Egzemplarna nastava

Jelena Mirkovi
student pozdiplomskih studija
Uiteljski fakultet, Beograd

Struni rad
Obrazovna tehnologija
1-2/2007.
UDK: 371.3

IGROLIKA NASTAVA
Rezime: Igrolika nastava je inovativni model u kome uenici obrazovne zadatke

ostvaruju putem igre koja u sebi sadri percepciju slobode i dobrovoljnosti.

Temelji se na snanijoj motivaciji uenika u radu. Sistemom didaktikih igara su
se bavili Pijae, Vigotski, Bruner i mnogi drugi. Igrolika nastava je bila i ranije
zastupljena u nastavnoj praksi, ali joj se sada daje poseban znaaj i jasnije
teorijsko utemeljenje i orijentacija.
Kljune rei: igrolika nastava, organizacija nastave putem igre.

Uvod
Igra je osnovna deija aktivnost sve do
puberteta, ali je vana i u razvoju mladih, pa i
u ivotu odraslih. Kroz igru deca spoznaju
spoljni svet, okolinu i rad ljudi. U igri se razvijaju ula i stvara se osnova za uenje. Igra
iziskuje misaone i radne napore, i to ona
zahteva vie napora i stvaralatva, utoliko su
deca angaovanija. Kakvo je dete u igri,
takvo e umnogome biti kada poraste. To
znai da dete treba podravati u igri, kako bi
ono razvijalo svoje stvaralake sposobnosti,
koje e celog ivota ulagati u uenje, rad i
socijalne kontakte.
Savremena nastava, kojoj je za cilj svestrano razvijanje linosti deteta, vidi u igri
mogunost aktivizacije deteta. Deca kroz
igru sa lakoom ue ono to bi im u nekom

drugom obliku nastave predstavljalo tekou.

Raznovrsnost igara doprinosi raznolikosti
nastave to pojaava motivaciju, i uenika i
nastavnika, za uenje i rad.

Uenje i igra kroz istoriju

Znaaj igre za oveka bio je shvaen
jo u antikom periodu. Igre su bile u sreditu
drutvenog ivota i imale su religiozno-politiki karakter. U Staroj Kini imperator je
otvarao igre i uestvovao u njima. U Starom
Egiptu su deca pouavana raunanju kroz
igru i zabavu. U Staroj Grkoj su igre bile
sastavni deo obreda, i iz takvih igara je
nastala tragedija. Platon se zalagao da se u
vaspitanju dece, naroito najmlaih, koristi
igra. Rimski pesnik Kvintilijan u delu O

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1-2/2007.

65

Jelena Mirkovi

vaspitanju govornika istie kao osnovni

zahtev obrazovanja spoj zabavnog i korisnog.
On predlae i razliite vrste igraaka koje e
stimulisati decu za uenje.
Klasina pedagogija je isticala znaaj
igre za razvoj deteta. Jan Amos Komenski je
dao itav program igara za decu na razliitim
uzrastima. Traio je da nastava i vaspitanje
ne budu dosadni, kao i da se uz kole sagrade
i kolska dvorita koja bi sluila za igru i
rekreaciju. On je prvi zabeleio dve stare
didaktike igre za vebanje govora. U knjizi
Emil ili o vaspitanju an ak Ruso se
zalagao za prirodni, nesputani razvoj deteta,
a deija igra ima ba ta svojstva. Fridrih
Frebel je igru postavio za okosnicu svog
vaspitnog postupka i oduevljeno je pisao:
...igranje, igra je najvii stupanj deijeg
razvitka (...) jer ona je slobodno, aktivno
predstavljanje unutranjosti...
Na poetku 20. veka mnogi huma-nistiki orijentisani pedagoki pravci su se
zalagali za uenje kroz igru. Osnovnim zahtevima sistema didaktikih igara su se bavili
najvie an Pijae, Derom Bruner i Lav
Semjonovi Vigotski. Vigotski i njegovi
uenici su smatrali da je u igri odreujue to
to ovek stvara prividnu, umesto realne
situacije, i deluje u njoj izvravajui odreenu ulogu prenosei znaenja na predmete u
okruenju.

Igra i igrolika nastava

U svetskoj pedagogiji igra je definisana kao takmienje izmeu igraa ija su
delovanja ograniena odreenim pravilima.
Delovanja igraa su usmerena na postizanje
odreenog cilja, tj. na dobitak, pobedu ili
nagradu.
Za razliku od igre, igrolika nastava
ima jasno postavljen cilj obuke i pedagoki
rezultat. Igrani naini i situacije na asovima
66

istupaju kao sredstvo podsticanja i stimulisanja za nastavnu delatnost.1

Primena u koli
U savremenoj koli igra se koristi radi
aktivizacije i intenzifikacije nastavnog procesa. Moe se uvoditi u svojstvu asa ili dela
asa. Igrolika nastava se moe koristiti u
redovnoj nastavi, kao i u vannastavnom radu.
U redovnoj nastavi se moe koristiti
za savladavanje:
a) pojma;
b) teme;
c) oblasti nastavnog predmeta.
U vannastavnom radu se moe koristiti:
a) u radu sekcije;
b) na dopunskoj nastavi;
c) na dodatnoj nastavi;
d) u radu sa razrednom zajednicom.
Pravci realizacije igranih metoda i
naina su:
1. didaktiki cilj se postavlja pred uenike u formi igranog zadatka;
2. nastavna delatnost se podreuje pravilima igre;
3. nastavno gradivo se koristi u svojstvu
sredstava igre;
4. uvodi se element takmienja koji
prevodi didaktiki zadatak u igrani;
1

Zbirka tekstova pedagokih klasika, Beograd,

1960.

