncobrana.
Brojne su i razliite vrste roda (porodica Ciconidae). Najbizarniji je afriki marabu
(Leptoptilos crumeniferus), koji se hrani i leinama, a ujedno je najvea roda i spada meu najvee
ptice letaice uopte. Treba spomenuti jo i belovratu rodu (Dissoura episcopus) i rodu sa sedlastim
kljunom mikteriju (Ephippiorhynchus senegalensis). Od ranjeva (porodica Threskiornithidae)
najpoznatiji je sveti ibis (Threskiornis aethiopica) koga su oboavali stari Egipani. Daleko je runiji
junoafriki elavi ibis (Geronticus calvus).
Veliki broj grabljivica iz roda Accipitriformes ivi u Africi. Meu njima su od zanimljivijih
kratkorepi orao (Terathopius ecaudatus), kao i jedna vrsta jastreba koji lovi slepe mieve
(Macheiramphus alcinus), a ivi i u Aziji. Ipak, najkarakteristiniji je pisar ili sekretar (Sagittarius
serpentarius), jedini predstavnik svoje porodice. Naziv je dobio po uperku dugakih pera na temenu,
koja izgledaju kao pera za pisanje zadenuta za uvo drevnih pisara. Lovi ivotinje na tlu, a naroito
zmije.
Od afrikih koka (red Galliformes) karakteristini su zairski paun (Afropavo congensis), a
naroito morke (porodica Numididae), od kojih je biserka (Numida meleagris) pretea domae
morke.
Dva afrika drala su predstavnici svoje porodice u etiopskoj oblasti: kraljevski dral
(Balearica pavonina) i ubasti dral (Bugeranus carunculatus).
Nekoliko vrsta droplji ivi u sunim predelima Afrike, od kojih vredi pomenuti hubaru
(Chlamydotis undulata) i belotrbu droplju (Eupodotis senegalensis).
Od papagaja (red Psittaciformes), najpoznatiji je ako (Psittacus erithacus), koji se smatra
najboljim govornikom" meu pticama uopte.
Meu afrikim nonim grabljivicama (red Strigiformes), najvee su afrika buljina (Bubo
lacteus) i afrika buljina ribarka iz roda Scotopelia.
Afrike modrovrane i pelarice jo su lepih boja od evropskih. Takva je na primer ljubiasta
modrovrana (Coracias caudata) i crvena pelarica (Merops nubicus). U Africi ive i umski
pupavci (porodica Phoeniculinae), od kojih je najpoznatiji zeleni pupavac (Phoeniculus purpureus).
Tu su i mnogobrojni kljunoroci meu kojima je najei crvenokljuni kljunoroac (Tockus
erythrorhynchus), s izratajem na kljunu u obliku lema.
Poznat je po tome to mujak zazida enku u duplju sa gnezdom, gde ona ostaje tokom celog
doba leanja na jajima i delimino tokom odgajanja mladunaca. Za to vreme mujak je hrani kroz mali
otvor koji ostaje nezatvoren.
147
DLAKAVA DIVLJA AZIJE

Azija, po svom prirodnom bogatstvu, raznovrsnosti i brojnoj divljai, unekoliko zaostaje za
znatno manjim afrikim kontinentom.
Na Tajlandu, na primer, od 1952. do 1978. godine umska teritorija je umanjena sa 58 na 33%.
Slino stanje sreemo u Avganistanu, Indoneziji, Pakistanu, Junoj Koreji, Kini i drugim zemljama.
Sve to nanosi ozbiljne tete ivom svetu Azije. Nekad najznaajnije vrste divljai ovog
kontinenta bie obraene u navedenom tekstu.
upljorogi preivari
Grupa malih divljih azijskih goveda: gaur, banteng, kuprej, bivo, anoa i tamaru.
Ostali upljorogi preivari

