VISOKA MEDICINSKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

MILUTIN MILANKOVI

SEMINARSKI RAD

TEMA: NEGA BOLESNIKA U KUNIM

USLOVIMA
PREDMET: ZNAAJ RADA PATRONANE SESTRE U TIMU ZA KUNO
LEENjE

Profesor:

Student:

Dr sc. med. Gordana Arsi-Komljenovi

Nataa Zlatkovi,

Predava:
Mr sc. Jasmina Radojlovi

Beograd, jun 2015.

SADRAJ

1.UVOD...........................................................................................................................................3
2. KUNO LEENJE.....................................................................................................................4
3. RAZVOJ KUNOG LEENJA..................................................................................................5
4. DIJAGNOSTIKI TESTOVI U KUI.......................................................................................7
5. TEHNOLOGIJA..........................................................................................................................9
6. PALIJATIVNA KUNA NEGA...............................................................................................10
7. ISHRANA BOLESNIKA U KUNIM USLOVIMA...............................................................11
7.1 Hranljive materije................................................................................................................13
7.1.1 Ugljeni hidrati...................................................................................................................13
7.1.2 Belanevine.......................................................................................................................14
7.1.3 Masti, izvor i rezerva energije...........................................................................................14
7.2 Anoreksija (gubitak apetita i mravljenje)...........................................................................15
8. PREDLOG MERA U ISHRANI PACIJENATA PALIJATIVNE NEGE..................................15
8. ZAKLJUAK............................................................................................................................17
9. LITERATURA...........................................................................................................................18

1.UVOD

Patronana sluba je po zakonu obavezni deo organizacionog sistema zdravstvene zatite na

nivou doma zdravlja., odnosno na primarnom nivou. Sluba je samostalna radna jedinica u
okviru doma zdravlja i integralni je deo zdravstvenog sistema zemlje.
Polivalentnu patronanu zatitu obavlja 10 viih medicinskih sestara, koje poseduju najvii
nivo profesionalnog znanja uz permanentnu edukaciju, primenu visokih etikih principa u
profesiji, komunikativnost i oseaj za timski rad.
Rad patronane sestre je zasnovan na praktinim, nauno pouzdanim drutveno prihvatljivim
metodama i tehnologijama. To je prvi nivo kontakta pojedinaca, porodica i zajednice sa dravnim
zdravstvenim sistemom. Sposobnost sestara da poveu bolnicu sa zajednicom, da spoje
pojedince i porodice sa odgovarajuim slubama i da poveu pacijente ili grupe pacijenata sa
davaocima usluga je od izuzetne vanosti to podrazumevati vie obuavanja, saradnje i
koordinacije.
Patronane sestre kroz patronane posete obuhvataju:

Porodicu i populacione grupe koje imaju poseban tretman u nivou primarne zdravstvene
zatite ( trudnice, trudnice sa faktorom rizika, babinjare i novoroenad, odojad, riziko
odojad ,mala deca, stare preko 65 godina, osobe sa posebnim potrebama, obolele od
masovnih nezaraznih bolesti).

Po nalogu izabranog lekara opte medicine , pedijatara i ginekologa obavljaju se i druge

posete.

Patronana sestra sprovodi i zdravstveno vaspitni rad u osnovnim i srednjim kolama.

Radi na podizanju svesti pojedinaca i stanovnitva o znaaju korienja preventivnih

usluga.

Predstavlja sponu izmeu zdravstvene institucije i porodice , odnosno lokalne zajednice.

Radi u Preventivnim centrima(Mobilna jedinica,Telefonsko savetovalite).

Deo je multidisciplinskog tima zdravstvene zatite i nalazi se u sreditu jaanja slubi

primarne zdravstvene zatite.

Patronane sestre su dune da praktikuju naela primarne zdravstvene zatite u

svim okruenjima.

Unapreuju pravinost i pristupanost zdravstvenoj zatiti i daju na kvalitetu

ishoda zatite.

Integriu primarnu zdravstvenu zatitu na osnovnom i ostalim nivoima.

