Geometrijski niz

Jelena Paunovic, Vesna Timotijevic, Mladen Zekic

Novembar 2006.

Uvod

Pre vise stotina godina u Indiji je ziveo kralj Sirham

koji je voleo da
igra igre, ali se zasitio starih igara i hteo je nesto sa vise izazova. Zatrazio
je od siromasnog matematicara Sete ben Dahira, koji je ziveo u njegovom
kraljevstvu, da mu izmisli novu igru. Ta nova igra zvala se sah. Kralj
se toliko odusevio da je matematicaru za nagradu ponudio sta god pozeli.

Zeleo
bih da mi na prvo polje sahovske table date jedno zrno psenice, na
drugo dva, na trece cetiri, i na svako sledece polje duplo vise zrna psenice
nego na prethodnom polju, rekao je skromni matematicar. Kralja je ovaj
odgovor uvredio, ali je ipak naredio svojim slugama da matematicaru daju
trazenu nagradu. Ubrzo je shvatio da u citavoj Indiji nema dovoljno psenice
da se popune sva polja sahovske table.
Broj zrna psenice nije nista drugo nego suma prvih 64 clana geometrijske
progresije, pocetnog clana 1 i kolicnika 2 i ona iznosi 18 446 744 073 709
551 615 (18 kvadriliona 446 triliona 744 biliona 73 milijarde 709 miliona 551
hiljada 615).

Osnovni pojmovi

Definicija 1. Niz kod koga se svaki clan, pocevsi od drugog, dobija iz prethodnog
mnozenjem jednim istim brojem q, q 6= 0, naziva se geometrijskim nizom(geometrijskom progresijom). Broj q je koli
cnik tog geometrijskog niza.
Svaki clan geometrijskog niza predstavlja geometrijsku sredinu susedna
dva clana, zbog cega se i zove tako.
Ako pretpostavimo da je u geometrijskom nizu prvi clan b1 6= 0 tada
su svi clanovi tog niza razliciti od 0 i tada vazi da je kolicnik svaka dva
uzastopna clana niza konstantan:
bn+1
qbn
=
= q,
bn
bn

n = 1, 2, 3, ...

Opsti clan geometrijskog niza moze se izraziti u funkciji prvog clana i

kolicnika.
1

Teorema 1. U geometrijskom nizu (bn ) sa prvim clanom b1 i kolicnikom q,

za sve prirodne brojeve n vazi :
bn = b1 q n1
Dokaz. Dokaz se izvodi primenom matematicke indukcije. Za n = 1
imamo b1 = b1 q 0 , pa je tvrdjenje tacno. Pretpostavimo da vazi bn = b1 q n1
za neki prirodan broj n. Tada imamo:
bn+1 = bn q = b1 q n1 q = b1 q n ,
pa je tvrdjenje tacno i za n+1, sto znaci da je na osnovu principa matematicke
indukcije ono tacno za sve prirodne brojeve. 
U mnogim zadacima, pogotovo u primenama matematike, javlja se potreba
da se izracuna zbir prvih n clanova geometrijskog niza.
Teorema 2. Zbir prvih n clanova geometrijskog niza (bn ) ciji je kolicnik
q 6= 0 iznosi
qn 1
Sn = b1
q1
Dokaz. Kako je b1 q = b2 , b2 q = b3 ,...,bn q = bn+1 , sledi da je
Sn q = b1 q + b2 q + ... + bn q = b2 + b3 + ... + bn+1 .
Kada od ove jednakosti oduzmemo trazeni zbir Sn = b1 + b2 + ... + bn ,
dobijemo
Sn q Sn = bn+1 b1 = b1 q n b1 ,
odnosno
Sn (q 1) = b1 (q n 1),
odakle sledi istinitost tvrdjenja. 
Lako se moze pokazati da vaze sledeca tvrdjenja: Niz je opadajuci kada
je a1 > 0 i q (0, 1) ili kada je a1 < 0, a q > 1. Niz je rastuci kada je a1 > 0
i q > 1 ili kada je a1 < 0, a q (0, 1).
Zadatak 1. Izracunati sumu: S = 1 + 2q + 3q 2 + ... + (n + 1)q n .
Resenje. Datu sumu mozemo napisati na sledeci nacin:
S = S1 + S2 + ... + Sn+1 ,
gde je S1 = 1 + q + ... + q n , S2 = q + q 2 + ... + q n ,..., Sn = q n . Ocigledno
izrazi S1 , S2 ,..., Sn+1 predstavljaju geometrijske nizove, pa mozemo izracunati
sumu svakog od njih:
S1 =