Na planinama od Himalaja do Amura i Koreje, na visinama od 10003000 m ivi goral
(Naemorhedus goral), najmanja od svih divokoza, oznaena jo kao planinska antilopa.
Drugi neobian predstavnik ove arolike grupe je takin (Budorcas taxicolor), bliski srodnik
kabarge (mousnog goveeta), sa kojom pripada potporodici volo koza (Ovibovinae). Oba pola ove
dosta krupne (do 275 kg teka) i zdepaste ivotinje, imaju kratke rogove, koji veoma podseaju na
rogove bivola. Uglavnom se sree na visinama izmeu 2400 i 4250 m pa, ipak, nije iskljuivo
planinska ivotinja. Veoma voli guste ume, dinovsku trsku bambusa i redovno se sputa u doline,
ak i one populacije s velikih visina, u potrazi za sonom travom i liem bunja.
Na neto manjim nadmorskim visinama mnogih stenovitih planina, izmeu 600 i 2700 m,
poev od centralne Azije prema istoku i jugu, mogu se nai serou kozorozi (Capricorms).
Ustanovljeni su i na nekim ostrvima Malajskog arhipelaga do Sumatre, na Tajvanu i u Japanu. U Aziji
ivi nekoliko predstavnika ove porodice.
Jeleni
Jeleni obuhvataju osam veh porodica. Od predstavnika jelena u Aziji se, pre svega, sreu
neke vrste koje ive i u Evropi a to su jelen (Cervus elaphus), los (Alces alces), sob (Rangifer
tarandus), lopatar (Dama dama) i srna (Capreolus capreolus).
U junoj i jugoistonoj Aziji ive jo etiri vrste roda Cervus. U Indiji i Asamu, u tracima i
otvorenim poljima ivi barasinga (Cervus duvauceli). Ovaj omanji jelen, s beliastim belegama po
telu, ija visina u mujaka ne dostie 1,25 m, ima zanimljive parogove dugake skoro jedan metar, sa
svega dve grane i tri paroka. Njemu je slian tamin (Cervus eldi), koji naseljava Indokinu i Burmu, a
odlikuje se veoma sloeno razgranatim parogovima i sree se na vlanim stanitima. Meu najvee
azijske jelene spada sambar (Cervus unicolor) iji mujaci mogu biti vii od 1,3 m u grebenu i nose
jednostavne parogove dugake do 90 cm, sa svega tri paroka. Naseljava Malaj, Indiju, Indokinu,
Tajvan i Filipine. Poslednji iz ovog roda je sika (Cervus nippon), mali jelen koji s nekoliko podvrsta
naseljava istoni Sibir, Manduriju, Amur, severnu Kinu, Koreju, japanska ostrva i Tajvan.
Najlepi azijski jelen, ne samo u pogledu obojenosti, ve i telesnih proporcija, svakako je
aksis (Cervus axis). Ovaj srednje veliki jelen s velikim i jednostavno granatim parogovima crvenorie
je dlake, posute jasnim belim pegama, koje ima u svim uzrastima i svim sezonama. Naseljava Indiju i
Cejlon.
Od azijskih jelena treba pomenuti jo tri vrste, ne toliko zanimljive kao lovna divlja, koliko
kao bioloke retkosti. Kibanoru - to je mala ivotinja, po obliku slina srni, teka od 9 do 11 kg.
Nema parogove, ali mujaci imaju dugake gornje sekutie u vidu onjaka, koji tre ispod gornje
usne. Ovo je jedina vrsta meu jelenima ije enke redovno donose tri do sedam mladih. ivi u
tracima du reka u Kini i Koreji.
Preostale dve vrste, kabarga (Moschus moschiferus) i kidang (Muntiacus muntjak),
odlikuju se dobro razvijenim onjacima kod mujaka.
148
Papkari nepreivari
Od azijskih oblika ove, uopte malobrojne skupine ivotinja, evidentna su tri jedina
predstavnika porodice svinja Suidae. Divlja svinja (Sus scrofa), rasprostranjena u Burmi do Kine i
severno od Mandurije, a veoma esta je u Indiji i na Cejlonu. Babirusa (Babyrousa babyrussa) je s
ostrva Celebes i Buru. Taj povueni stanovnik visokih i vlanih uma aktivan je nou. Donekle je
slina domaoj svinji, a mujaci imaju dva para veoma velikih kljova, od kojih gornje prilikom rasta
nagore probijaju kosti i kou gornje vilice i verovatno imaju ulogu zatite njuke prilikom rovanja.
Kopitari
Indijski nosorog (Rhinoceros unicornis) teak do 4000 kg, iz severoistone Indije i Nepala,
javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus), iz Burme, Malajskog poluostrva Sumatre i Jave i azijski
dvorogi nosorog (Didermocerus sumatrensis). Ovaj poslednji je, mada teak oko jednu tonu,
najmanji ivi nosorog; naseljava planinska podruja Sumatre, Bornea, Asama, Burme, Indokine i
Tajlanda.
Konj prevalski (Equus przewalskii) predstavlja jedinu preivelu vrstu pravih divljih konja.
On naseljava jo ogranieno podruje zapadne Mongolije i Sibir oko planine Altaj. Ovoj grupi pripada
i indijski tapir (Tapirus indicus) iz gustih uma june Burme, Tajlanda, Malajskog poluostrva i
Sumatre. To je temeljna, snana ivotinja, crne boje s pojasom srebrnobelih dlaka koji obuhvata lea i
bokove u vidu kaputia" i malim kopitama na prstima.
Surlai
Indijski ili azijski slon (Elephas maximus) jedini je predstavnik surlaa u Aziji. Ovaj div od
oko pet tona, koji meu kopnenim sisarima zauzima drugo mesto po teini, odmah iza svog afrikog
srodnika, najtee je ivo bie azijskog kopna.
Najtee izmerene kljove azijskog slona imale su oko 80 kg i duinu merenu po krivini 2,61 m,
za razliku od krupnijih kljova afrikog slona koje nadmauju 100 kg. Pet prstiju na prednjim i etiri na
zadnjim nogama azijskog slona jasna su razlika u odnosu na afrikog, koji ima po tri prsta na obe
noge. Jo dve anatomske odlike razlikuju ove dve srodne, inae jedine vrste surlaa na svetu. To su: 19
pari rebara i 33 repna prljena indijskog i 21 par rebara i 26 repnih prljenova afrikog slona. Indijski
slon ivi u krdima od 15 do 30 jedinki, predvoenim starom enkom.
Zveri
Bogata, raznovrsna i svakako zanimljiva fauna azijskih zveri, obuhvata predstavnike svih
poznatih porodica ovog reda: cibetke ili vivere (Viverridae), hijene (Hyaenidae), make (Felidae), pse
(Canidae), medvede (Ursidae), enote, rakune ili medvedie (Procyonidae) i kune (Mustelidae). Neke
od njih su istovremeno i stanovnici Evrope i Afrike, a druge su iskljuivi stanovnici Azije.
Ova krupna zver, velianstvene pojave i ogromne snage, pripada porodici maaka i dobro je
poznata ivotinja koja ivi samo u Aziji. Teine prosenih tigrova se kreu izmeu 227 i 272 kg. Boja
se razlikujemi varira od crvenkastonarandaste, preko svetle do skoro bele. Crne pruge
su po pravilu nejednake. Albinosi i polualbinosi su dosta esti. Za razliku od lava, tigar je
usamljenik. ivi i lovi sam, ree u paru.
Druge dve velike make, koje se sreu i u Africi, su leopard (Panthera pardus) i gepard
(Acinonyx jubatus). Ovde ivi jo jedna velika maka, a to je irbis sneni leopard (Uncia uncia).
Naseljava planine centralne i istone Azije i odlikuje se tananim, gustim krznom beliaste ili sivkaste
boje, ukraenim pegama, tamnijim ili svetlijim i po koji put s jasno oivienim skoro
crnom bojom dlaka i dugakim, dobro obraslim repom. Sneni irbis, kako ga u Rusiji
nazivaju, ivi visoko u planinama oko snene zone, izmeu 3600 i 4000 m i svuda je vrlo dobro
proreen i zatien.
149
PERNATA DIVLJA AZIJE