2. KUNO LEENJE

Pre bilo kakve podele rada u drutvu i pojave institucionalizacije, nega i leenje obolelih bile
su funkcije porodice, pa se moe rei da je kuno leenje jedan od najstarijih vidova leenja
uopte. Leenje se sprovodilo u kui obolelog, a porodica je bila ne samo izvor podrke nego i
glavni prualac svih potrebnih usluga. Posebno su enski lanovi domainstva na sebe
preuzimali kako brigu o leenju, tako i negu, ishranu i higijenu obolelih lanova porodice.
Lekari, ili ranije za to specijalizovani lanovi porodice (starije iskusne ene, babice) dolazili su u
kune posete. Tako je za raanje, umiranje, leenje bolesti, brigu o invalidima i hendikepiranima
postojalo samo jedno mesto-porodica, a sve se deavalo iskljuivo u kui.
Poto su osnovane bolnice su sluile samo kao azil za siromane teko obolele, zarazne
neizleive ili po okolinu opasne osobe i one koji nemaju nikoga ko bi preuzeo brigu o njima; to
su bile iskljuivo ustanove za umiranje. Bolnice su poele da menjaju svoj imid negde oko
1900te, sa razvojem medicinske tehnologije, posebno bolnike higijene, asepse i anestezije.1
Otkrie vakcina i antibiotika i stavljanje pod kontrolu infektivnih bolesti, promenilo je
mnogo i izgled i ulogu bolnica - tako da su one danas postale ustanove za leenje obolelih od
hroninih, degenerativnih i malignih oboljenja. Razvoj zdravstvenog osiguranja uinio je da taj
vid leenja postane dostupan svima, pa je poeo iroko da se koristi kao najbolji i najefikasniji.
Tako su se, pored leenja bolesti, i raanje i umiranje postepeno preselili u bolnice kao najbolje
mesto.
Kao posledica, javljaju se dva fenomena prvo, trokovi za zdravstvenu zatitu vrtoglavo
rastu tako da ni bogata drutva ne mogu da ih podnesu, a drugo, leenje, kao i raanje i umiranje
se otuuju u tolikoj meri da to poinje dodatno negativno da utie na zdravlje.

Romi P., Projekat EU palijativno zbrinjavanje

Slika 1. Kuno leenje pacijenta

Osnovni zadaci kune nege:2

Briga o linoj higijeni bolesnika i njegove okoline,

Svakodnevno posmatranje bolesnika (merenje ivotnih funkcija), briga o optem stanju

bolesnika unoenje podataka u dnevni bolesniki list,

Staranje o pravilnoj ishrani u zavisnosti od bolesti i uputstva lekara,

Sprovoenje zdravstveno- vaspitnog rada se bolesnikom i lanovima porodice i njegove

okoline,

Stvaranje prijatne atmosfere oko bolesnika

Sprovoenje jednostavnih radnji nege bolesnika,

uvanje i davanje lekova po uputstvu lekara.

Tijani M., uranovi M., Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Nauna KMD, Beograd, 2010.