1 q n+1
1 qn
1q
, S2 = q
, ..., Sn+1 = q n
.
1q
1q
1q
2

Sada dobijamo:

S=

1 q n+1
1 qn
1q
1
+q
+...+q n
=
[(1+q+...+q n )(n+1)q n+1 ],
1q
1q
1q
1q

odnosno:


1 q n+1
1
n+1
(n + 1)q
.
S=
1q
1q
Drugi nacin. Posmatrajmo funkciju:
f (q) = q + q 2 + ... + q n+1 .
Tada je njen izvod:
f 0 (q) = 1 + 2q + 3q 2 + ... + (n + 1)q n ,
a to je upravo vrednost koju mi trazimo. Funkcija f (q) iznosi
f (q) = q

1 q n+1
,
1q

pa je nase resenje izvod ovog izraza. Lako se dobija:



1
1 q n+1
0
n+1
f =
(n + 1)q
.
1q
1q

Primene geometrijskog niza u ekonomiji

Jednu od najcescih primena geometrijskog niza pronalazimo u ekonomiji,

prvenstveno kod slozenog kamatnog racuna. Novac stavljen u banku nazvacemo
glavnica (C), godisnju kamatnu stopu cemo obeleziti sa p, a iznos kamate
sa I. Godisnji iznos kamate je I = Cp
ce I = n Cp
100 , a nakon n godina iznosi
100 .
Glavnica C na kraju n-te godine iznosi
C +I =C +n

pn
Cp
= C(1 +
)
100
100

Kod povoljnijeg nacina stednje, s jednokratnom uplatom, racunaju se kamate na kamatu. Posle godinu dana glavnica iznosi
C1 = C +

Cp
p
= C(1 +
).
100
100

Na kraju druge godine ce se racunati kamata na pocetni iznos C1 .

C2 = C1 +

C1 p
p
p 2
= C1 (1 +
) = C(1 +
)
100
100
100
3

p n
p
Nakon n godina Cn = C(1 + 100
) , q = 1 + 100
, q je dekurzivni kamatni
n
faktor, Cn = Cq . Svote C, C1 , C2 , ..., Cn cine konacni geometrijski niz i
p n1
Cn 6= C(1 + 100
)
kao sto treba biti za n-ti clan geometrijskog niza jer Cn
nije n-ti clan ovog niza vec n + 1 jer prvi clan C nije indeksiran brojem 1,
tek je drugi oznacen sa C1 .
Ako bi se kamata izracunavala dva puta godisnje po godisnjoj stopi p, onda
je posle drugog obracuna:

C2 = C(1 +

p
2

100

)2 .

Ako se obracunava svakog meseca, na kraju godine ce iznositi:

C12 = C(1 +

p
)12 .
12 100

Ako se kamatna stopa u toku vremena promeni, izracuna se prvi deo i to

predstavlja glavnicu za naredno obracunavanje.
Jos jednu primenu geometrijskog niza nalazimo kod racunanja sadasnje
vrednosti P V (Present Value) toka gotovog novca CF (Cash Flow). Tok
gotovog novca predstavlja iznose koi su primljeni ili potroseni u toku nekog
vremenskog perioda. Sadasnja vrednost novca je njegov trenutni iznos u
odnosu na buducu vrednost posle n perioda, uz kamatnu stopu p. Razlikujemo dve vrste sadasnje vrednosti: sadasnja vrednost ulozenog novca i
sadasnja vrednost toka gotovog novca. U prvom slucaju P V nam govori koliko buduci iznos vredi sada. Jedna zanimljiva upotreba ovog slucaja moze
biti da odredimo koliko zaista vredi dobitak na lutriji. Na primer, drzavna
lutrija Kalifornije je objavila nagradu na lutriji od $1 milion. Medjutim,
ovo nije stvarna vrednost nagrade. Zapravo, vlada Kalifornije je obecala
da placa $50 000 godisnje u narednih dvadeset godina. Ako je odbitak po
godisnjem iznosu 10%, i ako se prvi deo nagrade primi odmah, onda sadasnja
vrednost nagrade na lutriji iznosi samo $468 246.
U drugom slucaju (sadasnja vrednost toka gotovog novca), P V predstavlja trenutni utrosak novca koji je ulagan tokom vremena. Sadasnja
vrednost toka gotovog novca moze se predstaviti formulom:
C

a
a
a

...
=0
1 + p (1 + p)2
(1 + p)n
C=a

iz cega sledi
a=C

qn 1
,
1)

q n (q

q n (q 1)
,
qn 1
4

p
gde je q = 1 + 100
. Navedimo jedan primer. Neki poljoprivrednik zeli da
ulozi 10000 evra da zasadi vinograd, koji ce mu godisnje donositi prihod od
vina 1000 evra. Pitanje je da li ce poljoprivrednik posle pet godina imati
veci prihod od vina nego da je pocetni kapital (10000) evra stavio u banku
koja daje kamatu 2%. Posmatrajmo tok gotovog novca. On izgleda:

CF = (10000, 2500, 2500, 2500, 2500, 2500).

Zatim izracunajmo njegovu sadasnju vrednost:
P V (CF ) = 10000 +

2500
2500
2500
2500
2500
+
+
+
+
,
2
3
4
1, 02 1, 02
1, 02
1, 02
1, 025

odakle za PV dobijamo pozitivan broj (priblizno 700 evra), pa zakljucujemo

da je ova investicija povoljna.
Sadasnja vrednost toka gotovog novca je povezana i sa kreditima. Kredit
se vraca otplatama koje se nazivaju anuiteti (jer su nekada po pravilu bile
godisnje) i pretpostavlja se da su jednaki. Anuitet (a) se sastoji iz otplatne
kvote (stvarni iznos za koji se umanjuje glavnica) i slozene kamate. Ako
kredit vracamo n godina, pod pretpostavkom da su anuiteti jednaki, posle
tih n godina bicemo na nuli, sto znaci da ce sadasnja vrednost toka gotovog
novca biti jednaka nuli.
Zadatak 2. Osoba X ulaze svake godine u penzioni fond 1000 evra i to 35
godina uz kamatu p=5% na godisnjem nivou, a zatim, po isteku 35 godina
prima 20 godina penziju po a evra godisnje uz istu kamatnu stopu. Koliko
iznosi a?
Resenje. Tok gotovog novca u ovom slucaju izgleda ovako:
CF = (1000, 1000, ..., 1000, a, a, ..., a),
gde se a pojavljuje dvadeset puta, a -1000 trideset pet. Posto sada znamo
da je P V = 0, imamo:
1000

a
a
1000
1000
= 0,
35 + ... +
34 +
5 ...
5 54
5
5
1 + 100
1 + ( 100
)
1 + ( 100 )
1 + ( 100 )

gde smo pretpostavili je prva penzija primljena sledece godine, po ulaganju

poslednje rate u penzioni fond. Primenom formule za sumu geometrijskog
niza dobija se da je trazena vrednost penzije a 4813.