Azija je kontinent na kome su koke (red Galliformes) zastupljene velikim brojem vrsta,
naroito iz porodice koju kod nas nazivamo poljskim kokama (Phasianidae). Uostalom, svi fazani su
poreklom iz Azije, kao i pravi paunovi, od kojih je najei Pavo cristatus.
Od egzotinih koka treba pomenuti i tragopane, meu kojima je satir jedan od najatraktivnijih
(Tragopan satyra). Poznato je nekoliko vrsta dralova, od kojih se izdvajaju sibirski beli dral (Grus
leucogeranus) i japanski ili mandurski beli dral (Grus japonensis). Od droplji se meu
zanimljivim azijskim vrstama, nalaze bengalska droplja (Eupodotis bengalensis) i indijska droplja
(Sypheotides indica). Pegava prepeliica (Turnix suscitator) predstavnik je porodice prepeliica
(Turnicidae), koja samo lii na nae prepelice, ali ne pripada redu koka ve je srodna dralovima.
Meu tipine azijske ptice spadaju sade (porodica Pteroclidae). ive na tlu i imaju vrlo
kratke noge obrasle perjem i obino samo tri prsta. Nesposobne su da tre, ali zato veoma dobro lete.
ive u preteno pustinjskim stanitima. Svakodnevno lete do udaljenih pojilita, gde se okupaju, tako
da im se perje na grudima dobro natopi vodom, a zatim se vraaju do svojih mladunaca koji sru vodu
sa perja roditelja. Kirgiska sada (Syrrhaptes paradoxus) ponekad dolee i do naih krajeva. Na
Tibetu ivi tibetska sada (Syrrhaptes tibetanus), a u Aziji ivi jo nekoliko vrsta sada.
Od pravih golubova (potporodica Columbinae) zanimljiv je tzv. golub krvavo srce
(Gallicolumba luzonica) sa Filipina, koji je beo sa donje strane, a na grudima ima mrlju krvavo crvene
boje. Od neobinijih predstavnika papagaja treba pomenuti viseeg papagaja (Loriculus galgulus),
poznatog po tome to spava visei naglavce, okaen jednom nogom za granu.
Od kukavica (porodica Cuculidae) u orijentalnim delovima Azije ivi indijska ubasta
kukavica (Cuculus coromandus) i podmee svoja jaja u gnezda drugih ptica. Meutim, jedna druga
vrsta kukavice, kukavica sa kapuljaom (Caprococcyx radiceus) sama pravi gnezdo od granja i to na
tlu.
Kukavicama su srodni crnoglavi kukal (Centropus melanops) sa Filipina i veliki kukal
(Centropus sinensis), koga u Indiji zovu vrana-fazan. Od iopa (porodica Apodidae) u orijentalnim
delovima Azije ive vrste ija se gnezda jedu kao specijalitet u Kini i nekim drugim zemljama, pod
nazivom lastaviija gnezda. Pripremaju se u supi, a glavni sastojak je osuena pljuvaka iopa, kojom
slepljuju slamice pri gradnji gnezda. Najvie se koriste gnezda peinske iope (Collocalia
fuciphaga). Ona se gnezdi u mranim peinama po kojima se kree zahvaljujui odjeku sopstvenog
glasa (eho lokacija). Palmova iopa (Cypsiurus parvus) jaja lepi za gnezdo, a gnezdo je opet
zalepljeno za palmovo lie.
Azijski vodomari su lepi od naih. Najpoznatiji su belogrli vodomar (Halcyon smyrnensis) i
pegavi vodomar (Ceryle rudis). Od modrovrana zanimljive su debelokljune modrovrane
(Eurystomus orientalis), zatim obine modrovrane (Coracias garrulus) i indijske modrovrane
(Coracias benghalensis). Od nekoliko vrsta pelarica, jedna od najlepih je mala zelena pelarica
(Merops orientalis), koja ivi i u Africi.
Od orijentalnih kljunoroaca (porodica Bucerotidae) tipian predstavnik je crno-beli
kljunoroac (Buceros bicornie), s ogromnim kljunom, na kom se nalazi izrataj u vidu roga.
150
DLAKAVA DIVLJA SEVERNE AMERIKE