3. RAZVOJ KUNOG LEENJA

Prema definiciji SZO, kuno leenje je obezbeivanje zdravstvenih i drugih usluga u kui,
obolelim i invalidnim licima kojima nije neophodan smetaj u institucijama". Zdravstvene usluge
se ovde veoma iroko posmatraju kao medicinske usluge koje prua medicinska sestra ali i sve
ostale usluge vane za zdravlje, kao to su rehabilitacija, ishrana, odravanje higijene, kupovina i
nabavka, slanje pote, graevinske podobnosti, transport i sl. Iako za dugi period vremena
potisnut, sporedan, esto rudimentaran oblik zdravstvene zatite, osamdesetih godina kuno
leenje poinje da se razvija kao poseban vid kompleksne zatite. Pacijenti ga rado prihvataju jer
je humaniji od bolnikog, a strunjaci ga smatraju ekonomski i socijalno superiornijim od drugih
vidova leenja, i u indikovanim sluajevima medicinski opravdan. Prema nainu razvoj i
orijentaciji, razlikuju se dva osnovna tipa kunog leenja :3
1. Kuno leenje kao proizvod razvijene vanbolnike slube u okviru koje ve postoje kune
posete i druge zdravstvene usluge u kui.
2. Kuno leenje kao posledica napora za zadravanje rasta trokova bolnikog leenja i
institucionalne nege.
Na bilo koji od ova dva naina da se razvija, kuno leenje moe biti uspeno jedino ako
se u njegovom ostvarivanju i funkcionisanju ravnopravno angauju fondovi, kadar i ostali resursi
zdravstvene i socijalne zatite zajedno. Pored primene savremenih dijagnostikih i terapijskih
metoda i medicinske tehnologije u kui, za uspeno kuno leenje veoma je vana i nega,
odravanje line i higijene u kui, organizovanje pravilne ishrane pacijenata, i sl. Ovo je posebno
vano ako se na kunom leenju nalaze osobe koje ive same, pa nema lanova porodice da
preuzmu brigu o tome. Nain razvoja ima uticaja jedino na to koje e slube preuzimati
odgovornost za pacijenta (bolnika ili vanbolnika) i kako e se kuno leenje dalje razvijati.
Sadraj rada je u oba sluaju isti.

Bojkovi N., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Kodef, Beograd, 2002.

Kuno leenje moe imati veoma iroku primenu u zavisnosti od postavljenih indikacija: u kui
se moe tretirati i leiti najvei broj oboljenja i stanja, a institucijalizovane vidove leenja
koristiti samo izuzetno. Kuno leenje se posebno preporuuje u sledeim sluajevima :4
Na prvom mestu je to leenje starih osoba jer se najee radi o hroninim, dugotrajnim
oboljenjima i stanjima koja traju doivotno, pa smetanje u institucije moe da se shvati kao
aziliranje. Osim toga, u starosti je sposobnost adaptacije na nove uslove mala, pa oni deluju
stresogeno. U tim sluajevima kuno leenje doprinosi poboljanju kvaliteta ivota. Medicinska
sestra, ili u nekim sluajevima geronto-negovateljica imaju veliki znaaj.
Deca su populacija za koju se kuno leenje preporuuje kad god je to mogue, jer izdvajanje
iz porodinog miljea na njih deluje kao dodatni morbogenifaktor. S druge strane, bolnika
sredina nosi dodatne opasnosti kao to su intrahospitalne infekcije.
Proces rehabilitacije je daleko efikasniji u kui uz prisustvo zahteva normalnog porodinog
ivota, a terminalna nega, kada se medicinskim sredstvima vie ne moe izmeniti tok oboljenja,
najprirodnija je u porodici i uz prisustvo bliskih i dragih osoba.
Kod nas kuna nega i leenje postoje organizovani kao zavodi za kunu negu i leenje
koji uglavnom opsluuju stare, hronine bolesnike i teke, za postelje vezane bolesnike koji ive
sami i sl; zatim kao sluba za kuno leenje u okviru domova zdravlja i kao ustanove za pomo u
kui koje se bave pruanjem nemedicinskih usluga (pripremanje ili dobavljanje hrane,
odravanje line i kune higijene i dr.).
Sa razvojem i sve veom primenom tehnologije u medicini, rastu i zahtevi koji se
postavljaju pred kuno leenje u vidu korienja aparata visoke tehnologije u kui. Tako se sve
ee u kui koriste sledee medicinske procedure: hemodijaliza, peritonealna dijaliza,
parenteralna ishrana, kontinuirana hemoterapija, oksigeno terapija, kontinuirane infuzije insulina,
leenje hemofilije, produena intravenska terapija antibioticima itd. Medicinska sestra je tu kako
bi pravilno rukovala datom aparaturom ili edukovala bolesnika o nainu upotrebe. Uporedo sa
ovakvim razvojem kunog leenja, oekuje se i razvoj prateih novih usluga, kako socijalne
4

Preporuka Rec (2003) 24 Komiteta ministara dravma lanicama u vezi sa organizacijom palijativnog
zbrinjavanja, COUNCIL OF EUROPE

zatite, tako i farmaceutske industrije i proizvoaa medicinske opreme i aparata. Ovde poseban
znaaj ima obuavanje porodice o prirodi bolesti, sutini leenja i rukovanja aparatima; zatim
obezbeivanje isporuke potrebnih lekova, rastvora i drugog potronog materijala, kao i
servisiranje i odravanje aparata.