Zenonovi paradoksi; Beskona

cni geometrijski niz

Zenon(490-430 p.n.e.) bio je predsokratovski grcki filozof, koji je pripadao

elejskoj skoli. Poznat je po svojim paradoksima:

1. Dihotomija. Kretanje je nemoguce jer ono sto je u pokretu mora

prvo preci pola puta pre nego sto stigne do cilja. Ako neko telo treba
da predje putanju od tacke A do tacke B, onda ono mora da predje i
tacku B1 koja se nalazi na sredini te putanje. Takodje, ono mora da
predje i polovinu rastojanja AB1 . Odavde zakljucujemo da je kretanje
nemoguce jer svako rastojanje ima svoju polovinu, tj. svaka polovina
ima svoju polovinu.
2. Ahil i kornjaca. U trci, najbrzi trkac nikada ne moze prestici
najsporijeg, zato sto gonitelj prvo mora doci do tacke odakle je gonjeni
posao, pa prema tome najsporiji uvek ima prednost. Zamislimo da
Ahil trci protiv kornjace. Ahil se nalazi u tacki A, a kornjaca u tacki
K, na odredjenom rastojanju ispred njega (data joj je prednost). Ahil
trci x puta brze, ali kada on stigne do tacke K, kornjaca ce se za
neko rastojanje pomeriti u tacku K1 . Kada Ahil stigne u tacku K1 ,
kornjaca ce se odmaci od njega u neku tacku K2 , i tako redom. Odatle
zakljucujemo da ce kornjaca uvek imati prednost nad Ahilom, nebitno
koliko mala ona bila, to jest da Ahil nikada nece stici kornjacu.
Objasnjenje za ove paradokse dao je Arhimed, pre 212. godine p.n.e,
koriscenjem beskonacnog geometrijskog niza.
Beskonacni geometrijski niz konvergira ako i samo ako je apsolutna vrednost kolicnika njegovih susednih clanova manja od 1. U tom slucaju se moze
izracunati suma tog niza i ona ima konacnu vrednost.

X
k=0

aq k = lim

n
X

a(1 q n+1 )
a
=
,
n
1q
1q

aq k = lim

k=0

gde je a pocetni clan niza, a q kolicnik (0 < q < 1). U slucaju da ova suma
ne pocinje od nule, nego od nekog broja m, formula dobija sledeci oblik:

aq k =

k=m

aq m
.
1q

Objasnjenja za Zenonove paradokse su sledeca:

1. Dihotomija. Potrebno je primetiti da kao sto se udaljenost
smanjuje, vreme potrebno da se predje ta udaljenost, takodje se smanjuje. Takav pristup resavanju paradoksa dovodi do demanta
tvrdjenja da je potrebno beskonacno mnogo vremena da se predje
konacna udaljenost. Arhimed je razvio metod da izvede konacni odgovor
za beskonacno mnogo clanova koji postaju progresivno manji. Ove
metode dozvoljavaju konstrukciju resenja koje kazu da (pod normalnim uslovima) ako se udaljenosti stalno smanjuju, vreme je konacno.
Ta resenja su u stvari geometrijski nizovi.
6

2. Ahil i kornjaca. U slucaju Ahila i kornjace zamislimo da kornjaca koja

se krece konstantnom brzinom v, ima prednost od d metara. Ahil trci
d
brzinom xv i da bi dosao do tacke K1 treba mu xv
vremena, dok
d
kornjaca za to vreme prelazi x . Da bi dostigao kornjacu, Ahilu je
potrebno

dX
v

n=0

 n
1
d
=
.
x
v(x 1)

Kako je ovo konacna vrednost, zakljucujemo da ce Ahil dostici

kornjacu.
Formula za sumu geometrijskog niza vazi i kada je njegov kolicnik kompleksni broj. Ova cinjenica se koristi zajedno sa Ojlerovom formulom
eix = cosx+isinx da se izracunaju neke komplikovanije sume, kao na primer:
"  k
#
 ix k

X
X
sin kx
1 X eix
e
=

.
2i
r
r
rk
k=0

k=0

k=0

Jasno je sada da izraz na desnoj strani jednakosti predstavlja razliku dva

beskonacna geometrijska niza, pa stoga upotrebom formule za sumu dobijamo:
"
#

X
1
sin kx
1
1
r sin(x)
=
,
=
ix
ix
k
e
e
2i 1
1 + r2 2r cos x
r
1
k=0

gde smo koristili da je sin x =

eix eix
2i

i cos x =

eix +eix
.
2