Severnoameriki kontinent se ne odlikuje velikim brojem autohtonih vrsta divljih papkara.
Znaajniji papkari su: mousno govee, tri oblika karibua, dva oblika bizona, ameriki los, vapiti,
belorepi i crnorepi jeleni, raljan antilopa, debeloroga ovca, divlja ovca s Aljaske ili dal ovca, snena
koza. ivotinje Severne Amerike, u sutini veoma su sline i srodne ivotinjama Evroazije. Postojanje
divlje svinje, aksisa, sike i nekih drugih egzotinih vrsta Azije i Afrike, rezultat je naseljavanja
poslednjih decenija. Malobrojnost vrsta dobro je nadoknaena brojnou njihovih populacija.
upljorogi preivari
Ameriki bizon Bison bonasus je najkrupnija vrsta goveda na svetu i verovatno jedna od
prvih vrsta na koju se pomisli nabrajajui karakteristine ivotinje Severne Amerike. Ovo krupno
govee, dobro poznatog izgleda, sa bogatim ogrtaem koji u mujaka obrazuje neku vrstu vunastih
akira", sa kratkim rogovima, izraenom vorugom na vrhu glave i dugom vunastom bradom, moe
da bude teko i do 1350 kg. Sve do poetka naseljavanja Severne Amerike lutalo je u ogromnom broju
prostranim prerijama od Kanade do Meksika. Smatra se da je ovaj broj iznosio oko 75 miliona
primeraka. Dolaskom belog oveka, otpoelo je jedno od najbezobzirnijih i najbesmislenijih masovnih
unitavanja ove vrste.
Jeleni
Najmanji severnoameri;ki jeleni pripadaju rodu Odocoileus, i po veli;ini su uglavnom sitniji
od evropskog jelena, ali su dosta krupniji od srne. Na osnovu anatomske grae, a posebno po grai
zuba, svrstani su u zasebnu potporodicu upljozubih jelena (Odocoileinae) i svakako spadaju meu
najtipinije stanovnike ovog kontinenta. Po boji dlake i nainu ivota veoma su slini evropskom
jelenu. Najpoznatija i najrasprostranjenija vrsta je belorepi jelen (Odocoileus virginianus) koji sa
nekoliko podvrsta naseljava veliki deo Severne Amerike, od Kanade do Meksika. Neto krupniji od
prethodnog je mula jelen (Odocoileus hemionus). Prema savremenim saznanjima zoologa, crnorepi
jelen, ranije izdvojen kao posebna vrsta, danas se smatra rasom mula jelena. Sa dve pasmine, mula ili
crnorepi jelen naseljava zapadnu Kanadu, zapadne oblasti SAD-a, a na jugu ide do severnog Meksika.
Pored pomenutih, u Severnoj Americi ive jo tri vrste jelena iz tri razliita roda: los (Alces alces),
karibu (Rangifer tarandus) i vapiti (Cervus elaphus). Severnoamerike podvrste losa, koji je ranije
smatran posebnom vrstom, naseljavaju Aljasku, Kanadu i severne oblasti SAD-a. Krupnije su od
evroazijskih rasa losa i u tom pogledu naroito se istie podvrsta s Aljaske (Alces alces gigas), koju su
ranije neki zoolozi izdvajali kao posebnu vrstu.
Zveri
Severnoamerike zveri su brojne i raznovrsne. Najpre, tu su tri vrste medveda. Najire
rasprostranjen je tzv. crni medved ili baribal (Ursus americanus). Neto je manji od naeg medveda
i sree se na celom kontinentu, od Aljaske i Labradora do Meksikog zaliva. Krupniji od njega i teak
do 360 kg je uveni grizli (Ursus arctos horribilis), koji predstavlja samo krupnu
podvrstu medveda. Ova ivotinja naseljava severozapadnu i severnu oblast Kanade i uzani
pojas na zapadu SAD-a. Najvei meu medvedima i istovremeno najkrupnija zver dananjice jeste
mrki medved sa Aljaske kodijak (Ursus arctos middendorffi). To je najkrupnija podvrsta mrkog
medveda. Ovaj div moe da bude teak i do 780 kg, te tako teinom nadmauje i polarnog
medveda.
U polarnim oblastima kontinenta sree se beli medved (Ursus maritimus), takoe stanovnik
polarnih predela Evroazije.
Porodica maaka na ovom kontinentu predstavljena je sa sedam vrsta. Najkrupniji predstavnik
je jaguar (Panthera onca). Ova dosta krupna maka, koja moe dostii teinu do 136 kg, tipian je
predstavnik junoamerikog kontinenta i u Severnoj Americi se moe sresti samo na krajnjem jugu (u
junoj Kaliforniji i jugozapadnom i centralnom Novom Meksiku SAD).
Drugi krupan predstavnik ove porodice i najkrupniji predstavnik roda Felis je puma ili
kuguar (Felis concolor) koga jo nazivaju i planinskim lavom ili neobinim imenom katamaunti.
Sree se na skoro celoj teritoriji Severne i June Amerike. U nekim krajevima je proreena i zatiena
151
ili ak istrebljena vrsta, dok je u drugim love i proganjaju. Od riseva su poznate dve vrste. Prvi je rii
ris (Lynx rufus), koga nazivaju jo i divljom makom, a drugi je kanadski ris (Lynx canadensis),
najkrupnija vrsta meu dananjim risevima, koji ivi u zoni tajge Severne Amerike, juno od centralne
Jute i jugozapadnog Kolorada, severoistone Nebraske, june Indijane i severne Virdinije.
Meu manjim makama izdvaja se ocelot (Felis pardalis). ivi u junim delovima Severne,
kao i u velikom delu June Amerike. Pomenuemo i poslednje dve vrste maaka: jaguarundi (Felis
yagouaroundi) iz jugozapadnih oblasti SAD-a i maka margej (Felis wiedii) iz junog Teksasa,
izuzetno lepog krzna i upadljivo krupnih oiju.
Najbrojnija porodica zveri Severne Amerike svakako su kune. Kuna obuhvata najmanje oblike
kao to su lasica (Mustela nivalis) i vidrica (Mustela vison), uvene po svom krznu, pa sve do
najkrupnijih predstavnika kuna kao to su morska vidra ili kalan (Endydra lutris) i deravac (Gulo
gulo).
Jedan od retkih predstavnika porodice medvedia (Procyonidae), istovremeno karakteristia
votinja severnoameriog kontinenta je rakun (Procyon lotor). To je srazmerno mala ivotinja, duge
vrste dlake, s maskom od crnih dlaka preko oiju i obraza i upadljivim prstenovima crnih dlaka na
upavom repu. Hrani se iskljuivo nou i predstavlja omiljenu divlja za lov sa psima goniima.
Porodica pasa je u Severnoj Americi takoe dobro zastupljena. Tu ive vuk (Canis lupus), koji je
rasprostranjen u severnim, malo naseljenim oblastima kontinenta, zatim kojot (Canis latrans), koji je
iskljuivo stanovnik otvorenih prerija od severne Aljaske, severozapadne teritorije i Hadsonovog
zaliva na jugu do Kostarike i na istoku do atlantske obale, kao i oko pet vrsta lisica. Pomenuemo tri:
ria lisica (Vulpes vulpes), siva lisica (Urocyon cinereoargenteus) i polarna lisica (Alopex
lagopus).
Severna Amerika je bogata i sitnom divljai. Pored nekoliko vrsta zeeva i kunia, tu se nalazi i vie
vrsta prepelica i letarki, veliki broj pataka i gusaka i najkrupnija meu kopnenom pernatom divljai
divlja urka (Meleagris gallopavo).
PERNATA DIVLJA SEVERNE AMERIKE