4. PATRONANA ZDRAVSTVENA ZATITA

Patronana zdravstvena zatita sastavni je deo primarne zdravstvene zatite i u nadlenosti je

domova zdravlja. Trokove usluga patronane zatite u celini pokriva Zavod za zdravstveno
osiguranje Republike Srbije, odnosno svi stanovnici imaju pravo na njeno besplatno korienje.
Cilj patronane zdravstvene zatite je da prui zdravstvenu zatitu korisnicima izvan
zdravstvenih ustanova (u domovima korisnika, vrtiima, i slino), podsticati ih na ouvanje i
unapreenje vlastitog zdravlja, posebno u najosjetljivijim razdobljima ivota (npr.trudnoa,
dojenje) i u posebnim stanjima i okolnostima kao to su hronina bolest, invaliditet, starost ili
loa socijalna (materijalna) situacija.
Patronanu zdravstvenu zatitu sprovode patronane (vie) medicinske sestre i pritom
sarauju sa drugim zdravstvenim slubama (opta medicina i ostale specijalistike slube);
socijalnim slubama (centrom za socijalnu zatitu, domovima za socijalnu zatitu, slubom za
pomo i negu u kui); vaspitno-obrazovnim ustanovama (vrtii, kole) i drugim zainteresovanim
pojedincima, grupama i organizacijama (humanitarne organizacije, udruenja graana i ostale
relevantne strukture na nivou lokalne zajednice).
4.1 Osnovne mere u patronanoj zdravstvenoj zatiti
4.1.1 Patronana zatita trudnica

edukacija o pravilnoj ishrani i odgovarajuoj telesnoj aktivnosti, tetnom delovanju

puenja, pijenja alkoholnih pia i upotrebe narkotika u trudnoi,

edukacija o faktorima rizika od ozleivanja u trudnoi,

10

edukacija o optim higijenskim uslovima i linoj higijeni u trudnoi,

kontrola krvnog pritiska i urina,

kontrola sprovoenja propisanih terapijskih i dijetetskih mera,

priprema trudnice za poroaj, dolazak novoroeneta u kuu i dojenje.

4.1.2 Patronana zatita hronino bolesne dece i starijih osoba

zdravstveno edukovanje obolele osobe i lanova njene porodice

edukacija o merama leenja i nezi (odravanje katetera, hranjenje na sondu, nega stome,
terapija kiseonikom i sl.)

kontrola primene propisanih terapijskih postupaka (pravilno uzimanje propisanih lekova,

pridravanje reima ishrane i sl.)

edukacija o nainima i potrebi praenja vlastitog zdravstvenog stanja (merenje pritiska,

eera u krvi i sl.)

procena potrebe za uslugom zdravstvene nege u kui, uslugom pomoi i nege u kui, te
drugih oblika podrke (npr.materijalna pomo)

savetovanje o pravima na odreene oblike pomoi (ortopedska pomagala, pribor za negu

i sl.)

pomo u uspostavljanju komunikacije izmeu bolesnika i izvan zdravstvenih slubi i

organizacija (npr.klubovi, udruenja, itd.)

4.1.3 Patronana zatita dojilja i novoroenadi

praenje psihofizikih promena nakon poroaja

spreavanje moguih komplikacija (npr.tromboze, mastitisa)

11

kontrola perineuma i postporoajnog krvarenja kod dojilje

edukacija o pravilnoj ishrani i odgovarajuoj telesnoj aktivnosti tokom dojenja

podsticanje prirodne ishrane novoroeneta (dojenje) i pruanje pomoi pri dojenju

edukacija o optim higijenskim uslovima i linoj higijeni dojilje i novoroeneta

(ortopedsko povijanje, kupanje itd.)

higijena pupka

pregled novoroeneta (refleksi, napetost (nabreklost), boja koe, upljine, fontanele,

kukovi, stopala)