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1-2/2007.

Igrolika nastava

5. uspeno izvravanje didaktikog

zadatka je vezano za igrani rezultata.

Uloga nastavnika

PRIPREMA ZA AS SRPSKOG JEZIKA PETI

RAZRED
OBNAVLJANJE GRADIVA KNJIEVNOSTI
1.ETAPA:
PREDLAGANJE IGRE I OBJANJENJE PRAVILA

Uloga nastavnika u igrolikoj nastavi je

izmenjena u odnosu na tradicionalnu nastavu.
Nastavnik priprema i koordinira igranu situaciju tako da je njegova pedagoko-vaspitna
uloga prikrivena u procesu igrolike nastave.
On se vie ne pojavljuje kao autoritaran
subjekat obuavanja.
Da bi realizovao igroliku nastavu,
nastavnik mora da ispuni sledee zadatke:
1. IZBOR IGRE zavisi od uzrasta, sastava igraa, interesovanja, realnih
uslova;
2. PREDLAGANJE IGRE se moe obaviti kroz pitanja, putem oglasa, poziva
za audiciju. Uz predlog se saeto
iznose pravila igre;
3. PROSTOR ZA IGRU treba pripremiti
barem tako to e se izmeniti uobiajeni izgled uionice;
4. PODELA ULOGA se moe obaviti
pomou reba, po konkursu; moe
biti dobrovoljna;
5. RAZVOJ IGRANE SITUACIJE podrazumeva podrku igraima i koordinaciju aktivnosti;
6. ISKAZIVANJE REZULTATA je
obavezno nakon igre.

Motivacija uenika
Motivacija uenika u ovoj vrsti na-stave je izuzetno visoka. Najpre, uenike motivie meusobni kontakt. Zatim, kroz igru
uenik samorealizuje svoju linost to utie
na razvijanje unutarnje motivacije za uenje.
Takoe, bliskost rezultata igre pojaava
saznajnu motivaciju.

predvieno vreme 5 minuta

- elite li da igramo jednu igru u kojoj emo
koristiti znanje o knjievnim delima proitanim tokom ove kolske godine? Igra se
zove Glavni junaci trae pisca. Podeliete
se u pet grupa onako kako vi elite.
Svaka grupa e izabrati kapitena.
Kapitenu u ja dati zadatak, a vi ete pogaati o kom junaku, knjievnom delu i piscu
je re. Kapiten najpre daje tri kratke odrednice o junaku i ako odmah pogodite dobijate 5 poena. Prva odgovara grupa iji kapiten objanjava, a ostale se mogu javljti samo nakon pogrenog odgovora. Ako ne pogodite on e dodavati odrednice i vi posle
svake nove odrednice imate pravo da
pogaate. U tom sluaju taan odgovor
donosi 2 poena.
2.ETAPA:
PODELA U GRUPE I IZBOR KAPITENA
predvieno vreme 5 minuta
3.ETAPA:
PROBNA IGRA
predvieno vreme 5 minuta
- zadatak urevak Preihov Voranc
- prva grupa odrednica: deak, strah.
dubodolina
- dodatne odrednice: strog otac, nena
majka;
pakao,urevak....
4.ETAPA:
IGRA (razvoj i praenje)
predvieno vreme 25 minuta

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1-2/2007.

67

Jelena Mirkovi

5. KONSTATACIJA REZULTATA
PROGLAENJE POBEDNIKA

Zakljuak
Igrolika nastava obezbeuje svestrani
razvoj linosti deteta. Dete je subjekat u
nastavnom procesu to doprinosi aktivizaciji
i intenzifikaciji obuke. Socijalno-pedagoki
znaaj igre je veliki:
razvijanje i ispoljavanje mate;
razvijanje miljenja;
razvijanje sposobnosti za planiranje;
razvijanje organizacionih sposobnosti;
razvijanje stvaralakih sposobnosti;
razvijanje inicijative;
razvijanje navika ponaanja u socijalnoj
grupi;
prua mogunost ispoljavanja osobina
pojedinca;
prua mogunost ispoljavanja osobina i
raspoloenja;
prua mogunost razmatranja sposobnosti
kolektiva;
doprinosi estetskom vaspitanju;
ima dijagnostiku i terapeutsku funkciju.

Deije igre su veoma raznovrsne i

mogu se koristiti u razliitim nastavnim
predmetima.
Neke od njih su:pokretne igre, imitacione igre, stone igre, sobne igre, igre na
istom vazduhu,igre reima, muzike igre,
likovne igre, igre identifikovanja. Preporuljivo je podsetiti decu na neke igre koje su
gotovo ve zaboravljene, ali takoe i pratiti
koje igre su popularne meu decom u datom
trenutku. Upotreba raunara u nastavnom
procesu poveava broj mogunosti za
realizaciju igrolike nastave.
Literatura
1. V. S. Kukuin Savremene pedagoke
tehnologije u osnovnoj koli
2. Nedeljko Trnavac i drugi Didaktike
igre, Zavod za udbenike i nastavna
sredstva, Beograd 1991.
3. Mladen Vilotijevi Didaktika, Nauna
knjiga, Beograd 2000.
4. Zora Bokan Tanurdi Od igre do
pozornice, Kreativni centar, Beograd
2000.

GAME TEACHING
Abstract: Game teaching is an innovative model in which pupils realize
educational tasks through the game that includes perception of freedom and
willingness. It is based on stronger pupils' work motivation. Piaget, Bruner,
Vigotski and some other pedagogues dealt with the system of didactic games.
Game teaching has been implemented in teching practice up to now, but tody it is
given the special significance and clear theoretical foundation and orientation.
Key words: game teaching, teaching organization through games.

68

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1-2/2007.