Pernata divlja Severne Amerike ili neoarktike oblasti, ima dosta slinosti s pernatom divljai
Evrope, odnosno palearktike oblasti.
Za razliku od ostalih pelikana (porodica Pelecanidae), ameriki smei pelikan (Pelecanus
occidentalis) lovi ribu tako to se obruava iz vazduha na ribu. U isti red (Pelecaniformes) spadaju i
anhinge i zmijovrate.
Naem bukavcu slian je ameriki bukavac (Botaurus lentiginosus), a rode su zastupljene
umskom rodom (Mycteria americana). Obe vrste ive u Severnoj i Junoj Americi.
Meu nonim grabljivicama (red Strigiformes) najvea je amerika buljina (Bubo
virginianus), vrlo slina naoj i rasprostranjena u obe Amerike.
Isto tako, podzemna kukumavka (Speotyto cunicularia) iroko je rasprostranjena.
U severnoamerikim prerijama ivi u jazbinama prerijskog kueta, a u junoamerikim
pampasima deli stan s viskaama i oklopnicima.
Severnoamerika vodena pernata divlja delimino je slina evropskoj. Meu najpoznatijim je
snena guska (Anser caerulescens), koja ponekad doluta i do nas. uvena je i najvea meu guskama
kanadska guska (Branta canadensis) koja je preneta i u Evropu.
Od severnoamerikih grabljivica, beloglavi orao belorepan (Haliaaetus leucocephalus)
postao je simbol Sjedinjenih Amerikih Drava i posebno je zatien.
Severna Amerika bogata je umskim kokama. Lovi se smrev tetreb (Dendragapus
canadensis), slian naem gluhanu, zatim fazanorepi tetreb (Centrocercus urophasianus), prerijska
koka (Tympanuchus cupido). Svakako je najpoznatija divlja urka (Meleagris gallopavo) i manje
poznata pegava urka (Agriocharis ocellata). Od prve vrste vode poreklo sve dananje rase domaih
urki.
Kanadski dral (Grus canadensis), koji ivi i u istonom Sibiru, kao i kliktavi dral (Grus
americana), predstavljaju porodicu Gruidae u Severnoj Americi. Umesto nae liske i sabljarke tamo
ive amerika liska (Fulica americana) i amerika sabljarka (Recurvirostra americana).
152
esto se navodi primer severnoamerikog goluba selca (Columbigallina passerina), lovne

divljai koja je istrebljena do 1914. godine. Neobina je ptica putarica (Geococcyx californianus) iz
reda kukavica (Cuculiformes). Ona ivi u pustinjskim predelima Severne Amerike i esto se via kako
tri pored puteva, pa je po tome i dobila naziv. Hrani se insektima, guterima i zmijama. Inae u
Severnoj Americi ima nekoliko vrsta kukavica od kojih su najpoznatije utokljuna kukavica
(Coccyzus americanus) i crnokljuna kukavica (Coccyzus erythropthalmus) koje same prave gnezda
i podiu svoje mlade.
DLAKAVA DIVLJA JUNE AMERIKE

Juna Amerika zahvata 17,8 miliona km2 i po veliini je etvrti kontinent sveta. Ova kolevka
prastare civilizacije Inka, nekad smetene na podruju dananjeg Perua i Bolivije, svoje popularno ime
zeleni kontinent", dobila je s razlogom, jer najvei deo njene povrine zauzimaju ogromni prostori
tropskih prauma, savana i stepa. Gotovo dve treine kontinenta zauzimaju ravnice s prosenom
nadmorskom visinom od oko 300 m. Skoro celom duinom zapadne, tihookeanske obale, proteu se
planinski grebeni Anda i Kordiljera, razdvajajui kopno od Tihog okeana. Visina Anda nadmauje
mestimino 6000 metara i najvii vrh je Akonkagva 6900 m. U zoogeografskom smislu Juna
Amerika pripada neotropskoj oblasti.
Karakteristina divlja:
Od ukupno etiri podoblasti Junoj Americi pripadaju dve.
Patagonsko-ileanska podoblast: kondor, mala ptica Cincloides, nandu, guanako, torbari
roda Cenolestes, veliki broj glodara viskaa, nutrija, mara, tuku-tuku, zatim od drugih ivotinja
pampaska maka (Felis colocolo), pampaski jelen gvazuti (Ozotoceros bezoarticus), oklopnici,
Magelanov pas (Dusicyon).
Brazilska podoblast: irokonosni majmuni, oposumi, mravojedi, lenjivci, papagaji, detlii,
tukani, dinovske zmije, posebni kratkonogi i kratkouhi pas koji ivi u iblju (Atelocynus microtis),
hoacin i dr.
Postojanje 67 porodica ptica na tlu June Amerike ili oko etvrtine ukupnog broja svih ptica
sveta, opravdava i drugi popularni naziv ptiijeg kontinenta". Polovina tih porodica su endemine,
mnoge od njih su neobine i ne sreu se na drugim kontinentima.
PERNATA DIVLJA JUNE AMERIKE