4.1.4 Patronana zatita novoroenadi i male dece

praenje rasta i razvoja

savetovanje u vezi sa ishranom i procena stanja uhranjenosti

kontrola nege novoroeneta

pruanje informacija o rastu i razvoju zuba i riziku od nastanka cirkularnog karijesa kod
male dece

edukacija o usvajanju higijenskih navika kod male dece

kontrola vakcinacije

poduavanje merama zatite od povreda

4.1.5 Patronana zatita osoba sa invalididetom

zdravstveno prosveivanje osobe s invaliditetom i lanova njene porodice

praenje sprovoenja mera vezanih za brigu o sebi i primene potrebnih mera zatite
12

pruanje pomoi u razvijanju novih (zamenskih) funkcionalnih sposobnosti

upuivanje na radnu terapiju u skladu s potrebama i mogunostima osobe

procena potrebe za uslugom zdravstvene njege u kui i nadzor nad njenim sprovoenjem

pruanje psiholoke podrke

podrka u povezivanju sa udruenjima osoba sa invaliditetom

4.1.6 Patronana zatita starijih osoba

otkrivanje sluajeva zaputenosti i podnoenje prijave nadlenom lekaru i socijalnim

slubama

5. PATRONANA SESTRINSKA NEGA

Patronana sestrinska nega je delatnost medicinskih sestara koja se odvija u porodici i
zajednici, uz maksimalnu saradnju i uestvovanje korisnika.
Glavni delovi sestrinske nege:

Promovisanje zdravlja i spreavanje bolesti

Vraanje zdravlja (ozdravljenje i oporavak), pomo obolelom i spreavanje komplikacija

Pomo pri ublaavanju patnji u stanjima tekih i neizleivih bolesti

5.2 Uloga i zadaci patronane sestre

13

Zadatak patronane sestre je da proiri zdravstvenu zatitu van zdravstvene ustanove, pronalazei
i podstiui korisnike na ouvanje i unapreenje zdravlja, posebno u najosjetljivijim razdobljima
ivota (trudnoa, dojenje, novoroene i maloletno doba). Kod osoba s invaliditetom, hroninih
bolesnika ili starih i nemonih, uz nadzor i kontrolu, primarni fokus je na podrci, edukaciji i
motivaciji radi to boljeg prilagoavanja, smanjenja komplikacija i kvalitetnijeg ivljenja i
ondakada je zdravlje narueno. Radi lake dostupnosti, patronane sestre rasporeene su po
centrima primarne zatite, gde imaju svoje prostorije, opremu i telefonske brojeve. Radno vreme
je na svim lokalitetima ujutro, a podeljeno je u dva dela. Prvi deo sestra sprovodi u ambulanti, u
patronanoj sobi, kada je dostupna za telefonske kontakte i dogovore, a zatim odlazi na teren. U
sobi patronane sestre sprovode se i preventivne kontrole i saveti za korisnike koji dolaze sami
ili po uputu lekara.
Deo patronanih poseta obavlja se nakon obavetenja patronane sestre, voe koja je smetena u
upravi Doma zdravlja, a koja svakodnevno prikuplja informacije iz porodilita i drugih
zdravstvenih ustanova. U posetu se odlazi i po obavetenju porodinog lekara, na poziv porodice,
komije ili samog korisnika. Deo poseeta sprovodi se vlastitim pronalaenjem i praenjem
odreene vulnerabilne populacije, a prema programu RFZO-a.
5.2 Ovlaenja patronane sestre
Pre svega u ovlaenja patronane sestre spada celoviti pristup i zbrinjavanje osobe s obzirom na
njen fiziki, emocionalni (psiholoki), duhovni i socijalni status.
Patronana sestra utvruje potrebe i uoava rizike koji utiu na telesno, socijalno i psihicko
blagostanje. Potdstie bolesnika i lanove porodice da preuzmu brigu o sebi ili o obolelom lanu,
u zavisnosti od raspoloivih snaga i mogunosti. Ona razvija i odrava komunikaciju izmeu
korisnika i radnika zdravstva, socijalnih i drugih slubi. Zagovara interese korisnika, i uestvuje
u nastavi i obrazovanju sestara na obuci.
5.3 Patronana sestra profesionalni pomaga
Osobine:

14

empatija

doslednost

iskrenost

potovanje drugih ljudi

uvaavanje i prihvatanje tuih miljenja

briga za druge

sposobnost odravanja dobrih odnosa

6. PATRONANA SESTRA U TIMU ZA KUNU NEGU

Patronane sestre poseuju svoje pacijente u njihovim domovima. Rade najvie s trudnicama,
mladim majkama i

obolelima od hroninih bolesti. Poduavaju njih i lanove porodice o

zdravlju i bolesti, nezi deteta, bolesih i nemonih u krugu porodice, itd. Njihov glavni zadatak je
da pomognu ljudima da se to bolje brinu o svom zdravlju i zdravlju lanova porodice, i da to
bolje i samostalnije ive uprkos hroninim bolestima i ogranienjima. Radei sa svojim
pacijentima imaju priliku da otkriju i problem zbog kojih je nekada potrebno ukljuiti socijalne
radnike, fizioterapeute i druge strunjake.
Sestre mogu raditi sa doktorima u raznim ordinacijama gde pripremaju pacijente i pomau pri
analizama, i samostalno sprovode neke medicinske postupke: daju injekcije, uzimaju uzorke za
analize, previjaju rane, i slino. Manji broj sestara radi u slubama za hitnu medicinsku pomo, a
neke izvan zdravstva, na primer u starakim domovima i deijim vrtiima.
Struni rad patronane sestre koja obavlja ono to je potrebno oko pacijenta ukljuenog u kunu
negu e rezultirati njegovim kvalitetnijim nainom ivljenja. To se ogleda u prevenciji
dekubitusa, redovnoj promeni katetera, previjanju i drugim strunim radnjama koje se odrede u
toku sprovoenja nege. Poeljno je zadovoljiti potrebe i elje pacijenta kod vetakog hranjenja,
isto tako i kod hidracije, a po potrebi o tome edukovati i obuiti nekog ueg lana porodice.
15

Savetima i informacijama sestra e oraspoloiti svakog pacijenta i time postii da se otkloni ili
ublai oseaj napetosti, straha, nervoze, oseaji naputenosti i drugih negativnih emocija. Odabir
laganih tema u neformalnom razgovoru vraaju pacijentu osmeh na lice. Svojim govorom sestra
ne treba nikada gasiti nadu kod pacijenta ali ni ulivati preveliku (lanu) nadu o ishodu bolesti i
brzom ozdravljenju (ukoliko je re o umiruem bolesniku). Potrebno je znati da i porodica
takvog bolesnika boluje zajedno s njim, jer bolest koja je prisutna ne daje mira ni zdravim
lanovima porodice.
Kada se radi o vrlo ozbiljnoj i tekoj bolesti, a pogotovo kada se zna da nema izleenja ili da je
kraj blizu, onda je i situacija napetija. Razuman razgovor ili savetovanje od strane patronane
sestre tada je potrebno i lanovima porodice, ali se to mora obavljati mimo prisustva pacijenta.
Treba ih postepeno i polako pripremati za neminovan kraj, sugerisati da svoje suze i izlive alosti
ne pokazuju pred pacijentom.

7. ISHRANA BOLESNIKA U KUNIM USLOVIMA

Da bi se se pacijent pravilno hranio, neophodno je da unosi dovoljno namirnica koje sadre
kljune hranljive sastojke (vitamini, minerali, proteini, ugljeni hidrati, masti i voda). Meutim,
mnogim pacijentima je teko, da zbog nuspojava koje prate bolest i leenje, imaju adekvatnu
ishranu. Ukus, apetit i funkcionisanje organa za varenje mogu biti poremeeni.
Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se moe oseati slabo, umorno, moe biti
neotporan na infekcije i zbog toga oteano podnositi leenja. est problem su i mali unos
proteina i kalorija koji su vani za snagu i imunitet i pomau u leenju.
Rano pronalaenje i uspostavljanje pravilnog naina ishrane je od bitnog znaaja jer moe
poveati anse za oporavak. Pacijent sa nainom ishrane prilagodjenim vrsti bolesti i tipu terapije
bolje e podneti leenje koje je esto dugotrajno.
Odgovarajuim nainom ishrane, moe se:
- bolje podnositi terapija
- smanjiti pojava ili izraenost tegoba koje su posledica bolesti ili leenja
- odrati snaga i energija
16