Trkaice (Ratites) su u Junoj Americi zastupljene nanduima (red Rheiformes), sa samo dve
vrste. Obini nandu (Rhea americana) visok je do 1,7 m i teak do 25 kg, dok je mali ili Darvinov
nandu (Pterocnemia pennata) mnogo manji.
Juna Amerika ima i nekoliko vrsta gnjuraca (porodica Podicipedidae). Najvei je dinovski
gnjurac (Podylimbus gigas) s malog podruja Gvatemale, a na planinskim jezerima Kolumbije ivi
andski gnjurac (Podiceps andinus). Jezero Titikaka, na 3800 m nadmorske visine, poznato je i po
kratkokrilom gnjurcu, koji ne moe da leti.
U tropskim delovima Amerike ivi skerletni ibis (Guara rubra) jarkocrvene boje. Ruiastu
boju ima i amerika aplja kaikara (Ajaia ajaia).
Najrei flamingo (red Phoenicopteriformes) je peruanski flamingo (Phoenicopterus
jamesi), a neto ei su andski flamingo (Phoenicopterus andinus) i ileanski flamingo
(Phoenicopterus chilensis).
Leinari Novog sveta ili kondori (porodica Cathartidae) spadaju meu najpoznatije i
najugroenije ptice. Najvei je andski kondor (Vultur gryphus), a najivopisniji je kraljevski
kondor (Sarcoramphus papa), dok je ei urkasti strvinar (Cathartes aura) koji zalazi i u
Severnu Ameriku.
Od ostalih grabljivica meu najsnanije spadaju harpije (Harpya harpya) iz junoamerikih
uma. Tamo ivi i soko zmijar (Herpetotheres cachinans).
Tipino amerike koke (red Galliformes) jesu kurasoi, guani i akalake (porodica Cracidae) iz
tropskih predela. Na glavi imaju razne uperke i kovrde, a na kljunu izrataje i rese. Najneobinija
koka na svetu svakako je hoacin, koji prividno podsea na pretka ptica arheopteriksa. Hoacin
153
(Opisthocomus hoatzin) iz Amazonije, dok je mlad, ima kande na krilima, uz pomo kojih se vere po
granama.
Juna Amerika je postojbina najuvenijih papagaja (potporodica Psittacinae) ara (Ara
ararauna).
Juna Amerika je postojbina tukana (Ramphastidae), ptice nesrazmerno velikog i ivo
obojenog kljuna. Najvei je toko tukan (Rhamphastos toco) duine do 60 cm.
DLAKAVA I PERNATA DIVLJA

AUSTRALIJE, NOVE GVINEJE I NOVOG ZELANDA
Australija je najmanji i od Evropljana najkasnije otkriven kontinent, jedina drava u svetu koja
zauzima ceo kontinent. Zajedno s ostrvima Okeanije, koja joj pripadaju, zahvata povrinu od 8,6
miliona km2. Okeaniju ini veliki broj ostrva tektonskog, vulkanskog i koralnog porekla, koja se dele
u tri grupe: Melaneziju (Crnoostrvlje), Mikroneziju (Sitnoostrvlje) i Polineziju
(Mnogoostrvlje). Australijski kontinent je u potpunosti smeten na junoj polulopti. Njegova
irina od severa na jug iznosi 3.200 km, a duina od zapada na istok 4.100 km.
U pogledu reljefa Australija se deli na tri osnovna dela. Na istoku, u obalskom pojasu, postoji
planinska oblast Veliki razvodni greben. Na zapadu od njega nalazi se nizija oiviena s juga
planinskim lancima Denisona, Flindersa i drugih planina. Na kraju celu zapadnu polovinu kontinenta
zauzima zapadni plato koji predstavlja kotlinu s uzdignutim ivicama.
Australija se, po klimi, deli takoe na tri oblasti. Na severu kontinenta je tropska, na veem
delu je suptropska i na krajnjem jugoistoku umerena klima.
Najvei deo kontinenta pokrivaju travne zajednice savane i stepe, polupustinje i pustinje.
Na umsku oblast otpada svega 4,6% povrine.
Karakteristina divlja:
Australijska oblast obuhvata dve podoblasti:
Australijska podoblast: kenguri, dingo, torbarska krtica, koala (Phascolarctos cinereus),
kljunar (Ornithorhynchus anatinus), ptica lira, emu, kratkorepi gekon (Uromastix) i dr.
Papuanska podoblast: Ovaj ivotinjski svet je najtipinije zastupljen na Novoj Gvineji:
kengur drvopenja (Dendrolagus), kuskus pegavi, istoni i celebeski (Phalanger maculatus orientalis,
Phalanger maculatus celebensis), endemini torbarski je (Zaglossus), slepi mievi koji se hrane
plodovima, kazuari, kokoke (Megapodidae), rajske ptice, krokodili, pitoni i dr.
NOVOZELANDSKA OBLAST: kivi (Apteryx), sova papagaj (Stringops), kea (Nestor),
moa (Dinornis).
POLINEZIJSKA OBLAST obuhvata dve podoblasti:
Polinezijska podoblast: letipas (Pteropus), iope (Salangane), mnogobrojni golubovi koji
se hrane plodovima (Caprohagidae), vodomari (Alcedinidae), belooki zvici (Zosteropidae), ptica
kagu (Rhynochetus jubatus) endemit Nove Kaledonije.
Havajska podoblast: endemina porodica havajskih nektarnica.
Autohtoni ivotinjski svet sisara Australije i nekih oblinjih ostrva predstavljen je bogatom
skupinom (oko 150 vrsta) preteno manjih oblika torbara, koji se, izuzev nekoliko vrsta kengura
sivi kengur (Macropus major), valaru kengur (Macropus robustus), crveni kengur (Macropus
rufus), kengur drvopenja (Dendrolagus bennettianus), obino ne smatraju lovno zanimljivim.
Od ptica trkaica zastupljeni su kazuari (red Casuariformes) sa dve porodice. Pravi kazuari
(porodica Casuaridae) ive u gustim umama i imaju neto krae noge nego nojevi. Na glavi imaju
kotani izrataj u vidu lema. Jedna vrsta (Casuarius casuarius) ivi u Australiji, a dve (Casuarius
unappendiculatus) i (Casuarius benneti) na Novoj Gvineji. Posebnoj porodici
(Dromaiidae) pripada emu (Dromaius novaeholandiae), koji je, posle noja, druga ptica po
veliini i dostie 1,8 m visine i 50 kg teine. Na Novom Zelandu ive kivi (red Apterygiformes) s tri
vrste: obini kivi (Apteryx australis), veliki pegavi kivi (Apteryx haastii) i mali pegavi kivi (Apteryx
owenii). Ne mogu da lete, jer imaju zakrljala krila, imaju odlino razvijena ula i njuh. None su
ivotinje i ive po umama.
Od labudova (porodica Anatidae) je najkarakteristiniji australijski crni labud (Cygnus
atratus), koji se esto kao ukrasna ptica dri po parkovima i zoolokim vrtovima.
154
Od golubova (red Columbiformes) na Novoj Gvineji ive neobini ubasti golubovi