- podstai odbrambeni sistem organizama i smanjiti rizik od infekcija

- pomoi brem oporavku
- spreiti pojava ili lake prevazii malnutricija (neuhranjenost)
- zaustaviti ili spreiti slabljenje miica, kostiju, krvi, organa
- zadrati ili poboljati kvalitet ivota.
Pravilan izbor naina ishrane u periodu pre, tokom i posle leenja, moe omoguiti da se
pacijento sea bolje i da bolje podnese esto dugotrajno leenje. Duina ivota, tok starenja, i

kvalitet ivota u kasnijem ivotnom dobu, zavise od vie vie faktora: od uslova ivota, poevi od
najranijeg detinjstva, naslednih osobina, zanimanja, uslova rada, navika kao to su fizika
aktivnost i nain ishrane.
Nema sumnje da e optimalan i odgovarajui unos hranljivih materija obezbediti neke od
preduslova za dug ivot i ouvanje zdravlja,naroito kada pacijent izae iz bolnikih uslova kui.
Loe navike u ishrani, kako u izboru i kvalitetu namirnica, nainu pripreme, ritminosti obroka,
tako i u navikama koje se tiu zastupljenosti i koliine pojedinih vrsta hrane, znaajno utiu na
oboljevanje, kvalitet ivota, duinu ivota, umiranje. Mnogi od neeljenih efekata mogu se
otkloniti ili ublaiti odgovarajuom ishranom.
Usled nedostatka bitnih sastojaka iz hrane pacijent se moe oseati slabo, umorno, moe biti
neotporan na infekcije i zbog toga oteano podnositi leenja. S toga ishranu treba prilagoditi i

postojanju pridruenih bolesti kao to su eerna bolest, povien krvni pritisak i drugo. Vano je
da se nastavi sa pravilnom ishranom i po zavretku leenja.

17

Slika 3. Hranjeje bolesnika u kunim uslovima

8. ZAKLJUAK
Kuna nega je oblik nege i brige za bolesnike u kui koju obavljaju profesionalni kadrovi
i druge osobe osposobljene za negu bolesnika. Kuna nega je od izuzetnog znaaja za podizanje
opteg nivoa zdravstvene kulture stanovnitva, doprinosti dodatno prijatnosti obolelih da budu u
svojim kuama sa lanovima svoje porodice. Zahvaljujui kunoj nezi oslobaa se puno postelja
u bolnicama za bolesnike kojima je bolnika nega neophodna. Kuna nega je jeftinija od nege u
bolnici. Struni tim negovateljica gerontodomaica,medicinskih tehniara sestara,
fizoterapeuta i lekara organizuje i sprovodi sve aktivnosti kunog leenja, nege i rehabilitacije.
Dijagnostike i terapijske procedure se mogu sprovoditi u kunim uslovima, kao i u prostorijama
poliklinike ili druge referentne medicinske ustanove u sluaju medicinske indikacije, uz
obezbeen transport sanitetom.
Usluge kune nege su namenjene starim i bolesnim osobama kojima je neophodna pomo u
obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

18

9. LITERATURA

1. Bojkovi N., Zdravstvena nega u primarnoj zdravstvenoj zatiti, Kodef, Beograd, 2002.
2. Tijani M., uranovi M., Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Nauna KMD,
Beograd, 2010.
3. Romi P., Projekat EU uvod u palijativno zbrinjavanje
4. Preporuka Rec (2003) 24 Komiteta ministara dravama lanicama u vezi sa
organizacijom palijativnog zbrinjavanja, COUNCIL OF EUROPE
5. http://www.gerontology.co.rs/pravo.htm
6. http://www.antamedica.com/kucna-nega/

19