(potporodica Gourinae), od kojih je najvei veliki ubasti golub (Goura victoria), koji ivi na tlu.
Veliki broj papagaja karakteristian je za Australiju i susedna ostrva. Najpoznatiji i
najzanimljiviji su: papagaj neleta (Pesoporus wallicus) iz Australije i sa Tasmanije, kea papagaj
(Nestor notabilis), za koga se tvrdi da napada ovce i jagnjad, kljujui im meso oko bubrega ali, kako
izgleda, ini to samo iznemoglim i umiruim ivotinjama, kaka papagaj (Nestor meridionalis) hrani
se voem i insektima. Na Novoj Gvineji ivi papagaj leinar
(Psittrichas fulgidus) iz potporodice Psittrichasinae. Na Novom Zelandu ivi kakapu
(Strigops habroptilus) koji ne moe da leti, ve je u stanju da krilima samo ublai pad kada se otisne
sa grane. Najpoznatiji su ipak kakadui (potporodica Cacatuinae), a naroito velianstveni kakadu
(Cacatu galerita), belog perja sa sumpornoutom krestom. Ima i crnih kakadua, kao to je palmin
kakadu (Probosciger aterrimus), koji je ujedno i najvei, zatim vrani kakadu (Cacatu funereus) i
dr. Na Novoj Gvineji ive i patuljasti papagaji (potporodica Micropsittinae), dugaki oko 10 cm. Loriji
i loriketi (potporodica Trichoglossinae) poznati su po tome to imaju etkast vrh jezika, koji im slui
za sakupljanje nektara iz cvetova. Iz Australije potie i omiljeni
talasasti papagaj (Melopsittacus undulatus) koji se najee dri po kavezima.
Kukabura (Dacelo gigas) iz Australije, 45 cm dugaak, najvei je meu vodomarima i poznat
je po glasu koji je nalik grohotnom smehu.
U Australiji i Novoj Gvineji ive batovanke (porodica Ptilonorhynchidae, red Passeriformes),
iji mujaci pripremaju posebne pozornice ili arene za svadbene igre. Oni ne samo da raiavaju
binu" i grade naroite nadstrenice, ve ih ukraavaju arenim cveem, koljkama, blistavim krilcima
insekata, zatvaraima od piva i slinim ivo obojenim predmetima. Batovanka s narandastom
ubom (Amylornis subalaris) svakog dana menja cvee u svom budoaru". Meu najvee umetnike
unutranje dekoracije" spadaju zlatna batovanka (Sericulus aureus) i satenska batovanka
(Ptilonorhynchus violaceus).
Ipak, najraskonije su svakako rajske ptice (porodica Paradisaeidae). Najmanja je
kraljevska rajska ptica (Cicinnulus regius) s Nove Gvineje. estostruna rajska ptica (Parotia
sexpennis), velika rajska ptica (Paradisaea apoda) i carska rajska ptica (Paradisaea quilielmi) ne
samo da imaju perje zadivljujue lepote, ve izvode i spektakularne parade. Konkuriu im jo i
prekrasna rajska ptica (Lophorina superba) i velianstvena rajska ptica (Ptiloris magnificus).
PERNATA DIVLJA OKEANA I DALEKIH OSTRVA

Sasvim po strani od svih ostalih ptica nalaze se pingvini (red Sphenisciformes). Oni ne lete, ali
ne spadaju ni u trkaice. Porodica pingvina (Spheniscidae) deli se na est rodova koji ive na
Antarktiku i najjunijim obalama Afrike, Australije i June Amerike, kao i na okolnim ostrvima.
Najvei su carski pingvin (Aptenodytes forsteri) i kraljevski pingvin (Aptenodytes patagonica),
visine do 120 cm. Meu najpoznatije pingvine spada pingvin magarac (Spheniscus demersus), koji
je dobio ime po oglaavanju slinom njakanju. Iako se nalaze na polutaru, na Galapagoskim ostrvima
ivi jedna vrsta pingvina (Spheniscus mendiculus).
Najvee morske ptice su albatrosi (porodica Diomedeidae). Meu njima albatros lutalica
(Diomedea exulans) dugaak je 140 cm, a raspon krila mu je preko tri metra. Vie vrsta albatrosa
gnezdi se na udaljenim okeanskim ostrvima. Redu Procellariiformes pripadaju i zovoji (porodica
Procellariidae), od kojih je najvei antarktiki dinovski burnjak (Macronectes giganteus),
s rasponom krila od 2,5 m. Na junim morima sreu se i burnjak gnjurci (porodica
Pelecanoididae), po izgledu slini njorkama.
Na Galapagoskim ostrvima ivi i jedan neobian kormoran (Nannopterum harisi), ija su
krila zakrljala, tako da ne moe da leti. Iz istog reda (Pelecaniformes) je i porodica bluna (Sulidae) sa
mnogobrojnim vrstama od kojih je najkrupnija plavonoga bluna (Sula nebouxii) s ostrva oko June
Amerike. Blunama su srodne fregate (porodica Fregatidae), savreni letai koji neumorno jedre i
napadaju druge morske ptice otimajui im hranu.
Mujaci imaju jarkocrveni mehur na gui koji nadimaju da bi privukli panju enki.
Velianstvena fregata (Fregata magnificens) ima raspon krila do 2,5 m, to je najvei raspon u
poreenju sa duinom tela.
155
Na ostrvima severnih mora ive razne vrste njorki (porodica Alcidae). Najrea je i najmanja
patuljasta njorvica (Aethia pusilla) s Aleutskih ostrva. Najvea je bila velika njorva (Pinguinis
impennis) duga 76 cm, koja je istrebljena 1984. godine kraj Islanda.
156
157

Lovi I Ribolov

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Lovi I Ribolov

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fina rejonizacija lovita

Pri prikupljanju podataka u lovitima, na osnovu do sada usvojene metodologije (

postizanje kvaliteta, odnosno na postizanje optimalne trofejne, polne i starosne strukture

lovnoproduktivne povrine za pojedine vrste divljai u pojedinim tipovima lovita. Svaki

Uzimae se vei procenat to su ume, livade, panjaci i obradive povrine vie

Prilikom odreivanja boniteta-ocenjuju se nekoliko osnovnih faktora a to su:

Ocena pojedinih ekolokih faktora

s obzirom na pedoloka svojstva. Celo podruje Srbije i Vojvodine nije

Negativni klimatski faktori su jaki vetrovi, zatim izmena kia-snijeg u zimsko

Odnosi poljoprivrednog zemljita i umskih povrina raziito se reflektuju na

su kraki tereni sa vodom i vrtae sa okolnim kamenjarima i sa osiguranom pitkom

Gazdovanje pojedinim vrstama divljai

Broj grla na 1000 ha

Brojno stanje divljai u matinom fondu sa 31.martom iznosi po bonitetima:

Opta prikladnost lovita

Pojedinom osnovnom faktoru lovita dodjeljuje se:

Osnovni faktori lovita ocenjuju se prema sledeoj skali:

Opta prikladnost lovita

Ocena kvalitete zemljita ima dve kategorije, kamenitije i pitomije zemljite.

VII. Zec, fazan, poljska jarebica, jarebica kamenjarka

Kako se iz tabele vidi, osnovnim ekolokim faktorima , odnosno uslovima,

do 100 poena ........ I bonitetni razred

Navodimo primer ocene u nizinskom lovitu za zeca:

Obrazac za bonitiranje 1.000 ha lovne povrine

Osnovni principi modernog lovnog gazdovanja

Poto je poznato da se divlja ne naseljava uvek na isti nain ili samo u

Bonitet lovita za populaciju srna

Ocena faktora broj poena

6. Ukupan zbir poena

8. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP

9.Lov. produkt. povrina (ha)

Bonitet lovita za populaciju divljih svinja

Ocena faktora lovita

8. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP

9.Lov. produkt. povrina (ha)

Prema uputstvu za bonitiranje lovita (Bonitiranje lovita B. Tomaevi, L.

Bonitet lovita za populaciju zeca

Ocena faktora broj poena

7. Opta prikladnost lovita

8. Ukupan zbir poena

10. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP

11. Lovno-produktivna povrina (ha)

Bonitet lovita za populaciju fazana

Ocena faktora broj poena

8. Ukupan zbir poena

10. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP

11. Lovno-produktivna povrina (ha)

Bonitet lovita za populaciju poljske jarebice

8. Ukupan zbir poena

Ocena faktora broj poena

10. Proleno brojno stanje na 100 ha LPP

11. Lovno-produktivna povrina (ha)

Ekonomski kapacitet lovita

EKOLOKI USLOVI ZA GLAVNE VRSTE GAJENE DIVLJAI

stvaranje ne mnogo velikih teritorijalnih jedinica za gazdovanje,

organizacija prebrojavanja i izvrenje planova za korienje, zasnovanim na

odreivanje statistikih podataka, zasnovanih na ispitivanju odstreljenih jedinki.

to se tie metoda korienja, oigledno proizilazi da lov na papkare treba da se odvija

Obraena ravnica, oiviena prirodnom vegetacijom i ostaci plantanih uma: srnda,

Kraki tereni: srnda, (divlja svinja, muflon),

Prosena planina: srnda ili jelen (divlja svinja), divojarac (muflon),

Planina: srnda ili jelen (divlja svinja), divojarac (muflon),

Visoka planina: divojarac.